1 Osnovi matematičke logike i teorije skupova 3

1 Osnovi matematičke logike i teorije skupova

1.1 Iskazni (propozicioni) račun
Osnovni elementi iskaznog računa su iskazi (rečenice) i veznici.
Iskaz ili rečenica je smisaona usmena ili pismena tvrdnja koja je ili tačna
ili netačna, ali ne može istovremeno biti i tačna i netačna. Za iskaz se kaže
da je prost (za rečenicu da je atomska) ako sadrži samo jednu činjenicu i nije
sačinjen od drugih iskaza. Iskazi se obično označavaju sa p, q, r...
Veznici omogućavaju povezivanje iskaza u složenije iskaze u skladu sa
pravilima za operacije iskaznog računa.

Primer 1 ”Kiša pada” je prost iskaz, a ”Kiša pada i vetar duva” je složen
iskaz jer sadrži više od jedne činjenice. Njega čine dva iskaza i veznik ”i”.

Tačnost odnosno netačnost složenog iskaza se može odrediti na osnovu

tačnosti i netačnosti iskaza od kojih je izgražen, kao i veznika kojima su
ovi iskazi povezani, odnosno operacija pomoću kojih je složeni iskaz dobijen.
Tačnost iskaza se označava sa 1 (>) a netačnost sa 0 (⊥).
Najjednostavnija operacija nad iskazima je operacija negacije. Negacija
je operacija nad jednim iskazom. Negacija iskaza p označava se sa ¬pȦko je
iskaz p tačan, iskaz ¬p je netačan, i obratno, ako je iskaz p netačan, iskaz ¬p
je tačan. Negacija se može definisati i tablicom istinitosti 1.

p ¬p
1 0
0 1

Tabela 1: Tablica istinitosti za operaciju negacije

Dok negacija zahteva samo jedan iskaz, operacija konjunkcije (i) zahteva
dva iskaza, dakle kombinuje iskaze. Konjunkcija dva iskaza p i q se označava
sa p∧q i tačna je samo ako su oba iskaza koji je sačinjavaju tačna, u protivnom
je netačna. Konjunkcija se može definisati i tablicom istinitosti 2.

p q p∧q
1 1 1
0 1 0
1 0 0
0 0 0

Tabela 2: Tablica istinitosti za operaciju konjunkcije

1.1 Iskazni (propozicioni) račun 4

Operacija disjunkcije (ili) takože kombinuje dva iskaza p i q i označava

se sa p ∨ q a tačna je ako je bar jedan od iskaza koji je sačinjavaju tačan, u
protivnom je netačna. Ova se disjunkcija naziva i inkluzivnom disjunkcijom
i može se defnisati tablicom istinitosti 3.

p q p∨q
1 1 1
0 1 1
1 0 1
0 0 0

Tabela 3: Tablica istinitosti za operaciju disjunkcije

Pored inkluzivne disjunkcije postoji i ekskluzivna disjunkcija koja se obeležava

sa p∨q (p ⊕ q), i koja je tačna ako je samo jedan od iskaza koji je sačinjavaju
tačan, u protivnom je netačna. Ekskluzivna disjunkcija je definisana tabli-
com istinitosti 4.

p q p⊕q
1 1 0
0 1 1
1 0 1
0 0 0

Tabela 4: Tablica istinitosti za operaciju ekskluzivne disjunkcije

Primer 2 Pokažimo kako se nalaze sve istinitosne vrednosti složenog iskaza

”Kiša pada i vetar duva, ili Petar trči”. Ako se sa p, q i r redom označe
prosti iskazi ”Kiša pada”, ”Vetar duva” i ”Petar trči”, od kojih svaki može
biti ili tačan ili netačan, onda je istinitosna vrednosti iskaza (p ∧ q) ∨ r data
tablicom istinitosti 5.

Naredna operacija je implikacija ili kondicional koja se označava sa ⇒

(→). Iskaz p ⇒ q se čita ”ako p, onda q”. Operacija se zadaje tablicom
istinitosti 6.
Kao što se vidi iz tablice p ⇒ q i q ⇒ p su iskazi koji imaju različite istini-
tosne vrednosti što znači da je ova operacija nekomutativna (za razliku od
konjunkcije i disjunkcije). U iskazu p ⇒ q iskaz p se naziva antecedentom, a q
konsekventom. Jedini slučaj kada je implikacija netačna je kada je antecedent
tačan, a konsekvent netačan. Ako je antecedent netačan, implikacija je uvek
tačna (”ex falso quodlibet”).
1.1 Iskazni (propozicioni) račun 5

p q r p∧q (p ∧ q) ∨ r
1 1 1 1 1
0 1 1 0 1
1 0 1 0 1
0 0 1 0 1
1 1 0 1 1
0 1 0 0 0
1 0 0 0 0
0 0 0 0 0

Tabela 5: Tablica istinitosti za primer ”Kiša pada i vetar duva, ili Petar trči”

p q p⇒q q⇒p
1 1 1 1
0 1 1 0
1 0 0 1
0 0 1 1

Tabela 6: Tablica istinitosti za operaciju implikacije

Primer 3 ”Ako Cezar je otkrio Ameriku, onda Kolumbo je bio vojskovoža”

je tačan iskaz jer je antecedent netačan. Mežutim tačan je i iskaz ”Ako Cezar
je otkrio Ameriku, onda Beograd je glavni grad Srbije”.

Poslednji veznik je ⇔ (↔), i njime se uvodi operacija ekvivalencije koja

se zadaje tablicom istinitosti 7. Iz tablice se vidi da je iskaz p ⇔ q je tačan
ako oba iskaza p i q imaju istu istinitosnu vrednost. Ekvivalencija se čita
”ako i samo ako” što se može kraće zapisati i sa ”akko”.

p q p⇔q
1 1 1
0 1 1
1 0 0
0 0 1

Tabela 7: Tablica istinitosti za operaciju ekvivalencije

Na osnovu navedenih tablica istinitosti za veznike, odnosno operacije,

uvek se može formirati tablica istinosti za bilo koji složeni iskaz.

Primer 4 Istinitost iskaza [p ⇒ (q ∨ r)] ⇔ p ispitana je tablicom 8.

1.1 Iskazni (propozicioni) račun 6

p q r q∨r p ⇒ (q ∨ r) [p ⇒ (q ∨ r)] ⇔ p
1 1 1 1 1 1
0 1 1 1 1 0
1 0 1 1 1 1
0 0 1 1 1 0
1 1 0 1 1 1
0 1 0 1 1 0
1 0 0 0 0 0
0 0 0 0 1 0

Tabela 8: Tablica istinitosti za primer [p ⇒ (q ∨ r)] ⇔ p

Ako je neki složeni iskaz uvek tačan, odnosno ako su vrednosti u tablici
istinitosti za neki iskaz uvek 1, onda se takav iskaz naziva tautologijom. Bez
obzira na činjenice (istinitosnu vrednost prostih iskaza) tautologija je uvek
tačna.
U svakodnevnom govoru postoji mnogo načina da se ”kaže isto”. Slično
je i u iskaznom računu. Mogu se formirati različiti izrazi od prostih iskaza i
veznika koji mogu imati ”isto značenje”, tako što će za iste istinitosne vred-
nosti prostih iskaza imati identičnu istinitosnu vrednost, odnosno istovre-
meno biti tačni ili netačni. Ako su p i q dva složena iskaza koja imaju
identične istinitosne vrednosti, onda će tablica istinitosti za iskaz p ⇔ q uvek
imati vrednost 1 (tačno), odnosno predstavljaće tautologiju. Za takva dva
iskaza p i q kažemo da su logički ekvivalentna.

Primer 5 Iskaz ”Objekat X je kvadrat ili objekat X nije kvadrat” je tau-

tologija bez obzira na to kakav je zaista objekat X.

Svi naredni iskazi su tautologije:

1. p ∨ (¬p)

2. (p ∧ q) ⇔ [¬(¬p ∨ ¬q)]

3. (p ∨ q) ⇔ [¬(¬p ∧ ¬q)]

4. (p ⇔ q) ⇒ (p ⇒ q)

5. (p ⇒ q) ⇔ (¬p ∨ q)

Tautologije 2 i 3 su poznate pod nazivom De Morganovi zakoni.

Primer 6 Za iskaz 4, pokažimo da je tautologija tablicom 9.

1.1 Iskazni (propozicioni) račun 7

p q p⇔q p⇒q (p ⇔ q) ⇒ (p ⇒ q)
1 1 1 1 1
0 1 0 1 1
1 0 0 0 1
0 0 1 1 1

Tabela 9: Tablica istinitosti za tautologiju (p ⇔ q) ⇒ (p ⇒ q)

Takože, tautologije su i:
1. ¬(¬p) ⇔ p
2. p ∧ q ⇔ q ∧ p
3. p ∨ q ⇔ q ∨ p
4. (p ∧ q) ∧ r ⇔ p ∧ (q ∧ r)
5. (p ∨ q) ∨ r ⇔ p ∨ (q ∨ r)
6. p ∧ (q ∨ r) ⇔ (p ∧ q) ∨ (p ∧ r)
7. p ∨ (q ∧ r) ⇔ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r)
8. ¬(p ∧ q) ⇔ ¬p ∨ ¬q
9. ¬(p ∨ q) ⇔ ¬p ∧ ¬q
10. p ∨ p ⇔ p
11. p ∧ p ⇔ p
12. p ∧ q ⇒ p
13. p ∧ q ⇒ q
14. p ⇒ p ∨ q
15. q ⇒ p ∨ q
Ako je istinitosna vrednost iskaza uvek 0, iskaz se naziva kontradikcija.
Očigledno, ako je p tautologija, onda je ¬p kontradikcija.
Ako se u tautologiji p koriste samo veznici ¬, ∨ i ∧, onda se iz nje može
dobiti kontradikcija q ako se svaki od iskaza od koji je sastavljen iskaz p
negira, svaki veznik ∨ u iskazu p se zameni sa ∧, a ∧ sa ∨. Tada je p ⇔
¬q tautologija, i kaže se da je ¬q iskaz koji je dobijen iz iskaza p pomoću
dualnosti. U načelu princip dualnosti proističe iz De Morganovih zakona.
1.2 Prošireni iskazni račun 8

Primer 7 U De Morganovom zakonu

p ∨ q ⇔ ¬(¬p ∧ ¬q)

desna strana se može dobiti iz leve pomoću dualnosti.

Redosled izvršavanja logičkih operacija kojima se formira složeni iskaz

zasniva se na sledećoj hijerarhiji: najpre se izvršava operacija ¬, zatim ∧,
zatim ∨, ⇒ i ⇔. Za složene iskaze mogu se koristiti i zagrade da bi se
ovaj redosled izmenio odnosno da bi se istaklo koji su argumenti odreženog
operatora.

Primer 8 Iskaz
¬p ∧ q ∨ ¬r ⇒ p ⇔ q ∧ s
može se napisati i kao

((((¬p) ∧ q) ∨ (¬r)) ⇒ p) ⇔ (q ∧ s)

1.2 Prošireni iskazni račun

Uvoženjem promenljivih u iskaze, i tzv. kvantifikatora dobija se prošireni ili
kvantifikovani iskazni račun.
Ukoliko se u tvrženju pojavljuje promenljiva, ono se naziva otvorenim
iskazom (rečenicom) koja postaje iskaz kada promenljiva dobije odreženu
vrednost (bude instancionirana). Kvantifikatori uz otvorene rečenice pokazuju
da li su oni tačni za svako x (univerzalni kvantifikator ∀x) ili za neko x (egzis-
tencijalni kvantifikator ∃x).
∀x(P (x)) znači da je otvorena rečenica P (x) tačan iskaz za svaku vrednost
promenljive x.
∃x(P (x)) znači da je tvrženje rečenice P (x) tačno bar za jednu vrednost
promenljive x.

Primer 9 Ako je P (x) otvorena rečenica ”x je kvadrat”, a Q(x) rečenica

”x je pravougaonik”, onda je

∀x(P (x) ⇒ Q(x))

∃x(P (x) ∧ Q(x))

1.3 Skupovi 9

1.3 Skupovi
Skup se zadaje preko svojih elemenata. Skupove označavamo velikim, a ele-
mente malim slovima abecede.
Skup A koji sadrži elemente a, b i c se označava sa

A = {a, b, c}

Redosled elemenata u skupu je nebitan. Skup se može zadati nabrajanjem

elemenata, ali i navoženjem osobina koje kvalifikuju elemente.

A = {x|S(x)}
sadrži sve elemente x koji imaju osobinu opisanu rečenicom S(x).

Primer 10 Skup svih kvadrata može se zadati sa:

A = {x|x je kvadrat}

ili
A = {x|x je pravougaonik i x ima jednake stranice}

Skup koji ne sadrži ni jedan element naziva se praznim skupom i obeležava

se sa ∅. Ako element a pripada skupu A, onda se piše a ∈ A, a ako ne pripada,
onda se piše a ∈
/ A.
Izmežu dva skupa A i B postoji relacija inkluzije: A ⊂ B ukoliko je svaki
element skupa A istovremeno element skupa B.

A ⊂ B ⇔ ∀x(x ∈ A ⇒ x ∈ B)
Za skup A se tada kaže da je podskup skupa B.
Dva skupa su mežusobno jednaka A = B ako važi A ⊂ B i B ⊂ A,
odnosno ako su elementi skupa A istovremeno elementi skupa B i obratno.

A=B ⇔A⊂B∧B ⊂A
Za dva skupa A i B može se definisati operacija unije kojom se dobija
novi skup C = A ∪ B čiji su elementi svi elementi skupa A i svi elementi
skupa B:

A ∪ B = {x|x ∈ A ∨ x ∈ B}
Unija ima sledeće osobine:

1. A ∪ B = B ∪ A
1.3 Skupovi 10

2. A ∪ (B ∪ C) = (A ∪ B) ∪ C

3. A ∪ A = A

4. A ∪ ∅ = A

Za dva skupa A i B može se definisati operacija preseka kojom se dobija

novi skup C = A ∩ B čiji su elementi istovremeno elementi i skupa A i skupa
B:

A ∩ B = {x|x ∈ A ∧ x ∈ B}
Presek ima sledeće osobine:

1. A ∩ B = B ∩ A

2. (A ∩ B) ∩ C = A ∩ (B ∩ C)

3. A ∩ A = A

4. A ∩ ∅ = ∅

Unija i presek imaju sledeće osobine:

1. (A ∪ B) ∩ C = (A ∩ C) ∪ (B ∩ C)

2. (A ∩ B) ∪ C = (A ∪ C) ∩ (B ∪ C)

Za dva skupa A i B može se definisati i razlika skupova A\B, koju čine

svi elementi skupa A koji nisu istovremeno i lementi skupa B:

A\B = {x|x ∈ A ∧ x ∈
/ B}
Ako je A ⊂ S onda je S\A komplement skupa A u odnosu na S i označava
se sa CS A ili CA.

Primer 11 A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {2, 3, 6, 7}

• A ∪ B = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7}

• A ∩ B = {2, 3}

• A\B = {1, 4, 5}
1.3 Skupovi 11

Primer 12 Dokazati: A\(B\C) = (A\B) ∪ (A ∩ C)

x ∈ A\(B\C)
⇔x∈A∧x∈
/ (B\C)
⇔ x ∈ A ∧ (x ∈
/ B ∨ x ∈ C)
⇔ (x ∈ A ∧ x ∈
/ B) ∨ (x ∈ A ∧ x ∈ C)
⇔ x ∈ (A\B) ∨ x ∈ (A ∩ C)
⇔ x ∈ (A\B) ∪ (A ∩ C)

Elementi skupova mogu biti i drugi skupovi. Na primer:

A = {{a}, {b, c}}

je skup koji čine dva elementa: skup {a} i skup {b, c}.
Partitivni skup skupa A je skup svih njegovih podskupova:

P A = {X|X ⊂ A}

Primer 13 Partitivni skup skupa:

A = {a, b, c}

je skup:

P A = {∅, {a}, {b}, {c}, {a, b}, {a, c}, {b, c}, {a, b, c}}

Ako skup A ima n elemenata, P A ima 2n elemenata.

Pod ureženim parom (a, b) podrazumevamo ”skup” od dva elementa u
kome je a prvi, a b drugi element. Postoje i urežene trojke (a, b, c), četvorke
(a, b, c, d), itd. Ureženi par (a, b) nije isto što i dvočlani skup {a, b} jer je za
različite elemente a i b {a, b} = {b, a}, ali (a, b) 6= (b, a).
Pod Dekartovim proizvodom dva skupa A i B u oznaci A×B podrazumevamo
skup ureženih parova u kojima je a ∈ A i b ∈ B

A × B = {(a, b)|a ∈ A ∧ b ∈ B}

Primer 14 A = {a, b}, B = {c, d, e}

• A × B = {(a, c), (a, d), (a, e), (b, c), (b, d), (b, e)}
• A × A = {(a, a), (a, b), (b, a), (b, b)}

Dekartov proizvod skupa sa samim sobom A × A označava se i sa A2 .

1.4 Binarne relacije 12

1.4 Binarne relacije

Svaki podskup R Dekartovog proizvoda A × B je binarna relacija izmežu
elemenata skupa A i elemenata skupa B. Ako su a ∈ A i b ∈ B u relaciji R,
piše se (a, b) ∈ R ili aRb.
Inverzna relacija relacije R je R−1 ⊂ B × A takva da je

(x, y) ∈ R−1 ⇔ (y, x) ∈ R

Ako je A = B tada je R ⊂ A2 binarna relacija na skupu A.
Ako za relaciju R na skupu A važi:

• (∀a ∈ A)((a, a) ∈ R) relacija je refleksivna,

• (∀a, b, c ∈ A)((a, b) ∈ R ∧ (b, c) ∈ R ⇒ (a, c) ∈ R) relacija je tranzi-

tivna,

• (∀a, b ∈ A)((a, b) ∈ R ⇒ (b, a) ∈ R) relacija je simetrična,

• (∀a, b ∈ A)((a, b) ∈ R ∧ (b, a) ∈ R ⇒ a = b) relacija je antisimetrična

• (∀a ∈ A)((a, a) ∈
/ R) relacija je antirefleksivna.

Ako je R ⊂ A2 refleksivna, simetrična i tranzitivna relacija, onda je R

relacija ekvivalencije (primer je paralelnost pravih).
Ako je R ⊂ A2 refleksivna, antisimetrična i tranzitivna relacija, onda je
R relacija poretka (primer je poredak slova u abecedi).
Ako je na skupu A zadata relacija poretka skup A je urežen skup. Ako
su svaka dva elementa skupa u relaciji poretka (mežusobno uporediva) skup
A je totalno urežen skup.
Antirefleksivna relacija poretka je relacija strogog poretka.
Ako je E urežen skup gde je ≤ relacija poretka i ako je A ⊂ E i A 6= ∅
onda je M ∈ E majoranta skupa A ako je (∀a ∈ A)(a ≤ M ) (A je ograničen
odozgo, sa gornje strane). Ako je pri tome M ∈ A, tada je M maksimum
skupa A (max A).
Ako je E urežen skup i A ⊂ E i A 6= ∅ onda je m ∈ E minoranta skupa
A ako je (∀a ∈ A)(m ≤ a) (A je ograničen odozdo, sa donje strane). Ako je
pri tome m ∈ A, tada je M minimum skupa A (min A).
Skup može imati samo jedan minimum (maksimum). Ako su m1 i m2
minimumi m1 ≤ m2 i m2 ≤ m1 , onda važi m1 = m2 zbog antisimetričnosti.
Supremum skupa A ⊂ E, u oznaci sup A je minimum majoranti, ako
postoji. Infimum skupa A ⊂ E, u oznaci inf A je maksimum minoranti,
ako postoji. Skup ima najviše jedan supremum i infimum (jer može pos-
tojati samo jedan maksimum i minimum). Ako skup ima maksimum, onda
1.5 Funkcije 13

je supremum jednak tom maksimumu, a ako ima minimum, onda je njegov

infimum jednak tom minimumu.

Primer 15

1. Da li je relacija R definisana sa aRb ⇔ a2 ≤ b2 gde je ≤ poredak

na skupu celih brojeva takože relacije poretka (a) na skupu prirodnih
brojeva, (b) na skupu celih brojeva?

(a) jeste
(b) nije - nije antisimetrična aR(−a) ∧ (−a)Ra, a pritom a 6= −a.

2. Dat je skup A = {a, b, c, d}, njegov partitivni skup je P A, a R je inkluz-

ija. Dokazati da je R relacija poretka i naći

(a) min P A, max P A

(b) skup majoranti, minoranti, sup, inf, max i min za skup A1 ⊂ P A:

A1 = {{a}, {a, b}, {a, c}}

Inkluzija je poredak:

• X ⊂ X - refleksivnost

• X ⊂ Y ∧ Y ⊂ Z ⇒ X ⊂ Z - tranzitivnost

• X ⊂ Y ∧ Y ⊂ X ⇒ X = Y antisimetričnost

min P A = ∅
max P A = A
Majorante za A1 su {a, b, c} i {a, b, c, d}.
Minorante za A1 su {a} i ∅.
max A1 ne postoji.
min A1 = {a}
sup A1 = {a, b, c}
inf A1 = min A1 = {a}

1.5 Funkcije
Ako svakom elementu x nepraznog skupa X odgovara tačno jedan element
nepraznog skupa Y onda postoji jednoznačno preslikavanje ili funkcija f koja
f
skup X preslikava u skup Y . To zapisujemo kao f : X → Y ili X −→ Y . Pri
1.5 Funkcije 14

tome je X definicioni skup, odnosno domen, a f (X) = {f (x)|x ∈ X} ⊂ Y je

skup vrednosti, odnosno antidomen.
Ako su f : X → Y i g : Y → Z dva preslikavanja, onda preslikavanje
g ◦ f : X → Z, takvo da je

(∀x ∈ X)g ◦ f (x) = g(f (x))

predstavlja proizvod ili kompoziciju preslikavanja f i g.

Dve funkcije koje preslikavaju skup X u skup Y su jednake ako važi

(∀x ∈ X)(f (x) = g(x))

Funkcija F preslikava skup X na skup Y i naziva se surjekcija ako je

f (X) = Y : svaki element skupa Y je slika bar jednog elementa skupa X.
Ako za funkciju f važi f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ x1 = x2 onda je f injekcija ili
preslikavanje ”1-1”. Ako je f preslikavanje ”na” i ”1-1” onda se ono naziva
obostrano jednoznačno ili bijekcija.
Ako je f obostrano jednoznačno preslikavanje skupa X na skup Y , onda
postoji funkcija koja preslikava skup Y na skup X, koja svakom elementu
y ∈ Y pridružuje element x ∈ X, takav da je y = f (x). Ovo je inverzna
funkcija finkciji f i označava se sa f −1 . Tada važi f −1 (f (x)) = x.

Primer 16
X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c}

x 1 2 3
Ni surjekcija ni injekcija
f (x) a b a

X = {1, 2, 3} Y = {a, b}

x 1 2 3
Surjekcija
f (x) a b a

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c, d}

x 1 2 3
Injekcija
f (x) a b c

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c}
1.6 Binarne operacije 15

x 1 2 3
Bijekcija
f (x) a b c

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c}

y a b c
Funkcija inverzna prethodnoj
f (y) 1 2 3

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c} Z = {α, β}

x 1 2 3 y a b c
f (x) a b c g(y) α β α

x a b c
Kompozicija funkcija g ◦ f
(g ◦ f )(x) α β α

1.6 Binarne operacije

Binarna operacija na skupu A je funkcija koja preslikava elemente skupa
A × A u skup A.
Za (x, y) ∈ A × A postoji z ∈ A takvo da je z rezultat (kompozicija)
operacije  primenjene na ureženi par (x, y)

z =xy

Skup A je zatvoren u odnosu na binarnu operaciju ako za svako (x, y) ∈ A × A,

z = x  y takože pripada skupu A.
Ako je

• x  y = y  x operacija je komutativna

• (x  y)  z = x  (y  z) operacija je asocijativna

• x  e = e  x = x, e je neutralni element

• x  x∗ = x∗  x = e, x∗ je inverzni element elementa x i obratno

Primer 17 O skupovima bojeva biće detaljnije reči u narednom odeljku.

Ovde ćemo ih samo iskoristiti kao ilustraciju navedenih osobina binarne op-
eracije za dobro poznate operacije sabiranja i množenja brojeva.
1.6 Binarne operacije 16

Skup neparnih brojeva nije zatvoren u odnosu na operaciju sabiranja (zbir

dva neparna broja nije neparan).
Skup prirodnih brojeva je zatvoren u odnosu na sabiranje i množenje, ima
neutralan element za množenje (1), nema za sabiranje (0 ne pripada skupu
prirodnih brojeva), nema inverznih elemenata ni za sabiranje ni za množenje.
Skup celih brojeva ima oba neutralna elementa (0 i 1), inverzne za sabi-
ranje, ali nema inverzne za množenje.