SADRZAJ ZEMLJA PISTOLJL —-REPE- — AUTOMAT- © AUTO. MIRA. PROTIVTENK- REVOLVER] TIRKE ——SKEPUSKE —MATI__—LWEZI_—_OVSKE PUSKE wvop7 PREDGOVOR 8 ARGENTINA TI 82 134 190, AUSTRALIA 191 ‘AUSTRO-UGARSKA/AUSTRIJA ra ea 194 194 254 BELGIJA 14 84 136 196, 256 BRAZIL, 139 197 258, KANADA 8 199 GLE. Z 199 NARODNA REPUBLIKA KINA 18 139 200, 258, CEHOSLOVACKA. 20 140, 201 281 DANSKA 24. 88 142 203, 283 DOMINIKANSKA REPUBLIKA 142 205 EGIPAT. 25 285. ESTONIJA, 206 FINSKA, 25 90 742 206: 255 28 FRANCUSKA 26 20 144 207 286 NEMACKA (do 1945) 29 96 146. 209 272. 328 ‘SAVEZNA R. NEMACKA 41 98 151 214 277 DEMOKRATSKA R. NEMACKA 156 VELIKA BRITANIJA 46 99. 157 217 233, 331 GREKA 108 MADARSKA, 51 110 159 220 INDIJA 159 IZRAEL 160 221 298 ITALIA, 53 ii 162 222, 204 JAPAN 59 113 164 228 298 331 SEVERNA KOREJA 62. JUZNA KOREJA. 164 301 LUKSEMBURG 29 MEKSIKO. e 165 230 301 HOLANDUA 116 NORVESKA. 18 PERU. 230 POLJSKA @ 232, 332 PORTUGALIA 234 RUMUNIJA 120 235 SINGAPUR, 166 303, JUZNA AFRIKA a 167 236 304 SPANIJA 64 121 167 239 304 SVEDSKA 68 122 169 239 305) [JCARSKA 69 128 170 230) 306 332 TAJVAN 173, TURSKA 2 127 SAD 73 127 173. 242 309) SSSR/RUSWA 78. 130 184 248 318, 333 VIJETNAM 251 JUGOSLAVITA 80 188. 252 35, MUNICIJA 334 POJMOVNIK 339 INDEKS 344SADRZAJ SAVREMENI PISTOLJI | REVOLVERI BERSA BROWNING. cout DETONICS ERMA WERKE FEATHER FEDERAL ORDNANCE, RENATO GAMBA LAL (MT) 362 LMI. ‘363 IVER JOHNSON. ‘363 KORTH 364 L.A R. GRIZZLY ‘365 LLAMA-GAMILONDO ¥ CIA ‘365 LORIN ‘365 MAUSER ‘366 NORCINO ‘366 NORTH AMERICAN, ‘367 PARA-ORDNANCE. ‘367 PETERS STAHL ‘368 ROSSI 368 RUGER 369, 370 SIG-SAUER, ‘370 SMITH & WESSON 371-7 SPHINX 377.378 SPRINGFIBLD ARMORY. 378, 379 STALLARD ARMS MKS. 379 SUNDANCE INDUSTRIES 380 TANFOGLIO ‘380 TAURUS 381 WALTHER 382 WILDEY 383 aUuvoD ENCIKLOPEDIJA RUCNOG ORUZJA XX VEKA je delo dugo- godisnjeg istrazivanja dvojice autora, Ian V. Hoga John Weeksa, za koje smo mi pokazali interesovanje, otkupili autorska prava, preveli ga, { uz adaptacije 1 dopune tekstova, vam ga predsta- vijamo. Smatramo da je ovo knjiga koja ée, u sferi struéne lite- rature, doprineti obogaéivanju saznanja iz ove oblasti, pruziti nove { upotpuniti veé poznate informacije o tematicl o kojoj unas postoji primetno interesovanje. Ona je samo deo, zaista bogate i iscrpne literature, koja se redovno izdaje van granica nae zemlje ine predstavija kompletnu i iscrpnu publikaciju koja bi obuhva~ tila sve te novine. Medutim, sama njena pojava, u vreme kada munoge vrednostt Ijudskog stvaralastva Zivota uopite, imaju drug. smisao 1 Konataciju, predstavija napor da se i na polju izdavastva udini Korak vie 1 naSoj Eitalaékoj publici pruzi, bar mali deo, onoga Sta se u svetu objavijuje. Pored enciklopedijski obradenih podataka svih tipova ruénog oruzja, uz ilustracije modela vainijih proizvodaéa svih zemalja u svetu, u knjizi Gete na¢i dodatak koji 6e vam pruditi informacije 0 najnovijim modelima pistolja i revolvera. Specijalan dodatak u koloru sadr izbor atraktivnth modela koji ée posebno obradovati kolekcionare. U predstavijanju modela 1 tipova oruzja ostali smo verni principu da nazivi i imena ostanu napisana u originalu, jer se iu govoru 1 u pisanju skoro redovno svi dre ovog pravila. ZadrZali smo originalnt abecedni redosled po zemljama - proizvodaéima pojedinih vrsta rutnog oruzja - iz praktiénih razloga. U knjizi je posebno predstavijen deo koji se odnosi na struéne termine, a koji ‘smo mi nazvall pojmovnik, jer ni autori ni mi nismo mogli da se upustimo u oblast, koja je u nas nedovoljno obradena, a odnosi se na retnik, bez koga ¢e viadati primetno Sarenilo { terminoloska neujednatenost za pojedine pojmove. To isto se odnosi ina muni- ciju koja je ovde samo informativno data. Nadamo se da ¢e ova prva knjiga u ediciji ARMS naiéi na prijem kakav sama materija zasluzuje i podstaéi izdavata da objavi jo8 neke naslove. Tedava’PREDGOVOR Proilo je dvadeset i tri godine od kada smo, pokojni John Weeks { ja poéeli da sakupljamo ma- terijal za prvo izdanje ove knjige { od tog vremena suse mnoge vrste oruzja pojavile { nestale. U posle- dnjth sedam godina, kada je izdato poslednje Sesto Azdanje, pojavile su se mnoge vrste oruzja, ponovo uvele ili povukle, a mnoge su modifikovane. $ obzi- rom na to iskoriSéena je prilika da se tekst u potpu- nosti preradi i proveri, dodavanjem novih vrsta oruzja { izbacivanjem onih vrsta koje su 2a svoje vreme bile prava novina. Upripremi ovog izdanjamorao sam da budem rigorozniji { iskljuéim, uz par izuzetaka, one vrste orudja koje nikad nisu bile prihvaéene za upotrebu Jer bi me njihovo mnotvo priliéno obeshrabrilo. Izuzeci se odnose na nekoliko vrsta oruzja koje su, 4 istorijskth razloga, morale biti pomenute jer su bile od vitalnog znafaja za uvodenje nekih novih tehniékih karakteristika ili taktikth zahteva. Gledano sa stanovista uspeSnih noviteta u voj- nom naoruzanju za proteklih pet godina nije bilo vetth uzbudenja. Amerika vojska je uvela u upo- trebu MIGA2 Koja je neSto savréenija varijanta MIGAI s moguénoSéu ispalfivanja rafala od tri me- tka umesto potpuno automatske paljbe; ovo bi se, po jednom ameritkom komentatoru, moglo pre nazvati evolucijom nego revolucijom. Amerika voj- skase, konaéno, odluéilaza model Beretta 92F kao vo} sluzbeni piStol, ali je tome prethodilo niz tuzbi, protiv-tuzbi, Zalbi, poniStenja, istrage u Kongresu, dodatnih testiranja... {tek tada se doilo do konaéne reafirmactje modela Beretta. U Sovjetskoj Rusiji se nije pojavilo niSta novo. Britanci su i formalno usvojili puSku Enfield L85 1 L86 lako oruzje za va- trenu podrku, Sto je bilo praseno vrlo surovim pri- Gama o greskama na oruzju, loSoj kontroli i sve je to dovelo do gubitka poverenja Koje je ste’eno u model Lee-Enfield jo8 1903. godine. Svi ovi prigo- Vor! su imali neke osnove, ali kad se fabrika oruzja premestila iz Enfilda u Notingem organizovano je potpuno novo proizvodno postrojenje, s najsavre- menijim maSinama { opremom { kvalitet je, polako ali sigurno, poéeo da se vraéa na stari nivo. Istina Jeu reéima Josh Billingsa, ,reputacija koja se jed- nom naruSi moze biti povraéena, ali ée paznja svih uvek biti usmerena tamo gde je doilo do njenog naruSavanja” zato ée biti potrebno deset godina zvanredne proizvodnje da bi se zaboravilo na pret- hodnih pet. Juriina puSka je postala priliéno standardizovan proizvod, bez obzira gde se pro- izvodi, a to je oruzje s rotacionim zatvaraéem koje funkcionige na principu pozajmice gasa, s magaci- nom tipa M16, plastiénim priborom i sklopivim metalnim kundakom, Postoje { verzije karabina, ali zgleda da nisu omiljene. MoZda je najzanimljivija, varijacija na juriinoj puici 1 prilagodavanju osno- vnog dizajna kalibru 9 mm Parabellum tako da ona funkcionise kao automat. Steyr jeu tome bio pionir zbog modularnog dizajna modela AUG koji je omo- guéavao zamenu cevii drugih komponenti, a zatim su usledili i drugi. medu kojima Colt-ov model za- snovan na dizajnu modela M16, koji ima najvise Sanse da opstane. Automati u celini kao da su se uklopili u nepromenjivu Semu, 1 pokazuju izvesne 1 povre- mene znake Zivota. Jedan od najveéih problema nije u konstrukeiji oruzja veé u tome da se vojne viasti ubede dath prihvate. U Americi suse pojavila tokom proteklih osam godina vise dobrih modela, ali u odsustvu bilo kakve podrSke od strane vojnih viasti svi ont su zaboravijeni, ill zapostavijent. Veliko je pitanje da li enovi UZI model, poznat kao Gal-Tech koji bi trebalo da proizvodi u Americt fabrika Sturm Ruger & Co. privuéi painju vojnih viasti. Iako konvencionalni automati (Sta god da pod tim smatramo) ne napreduju, nova grana poznata kao ,oruzje za liénu odbranu”, se sve vise razvija. Plonir u ovoj oblast! bila je fabrika oruzja HerStal koja je krajem 1988. godine uvela model P-90. Ovo je gotovo futuristiéki model potpuno novog kalibra, iako oruzje izgleda neobiéno, kao { njegov kalibar. Sve postaje drugaéije kad ga uzmete u ruke i poénete da pucate. P-90 koristi potpuno novi tip municije 5,7 mm 1 ispaljuje zrno velikom, brzinom Sto daje mnogo veéi domet i preciznost, nego kod obiénth automata { ima znatno bolju pro- bojnost. Standardno zrno mote da probije 30 slo- Jeva kevlara na wdaljenosti od 100 metara, a metak ‘ovog manjeg kalibra moze da probije eliénu plotu NATO.a na 250 metara, Sto je novina za ruéno naoruzanje. Zatim je iz Steyr Mannlicher-a stigao takti¢ki automatski pistolj, raden u maniru kon- vencionalnog automata koji Koristi municiju 9 mm Parabelum. Ali, to je ipak oruzje za jednu ruku, sa sklopivom prednjom ruéicom, za one Kojima je to potrebno, a postoji 1 moguénost modifikacije namuniciju kalibra 10 mm koja se dugo godina borila za prihvatanje u emu joj je u velikoj meri pomoga Ainjenica da je krajem 1989. godine FBI zvaniéno pritvatio municiju kao sluzbenu. Ne slazu se svi sa ‘ovim izborom, a vreme ée pokazati dallisu ispravno postupili, i su se samo poveli za pomodnim tren- dom, Neki tvrde da bi bilo mnogo bolje za njih da suprihvatili 41 metak velike brzine éijaje prednost 1u tome Sto Zaura metka ima isti preénik oboda kao i 9 mm Parabelum pa su potrebne neznatne modifikacije da bi se oruzje preradilo. Najnoviji model na ovom planu je britanski 9 mm Buchman ,orudje za liénu odbranu”. Ovo je veoma kompaktan automat koji imarevoluctonarni sistem kontrole paljbe koji Je odrZava na 450 meta- kau minuti, umesto 1.800 Sto je bilo uobiéajeno za ranije modele automata. Ova brzina je pazljivo oda- brana u odnosu na masu, balans { snagu oruija tako da se ono samo rotira oko svog teZiSta prili- kom paljbe, a usta cevi nemaju otsko&ni ugao. Oru- je Je duzine manje od c. 280 mm { s njim se moze pucati potpuno automatski jednom rukom, a svi ogoc ulaze u sam centar mete, tj. ne dolazi do rasipanja na kraju rafala. Buchman, zajedno sane- kim drugim oruzjima, pokazuje ono Sto mozemona- zyati .novom generacijom" u sistemu proizvodnie. Posle velike potraznje, koja se pojavila tokom. Drugog svetskog rata, proizvodatt oruzja stalno su traiili nadine da povecaju, tj. ubrzaju proizvodnju J olakiaju je sto je dovelo do znatajne izrade delova od presovanog lima, varenih { sintetiékih materija- la. Ovakav sistem proizvodnje uveden je uglavnom zbog ograniéenja koja e nametao naéin proizvodnje ukome je obuéent majstor obradivao komad éelika sve dok nije napravio sanduk ili zatvaraé, iH neku drugu komponentu. Presovanje i livenje su skratili yreme proizrodnje 1 Sto je, u mnogim sluéajevima 08 vainije, smanjili potrebu za struénom radnom snagom koja je éesto nedostajala u ratnim uslo- vima. Tokom protekle decenije kompjuterizovane masine { alati postali su uobiéajeni, kaoi kompjute- rizovani automatski sistem! merenja. Stepen strué- nosti Koji se zahtevao od radnika postao je zane- marljiv, a mnogo veca struénost se zahteva od rad- nika koji rade na izradi odgovarajuéih programaza maSine. Kada se maSina pravilno isprogramira u nju se jednostavno unose polufabrikati, a ona na- stavija da sete, glode i struze sve dok ne proizvede gotov deo, pose éega obavija automatsko merenje stolerancijom umerenju milimikronima. Ako neko merenje pokaze da je doslo do poremeéaja u pode- Senosti alata, merni aparat automatskt iskijuéuje mainu i poziva odgovornogmehantéara da otkloni war. Upotreba ovakve tehnologije omoguéila je irradu oruzja, od fistog éelika, kakvo se proizvodilo pre 1939. godine, ali po cent koja se moze uporedit! 's cenom oruzja od presovanog metala ili plastike. ‘Tako se proizvodi bolje oruzje 1 oruzje koje je trajnije i moze da izdrai grube eksplotaciske usio- ve. Tyrdi se da je ekonomski vek danaSnjeg oruzja 25 godina, ali je trajnost cruzja konstrukelje od presovanog éclika diskutebilna; Lee-Enfieldovt, Mauzerovl i Springfildovt modelt mog}i su da traju pedeset i viSe godina bez ozbiljnijih poremeéaja, a 2na se da njihovo oruzje jo8 uvek moze biti potpuno pouzdano i precimo. Ne moze se prihvatiti mi- Ajenje, kao zakonitost, da ga treba menjati posle 25 godina, Tako Je metak kalibra 5,56 mm na dobrom putu da zament metak 7,62 mm NATO, kao stan- dardni (to isto éint {sovjetskimetak kalibra5,45mm) Jo8 uvek postoji potreba da se pronade jo manji Kalibar koji bi se koristio za juriSnu puke. Najno- ji ameriéki program izrade borbene puke doveo {je do ponovne upoirebe metka s vise zrna (projek- tila) { strelice metaka koji su i ranije isprobavant, ali su nakon provera odbateni. No, svaka ponovna pojava donosi i neka poboljSanja s obzirom na sve savremeniju tehnologiju. Na primer, strelice mect iz Sezdesetih godina ovog veka imali su problema s dodacima od metala koje je trebalo prilagoditt Zle- bovima koji su trebali da ,javuku” tanku strelicu do usta cevi, Novim reSenjima AAI Steyr-a ovi dodaci su se izradivali od teénog kristala polimera { imali su bolje naleganje éime se poboljavao uéinak 1 poveéavala preciznost. Nekibalisti¢ki strutnjaci tvrde da redukeljasa 7,62 mm na 5,56 mm i 1,5 mm strelice samo smanjuje ubojitost municije, i da ée, posto je dana- $nja munieija manje ubojita u odnosu na onu od pre pedeset godina, metak kalibra 4,7 mm, dja se pojava predvida u okviru familije 1,5 mm strelice bez éaure, moti da dovede samo do jo veéeg sma- njenja ubojitostl. Cilj smanjivanja kalibra Je da se postigne Sto vyeéa kontrola nad puSkom koja bi tako imala manji impuls; ovim se poboljSava preciznost prilikom pu- canja, a oruzje je pogodnije za koriséenje. No, kad i ovo bio jedini razlog onda bi postojalo dobro opravdanje da se ditave armije naoruzaju puSkama zaavijaciju. Danas postoji tendencijada se sve wéint sto lakSe moguéim kako bi svako 1 u svernu mogao da postigne savrSenstvo bez veéeg napora. Primena 9ovakvog koncepta na vojno naoruzanje dovelaje do toga da pucanje postane naivna ve8tina, posto je pu- Ska izradena s ciljem da se njom 3to lakée rukuje, sve manje u stanju da u struénim rukama dostigne savrSenstvo. Veéina ljudi bi mogla da uzme jurisnu pusku 5,56 mm i dobro uve%ba ga@anje na 300 metara, ali kad bi dosli u priliku da pucaju na 500 metara imali bi veoma male Sanse za uspeh, posto su pudka i municija veoma retko u stanju da odrZe ‘rajniju { preciznu paljbu na ovoj udaljenosti. Put do savrSenstva u vojnom naoruZanju nije lak: ako se teZi da puSka bude Sto lakSa za ruk- ovanje time se smanjuje njena efikasnost, anita ne moze da zameni strogu i pazijivu obuku u gadanju. Nema sumnje da ima mnogo oblasti u vojnom neoruzanju u Kojima se mogu izvrSiti znaéajna pojednostavijivanja, ali obuka u gadanju sigurno tu ne spada { kad-tad se mora doneti odluka da li je vaéniji krajnjt efekat ispaljenog metka il udobnost onoga ko koristi puSku. Cilj puke koja se koristi u peSadiji je da izazove gubitke neprijatelja iu slu- Sqju da se vojnilku da neefikasna puska, kojom ée on lako rukovati, zaista mu se ne Gini nikakva usluga. Interesantno je podsetiti i da je jedan od razlo- 2, Sto strelice mect nisu prihvatent Sezdesetih godina, bio taj Sto je konstantovano da je staklena praiina, koju oni proizvode, Stetna po zdravije, a danaSnjim mecima ovog tipa su tokom testiranja u Americi zamerili to Sto su leteéi segmenti ,.krilaca” opasni za samog strelca. Postavija se pitanje da lt ont Koji imaju takve prigovore imaju pojma o uslo- vima u kojima se puke upotrebljavaju; udarac ko- madiéa polimera u lice zaista je beznatajan u odno- suna druge projektile koji mogu pogoditi vojnika u ratnim uslovima. Odeljak ove knjige koji je posveéen protivtenk- ovskim puSkama vecina smatra jedinim celovitim odeljkom. Kako je isam John Veeks jednom rekao, bilo bi moguée napraviti zbirku svih proizvedenth protivtenkovskih puSaka u samo jednoj malo) pro- storiji, a duZina njthovog postojanja meri se sa néSto vide od trideset godina. No, protekla decenija Jeoznaéila kao iznenadno budenje interesovanja za 10 ovu vrstu oruzja, aline wuloai protivtenkovskogna- oruzanja. Steyr iMannlicher sutto lepo izrazili i sa- mim imenom svog najnovijeg modela - puSka za dejstvo protivoklopnih sredstava. Model pred- stavija dalekometnu snajpersku puSku aij cilj nis. neprijateljski vojnici, veé objektilako ranjive visoke tehnologife, &iji bi gubitak bio od velikog znataja za tok irazvoj borbe. Zamislite, na primer, mali odred judi opremljen ovakvim puSkama koji bi bio uba- en na neprijateljsku teritoriju i zauzeo polozaj na kilometar udaljenosti od prve borbene linije. Sa ‘sadrZajem samo jednog magacina oni bi efikasno mogli da onesposobe svaki avion, odbace naoru- Zanje | pobegnu na svoju stranu; cena ostavijenog orugja bila bi zanemarijiva u odnosu na veliéinu nanete tete, kako unovéanom take iu logistiékom smislu, Oruzje bi se moglo koristiti 1 protiv radara za nadziranje i kontrolu (osmatranje), za uniStenje skladista goriva, kompjuterski opremljenih glavnih Stabova { sliénih metaciljeva koji mogu biti lako uniSten! teSkim neeksplozivnim mecima. Savreme- na tehnologija izrade municije i oruzja mogla bi da se ugleda na neke od th starijih modela 1 pretvori ih u efikasno oruzje, Sto ée se verovatno i desiti u bliskoj buduénosti. Interesantno je 1 zapazanje da bi ovakvo oruije moglo, s odgovarajucom muntci- jom, da probije oklop savrementh tenkova { takoih ‘uéini ranjivim za druge projektile teSkog oruzja. Razvoj 1 ovom praveu bi bio vredan paznje. Zahvaljujem se ovim putem predstavnicima fabrika za proizvodnju oruzja koji su pokazali spre- mnost da mi daju informacije { fotografije, a Eesto su mi i dozvoljavali da i sam isprobam odredene vrste oruzja. Zahvaljujem se i muzejima 1 kolekei- onarima koji su mi dozvolili da fotografisem stare vrste oruzja { da th prouéim, iako pucanje iz njih nije dolazilo u obzir. lako Je moje initeresovanje za oruzje prvenstveno tehnolo’ke prirode, sigurno je da nikad ne gubim iz vida njthovu pravu funkeiju i svrhu, i kad bi ovaj svet postao lepii za Zivot 1 proizvodat oruzja se okrenuli proizvodnfi bietkla 1 baStenske opreme, zaista bih se radovao da proutim istorijski aspekt pojedinih vrsta oruzja, a bio bih veoma sreéan Sto se na tom planu nije proizvelo nista novo. Ian V. HoggPISTOLJI I REVOLVERI ARGENTINA jotetkom ovog veka standard! argentinskt pistolj blo Je Mannlicher M 1905, all Je 1916. godine Colt M 1911 proglasen za zvaniéan model Pistola automatica Modelo 1916, 3to Je kasnife potvrdeno { usvajanjem M 1911 Al kao Medela 1927. M 1927 se dugo protzvodio u Argentini. Razvila se lokalna verzija pistolja Colt kojt se pojavio krajem tridesetth godina kao ‘Bailester Molina (poznat { pod nazivom Hafdasa po inicljalima prolzvodaéa). Veoma je sltéan modelu M1911 A1 od koga se razllkuje po obliku udarata, odsustvu koénice na rukohvatu, nareckavan|u rukohvata { navlake { zakretanju, umesto klizanja obaraéa. Dimenzifese neznatno razlikuju tako da pital) vide odgovara manjoj ruc! nego pistol Colt. Zavréna obradane odgovara Coltovim standardiima tako Je pistol} dovolfno pourdan. Britanci su éetrdesetih godina kuptlt velikt bro} ovih pi8tolja koje su, uglavnom koristile vojne Jedinice na tajntm zadacima. .45 in Ballester Molina Magacin: 7 metaka, odvoji- tins Podeina brzina: 26 misee AUSTRO-UGARSKA/AUSTRIJA ‘a0 { svi Mannlicher modell koje protzvod! Steyr, Model 1900 Je odliéne trade, balansa t wwréne obrade, 2bog éega je zasludio veét uspeh od onoga ko je ostvarlo, Princip rada Je Jedinstven: to Je pil} sa odlozenim trzanjem zatvaraéa Sto je postignuto pomoéu jake opruge { zuptastogle#aja na polretno) naviaci zbog koga, pre poSetka kretanja naviake, ona mora da saviada silu opruge { fako uslovt dovoljno zadrZavanje dok 2mmo ne lzade lz usta cevi. Magactn, a0 | kod nekoliko drugth Steyr modela ts tog vremena, predstavija uévrSéenu jedinicu unutar rukohvata plitolja koja se punt posle povlagenja naviake { ubactvanja Sarzera 8 municljom, a zatim potlskivanjem iste u magacin. Ispust 2a deblokiranje a boéne strane uaadnilea om: prainjenje magacina, bez potrebe da se navlaka pomera vile od Jednog puta. Ovi plstolt su ‘vremenom trpell manje izmene 1 poboljsanja. Prve modele pravio Je Von Dreyse u Somerda 1 ‘onl nose oznake Von Dreyse, alt Je prolzvocinja u Steyr-u poéela 1901.1 od tada pistolt nese takve oznake. Kod raniih modela zadnjt nian se nalazio na cev. tznad lefiita metia, dok se kod Kasnijth modela ugradivao na zadinjem delu navlake kako bi se obezbedila dua niganska linlja. Konatna protzvodnja potela Je 1905. godine 1 velikt bro) ovih modela prihvatila Je angentinska vojska kao Md 1905. Veruje se da je protzvedeno nesto vise od 10.000 komada ‘Modela 1901. MANNLICHER M1901 BALLESTER MOLINA 7,63 mm Mannlicher M 1901, M 1905 Watfontabrik Steyr 7.93% 21 mn Nannlicher Princip rada: odlozeno trzanje moe Dug: 246 rm Tedina praznog 910g Cev: 157 mm, 4 #eba, desni ‘sme: uvijanja Magacin: 8 metaka (M1901), 10 metaka (M1808), Integralnt utijast Pofetna brzina 312 m/sec an8 mm Roth Steyr M1907 ‘Welfenfabrik Steyr, Femary Faoyrar en Geroya 8x16,5 mm Roth Steyr Princip rada: katho trzanje Dufina: 235 mm. Tena praznog: 1020 ¢ ev: 131 mm, 4 Heba, desni mer uvijania Magacin: 10 metaka, intogralni utes Poteina brzina $8 m/sec ‘9 mm Steyr M 1912 xine Watt ox2nmSier Prrp rade: tho Wane Duss: 216 mm Taina pamos. 990 ox 128 mm agers 8 mothe, Fogel a Podsina brine 865 mises oth Steyr Je prvi poluautomatskt pistol) koji Je 1908. godine upotrebljavala konjica, anesto “Ritsare) de Srocpsrose suacje'zhog Sopa Jo poanat pod nastvor Fllager«Pltole lak Yeézastareo, on se koristio{ u nekim rodovima italijanske vojske sve do ranth éetrdesetth godina, aneke varijante mogu se naél{ danas u delovima Balkana. Ova) pistol) korist! najsveobubvatni}i sistem zabravijivanja zasnovan na rotirajuéo} cevi. Zatvaraé Je tipa originalnog .teleskopskog 2zatvaraéa” posto mut Je prednjt deo Supal] Lobuhvata éitavu dudinu cevi unutar cevastog usadni- ka, Prilikom rada zatvaraé { cey se zajedno pomeraju unazad za oko 12 mm, aza to vreme spiraini kanali na zatvaraéu okreéu cev 2a 90 stepent. Tada se cev zaustavija { zatvaraéu Je ‘omoguéen trzaj Kojim se lzbacuje Caura opaljenog metKa | vr8i ponovno punjenje u povratnom hhodtt, Kada se zatvaraé vraéa u prednji polozaj, on obrée cev do zabravijivanja zadnjeg dela cevt ‘odnosno - ponovo se wra¢a u pozteifu za gadanje. Druga neobiéna stvar Je sistem okidanja. Rad. zatvaraéa, bilo ruént il tzazvan pucanjem, delimléno zapinje udarnu iglu, a proces zapinjanja Konaéno se zavrSava povlagenjem obaraée koja prvo povlati udarnu iglu unazed do punog 2zapinjanja, a zatim Je otpusta. Ako se sve tome doda t prigvrs¢ent integraln! kutijasti magacin koji se puntotvaranjem staviJanjem Sarzera sa 10 metaka, dobljate pistol) kojt se moze smatrati antikvitetom. Proizvedeno Je oko 90.000 ovakvth pistolja pre nego Sto Je, dvadesetih godina, protzvodnja obustavijena. iako ve to po izgledu ne bi moglo rest, radi ee o pouzdanom pistol}. dobre tzrade. teyr M 1912 Je Nino naorudanje koje Jeu Austro-Ugarsko) kortSéeno, oatm Konic, i am rodovima vojske 1912. godini. Kao 1 Roth Steyer, korlstio Je rotaciju 2a zabravijivanje Zadinjog dela cov ale sfstem bio mnogo Jednostavni}Jer a Korlatio komvencionaln tip navlake. ev naviaka imal su zajednid(stovrement) trza{ na kratkom putu za koje vremesu seispust zm cevl uv « apiraine kanalena sadnicy, da bl» cev okrentila za 20 stepent. Ovo Je osioba- alo gornytispust iz kanala na naviacltako da se cev zaustavijela {naval se omogucavao trza) Postupak je obrnut pr povratnom hodu navlake. Kao 1 kod érugih Steyr models, magecin Je {ntegralnt Intijast!| punt se pomoéa Sargera, a munte) inl jedinstvent { uboft metak od 9 mm. Steyr-Hahn (Steyr sa udaragem, posto korlst! spolin udaraé tumesto udarne Igle kod raniih ‘modela) medel fe protzveden w veikom broju tzmedu 1911.1 1918. godine. KoriSéen je u Rumu- rift Cileu, a prodavao se {na slobodnom #18 I posle 1918, godine smatrao se standardnim austrijskim pitoljem, a kada je austijtcavojska spojena s nemaékim Vermahtom 1938. godine ‘ko 200,000 kkomada ovog pistolja preradeno Je na 9 mm Parabellum, kako bi se uskladil sa ‘munlljom koju je Koristlia nemaéka vojska. Na lev} strani navlake on nost oznaku F-08. Premda Je rukohvat pomalo éetvrtast, Model 1912 fe odliéan pistol pouzdan i Jak 1 verovaino 1 postigao Jod ves! uspeh da Je zraden s uobiéajenom kalibra. {8 nm ROTH STEYR M1907 12tol) Je usvofila austrijska vojska 1963. godine, kada Je poruéeno 2.000 komada. Kasnije 9 mm Glock Model 17 se koristio u Indi, Jordan, Norvesko}, na Fiipinima 1 Tajlandu, 1'o najviée u poll. To Glock Ges. mbH Je kratkotrzajnt poluautomatsKt piStol) koji Kori! slobodnu cev koja se zabravijuje u navact 9 «19 mm Parsbelum pomotu Eetvrtastog iopusta na zacnjem dell cevl, a Kojt zat u deo 2a izbactvanje Caure ll prcsin Tada Raho Weare mnetka na navlac. Metak se opaluje pomoéu uidarne gle kojom upravijaobaraca: uprvih mm — Pnneie-rede: krako tzanie — boda obarata zapinjeudarnu igi otpusta bravuudarne igle, anarednih?,5 mmvritotpustanje _Uéuena dune: 188 mm _ ‘ge. Silanaobarati se moze regillsatl, Ruéne koénlce nema posto automatska bravana udarno) T##ina praznog:650q_ {Qi epreéava da pistol) opall pre nego ito oc obsraéa pravilno ne pevute, Pistel) Glock Je Cav: 114 mm, 6 above, desi Jednostavnog dizajna, ima svega 32 sastavna dela 1 veéi deo usadntka. lzraden je od plastiéne *8@twwlenja—_—_ ‘ase. Ovo e lzazvalo mnoge pogreSne pretpostavke da ga mogu koristt terorist alu pistolju Magacin: 17 metaka, odvof- {ma dovoljno maw toku Kontrote Kegs —_ !ma dovojio metanih elemenata Kot Se mogu ott rendgenskim ureda UMS eS isee lock 18 Je nastao od pl8tolla Model 17 dodavanjem selektora mehantzma 2a zbor paljte1 9 mm Glock Model 18 ‘uveGavanjem kapaciteta magacina, me Je ovaj pistol) postao autommatsko orusje sposobno Glock Ges mbH zarafainu palo. Dabi se spreaile neoviaséene lnmene, glavne komponente Modela 17118 nile 9 «0 mm Parabolum ‘moguée koristit kod oba modela. Osniovnl mehantzam Je ostao Ist, alle ovaj plStlj neSto vedi. Princip rad: kratko zanje Ukupna dufina: 223 mm Tedine praznog: 636 g Gev. 114 mm, nekeagonatna, dion smer uvjaria Magacin: 17,19 33 met, odvoieutjant Poseina brane: G50 m/sec GLOCK MODEL 17 13BELGIJA 7,65 mm Browning M1900 Fabrgue Natondle dames 185 x 17 mm (32 ACP) Princ rada: slobodno trzane zavacda Ulona dufna: 170 mm Tefina praznog: 620 @ ‘ev: 101 mm, 6 Hebova, desni smer uvjania Magen: 7 motaka, odvojiv= hats 2 ena brane: 290 msec 9 mm Browning M 1903 Fabre Nationde 'Armes de {920 SR (@ mm dugi Browning) Prins rade: slobodn trarie Ukupna dufina: 208 mam. ‘Tefina praznog: 910 9 Cov: 127 mm, 6 Habova, dosnt smeruvjanja Magecin: 7 metaka, odvojiv- utjast PoSeina braina: 220 m/sos iat 2222 be prt Browring automatic tendency fare w Heels ko konaéna veraija eksperimertalnih modela z 1898. 1 1899, pa predstavija poéetak dugo- _godinje saradnje lzmedu pronalazaéa | prolzvodaéa. Mehanizam Je neobiéan, s dugom povra- ‘nom oprugom i tubusu znad cevi koja Je povezana s reciprotnim blokom zadnjeg dela preko poluge | to na takav naein da udvostrucava | povratnu oprugu | oprugu udarne igle, Sto predsta- vija elegantno reSenje koje omoguéava da delovt budu svedent na minimum. Cev Je uévriéena na usadnik; naviaka 1 blok zadnjeg dela cevi se poviaée unazad prilikom pucanja sabijajust povratnit oprugu. Prilikom povratnog hoda naviake, udaraé Je zapet pomo¢u zapinjaée { ojaéava povratnu oprugu dodatnom kompresijom da bl se udaracu dala potrebna udarna sila. Premda se prolzvodio u velikom brojuu Model 1900 se malo Koristlo kao vojno oruz}e posto Je unekim vojnim krugovima vladala sumnja | u automatske piStelfe { u tako malt kalibar. Zna se da su tale pistol koriséent u irsko, belgljsko) , verovatno, holandsko} vojscl. Osimoriginalnog, ‘modela prolzveden Je u Kin! ogroman bro} kopija. Pieces rerala Brauning model koja se prolzvodia | kxe Colt-921 360 kort pringp jrada slobodnog trzanja zatvaraéa, 2a Kojl se, uglavnom, mislilo da nije primeren ovom kalibru. Metak 9 mm dugi Browning, mada nesto dust od 9 mm Parabellum, ima slabije punjenje, all ne snagnife od onoga koje masa navlake | opruga mogu da izdrée. Snazan Je 1 precizan pistol}, Siroko prihvaéen u éitavo} Evropl kao polic\jskt 1 vojni pistol) pa se velikt bro} Taanas korist. Svedska vojska ihe vratilau upotrebu ranth osamdesetth godina kada se njihov plstolj Lahtt pokazao kao neuspesan. Upravo zbog ovog pitolja re& .Browning” postala Je sino- ‘him za .automatskt pistol)". Od 1903. godine miliont neliceneath Spanskth kopija_preplavile Su triste. Licenenu Koplju prolzvodila Je Svedska fabrika Husqvarna Vapenfabrik za Svedsku. vojsku tamo Je ona peznata kao Pistole M 1907. BROWNING M1900 4 BROWNING M1903,vaj model nost oznaku 1910 ili 1912, s obzirom da Je stvoren 1909. a na tratstu se pojavio 1910.godine. Bio je to znaéajan napredak u odnosu na model 1903, 1ako Je bio manje Kopi- ran, Jer Je zahtevao slozentje metode prokzvodnje. Najznaéajn\ja inovacija bilo Je postavijanje povratne opruge oko cevi, Sto Je navlael obezbedilo cevastl predinit kraj | oruzJe Je postalo lake. ‘Kod ovog plitolja opaljvanje vrSi udarna iglaa ima | postavijenu koénicu na nukohvatu. Model 1910 zabelezio Je veoma dobru komereijalnu prodaju 1 prihvaéen Je u Evropt kao polieijski pistol). su ga kupovall Lofletri kao Iiéno nacruzanje, au nekim vojskama prihvaéen Je kao poza- dinsko oruze, odnosno orud}e za usluzne trupe (Intendante | sliéno). Smanjena prozvodnja Je tuajala sve do Sezdeseuh godina, v0 Je Model 1910s produzenom cevi- da bi se pobol{éala brzina i preciznost, sausadnikom, i navlakom, kojl su isto tako produgent | 8 veéim kapacitetom magacina. Duzina navla- ke Modela 1910 poveéana Je dodavanjem produzetka koji se pomoéu bajonetne veze spaj2o 88 navlakom. Ovo Je uéinjeno da bi oe tskoristlo postojeét masinokd park | kapacitett, to je razuman potez, kakav Je primento { Walther nekoliko godina pre toga u sliénira okolnostima. ‘Model 1910/22 je, u oba svoja kallbra, bio Soko prilvaéen u polieljama | vojskama evropskih zema- ja, a 1940. godine zamenio Je standardno oruzje nematke avijadje pod oznakom Pistole 626(b). Oruzje ima sistem opaljivanja pomosu udarne igle | Korist! sigurnosnu kogneu na ist! nagin kao Model 1910. Ovaj pistol) naSao Je primenu u vojskama Gréke, Turske, Holandfe, Francuske 1 Jugoslavije. ‘BROWNING M1910 7,65 mm Browning M1910 Eabrique Naionde mes de 7.65 x 17 mm (SACP Stn (emma Princip rada: slobodne taarje zalvaraéa Usupna dufina: 162 mm Tefina praznog: 600 9 ev: 89 mm, 6 above, deni smeruvjania Magasin: 7 metaka, odvoji= teatost 7,65 mm Browning M 1910/22 Fargue Nana dare de 765317 mm (ACP eat ni (@imm'wat.se0 ACE) _ Princ ada: slobodno taarjo Satataca up dung 178 mim “Tefina praznog: 730.g ev 114 men, €Hebova, dent Socuanis Magecn: 8 maka, odvoie tetas Posen brane: 268 m/sec i rat) 159 mm Browning GP 35 Fabrique Nationale d’Arnos do are 9.10 mm Parabellam Princip rade: kratko tranje ‘Ukupna dua: 197 mm Tefina praznog: 990 g ev: 118 mm 4 Hebe, deeni sree uvjaria agacin: 13 metaka, odvojv- hates 9mm Browning MK 2 Fabrque Nefonale Ames do 919 mm Parabellum ‘BROWNING 9 mm Mk2 16 Josledajl 1 poznatifi pod nazivom John Browning's last design Je ‘zum nastao izmedu 1914. 11926. godine, kada Je 1 umro. Nakon toga rad na njemu je preuzeo Dieudonne Salve, giavnl dizajner u Fabrique Nationale koji ga Je pretvorlo u oruzje kod koga opaljivanje vril daraé (ane udarna igla kao kod veéine Browning modela), 1 kojt ima dvoredn! magacin sa 18 metaka. Prolzvodnja Je potela 1935. godine 1 do poéetka Drugog svetskog rata napravijeno Je vise od 35.000 komada za potrebe Belgie, Litve, Letonie Kine. Fabriku su preuzell Nemel 1940. godine 1 pistoljt su se prolzvodill za njthove potrebe kao Pistole 640 (b). Model Je prokrijuméaren w ‘Velika Britaniju gdeJe koriSéen u komandloskim | avio-Jedinieama. U Kanadlt Je raden za potrebe kanadske 1 kineske vojske. Posle rata protzvodnjui Je ponovo preuzela dréavna fabrika, a od 1954. godine plitoljJe lu britanskoj vojset koriséen kao zamena za revolver .38 Revolver. Posle toga oval pistol) koristio se u JoS 55 zemulja. GP 35 Je logiéan nasledntk Browning-Colt M 1911 modela, Izmenjen Je sistem okidanja tako Sto se Korist! dvedelna zapinjaéa u navlacl { Sto Je oscllaciona spojnice zamenjena tspustima, all Je dejstvo (Izlazak cevi i veze sa naviakom) isto. Prvi modell radent su u dva oblika; jedan Je imao fiksirane niSane, a drug} tangentn! nigan za daljine gadanja do 500 metarai kundak za rame koji se mogao odvajati. Ovo drugom prednost su dall Kinez1. alt posto nigde drugde nie nalSao na interesovanje. proizvodnja je obustavjena veé 1947. godine. Pistol se u vojnim krugovima dokazao kao visokopouzdano 1 Korisno orudje. Radent si | komercijaint model! za vedbe gadanja, all nisi naisll na dobar edjek posto se mehanizam za okidanje nije mogao fino da podesava. o Jeneznatno usavrena veraija orignalnog GP 35 nastalog ranth osamdeseth godine. On ima sigurnosns koénleu prilagodens za koriStenje ober rukam, nov ip rukohvata ire nifane nema sjajnu spoljau powrsinu. Kupovale sa ga mnoge vojne organizacije all u relaivno ‘malom broju, s obzirom na veoma Jaku Konkureneju savremenijh tipova, Blo Je pritu2bi, pa Je dréavma fabri reslla da gu povuée tz protzvednje 1987. godine, a protzvodne kapacttete prllagodil za izradu modela Mark 3. Dimenzije | podac\ Ist! su kao {kod GP 95. BROWNING 9 mm HPv1 plitolt su se pojavili u januar 1989. godine 1 u sustint su model Browning Mk 2, all proizeden po visim standardima, uz upotrebu novih kompJuterizovanth maSina, sa novim dimenzijama usadnika {navlake | lzmcnjenim dlunenzijana otvora za lbacivanfe faura. Zaft nian ugraden je na kanalu oblika Jastinog repa" Kojl Je isth dimenzija kao Kod Target GP 35, tako da vlasnlic koji Zell da poveCa preclznost pogodaka mode lako da ugradi i podest nian. Postoje { udubljenja za ugradnju niana za noéno gadanje, pored zadnjeg {na Ivtet prednjeg nigana. Zadrdaé navlake prilagoden Je za oberuke, a rukohvat ima poboljSan anatomskt obilk. ‘Mark 3 je standardno oruijejednostavnog dejstva: Mark 3 S Je specijalna veraija prolzvedena za upotrebu u polici - obuhvata automatski sigurnosn! sistem udarne igle kod koga Je igla potpuno zakodena 2a bilo kakvo pokretanje osim onog koje intra krajnt pritisak od obaraée Mchanizam Je povezan sa dvodelnom zapinjaéom Koja otpusta udarnu Iglu u odgovarajuée wreme da Je ne udari udaraé u padu pistolja. Mark 3 $ probvodi se pod zaSttnim znakom Browning posto Je krajem 1988. godine doslo do reorganizacije u kompaniji FN Herstal SA koja se bavi samo vojnim poslovima a Browning SA brine o komereljalno} prodaf | prodajt za policiiske sluzbe. U roku od 6 mesecl, naken promocije, 25.000 komada pistolja Mark 3S prodato fe polieijskim organima Strom Evrope. DA 9 je dodatno usavréena verzija High-Power modela | funkclonie na ist naéin, s tom Jrazltkom Sto ima obaraé dvostrukog dejstva 1 polugu za oslobadanje udaraéa umesto sigurnosne koénice. Poluga za oslobadanje Je duplirana sa obe strane usadnika { moze se koristiti bilo Jednom, bilo s drugom rukom. Utvrdivaé magacina prilagoden Je deSnjacima, all selako moée skinut! i prebaciti na drugu stranu. Pistolj se pun!na wobiéajen natin povlagenjem_ unazad | oslobadanjem navlake. Tada se moze ill pucati, I, pritiskom na polugu za oslobadanje, spustit! udaraé. Kretanjem poluge ubacuje se sigurnosnt deo izmedu udarata 1 udarne igle, & poluga koinice usporava pad udaraéa. Postoji { automatskt sigurnosni sistem za udarnu ight koji Je dri bezbedno zako%enu, osim prilikem krajnjeg pokreta obaraée pri gadanju. Kad se udaraé Jednom spustt, ptStol) se moze bezbedno nositi, a iz njega se moze gadatl Jednostavnim, povlagenjem obarate. 9mm FH BOAD 9 mm Browning Mk 3 i 3S FN Hera 8A (7K 9) Brows ing SA (M38) 9x19 mm Parabelum 9mm FN BDA9 EN Herstal SA. 9x19 mm Parabellum Princip rada: kratho treanjo Ukupna duzina: 200 mm Tedina prazog: 605 g Cov: 118 mm, 6 Zebova, desni emer wvijanja’ Magacin: 14 metaka, odvoji- kutjaet Poéetna brzina: 350 mm 3 Bthopeia rung out XX eta 7NARODNA REPUBLIKA KINA 7,62 mm Tip 61 vo Je prosta kopija sovfetskog pistolja Tokarev TT-33, Jedina wotljivarazlika, ostm oznaka ‘Deana fabri on roje su unete kineskim pismom, Jeu spoljasnjem izgleda - kanall na navlaci za prote st 752 x25 mm Sovjtsd 11 brojail nego kod sovfetskog modela, 7,65 mm Tip 64 : Pet yeoma nebinog lean, U oun Jf tp orutia sa slbodnim trzanjem zatvaraéa Deva fabrba nut ‘sa dodatlcom Maxtm priguiivaéa koji predstavia deo osnovne konstrukelje. Usadnik most loptastt prigusivaé, napravijen od cllindra od Z1éane mreze Kojt Je okruzen perforiranom metalnom oplatom | sadrai nekoliko gumenth diskova kroz koje prolazi zrno. Rezultat Je taj Sto ‘se zaustavijaju gasov! koj{ se oslobadaju s kraja kratke cevi | Sto se, zahvaljujuél unutrasnjim pregradama, smanjuje njihova brzina, Sto prouzrokuje malu buku. Zadnji deo usadnika nost kratku navlaku s povratnim kretanjem Koj! funkelonie na ‘vobi8ajen nagin da bl se pitolj ponovo napunto { nosio iudarnuiglu { izvlakaé. Navlaka ima glavt zatvaraéa s rotirajuéim Ispustima (,uSicama") koja, ako Je potreban nit nivo zvuka, moze da ‘se okrene pomoéu ruénog zadr2aza tako da se naviaka ukodt | vege 2a usadnik. Prilikom gadanja ne dolazi do buénog pokreta navlake, a posle gadjanja, na mestu 1 u vreme kad buka viSe nema ‘2znaéaja, navlaka se moze otkoditl{ povuél rukom unazad da bl se Izvukla| izbactla Zaura { pistol) ponovo napunio. Ako e dovoljan 1 manjt nivo beSumnostl, ruénl zadrZaé se moze prebaciti tako da dri zatvaraé Ispust! budu van zahvata, pri emunaviaka radi na princtpu slobodnog trzanja aatvaraéa, ‘Treba napomenutl da Je munielja koja se koristi za ovaj pistol edinstvena - poznata Je pod nazivom Tip 64 Listog Je igleda | dimenzija kao obiéna 7,65 mm ACP muntelfa, all Je éaura ‘2 obodom 1 postize neito marju poéetnu brzinu.. Redovan 7.65 mm ACP metak ne odgovara ‘ovom plstolju { ne mode se koristtl. 182x17 mmea obodom Pincip rada:slobodno traanje are Utupna dufina: 222 mm TTefina praznog: 1.810 g (Gev: 95 men 7,85 mm Tip 67 PP'So} Tw 97 Je usarSena verte gore opisanog ip 64, Peboianfe se ogeda v tome te Didavna fabria onuija rigusivaé tzraden u oblikucllindra, tant fe lakSl nego kod Tip 64 Sto pistol int lakSim 752x 17 mmea obodom za noSenje u futroll {samo rukovanje. Mehanizam Je potpuno ist! {ima nekih manjih izmena Pincip ada: slobodno tnanje _loptuntrasnjih delova prigusivaéa, 1ako prineip rada ostafe ist zavarada tupna dufina: 225 mm 18Jizan ovog piStolja zasniva se na Mauseru Model 712 (sistem Westinger) Brzometnt ptstol) 1932-36, @ijth Je nekoliko hiljada primeraka prodato u Kinl. Tip 80 koristl ist! osnovnl mehanizam, unutraSnj! zatvaraé s kratkim trzanjem koji se bravl u produZent deo eevi pomoéu Ispusta 1 spoljnl udaraé koi! udara ight u zatvaratt, Magueln je ispred obaraée u Mauser stilt, all fe odvojv 1 primetno nagnut unapred, verovatno da bi se pobol{Salo ubacivanje u pltel). Ugao rukohwata Je, takode, poboljan | ima neznatnih izmena spolfnjih kontura. Predviden Je { ‘odvojivi, skiopivi kundak, kao 1 bajonet, a primenom kundaka oruzje postize dobru preciznost za udaljenostt od 150 metara. sim manjih razlika u teint 1 dimenzijama, pistol) Tip 59 Je koplja sovjetskog pistolja Makarov PM, modela sa slobodnim trzanjem zatvaraéa, dvostrukog dejstva uzetog od Walther PP. On je standardno oruzje kineske vojske, a prolzvodi se za izvoz. TIP 60 7,62 mm Machine Pistolj Tip 60 Drfavna fabri onilia 17.62% 25 mm Sovetsid Princip rada:krtko rare, tektvna paloa ‘Ukupna dutina: 300 mm (bez funda Tefina praznog 100g Cov: nema podataka Magacin: 101 20 metaka, od- volition Brzina gadarjasnema po- data p 12 470 misec 9 mm Pi8tolj Tip 59 Dréavna fabrika oruzja 918mm Makarov Princip rada: slobodno tzanje zatvaraza Ukupna dufine: 162 mm Tefina praznog. 730 g ‘Gov: 93,5 mm. Magacin: 8 melaka, odvoji- fete Posetna brzina: 314 misec 19CEHOSLOVACKA 9 mm VZ/22, VZ/24 Ceskoslovensia Zbrojovka, io: Ceska Zorojova, Sako. x17 mm brat Princip rada: katko tzanje Ukupna dune 152 mm Telia praznog: 700 ‘Cov: 94 mm, 6Slebovs, desni Magacin: & metaka, odvoji- ease 7,65 mm VZ/27. Corks Zbrojovka, Strakonice: 765x17mm__ Princip rada: siabodno tranje zatarada, Ukupna duine: 158 mm TTefina praznog: 700g 100 mm Magacin: 8 metaka, odvojv- et Poésina brzing: 280 m/sec Opin te prvttin konstratsan Jong cl susben Mausora, all Romania i ile /pritvatila za prolzvodnju. Nicki Je tada upuéen u Brno da pomogne wi organtzovanju protzvodnje Mauser pusaka za ée5ku armilu. Tamo jesaznao daime potreban pistol). Preradio jJemodel plitolja na metak kallbra 9 mm kratkt i, posle nekoltko testova, prihvaéen je kao VZ/22. Prolzvodnja se dosta sporo odvijala 1 napravijeno Je oko 15.000 komada. Armija Je bila nezadovoljna time pa Je 1924. godine protzvodnju prebacila u Strakonice gde su postojal! boljt uslovi. Tu Je napravljeno Jo8 20.000 komada pa Je 1926. proizvodnja obustavijena. VZ/22 Je nepotrebno komplikovan i koristio e rotirajuéu cev za bravijenje. Pistol} je blo dobre izrade, alt nije imao neldh spedfgnosti. VZ/24 predstavlja neznatnu modifikaciju, tzazvanu uglavnom razitéitim proizvodnim tehnikama u Strakonicama. Sklop Je bio nesto lakst, dodata Je koénica ‘magacina, a na kasnijim modelima, drvent rukohvat Je zamenjen rukohvatom od tvrde gume. Prolzvedeno Je preko 180.000 komada ovog modela od kojih su neki isporuéent Litvaniji. Prolzvodnja je trajalado kasnih tridesetih godina. PPezatae ty otf 1925, gene meat modal ¥224t pojdnostv ga. Osnome promena bila je smanjivane kalibra na 7,65 mm 1 odbacivanje bravljenja cevl, da bi to postalo obiéno ore sa slobodnim treanjem zatvaraéa. Novi model dobio je oznaku VZ/27 | Tpotrebijavan je u Esko} pole | sluzbi obezbedenja, 1 izvezio se. Osnovna vidliva razlka lumedu V2i22-24 | VZ/27 Je Sto model sa bravljenjem ima 2lebove na naviact 2a prste nagnate mpred, a kod orudja bez bravjenja ont su vertkaln. V227 ima dugu cev Koja izlact tspred huvlake. Prolzvodnja V2/27 se nastavila | posle nemaéke okupaciie Cahoslovatke. Originaln! Inodell nose ‘omaku CESKA ZDROJOVKA ASV PRAZE | tmaju drvene Koriee, dol ont Proizvedent poste 1938, godine nose ozaaku BOHMISCHE WAFFENFABRIK PRAG 1 imaju Plast rukohvat, Nematka vojska upotreblavala Je V2/27 kao Plstole 27 (t). Prolzvodna Je hastavijena posle rata t! model nose oznaku NARODMI PODNIK.. 20.Sko ministarstvo 2a narodau odbranu nalodilo Je 1936. godine Odeljenju za naoruzanje Vojno-tehniékog instituta za avijaciju da izradi potpuno new pistol) koji Ge zamenitt VZ/24. Pri modelt testirani su podetkom 1937. godine, a upotreba modela VZ/38 odobrena Je u funu 1988. Zakljuéen Je ugovor 2a 41.000 komada, all nljedan nije isporuéen pre nemaéke okupacije {smu do taca proizvedenu koliéinu (12,000 plitolja) preuzela Je nemaéka vojsks. VZ/38 nije dobar pistol); nezgodan Je za drZanje {nlSanjenje, mehanlzam za okidanje !zraden Jena principu samozapinjanja, Sto traZ1 snazno povlaéenje a time Je iskljuéeno precizno gadanje. Njegova Jelina dobra strana je Sto ima Jednostavan sistem rasklapanja. Oslobadanjem utvrdivata ‘omoguéeno Je da se cev { navlaka uhvate na prednjem delu, posle éega se navlaka moze odvojit! od cevt, Sto omoguéava lako &i3éenje. On Je dobre izrade, od dobrih materijala, | Klasiéan Je primer modela Koji ima teoretskih prednost! ali Je, prilikom dizajntranja zapostavljeaa praktiéna strana. Z 50 Je neSto modifikovana koplja pitolja Walther PP, izradena po nalogu éeSkog mini- starsiva unutrasnjth poslora za upotrebu u policljskim 1 sluzbama sigurnostl. Postojt neznatna razlika u obliku usadnika 1 branika obaraée, rukohvat Je nesto tzmenjen | kontura udaraéa Je drugaéija nego kod originalnog Walther modela. Najveéa promena Je u tome Sto Je konica na levo) strani usadnika, a ne na navlacl. U ovoj postavel dejstvuje se direktno na oénicu, umesto upotrebe nekih prilléno komplikovanth pokreta { delova da bi se delovalo na rad igle u navlact Sto pojednostavijuje proizvodnju. ZadrZana Je obaraéa dvostrukog dejsiva modela Walther | 2int se da su zmene izvréene samo zbog njih samih, a ne da bi se poboljsa0_ originaln! dizajn. CZ 50 imao Je slabu reputaciju Sto se pouzdanosti tlée{ preraden Je u CZ 70 koji se pojavio 1969. godine. Razltke su male, mada znaéajne, a odnose se na unutrasnje dimenzife 1 boljt materifal, dok Je tzgled, osim oznake 1 Sare na rukohvatu, ostao nelzmenjen. Prolzvodnja je obustavljena 1983. godine. 9 mm VZ/38 2x7mm Princip radaislobodno traie ‘zatvereba___ Uxupna dufina’ 208 mm ‘Tefinn premoss 940 a Cev: 118 mm, 6 Zlebova, desni mor uvjania Magacin: 8 metaka, odvojiv- iaagest 7,65 mm CZ 50, CZ 70 _ Coska Zooiovia, Sakorice 7.65% 17 mm (32 ACP)__ Ukupna duina: 167 mm ‘Tefina praznog: 650.9 Cev: 94 mm, 6 Zlebova, desni ‘emer uvijanja Magacin: 8 meiaka, odvolv- kates Poéstna brzina: 280 mi 217,62 mm Vz 52 (Ceska Zbrojovka, Strakonibe 7,85 x 25 mm Sovjetsi Princip rada: kratko treanje Ulupna duzine: 209 mm ‘Tena praznog: 960 9 Cov: 120 mm Magaci: 8 meaka, dvi Potstna brzina: 457 m/sec 9 mm CZ 75i CZ 85 ‘Cesta Zbrojovka, Unersky Broa 9x 19 mm Parabellum Princip rada: kratho tranjo Ukupna dudina: 203 mm Tefina praznog: 980 g ‘Cov: 120 mm, 6 #lebova, deani sme: uvjanja Magan: 15 metaka, odvojv- Poéetna braine: 838 m/sec 22 ‘eposredno posle rata éeSko) armiji blo Je potreban novi plitel). Prvo se pokuSalo s prekalibracijom VZ/38 na sovjetski kalibar 7,62 mm, alt je to bilo nemoguée Jer Je, da bl se bravila cev, zahtevalo potpuno preradivanle . Od ove ideje se odustalo | poste testiranja usvojen Je VZ92. On Je predstavijao zatan napredak u odnosu na prethodne, all Je blo previse Komplikovan za svoju namenu. VZ 52 Je plstolj sa trzanjem { sa neoblénim bravijenjem baziranim na Mauserovom patentu iz 1910. modifikovanom tokom istradivanja u Poljskoj 1 kasnije ulljugenom u MG 42 mitraljez. Dva valjka blokiraji zafedno cev 1 navlaku tokom Kratkotrzajnog udara, a zatim se valjet Iskijuuju iz tog zalwata s navlakom, dozvoyavajuct potpunt dali trzaj navlake, Izbacivanje Caure, povraéaj { ubaclvanje nove municije. Kad se stavi novi metak, koéion! valfel Se ponovo postavifaju u radni polozaj. aj plStol), kof! se pojavio 1975. godine, kotira se kao Jedan od najubojitijih savrementh, plstolja Izraden je za muntelju od 9 mm Parabellum | oaigledno nije bio namenjen arm ‘vee éesko} polliji 1 vozu. CZ 75 Je oruzje Koje radi na prineipu trzaja 1 koristt cev oblika Colt-Browning pistolja koju pokreée bregasti deo ISpod zadnjeg dela cevi. Mehanlzam za okidanje Je s dvostrukim dejstvom all je sigurnosna koénica smestena na levo} strani usadnika, 1 koél udaraé. Model ima dvorednt magacin sa 15 metaka, a moze se stavii JoS jedan metak €ev. CZ 89 Je Jo8 novia verzifa, Sto se tee velléine, oblika | opsteg tzgleda on Je zadr2a0 sve najbolje karakteristike modela CZ.75 all su ruéna kéntea | zadr2aé navlake lzmenjent da bl se ‘omoguéilo korl8éenje obema rukama. Da bi se smanjila refleksija, gornja strana navlake Je rebrasta a ima { manjh tzmena unutrainjeg mehanlzma do kojth se doslo da bi se poboljsalo ddejtvo.‘onvenctonain! pistol} sa slobodnim trzanjem zatvaraéa | sigurnosnom koénicom koja se .o2e Koristiti cbema rukama | utvrdivaéem magacina. Mehanizam za okidanfe s dvostru- kim dejstvom obuhvata 1 automaiskt sigurnosni sistem Koj! blokira kretanje udaraéa sve dok obaraéa nije potpuno pritisnuta. Branik obaraée se koristi za rasklapanje kao kod Walther-a, all je povezan s magacinom, tako da pistolj ne mode da se rasklop! ave dok se magacin ne skine, a magacin se ne moze vratiti sve dok se branik obaraéa ne zatvor! { postavi u radni polozaj. CZ 83 je prolzveden za potrebe écike policife | sluzbe bezbednostt a { kao pozadinsko orwe u armij. Proizvodio se u kalibru 9 mm kratkl | 9mm Makarov. 7,65 mm CZ 83 CCoaka Zbrojovka, Unaraky Brod 7,65 x17 mm (92 ACP) Princip rada: slobodno trzanje zatvaraéa, (Ukupna dung: 173 mm ‘Tedina praznog: 650g Cov: 86 mm, 6 Zlebova, desri smer uvijanja Magacin: 15 metaka, odvojiv- ute Pocena brzing: 320 m/see 23DANSKA 9mm Bergmann. Bayard M1910, M 1910/21, ‘Arcions Etablasomenis Peper Legelaerens Torus Coper- fees 9x28 mm BergmannBayard Princip rada: katko trzanja Ukypna duzine: 254 mm Tetina praznog: 1.020 9 ‘Cer: 101 mm, 6 Hebova, levi ser uvjanja| Mogacin: 10 metaka, odveii- rest . Potetna brane: 895 m/sec ‘9 mmm BERGHANN- BAYARD M1910 24 ‘edan od mnogih madela koje Je konstruisao Theodor Bergmann. pofetkom ovoga veka. Prolzveden Je u malim serljama - manje od 2.000 komada, a 1907. godine pravo na prolzvodnju dobio Je Pleper. Originalnt Bergmannov naziv Mars Pleper lzmenjen Je u Bayard ‘Model 1908 (kasniJe 1910). Uticaj imena konstruktora blo Je toliko Jak da Je on poznatiji pod nazivom Bergmann-Bayard. Bergmann Je 1905. snabdevao Spance, a taj posao nastavio je 1 Peper jako su neki detalji na pistolju tzmenjent; cev je neznatno produzena 1 iskovana zajedno sproduzetkom cevi, a oluéenje je od originalna 4 Z1eba sa desnim smerom uvijanja lzmenjeno 1a 6 Blebova levog smera uvijanja . Pistol! se upotrebljavao u gr&ko} vojscl u to vreme. Posto Je Isproban na raznim mestima sa nekoliko razlléitih kalibara, piStolj Je 1911. upotrebljen u dansko} armijl kao Pistole M/10. Poéetkom Prvog svetskog rata okontana Je tsporuka pistalja, Daneima, a 1922. oni su redili da prolzvedu sopstvent pistol}. On se razlikovao od originalnog, Pleper modela 2bog velikog drvenog Ill plastiénog rukohvata 1 zbog toga Sto Je gornja ploéa usadnika priévrSéena zavrinjem, a ne zadréaéem sa oprugom. Oznaka na tom plstolju bila Je na danskom Jeziku (m 19 10/21)a vesina originalnog Pteper orut}a bila Je preradenadodavanjem veGeg rukohvata | oznake M 1910/21. Premda su ostavijene | originalne belgljske oznake, izgied, plStolja, ako pomalo liét na Mauser 0/96, logiéan Je nastavak Bergmannovog dizajna. Velka razlika lzmedu ovog pistolja 1 njegovih prethodnika Je u tome Sto koristl mnogo ubojitiju muntoiju { bolft sistem bravijenja cevi. Zatvaraé se bravi pomoéu duplje kodione brave koja zapada u proreze na zatvaraéu | oslanja se na platformu na usadniku. Pri opaljenju meta cev 1 zatvaraé se blago trzaju sve dok brava ne nalegne na platformu { oslobodl! zatvaraé koji tada ‘moze slobodno da se pomer! unazad dok Je cev zaustavijena. Jo$ Jedno poboljsanje, u odnost. rna ranije Bergmannove modele. jeste opruga za aktiviranje udarne igle koja desaim smerom ‘vijanja dri iglu unutar zatvaraéa za vreme ubacivanja metka.EGIPAT vo Je neznatno usavrsena kopija sovjetskog pistolja Tokarev TT 33, prolavedenog u FES u ‘Budimpestt s Kalibrom prilagodenim upotrebi u egipatsko) armiji - 9 mm Parabellum. Izmene u odnosu na originalan model su uglavnom povrsinske: nesto bolje oblikovanje plastiénog jednorednog rukohvata { bol)! kvalitet lzrade { zavrine obrade nego kod sovjetskog modela. Dodata je | sigurnosna koénica. Osnovna izmena Je lzbor popularnog kalibra Koje ovo ‘rudje dint veoma praktiénim. All, egipatske vojne foramacie bile su primetno nezadovoljne ‘vim oruzjem pa Je prolzvodnja obustavijena pre ispunjenja zakljucenog ugovora. Isporuéent PiStolj! KoriSéent au u policy. 9 mm Tokegypt 58 Femaru es Szerszamgepayar NV,Budapest___ 9x19 mm Parabellum Princip radar lato tani Urupna dutina: 194 mm Taina praznog: 10g ev: 114 mm, 6 Hebove, dean ‘mor wjnja Magacin: 7 metaka, odvojiv- ations Poéetna brzina: 350 m/sec _ FINSKA Piel J dobto ime po svom konstruktoru Aimo Lahtyut vanking Je prihvaten u Asko} ‘armiji 1995. kao zamena za Parabellum. Kasnife su ga pribvatil 1 Svedant kao svo) 7/40. U95 Je tzuzetno dobro tzradent dobro zaStiéen od prljanja; pokazao se kao veoma pouzdan teékaim klimatskim uslovima, lako Je po danaénjim standardima nesto tefl. Njegov neobiéan dzajn uslovljen Je prisustvom akceleratora, sredstva koje se sree uglamom kod automatskih pusaka a korisil se da poveéa brzinu zatvaraéa u povratnom hodu, kako bl se obezbedllo funkcionisanje u nepovoljnim uslovima. Manjkavost mu Je Sto se pistol) ne moze potpuno rusklopiti da bi se odistio ill popravio bez pomoé! obuéenog oruzara, Al, s obzirom na dobar Jwalitet delova 1 rade Finct su bill spremnt da prihvate taj rik. Sredsko oruZje Je manje robusno, mada Iét na Parabellum, funkelja mu Je slignija Mauseru it Bergmann Jer se zatvara’ kre¢e unutar produzetka cev | bravi pomoéu usiea, 4 -Bactdopedta rutnog ona 2% vel 9 mm Lahti L/35: Vation Kivaeriahdes (VAT), wae 9x19 mm Parabellum Princip rada: bratko trzanio (Ukupna dudina: 245 mm Tefina praznog: 1.2204 ‘Cov: 120 mm, 6 Hebova, desni ‘mer uvijan Magacin: 8 metaka, odvojv- kutjast Potetna brzine: 350 mi 25FRANCUSKA 8mm Modsl d’Ordon- fodel 1892 Je ugjamnom peznat kao Lebel, mada nije algurno da Je bas Nikolas Lebel nance 1892 construlsad to oruzje, koje Je nastalo u dréavno fabric oruzja u Saint Etienne-u. Pistol} Razno dréavne fabrke ondja Se pojavio 1893. 1 ostao u upotrebi sve do 1945. zahvaljujuét tome Sto nije bilo prave zamene. Model 92 ima évrst usadnik, 6 metaka, otvara se sa strane, 1 predstavija revolver prilléno Ikonvenetonalnog tipa s Jednom neablénom karaktertstikem - nosaé dobosa otvara se nadesno. Imamehantzam s dvostrukim dejstvom &ijserad moze proveritlotvaranjem leve ploée usadnilca '8x27,5 mm Nodel 92 Princip rade: revolver sa Seat retake Ulupna dufin 236 mm _Koja Je uzglobljena na prednjem kraju. Gin! se kao da se poklopac za punjenje nalazi na desnio} ‘Tada precnoy. 840. ‘tran usadnika, all to je samo zakretna poluga za sistem utvrdivanja ellindra. Model 92 Je blo ere Tetra dear sesvim dobar revolver, all mu je osnovni nedostatak blo u tome sto Je koristio malu munteifa Ger: 117 mm, 8 Hebova, deant rer uvjanja, Magacin: 6 metaka, dobod fetna brzine: 228 m/sec koja Je odabrana kao standardna mera, posto su Francuzi kalibar 8 mm usvojili| kod puSaka. ‘Vojsica ga Je odbacila all se koristio Jo8 nekoliko godina u pole. 7,85 mm Model 1935 A, Prvog evetskograta fabrika oruzja Saint-Etenn-a tragala e 2a automatskim pistoljem. 1835 S Prihvaéen Je dizajn do koga se doilo u SACM-u, a njegov glavni tvorac bio Je Charles Petter. Manufacture dames do --Model Je imao neznatno modiikovan postojeéi sistem osellacionth rebara Browning/Colt atolerauit (WAC); ‘model s tim Sto e osnovna raalika bila konstrukelfa pokretnog dela 2a odbravijivanje. Osim Menudacture d&rmes do. toga razlika e 1 u neSto izmenjenom metodu smeStanja povratne opruge, postojanju utvrdivata ‘StEtenne( Ser i tale magucina | Agursoane Kotnice na naa Varjanta poeaata lao 1996 Sima tenvenjen stem Teeetenn cod take hn pote ceeds pects et ot bef clec asa cohen ge Ear oe sts prepcesae te prensa oe ais Eaoseces camcsc re aoe 1600 8 Shh eee eee ee ee eee fubiba ou proto! sada 1908 2 TAS'SA tase BACAL Ot pla ou cast Soke tan susset perane'y satan soe ened se teste mer Aen 75x 19,5 mm dugi Princip rada: ratko tzanje Ulupna dugine: 189 mm ‘Tefina praznog: 730 9 Cer: 109 mm, 4 #leba, desni srr Uvjania Megacin: 8 metaka, odvojv= utjast Potsina brains: 905 m/sec WODEL 1935 A