u ovom poglavlju

»» Prepoznavanje nemačkog koji već

poznajete

»» Uočavanje reči koje nisu ono što

izgledaju

»» Usvajanje nemačkog izgovora

Poglavlje 1
Osnove nemačkog
jezika

N
ajbolji način da naučite nov jezik jeste da mu se odmah prepustite, bez
okolišanja. U ovom poglavlju bavićete se onim delom nemačkog jezika koji
vam je možda već poznat iz engleskog. Otkrićete neke popularne nemačke
izraze i saznati zašto treba da budete oprezni sa rečima poznatim kao „lažni pri-
jatelji“, to jest, rečima koje deluju isto u oba pomenuta jezika, ali zapravo imaju
različita značenja. U odeljku o izgovoru upoznaćete se s nemačkim alfabetom i
naučiti da izgovarate reči tako da zvuče isto kao da vam je nemački jezik maternji.

Započnimo onim što možda već znate

Budući da i nemački i engleski spadaju u germanske jezike, postoje reči koje su
iste ili slične u oba jezika. Reči koje potiču iz istog izvora nazivaju se srodne reči
(engl. cognates). Druga grupa reči koja je zajednička nemačkom i engleskom jezi-
ku potiče iz latinskog jezika i poznata je svima kojima su ti jezici maternji. Mno-
ge od tih reči imaju direktne ekvivalente u nemačkom jeziku (na primer, imenice
koje se završavaju nastavkom -tion).

Poglavlje 1 Osnove nemačkog jezika 9

 Prijateljsko društvo: dečji vrtić i tome
slično (najbliži srodnici)
Sledeće reči se pišu na isti način i imaju isto značenje i u nemačkom i u engleskom
jeziku. Jedina razlika je u izgovoru, a u nekim slučajevima i on je isti, što će biti
obeleženo na odgovarajući način (iza takvih reči pisaće „izgovara se kao na engle-
skom“). Verovatno ćete primetiti i to da se u nemačkom jeziku imenice uvek pišu
velikim početnim slovom. Pored toga, nemačke imenice imaju jedan od tri roda,
što je na spisku ispred svake imenice obeleženo rečima der (muški rod), die (žen-
ski rod) i das (srednji rod). U poglavlju 2 knjige 3 potražite detaljnije informaci-
je o rodovima.

»» der Arm (ruka) »» der Moment (trenutak)

»» der Bandit (razbojnik) »» die Motivation (motivacija)
»» die Bank (banka) »» das Museum (muzej)
»» die Basis (osnova) »» der Name (ime)
»» blind (slep) »» die Nation (nacija)
»» die Butter (puter) »» normal (normalan)
»» digital (digitalan) »» die Olive (maslina)
»» elegant (elegantan) »» parallel (paralelan)
»» die Emotion (emocija) »» der Pilot (pilot)
»» emotional (emocionalan) »» der Professor (profesor)
»» der Export (izvoz) »» das Radio (radio)
»» der Finger (prst) »» die Religion (religija)
»» die Hand (šaka) »» das Restaurant (restoran)
»» das Hotel (hotel) »» die Rose (ruža)
»» die Immigration (useljavanje) »» der Service (servis)
»» der Import (uvoz) »» das Signal (signal)
»» die Inflation (inflacija) »» der Sport (sport)
»» die Information (informacija) »» die Statue (skulptura)
»» die Inspiration (inspiracija) »» der Stress (stres)
»» das Instrument (instrument) »» das System (sistem)
»» international (međunarodni) »» das Taxi (taksi)
»» irrational (iracionalan) »» der Tiger (tigar)
»» legal (zakonit) »» tolerant (tolerantan)
»» liberal (liberalan) »» die Tradition (tradicija)
»» der Mast (jarbol) »» der Tunnel (tunel)
»» die Mine (mina) »» wild (divlji)
»» modern (moderan) »» der Wind (vetar)

10 KNJIGA 1 Počnite da učite nemački

 Bliski srodnici
Mnog e reči, poput onih koje su prikazane u tabeli 1-1, pišu se gotovo isto i na ne-
mačkom i na engleskom jeziku, a imaju i ista značenja. U tabeli 1-1 ilustrovano je

Počnite da učite
i nekoliko najčešćih pravila za izgovaranje u nemačkom jeziku:

»» Englesko c je k u većini reči nemačkog jezika.

nemački
Knjiga 1
»» ou u engleskim rečima (kao u house ili mouse) često je ekvivalentno sa au u
nemačkim rečima.
»» Mnogi engleski pridevi koji se završavaju nastavkom -ic ili -ical imaju u ne-
mačkom jeziku nastavak -isch.
»» Neki engleski pridevi koji se završavaju nastavkom -y izgovaraju se u nemač-
kom kao -ig.
»» Neke engleske imenice koje se završavaju nastavkom -y imaju u nemačkom
nastavak -ie.
»» Neki engleski pridevi koji se završavaju nastavkom -ly imaju u nemačkom na-
stavak -lich.

Tabela 1-1 Reči sličnog značenja koje se pišu različito

Nemački jezik Engleski jezik
die Adresse (adresa) address
der Aspekt (aspekt) aspect
der Bär (medved) bear
blond (plavokos) blond(e)
die Bluse (bluza) blouse
braun (braon [izgovara se kao na engleskom]) brown
die Demokratie (demokratija) democracy
direkt (direktan) direct
der Doktor (lekar) doctor
exakt (tačan) exact
exzellent (odličan) excellent
fantastisch (fantastičan) fantastic
der Fisch (riba) fish
das Glas (čaša) glass
das Haus (kuća) house
hungrig (gladan) hungry
indirekt (indirektan) indirect
die Industrie (industrija) industry
die Infektion (infekcija) infection

Poglavlje 1 Osnove nemačkog jezika 11

Tabela 1-1 Reči sličnog značenja koje se pišu različito (nastavak)
Nemački jezik Engleski jezik
das Insekt (insekt) insect
der Kaffee (kafa) coffee
das Knie (koleno) knee
die Komödie (komedija) comedy
die Kondition (kondicija) condition
konservativ (konzervativan) conservative
der Kontinent (kontinent) continent
das Konzert (koncert) concert
die Kultur (kultura) culture
logisch (logičan) logical
das Mandat (mandat) mandate
der Mann (čovek) man
die Maschine (mašina ) machine
die Maus (miš [izgovara se kao na engleskom]) mouse
die Methode (metoda) method
die Mobilität (mobilnost) mobility
die Musik (muzika) music
die Nationalität (nacionalnost) nationality
die Natur (priroda) nature
offiziell (službeni) official (pridev)
der Ozean (okean) ocean
das Papier (papir) paper
das Parlament (parlament) parliament
perfekt (savršen) perfect
politisch (politički) political
potenziell (potencijalan) potential (pridev)
praktisch (praktičan) practical
das Programm (program) program
das Salz (so) salt
der Scheck (ček) check
sonnig (sunčano) sunny
der Supermarkt (supermarket) supermarket
das Telefon (telefon) telephone
die Theorie (teorija) theory

12 KNJIGA 1 Počnite da učite nemački

Tabela 1-1 Reči sličnog značenja koje se pišu različito (nastavak)
Nemački jezik Engleski jezik

Počnite da učite
die Tragödie (tragedija) tragedy
die Walnuss (orah) walnut

nemački
Knjiga 1
Lažni prijatelji
Kao i svaki drugi jezik, i nemački sadrži „lažne prijatelje“ – reči koje su vrlo slič-
ne engleskim rečima, ali imaju sasvim različito značenje. Dok budete čitali sledeći
spisak, videćete zašto prema svakoj novoj reči nemačkog jezika treba da se odno-
site pažljivo, pogotovo ako liči na englesku reč, sve dok ne pronađete njeno pra-
vo značenje na srpskom jeziku:

»» After: Da ne biste došli u neprijatnu situaciju, dobro zapamtite značenje ove

reči. Ovako se na nemačkom kaže anus, a ne nakon (engl. after). Nemačka
reč za nakon je nach ili nachdem.
»» aktuell: Ova reč znači najnoviji i važeći, a ne stvarni (engl. actual). Nemački
prevod za reč stvarni je tatsächlich.
»» also: Ova reč znači dakle, stoga ili prema tome, a ne takođe (engl. also).
Nemačka reč za takođe je auch.
»» bald: Ova reč znači uskoro i njome se ne opisuje neko ko ima malo ili nimalo
kose na glavi. Nemačka reč za ćelav (engl. bald) jeste kahl ili glatzköpfig.
»» bekommen: Ovaj glagol je važan i treba da ga zapamtite. On znači dobiti, a
ne postati (engl. to become). Nemačka reč za postati je werden.
»» Boot: Ovo je čamac, a ne čizma (engl. boot), za koju se na nemačkom jeziku
kaže Stiefel. Jedrilica (engl. sailboat) je na nemačkom Segelboot.
»» brav: Ova reč ima značenje pristojan, a ne hrabar (engl. brave). Nemačka reč
za hrabar je tapfer.
»» Brief: Ovo je imenica i znači pismo, a ne sažet (engl. brief). Nemački prevod
­ ngleskog prideva sažet je kurz, a za englesku imenicu brief prevod je Auftrag
e
ili Unterlage.
»» Chef: Ovo je nemačka reč za osobu od koje se primaju naređenja (drugim
rečima, za šefa ili nadređenu osobu), a ne za nekoga ko je zadužen za kuvanje.
Nemačka reč za kuvara (engl. chef) jeste Küchenchef ili Chefkoch. Kuvanje se
na nemačkom kaže Koch.
»» eventuell: Ovo znači moguć ili moguće, a ne konačan (engl. eventual) ili konač-
no (engl. eventually), što se na nemačkom kaže schließlich.
»» fast: Ovo je prilog i znači skoro – nikako ne označava brzinu vozača na trka-
ma Formule 1. Nemačka reč za brzo (engl. fast) jeste schnell ili rasch.
»» genial: Ovaj pridev opisuje genijalnu ideju ili osobu, i nema nikakve veze sa
vedrinom i dobrim raspoloženjem. Nemačka reč za vedar (engl. genial) je
heiter.

Poglavlje 1 Osnove nemačkog jezika 13

 »» Gift [izgovara se kao na engleskom]: Značenje ove nemačke reči je otrov, i
zato kada želite svom nemačkom domaćinu da uručite poklon (engl. gift), tre-
ba da kažete da za njega imate Geschenk – naravno, pod uslovom da mu ne
poklanjate nešto poput pesticida ili zelene mambe.
»» Handy: Ovo je nemačka reč za mobilni telefon. Nemački ekvivalent za prakti-
čan (engl. handy) jeste praktisch, geschickt ili handlich.
»» Hut: Ova reč znači šešir. Nemačka reč za kolibu (engl. hut) jeste Hütte.
»» Kind: Ovako se na nemačkom kaže dete. Ovo nema veze ni sa čim ljubaznim
(engl. kind), što je na nemačkom nett, lieb ili liebenswürdig.
»» Komfort: Ova reč znači pogodnost – na primer, komfor koji očekujete u hote-
lu sa pet zvezdica – a ne uteha (engl. comfort). Nemački glagol koji ima znače-
nje utešiti [nekoga] jeste trösten.
»» Kost: Ovo je nemačka reč za hranu ili jelo. Na primer, termin Feinkost se od-
nosi na prodavnice u kojima možete da kupite fine i probrane prehrambene
proizvode. Nemački glagol koštati (engl. to cost) jeste kosten.
»» kurios: Ova reč zapravo znači čudan, a ne radoznao (engl. curious). Nemačka
reč za radoznao je neugierig.
»» Mist [izgovara se kao na engleskom]: Budite pažljivi sa upotrebom ove reči,
jer ona na nemačkom jeziku zapravo znači đubre! Ona ne opisuje maglu ili iz-
maglicu koju stvara vlaga u vazduhu, što se naziva Nebel ili Dunst.
»» Mobbing [izgovara se kao na engleskom]: Značenje ove reči je maltretirati
ili uznemiravati. na radnom mestu. Nemačka reč za rulju (engl. mob) jeste
Pöbel ili Rotte, a nemački prevod glagola uznemiravati (nekoga, na radnom
mestu) jeste anpöbeln.
»» Most: Ovo je nemačka reč za nefermentisani voćni sok, a u južnim delovima
nemačkog govornog područja označava mlado vino. Nemačka reč za većinu
(engl. most) jeste das meiste; na primer, die meisten Leute (većina ljudi).
»» Oldtimer [izgovara se kao na engleskom]: Nemci ovu reč koriste za stari au-
tomobil. Stariji čovek, poput onih koje zamišljate u stolici za ljuljanje i s lulom
u ustima, naziva se alter Hase, što bi u bukvalnom prevodu značilo stari zec.
»» ordinär: Ova reč znači vulgarno, a ne obično (engl. ordinary). Nemačka reč za
obično je normal ili gewöhnlich.
»» pathetisch: Ovo znači preterano emotivno, a ne jadno (engl. pathetic) – to se u
nemačkom kaže jämmerlich ili armselig.
»» plump: Nemačko značenje je nespretan ili netaktičan, a ne punačak (što je u
nemačkom rundlich).
»» Präservativ: Poštedećete sebe neprijatnosti ako zapamtite da ova reč na ne-
mačkom označava kondom. Nemački ekvivalent za konzervans (engl. preser-
vative) jeste Konservierungsmittel.
»» Provision: Značenje ove reči je provizija, a ne snabdevanje. Nemačka reč za
snabdevanje (engl. provision) jeste Vorsorge ili Versorgung.

14 KNJIGA 1 Počnite da učite nemački

 »» Rat: Ova reč označava savet ili savetnika. Nemačka reč za pacova (engl. rat) je-
ste Ratte.
»» Rock: Značenje ove reči je suknja. Nemačka reč za kamen je Fels. Međutim, i

Počnite da učite
Nemci za rok muziku (engl. rock music) kažu Rockmusik.
»» See: Ova reč znači jezero (der See) ili more (die See, das Meer). Glagol videti

nemački
(engl. to see), na nemačkom je sehen.

Knjiga 1
»» sensibel: Značenje ove reči je osetljiv a ne razuman (engl. sensible), što se pre-
vodi kao vernünftig.
»» Smoking [izgovara se kao na engleskom]: U nemačkom ova reč označava
isto što i u srpskom – večernje odelo, smoking. Glagol pušiti (engl. to smoke), na
nemačkom je rauchen.
»» spenden: Značenje u nemačkom jeziku je donirati, a ne trošiti (engl. spend),
što se na nemačkom kaže [geld] ausgeben.
»» sympathisch: Ova reč znači dopadljiv ili simpatičan, a ne saosećajan. Nemačka
reč za saosećajan (engl. sympathetic) jeste mitfühlend ili verständnisvoll.
»» Taste: Značenje ove reči je dirka (na muzičkom instrumentu) ili taster (na ra-
čunaru ili mašini). Nemačka reč za ukus (engl. taste) jeste Geschmack. Ključ,
kao predmet kojim se otključavaju ili zaključavaju vrata (engl. key), naziva se
Schlüssel.

Zajmodavci i zajmoprimci
U engleskom jeziku usvojeno je nekoliko nemačkih reči koje su zadržale svoje
značenje, kao što su Kindergarten (dečji vrtić), Angst (strah), kaputt (slomljen),
Ersatz (odšteta), Sauerkraut (kiseli kupus), Zeitgeist (duh vremena) i Wanderlust
(želja za putovanjem).
Međutim, broj takvih nemačkih reči veoma je mali u poređenju s brojem en-
gleskih reči koje su našle svoje mesto u nemačkom jeziku. Kombinacije engleskih
i nemačkih reči povremeno stvaraju vrlo čudne jezičke konstrukcije. Na primer,
možda ste već čuli izraz das ist total in/out (ovo je potpuno in/out) [in/out se izgo-
vara kao na engleskom] ili Sie können den File downloaden (možete da preuzmete
datoteku) [file se izgovara kao na engleskom].
Sledi spisak nemačkih reči koje su pozajmljene iz engleskog jezika. Obratite pa-
žnju na to da su sve one zadržale engleski izgovor, sa jednim izuzetkom: pozaj-
mljeni glagoli su „germanizovani“, što znači da predstavljaju kombinaciju en-
gleskog glagola, kao što je kill ili jog, i nemačkog nastavka -en, pomoću kojeg se
formira infinitiv (neodređeni oblik) glagola – ubiti (engl. to kill ) i trčati (engl. to
jog). U poglavlju 1 knjige 3 pronaći ćete više detalja o nemačkim glagolima i neo-
dređenim oblicima.

»» das Baby (beba) »» die City (centar grada)

»» der Boss (šef) »» der Computer (računar)
»» das Business (poslovanje) »» cool (staložen)
»» das Catering (dostava hrane) »» das Design (dizajn)
Poglavlje 1 Osnove nemačkog jezika 15
 »» das Event (događaj) »» das Meeting (sastanak)
»» Fashion (koristi se bez člana) »» Okay (u redu)
(moda) »» online (na mreži)
»» das Fast Food (brza hrana) »» outsourcen (angažovati
»» das Feeling (osećaj) spoljne saradnike)
»» flirten (flertovati) »» die Party (zabava)
»» der Headhunter »» pink (ružičasto)
(lovac na glave) »» das Shopping (kupovina)
»» Hi (zdravo) »» die Shorts (šorts)
»» hip (kuk) »» die Show/Talkshow
»» der Hit (hit) (šou / tok šou)
»» das Hotel (hotel) »» das Steak (šnicla)
»» das Internet (internet) »» stoppen (zaustaviti)
»» das Interview (intervju) »» surfen (jahati na talasima,
»» der Jetlag (džet leg) pretraživati internet)

»» der Job (posao) »» das Team (tim)

»» joggen (džogirati) »» der Thriller (triler)
»» killen (ubiti) »» der Tourist (turista)
»» klicken (kliknuti) »» der Trainer (trener)
»» managen (upravljati) »» das T-Shirt (majica kratkih
rukava)
»» der Manager (menadžer)
»» das Marketing (marketing) »» der Workshop (radionica)
»» Wow (oho, opa, čoveče itd.)

Pričam ti priču
Pročitajte sledeću konverzaciju – naravno, s blagom rezervom i osmehom na licu.
Pomoću nje ćete dobiti predstavu o tome koliko je engleskih reči skliznulo u nemački
jezik i sigurno vam neće promaći brojni primeri izmešanih jezika u jednoj jedinoj kon-
verzaciji. U ovom scenariju, dve prijateljice, Klaudija i Jana, sreću se na ulici. Primeti-
ćete da neki termini imaju malo drugačije značenje u nemačkom jeziku.

Klaudija: Hi Jana, wie geht’s? Wie ist der neue Job?

[hi i job se izgovaraju kao na engleskom]
Zdravo, Jano, kako si? Kako je na novom poslu?

Jana:
Super! Heute war meine erste Presentation vor meinem big
Boss, und er war total cool.
[super, boss i cool izgovaraju se kao na engleskom]
Super! Danas sam imala prvu prezentaciju pred šefom i bilo je
potpuno opušteno.

16 KNJIGA 1 Počnite da učite nemački

 Klaudija:
Wow! In meinem Office gibt es nur Stress. Mein Boss kann
nichts managen. Mein Kollege checkt nichts, und denkt, er
ist ein Sonnyboy, und alle anderen spinnen.
[wow, office i boy izgovaraju se kao na engleskom]

Počnite da učite
Čoveče! U mojoj kancelariji svi smo stalno pod stresom. Moj šef
ne izlazi na kraj ni sa čim, a moj kolega je „neupućen“ i misli da je

nemački
glavna faca, a da su svi ostali ludi.

Knjiga 1
Jana: Ich gehe shoppen. Kommst du mit?
Idem u kupovinu. Hoćeš li sa mnom?

Klaudija:
Nein, danke. Gestern war ich in einem Outlet und habe ein
T-Shirt in pink und eine Jeans im Boyfriend-Look gekauft.
Ich gehe jetzt joggen. Bye-bye!
[outlet, T-shirt, pink, jeans, boyfriend-look, jog i bye-bye izgovaraju
se kao na engleskom]
Ne, hvala. Juče sam išla u jedan autlet i kupila roze majicu i par
farmerki u bojfrend stilu. A sada idem na džoging. Ćao!

Jana: Schade. Bye-bye!

Šteta. Ćao!

Popularni izrazi
Kao i u drugim jezicima, i u nemačkom postoji mnoštvo idioma – to jest, izraza
koji su tipični za određeni jezik i kulturu. Kada te idiome prevedete reč po reč, oni
mogu da zvuče čudno ili besmisleno i zato – da biste ih koristili na odgovarajući
način – morate otkriti šta oni zaista znače.
Neki izrazi imaju engleske ili srpske ekvivalente koji su prepoznatljivi, pa ih
nije teško pravilno upotrebljavati. Recimo, nemački idiom ein Fisch auf dem
Trockenen u bukvalnom prevodu glasi riba na suvom (engl. a fish on the dry), što
pomalo liči na engleski idiom a fish out of water. Postoje i nemački izrazi koje je
malo teže protumačiti. Na primer, ako biste nemački izraz Da liegt der Hund be-
graben rastavili na pojedinačne reči, verovatno bi vam bilo žao jadnog psa, jer ovo
u suštini znači nešto poput Tamo je sahranjen pas. Međutim, srpski ekvivalent ima
značenje U tom grmu leži zec (engl. That’s the heart of the matter).
Sledi još nekoliko tipičnih nemačkih idioma:

Die Daumen drücken. (Držati palčeve.) Ovaj idiom se koristi u značenju „poželeti
nekome sreću“.
Wo sich Fuchs und Hase gute Nacht sagen. (Gde su lisica i zec rekli jedno dru-
gom „laku noć“.) Srpski ekvivalent bi bio Gde je bog rekao „laku noć“, čime se opi-
suje neko zabačeno mesto.
Ich bin fix und fertig. Ovo znači Smožden/a sam ili Iscrpljen/a sam.

Poglavlje 1 Osnove nemačkog jezika 17

 Du nimmst mich auf den Arm! Srpski ekvivalent je Mora da se šališ (engl. You’re
pulling myleg!)
Das ist ein Katzensprung. (Mačji skok odavde.) Ovaj idiom se koristi u značenju
„u blizini“.
Schlafen wie ein Murmeltier. (Spavati kao mrmot.) Srpski i engleski ekvivalenti
su Spavati kao klada (engl. Sleep like a log).

Osim ovih idioma, postoje mnogi praktični i često korišćeni nemački izrazi koji
se lako uče. Slede neki od najčešće upotrebljavanih:

Prima!/Klasse!/Toll! (Sjajno!)
Fertig. (Spreman/spremna. / Gotovo.) Ovo može biti pitanje ili izjava.
Genau. (Tačno. / Baš tako.) Ovim se može izraziti slaganje s nekim.
Es tut mir leid. (Žao mi je.) Koristite ovo kada se zbog nečega izvinjavate.
Aber . . . (Ali . . . )
Quatsch! (Gluposti!)
Einverstanden. (Može. / U redu.)
Vielleicht. (Možda.)
Eventuell. (Moguće. / Eventualno.) Može se koristiti samostalno ili u rečenici.
Mach’s gut. (Opušteno.) Ovo je neobavezan način pozdravljanja pri odlasku.
Wie, bitte? (Kako? / Molim?)
Das macht nichts. (Nema veze. / U redu je.)
Nicht der Rede wert. (Nije vredno pomena.)
Schade! (Šteta!)
So ein Pech! (Maler!)
Viel Glück! (Srećno!)
Oder?/Nicht? (Zar nije tako? / Šta ti misliš?)
Bis dann! (Vidimo se!)
Bis bald! (Vidimo se uskoro!)

Osnove izgovora
Da biste pravilno govorili neki strani jezik, morate savladati osnove njegovog iz-
govora. Ključ za to je da počnete od pojedinačnih slova i otkrijete kako ona zvuče
kada se izgovore. Nakon toga možete da pređete i na slogove, reči i – konačno –
na rečenice. Sve ostalo se svodi na vežbanje, vežbanje, vežbanje...

18 KNJIGA 1 Počnite da učite nemački

 U ovom poglavlju

»» Kako da pronađete mesto na koje

ste krenuli

»» Kako da pitate za smer

»» Putovanje automobilom ili drugim

prevoznim sredstvom

Poglavlje 1
Kako da stignete
na odredište

P
rilikom kretanja u prostoru najvažnije je da znate kuda ste se uputili. Pre
nego što uskočite u neki autobus ili voz, krenete na put automobilom ili
pešice, bilo bi logično da svoje putovanje isplanirate. Ako znate kako da
pitate gde se nalazi železnička stanica, pijaca ili muzej, ni to nije loše za početak.

Naravno, bilo bi dobro i da razumete uputstva koja vam neko daje o vašem
odredištu. Na primer, neko može da kaže da se ono nalazi preko puta stanice me-
troa, iza hotela ili pored pošte; ili da uđete u drugu ulicu levo, skrenete desno na
trećem semaforu i tome slično. Ako ne želite da se izgubite, nastavite da čitate.

Snalaženje u prostoru
Izašli ste iz stanice metroa pravo na ogroman gradski trg, u blizini nema nijedne
ulične oznake, a vi bespomoćno okrećete svoj plan grada i pokušavate da nađete
smisao u rasporedu zgrada oko vas. U takvoj situaciji teško je pronaći pravi put do
odredišta i zato, ako niste poneli pouzdan GPS, pronađite nekoga ko će vam po-
moći da se snađete. U ovom odeljku uputićemo vas na pravu stranu.

Poglavlje 1 Kako da stignete na odredište 137

 Kako da pitate gde se nešto nalazi
Gde sam? Kuda da krenem odavde? Gde biste sada bili da nema reči gde? Verovat-
no izgubljeni. Srećom, u Nemačkoj je veoma lako pitati gde se nešto nalazi. Za-
počnite rečenicu rečju wo (where) i oblikujte pitanje poput sledećeg:

Wo ist. . . ? (Gde je. . . ?)

UPAMTITE Kad god postavite pitanje nepoznatoj osobi, zvučaće mnogo ljubaznije (i ve-
rovatno vam obezbediti bržu i efikasniju pomoć) ako pitanje započnete na slede-
ći način:

Entschuldigen Sie, bitte . . . (Izvinite, molim Vas . . .)

Nakon što ste prolazniku privukli pažnju i započeli pitanje frazama Entschul-
digen Sie, bitte, wo ist . . ., dovršite ga nazivom lokacije koju tražite, što može da
obuhvati nešto sa sledećeg spiska:

»» der Bahnhof (železnička stanica)

»» die U-Bahnstation (podzemna železnica / metro)
»» die Bank (banka)
»» die Bushaltestelle / die Straßenbahnhaltestelle (autobuska/tramvajska
stanica)
»» das Café (kafić)
»» der Dom (katedrala)
»» der Flughafen (aerodrom)
»» der Hafen (luka)
»» das Hotel [izgovara se kao na engleskom] (hotel)
»» das Kino (bioskop)
»» die Kirche (crkva)
»» der Markt (pijaca)
»» das Museum (muzej)
»» der Park (park)
»» der Platz ([gradski] trg)
»» die Post (pošta)
»» das Restaurant (restoran)
»» der Taxistand (taksi stanica)
»» das Theater (pozorište)
Naravno, ako se nalazite u većem gradu, opšte pitanje poput „Gde je autobuska
stanica?“ ili „Gde je banka“ može zbuniti sagovornika, jer se u neposrednoj blizi-
ni može nalaziti veliki broj autobuskih stanica i banaka. Da bi vaše pitanje bilo što
je moguće određenije, u njega umetnite pravilan naziv autobuske stanice, pozori-
šta, crkve ili druge lokacije. Evo nekoliko primera:

138 KNJIGA 2 Nemački u pokretu

 Wo ist die Bushaltestelle Karlsplatz? (Gde je autobuska stanica Karlsplac?)
Wo ist das Staatstheater? (Gde je Štatsteater?)
Wo ist der Marktplatz? (Gde je otvorena pijaca?)

Ako ne znate tačno ime svog odredišta, zamolite da vam se objasni kako da sti-
gnete do mesta koje je najbliže onom koje tražite. U pitanje – nakon člana – ubaci-
te reč nächste (najbliži). Pogledajte sledeća pitanja u kojima se koristi reč nächste:

Wo ist der nächste Park? (Gde je nabliži park?)

Wo ist die nächste Bank? (Gde je najbliža banka?)
Wo ist das nächste Hotel? (Gde je najbliži hotel?)

Kada počnete da lutate i nekoga zamolite da vas uputi na pravu stranu, sledeći
izrazi će vam pomoći da objasnite zašto se ne snalazite tako dobro:

Ich bin Tourist. (Ja sam turista.)

Nemački u pokretu
SAVET

Ich bin nicht von hier. ( (Nisam odavde.)

Pomoću sledećeg korisnog glagola, auskennen (poznavati [put]), možete izra-

Knjiga 2
ziti da ne znate pravi put do odredišta. Sledi primer u kome se ovaj glagol koristi:

Ich kenne mich hier nicht aus. (Ne znam pravi put odavde.)

Glagol auskennen pripada grupi glagola sa razdvojnim prefiksom (engl. sepa-

rable verbs). Takvi glagoli imaju prefiks koji se razdvaja od glavnog dela glagola i
stavlja na kraj rečenice. Prefiks glagola auskennen je aus-. Obratite pažnju na to
da se taj prefiks u prethodnom primeru pojavio na samom kraju rečenice. Više in-
formacija o glagolima sa razdvojnim prefiksom potražite u knjizi 3, poglavlje 8.

Kako da pitate koliko je nešto udaljeno:

Ist es weit von hier?
Pre nego što odlučite da li ćete do svoje destinacije pešačiti ili se odvesti javnim
prevozom, treba da saznate koliko je to odredište daleko od vas. Za to postoji ne-
koliko načina, a ključna reč za to je weit (daleko):

Ist . . . weit entfernt / weit von hier? (Da li je . . . daleko / daleko odavde?)

U prethodnu rečenicu samo dodajte naziv lokacije za koju pitate. Na primer,

ako ste krenuli u muzej umetnosti, možete nekoga pitati sledeće:

Ist das Kunstmuseum weit entfernt? (Da li je muzej umetnosti daleko [odavde]?)
Ist das Kunstmuseum weit von hier? (Da li je muzej umetnosti daleko odavde?)

Nadamo se da ćete dobiti sledeći odgovor:

Nein, das Kunstmuseum ist nicht weit von hier. (Ne, muzej umetnosti nije
daleko odavde.)

Poglavlje 1 Kako da stignete na odredište 139

 Ako želite da znate koliko je lokacija tačno udaljena od vas, upotrebite slede-
će pitanje:

Wie weit ist . . . von hier? (Koliko je . . . udaljeno odavde?)

Možete primeniti i drugačiji pristup i pitati koliko je nešto blizu. Za to vam

može poslužiti reč nah (blizu), koju ćete najčešće naći u sledećim kombinacijama:
in der Nähe (u blizini). Možete postaviti pitanje:

Ist . . . in der Nähe? (Da li je . . . u blizini?)

Dobijanje detaljnijih uputstava

Reči hier (ovde) i dort (tamo) možda jesu „male“, ali igraju važnu ulogu u dava-
nju uputstava jer – kao i njihovi ekvivalenti u srpskom ili engleskom jeziku – one
uputstva čine malo određenijim. Pogledajte primere sledećih rečenica da biste vi-
deli kako hier i dort funkcionišu prilikom davanja uputstava:

Das Museum ist nicht weit von hier. (Muzej nije daleko odavde.)
Das Hotel ist dort, neben dem Café. (Hotel je tamo, pored kafića.)

Neke ključne reči, kojima se određenije odgovara na pitanje „gde?“ lako se

pamte kada ih prepoznate u često korišćenim kombinacijama reči. Isprobajte
sledeće:
SAVET

»» hier vorne (ovde ispred)

»» dort drüben (tamo preko)
»» ziemlich weit/sehr weit (prilično daleko / vrlo daleko)
»» gleich um die Ecke (odmah iza ugla)
»» direkt gegenüber (nasuprot)
Pogledajte sledeće rečenice u kojima se koriste neki od prethodnih izraza:

Der Hauptbahnhof ist gleich um die Ecke. (Glavna železnička stanica je odmah
iza ugla.)
Die U-Bahnstation ist dort drüben. (Stanica metroa je tamo preko.)

Kako da stignete s jednog mesta

na drugo
Kada hoćete da pitate „Kako da stignem tamo?“, koristite glagol kommen, koji
ima dva značenja: „doći“ i – kada se koristi s predlogom – „stići do“. Konjugaci-
ju glagola kommen potražite u knjizi 1, poglavlje 3.

140 KNJIGA 2 Nemački u pokretu

 Osnovni oblik pitanja „Kako da stignem tamo?“ glasi:

Wie komme ich. . . ? (Kako da stignem do. . . ?)

Da biste završili rečenicu, upotrebite predlog kako biste pomoću njega izrazili
„do železničke stanice“ ili „u centar grada“. U ovoj fazi treba da pređete na sofi-
sticiraniju opremu – gramatičke alatke.
U Nemačkom jeziku (što važi i za srpski) nećete koristiti samo jedan predlog,
kao u engleskom jeziku, u kojem biste upotrebili samo predlog to (How do I get to. .
. ?). Štaviše, možda ćete koristiti više predloga od kojih svaki može da ima znače-
nje engleskog predloga „to“. Najčešći predlozi sa značenjem engleskog „to“ (do,
ka, prema itd.) u nemačkom jeziku jesu sledeći:

»» in
»» nach
»» zu

Nemački u pokretu
U narednim odeljcima govorićemo o svakom od ovih predloga i kako da ih
koristite.

Knjiga 2
Kako da pitate za neku lokaciju
Predlog in ćete koristiti kada želite da dođete na neku lokaciju, kao što su centar
grada, zoološki vrt ili planina. Na primer:

Wie komme ich in die Innenstadt? (Kako da stignem do centra grada?)

Kada predlog in koristite na ovaj način, član koji se navodi iza njega je u aku-
zativu, što znači da neki članovi donekle menjaju svoj oblik. Knjiga 4, poglavlje 2
sadrži kompletno objašnjenje akuzativa, a ovde navodimo kratak podsetnik kako
se članovi menjaju (ili ne menjaju):

»» der postaje den (muški rod)

»» die ostaje die (ženski rod)
»» das ostaje das (srednji rod)
»» die ostaje die (množina)
Na primer, član imenice ženskog roda, kao što je die City (poslovni centar) osta-
je isti:

Wie komme ich in die City? (Kako da stignem do poslovnog centra?)

Član imenice muškog roda, kao što je der Zoo (zoološki vrt) menja se na slede-
ći način:

Wie kommen wir zum Zoo? (Kako da stignemo do zoološkog vrta?)

Član imenice u množini, kao što je die Berge (planine) ostaje isti:

Wie komme ich in die Berge? (Kako da stignemo u planine?)

Poglavlje 1 Kako da stignete na odredište 141

 Član imenice srednjeg roda, kao što je das Zentrum (centar) ostaje isti, ali kada
se predlog in upotrebi sa imenicama srednjeg roda koje su u akuzativu, predlog i
član se sažimaju i formiraju reč ins:

in + das = ins

Ovo sažimanje se koristi gotovo uvek, i izgleda kao u sledećoj rečenici:

Wie komme ich ins Zentrum / ins Museum / ins Cafe? (Kako da stignemo do
centra grada / muzeja / kafića?)

Kako da stignete do nekog grada

ili neke zemlje
Sreća je što se predlog nach koristi samo u jednom specifičnom kontekstu – kada
hoćete da stignete u neki grad ili neku zemlju:

Wie komme ich nach Köln? (Kako da stignem do Kelna?)

Ovde nećete imati probleme sa članovima, jer se predlog nach koristi samo
uz nazive gradova i zemalja, a za gradove i većinu zemalja članovi nisu potrebni.

Kako da stignete do određene zgrade

Ako pitate kako da stignete do nekog mesta, kao što je železnička stanica ili mu-
zej, poslužiće vam predlog zu. Međutim, njegov se oblik prilikom korišćenja u re-
čenici može menjati. Na primer:

Wie kommen wir zum Flughafen / zum Theater / zum Restaurant / zum
Café? (Kako da stignemo do aerodroma/pozorišta/restorana/kafića?)
Wie komme ich zur Deutschen Bank / zur Apotheke? (Kako da stignem do
Nemačke banke / apoteke?)

Predlog zu ide uz dativ imenice (više informacija o dativu potražite u knjizi 4,

poglavlje 2). Kao rezultat, članovi koji se koriste odmah iza predloga zu menja-
ju se na sledeće načine:

»» der postaje dem (muški rod)

»» die postaje der (ženski rod)
»» das postaje dem (srednji rod)
»» die postaje den (množina)
Kada se predlog zu koristi sa imenicama muškog roda, kao što je der Bahnhof,
i imenicama srednjeg roda, kao što je das Hotel, predlog i član se sažimaju u reč
zum, pa se dobija zu + dem = zum. Oblik zum se koristi u sledećim primerima:

Wie komme ich zum Bahnhof? (Kako da stignem do železničke stanice?)

Wie komme ich zum Hotel Kempinski? (Kako da stignem do hotela Kempinski?)

142 KNJIGA 2 Nemački u pokretu

 Slično tome, pogledajte kako se predlog zu kombinuje sa imenicom ženskog
roda, na primer die Post (pošta), kada je ona u dativu (der Post: zu + der = zur).
Evo primera:

Wie komme ich zur Post / zur Bäckerei / zur Kirche? (Kako da stignem do
pošte/pekare/crkve?)

Da biste sa predlogom zu koristili imenice u množini, kao što je die Souvenir-

läden (prodavnice suvenira), samo promenite član u den, kao u sledećem primeru:

Wie kommen wir zu den Souvenirläden / zu den Restaurants / zu den

Cafés? (Kako da stignemo do prodavnica suvenira / restorana / kafića?)

Kako da opišete gde se nešto nalazi

Nemački u pokretu
Pošto zamolite nekoga da vam pomogne, morate biti pripremljeni kako biste ra-
zumeli odgovore na svoja pitanja. Na kraju, ako ne razumete kako se na nekom
jeziku opisuje put od jednog mesta do drugog, imaćete veliki problem sa praće-
njem dobijenih uputstava. Kada pročitate ovaj odeljak, više nećete biti bespomoć-

Knjiga 2
ni jer ćete naučiti nekoliko reči koje su vam potrebne da u Nemačkoj shvatite (i
zatražite) uputstva o snalaženju u prostoru. Naučićete i najčešće predloge za opi-
sivanje lokacija, i kako da pratite instrukcije o skretanju ulevo ili udesno, odno-
sno o stranama sveta.

Lociranje jednog mesta u odnosu na drugo

Ljudi često određuju lokaciju nekog mesta u odnosu na neku drugu dobro poznatu
lokaciju ili znamenitost. Da biste lokacije opisali na ovaj način, imate na raspola-
ganju više predloga. Srećom, uz sve predloge iz ovog konteksta koristi se dativ, pa
se svaki član iza predloga ponaša isto kao kada se koristi s predlogom zu, i kao što
je opisano u prethodnom odeljku. Pored toga, predlog bei (blizu/pored) i član dem
gotovo uvek se sažimaju na sledeći način: bei + dem = beim.
U tabeli 1-1 prikazani su najčešći predlozi koji se koriste da bi se lokacija jed-
nog mesta odredila u odnosu na drugo.

Tabela 1-1 Predlozi kojima se određuje lokacija

Predlog Značenje Primer
an na an der Ecke (na uglu)
auf na auf der Museumsinsel (na Ostrvu muzeja)
bei u blizini / pored beim Bahnhof (u blizini železničke stanice)
hinter iza hinter der Kirche (iza crkve)
neben pored neben der Bank (pored banke)
vor ispred vor der Post (ispred pošte)
zwischen između zwischen dem Theater und der Bank
(između pozorišta i banke)

Poglavlje 1 Kako da stignete na odredište 143

 Pričam ti priču
Majk je na poslovnom putu u Minhenu (München) – gradu u kome nikada
ranije nije bio. Želi da uzme taksi kako bi stigao do kuće svog prijatelja, ali mu
POSLUŠAJTE

treba pomoć da nađe najbližu taksi stanicu. Zato on prilazi ženi na ulici (audio-za-
pis 21).

Majk: Entschuldigen Sie, bitte, wo ist der nächste Taxistand?

Izvinite, molim Vas, gde je najbliža taksi stanica?

Gospođa: In der Sonnenstraße.

U ulici Zonen.

Majk: Ich kenne mich in München leider nicht aus. Wie komme ich
zur Sonnenstraße?
Nažalost, ja se ne snalazim u Berlinu. Kako da dođem do ulice
Zonen?

Gospođa: Sehen Sie die Kirche dort drüben? Hinter der Kirche ist
der Sendlinger-Tor-Platz und direkt gegenüber ist der
Taxistand.
Vidite li crkvu tamo preko? Iza crkve je trg Zendlinger-Tor, a tačno
preko puta je taksi stanica.

Majk: Vielen Dank!

Mnogo Vam hvala!

Važne reči
Wo ist. . . ? Gde je. . . ?

nächste najbliže

sich auskennen znati put, snalaziti se

weit daleko

in der Nähe blizu

hinter iza

vor ispred

neben pored

an na

144 KNJIGA 2 Nemački u pokretu

Levo, desno, pravo: links, rechts,
geradeaus
Sve dok ne naučite reči kojima se određuju smerovi kretanja, kao što su levo, de-
sno i pravo, jedini način da pronađete opštinu u nekom gradu biće taj da se ne-
kom meštaninu zakačite za rukav, i ponavljate Rathaus dok god vas on sam ne
dovede do nje.
Da biste izbegli neprijatnu situaciju poput ove, zapamtite sledeće reči:

»» links (levo)
»» rechts (desno)
»» geradeaus (pravo)
Ako hoćete da izrazite da je nešto smešteno levo ili desno od nečeg drugog, do-
dajte predlog von (od) na sledeći način:

Nemački u pokretu
»» links von (levo od)
»» rechts von (desno od)

Knjiga 2
Pogledajte sledeće primere u kojima se koristi predlog von:

Der Markt ist links von der Kirche. (Pijaca je levo od crkve.)
Die U-Bahnstation ist rechts vom Theater. (Stanica metroa je desno od
pozorišta.)

Kada se predlog von kombinuje sa članom dem, oni se obično sažimaju na sle-
deći način: von + dem = vom. (Dem je dativ određenog člana der za imenice mu­
škog roda, kao i određenog člana das za imenice srednjeg roda. Više informacija o
dativu potražite u knjizi 4, poglavlje 2.)
U kontekstu smerova kretanja često ćete čuti i reč strana, die Seite. Reč Seite
pomaže da uputstva budu određenija. Na primer:

Das Museum ist auf der linken Seite. (Muzej je na levoj strani.)
Die Bank ist auf der rechten Seite. (Banka je na desnoj strani.)

Strane sveta
Umesto da koriste reči levo, desno i pravo, neki daju uputstva pomoću strana sve-
ta; ove tačke kompasa nazivaju se i kardinalne tačke (engl. cardinal points). To su:

»» der Norden (sever)

»» der Süden (jug)
»» der Osten (istok)
»» der Westen (zapad)

Poglavlje 1 Kako da stignete na odredište 145

 Ako neko koristi kardinalne tačke da bi vam opisao lokaciju nekog mesta, mo­
žda ćete čuti nešto poput sledećeg:

Der Hafen liegt im Norden/Süden/Osten/Westen. (Luka se nalazi na severu/

jugu/istoku/zapadu.)

Na primer, da opišete lokaciju na severu, koristićete predlog in sa određenim

članom imenice u dativu. Kada je određeni član muškog roda (der) ili srednjeg
roda (das), on se menja u dem, a predlog in se obično sažima u im na sledeći na-
čin: in + dem = im.

Kojim putem krenuti

Pitali ste gde se nešto nalazi, a ljubazni meštanin vas zasipa detaljima poput
oznaka i naziva ulica o kojima ne znate ništa. Jedan od načina da budete sigurni
da ste dobro razumeli uputstva jeste taj da ponovite ono što ste čuli, naročito ako
uputstvo sadrži informacije o tome kada da skrenete levo ili desno, a kada da na-
stavite pravo. Ako to ne uspe, možete uvek da priđete nekom drugom.

Prva, druga ili treća ulica

Kada pitate za nepoznato mesto, možda ćete dobiti odgovor da treba da krenete
određenom ulicom – drugom ulicom levo ili prvom ulicom desno, na primer. Je-
dan, dva, tri, četiri i slični brojevi nazivaju se osnovni brojevi, dok se brojevi kao što
su prvi, drugi, treći i četvrti nazivaju redni brojevi. Redni brojevi ukazuju na određeni
redosled. Na primer, da biste odgovorili na pitanje „Koja kuća?“, koristićete red-
ni broj i reći „Peta kuća s leve strane.”
Na nemačkom jeziku, redni brojevi se formiraju dodavanjem sufiksa -te
­osnovnim brojevima, što važi za brojeve između 1 i 19, sa sledećim izuzecima:

»» eins (jedan) / erste (prvi)

»» drei (tri) / dritte (treći)
»» sieben (sedam) / siebte (sedmi)
»» acht (osam) / achte (osmi)
Redni brojevi od 20 naviše imaju sufiks -ste koji se doodaje na osnovni broj. U
tabeli 1-2 prikazano je kako se formiraju redni brojevi od 1 do 10, uključujući pri-
mer rednog broja formiranog od osnovnog koji se završava sa „-aest“, i jedan
primer rednog broja iznad 20.

146 KNJIGA 2 Nemački u pokretu

Tabala 1-2 Primeri osnovnih i rednih brojeva
Osnovni broj Redni broj
eins (jedan) der/die/das erste (prvi)
zwei (dva) zweite (drugi)
drei (tri) dritte (treći)
vier (četiri) vierte (četvrti)
fünf (pet) fünfte (peti)
sechs (šest) sechste (šesti)
sieben (sedam) siebte (sedmi)
acht (osam) achte (osmi)
neun (devet) neunte (deveti)
zehn (deset) zehnte (deseti)

Nemački u pokretu
siebzehn (sedamnaest) siebzehnte (sedamnaesti)
vierzig (četrdeset) vierzigste (četrdeseti)

Knjiga 2
Više informacija o osnovnim i rednim brojevima potražite u knjizi 1, pogla­
vlje 2.
Budući da se redni brojevi koriste kao pridevi, oni imaju rod i padež imenice na
koji se odnose. U tabeli 1-3 prikazano je kako se pridev erste i član koji mu pret-
hodi menjaju u svakom pojedinačnom slučaju.

Tabela 1-3 Redni broj po padežima i rodovima: erste (prvi)

Rod imenice Nominativ Genitiv Dativ Akuzativ
muški rod (der) der erste des ersten dem ersten den ersten
ženski rod (die) die erste der ersten der ersten die erste
srednji rod (das) das erste des ersten dem ersten das erste
množina (die) die ersten der ersten den ersten die ersten

Praćenje uputstava: idite ovom ulicom

Kada dajete ili dobijate uputstva u vezi s kretanjem, treba da poznajete glago-
le gehen (ići) i nehmen (uzeti) u imperativu. (Za sada se usredsredite samo na red
reči. O imperativnim rečenicama – onima kojima se izdaju naređenja – saznaće-
te više u knjizi 3, poglavlje 7.) Glagol u imperativu stavlja se na početak rečeni-
ce. Na primer:

Nehmen Sie die zweite Straße links. (Skrenite u drugu ulicu levo.)
Gehen Sie die erste Straße rechts. (Idite prvom ulicom desno.)

Poglavlje 1 Kako da stignete na odredište 147

 Ako treba da nastavite pravo, uputstvo može biti sledeće:

Gehen Sie immer geradeaus. (Idite pravo.)

Ukoliko tražite određenu zgradu, možda ćete čuti nešto poput:

Es ist das dritte Haus auf der linken Seite. (To je treća kuća na levoj strani.)

Pričam ti priču
Erika je u gradu zbog posla i želi da se sretne sa starim prijateljem koji se
takođe zbog posla zatekao u gradu. Ona ima adresu hotela u kome je prija-
POSLUŠAJTE

telj odseo, ali nije sigurna gde se nalazi ulica, pa traži pomoć (audio-zapis 22).

Erika: Entschuldigung?
Izvinite?

Čovek: Ja, bitte?

Izvolite?

Erika : Wie komme ich zur Beethovenstraße?

Kako da stignem do Betovenove ulice?

Čovek: Nehmen Sie die U-Bahn am Opernplatz.

Morate da idete metroom do trga Opera.

Erika: Und wo ist der Opernplatz?

A gde je trg Opera?

Čovek: Gehen Sie die Wodanstraße geradeaus. Dann gehen Sie

links in die Reuterstraße. Rechts liegt die Post und direkt
gegenüber ist der Opernplatz.
Idite pravo ulicom Vodan. Zatim skrenite levo u ulicu Rojter. Desno
ćete videti poštu, a nasuprot njoj je trg Opera.

Erika: Und welche U-Bahn nehme ich?

A kojom linijom metroa da idem?

Čovek: Die U5 bis zur Station Beethovenstraße.

Idite vozom broj 5 do stanice Betovenova ulica.

Erika: Vielen Dank!

Mnogo Vam hvala!

148 KNJIGA 2 Nemački u pokretu

 Važne reči
links levo

rechts desno

Wo ist. . . ? Gde je. . . ?

Nehmen Sie . . . Uzmite . . .

Gehen Sie . . . Idite . . .

die U-Bahn podzemna železnica / metro

Putovanje automobilom – das Auto –

Nemački u pokretu
ili drugim prevoznim sredstvom

Knjiga 2
U engleskom i srpskom jeziku nema nikakve razlike između toga da li idete auto-
mobilom ili pešačite; ako izuzmemo razdaljinu, u oba slučaja vi nekuda idete. Me-
đutim, nemački glagol gehen (ići) nije tako fleksibilan. Možete da „idete“ pešice,
za šta je potrebno zu Fuß gehen. Međutim, ako nekuda idete automobilom, vo-
zom, biciklom ili drugom vrstom prevoznog sredstva, vi se „vozite“, što zahteva
upotrebu glagola fahren – a ne gehen – čak i ako niste za volanom.
Kada u rečenici koristite glagol fahren, potrebne su vam tri stvari: reč za vr-
stu vozila u kojem putujete, predlog mit (sa) i verzija člana za vozilo u dativu. Na-
vešćemo primer kako se glagol fahren koristi u rečenici kada hoćete da kažete da
koristite određenu vrstu prevoza:

Ich fahre mit dem Auto / mit dem Bus / mit dem Rad. (Idem automobilom/
autobusom/biciklom. Bukvalno: Vozim se automobilom/autobusom/biciklom.)

Glagol fahren ćete koristiti bez obzira na to da li kretanje opisujete nekome ko

se kreće vozeći se na biciklu, rolšuama ili skejtbordu. Reći ćete:

Fahren Sie links/rechts. (Idite levo/desno. Bukvalno: Vozite se levo/desno.)

Ako ste se izgubili vozeći se unaokolo, prisetite se sledećeg izraza:

UPAMTITE Ich habe mich verfahren. Ich suche . . . (Izgubio sam se. Tražim . . .)

U knjizi 2, poglavlje 5, pronaći ćete više informacija o rečima koje su vam po-
trebne za bezbrižno stizanje na odredište automobilom ili drugim vozilom.

Poglavlje 1 Kako da stignete na odredište 149

 Pričam ti priču
Paula je iznajmila automobil do Frankfurta zbog jednodnevnog putovanja. Ona je
na putu za Bokenhajm, kvart u Frankfurtu, i zaustavlja se na benzinskoj pumpi da
pita radnika (Tankwart) za pravac.

Paula: Entschuldigen Sie, wie komme ich nach Bockenheim?

Izvinite, kako da stignem do Bokenhajma?

Radnik: Nehmen Sie die Ausfahrt Frankfurt-Messe. Das sind

ungefähr vier Kilometer von hier.
Idite na izlaz Frankfurt-Mese. To je otprilike 4 kilometra odavde.

Paula: Alles klar! Danke.

U redu! Hvala.

Paula kreće u Bokenhajm, ali ubrzo joj se učini da se izgubila. Zaustavlja automobil
i pita policajca (Polizei) za pravi put.

Paula: Entschuldigen Sie, ich habe mich verfahren. Ich suche den
Hessenplatz.
Izvinite, izgubila sam se. Tražim trg Hesen.

Policajac: An der nächsten Kreuzung fahren Sie rechts. Dann fahren

Sie geradeaus, ungefähr einen Kilometer. Der Hessenplatz
liegt auf der linken Seite.
Idite levo do sledećeg raskršća. Zatim nastavite pravo, otprilike je-
dan kilometar. Trg Hesen je na levoj strani.

Paula: Vielen Dank!

Mnogo Vam hvala!

150 KNJIGA 2 Nemački u pokretu

 U ovom poglavlju

»» Prepoznavanje jedinica govora

»» Kombinovanje reči i sastavljanje

rečenica

»» Razgovor o prošlosti, sadašnjosti

i budućnosti

»» Shvatanje značenja na osnovu

konteksta i dvojezičnog rečnika

Poglavlje 1
Postavljanje temelja
za sastavljanje
rečenice

K
ada razmišljate o gramatici, zamislite veliki orman sa mnogo fioka. Umesto
odeće, ove fioke sadrže različite vrste reči, koje zovemo jedinice govora –
imenice, glagole, prideve, priloge i tako dalje. Svaka jedinica govora je u
posebnoj fioci.

Sada zamislite da je rano jutro, i treba da izgovorite prvu rečenicu na nemačkom

jeziku tog dana. Za početak, posegnućete u fioku sa imenicama i izvući ćete reč Soc-
ken (sokne). Zatim, da biste opisali svoje sokne, posegnete u fioku sa pridevima i
izvučete dve reči, neu (nov) i schwarz (crn). Da biste rekli šta radite sa svojim novim
crnim soknama, preturate po fioci sa glagolima i izvlačite glagol anziehen (obući,
obuti). Pošto kasnite, zagnjurite se u fioku sa prilozima i zgrabite reč schnell (brzo).
Da biste sastavili celu rečenicu, treba vam još jedna stavka, i to iz fioke sa zameni-
cama: ich (ja). Očas posla ste izvukli celu rečenicu iz fioke: Ich ziehe schnell meine
neuen schwarzen Socken an. (Ja brzo obuvam svoje nove crne sokne.)
Da biste sastavili ispravnu rečenicu, treba da znate kako da sve ove reči povežete
u celinu, a tome služi gramatika. Ovo poglavlje pomaže da vam gramatika izgleda
jednostavno kao jutarnje oblačenje. Sa nekoliko osnovnih pravila u rukavu, usko-
ro ćete steći sigurnost u primeni gramatike. Dakle, sredite svoje misli, zgrabite reč
koja vam treba, i eto vas napolju kako govorite auf Deutsch (na nemačkom).

Poglavlje 1 Postavljanje temelja za sastavljanje rečenice 227

Prepoznavanje jedinica govora
Da biste sastavili rečenicu, prvo smislite šta želite da kažete, i odredite jedini-
ce govora koje su vam potrebne da biste izrazili svoje misli, a zatim odlučite koje
reči da upotrebite i kako da ih spojite. U tabeli 1-1 nabrojane su osnovne jedinice
govora koje se koriste u nemačkim rečenicama: imenice, zamenice, članovi, gla-
goli, pridevi, prilozi, veznici i predlozi. U odeljcima ispod tabele date su informa-
cije o svakoj vrsti reči.

Tabela 1-1 Jedinice govora

Ime Definicija Primeri Napomene
Imenica Osoba, mesto, Dracula U nemačkom jeziku se imenice
životinja, stvar, uvek pišu velikim slovom.
Hotel California
osobina, ideja i (videti knjigu 3, poglavlje 2.)
tako dalje Känguruh (kengur)
Liebe (ljubav))
Zamenica Reč koja zamenjuje er (on) Nemački jezik ima mnogo više vrsta
imenicu ili stoji na zamenica od engleskog; zamenice
sie (ona)
njenom mestu imaju četiri padeža. (videti knjigu 3,
uns (nas) poglavlje 2.)
Član Reč koja ukazuje der/die/das (engleski U nemačkom jeziku postoje tri
na rod imenice član the) roda, pa postoje i tri člana koja
odgovaraju engleskom the. (videti
ein/eine/ein (engleski
knjigu 3, poglavlje 2.)
član a/an)
Glagol Reč koja označava denken (misliti) Glagoli se menjaju prema licu
radnju, stanje ili (ja, ti, on i tako dalje), vremenu
haben (imati)
zbivanje (sadašnje, prošlo i buduće) i načinu
reisen (putovati) (na primer, razlikujemo to je i to bi
bilo). (videti knjigu 3, poglavlje 3 za
pojedinosti o sadašnjem vremenu.)
Pridev Reč koja određuje schön (lep) Pridevi mogu, ali ne moraju da
ili opisuje imenicu imaju padežne nastavke.
praktisch (praktičan)
ili zamenicu (videti knjigu 3, poglavlje 5.)
interessant (zanimljiv)
Prilog Reč koja određuje schnell (brzo, hitro) U nemačkom jeziku, jedna ista reč
ili opisuje glagol, može biti i pridev i prilog.
sehr (veoma)
pridev ili drugi (videti knjigu 3, poglavlje 5.)
prilog schrecklich (strašno)

Veznik Reč koja povezuje und (i) U nemačkom jeziku, neki veznici
druge reči ili delove utiču na red reči u rečenici.
aber (ali)
rečenice (videti knjigu 4, poglavlje 1.)
weil (jer)
Predlog Reč koja određuje mit (mir) (sa [mnom]) U nemačkom jeziku, uz predlog
odnos između svog stoji imenica u padežu (dativ,
ohne (mich) (bez
objekta (imenice ili akuzativ ili genitiv), kojim se
[mene])
zamenice) i druge određuje odnos prema objektu.
reči u rečenici während (des Tages) (videti knjigu 4, poglavlje 2.)
(tokom [dana])

228 KNJIGA 3 Osnove gramatike za komunikaciju

Imenice
Ruža je ruža je ruža, zar ne? Pa, ruža je takođe imenica, ali imenice u engleskom i
nemačkom jeziku nisu previše slične. Iako imenice u oba ova jezika određuju stva-
ri (ljude, mesta, predmete, ideje, i tako dalje), razlika je u tome što se sve nemač-
ke imenice pišu velikim slovom i imaju jedan od tri roda: muški, ženski ili sred-
nji. U narednim odeljcima reći ćemo nešto više o rodovima, i objasnićemo kako se
gradi množina nemačkih imenica.

Razumevanje roda imenica

Sve nemačke imenice imaju rod, tj. one su muškog, ženskog ili srednjeg roda. Na-
žalost, značenje imenice nam najčešće ne pomaže da predvidimo njen rod. U stva-
ri, u nemačkom jeziku je gramatički rod deo gramatike, i nema veze sa značenjem
imenice. On umesto toga služi kao oznaka koja pokazuje kako se imenica uklapa u
rečenicu. Zato treba jednostavno da zapamtite rod svake imenice. Srećom, posto-
je neke početne smernice:

»» Imenice koje označavaju muške osobe, automobile, nacionalnosti, zanima-

nja, godišnja doba, dane u nedelji i mesece uglavnom su muškog roda.
»» Imenice koje označavaju ženske osobe, mnoga imena cveća i drveća ženskog
su roda.
»» Imenice na Ge- uglavnom su srednjeg roda.
»» Svi glagoli koji se koriste kao imenice, kao što je das Schwimmen (plivanje)
srednjeg su roda.
»» Imenice koje se završavaju na -ist, -ich, -ismus i -ner uglavnom su muškog
roda.
»» Imenice koje se završavaju na -heit, -keit, -ik, -schaft, -ei, -ie, -tät i -ung

Osnove gramatike
za komunikaciju
ženskog su roda.
»» Imenice koje se završavaju na -chen, -lein, -ium, -um i -tum uglavnom su
srednjeg roda.

Knjiga 3
Poznavanje roda imenice još je važnije kada se imenica ubaci u rečenicu. Kako
to? Pa, u zavisnosti od uloge imenice u rečenici, tri određena člana – der, die i
das, koji se u engleskom jeziku svi prevode sa the – mogu da pretrpe razne pro-
mene, a ponekad se čak menja i način pisanja imenice. Isto važi i za neodređe-
ne članove – ein, eine i ein – koji odgovaraju engleskom članu a, odnosno an. Sve
ove promene zavise od padeža. Kasnije ćemo u ovom poglavlju objasniti kako se
nemačke imenice i zamenice uklapaju u rečenicu. (Više informacija o rodu potra-
žite u knjizi 3, poglavlje 2.)

Kako se gradi množina imenica

U nemačkom jeziku postoji nekoliko načina da se imenica iz jednine prebaci u
množinu. Srećom, postoje dve grupe imenica kod kojih je to jednostavno:

Poglavlje 1 Postavljanje temelja za sastavljanje rečenice 229

 »» Imenice koje imaju isti oblik i u jednini i u množini, kao engleska ime-
nica sheep. Mnoge od ovih imenica su muškog i srednjeg roda, i završa-
vaju se na -er – na primer, das Fenster/die Fenster (prozor/prozori) i der
Amerikaner/die Amerikaner (Amerikanac/Amerikanci).
»» Imenice koje su uglavnom preuzete iz nekog stranog jezika. Ove imeni-
ce u množini imaju nastavak -s – na primer, das Radio/die Radios (radio) i
das Café/die Cafés (kafić/kafići).

Ostale varijante obuhvataju imenice koje u množini dobijaju nastavak -e, -er
ili -en; imenice koje dobijaju preglas (koji označavaju dve tačkice iznad samogla-
snika, kao što je ä, ö i ü) ili imenice kod kojih se ova dva načina kombinuju. Nave-
šćemo tri primera: der Vater/die Väter (otac/očevi), die Lampe/die Lampen (lam-
pa/lampe) i das Buch/die Bücher (knjiga/knjige). Čini vam se da je komplikovano?
U pravu ste! Probajte da zapamtite oblik za množinu imenice (i njen rod!) kada se
s njom prvi put sretnete.

Zamenice
Zamenice su zgodna grupa reči – mogu da stoje na mestu imenica da ne bi bilo
previše reči u rečenici. Vrlo su promenljive i mogu da se nađu na mnogim mesti-
ma u rečenici, pa treba da naučite da ih prepoznate i da ih koristite.
Da biste shvatili koju nemačku zamenicu da upotrebite u određenom slučaju,
potrebna vam je vežba. Za početak, i engleske i nemačke zamenice imaju pade-
že, koji pokazuju kako reč funkcioniše u rečenici. (Više informacija o zamenicama
i njihovim padežima potražite u knjizi 3, poglavlje 2.)
U nastavku vam dajemo kratak pregled vrsta zamenica u nemačkom jeziku:

»» U lične zamenice spadaju ich, mich, mir (ja, mene, meni) i druge. Ove zame-
nice zamenjuju reč koja označava osobu, životinju, stvar, ideju i tako dalje.
U rečenici Ich liebe dich (Ja te volim) imamo dve lične zamenice: ich i dich.
(Više detalja o upotrebi ličnih zamenica potražite u knjizi 3, poglavlje 2.)
»» Pokazne zamenice, kao što su der, das i den (koji, koje, koga; takođe, ovaj i
onaj), ukazuju na imenicu koju zamenjuju, i označavaju je. Na primer, kada
se nalazite u poslastičarnici, pokažete na vrstu sladoleda koji želite i kažete:
Das möchte ich. (Ja želim onaj.) (Više informacija o pokaznim zamenicama
potražite u knjizi 3, poglavlje 2.)
»» Upitne zamenice – koje u ovoj knjizi zovemo i upitne reči – obuhvataju wer
(ko), was (šta) i druge reči koje koristimo da bismo postavili pitanja. Na pri-
mer, Was machen Sie? (Šta radite?) (Više informacija o postavljanju pitanja
potražite u knjizi 3, poglavlje 4.)
»» Odnosne zamenice vam pomažu da pružite više podataka o imenici ili zame-
nici koje su pomenute ranije u rečenici. Primeri odnosnih zamenica u engle-
skom jeziku su who, that i which. U sledećoj rečenici, odnosna zamenica je
den (koga): Das ist der Mann, den ich heiraten möchte. (That is the man

230 KNJIGA 3 Osnove gramatike za komunikaciju

 [whom] I would like to marry. – To je čovek za koga želim da se udam.) U engle-
skom jeziku ne morate da upotrebite odnosnu zamenicu (whom) da biste po-
vezali dva dela rečanice, ali je u nemačkom to neophodno. (Detalje o upotre-
bi nemačkih odnosnih zamenica pronaći ćete u knjizi 4, poglavlje 1.)
»» Prisvojne zamenice, kao što su mein, sein i ihr (moj, njegov i njen), opisuju pri-
padnost određene ličnosti ili stvari. Ove reči se u stvari smatraju pridevima,
pa menjaju oblik baš kao pridevi – prema rodu i padežu. Na primer, u pita-
nju Wo ist mein Handy? (Gde je moj mobilni?), mein je prisvojna zamenica
koja se odnosi na Handy. (Više informacija o upotrebi prisvojnih zamenica i
prideva potražite u knjizi 3, poglavlje 5.)
»» Povratne zamenice upućuju na subjekat rečenice, npr. yourself i myself (u srp-
skom sebe – se). U sledećoj rečenici odnosna zamenica je mir (myself – sebi):
Ich kaufe mir ein neues Auto. (I’m buying [myself] a new car. – Ja kupujem
[sebi] novi auto.) Uz neke nemačke glagole obavezno ide povratna zamenica.
(Više informacija o povratnim zamenicama naći ćete u knjizi 4, poglavlje 3.)

Članovi
Imenice se često pojavljuju sa svojim pratiocem: određenim članom (der, die i
das, koji odgovara engleskom članu the) ili neodređenim članom (ein, eine i ein,
koji odgovara engleskom a, odnosno an).

Određeni član („der“, „die“ i „das“)

Dok određeni član the ima samo jedan oblik u engleskom jeziku, u nemačkom on
ima tri oblika: der (za muški rod), die (za ženski rod) i das (za srednji rod). Koji
ćete od njih upotrebiti, zavisi od roda nemačke imenice. Der je određeni član koji

Osnove gramatike
za komunikaciju
se upotrebljava uz imenice muškog roda, die uz imenice ženskog roda, a das uz
imenice srednjeg roda.
Kada naiđete na novu imenicu, pronađite da li uz nju stoji određeni član der,

Knjiga 3
die ili das – to jest, odredite rod imenice. Na primer, upamtite der Garten (vrt) a
ne samo Garten (vrt), die Tür (vrata) a ne Tür (vrata) i das Haus (kuća) a ne Haus
SAVET (kuća).
Kada je imenica u množini, to je mnogo lakše. Određeni član za sve imenice u
množini, bez obzira na njihov rod, jeste die. Kao i u engleskom jeziku, neodre-
đeni član se gubi; npr. u množini se neodređeni član a jednostavno gubi: a garden
prelazi u gardens. (U sledećem odeljku detaljnije ćemo objasniti neodređeni član.)

Neodređeni član („ein“, „eine“ i „ein“)

U engleskom jeziku, neodređeni član a ili an upotrebljava se za bliže određivanje
jedne stvari. Pošto u nemačkom postoje tri roda, morate koristiti tri neodređena
člana. Srećom, neodređeni član je isti za imenice muškog i srednjeg roda:

Poglavlje 1 Postavljanje temelja za sastavljanje rečenice 231

 »» Za imenice muškog roda: upotrebite ein – na primer, ein Name (ime), ein
Mann (čovek) i ein Berg (planina).
»» Za imenice srednjeg roda: upotrebite ein – na primer, ein Problem (pro-
blem), ein Museum (muzej) i ein Bier (pivo).
»» Za imenice ženskog roda: Dodajte e na ein i dobićete eine – na primer,
eine Nacht (noć), eine Adresse (adresa) i eine Cousine (rođaka).

Nije previše teško, zar ne? Nažalost, stvari mogu malo da se iskomplikuju.
Znate da od roda imenice zavisi koji član ćete uz nju upotrebiti. Međutim, nastav-
ci za član takođe se menjaju u zavisnosti od toga da li je odgovarajuća imenica u
nominativu, genitivu, dativu ili akuzativu. Prethodno navedeni nastavci odnose se
na nominativ. (Više informacija o padežima i njihovom uticaju na određeni i ne­
određeni član pronaći ćete u knjizi 3, poglavlje 2.)

Pridevi
Pridevi opisuju imenice. Pridevi u nemačkom jeziku imaju različite nastavke u za-
visnosti od roda, padeža i broja (jednina ili množina) imenice uz koju stoje. Pri-
devski nastavci zavise i od toga da li uz njih stoji određeni član, neodređeni član
ili uopšte nema člana.
U produžetku je dat spisak nastavaka za prideve uz koje stoji određeni član u
nominativu. (Više informacija o padežima pronaći ćete u knjizi 3, poglavlje 2.) Na
spisku se nalaze pridevi schön (lep), weiß (beo), groß (veliki) i klein (mali). Pri-
devski nastavci napisani su kurzivom.

»» der schöne Garten (lep vrt)

»» die weiße Tür (bela vrata)
»» das kleine Haus (mala kuća)
»» die großen Häuser (velike kuće)
Zatim slede nastavci za nominativ za prideve koji stoje sami (to jest, bez pra-
tećeg člana) ili uz koje stoji neodređeni član:

»» (ein) schöner Garten (lep vrt)

»» (eine) weiße Tür (bela vrata)
»» (ein) kleines Haus (mala kuća)
»» große Häuser (velike kuće)
Svi pridevi (i njihovi odgovarajući nastavci) u prethodnim primerima stoje uz
subjekat (znači, u nominativu su). (Više informacija o pridevima potražite u knji-
zi 3, poglavlje 5.)

232 KNJIGA 3 Osnove gramatike za komunikaciju

Glagoli
Glagoli izražavaju radnju, stanje ili zbivanje. Osoba koja obavlja radnju je subjekat
glagola. I u engleskom i u nemačkom jeziku, kao i u srpskom, glagolski nastavci se
uvek prilagođavaju subjektu. Na primer, reći ćemo Ja otvaram vrata i mačka otvara
vrata. U engleskom jeziku, većina glagola u sadašnjem vremenu ima dva različita
oblika, ili načina pisanja – recimo, open i opens. S druge strane, većina nemačkih
glagola ima četiri različita oblika. Na primer, u sledećoj tabeli dati su nastavci (ili
oblici) glagola sagen (reći) u sadašnjem vremenu. Samo dodajte odgovarajući na-
stavak na osnovu sag-, u zavisnosti od načina na koji izražavate glagol. (Da biste
saznali više o promeni glagola i vremenima, pogledajte poglavlja 3, 7 i 8 u knjizi
3 i poglavlja od 4 do 7 u knjizi 4. Takođe, pogledajte odeljak „Glagolska promena
i razumevanje vremena“, u nastavku ovog poglavlja)

sagen (reći, kazati)

ich sage wir sagen

du sagst ihr sagt

er/sie/es sagt sie sagen

Sie sagen

Er sagt, dass er aus Deutschland kommt. (On kaže da dolazi iz Nemačke.)

Izgleda prilično jednostavno, zar ne? Međutim – kao i obično – postoje neki
izuzeci od pravila. Kada se glagolska osnova završava na -m, -n, -d ili -t, treba
da ubacite e ispred nastavka u konstrukcijama sa du, er/sie/es i ihr, kao što je pri-

Osnove gramatike
kazano u sledećim primerima:

za komunikaciju
du atm-e-st (ti [jednina, neformalno oslovljavanje] dišeš)
er arbeit-e-t (on radi)

Knjiga 3
ihr bad-e-t (vi [množina, neformalno oslovljavanje] se kupate)

Zašto se dodaje e? Probajte da izgovorite „atmst“ i shvatićete.

Prilozi
Prilozi stoje uz glagole i prideve i opisuju ih. U engleskom, većina priloga se zavr-
šava na -ly. U nemačkom se prilozi uglavnom pišu isto kao odgovarajući pridevi u
osnovnom obliku, bez nastavaka.
Na primer, vorsichtig (pažljiv/pažljivo) piše se isto – bilo da je u pitanju pridev
ili prilog. Kada u rečenici upotrebljavate vorsichtig kao prilog, on se uvek piše na
isti način – na primer, Fahren Sie vorsichtig! (Vozite pažljivo!) Međutim, kada u
rečenici upotrebljavate vorsichtig kao pridev, on menja oblik (način pisanja), kao

Poglavlje 1 Postavljanje temelja za sastavljanje rečenice 233

 i svi nemački pridevi; pogledajte prethodni odeljak o pridevima. U sledećoj reče-
nici vidimo kako se vorsichtig, kada se koristi kao pridev, različito piše u zavisno-
sti od imenice koju opisuje:

Sie ist eine vorsichtige Fahrerin. (Ona je pažljiv vozač.)

Više o upotrebi priloga saznaćete u knjizi 3, poglavlje 5.

Veznici
Veznici služe da povežu reči i delove rečenice u celinu. Veznici se dele u dve gru-
pe: veznici za nezavisno-složene rečenice i veznici za zavisno-složene rečenice.
Tri veznika za nezavisno-složene rečenice koji se najčešće koriste jesu und (i),
aber (ali) i oder (ili). Od ove dve grupe, lakše se koriste veznici za nezavisno-slo-
žene rečenice. U sledećem primeru, za povezivanje reči koristi se oder:

Möchten Sie Kaffee oder Tee? (Želite li kafu ili čaj?)

U veznike za zavisno-složene rečenice spadaju falls (u slučaju da), weil (jer),

dass (da) i wenn (ako/kada). Kod nemačkih veznika za zavisno-složene rečeni-
ce treba da koristite zarez da biste razdvojili dva dela rečenice, i morate da znate
koji red reči ćete upotrebiti. (Više detalja o redu reči iza veznika naći ćete u knjizi
4, poglavlje 1.) Pogledajmo sledeće primere:

Wir möchten, dass Sie am Samstag zu unserem Fest kommen. (Želeli bismo da u
subotu dođete na našu zabavu.)
Ich kann leider nicht, weil ich schon Pläne habe. (Nažalost, ne mogu, jer već imam
neke planove.)

Više informacija o upotrebi veznika pronaći ćete u knjizi 4, poglavlje 1.

Predlozi
Predlozi pokazuju odnos imenice ili zamenice prema nekoj drugoj reči ili rečima
u rečenici. Primeri za predloge su mit (sa), durch (kroz/po) i über (nad/preko). U
većini slučajeva, predlog se stavlja neposredno ispred reči koju (ili koje) određuje.
Predlog određuje u kom će padežu – akuzativu, dativu ili genitivu – biti jedna ili
više reči koje slede za njim. Uz neke predloge se koristi ili akuzativ ili dativ, u za-
visnosti od značenja. Evo nekoliko primera sa predlozima mit i durch:

Ich fahre oft mit dem Zug. (Ja se često vozim vozom.) Mit je predlog uz koji ide
dativ, pa je imenica dem Zug u dativu.
Der Zug fährt durch den Tunnel. (Voz ide kroz tunel.) Durch je predlog uz koji ide
akuzativ, pa je den Tunnel u četvrtom padežu.

Pogledajte knjigu 4, poglavlje 2, da biste dobili više informacija o upotrebi ne-

mačkih predloga, i knjigu 3, poglavlje 2, za više pojedinosti o padežima.

234 KNJIGA 3 Osnove gramatike za komunikaciju

Razumevanje gramatičkih termina
Pre nego što počnete da sklapate rečenice na nemačkom jeziku, treba da pohvatate
mnoge gramatičke termine sa kojima se srećete. Ovaj deo će vam razjasniti imena
alata koji se koriste u nemačkoj gramatici, kao što su konjugacija, rod, padež i vreme.

Promena glagola i razumevanje vremena

Oblik glagola u osnovnom obliku naziva se infinitiv. To je oblik koji srećete u reč-
nicima, kao npr. wohnen (živeti – to live). U engleskom jeziku, to ukazuje da je
glagol u infinitivu; nemački ekvivalent je glagolski nastavak -en, mada mali broj
glagola, uključujući tun (raditi), ima u infinitivu nastavak -n.
Kada konjugujete (menjate) glagol, menjate oblik glagola kako bi se uklopio u
rečenicu, prenoseći informaciju o tome koji subjekat obavlja radnju i kada se rad-
nja dešava. Konjugacija uključuje rastavljanje glagola na upotrebljive delove. Po-
gledajmo promenu engleskog glagola to work: I work, you work, he/she/it works, we
work, you work, they work. U engleskom jeziku, glagol work se piše na samo dva na-
čina (sa i bez s). Ako pogledamo promenu istog glagola u nemačkom – ich arbeite,
du arbeitest, er/sie/es arbeitet, wir arbeiten, ihr arbeitet, sie arbeiten, Sie arbe-
iten – videćemo da postoje četiri različita nastavka: -e, -est, -et i -en.
Glagoli semenjaju po različitim glagolskim vremenima, koja opisuju vreme kada
se neka radnja odigrala. Tri osnovna vremena su prošlo, sadašnje i buduće. U na-
stavku je dat kratak pregled najčešće upotrebljavanih vremena, gde su podvuče-
ni bitni glagoli:

»» Prezent (sadašnje vreme, Present tense): Ovo vreme opisuje radnju koja
se dešava sada, uobičajene radnje ili opšte činjenice. Pogledajmo sledeću re-

Osnove gramatike
čenicu, u kojoj je glagol wohnen (živeti; to live) u prezentu (sadašnjem vre-

za komunikaciju
menu): Ich wohne in den U.S.A (Ja živim u SAD). Ovu rečenicu možemo
prevesti na engleski kao I live in the U.S.A. ili I’m living in the U.S.A. (Detalje o sa-

Knjiga 3
dašnjem vremenu pronaći ćete u knjizi 3, poglavlje 3.)
»» Perfekat (Present perfect, prošlo vreme koje se koristi u razgovoru): U
nemačkom jeziku, perfektom se opisuje ono što se desilo u prošlosti, bilo da
je radnja dovršena ili nedovršena. Ovo vreme se u nemačkom jeziku koristi u
razgovoru. Ich habe in den U.S.A. gewohnt (Ja sam živeo u SAD) može da
se prevede na engleski kao I have lived in the U.S.A. ili I lived in the U.S.A. (Da bi-
ste saznali više o perfektu, pogledajte knjigu 4, poglavlje 4.)
»» Preterit (prošlo vreme, Simple past): Preterit se koristi u formalnom jeziku da
bi se opisale prošle radnje. Ich wohnte in den U.S.A. (Ja sam živeo u SAD) zna-
či I lived in the U.S.A. (Saznaćete više o preteritu u knjizi 4, poglavlje 5.)
»» Futur (buduće vreme): Futur opisuje događaje koji se još nisu odigrali. Ich
werde in den U.S.A. wohnen (Ja ću živeti u SAD) može da znači I will live
in the U.S.A. ili I’m going to live in the U.S.A. U nemačkom jeziku buduće vreme
se mnogo manje koristi nego u engleskom, jer se često umesto njega koristi
prezent. (Više informacija o futuru potražite u knjizi 4, poglavlje 6.)

Poglavlje 1 Postavljanje temelja za sastavljanje rečenice 235

 U engleskom jeziku se koriste trajna (progresivna) vremena – glagoli oblika to
be + glagol sa nastavkom ing, na primer am living ili have been living – za opisi-
vanje trenutne radnje ili radnje koja je u toku. Međutim, pošto u nemačkom jezi-
ku ne postoje trajni oblici, jednostavno možete da koristite osnovna nemačka vre-
mena sa prethodnog spiska za trajni oblik u engleskom jeziku. U nemačkom jeziku
se i druga vremena koriste malo drugačije nego u engleskom. (Više informacija o
pomenutim razlikama pronaći ćete u knjizi 4, poglavlja 4 i 6.)
Konjunktiv nije vreme, već način, koji ukazuje na to kako opisujete radnju – na pri-
mer, kao činjenicu, mogućnost ili nesigurnost. Baš kao i vremena, konjunktiv ima
svoju konjugaciju. (Više informacija o konjunktivu potražite u knjizi 4, poglavlje 7.)

Navikavajte se na rod, broj i padež

Rod, broj i padež su blisko povezani, pomažu da se shvati smisao pojedinačnih
reči, i da se reči zatim sklope u rečenicu. Treba da znate da upotrebite rod, broj
i padež kako biste razumljivo izrazili svoje misli. Pogledajte sledeća objašnjenja
(Više podataka o ovim temama pronaći ćete u knjizi 3, poglavlje 2):

»» Rod: Ljudi imaju dva roda – muški i ženski – zar ne? Svako od nas je ili muš-
kog ili ženskog roda, zar ne? Isto važi i za pse i za mačke. Imaju li kamenje i
voda rod? U nemačkom jeziku, naravno, imaju! Svaka imenica ima određeni
rod; mogućnosti su der (muški), die (ženski) i das (srednji). Ove tri reči odgova-
raju engleskom određenom članu the, i zavise od roda. (Da je ovo fudbalska
utakmica, već bi bilo 3:1 za Nemce.)
Kada posmatramo nemačke reči, ne treba da mešamo gramatički rod sa
značenjem reči. Rod je vezan za samu reč, a ne za značenje reči.
UPAMTITE »» Broj: Broj se odnosi na jedninu i množinu, kao one potato, two potatoes, three
potatoes (jedan paradajz, dva paradajza, tri paradajza). Množina je u nemač-
kom jeziku mnogo složenija nego u engleskom. Zapravo, u nemačkom postoji
pet glavnih vrsta nastavaka za množinu. Postoje i primeri nepravilne množine,
kao u engleskom: man i men – čovek i ljudi (der Mann i die Männer).
»» Padež: Nemački jezik ima četiri padeža: nominativ, akuzativ, dativ i genitiv.
Šta to, zapravo, znači? Padež pomaže da se odredi kakvu ulogu reč igra u re-
čenici. To ima veze sa razlikom između I (ja) i me (mene) i she (ona) i her (njoj), i
značajem reči to u give it to me ili apostrofa + s u dog’s Frisbee.
U nemačkom jeziku postoje brojni nastavci za padeže, i oni pokazuju odnos
između reči koje su u odgovarajućim padežima. U engleskom se padeži mno-
go ređe koriste.

236 KNJIGA 3 Osnove gramatike za komunikaciju