Osnovni postulati makro-ekonomske analize

Nakon velike ekonomske krize tridesetih godina došlo je do posledica pogubnih po

svetsku privredu - pad proizvodnje, nezaposlenost, pad nadnica. U takvim
okolnostima nastaje Kejnsova makro-ekonomska analiza koja stavlja akcenat na
funkcionisanje privrede u celini i odnose između pojedinih ekonomskih agregata
(štednja, potrošnja, investicije).
Džon Majnard Kejns je rođen u Kembridžu, poznatom univerzitetskom centru
Engleske. Bio je učenik tada najpoznatijeg ekonomiste Alfreda Maršala. Glavna
Kejnsova zasluga leži u tome što je obnovio relevantnost ekonomske nauke i u
analizu ubacio nove „političke“ i „institucionalne“ faktore koje su mnogi ekonomisti
do tada zanemarivali.
Kejnsova knjiga „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ objavljena 1936.
godine podstiče razvoj ekonomske misli. Početak te nove etape najčešće se naziva
„kejnsijanska revolucija“. Prema njemu, makro-ekonomska analiza važi samo u
slučaju pune zaposlenosti privrede, a ne dopušta mogućnost nevoljne nezaposlenosti,
odnosno prave nezaposlenosti koja se javlja u uslovima ekonomske krize. Smatrao je
da svaka štednja ne mora nužno da dovede do investiranja.
Kejns takođe tvrdi da ne postoji mehanizam koji može stvoriti uslove za održavanje
pune zaposlenosti u privredi već je potrebno da država preuzme na sebe ulogu
faktora koji će intervenisati u obezbeđivanju pune zaposlenosti.
U svojoj makro-ekonomskoj analizi, Kejns je pokušao dati odgovore na pitanja
međuzavisnosti nekih ekonomskih veličina (štednja, potrošnja, investicija, društveni
proizvod) i da pruži predloge efikasnih mera ekonomske politike.
Između prethodne ekonomske teorije i Kejnsove teorije postoji nekoliko velikih
razlika:
 Prethodna ekonomska teorija bavi se problemom raspodele, a ne obimom
nacionalnog dohotka. Kejns istražuje snage koje određuju obim, odnosno nivo
zaposlenosti i nivo privredne aktivnosti uopšte.
 Raniji ekonomisti polaze od Sejovog zakona tržišta. Prihvataju njegovo
stanovište da tržišni mehanizam sam po sebi obezbeđuje punu zaposlenost
faktora proizvodnje. Kejns odbacuje ovo stanovište tvrdeći da ne postoji takav
mehanizam koji obezbeđuje punu zaposlenost.
 Shvatanja tradicionalne teorije počivaju na liberalističkoj ekonomskoj politici,
na nemešanju države u privredni život. Za nemešanje države nema potrebe jer
tržišni mehanizam već obezbeđuje punu zaposlenost svih faktora proizvodnje i
raspodelu ukupnog društvenog fonda rada. Kejns tvrdi suprotno i poziva na
državni intervencionizam, odnosno uplitanje države u privredu u cilju
suzbijanja poremećaja na tržištu.