Seminarski rad

Predmet:Menadžment Rizika

Tema: Osiguranje od odgovornosti

Mentor: Student

http://www.maturski.org

1
 Sadržaj:

1.Uvod......................................................................................3
2.Osiguranje od odgovornosti..................................................4
3.Obavezno osiguranje vlasnika motornih vozila i priključnih vozila od
odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.........................6
4. Osiguravanje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim
licima.......................................................................................7
5. Osiguranje vlasnika plovnih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim
licima......................................................................................8
6. Garantni fond osiguranja u
saobraćaju............................................................................ 8
7. Poveravanje javnih ovlašćenja udruženju osiguravajućih društva..............9
8. Kasko osiguranje..............................................................10
9. Osnovne karakteristike i struktura sektora osiguranja u Srbiji.............10
10.Upavljanje.....................................................................11
11.Poslovi nadzora............................................................. 12
12. Zaključak....................................................................12
13.Literatura......................................................................13

2
 Uvod

Osiguranje od odgovornosti je vrsta osiguranja koja štiti lice ili lice koje
je započeo potraživanja protv druge strane. Postoje mnoge različite vrste
osiguranjadostupna na tržištu ali osiguranje od ogovornosti je najpopularniji, jer to
košta daleko manje nego mnoge druge opcije.

U osiguranju od odgovornosti osiguravajuće društvo odgovara za štetu koja

je nastala u osiguranom slučaju samo ako treće oštećeno lice zateva naknadu. To
znači da osiguravajuće društvo snosi troškove spora o osiguranikovoj
odgovornosti. Značaj osiguranja je u tome da pruža sigurnost osiguranom licu jer
pokriva iznos štete u granicama sume osiguranja, ako osiguranik nepažnjom i
nenamerno nanese štetu trećem licu vršeći svoju delatnost. Reč je o zakonskoj
odgovornosti osiguranika za prouzrokovanu štetu usled smrti, povrede tela i
zdravlja tj. oštećenja ili uništenja stvari trećeg lica.

Osiguranje od odgovornosti

Osiguranje od odgovornosti sem zakonske može biti:

■ dobrovoljno
■ obavezno

U dobrovoljno osiguranje od odgovornosti spadaju:

• odgovornost za štetu za koju mogu biti odgovorna poljoprivredna i šumska
gazdinstva, preduzeća, hoteli, bolnice, apoteke i vatrogasna društva.

U obavezno osiguranje od odgovornosti spadaju:

• obavezno osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica

nesrećnog slučaja

• obavezno osiguranje vlasnika motornog vozila od odgovornosti za štetu

trećim licima.

3
 • obavezno osiguranje vlasnika,odnosno korisnika vazduhoplova od
odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

• obavezno osiguranje plovnih objekata na motorni pogon i priključnih

plovila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

• depozit građana kod banka i drugih finansijskih organizacija.

Vlasnici prevoznih sredstava dužni su da priključe ugovor o obaveznom

osiguranju sa osiguravajućim društvom koje je dobilo dozvolu za obavljanje
poslova obavznog osiguranja i to pre nego što se prevozno sredstvo pusti u
saobraćaj. U slučaju da osiguravajuće društvo prestane da postoji odlukom
skupštine društva vlasnici prevoznih sredstava dužni su da zaključe u roku od
trideset dana od dana oduzimanje dozvole osiguravajućeg društva sa drugim
osiguravajućim društvom srazmerno preostalom trajanju osiguranja.
Ugovorom o obaveznom osiguranju mora biti utvrđena najveća suma osiguranja
osiguravajućeg društva po štetnom događaju. Društvo koje se bavi obaveznim
osiguranjem mora da prikuplja, obrađuje i čuva podatke o :
- osiguranicima
- prevoznim sredstvima
- štetnim događajima
- proceni i likvidaciji štete.

Osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica nesreća

Osiguranje putnika u javno saobraćaju od posledica nesreća

obavezno je za vlasnike:

• autobusa kojima se obavlja javni prevoz u gradskom,

međugradskom i međunarodnom saobraćaju.
• autobusa za prevoz turista
• autobusima kojima se prevoze zaposleni sa posla i na posao
• putničkih taksi automobila i rent-a kar vozila
• šinskih vozila za prevoz putnika
• svih vrsta pomorskih, jezerskih i rečnih plovila kojima se prevoze
putnici
• vazduhoplova kojima se obavlja javni prevoz putnika u redovnom i
čarter prevozu
• turističkih vazduhoplovila i drugih prevoznih sredstava

4
Zakonom je definisano ko je putnik u javnom saobraćaju.To su lica koja se nalaze
u prevoznom sredstvu bez obzira da li su kupili kartu ili ne, lica koja se nalaze u
krugu stanice, pristaništa aerodroma ili u blizini prevoznog sredstva kojim će
putovati i lica koja su doputovala ili napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u
neposrednoj blizini.

Zakonom je utvrđena najniža suma na kraju može biti ugovoreno

osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja:

• za smrt putnika 8 000 evra

• za trajni gubitak radne sposobnosti 16 000 evra
• za prolaznu nesposobnost i troškove lečenja putnika 4000 evra.
Putnik koga zadesi nesreća ima pravo da zteva od osiguravajućeg društva da
nadoknadi štetu. Ako se osiguravajućem društvu oduzme dozvola, putnik može da
zatraži da mu se sredstva isplate iz garantnog fonda.

Obavezno osiguranje vlasnika motornih vozila i priključnih

vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu
trećim licima

Zakon utvrđuje da je motorno vozilo tj. svako vozilo na motorni pogon koje se
pokreće snagom sopsvenog motora. Motorno vozilo se može registrovati tek kada
se podnese ugovor o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju.

Lica koja nemaju pravu na naknadu štete su:

• vlasnik motornog vozila čijom upotrebom je pričinjena šteta, lice
odgovorno za štetu.
• vozač motornog vozila čijom upotrebom je pričinjena šteta, lice koje
je odgovorno za štetu
• lice koje je oduzimanjem motornog vozila čijom upotrebom je
prouzrokovana šteta.
• lice koje je štetu pretrpelo usled: vojnih operacija, manevara,
terorističkih akcija, usled prevoza nuklearnog materjala, za vteme auto
moto trka na zatvorenim stazama i sl.

Oštećeno lice u saobraćaju podnosi zahtev osiguravajućem društvu za naknadu

štete. U koliko oštećenom licu u roku od 30 dana osiguravajuće drušvo ne
odgovori, oštećeni lice ima pravo na podnošenje tužbe sudu.

5
Osiguranjem od odgovornosti u saobraćaju, obuhvaćene su i štete prouzrokovane
upotrebom motornog vozila koje je koristilo,tj.upravljalo lice koje za to nije imalo
ovlašćenje:
• lice koje upavlja motornim vozilom bez odgovarajuće vozačke
dozvole
• lice koje bez nadzora instruktora obučava za upravljanje motornim
vozilom
• lice koje bez znanja vlasnika motornog vozila upotrebi to vozilo
• lice koje na protivpravan način dođe u posed motornog vozila.
U svim ti slučajevima osiguravajuće drušvo izvršiće naknadu štete oštećenom
licu.Ako šteta nastane u inostranstu, osiguravajuće društvo izvršiće naknadu štete
u visini iznosa određenim propisima o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju
državi u kojoj je šteta natala. Lice koje sa inostranim tablicama motornog vozila
ulazi u našu zemlju mora imati ispravnu međunarodnu ispravu o osiguranju od
odgovornosti u saobraćaju koja važi na teritoriji Republike Srbije. Lice kome je
pričinjena šteta motornim vozilom inostrane registracije na teritiriji naše zemlje
obraća se osiguravajućem društvu koje je izadalo polisu. U koliko ne isplati štetu
u roku od šezdeset dana lice podnosi zahtev garantnom fondu odgovornosti u
saobraćaju.

Zakonom o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju predviđeno je osnivanje

informacionog centra osiguranja od odgovornosti u saobraćaju čije će poslovo
obavljati Narodna Banka Srbije.

• prikupljao bi podatke o motornim vozilima registrovanim na

teritoriji Republike Srbije
• prikupljao bi podatke o polisama osiguranja koje pokrivaju štetu od
odgovornosti u saobraćaju
• podatke o osiguravajućim društvima
• licima koji su zaključili ugovor o osiguranju od odgovornosti u
saobraćaju.

Osiguravanje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za

štetu pričinjenu trećim licima

Obavezno osiguranje od odgovornosti postoji i za vlasnika tj. ovlašćenog držaoca

vazduhoplova za štete koje pričini vazduhoplovom trećim licima. Pod štetom se

6
podrazumevaju i one štete za koje vlasnik vazduhoplova u letu odgovara za štetu
koju prouzrokuju licu ili stvari koje su ispale ili su izbačene iz vazuhoplova u letu.
Vazuhoplov se može registrovati kad se podnese dokaz o zaključenju ugovora o
osiguranju. U tom ugovoru je određena najniža Cuma osiguranja sa vlasnikom
vazduholova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

Osiguranje vlasnika plovnih vozila od odgovornosti za štetu

pričinjenu trećim licima

Obavezno je i osiguranje od odgovornosti za štetu koju upotrebom plovnog

objekta pričini trećim licima vlasnik, odnosno ovlašćeni držalac plovnog objekta
na motorni pogon i priključenog plovila. Vlasnici odgovaraju za štetu koju trećm
licu pričini stvar koja je pala ili izbačena iz plovnog objekta. Kao i za
vazduhoplove, tako i za plovne objekte koji ne podležu obaveznoj godišnjoj
registraciji, vlasnici su dužni da zaključe ugovor o osiguranju prilikom dobijanja
upotrebne dozvole jednom godišnje.

Garantni fond osiguranja u saobraćaju

Garantni fond je osnovan 1996 godine u nekadašnjoj S.R. Jugoslaviji na osnovu

zakona o osiguranju imovine lica, zaštite putnika u javnom saobraćaju, kada je
šteta naneta neregistrovanom vozili lii nepoznatog prevoznog sredstva kao i za
štetu za koje je odgovorno osiguravajuće društvo nad kojim je pokrenut stečajni
postupak.

Poslovi garantnog fonda su:

• prima odštetne zahteve, procenjuje ih i likvidira
• isplaćuje naknadu štete
• ostvaruje registrovane zahteve u slučajevima koji su predviđeni
zakonom

Garantni fond raspolaže sredstvima koja su mu potrebna za troškove poslovanja,

ta stedstva se uplaćuju za doprinose obaveznog osiguranja jednom godišnje,
prilikom registracije svojih prevoznih sredstava. U koliko prevozna sredstva ne
podležu obaveznoj godišnjoj registraciji vlasnici su dužni da ulate sredstva
jednom godišnje a naj kasnije do 31 marta tekuće godine.

Garantni fond ta sredstva koristi za naknadu oštećenim licima:

7
 • za štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila, vazduhoplova
plovnog objekta ili drugo prevozno sredstvo gde nema zaključen ugovor o
obaveznom osiguranju
• zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdavlja prouzrokovanih
prevoznim sredstvima
• za štetu prouzrokovanih prevoznim sredstvima kad je zaključeno
obavezno osiguranje sa osiguravajućim društvom a nad njim je pokrenut
stečajni postupak.

Garantnim fondom upavljaju savet fondova i direktor. Savet fondova čine direktor
i četri člana koga imenuje i razrešava guverner Narodne Banke Srbije. Njihov
mandat traje 5 godina i mogu biti ponovo imenovani. Nadzor nad poslovanjem
garantnog fonda vrši Narodna Banka Srbije. Garancioni fond islaćuje osiguranu
sumu, odnosno nadoknađuje štete u tri slučaja:
1. Kad nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, štete
prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovnog
objekta ili nekog drugog prevoznog sredstva
2. Kada se vrši naknada štete prouzrokovaneupotrebom nepoznatog
vozila- šteta zbog smrti, telesne povrede ili narušavanja zdravlja.
3. Kada se naknada štete isplaćuje od osiguravajućeg društva nad
kojim je pokrenut stečejni postupak.

U sva tri slučaja lice podnosi zahtev za naknadu štete Garantnom fondu gde
prilaže odgovarajuće dokaze za učinjenu štetu.

Poveravanje javnih ovlašćenja udruženju

osiguravajućih društva

Udruženje osiguravajućih društva vrši sledeća javna ovlašćenja:

• obavlja poslove Biroa osiguranja, koji proizilaze iz međunarodnog
sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila za štetu nastalu u zemlji
ili inostranstvu
• propisuje i štampa obrasce, kontroliše upotrebu međunarodne
isprave za osiguranje vlasnika motornih vozila za odgovornosti, za štete
nastale u zemlji ili u inostranstvu.
• prikupla obrađuje i čuva podatke značajne za obavljanje poslova
poverenih zakonom
• predstavlja osiguravajuća društva u međunarodnoj organizaciji za
osiguranje od odgovornosti u saobraćaju
• utvrđuje visinu doprinosa koje ulaćuje osiguravajuće društvo.

8
 Kasko osiguranje

Za razliku od osiguranja vlasnika motornog vozila, vazduhoplova i plovnog

objekta od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima koje je obavezno po
zakonu. Kombinovano osiguranje ili takozvano kasko osiguranje motornih vozila i
plovnih objekata dobrovoljno je. Ugovor o osiguranju može se zaključiti sa
određenim rokom na vreme od godinu dana ili kraće -kratkoročno kasko
osiguranje. Takođe ugovor se može zaključiti na vreme duže od jedne godine -
višegodišnje kasko osiguranje.

Ugovor o osiguranju počinje od momenta zaključenja ugovora, a prestaje dvadeset

četvrtog časa onog dana koji je na polisi označen kao istek osiguranja. Ako
vlasnik vozila promeni ugovor o osiguranju prestaje kada novi vlasnik preuzme
vozilo. Obaveze osigururavajućeg društva prestaju:
• uništenjem vozila (totalna šteta)
• isplata naknade štete po ostvarenom riziku krađe
• isplatom naknade štete u visini sume osiguranja po jednom štetnom
događaju
• kada je ekonomski nepravdana porvaka vozila
• kada ugovarač osiguranja ne izmiri dospelu obavezu plaćanja
premije osiguranja u roku od 14 dana od dana dospeća.

Osnovne karakteristike i struktura sektora osiguranja u

Srbiji
Kada je Narodna Banka Srbije preuzela poslove nadzora nad osiguranjem na
tržištu osiguranja poslovalo je 38 osiguravajućih društava, dva društva
zareosiguranje, 152 agencije za posredovanje sa dozvolama za rad Ministarsva
finansije. Pored njih na tržištu je poslovalo i ogrman broj posrednika bez dozvole
za rad kao i turističke agencije koje su po zakonu o turizmu obavljale poslove
zastupanja u osiguranju i prodavale polisu osiguranja osiguravajućim društvima za
pomoć na putu i medicinsku asistenciju pri prodaji turističkih aranžamana i
obezbeđivanju viza za građane.
Do juna 2004 godine osiguravajuća društva bila su u nadležnosti Ministarstva za
finansije i nad njima praktično, nikada nije vršena supervizija. Finansijski izveštaji
nisu objektivno prikazivali finansijski položaj tih drušava.
Narodna Banka Srbije pošto je zaposlila i obučila radnike izvršila je superviziju
poslovanja svih osiguravajućih društava.Tokom supervizije utvrdila je da je ne
samo brojne zakonitosti u poslovanju osiguravajućih društva nego i da je njihovo
poslovanje suprotno osnovnim pravilima i principima poslovanja. Na pr:
• namensko korišćenje sredstava osiguranja ( za lične potrebe
vlasnika, za nekretnine, vozila i dr).

9
 • ne osigurano ulaganje sredstava osiguranja
• nepotpuno i nerealno iskazivanje finansijskih izveštaja

Iz navedenog proizilazi da su se sredstva osiguranika prelivala na vlasnike

osiguravajućih društava. Mnoga osiguravajuća društva nisu bila u mogućnosti da
izmiruju svoje obaveze prema klijentima, a i kada su to činila finansirala su ih iz
tekućih priliva ili gotovim novcem. To znači da su im nove police služile za
izmirivanje obaveza po već izdatim polisama.

Kada je Narodna Banka Srbije preuzela nadležnost nadzora osiguravajućim

društvima oduzela je 15 dozvola za rad. Tri su odlučila da dobrovoljno pokrenu
likvidaciju tako da od 2005 godine na tržištu Srbije posluje 20 osiguravajućih
društava i dva društva za reosiguranje. Tržište osiguranja u Srbiji je nerazvijeno
životno osiguranje, kao jedan od najznačajnijih pokretača ekonomskog rasta
gotovo uopšte nije razvijeno. Dobrovoljno penzijsko osiguranje pokazuje značajan
rast, pa se broj osiguranika povećao za više od dva puta. Tim poslovima se bave
tri osiguravajuća društva.

Upravljanje

Iako u osiguravajućim društvima postoje upravni indzorni odbori oni u suštini ne

obavljaju svoje funkcije. Narodna Banka Srbije počela je da uvodi osnovne
elemente korporativnog upravljanja tako što dostavlja zapisnike o izvršenim
kontrolama i nadzorima za preduzimanje korektivnih mera ne samo generalnim
direktorima nego i svim članovima upravnog i nadzornog odbora.
Narodna Banka Srbije je naložila osiguravajućim društvima da izrade strategiju
razvoja koji će usloviti upravni odbor. Sva odgovarajuća društva nisu na
zadovoljavajućem nivou a to otežava ne samo upravljanje likvidnošću nego i
ukupno upravljanje.

Poslovi nadzora

Narodna Banka Srbije od početka 2004 godine javno obavlja poslove nadzora nad
delatnošću osiguranja. Sektor za nadzor ima svoj veb sajt koji sadrži spisak
osiguravajućih društva, sa dozvolama za rad, društva koja nisu u postupku
likvidacije kao i opšte podatke o osiguravajućim društvima. Narodna Banka Srbije
osnovala je i call centar sa ciljem da se klijentima pruže informacije i pomoć u
vezi sa naplatom potraživanja od osiguravajućeg društva.

10
 Zaključak

Sagledavajući celokupnu situaciju u zemlji (privatizacija,

nezaposlenost, ekonomska kriza i sl).možemo sa sigurnošću da naglasimo da u
Srbiji ima mali broj osiguravajućih društva. Primenjuje se samo obavezni vid
osiguranja jer se tim osiguranjem pruža sigurnost osiguranom licu jer pokriva
iznos štete u granicama sume osiguranja. U Srbiji životno osiguranje nije
razvijeno dok se dobrovoljno penzisko osiguranje iz dana u dan povećava, raste
svest građana da je za njihovo dobro.

Literatura

www.scumdoctor.com/Serbij an/insurance/

Mr Saša Sarić- Autorizovano predavanje ''Menađžment Rizika,,

11