http://www.slideshare.

net/nenadsuzic/bog-jejedanbogjeunama

21 konkretan korak i način do ostvarenog cilja

CILJEVI
Brajan Trejsi
Motivaciona knjiga koja svakome od nas može poslužiti kao vodič na putu od zamisli do ostvarenja bilo kog
cilja, koji, naravno, nije baziran isključivo na bujnoj mašti
Brajan Trejsi je poznat širom sveta kao izuzetan predavač i motivator, čovek koji je sistem uspešnosti koji zastupa
primenio prvo u svom ţivotu i karijeri. U ovoj knjizi ističevažnost postavljanja jasno definisanih ciljeva i obavezne
korake koje treba napraviti da bi se zamišljeno i realizovalo. Iako se mnogi saveti odnose na USPEŠNOST u
poslu, svaki od predloga moguće je primeti u svakoj oblasti života. Za razliku od mnogih drugih autora i predavača
iz oblasti ličnog razvoja i moderne psihologije, Trejsi se više bavi konkretnim postupcima i svakodnevnim radom. U 21
poglavlju predlaţe 21, detaljno obrazložen korak na putu do cilja. Iz svakog smo izdvojili bitnu, motivacionu poruku:
1. Nije važno odakle dolazite, nego kuda idete, a to odreĎujete isključivo vi. Postajete ono o čemu najviše razmišljate,
zato pazite. Odredite zato JASNO svoj cilj, i što je izuzetno vaţno, zapišite ga. Treba da razmišljate o onome što ţelite
a ne o onome što ne ţelite. Jer, idete tamo gde su vam misli.
2. Prestanite odmah da se: opravdavate, racionalizujete i nalazite izgovore, obraćate pažnju na tuđe mišljenje i
prebacujete krivicu na druge. Prihvatite ODGOVORNOST za sve to vam se dogaĎa i kontrolišite svoje emocije, jer
pozitivne vam snagu daju a negativne oduzimaju.
3. Imajte viziju budućnosti, zamislite da nema ograničenja da što pomislite i ostvarite. Projektujte
VIZUALIZACIJOM sebe u budućnost, pa pogledajte sebe u sadašnjosti i razmislite: šta je to što odmah moţete da
uradite da bi vam budućnost bila onakva kakvu ţelite.
4. Budite načisto s tim šta želite, koji su vam ciljevi. Ko ste, u šta verujete i za šta se zalaţete. Budite DOSLEDNI
sebi, poštujte sebe i ţivite već sada kao da ste izuzetna osoba kakva ţelite da postanete. I postaćete.
5. Što je cilj jasniji, to je ostvariviji. Što je vaša ţelja da bude ostvaren veća, i šansa da se to desi raste. Da bi ţelja
bila intenzivna, ono čemu težite mora biti LIČNO, to mora biti cilj koji vi birate za sebe.
6. Definišite cilj tako da bude: jasan, ličan, MERLJIV, nešto u šta je moguće poverovati i ostvariti, razumnih šansi za
uspeh, u skladu s vašim ostalim ciljevima. Razvijanje kompanije do milionskog profita i svakodnevni provodi, recimo, ne
idu zajedno.
7. Promenite svoja uverenja. Svako je sposoban da se istakne u nečemu, mnoge stvari koje mislite o sebi nisu
tačne. „Govorite i radite ono što je dosledno uverenjima koja želite da imate, i osobi kakva želite da budete.“
8. Razmislite gde se sada tačno nalazite u odnosu na ono čemu težite. Budite surovo REALNI: koliko znate i umete,
šta vas koči, koje su vaše slabe tačke, koliko ste snalaţljivi?
9. Do vrhunskog rezultata vodi vas posvećenost. Odredite jasne rokove i ne odlaţite, veliki rezultati se postiţu
KORAK PO KORAK, ali u kontinuitetu.
10. Uklonite prepreke u svojoj glavi, pre svih STRAH I SUMNJU.
11. Uspeh zavisi od: onoga šta radite, koliko ste u tome dobri i koliko vas je teško zameniti. Ako ne UČITE celog ţivota,
vaš nivo stručnosti i znanja brzo zastareva i biva neupotrebljiv.
12. Odredite ljude, grupe i organizacije čija je pomoć dragocena da ostvarite cilj(eve). Poveţite se s njima, i uvek
budite ljubazni, učtivi i saosećajni. Budite onakvi kako ţelite da drugi budu prema vama.
13. Napravite precizni plan za ostvarenje cilja, i obavezno ga zapišite, redovno analizirajte i dopunjujte. PLANIRANJE
raĎa nove ideje i šanse za ostvarenje.
14. Naučite da koristite vreme, za to su vam potrebni samodisciplina, samokontrola i vladanje sobom. Radite PRVO
NAJVAŢNIJE stvari, i razvijte osećaj za neodloţno, delajte odmah i brzo.
15. Pozitivno mišljenje je važno ali ne i dovoljno. Da ne bi PRERASLO u priţeljkvanje i nadanje, morate biti
nepokolebljivi i odlučni, ubeĎeni u svoj uspeh, aktivirati podsvesni um i ţarko ţeleti.
16. Neprekidno vizualizujte ciljeve, tako aktivirate zakon privlačnosti koji u vaš ţivot dovodi ljude, okolnosti i
sredstva potrebna za ostvarenje cilja.
17. Naučite da se OSAMITE i probudite svoj nasvesni um, slušajte svoju intuiciju i unutrašnji glas.
18. Naučite da budete fleksibilni. Svet oko nas se brzo menja, budite stalno OTVORENI za nove ideje i sazanja.
19. Razvijajte kreativnost, budite uvek okrenuti ka rešenjima. Svi imamo stalno krize i probleme, vaţno je kako na
njih reagujemo. Uvek imajte i plan „B“.
20. Uspešni rade brže, počinju ranije, završavaju kasnije, traţe odgovornost, ne rade u poslednji čas. Planiraju dane
i sate, čak i periode od 15 minuta, HVATAJU ŠANSE u letu.
21. Budite hrabri i samopouzdani. Najveća hrabrost je početi, nikada ne beţati od svojih strahova. Budućnost
pripada onima koji rizikuju.
Budite svesni da morate, jednostavno morate jasno odrediti ciljeve i raditi, neprekidno, istrajno na njima. Razviti
samodisciplinu, znanja i veštine, uvek davati više. I bitno: NE ODUSTAJATI, nikada, uz svesnost da nas na putu čeka
mnogo uspona ali i padova, a da nas obično posle najvećeg pada, iza tačke na kojoj najveći broj ljudi odustane, samo
korak dalje čeka uspeh i ostvarenje cilja. I da. Ne krećite sutra, već sada. Ovog trenutka. Za početak, papir i olovku u
ruke i pišite, koji su vaši ciljevi?
Sposobnost postavljanja ciljeva i osmišljavanja plana za njihovo ostvarenje predstavlja veštinu koja otključava vrata
uspeha. Razvijanje ove veštine će vam osigurati uspeh pre nego bilo koje drugo umeće kom ste ikada pribegavali.
Tokom dvadeset pet godina proučavanja i sticanja iskustava, došao sam do zaključka da postoji jedna jedina jednacina,
a to je: uspeh jednako ciljevi, a sve ostalo su komentari. Intenzivna usmerenost ka ciljevima je osnovna karakteristika
ljudi koji su ostvarili velike uspehe, u svakoj studiji, na svakom polju. Ne postoji mogućnost da shvatite čak i najmanji
deo vlastitog potencijala sve dok ne budete naučili da svoje ciljeve postavljate i ostvarujete na jedan toliko prirodan i
spontan način kao što ujutro perete zube ili češljate svoju kosu.

Ciljevi kao gorivo

Ciljevi su gorivo pomoću kog idete ka uspehu. Osoba bez ciljeva je poput broda bez kormilara, koji pluta besciljno i
kojem neprestano preti opasnost od toga da ne završi putovanje razbivši se o stene. Osoba sa ciljevima je nalik brodu
sa kormilarom kojim upravlja kapetan sa mapom, kompasom i odredištem, ploveći direktno i pravo prema luci koju je
sam odredio.
Tomas Karlajl je napisao da ’’čovek slabe volje ide i napred i nazad, ne napredujući čak ni na najravnijem putu, dok
osoba snaţne volje čvrsto ide napred bez obzira na to koliko je teţak put kojim ide’’.
Ljudska bića, vi i ja, jesmo bića koja su orijentisana ka ciljevima. Teološko objašnjenje našeg rada sastoji se u tome što
nas pokreću svrhe, ciljevi koje ţelimo ostvariti kao i odreĎeni društveni status. Naš mentalni sklop je stvoren da bi
napredovao i uspešno ostvarivao cilj za ciljem, i to tako da u stvari nikada ni ne postanemo sretni u pravom smislu te
reči, sve dok se ne pribliţimo k tome da ostvarimo i zaista ostvarimo nešto što je vrlo značajno za nas. Vaš mozak u
sebi sadrţi mehanizam traganja za ciljem, koji vas vremenom nepogrešivo vodi i usmerava prema tome da ostvarite
sve ono čemu stremite. Ova kibernetička sposobnost nalik je sistemu za navoĎenje projektila; ona vas neprekidno vodi
na putu do cilja i automatski korigira pravac vašeg kretanja. Upravo zbog ovog mehanizma koji postoji u vašem
mozgu, postižete doslovno svaki cilj koji sebi postavite, sve dotle dok je cilj jasno definisan, a vi dovoljno
uporni. Proces postizanja ciljeva je gotovo automatski. A upravo na prvom mestu, postavljanje ciljeva izgleda pričinjava
najveći problem većini ljudi. Opste poznata istina je da svako od nas postiţe ciljeve koje postavi pred sebe. Vi ste tu
gde jeste i to što jeste zbog toga što ste vi tako odlučili. Vaše misli, vaši postupci i vaše ponašanje su oni elementi
koji su vas postavili u trenutnu ţivotnu situaciju, i oni nisu ni mogli dovesti vas ni u jedan drugi poloţaj, ako samo dobro
razmislite o tome. Ako je vaš cilj da jedan deo dana provedete na poslu, da biste se potom vratili kući i gledali TV, to
ćete i postići. Ako je vaš cilj biti u dobroj fizičkoj kondiciji, da pucate od zdravlja i poživite dugo, onda ćete to i
postići. Ako je vaš cilj biti finansijski nezavisni ili čak bogati, ako je to uistinu vaš cilj, onda ne postoji ništa što
vas može sprečiti u tome da to i postignete, pre ili kasnije. Jedino ograničenje je vaša želja. Koliko ţarko to
ţelite?
Mehanizam uspeha
Opremljeni ste i ’’mehanizmom uspeha’’ i ’’mehanizmom neuspeha’’. Vaš mehanizam neuspeha je vaša prirodna
sklonost k tome da sledite liniju manjeg otpora, vaša teţnja k tome da vrlo brzo doĎete do nagrade sasvim malo ili
nimalo ne mareći za dugoročne posledice svojih postupaka. Vaš mehanizam neuspeha funkcionise automatski
dvadeset četiri sata dnevno. On otkucava svakog minuta, svakog časa, i većina ljudi se povodi za svojim ţeljama
dozvoljavajući da sve ono što je zabavno, lako i prijatno odreĎuje većinu aktivnosti koje obavljaju. MeĎutim, vi takoĎe
raspolaţete mehanizmom uspeha koji čini sastavni deo vašeg mozga. Vaš mehanizam uspeha moţe da pobedi vaš
mehanizam neuspeha. A ono što pokreće vaš mehanizam uspeha je cilj. Što je veći cilj i što ga više ţelite ostvariti,
to ćete verovatnije primeniti svoju moć samodiscipline i snagu volje, i izraziti veću sposobnost u tome da sebe
prilagodite tako da uradite stvari koje treba uraditi da bi stigli do ţeljenog cilja.
Dva zahteva za uspeh
Čuvenog vlasnika naftonosnih polja, milijardera H.L.Hanta, koji je bankrotirao uzgajajući pamuk u Arkanzasu, da bi se
potom silno obogatio stekavši milione dolara i postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu, jednom su upitali koja je
njegova formula uspeha. On je odgovorio da su čoveku potrebne samo dve stvari da bi postao uspešan: ’’Prva stvar’’,
rekao je on, ’’je odlučiti tačno šta je to što ţelite. Većina ljudi to nikada ne sazna. Druga stvar, odlučiti koja je cena koju
morate platiti da bi do toga došli, i onda odlučite da to i platite.’’ Velika slabost većine ljudi sastoji se u tome što, čak i
onda kada imaju predstavu o tome što ţele, nikada u stvari ne sednu i ne zamisle se dobro nad tim koliko treba uloţiti u
ostvarenje tog cilja, niti da li su spremni ili ne platiti tu cenu. Mi znamo pouzdano samo dve stvari o ceni uspeha.
Prvo, da bi došli do toga što ţelite, ma kako vi to definisali, morate platiti punu cenu. Morate posejati da bi ţnjeli. I
morate raditi dugo i naporno prije nego što uberete plod. Tu je na delu strog i opstevaţeći zakon uzroka i posledice.
Većina frustracija u postizanju ciljeva proizlazi iz pokušaja da se prokrči ovaj večni princip.
Drugo, morate platiti punu cenu, i to unapred. Cena uspeha se ne plaća tako kao kada odete u restoran gde moţete
platiti nakon što ste uţivali u večeri. Uspeh koji ţelite ostvariti zahteva plaćanje pune cene, unapred, i to svaki put. A
kako moţete znati da ste platili punu cenu uspeha? Pa to je sasvim lako. Kad platite punu cenu, uspjeh će iskrsnuti tu
pred vama, tako da svi vide. To će se desiti po zakonu, a ne slučajno. Kada ste posejali, onda ćete i ţeti; uzrok i
posledica, akcija i reakcija. Ţivot kakvim ţivite danas je odraz cene koju ste platili do sada. Ţivot kojim ćete ţiveti u
budućnosti će odraţavati cenu koju ćete platiti u meĎuvremenu.
Ciljevi čine da zakoni rade u vašu korist
Najveći neprijatelj u pogledu toga da oslobodite svoje potencijale za postizanje većeg uspeha i dostignuća je vaša
utešna zona, odnosno vaša sklonost da se zaglavite, neprestano se vrteći u krugu rutinskih aktivnosti, da biste se
potom opirali svakoj promeni, pa čak i onoj pozitivnoj, koja bi vas izbacila iz te kolotečine. U prirodi svih ljudi je da se
plaše i izbegavaju promene. Ţelimo da stvari ostanu iste, a u isti mah i bolje. MeĎutim, svaki razvitak, svaki progres,
svako unapreĎenje zahteva promenu. I promena je neizbeţna. Usprkos svim nastojanjima, ţivot nikada ne ide dugo u
istom pravcu. Uvek se menja, razvijajući se u ovom ili onom pravcu. Stvari ili idu nabolje za vas ili se pogoršavaju, ali
nikada ne ostaju iste. Zakon kontrole glasi da ste sobom zadovoljni u onoj meri u kojoj osećate da kontrolisete svoj ţivot.
Prva dobrobit postavljanja ciljeva je u tome što vam cilj omogućava da kontrolisete pravac u kome se promena odvija u
vašem ţivotu, uz sigurnost da je promena uglavnom pozitivna i sprovedena vašom voljom. Niko se ne boji promjene
koja predstavlja unapreĎenje. Sa jasnim ciljevima, potpomognutim detaljnim planom akcije, vi ste sigurni u to da
promene, koje se odigravaju, predstavljaju unapreĎenje u vašem ţivotu, tako da eliminirate glavni uzrok straha i
osećaja nesigurnosti. Ljudi koji nemaju ciljeve osuĎeni su da zauvek rade za one koji ih imaju. Vi ili radite da ostvarite
vlastite ciljeve ili radite da ostvarite ciljeve nekog drugog. A najbolje od svega je kada svoje ciljeve postiţete pomaţući
drugima da ostvare svoje. Tuţna je činjenica to što veoma mali broj ljudi uopste ima prave ciljeve. Manje od tri posto
ljudi imaju svoje ciljeve zapisane. Manje od jedan posto njih redovno čitaju i pregledavaju spisak svojih ciljeva. A većina
ljudi izgleda da uopste čak nemaju ni predstavu o tome koliko su ciljevi vaţni.
Zašto ljudi ne postavljaju ciljeve
Prvi razlog zbog kojeg ljudi sebi ne postavljaju ciljeve je što su jednostavno neozbiljni. Oni su ljudi od reči a ne od akcije.
Oni ţele biti uspešniji, unaprediti kvalitet svog ţivota, ali nisu spremni da načine neophodan napor. Oni nemaju ’’ţara u
stomaku’’ koji bi se rasplamsao u ţarku ţelju da od sebe naprave nešto, da svoj ţivot učine značajnijim, boljim i
uzbudljivijim. Jedini način na koji moţete da ustanovite u šta neka osoba stvarno veruje je da obratite paţnju na njena
dela, a ne na reči. Tu se ne računa ni ono što kažete, ni ono što nameravate, želite, čemu se nadate ili za što se
molite, već samo ono što uradite. Vaš pravi sistem vrednosti i uverenja se ogledaju i izraţavaju samo i uvek u vašem
ponašanju. Jedna osoba koja će da preduzme neku akciju vrednija je od deset briljantnih govornika koji ne rade ništa.
Drugi razlog zbog kojeg ljudi sebi ne postavljaju ciljeve se sastoji u tome što još uvek nisu prihvatili odgovornost za svoj
ţivot. Imao sam običaj da ciljeve smatram polaznom točkom uspeha sve dok nisam uvideo da ljudi čak neće napraviti ni
onaj prvi korak k tome da ih postave, ukoliko prethodno u potpunosti ne preuzmu odgovornost za svoj ţivot i sve ono
što im se dešava. Neodgovorna osoba je ona osoba koja i dalje čeka na to da njen pravi život počne. Takva
osoba iscrpljuje svu svoju stvaralačku energiju na pronalaţenje izvinjenja u pogledu toga što nije uspela napredovati, da
bi potom kupovala listiće lottoa i otišla kući da gleda televiziju.
Treći razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju svoje ciljeve su njihova duboko ukorenjena osećanja krivice i niţe vrednosti.
Osoba koja je toliko klonula duhom i dušom da mora ’’pogledati nagore da bi videla dno’’, ne pripada tipu osobe koja sa
pouzdanjem i optimizmom postavlja ciljeve mesec ili godinu dana unapred. Osoba koja je odgajana u negativnom
okruţenju, nosi ţig na duši u tom smislu što ima osećaj da ne zasluţuje ništa u ţivotu, a njeni stavovi ’’čemu bilo kakav
napor’’ i ’’Ja nisam dovoljno dobar za to’’ teško mogu posluţiti kao polazna točka za postavljanje ciljeva.
Četvrti razlog zbog kojih ljudi sebi ne postavljaju ciljeve je što ne vide njihov značaj. Ukoliko ste odrasli u takvoj kući u
kojoj roditelji nisu imali nikakve ciljeve, niti su ikada pričali na temu postavljanja i ostvarenja ciljeva, onda kao zrela
osoba moţete biti čak i nesvesni u pogledu toga da i izvan sporta postoje takve stvari kao što su ciljevi. Ukoliko se
krećete u društvenom krugu u okviru kog ljudi nemaju jasno definisane ciljeve kojima teţe, onda će biti sasvim prirodno
za vas pretpostaviti kako ciljevi i nisu naročito vaţan deo ţivota. Budući da 80 posto ljudi oko vas ide kroz ţivot bez
cilja, ako ne budete pažljivi i vi ćete završiti tumarajući u gomili, koračajući za sledbenicima, ne stigavši nikuda
poput svih njih. Kada bi ljudi znali da sve njihove nade, snovi i planovi, sve aspiracije i ambicije, zavise od njihove
sposobnosti i spremnosti da postave ciljeve – kada bi ljudi shvatili koliko su ciljevi značajni za sretan ţivot ispunjen
uspesima – mislim da bi onda daleko više ljudi imalo ciljeve nego što je to danas slučaj-
Peti razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je taj što ne znaju kako. Moţete steći fakultetsku diplomu u našem
društvu, a da za sve vreme školovanja ne dobijete ni jednosatnu instrukciju o postavljanju ciljeva, uprkos tome što je
to važnije za vašu doživotnu sreću nego bilo koji drugi predmet koji ste ikada učili. A još goru grešku ljudi prave
onda kada već znaju kako postaviti ciljeve. Osoba koja pretpostavlja da je ovladala ovom presudnom veštinom dok je u
stvarnosti, u najboljem slučaju, njeno poznavanje krajnje površno, nalazi se u velikoj opasnosti da ne uspe u ţivotu.
Šesti razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je sasvim jednostavno strah od odbijanja, ili strah od kritike. Još kao
deca, mi smo imali priliku iskusiti kako se naše nade i snovi ruše pred kritikom i podsmehom drugih. Moţda naši roditelji
nisu ţeljeli da nam ulivaju nade, ili su pokušali da spreče da se danas – sutra ne razočaramo, pa su zato brzo ukazivali
na sve one razloge zbog kojih ne bi bili u stanju ostvariti svoje ciljeve. Rešenje za ovaj strah od kritike ili bojazni da ćete
ispasti smešni je jednostavno: Svoje ciljeve drţite u tajnosti. Nikome nemojte pričati o njima. Samo oni koji efikasno
postavljaju svoje ciljeve na kraju nauče ih zadrţati samo za sebe. U tom slučaju, ako niko ne zna vaše ciljeve, ne moţe
vas ni ismevati niti vas kritizirati. Postoje dva izuzetka od pravila koja se tiču toga da drţite svoje ciljeve u tajnosti. Prvi
se tiče ljudi, kao što su vaš šef ili bračni partner, čija će vam pomoć biti potrebna da bi ostvarili svoje ciljeve. I drugi,
svoje ciljeve moţete podeliti sa drugim ljudima koji su usmereni na svoje ciljeve, ljudima koji će vas ohrabriti u tome da
idete u pravcu kojim ţelite ići. Trebalo bi takoĎe stvoriti jednu svoju devizu da pomaţete i ohrabrujete sve one ljude koji
vam pričaju o ciljevima koje su sebi zacrtali. Ohrabrivanje drugih motivise i vas same. To je jedna od najboljih primena
zakona setve i ţetve. Ako bi ţeleli da drugi ohrabruju vas, iskoristite svaku priliku da i vi ohrabrite njih.
Sedmi i najrasprostranjeniji razlog zbog kojeg ljudi ne postavljaju ciljeve je strah od neuspeha. Strah od neuspeha je
jedna od najvećih prepreka na putu do uspeha u ţivotu odraslih. To je ono što ljude zadrţava u njihovim utešnim
zonama. I to je ono što ih tera na to da obore glavu i igraju na sigurno dok godine prolaze. Strah od neuspeha se
izraţava stavom ’’Ja to ne mogu, ja to ne mogu, ja to ne mogu’’. Taj strah je u stvari naučen još u ranom detinjstvu kao
posledica destruktivne kritike i kazne za sve one stvari koje se urade bez odobravanja roditelja. I kada jedan takav strah
pusti korene u podsvesnom umu, on efikasnije ruši nadu i ubija ambiciju nego bilo koja druga negativna emocija iz
celokupne palete ljudskog iskustva. Glavni razlog straha od neuspeha je to što većina ljudi ne razumeju ulogu
neuspeha u procesu ostvarenja uspeha. Pravilo se jednostavno sastoji u sledećem:Nemoguće je uspeti bez prethodno
pretrpljenog neuspeha. Neuspeh je preduslov za uspeh. Najveći uspesi u ljudskoj istoriji su takoĎe u isti mah bili najveći
neuspesi. Moţete naučiti kako prevladati svoj strah od neuspeha jasnim postavljanjem ciljeva, i prihvatanjem činjenice
da su privremeni zastoji i prepreke neizbeţna cena koju plaćate kako bi postigli bilo koji značajniji ţivotni uspeh.
Principi postavljanja ciljeva
Postavljanje ciljeva moţe predstavljati moćno iskustvo ţivotnog preokreta, ukoliko ga sprovedete na ispravan način.
Postoji pet osnovnih principa postavljanja cilja koji su od bitnog značaja za maksimalno ostvarenje vaše licnosti.
Prvi princip je princip kongruencije. Da bi savršeno funkcionisali, vaši ciljevi i sistem vrednosti moraju se uklapati kao
ruka i rukavica. Vaš sistem vrednosti predstavlja vaša najdublja uverenja o tome što je ispravno, a što pogrešno, i što je
ono što vam je najvaţnije i najznačajnije u ţivotu. Vrhunska uspešnost i veliko samopoštovanje dolaze do izraţaja onda
kada su vaši ciljevi i vaš sistem vrednosti u savršenoj harmoniji jedno sa drugim.
Drugi princip postavljanja ciljeva je oblast u kojoj blistate. Svaku osobu krasi poseban dar za neku oblast, a moţda
i za više oblasti. Svoj puni potencijal moţete ostvariti tek kad otkrijete oblast u kojoj dolaze do izraţaja i blistaju vaše
posebne sposobnosti i talenti, da bi se potom svim srcem posvetili tome da ih razvijete. Nikada nećete biti sretni ili
zadovoljni ako ne budete otkrili što je to što vaše srce ţeli i potom tome posvetite čitav svoj ţivot. Vaš zadatak je to
otkriti, ukoliko to već niste učinili.
Treći princip postavljanja ciljeva je koncept polja dijamanata. Polja dijamanata je bio naslov govora svestenika po
imenu Rasel Konvel. Njegov govor je postao toliko popularan da je na zahtev mnogih na kraju morao odrţati govor više
od pet hiljada puta, reč po reč. U priči, stari farmer, Afrikanac, jednog dana se vrlo uzbudio kada je čuo od trgovačkog
putnika za čoveka koji je otišao u Afriku, otkrio polje dijamanata i postao basnoslovno bogat. Zato je on odlučio prodati
farmu, organizovati karavan i krene u vlastito istraţivanje Afrike ne bi li pronašao dijamante kako bi svoj ţivot mogao
obogatiti neverovatnim bogatstvom. Dugi niz godina je proveo u potrazi za dijamantima lutajući po nepreglednim
prostranstvima afričkog kontinenta. I na kraju, ne samo da mu je ponestalo novca, nego su ga napustili svi sa kojima je
bio zajedno. Ostavši na kraju sam, i bez trunke nade, bacio se u ocean i udavio. U meĎuvremenu, na farmi koju je
prodao, novi farmer je pojio magarca na potoku koji je tekao preko farme. Tu je pronašao čudan kamen koji se vrlo
neobično presijavao. Uzeo je taj kamen i poneo ga kući ni ne razmišljajući više o njemu. Par meseci kasnije isti trgovac,
na poslovnom proputovanju, zaustavio se da bi prenoćio na farmi. Kada je ugledao kamen, on se uzbudio i upitao da li
se stari farmer konačno vratio. Ne, bio je odgovor koji je dobio, starog farmera više nikada niko nije video, ali zbog čega
je on bio tako uzbuĎen? Trgovac je podigao kamen i rekao: ’’Ovo je dijamant basnoslovne vrednosti i košta čitavo
bogatstvo’’. Novi farmer je bio sumnjičav, ali je trgovac uporno insistirao na tome da mu ovaj pokaţe gde je pronašao taj
dijamant. Otišli su na ono mesto na farmi gde je on pojio magarca, i kada su na istom tom mestu potraţili unaokolo,
pronašli su drugi dijamant, pa još jedan i još jedan. Ispostavilo se na kraju da je cijela farma zapravo bila prekrivena
nalazištima dijamanata. Stari farmer je otišao u Afriku tragajući za dijamantima a da prethodno nije pretraţio tlo pod
vlastitim nogama. Pouka ove priče sastoji se u tome da stari farmer nije shvatio da dijamanti ne liče na dijamante kada
su neobraĎeni. Neveštom oku oni jednostavno izgledaju kao kamenje. Dijamanti moraju da se isjeku, izbruse, poliraju i
obrade pre nego što postanu nalik na onu vrstu dijamanata kakve vidite u trgovinama nakita. Isto tako, vaša polja
dijamanata vjerojatno leţe direktno ispod vaših nogu. Ali su ona prerušena u vidu teškog rada. ’’Mogućnosti pristiţu
obučene u radna odijela’’. Vaša polja dijamanata verovatno leţe u vašim talentima, interesiranjima, obrazovanju, vašoj
sredini i iskustvu, proizvodnji, vašem gradu i kontaktima. Jednostavno rečeno, vaša polja dijamanata verovatno leže
odmah ispod vaših nogu samo ako izdvojite malo vremena da ih prepoznate i potom krenete raditi na njima.
Četvrti princip koji se odnosi na uspešno postavljanje ciljeva je princip ravnoteže.Princip ravnoteţe ukazuje na to
da vam je potreban čitav spektar ciljeva u šest ključnih područja ţivota da bi bili u potpunosti ostvarena osoba. Upravo
tako kao što točak automobila mora biti izbalansiran kako bi se mogao kretati glatko, tako i vi morate uravnoteţiti svoje
ciljeve kako bi vam ţivot prolazio u savršenoj harmoniji. Potrebno je imati ciljeve koji se tiču porodice i vas licno. Treba
imati ciljeve u pogledu svog psihofizičkog zdravlja. Zatim bi trebalo imati ciljeve u pogledu uma i intelekta, kao i ciljeve
sa učenjem i licnim razvojem. Isto tako, treba imati ciljeve koji se tiču vaše karijere i posla. Neophodno je imati ciljeve u
pogledu finansija i materijalnog stanja. Konačno, potrebno je imati ciljeve duhovne prirode, ciljeve koji se odnose na vaš
unutrasnji razvoj i duhovno prosvetljenje. Da bi odrţali ravnoteţu kako treba, potrebno je imati po dva ili tri cilja u svakoj
oblasti, sveukupno od dvanaest do osamnaest ciljeva. Ova vrsta ravnoteţe će vam omogućiti da stalno radite na
nečemu što je za vas vrlo bitno. Kada ne radite na poslu, onda se moţete posvetiti ostvarivanju ciljeva koji se tiču vaše
porodice. Kada ne radite na poboljšanju vaše fizičke kondicije, onda moţete raditi na licnom i profesionalnom
razvoju. Vaš krajnji cilj je svoj život učiniti jednim kontinuiranim procesom napretka i dostignuća.
Peti princip u postavljanjuciljeva je određenost vaše glavne svrhe u životu. Vaša glavna svrha je vaš cilj broj
jedan, cilj koji vam je vaţniji od bilo kog drugog pojedinačnog cilja ili namere u tom trenutku. Moţete imati čitav niz
različitih ciljeva, ali moţete imati samo jednu glavnu svrhu. Propust koji osoba napravi u tome da odabere jedan jedini
osnovni cilj je glavni razlog rasipanja napora, gubitka vremena i nesposobnosti da se napravi korak napred u ţivotu.
Metoda pomoću koje birate svoj osnovni cilj sastoji se u tome da analizirate sve svoje ciljeve i pitate se ’’koji je to cilj koji
bi mi, u slučaju da ga ostvarim, pomogao u tome da ostvarim sve moje druge ciljeve?’’ Obično je to cilj koji se tiče
finansija i biznisa, ali to ponekad mogu biti i zdravlje ili odnosi sa ljudima. Izbor vaše glavne svrhe je polazna točka svih
velikih uspeha i dostignuća. Taj cilj postaje vaša ’’misija’’, princip organizacije svih vaših ostalih aktivnosti.
Pravila postavljanja ciljeva
Postoji nekoliko vaţnih pravila koja obavezno prate efikasno postavljanje ciljeva.
Pre svega, vaši ciljevi moraju biti u skladu jedan sa drugim. Ne moţete imati cilj da budete uspešni na finansijskom
planu, ili da postiţete uspeh u okviru vlastitog biznisa, i da u isto vreme imate cilj da pola dana provedete na kursu golfa
ili na plaţi. Vaši ciljevi moraju podrţavati jedni druge i da se meĎusobno podstiču.
Drugo, vaši ciljevi moraju biti izazovni. Oni moraju izazvati vas u tom pogledu da uloţite dodatni napor, ali da vas pritom
ne opterete previše. Kada u početku postavljate ciljeve, verovatnoća da ih ostvarite se povećava za otprilike pedeset
posto. Ovaj stupanj verovatnoće je idealan za motivaciju, a ipak nije toliko teţak da bi vas lako obeshrabrio.
Treće, trebalo bi imati i dodirljive i nedodirljive ciljeve, i kvantitativne i kvalitativne. Trebalo bi imati konkretne ciljeve koje
moţete objektivno proceniti i oceniti. U isto vreme, morate imati i kvalitativne ciljeve, koji se tiču vašeg unutrašnjeg
ţivota i odnosa sa drugima. Moţete imati kvantitativan cilj da steknete veću kuću za svoju porodicu. Vaš kvalitativan cilj
mogao bi se sastojati u tome da prema svojoj porodici postanete strpljiviji i da joj pokaţete više ljubavi. Ova dva cilja se
lepo uklapaju jedan sa drugim. Oni odrţavaju balans izmeĎu unutrašnjeg i vanjskog.
Četvrto, potrebno je imati i kratkoročne i dugoročne ciljeve. Treba imati ciljeve za današnji dan i ciljeve za pet, deset i
dvadeset godina od tog trenutka pa ubuduće. Idealan kratkoročni cilj za posao, karijeru i licno planiranje je
otprilike devedeset dana. Idealan dugotrajni period za iste te ciljeve je dve do tri godine. Rasponi ovih vremenskih
perioda izgledaju idealno za kontinuiranu motivaciju. Najbolja glavna svrha ili osnovni cilj je onaj koji je kvantitativan,
izazovan i osmišljen tako da je za njegovo ostvarenje potrebno dve ili tri godine. Potom ga moţete podeliti na segmente
od devedeset dana, i potom podeliti na mesečne, nedeljne i dnevne pod-ciljeve sa mernim referentnim tačkama koje će
vam omogućiti da ocenite svoj napredak. Idealno osmišljen ţivot je osmišljen, svrsishodan, pozitivan i organizovan tako
da se vi svakog dana, u svakom trenutku krećete k ostvarenju ciljeva koji su vam vaţni. Uvek znate šta radite i zašto.
Stalno imate osećaj da napredujete. I veći deo vremena se osećate kao pobednik.
Kako odrediti svoje ciljeve
- pre citanja pripremite papir i olovku da biste odmah odgovorili na pitanja, ne razmisljajuci dugo
Evo sedam pitanja koja u okviru postavljanja svojih ciljeva stalno iznova morate sebi postavljati i na koja treba stalno
sebi odgovarati. Predlaţem vam da uzmete komad papira i zapišete svoje odgovore.
Pitanje broj jedan: Kojih pet stvari u životu smatrate najvrednijim? Ovo pitanje je osmišljeno tako da vam
pomogne u tome da raščistite sa sobom u pogledu toga što je to šta vam je zaista vaţno, kao i da proširi vaše vidike na
sve one sadrţaje u ţivotu koji su vam manje vaţni, ili čak potpuno nevaţni. Kada jednom odredite pet najznačajnijih
stvari u ţivotu, koje u okviru vašeg sistema vrednosti zauzimaju prvih pet mesta, organizujete ih po prioritetu, od broja
jedan, kao najvaţnijeg, pa sve do broja pet.
Pitanje broj 2: Koja su trenutno tri najvažnija cilja u životu? Zapišite odgovor na ovo pitanje u roku od trideset
sekundi. To se zove metoda ’’brzo sastavljene liste’’. Kada imate samo trideset sekundi zapisati svoja tri najvaţnija cilja,
vaš podsvesni um brzo sortira mnogo ciljeva. Vaša tri cilja će jednostavno bljesnuti u vašem svesnom umu. Sa trideset
sekundi na raspolaganju, vi ćete biti precizni tako kao da ste imali trideset minuta.
Pitanje broj tri: Što bi uradili, kako bi provodili svoje vrijeme, da ste danas saznali da ćete živeti još samo šest
meseci? Ovo je još jedno u nizu pitanja, koje se tiče vašeg sistema vrednosti, ne bi li vam na taj način pomoglo steći
pravi uvid u to što vam je zaista vaţno. Kada vam je vreme ograničeno, pa makar to bilo samo u vašoj mašti, postajete
veoma svesni do koga i do čega vam je uistinu stalo. Netko je jednom prilikom izjavio da čovek nije spreman za ţivot
sve dok ne odgovori na pitanje šta bi radio da zna da mu je preostao svega jedan sat na zemlji. Dakle, šta bi vi radili?
Pitanje broj četiri: Šta bi uradili kada bi na lottou sutra dobili milion dolara gotovog novca, oslobođenog
poreza? Kako biste promenili svoj ţivot? Što bi kupili? Čime bi se počeli baviti, ili koji posao bi eventualno napustili?
Zamislite da imate samo dva minuta da napišete odgovore na ovo pitanje i da ćete biti u stanju uraditi ili postići samo
ono što ste zapisali. Ovo je zaista pravo pitanje koje vam pomaţe u tome da odlučite što je to što bi radili kada bi imali i
dovoljno vremena i dovoljno novca, i kada u vama ne bi postojala ni trunka straha od neuspeha. Odgovori koji će za vas
predstavljati pravo otkriće su oni koji će doprineti tome da shvatite koliko bi stvari radili drugačije kada bi osećali da ste
u situaciji da birate.
Pitanje broj 5: Šta je to što ste oduvek želeli da radite, ali se niste usudili čak ni probati? Ovo pitanje vam
pomaţe da jasnije sagledate gde se kriju oni strahovi koji bi mogli blokirati vas u tome da se bavite onim što zaista
ţelite.
Pitanje broj šest: Koji posao vam pričinjava najveće zadovoljstvo? Šta vas ispunjava najvećim samopoštovanjem i
licnim zadovoljstvom? Ovo je drugo pitanje koje se tiče vašeg sistema vrednosti, koje moţe ukazati gde bi trebalo
istraţiti kako bi otkrili ’’ţelju srca svog’’. Po pravilu, vi ćete biti najsretniji dok radite ono što najviše volite, a to što najviše
volite je svakako aktivnost koja čini da se u najvećoj meri osećate ţivim i ostvarenim. Najuspešniji ljudi u Americi stalno
se bave onim poslom u kome najviše uţivaju.
Pitanje broj sedam, i to možda ono najvažnije: Koja je to najuzvišenija stvar o kojoj bi se usudili sanjati kad bi
znali da ona za vas nije neostvariva? Zamislite da se duh iznenada pojavi ispred vas i kaţe da će vam ispuniti jednu
ţelju. Duh vam garantira da ćete biti apsolutno savršeni u bilo kojoj stvari u kojoj se okušate, velikoj ili maloj,
kratkotrajnoj ili dugotrajnoj. Kad bi vam uspeh u pogledu bilo koje stvari, vrlo značajne ili beznačajne, bio apsolutno
zagarantiran, koji bi uzbudljiv cilj postavili pred sebe? Ma šta napisali, vi to moţete ostvariti, budete ili imate. Sama
činjenica da ste to mogli zapisati znači da moţete i ostvariti. Izdvojite nekoliko minuta i napišite svoje odgovore na
svako od ovih sedam pitanja. Kada jednom budete imali odgovore na papiru, preletite ih pogledom i istog tog trenutka
se odlučite samo za jedan od njih kao vašu glavnu svrhu u ţivotu. Pred sobom ćete imati skup zapisanih ciljeva, koje
treba ostvariti. Sada ste spremni napraviti divovski korak napred !
Metode čišćenja I DEO
U ovom tekstu ţelim da vam predstavim nekoliko metoda čišćenja, pomoću kojih se oslobaĎamo uverenja i
programiranja, iz sebe i celog čovečanstva. Izaberite one koje vam najviše leţe i počnite odmah. Time ćete stvoriti
prostor za stvaranje fascinantnih okolnosti i dogaĎaja u vašim ţivotima. Budite uporni kao u svemu što radite i verujte..
Molitva - Molitva počinje gde ljudska sposobnost prestaje. Istraţivanja u SAD pokazuju da je od svih alternativnih
metoda najdelotvornija - molitva. „Ţelimo da ljude podsetimo na jednostavne metode kojima uvek mogu da pomognu
sebi u svakom trenutku. Molitva je jedna od njih“.
Prof. dr Ljubomir Mladenović:
Placebo efekat molitve
„Kada se obraća toj sili koju nazivamo Bog, čovek ide sa verom da će ta energija da mu pomogne.“
„Molitva ima placebo efekat. Isto kao kada se uspostavi vera izmeĎu lekara i pacijenta i kada placebo apsolutno
pomaţe. Ako osoba nije opterećena karmom, molitva moţe da joj pomogne.
U knjizi Kako spoznati Boga, Dipak Čopra, mireći Istok i Zapad, govori upravo o tome. Tu opisuje slučaj obolelog od
kancera u poslednjem stadijumu koji za vikend odlazi kući da tu provede poslednje dane. Ali, kaţu mu da u ponedeljak
doĎe u bolnicu da će mu dati neke nove lekove koji postiţu izvanredan efekat. Pacijent dolazi sa verom. Dipak mu daje
placebo govoreći mu da je to lek. Dolazi do remisije, čoveku je sve bolje i bolje. Ali, kada je sticajem okolnosti prestao
da uzima lek, posle nekoliko meseci je umro. To jasno pokazuje značaj vere u procesu lečenja.
Molitva je beskrajno značajna. Oni koji se bave verom moraju da budu lepak ljubavi koji će podrţavati ljude.“
Prof. dr Dejan Raković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu:
Molitva pročišćava
"Uloga bilo kog pojedinca u istoriji nije tako velika kako nam se čini. Kolektivni napor da se prevladaju
opterećenja je bitniji."
„Uloga molitve je fundamentalno vaţna – ona je mentalni čistač kolektivne svesti (pa tako i naše individualne). Na taj
način rešavaju se sukobi na svim nivoima, jer se olakšavaju opterećenja na nivou kolektivne svesti kojih nismo ni
svesni.
Otkud ta opterećenja? Ona se prenose s generacije na generaciju, sa roditelja na decu (to bi bila karma u istočnjačkim,
odnosno greh u zapadnim religijama).
Moţda smo nepravedni kada previše optuţujemo pojedince da su krivlji od nas, jer nisu uradili dovoljno za nas. Moţda
nisu ni mogli zbog pomenutih opterećenja. Značaj molitve je je veliki, jer ukazuje da je i uloga svakog pojedinica vaţna.
Razvoj svesti nije pratio razvoj civilizacije. Ukoliko civilizacija ne počne da korsiti molitvu za rasterećenje kolektivne
svesti, ta opterećenja, uz tehnološku moć, mogu da dovedu do radikalnog konflikta i samouništenja. Otuda molitva ima
fundamentalno isceljujući značaj.“
„Prava ljubav je neprekidna molitva za druge. Ljubav je sposobnost da se moli za drugog, da mu se stalno prašta.“
Doktor teologije i filozofije, Zdravko Šorđan:
Molitva je duša vere
"Molitva je disanje duše i otvaranje srca Bogu kao prijatelju."
„Istraţivanje našeg Instituta za političke studije pokazalo je da oko 94 odsto osoba sebe smatra religioznim, što je
podatak koji ohrabruje. MeĎutim, od tog broja, 84 odsto ne praktikuje svoje hrišćanstvo, što je evidentan problem.
U molitvi Oče naš koja je svima poznata kaţemo, izmeĎu ostalog: „Da bude Volja Tvoja.“ Problem je kada tu volju treba
da prihvatimo kao vlastito slobodno delo. Tu se pojavljuje nekoliko prepreka. Prva prepreka je naša prošlost koje ne
znamo kako da se oslobodimo, ili to činimo na pogrešan način. Potiskivanjem prošlosti u donje, niţe prostore naše
ličnosti, ne oslobaĎamo je se, ona je ipak prisutna. Zavisno od prilika i okolnosti, kad-tad će vaskrsnuti. Nikada ne
moţemo biti sigurni kako će se ona ponašati. Drugu prepreku predstavlja sadašnjost, pesimizam koji je prisutan, a treću
budućnost o kojoj ništa ne znamo. Ne pribliţavamo Boga nama molitvom, On nije tu da nam ukloni sve prepreke sa
ţivotnog puta, nego da pomogne da te prepreke podnesemo.
Molitva je disanje duše i otvaranje srca bogu kao prijatelju. Molitvom se ne uklanjaju bol i patnja, u molitvi, oni se lakše
podnose. Molitvom ne menjamo Boga i njegov odnos prema čoveku, već menjamo naš odnos prema Bogu.
Svami Šivamurti Sarasvati, učitelj joge:
Molitva iz dubine srca
"Molitva i meditacija stabilizuju pritisak, disanje, srčani ritam, usporavaju moždane talase, opuštaju, jačaju
imunitet, snižavaju holesterol. Svi ostali sistemi u telu pozitivno reaguju na njih."
„Molitva je način meditacije i joge. Ona je joga sama po sebi. Postoji mnogo tehnika meditacije i molitve. Svako treba da
pronaĎe odgovarajući metod. Ali, molitva treba da dolazi iz dubine srca. Ne treba da učimo druge kako da se mole.
Postoje ritualne molitve i one su dobre do izvesne granice. A naš glavni zadatak je da uspostavimo vezu sa Bogom,
iako često zanemarujemo upravo tu najvaţniju vezu od svih, vezu sa tvorcem. Ako ne znaš kako da se moliš, ne brini
se. Samo kaţi: „Boţe, ja sam smešan, ništa, pun neznanja, ali sam ipak predan tebi. Traţim put zato što ne znam kako
da ga naĎem.“ "Prava molitva je molitva bez odreĎene forme, ona koja dolazi iz dubine srca, koja predstavlja direktnu
komunikaciju sa Bogom. Ne postoji iskrena molitva na koju nije odgovoreno."
Vladimir Čobić, instruktor ajurvede:
Neophodnost iskrene molitve
"Molitva je vrsta specijalne molbe. Kada čovek ne može da ostvari neki cilj, on se obraća moćnijem od sebe."
„ Duhovni ljudi se obraćaju prirodnim zakonima (višim silama, njihovim raznim izrazima); osnovni prirodni zakon niko ne
moţe da izbegne, jer on upravlja svima.
Vrednost molitve zavisi od toga kome je upućena. Ako je molitva upućena pozitivnim silama, ona donosi dobro u ţivotu
čoveka i njegove okoline. Ako su upućene negativnim silama, mogu da dovedu do ostvarenja odreĎenih ţelja koje,
meĎutim, mogu negativno da utiču na čoveka i njegovu okolinu. Prirodni zakoni, dakle, donose i nagradu i kaznu.
Vrednost molitve zavisi od kvaliteta srca svakog čoveka. Carstvo nebesko (ujedinjeno polje prirodnog zakona) se nalazi
u srcu svakog čoveka. Ono je svuda. Bog zna šta je u srcu svakoga i čeka da mu se obratimo. Poznato je ono: „Kucaj –
otvoriće ti se. Traţi – daće ti se.“ Ali, reč je o iskrenom obraćanju.
Kaţe se da bez nevolje nema bogomolje. Kad čovek zapadne u nevolju, njegovo srce počinje da se rastapa, čovek je
bliţi svom unutrašnjem centru, spreman je za iskrenu molitvu koja moţe da da rezultate. Iskrena molitva ima izuzetan
efekat na zdravlje.
Telo i um čoveka mogu da se razbole, ali carstvo boţije u čoveku ne moţe da se razboli.

Ho’oponopono - havajska metoda čišćenja: Ţao mi je. Molim te oprosti mi. Hvala ti. Volim te. Pisala sam o njoj
više ovde i ovde.
Metod Sedona - Lester Levenson, fizičar i uspešni preduzetnik, star 42 god, 1952. god oboleo je od niza teških bolesti.
Umesto da se preda, okrenuo se sebi i otkrio izlaz ne samo iz vlastite situacije, već ga je uspeo uobličiti u tzv. Sedona
metodu, kojom je pomogao brojnim ljudima. U tri meseca potpuno je ozdravio fizički i postigao duboki mir i radost koji
ga nisu napustili sve do njegove smrti 1994. god. Čvrsto je verovao da je lični razvoj nezavisan od bilo kog spoljašnjeg
izvora, uključujući i učitelja pa nije hteo biti ničiji guru.
Kada su mu lekari objasnili koliko je ozbiljna njegova situacija i kako bi svaki korak koji napravi za njega mogao biti
smrtonosan, preplavio ga je intenzivan strah od smrti. To je potrajalo nekoliko dana i bilo toliko intenzivno da je
pomišljao i na samoubistvo. Onda je odednom shvatio: “Još uvek sam ţiv. Dokle god sam ţiv, postoji nada. Dokle god
sam ţiv, moţda se mogu iz ovoga izvući. Šta mi je činiti?”
Shvatio je da je sve znanje koje je do tada imao bilo beskorisno jer ga je dovelo u tešku situaciju. Morao je početi iz
početka. Svoju potragu za odgovorima započeo je pitanjima “Ko sam ja? Šta je ovaj svet? Koja je moja veza s njim?
Šta od njega ţelim?” Odgovor je bio: “Sreću”. “A šta je sreća?” “Kad si voljen.”
Osetio je kako je sa srećom najbliţe povezana ljubav pa je počeo razmatrati sve svoje prošle veze prisećajući se
trenutaka sreće. Spoznao je da je bio najsretniji kad je sâm voleo neku ţenu. Kad su ţene volele njega, bio je sretan
samo u trenucima kad je osetio njihovo odobravanje, što je bilo samo trenutno zadovoljstvo ega. Konačno je zaključio
da je sreća jednaka njegovoj ljubavi. Kad bi mogao povećati ljubav koju je osećao, mogao bi povećati i svoju sreću!
Tada je prvi put shvatio ključ za sreću. Nastavio je secirati dogaĎaje iz prošlosti i svaki put kad bi naišao na trenutak u
kome nije volio, promenio je osećaj u ljubav prema toj osobi.
Zatim se zagledao u svoj um. “Šta je um? Šta je inteligencija?” U tom trenutku mu je pred oči došla slika električnih
autića iz luna-parka koji se sudaraju jedan s drugim. Svi dobivaju energiju iz električne mreţe iznad njih kroz ţicu koja
se spušta prema svakom autu. To je bio simbolični prikaz sveopšte inteligencije i svemirske energije koja se kroz ţicu
spušta do svakog čoveka i koju koristimo zavisno o tome koliko jako stisnemo gas. Uvideo je kako bi mogao uzimati sve
više te sveobuhvatne inteligencije, ako tako odabere.

Tako je započeo istraţivati razmišljanje i njegov odnos prema onome što se dogaĎalo. Otkrio je da je svakom dogaĎaju
prethodila misao i shvatio da bi svesnim odabirom misli mogao odrediti sve što će mu se dogoditi u budućnosti. TakoĎe
je uvideo vlastitu odgovornost za sve što mu se dogaĎalo, nasuprot tome što je pre na sebe gledao kao na ţrtvu. Ta
spoznaja donela mu je ogroman osećaj slobode.
Iako je bio s jednom nogom u grobu kad je započeo svoju potragu, onog trenutka kad je shvatio da je njegovo mišljenje
uzrok svega što mu se dogaĎa, odmah je vido svoje telo od brade na niţe kao savršeno. I odjednom je i bilo savršeno!
Otkriće da je sposoban kontrolisati svoju sudbinu donelo mu je veliku slobodu i toliko olakšalo unutrašnji teret da je
osećao kako sada ne treba ništa raditi. Osećao je duboku unutrašnju radost za koju nije ni znao da postoji.
Nastavio je istraţivati dalje kako proširiti ovaj osećaj radosti. Nastavio je menjati svoje stavove o ljubavi. Zamislio bi
devojku koja mu se najviše sviĎala kako se udaje za muškarca koji mu je najantipatičniji i ne bi popuštao dok ne bi
stvarno mogao osetiti sreću za njih oboje. To je zvao “ekstremnim voljenjem”. Nakon toga se testirao tako što bi svesno
osećao najveću ljubav za ljude koji su mu pruţali veliki otpor i napadali ga kada im je pokušavao pomoći.
Nije mogao pronaći reči kojima bi opisao blaţenstvo samospoznaje do kojeg je došao pa se posluţio rečima
Paramahanse Yoganande “nova radost koja izvire svake sekunde”. Ta nova radost se kasnije pretvorla u vrlo dubok mir
koji je još ugodniji od radosti. Taj mir koji prelazi svako razumevanje je posljednja faza. Krećete se u svetu, telo se
kreće, ali stalno imate savršen mir. Bombe mogu padati svuda oko vas, a vi imate savršen mir, bez obzira na sve što se
dogaĎa.
Četiri pitanja sa kojima možete nešto promeniti
Metod čine pitanja i potiče iz knjige "Sedona metod" američkog autora Hale Dwoskin koji je preuzeo od svog učitelja
Lestera Levensona.
Ovo su četiri jednostavna pitanja :
1. Da li biste mogli ovo osećanje prihvatiti - u ovom trenutku ?
2. Da li biste mogli ovo osećanje otpustiti - samo za ovaj trenutak ?
3. Da li biste otpustili ovo osećanje ?
4. Kada ?
Isprobajte!Ako se upravo sada o nečemu brinete ili vas nešto ljuti ili imate prisilne misli- zatvorite oči,
idite u sebe i mislite na konkretan problem,na osobu ili situaciju koja vas frustrira.Osetite to što osećate.
1. Da li biste mogli ovaj osećaj prihvatiti u ovom trenutku?
Protiv ličnih osećanja ne moţemo nikada pobediti.Potiskivati ih,boriti se protiv njih,izgovarati se; sve to ne
funkcioniše.Većinom se neprijatan osećaj samo pojača. Najinteresantnije kod ovoga pitanja jeste da je svejedno kakav
je odgovor ( da ili ne): Bitno je samo da ste iskreni prema sebi i da spontano odgovorite,dakle,ne traţiti odgovor dugo.
2. Da li biste mogli ovo osećanje otpustiti - samo u ovom trenutku?
Ne zahteva se od vas da neprijatno osećanje otpustite.Pitanje ima više za cilj mogućnost izbora koju u ovom momentu
imate ali većina ne doţivljava tako.Ponovno nije bitno kako odgovorite,spontano i bez duţeg razmišljanja.
3. Da li biste otpustili to osećanje ?
Iskren i spontan odgovor.Pitanje cilja na to što ţelite,ne šta moţete.
4. Kada ? Kada biste otpustili ?
Promena se ne dogadja ako sebe zavaravamo.Budite dakle iskreni prema sebi i odgovorite spontano na ovo pitanje.
Nije bitno ako je odgovor: Sada! Juče! Moţda sutra! Nikada!!
Frame Freeze je tehnika koja omogućava ljudima da savladaju stres u trenutku u kojem se on dogaĎa ili da stvore
intuiciju kako najbolje riješiti neku situaciju. Kada počinjete osećati nastajanje stresa, kada osetite da nešto nije u redu,
ili niste sigurni u nešto, moţete koristiti Freeze-Frame tehniku. Ovde se radi o usredsrešivanju energije prema srcu. No,
najpre morate prepoznati da nešto nije u redu ili da trebate nešto razjasniti. To je prvi korak. Doslovno usredsredite
svoju energiju prema području srca. U tome moţete pomoći tako da dišete središtem grudnoga koša. Osetite kako vam
dah energije prolazi prsima. Naravno, u stvarnosti ne dišete tim delom, no onde usredsreĎujete svoju paţnju. Ponovite
to u ritmu od 4-5 sekundi. Uzmite 4-5 sekundi za udisaj, 4-5 sekundi za izdisaj. Uspostavite opšti ritam. Najvaţniji je deo
aktivirati pozitivan osećaj, kao što je vrednovanje (u smislu: obraćanje paţnje, vaţnosti, poštovanja). Ne moţete samo
misliti na taj osjećaj ili ga vizualizirati, morate ga zaista stvoriti. Zbog toga srce ulazi u taj novi, koherentni ritam. To
povećava dostupnost intuicije. Tada moţete pitati svoje srce ili sebe, koje je efikasnie rešenje ili bolji način da se reši
neka situacija. Tada vam se javlja unutrašnji glas koji će vam moţda reći: «Nemoj pojesti još jedan komad kolača!» ili
«Loš im je dan, olabavi malo.» Govori vam da u ţivotu nešto drugačije uradite, bez obzira na to kakva je ta viša,
unutrašnja informacija.
Praktičan pristup na dnevnom nivou
Moţda upravo imate porodične teškoće, a moţda patite od nesanice zbog poslovnog stresa. Bez obzira na to o čemu
se radi, pokušajte oterati tamne oblake koji su se nadvili nad vas, pre no što iz njih počne pljusak.
• Pred kolapsom: Svi imamo takve dane, to su oni dani u kojima se pitamo zašto je to sve nama uopšte bilo potrebno.
Moţda se moţete malo povući iz problematične situacije i "izduvati" tehnikom zamrznutog okvira (freeze frame). Ta je
tehnika stvorena na temelju spoznaje da srce daje dominantan ritam organizmu, a počiva na sledećem konceptu: ako je
srce smireno, smiriće se i vaše telo i um. Za njenu primenu nije vam potrebno više od jednog minuta. Poloţite dlanove
na levu stranu prsa, usredsredite se na svoje srce i udahnite polagano tri puta čime ćete ponovno sloţiti svoje emocije.
Razmišljajte o nekome ili nečemu što iskreno volite ili o nekome ko voli vas. Time ćete umanjiti oštrinu ljutnje ili teskobe
koju osećate. Razmislite na koji biste se način idući put u sličnoj situaciji mogli bolje pobrinuti za sebe. Moţda bi vam
odgovarala desetominutna šetnja? Rezultat će biti usporavanje rada srca, nakon čega ćete moći jasnije i racionalnije
razmisliti o problemu koji vas tišti.
• Izbačeni iz takta: Loše raspoloţenje nastaje kao posledica nemogućnosti da se izrazite na primeren način, kaţu
psihoterapeuti. Ako vas je neko uzrujao ili povredio, najbolje bi bilo da mu to i kaţete. Pritom moţete upotrebiti
tzv. sendvič tehniku. Najpre recite nešto pozitivno toj osobi, potom ono što vas je kod nje uzrujalo, a sve skupa završite
ponovno nečim pozitivnim. Ako ova metoda nije primenjiva u nekoj situaciji (recimo u odnosu sa šefom), najbolje što
tada moţete učiniti je poveriti se supruţniku ili prijatelju. Osetićete neverovatno olakšanje kad podelite teret onoga što
vas muči.
• Preplavljeni stresom: Nemojte ništa govoriti, već lupkajte! Tako barem kaţu terapeuti tehnike oslobaĎanja
osećaja (Emotional Freedom Technique). Lupkanjem se uravnoteţuje prirodni tok energije u telu, ona je nešto poput
"emocionalne akupunkture". Lupkajte lagano srednjim prstom po kostima ispod očiju pet puta, zatim lupkajte po tački
gde se sastaju ključna i prsna kost, te nakon toga lupkajte po rebrima oko 8 cm ispod svake ruke. Lupkanje navedenih
energetskih točaka dovešće vas u opuštenije stanje.
• Ustali ste na levu nogu: U takvim danima preporučujemo sledeću tehniku:
- prvo ocijenite koliko ste uzrujani ocjenom izmeĎu 1 i 10
- upitajte se jeste li vi na bilo koji način odgovorni za postojeću situaciju i jeste li mogli postupiti drugačije
- razmislite kako biste poboljšali situaciju i sprečili da se ona ponovi
- priznajte da ne moţete kontrolisati emocije ljudi koji vas okruţuju te otpustite i tu misao
Ova metoda deluje, jer po pravilu vredi da je sve ono što vam se dogaĎa zapravo posledica vašeg stava u ţivotu.
• Toliko ste nemirni da ne možete spavati: Joga majstori preporučuju sledeću veţbu: lezite u krevet ispruţenih nogu,
brade postavljene u ravnini prsne kosti i ruku opuštenih uz telo. Osvestite svaki dio tela, počevši od noţnih palaca. Kako
"putujete" po telu, opuštajte svaku skupinu mišića do koje doĎete i dišite ujednačeno. Pustite očima da potonu u očne
duplje, zube lagano razmaknite kako biste opustili čeljust. Udahnite i izdahnite duboko deset puta. Ova tehnika umiruje
um, jer vas prisiljava da se usredsredite na telo, a potom na disanje. U roku od pola sata trebali biste utonuti u blaţeni
san.
Još saveta za bolje raspoloženje
Evo još nekoliko saveta pomoću kojih moţete prekinuti stresnu situaciju tokom dana. Primjenjuju ih sasvim obični ljudi,
suočeni sa svakodnevnim teškoćama.
• Kada imate toliko obaveza da vam se čini da ćete se raspasti, pronaĎite mesto na kome ćete se moći dobro izvikati.
Vičite iz petnih ţila sve najruţnije i najprostije reči koje vam padnu na pamet. Ubrzo ćete se osećati bolje.
• Kada vas neko jako uzruja, zamislite tu osobu kako se jako, jako smanjuje. Teško će vas povrediti netko ko je u vašoj
glavi veličine naprstka.
• Kad ste pod stresom, pomoći moţe i pranje kose. Masaţa glave i miris čiste kose mogu razbistriti um i popraviti
raspoloţenje.
• Pre no što uveče poĎete na spavanje, zapišite sve ono dobro što vam se dogodilo tokom dana. Sklonite notes pa, kad
vam se opet pokvari raspoloţenje, nasumce je otvorite – uvek ćete u njoj naći nešto što će vas obradovati.
• Napravite test "tri puta deset". Upitajte se hoće li to što vas je uzrujalo biti vaţno za deset dana, deset meseci ili deset
godina. Odgovor će u najvećem broju slučajeva biti "ne". Takav odgovor zaista vas moţe vrlo lako prizemljiti i smiriti.
• Pokušajte se umiriti disanjem pri kojem ćete naizmenično zatvarati po jednu nozdrvu. Dakle, zatvorite jednu nozdrvu,
udahnite i zadrţite dah. Potom začepite drugu i izdahnite kroz prvu nozdrvu. Ovo je jogistički način opuštanja i pomaţe
vam uravnoteţiti rad obe polovine mozga. Dok radite ovu veţbicu, upitajte se vredi li zaista biti toliko uznemiren zbog
nekog dnevnog dogaĎaja. Nakon što primenite opisanu veţbu, vaš će odgovor obično biti "ne".
• Dobro poznati recept za rasterivanje lošeg raspoloţenja je šetnja na sveţem vazduhu. Priuštite takav izlazak svaki
dan. Ako je vreme loše i ne dopušta šetnju, otiĎite na bazen ili u saunu. Nakon toga više ništa neće izgledati jako
strašno.
Metode čišćenja II DEO (EFT)
U ovom postu vam predstavljam tehniku "tapkanja" preuzetu iz knjige "Samoozdravljenje" Kristijana Kolege, (četrnaesto
poglavlje). Ovo je tzv. EFT tehnika.
Proces samoozdravljenja
U ovom poglavlju naučit ćemo koje energetske točke prenose negativan signal iz PU-a u tijelo i na koji način moţemo
svjesno utjecati i promijeniti svoju podsvijest. Prije samih točaka slijedi proces prepoznavanja
problema. Evo nekih uputa kako prepoznati problem prije nego ga idemo rješavati.
1. PronaĎite problem koji želite riješiti (emocija, bol, stanje, negativno vjerovanje...). To znači da unutar uma treba
utvrditi što je to što nas smeta. To moţe biti odnos s drugom osobom ili naše financije. To moţe biti zdravlje ili općenito
kvaliteta našeg ţivljenja. Potrebno je priznati sebi što nas doista smeta i kako se zbog tog osjećamo. Na primjer, imam
problema s bračnim partnerom i osjećam ljutnju zbog toga. Znači, ono što nas smeta jest naša ljutnja. Radije bismo da
se ne ljutimo, no ipak nalazimo dovoljno razloga za ljutnju. Proizvodimo emotivno stanje koje nam ublaţava neko drugo
stanje koje je još gore od ljutnje. Pokušajmo naći razlog zašto nas to ljuti, čega se bojimo, što izbjegavamo. Iskrenost
prema sebi ključ je svega. Ako smo neiskreni prema sebi, problem će otići natrag u podsvijest i do rezultata neće doći.
Ukoliko se radi o tjelesnoj boli, lošem zdravstvenom stanju, utvrdimo točno gdje je ta bol i kako se osjećamo dok nas
boli (bespomoćno, tjeskobno, ljuto...).
2. Odredite jačinu djelovanja problema na vas na skali od 0 do 10 Nakon što smo ustanovili koja nas emocija smeta, ili
koja bol muči, uzmimo skalu od 0-10, gdje bi nula bilo "ne smeta me" a 10 "uţasno me smeta, ne mogu izdrţati".
Stavimo svoj problem negdje na tu skalu i, štoviše, pokušajmo pojačati intenzitet osjećaja do 10, ako je moguće. Svim
silama osjetimo koliko nas to smeta i pojačajmo taj intenzitet na maksimum. To moţemo postići tako da se prisjetimo
svih slika u memoriji koje su vezane za taj dogaĎaj ili tu osobu. Vrtimo taj film dok se osjećaj maksimalno ne pojača.
3. Tapkajmo sljedeća mjesta (energetske točke):
• oštrice dlanova
• vrh glave
• izmeĎu obrva
• sa strane oka (kost, arkada)
• ispod oka (kost)
• ispod nosa
• ispod donje usne
• ključna kost
• ispod pazuha
• stiskajte puis, duboko udahnite i izdahnite tekaţite "mir"
S dva ili tri prsta jedne ruke tapkajte po ovim toč- kama desetak sekundi, ili koliko je dovoljno da izgovorite
fraze koje su navedene u donjem tekstu. Jačina samog tapkanja neka bude takva da vam je ugodno, ali ne i da vas boli.
• oštrica dlana je meki mišić izmeĎu malog prsta i zgloba šake. Negdje na sredini bila bi prva energetska točka.
Tapkajte na nju kao prvu točku dok izgovarate prvu frazu.
• vrh glave je sam centar lubanje a tapkati se moţe svim prstima, po tom centru i oko njega.
• izmeĎu obrva, s dva ili tri prsta.
• sa strane oka, takozvana arkada, tvrdi dio kosti uz samo oko. Tapkajte na obje strane s obje ruke u isto vrijeme.
• ispod oka je jagodična kost koja malo strši na obrazu. Mogu se tapkati obje kosti s obje ruke u isto vrijeme.
• ispod nosa, dakle, odmah iznad gornje usne.
• ispod donje usne, odmah iznad brade.
• ključna kost se proteţe od ramena do ispod vrata, gdje su završeci uočljivi kao dvije kosti koje strše malo van, točno
ispod vrata. Koristite čitavi dlan ruke da se tapkate na to mjesto.
• ispod pazuha, ne u sam pazuh, već 3-4 cm ispod, gdje je kod ţena početak grudi.
• točka na pulsu ruke moţe se stiskati ili po njoj tapkati. Ova točka uključuje i točku s druge strane, koja se stimulira ako
samo stišćemo taj dio jednom rukom. Ako ţelite, moţete prvo tapkati pulsnu točku a zatim točku sa suprotne strane,
gdje obično stavimo ručni sat. Dok tapkamo ovu točku, udahnimo duboko i izdahnimo, i u isto vrijeme izgovorimo riječ
"mir", prizivajući takvo stanje u svoj um i tijelo.
4. Osjetite koliko se intenzitet osjećaja pomaknuo na skali od 0 do 10
Nakon uzdaha-izdaha, popijte malo vode, opustite se i vratite um na one iste neugodne situacije, osobe, slike, zvukove i
si., i odredite koliko je sada taj osjećaj intenzivan.
5. Nastavite tapkati dok se negativan osjećaj ne smanji na nulu.
Kad se osjećaj smanji na nulu, naša će prošlost i dalje ostati ista, ali će nam se činiti kao da se nekom drugom dogodilo,
kao da pričamo neku priču koja nema neke emotivne veze s nama. To je stanje slobode od emotivne zatočenosti i
moţemo smatrati da smo tu točku u podsvijesti upravo očistili.
6. Kad je osjećaj na nuli, nastavite tapkati pozitivnu afirmaciju za koju želite da se dogodi
Kad negativan signal prestane dolaziti u tijelo, postat će nam puno lakše zamisliti neku ugodnu viziju i imati dobar
osjećaj prema toj viziji. Dok zamišljamo tu viziju i proţivljavamo te dobre osjećaje, moţemo se nastaviti tapkati dokle
god ţelimo. Jako je vaţno da u našem umu što duţe drţimo pozitivnu viziju i pozitivne emocije, kako bi se ona što brţe
ostvarila na fizičkom nivou.

Fraze prilikom tapkanja:

1. Iako imam ovaj "problem" (specificirajte točno koju emociju, bol ili negativno vjerovanje ţelite promijeniti), ja sebe
prihvaćam i volim onakvog kakav jesam, duboko i potpuno.
2. Ovaj "problem". (Obrati paţnju na sam osjećaj koji je vezan za problem ne dajući razloge i ne racionalizirajući taj
osjećaj. Ova ljutnja, ovaj jad, ovaj bijes...)
3. OslobaĎam i otpuštam ovu emociju (bol, negativno vjerovanje...)
4. Ja sada ozdravljujem, mijenjam se i moj se ţivot mijenja na bolje.
Tapkajte se na navedenih deset točki na tijelu izgovarajući fraze. ProĎite nekoliko krugova od prvog do zadnjeg mjesta
tapkanja stalno izgovarajući prvu frazu. Potom, nakon udaha-izdaha, krenite na drugu frazu, tapkajući se na isti način.
Nakon sve tri fraze (dakle, desetak krugova tapkanja) provjerite na skali od 0-10 koliko se smanjio intenzitet boli ili
emocije koju osjećate ili negativnog vjerovanja koje vas proţima. Tapkajte se sve do nule.Kao primjer naveo bih onaj
problem s računima, dugovima i nedostatkom novca. Recimo da je to situacija i da se osjećamo tjeskobno, nervozno,
bespomoćno i u nekom strahu. Imamo osjećaj da je rješavanje problema izvan naše kontrole. Ne znamo kako ćemo
zaraditi taj novac i strah nas je od posljedica neplaćanja dugova.
Sad smo ustanovili problem i sada treba vidjeti koliko nas smeta, koliko smo u strahu i koliko smo bespomoćni. Recimo
da je to na skali broj 7. Sad krećemo s tapkanjem po oštrici dlana i s izgovaranjem
početne fraze koja će sluţiti tome da samom sebi naglas opišemo situaciju i kako je osjećamo. Potpuna iskrenost
nuţno je potrebna.
Izgovarajmo dok se tapkamo:
"Iako imam ove dugove i račune, i nemam novac, i strah me budućnosti jer se osjećam bespomoćno, ja ipak sebe volim
i prihvaćam onakvog kakav jesam, duboko i potpuno."
Dok to izgovaramo, budimo svjesni situacije, fokusirajmo se na sam problem i dopustimo da nas obuzme taj negativni
osjećaj. U ovom trenutku aktiviramo jednu ili više točki unutar PU-a. i vadimo ih u svjesni um. Osjetit ćemo reakcije u
tijelu i nastaviti tapkati na sljedeću točku, vrh glave, i tako do kraja.
Na svaku točku tapkajte koliko ţelite, recimo onoliko koliko je potrebno da izgovorite frazu jednom ili dva puta.Dakle,
prvi je krug bio priznavanje situacije samom sebi. Kad smo napravili udah-izdah, sad je vrijeme za drugu frazu. Do sada
smo priznali sebi ono što nas muči, a sada ćemo se fokusirati na ono što smo sebi priznali i razotkrili.
Tapkajmo oštricu dlana i izgovarajmo: "U dugovima sam i nemam novca. Strah me. Bespomoćan sam." Nastavimo to
izgovarati sve do uzdaha-izdaha. Ovaj dio namijenjen je tome da se pravilno fokusiramo na konkretno negativno
emotivno stanje. Zatim popijemo malo vode, duboko dišemo, i nastavimo sa sljedećim krugom tapkanja.
Tapkajmo oštricu dlana: "ja sada svjesno i svojevoljno oslobaĎam i otpuštam ovu tjeskobu, strah i bespomoćnost. Do
sada su bili dio mog identiteta i na taj su način štetili mom ţivotu. Sada ih vidim i sada odlučujem da ih oslobaĎam i
otpuštam iz svog uma. Neka idu van, ne trebam ih više."
Tapkajte ove fraze do uzdaha-izdaha, kaţite "mir" i popijte malo vode. Sada se opustite duboko dišući i počnite u umu
ponavljati isti problem s nedostatkom novca, silnim računima i dugovima i odredite koliko vas sada te emocije diraju na
skali od 0-10. Je li isto, više ili manje? U svakom slučaju, nastavite sav ovaj proces dok intenzitet emocija ne dostigne 0.
Fraze koje izgovaramo prilikom tapkanja od esencijalne su vaţnosti. Te bi fraze trebale iritirati naše negativno stanje
tako da ga tapkanjem moţemo neutralizirati. Fraze su, prema tome, slobodan odabir riječi

koje vam efikasno iritiraju podsvjesne točke. Ukoliko osoba nije u stanju sama stvoriti efikasne fraze, tu
moţe pomoći netko s uspješnom praksom tapkanja ili neka druga osoba koja poznaje ovu metodu i spremna je raditi s
vama u pronalaţenju pravih fraza.
Sve ono što nam u ţivotu smeta idealno je za iritiranje podsvijesti. Vrlo često to će biti bliske nam osobe s kojima
imamo konflikt ili s kojima ponekad imamo neugodna iskustva. Iritacija negativnih stanja poţeljna je u ovom izlječenju
jer bez toga PU ostaje podsvjestan i ozdravljenje nikad ne moţe biti potpuno.
Dobro je navesti i činjenicu da su ţene po prirodi više u kontaktu sa svojim emocijama i poznaju tu domenu
puno bolje nego muškarci. Ţenama je ozdravljenje od negativnih emocija stoga puno lakše. Ovo ne mora nuţno biti
pravilo već je to moje osobno dosadašnje iskustvo u praksi.
Muškarcima zapravo nije problem biti u kontaktu s emocijama, ali društveni odgoj kroz koji je prošla većina muškaraca
uglavnom feminizira sposobnost osjećaja tih emocija pa se zbog toga većini muškaraca "zaledi" put do emotivnih stanja,
posebno onih neugodnih. To oteţava oblikovanje pravilnih fraza koje bi trebale postići ţeljeni rezultat. Dok su ţene više
u kontaktu s emocijama, manje su u kontaktu sa svojim sustavom vjerovanja; zato vrlo lako mijenjaju mišljenja i emocije.
Kod muškaraca je situacija suprotna; budući da su emotivno manje aktivni, sustav vjerovanja postaje puno vaţnija stvar.
Zato za muškarce savjetujem da preispitaju ono u što vjeruju.

Na primjer, situacija s računima i novcem moţe se analizirati kroz vjerovanje u to kako će, kad će i hoće li novac doći.
Muškarac se moţe posluţiti skalom od 0-10 kako bi vidio koliko vjeruje u odreĎene stvari:
Vjerujem li da će novac doći na lak i brz način?
Vjerujem li da zaslužujem da mi novac dode?
Vjerujem li da mogu, znam, hoću i si?
Dakle, "koliko vjerujem u ono u što vjerujem i zašto?" bila bi neka od pitanja koja bi muškarci trebali postavljati sebi
kako bi došli do uzroka problema. Ovdje posebno treba analizirati negativna vjerovanja koja su suprotna onome što bi
htjeli imati, kao na primjer:
"Ja ne znam, ja ne vjerujem, ja ne mogu, ne znam kako, gdje i tko" i slična negativna vjerovanja. Potrebno ih je
promijeniti u pozitivna i naučiti vjerovati da je to prava istina. To se takoĎer postiţe tapkanjem.
Jedna od fraza za to bila bi: "Iako ne znam kako će mi novac doći, i iako ne vjerujem da će mi doći na lak način, ja ipak
sebe volim i prihvaćam onakvog kakav jesam, duboko i potpuno"
"Ja imam negativno vjerovanje o novcu." bila bi druga vrsta fraze.
Konačno, kao rješenje: "OslobaĎam i otpuštam sva negativna vjerovanja i stavove i otvaram se za to da novac dolazi
lako i brzo i da ništa za mene nije problem. Iako moţda ne znam kako će se situacija riješiti, to nije problem jer je to
samo trenutno stanje.
Ja se sada oslobaĎam utjecaja ovog trenutnog stanja i otvaram za sva moguća rješenja. Novac dolazi brzo i lako, bez
velikog napora."
Kao što vidimo, u svakoj situaciji treba naći idealno rješenje koje bi nas zaista činilo sretnim i mirnim.
Prvi dio stvaranja fraza jest priznavanje sebi da je trenutna situacija loša jer su moje misli i osjećaji loši. Zato to
priznamo i oprostimo sebi i krenemo sa zamišljanjem idealne situacije i autosugestijom uvjerimo sebe kako je to
moguće za nas. Zamislimo neku lijepu situaciju i dopustimo sebi da vjerujemo da je moguća za nas i kako prepreke ne
postoje jer ih više ne zamišljamo. Tapkamo se čitavo vrijeme i posebnu paţnju usmjeravamo na emotivno stanje.
Ukoliko se negativni osjećaju smanjuju, na pravom smo putu.
Zaključak ovog poglavlja:
Prizivanjem negativnih stanja pomoću memorija iz prošlosti + tapkanjem po energetskim točkama + pozitivna afirmacija
=> ozdravljenje uma i tijela => rješenje svih problema
Nakon kratkotrajne prakse od samo nekoliko dana tapkanja, jedan sat svaki dan, primijetit ćemo zapanjujuće promjene
u svom ţivotu. Prvi je simptomuglavnom osjećaj olakšanja i povratak energije. To je zato što negativne misli i osjećaji
oduzimaju energiju tijelu jer su neprirodni. Negativna misao popraćena negativnom emocijom ekvivalentna je neistini.
Dakle, kad se osjećamo loše i imamo loše misli, to je znak da sami sebe laţemo u vezi nečega i da nam nije poznata
prava istina. Suočavamo se s nepoznatim i stvaraju nam se negativne emocije, a iz tog stanja svi ostali problemi
nastaju jedan za drugim.
Potrebno je biti konstantno introspektivan, posebno na samom početku dok se takvo ponašanje tek usvaja kao navika.
Uvijek treba biti spreman suočiti se s bilo kakvim strahom ili nekim drugim negativnim osjećajem, te biti prisutan u
sadašnjem trenutku, priznati sebi kako se osjećamo i krenuti s tapkanjem.