Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • k3 PDF

    Uploaded by

    Buba Desa
    15 views5 pages

    Original Title

    k3.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    15 views5 pages

    k3 PDF

    Uploaded by

    Buba Desa

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 5
    Bde Undue tints Zapdajepealcion, na prime, pe poopie, ze fave ange heme me sep ‘tensa ips podjednak pieraraouane gape a na alonemogne prone nc stl protien in post ‘anon wean pa Pritam Ko inom ‘Seton poems madon uaeea bog een pan ie ek jena | pron mere ogame te anemia eet acon geen opt i Jestinkeren tm piste ante predonew nave ‘in princi thnks nase cn Ces et Intoralkemeogn sovh problems edi, pst alr we «precio anno suka tboalogeuplpunos ads: poxtoi tha Iiaitcnat Naka ne tk vednosbe newline mno fhoreosaraj Nakata navel powerful rane po pain xara Mine Te orn a temeln take malo pina da opine dimen arn fits roa avs mt onan oot na etna Spa moja Hens atevne pz | pean tlt he por naa. ao in he eer tegltvaj onogomie oka dao, pone ogra po tel tie dn pom due eane cho Ike pale) mala ne pet sat oclvan ted sos nea vor kan oss mg pres Ns pine conoid ogy wg -porim colin ann: Doon cd cane Jroanora ore as Hoe pe donor navalaih eat © Pion} seins amr peli Obata vg po ‘erent da chon ao dream prada bj ‘i metodlg salir po ete, Pope Sve kg medi, rl tel anal ger telat plc plan dae mavodao vednosso neta semis co ervaptnn gh ce pant naj mtn a camo pmo tan EE Tenuta tt, cba Da meres poate ‘hom sore ene etke preps Onde nena mesa moe spr roma nee hj sk nolo svc da has aust kaa dospemo u iskutenje da se okzecemo jing naucl | tehaalogi adi relvanjaeholokih problema. Na ivesnemacine, naka ne ita vite do detaljan, brid verfkujuch | dokumentonan pes Sup saznavanj, Nauka zahteva da nen paktgari minimalizja stavke, da nastofe da eliminiu pristrasnot, da provera feaulate, te da zakjucke ogranigavu na ono Sa fe polupr fo dokarim. U tom smislu, nauént meted sade jedan resin saith princp" koji tt tome da oberbed cospevanje do nape! fresnog tacnog i racionalnog rezaltata. U met hej} noana Pniva ovaj eck princi, moemo imati povetene Mcionalnostnjenogeezltata + Ipak, ova) metod mote sadetatiskivene pretpostake hoje ‘Mogu cat na nauénu praksu. Na primer, polar 9 armas {yndnju da modernom paskom doninicaia model kei sa uvede ‘bie atk, Po tom shratanj,neitonajole earumemm (na pr Aer, nek feck pret) kada tj predmeteatozimn na niego ajeiostavnije elemente (kao tos atom elektron, tao 1 atrazimo sie koje del te elemente (oa primes grove Mai eleltcomagnetizam). Medutin prema kritcatina, oval te- ek! prstup je neprikledan a osteoblast, Distere kao ito su ekonomi, sociologi politika oauka mogs dd lavena reanostukoliko gdrusev" syeda na publ rir aca kojima mehanicki upravlsusile nog interes Tos nije a nae svar jeste to Sto pojedal biol! ver da 1 fzke narocto obmanliv w proucevan eho-sserna, edukcionistcks tendencia mote da prenebregne ii ake ne odnose kiki posije unutar nekog eko-sistema. Red am dosloo ne mote od drveca david Sume Signo tome, priveéenost mehao\stickom objagnenju moze fihrivi nate xcumevanjeekoloskih veza. Na primer, tara ae vode oka naseg razumevanja ponasena fvotje had se Foxmulsu w mehanistichisterminima. Ponsa na fe wsloljeno i pelagodavanjem sa livotet stedina yeneaksprogramiranc. Oba ova bjainienja mog efor kao nepromenvi,deterministchy,mehanistikt spr akont’ Da ponovime, 2a mange biologe to predstarho ie Stone ne Ms cape ae 6 ati ea tod ett ent lopacen i pojednostalien opis ponatanjativotinla. Cak je najednostavniorganigam w sanju da promens svoju torn sedinu, isto tliko holkoje2votna sedinau stanja da izmeni sjegovo potomstvo, glad da solos ekolotke promene dogadsj kalo sumnicetako sacs deterministickim rakonima Prema to ‘me, politika upraljnja divi: Avotinjama 2asnovana na meh ‘steko models ponaanjaZivotinja mala bi raaiite posedice i preporuke od politike koja pretpostava da pre promena nego postojanost aenaears norm. Dakle,upekos privrdenortsnauke ‘recnostima nepristrasnost 1 objektivnst, mauéna praksa ne predstaulja uve, kao sesmatrao, neprstasnu procedur, "Nauka se, takode, ponekashvata ne kao med i proce 1, vee lao masa informact ill injenica.Zasigurno,cinjenice jew objcktine a ako naka otkriva Sinjenice, nauna zane ‘cea bit abjelvno, i bl mt © nauéno}objetivnosts bteo da ‘as navede dau to poveryemo. Kaliko bismo bil komotn kad bso se pr suogavanjseholotkim izazovir sla samo ns rauéne informacje Cak | kada Se einjenice ustanovavaju po sedtvom briive, metadcke venue proceire, moramo «ds vidio da Enjnice retko kavaju Gtavi pri, Oslananje ‘a dobro utwene nauéne informacije mote biti riskantno ko liko te informacie ne mogu da nam prate celovitoobjainene ‘Motda najvetaprepreka da se ria tava pita nije nesposob ‘ost nauke da pribav odgovore, vee njena ogranigenost x posta ‘janja ptana. Pre nego Sta se pouzdamo u nanéne odgovore u prilogreeju ekoodkih problema, meramo da zamo kakva to pitanja nautniclpostaijaja, a pitanja koja ont pestaljau esto ‘granicavaja faker kj lee ivan cbasti nave, 'Na primer, politike vode w mam rednom mestu nedayno su se sue» predlogom da se iagrade cai trake puta proko najveéeg moévarnog zembtai ete jekoodkiosetive rastove Sane, Pre raspraanja a speifznostima ovo predioga, vee or kealnog grad vahtevalo eda grat indenerobav istrtivane lad preporuku. Gradskiinenjer se vato sa preporukom da bi put reba agra abog einjenia koje sie w prog pated ‘as ie bre meng sa asec pene % Nn ete tnaene lugracivanja tga puta Tako je javnost pibwatilapreporuka u po {edu onoga ito bi tebuo da nim, So je wtemeljeno na ne ‘cama koje utvrdene nani itaéivanjems, Koje su ine nic” voile ovom zak? Grads inéener je sacinioiveita} _prepun grafkona brojeva ko) odraavaju projet poled ‘porate stanovnists,gustine naseljenoet, saobraésiih pretacu in totkova igre. Inienjer je riznan da eho! interes ler! susedstva nis bil uraéunati, posto se ne mo inner the nauénis objektvanoadin UUotimo fase dogada u jednojakvoj sia}. Dratvo se su “oteva sodlukom koja pokreze nekoliko star. Neke od th start ‘ogy se naucno merit i kvaniikevati, dok druge ne mg 8 obriom na to, kreatr! politike imajn dve opeie. Mogu da ig Mori star koje se ne mogu aaucno izmerit donot ashe amo na osnows snauéne Znjenice’ I mogu adbact nauk kao pkladnu osnovu za donosenje edluka. U ovo) oved pozsato} suai vanignc se gotovo wvek priklanjatu sudu nauk. Bjmori Lovins, medunarodno prznat sews za energet fu, ubazao je a slg poentu kad as Je podsetio da odgvork ave dobijamo zavise od pitanja kaka postarbam Lovin pr Degas primera t abattenergetske politic kako bi ravio cv [poentu Ukolko na problem senergiom odredime kao probern fubdevara, ako matemo zalljtt da trofimo enengeske reer ‘ve te da su nam potcbni nov avo energie Nauka mode da do kumentujecnjenice o iserplivanjuzalina, da kalkulSes poznatin alldinama rezerve ug, nate i ranma, da porditehnootke prednostraznovanihevorsenene, ted predvidtoikove if Jasnosti nafs, nullearah | postrojena aa proizvodnjs us ‘who da. Prema ome, moleme da zai sakuplane anata ne kolgine ewan nauénih podataka oraznim alternativan \ preirodnysenergie. Takode modemo da ramisimo da bis, « ‘obrirom nae dinjenice, eka alteratva (na primer oplodn resk- tori 20 auklerru fis) sogla jai kao najacumnis open ‘a odlaka se, pravoim modem zamist, tem na odjektinit, ‘stalin navnim inenicams, Tey cto nu Win Wiehe [No tklike nat problem s enerijom odredimo ka pit je potceine, dacemo ralitte odgovore. Poecemo da poste iano pitanja o Korl8enju energie, uskladivanju energetskih |uvora’s njhovim korisenjem, energtsko efikasnosti odgors~ rajnciestehnologiama* sien. Verovatnje eda ée se nauénik ‘ej postaijs ta pitanja ustedstediti na probleme kao sto su arsanje domova, ola, efiasnostelektrignih motore,oste tiene elekarta! ured, eutomobil koji Sede gorivo, masovni saobrats, vodenigno gorive, sungevs energia ako dalle a- ‘no je dae informacie Koy nastaj i napora da se edgovori a or plana, koje su sto tok Cnjenéne i ebjekivne kliko 1 informacje koje proalre ie pitanja o snabdevan, supers. W range energetske politike, Ove Gnjenive mogle bi valano pokuzti da je greanje domova na sruju potpuno nevazumao, fake ako je vor te sae, poredenjusaternaivmim ievur is, besbedan‘efiasan, Dal, imam situa Koo) dv skupa dinjenica, snauéne ‘ace glessta pode vallana objet, vodesaseam az ‘km poithama preporaivanja.Jedan skup énjenica podréava tegradivanje novih energetskih postrojenj, a drug ved mags tava aa podesne tchaolgic U jednom rakvom seenai same acne cinjenice nia name gowreo tonne ko alternative bad inaberemo, kasnjn poglasima inptivace se ope tskove sojstve ne rasudvanjy oc einenica ka vednostina, Poof se odavno primetii ds mas opis svela sami po sebi ne obaveryju na neke redenevljudke 0 tome kako bi svt thal da izgleda. edn. Sarno priznsvanje ea iemed Sinjenigih i vredmosmihikaza oveljao e dats uporori na preterano uslanjanje na nauk | ‘ehnologi. Naodite treba da hudemo oprezn kada razlucue ‘mo Kaha to ptanya posta ekoloskinauénic, Ukolko su ta pitanjsograniena, i adgover na nih big ogranigen, a takva ce ‘it! politika preporucivans koja dro usa na sno th odgovora ‘Ode, onda, naudneinulage soja pitanja? Ogowor gst «la nana pitanja uvelko} mer formiraj ud kot plage ma tna istatianja Sovremena,nainoia nau seadivania pred stavjainskup poduhvat, Obsino Th nasa vade 1 pavatn preduzetnil Projekt koi se fnansirau su projekt ko! ogo ‘aja ptana Sto th posta vada sinc, Na peimer, ne by trebalo da se znenodimo Kada nauénici koi rade 2a hemsjsku Industria na problem etporni wrstainsckata odgovaraju repo: rukom dase upotrebe novi (obieno ska emis pest "Nauka koa 1! sptvana pod takvim astevima manda ne pera Wek odgovore kakve lads indus dele da cu, a verovato. a pratanj radikalnoralcth odgovora ozbilina fe ogranizers. Nadovezuuci se na Lovins primer senecliom, sve Sto se 208 ‘© nuklearno ener pie i istrativana koe irdrava amerié: ka vlads, Pogotouo je Ministrstvo odbrane troiio miljarde do lara 2a eazvo) muklearnog naorutanja. U svar standaecn plan 1a nuklerna postojenj jste modikovena vers noklearnog, reaktoralakay napaja podmornice. Dakle ynanje hoje mame & ruklearnojenergi diektna se mote pri do potckih dh ka koje su donesenew sasvim raziitom kontckstu. (A takvo je [nate tnanje o hemiskim pestciima, Vosi deo tog istativanjs zapotet e okom svetskih ratovaw kojima se velo istafivaje hemjskog ori.) "Torn vnadi augers da je takvo znanje kako 4 majo} ‘meri razumno ill valjano nego Sto bi moglo bit, Medutia, mo- ramo priznat da ekoloske odluke kakve donosimo zavise od Informacia tehnolagieifnansjskih izvara Kojima rasplaze mo, ada ov zavise od tipova pitanja kakva posta noun

    You might also like