Univerzitet u Beogradu,

Rudarsko – geološki fakultet

TERENSKI DNEVNIK
Terenska nastava iz Opšte hidrologije
Mentori :Vesna Ristić – Vakanjac
Marina Čokorilo – Ilić
Dragoljub Bajić

Studenti : Ninoslava Mirkov G1/16

Dejana Šumarac G3/16
Marina Mišković G21/16
Ljiljana Lale G2/16

28. Jun 2018, Beograd

Sadržaj :

1. Kaptirano vrelo Sinji vir............................................................................

2. Izdanak laporaca........................................................................................
3. Izdanak kvarclatita.....................................................................................
4. Rgoška banjica...........................................................................................
5. Rosomački lonci.........................................................................................
6. Vodopad Bigar...........................................................................................
7. Izdanak sa fosilima.....................................................................................
8. Ponori Dojkinačke reke..............................................................................
9. Jelovačko vrelo...........................................................................................
10.Staroplaninsko oko.....................................................................................
11.Dag banjica.................................................................................................
12.HE „Pirot“..................................................................................................
13.RHMZ Dimitrovgrad.................................................................................
14.Brana Zavojskog jezera..............................................................................
15.Krupačko vrlo – Modro oko.......................................................................
16. Niški vodovodni sistem „Medijana“.........................................................
17.Hidrometeorološka stanica Niš..................................................................
18. Hidrometeorološko merenje na reci Nišavi..............................................
 28. maj - tačka 1
Kaptirano vrelo Sinji Vir
X Y Z

7595134 4822411 283

I stajna tačka (28. 05. ) :

Kaptirano vrelo Sinji vir:

Koordinate: x: 7595134 Nadmorska visina: 283m

y: 4822411

Prva stajna tačka bile su nam kaptaže za vodosnabdevanje Knjaževca. Ove kaptaže
smeštene su u gornjem toku reke Svrljiški Timok, sa desne strane.
Konkretno,kaptaža koju smo mi posetili, nalazi se na ukrštanju raseda.

Što se tiče njene istorije,glavni geodinamički događaj koji je obeležio i uslovio

današnji izgled, bio je sudar najmanje 2 velika kontinentalna bloka koja su se
kretala sve do zatvaranja okeanskog prostora među njima. Naime, 2 velika
kontinentalna bloka, zvani Danubikum i Getikum, udarili su u Mezijsku platformu.
Kao posledica ovog događaja nastali su graniti, ili su se tada postojeći ofioliti
nagužvali. Ceo ovaj događaj desio se pre više od 300 miliona godina,

Sledeći bitan događaj za oblast koju smo posetili odigrao se u Permu kada su
postojeće magmatske stene prekrili crveni permski peščari. Neki od propratnih
događaja tokom geološke istorije jeste subdukcija ove oblasti u mezozoiku, kredi
konkretno. Subdukcija je dovela do formiranja klasičnih andezita kao i latita koje
su karakteristični za ovaj region. Kasnije tokom krede, prekrili su ih krečnjaci koje
smo imali prilike da vidimo, kao i uzorkujemo.

Osim o petrološkoj istoriji, slušali smo i o strukturno – geološkim karakteristikama

oblasti. Na osnovu merenja elemenata pada jedne od strija na rasedu (EP 52/29),
kao i merenja elemenata pada na rasednoj površini (EP 128/66) na kojoj se ona
nalazi, zaključili smo da se radi o desnom transkurentnom rasedu.

Sa hidrogeoloske strane, ovo je jako karstifikovan teren sa puno kaverni i kanala,

koje su duboke i napravile su barijere i betonsko dno čija je svrha da smanji
gubitke. Pošto je teren izgrađen od krečnjaka(CaCO3), kod hemizma vode glavni
katjoni i anjoni su karbonati i kalcijum.
Slika 1 – Kaptaža izvora i tok Svrljiškog Timoka.
Foto: Sonja J.
 28. maj - tačka 2
Podvis - Izdanak laporaca
X Y Z

0595924 4822094
II Stajna tačka (28. 05):
Podvis – izdanak laporaca :
Koordinate: x: 0595924

y: 4822094

Na drugoj stajnoj tački videli smo u okviru proširene Timočke zone, izdanke
laporovitih sedimenata koji su sadržali i alterisane andezite. Laporac spada u
sedimentne stene koje se sastoje od čestica gline i kalcijum - karbonata ili
dolomita. Ove stene su uglavnom sitnozrne, ali se često mogu javiti I u slojevima
male debljine. Najčešće su tankopločasti ili listasti.Ovde smo takođe uzorkovali
stene.

Slika 3 – Uzorak sa izdanka

Foto: Ninoslava M.

Slika 2 – Podvis, izdanak laporaca

Foto: Dejan F.
 28. maj - tačka 3
Izdanak kvarclatita
X Y Z

0596619 4822128 252

III Stajna tačka (28. 05.) :
Izdanak kvarclatita:
Koordinate: x: 0596619 Nadmorska visina: 252m

y: 4822128

Treća stajna tačka je deo Timočko magmatskog kompleksa. Sa petrološke tačke

gledišta, slična drugoj – sadrži andezitsko – latitski kompleks. Razlika je u tome
što su ove stene nastale kao posledica kuglastog raspadanja. Na prvi pogled su u
potpunosti alterisane i neprepoznatljivih su karakteristika, međutim detaljnijim
ispitivanjem ipak se mogu uočiti njihove osnovne osobine. Ovo kuglasto
raspadanje bitno je sa hidrogeološkog aspekta jer se kao njegova posledica može
formirati pukotinski sistem.

Slika 4 – Izdanak kvarclatita Slika 5 – Prikaz kuglastog lučenja na izdanku

Foto: Sonja J. Foto: Sonja J.
 Foto: (Sonja J.)

28. maj - tačka 4

Rgoška Banjica
X Y Z

0598268 4822122 244

IV Stajna tačka (28. 05) :

Rgoška banjica:
Koordinate: x: 0598268 Nadmorska visina: 244m

y: 4822122

Četvrta stajna tačka ima izvorište termalne vode sa temperaturom od 25 stepeni

Celzijusa.Nalazi se 5 km jugozapadno od Knjaževca. Nastala je kao posledica
raseda regionalnog prostiranja.Banja je poznat još od davnina, a najbolji dokaz za
to su ostaci rimskih kupatila. Ono što je zanimljivo u vezi sa ovim izvorištem je da
se ono nikada nije presušilo,čak ni posle intenzivnih antropogenih uticaja. Sa
terapeutskog gledišta svrstava se u hipoterme, sa temperaturom od 20 do 34
stepena Celzijusa. Analizom hemijskog sastava utvrđeno je prisustvo Selena,
Radona, Magnezijuma, Fluora.. Zbog prisustva Radona, koji je gas dolazi do
pojave mehurića. Rgoška banjica se korisiti u balneološke svrhe.
Slika 6 – Rgoška banjica.
Foto: Marina M.
 28. maj - tačka 5
vodopad Bigar
X Y Z

43o 21’ 18’’ 22o 26’ 36’’

V Stajna tačka (28.05.):

Vodopad Bigar:
Koordinate: x: 43o 21’ 18’’ Nadmorska visina: 447m

y: 22o 26’ 36’’

Poslednja stajna tačka prvog dana,i zasigurno najlepša – vodopad formiran na

naslagama bigra. Ova pojava formirana je na Stanjanskoj reci, na Staroj planini.

Vodopad je visk 35 metara i jedno je od čuda prirode na Staroj planini. Nalazi se

na mestu na kome se potok Bukovski Do uliva u Stanjinsku reku. Na vodopadu
Bigar, voda se preliva preko lakog rupičastog kamena (bigra) po kome je i dobio
ime.Bigar je stena koja ima veliku ukupnu poroznost koja često ne mora uopšte biti
efektivna. Ta poroznost formira se na račun delovanja biljaka. Biljke uzimaju hidro
– karbonat i talože,odnosno izbacuju kalcit,posle čega umiru. S obzirom da se
nalaze u steni,kada uginu,ostavljaju šupljine koje bigru i daju tu šupljikavu teksturu
koju ima. Da je vodopad ’hladan’ zaključili smo na osnovu toga što se bigar
formira oko hladnih izvora,nikako termalnih i toplih. Hladna voda ovog vodopada
je zasićena mineralima, dok se preko grana, stable i lišća u neposrednoj blizini
vodopada taloži krečnjak stvarajui brane. Sam Bigar se vezuje za masu drveća u
void čime pravi neprobojnu branu iznad koje nastaje jezero. Ova jezera su male
površine, plavo – zelene boje, a sakrivena su u gustom rastinju iznad Bigra.

U okolini vodopada priroda je jos nezagađena, Stanjinska reka je bistra, ledena i

čista pa voda u neposrednoj blizini može da se pije.
 Slika 7 – Vodopad Bigar
Foto: Ljiljana L.

Slika 8 – Vodopad Bigar

( preuzeto sa : http://anta019.blogspot.com/2016/02/vodopad-bigar-biser-prirode.html)
 29. maj - tačka 6
Slavinjsko grlo – Rosomacki lonci
X Y Z

43o 8’ 44’’ 22o 52’ 07’’

VI Stajna tačka (29.05.):

Slavinjsko grlo – Rosomački lonci

Koordinate: x: 43o 8’ 44’’ Nadmorska visina: 678m

y: 22o 52’ 07’’

Prva stajna tačka drugog dana je ujedno i najlepša ali i najmarkantnija koju smo do
sada videli. Predstavlja specifičnu formaciju koja je nastala stalnim meandriranjem
Rosomačke reke kroz grudvaste krečnjake jurske starosti. Ona se prvobitno usecala
kroz nevezane sedimente ,da bi isto nastavila i kroz kompaktnije grudvaste
krečnjake sa amonitima. Rosomača pravi neobičan kanjon slojevitih ivica u kome
se nalaze više proširenja sa virovima, koja podsećaju na lance, po kojima su i
dobili ime. Slojevitost ovih krečnjaka koja je veoma lako na prvi pogled uočljiva.
Pošto se Rosomačka reka nalazi na večoj visini od lokalnog erozionog basisa ona
teži da dostigne njegovu visinu pa se zato vertikalno useca i spušta do reke
Visočice, a Visočica se spušta do erozionog bazisa.

Slika 9 – Rosomački lonci

Foto: Marina M.
Slika 10 – Rosomački lonci
Foto: Ljiljana L.
 29. maj - tačka 7
Izdanak fosila pored puta ka Jelovačkom vrelu
X Y Z

43o 10’ 33’’ 22o 49’ 39’’

VII Stajna tačka (29.05.):

Izdanak fosila pored puta ka Jelovačkom vrelu:

Koordinate: x: 43o 10’ 33’’

y: 22o 49’ 39’’

Na putu za Jelovačko vrelo zastali smo kraj puta da bismo videli fosile (pretežno
brahiopode i školjke) krečnjaka iz doba Jure. Školjke ukazuju na pltikovodnu
sedimentaciju,a ovi krečnjaci nastali su transgresijom mora. Brahiopode,iako
preživele veliko izumiranje (do 95%),postoje i danas,ali u potpuno drugačijim
oblicima i kolima.

Slika 12 – Uzorak fosila

Foto: Sonja J.

Slika 11 – Otisci postojanja fosila

Foto: Ljiljana L.
 29. maj - tačka 8
Dojkinačka reka – zona poniranja

X Y Z

43o 13’ 15’’ 22o 47’ 19’’

VIII Stajna tačka (29.05.):

Dojkinačka reka – zona poniranja:

Koordinate: x: 43o 13’ 15’’

y: 22o 47’ 19’’

Na Staroj planini, kod sela Dojkinci nedaleko od sela Vrelo, treperi Dojkinačka
reka, dugačka 25 km. Glavna leva pritoka Dojkinačke reke je Jelovačla reka.
Ponori se nalaze na celoj dužini reke koja se celim svojim tokom nalazi na velikom
rasedu. Formirana je na trijaskim krečnjacima, a normalni rasedi omogućuju
formiranje većeg broja ponora tokom reke. Poput svih reka sa ovog područja i ona
sadrži veliku količinu minerala i crvenih peščara.

Slika 13 – Ponorska zona Dojkinačke reke. Foto: Ljiljana L.

 29. maj - tačka 9
Jelovičko vrelo

X Y Z

43o 11’ 0’’ 22o 50’ 0’’

IX Stajna tačka (29.05.):

Jelovičko vrelo:

Koordinate: x: 43o 11’ 0’’ Nadmorska visina: 730m

y: 22o 50’ 0’’

Predstavlja specifično sifonsko vrelo koje formira izdansko oko. Ono u svom
izvoru na mestu na kom smo bili ne predstavlja odmah deo Jelovičke reke,nego se
tek nakon nekih par stotina metara uliva u Jelovičku reku,koja se dalje uliva u
Dojkinačku reku (leva pritoka). Na vrelu, tačnije na profile jedan smo izvršili i
hidrometrijska merenja pomoću hidrometrijskog krila. Merenja se vrše tako što na
početku izmerimo rastojanje od leve obale i u zavisnosti od dužine terena merimo
dubinu. U ovom slučaju merili smo dubinu na svakih 0,5 metara, a od desne obale
po istim vertialama se mere brzine na onoliko tačaka koliko dubina toka to
zahteva. Nakon toga izračunavamo ukupan proticaj.
Fizičko – hemijske karakteristike: (pH, temperature, mutnoća, koncentracija
Kiseonika, elektroprovodljivost.) Izmerili smo ih pomoću multi - parametarske
sonde, koja ima pH sondu za određivanje elektroprovodljivosti I sondu za
određivanje turbiditeta, odnosno mutnoće. Pre svakog merenja moramo da
baždarimo instrument poznatim puferima. Uzorkovanje vode se vrši u sterilisanoj
boci koja se predhodno ispere vodom koju uzorkujemo. Merenje se vrši
potapanjem sondi u bocu ili na mestu isticanja. Nakon merenja sonde se isperu
destilovanom vodom.

Slika 14 – Hidrometrijsko merenje na prvom profilu . Foto: Marina M.

I GRUPA - Hidrometrija

Rezultati dobijeni korišćenjem multi – parametarske sonde :

pH = 7,9
e.p. = 206µS/cm
t = 10,4 º C
konc. O2 = 10,25 mg/l
mutnoća : 0 NTU

Slika 15 – postupak merenja pomoću multi – parametarske sonde

Foto:Ljiljana L.

L.O. (m) H (cm ) N1 N2

6,9 0
6,5 12 110
6,0 19 151
5,5 21 167
5,0 22 189
4,5 15 162
4,0 20 206
3,5 25 205
3,0 25 197 214
2,5 32 187 242
2,0 30 150 224
1,5 15
1,2 0
Tabela 1 – Rezultati merenja hidrometrijskim krilom 1. grupe
II GRUPA – Hidrometrija

Hidrometrijsko merenje urađeno na Jelovačkoj reci, na profile dva, neposredno pre

ulivanja u Dojkinačku reku.

Slika 16 – Hidrometrijsko merenje na drugom profile

Foto: Ljiljana L.
Rezultati dobijeni Hidrometrijskim merenjem:

L.O. (m) H(cm) N1 N2 N3

0,8 0
1,0 10 132
1,5 20 160
2,0 33 175
2,5 52 193 197
3,0 58 173 207 207
3,5 50 143 180
4,0 48 135 156
4,5 46 113 144
5,0 38 135 162
5,5 25 132
6,0 26 119
6,5 25 95
7,0 24 102
7,5 0
Tabela 2 – Rezultati merenja hidrometrijskim krilom 2. grupe
 29. maj - tačka 10
Staroplaninsko oko
X Y Z

43o 10’ 57’’ 22o 49’ 45’’

X Stajna tačka (29.05.):

Staroplaninsko oko:
Koordinate: x: 43o 10’ 57’’

y: 22o 49’ 45’’

Peta stajna tačka drugog dana nalazi se maltene u samom selu Vrelo. Određivali
smo proticaj pomoću ’easy flow’ sonde. Naime,prvi korak je merenje saliniteta pre
samog ubacivanja soli u vodu. Uređaj se na tom mestu postavi tako da sonda stoji
po sredini toka. Zatim se nizvodno odredi dovoljna količina soli (npr. 10 g soli u
100 l vode),koja se u kanti pomeša sa vodom i zatim prospe u tok. Sledeće što
radimo je da čekamo da uređaj izmeri maksimalno povećanje saliniteta. Tada on
sam računa proticaj pomoću vremena koje je bilo potrebno da talas povećanog
saliniteta prođe.

GRUPA 3: Podaci merenja pomoću multi – parametarske sonde na

Staroplaninskom oku

pH = 7,85
ep = 220µS/cm
t = 10,1 oC
konc. O2 = 10,6 mg/l
mutnoća = 2,4 NTU

Slika 17 – “Easy flow” uređaj. Foto: Sonja J.

 30. maj - tačka 11
Dag Banjica
X Y Z

43o 12’ 5’’ 22o 35’ 57’’

XI Stajna tačka (30.05.):

Dag Banjica:
Koodinate: x: 43o 12’ 5’’

y: 22o 35’ 57’’

Prva stajna tačka trećeg dana je termalni izvor koji se sastoji od tri izvora vode.
Nalazi se u kanjonu Gradašničke reke. Temperatura vode je oko 30 stepeni. Cela
oblast nalazi se u zoni navlake. Takođe,cela zona je uslovila isticanje iz dubokih
regionalnih struktura. Izvori izbijaju iz trijaskih krečnjaka koji se navlače preko
baremskih krečnjaka. Iza navlake vidimo krečnjački odsek i čist karst kao jednu
liniju. Pri izvoru je Dobrodolska reka, dok prolaskom kroz selo Gradašnica menja
naziv u Gradašničku reku te se kasnije uliva u Nišavu. Selo Gradašnica je
sedamdesetih godina angažovalo građevinare koji su omogućili sprovodnju cevi i
izgradnju vodovoda. Takođe jedan izvor su kaptirali i omogućili vodosnabdevanje
selu. Dag Banjica se koristi danas u balneološke svrhe, posebno je značajna kod
lečenje rana.Na ovom mestu izvršili smo merenja pomoću ’easy flow’ sonde.
Naziv Dag banjica dobila je u vreme Osmanlijskog carstva. Prema legend, lepotica
Daga, rodom iz Istanbula je na ovom mestu zalečila svoje otvorene rane na licu I
telu, za koje nije mogla da nađe lek. U znak zahvalnosti izvor je nazvala svojim
imenom. Hemizam ove vode je hidrokarbonatno – magnezijska mineralizacija.
Slika 18 – Izvor Dag banjice
Foto: Ljiljana L.

Slika 19 – Dag banjica, prikaz upotrebe lekovitih voda.

Foto: Marina M.
GRUPA 4:
Merenje su izvršena pomoću multi – parametaske sonde, dobijene vrednosti su
sledeće:
pH = 7,5
ep = 421 µS/cm
t = 29 oC
konc. O2 = 6,3 mg/l
mutnoća = 0,2 NTU

Slika 20 – Merenje pomoću multi – parametarske sonde. Foto:(Marina M.)

Merenja dobijena pomoću “easy flow” uređaja:

IS = 195 mg/l (t = 21oC)
S = 224 mg/l (t = 23,4oC)
Q = 170 l/s

Slika 21 – Prikaz merenja proticaja i saliniteta

pomoću „Easy flow “ uređaja
Foto: Marina M.
Hemijska analiza vode

Na osnovu uzorka koje smo uzele sa Dag banjice, grupa 4 je dobila sledeće
podatke:
- Na osnovu zastupljenosti anjona i katjona, ova voda je
- HCO3 – Ca – Mg hemijskog sastava.
- Klasa vode je karbonatna, a grupa je kalcijumsko – magnezijumska.
- Po Alekinu voda je II tipa ?????????????????????????????????????
- Vode suKAKO MINERALIZOVANE?????? NzM TO
- Na osnovu tvrdoće, ove vode su dosta tvde – jer je opšta tvrdoća 15, 37 dH⁰
- Specifična provodljivost je 340µS/cm i na osnovu toga su KAKO
MINERAL..
- Voda je bez boji i mirisa i prozračna je.
 30. maj - tačka 12
HE PIROT

X Y Z

43o 09’ 28’’ 22o 36’ 55’’

XII Stajna tačka (30.04.):

HE Pirot:
Koordinate: x: 43o 09’ 28’’

y: 22o 36’ 55’’

HE Pirot sadrži 2 generatora , snage od 40kW. Prvi je otvoren 1990. godine , kada
je na vlasti bio Slobodan Milošević. Zavojsko jezero je veoma bitno za HE Pirot
jer ona koristi njegove vode. Zavojsko jezero sadrži oko 170 miliona m3 vode,
dugačko je 17km i površine 550ha. U njen sklop ulazi i dovodni tunel, dužine 9km,
kroz koji se voda kreće brzinom od 8 bar. Tunel prelazi u cevovod dužine 2016m
koji dovodi vodu do mašinske hale u Berilovac i ima 2 turbine (40kW). Nizvodno
od hale se nalaze dva kompezaciona bazena, a jedan od njih je kupalište. Vode iz
HE “Pirot” se koriste za proizvodnju električne energije, prihvatanja poplavnog
talasa, kao I za snabdevanje voda. Elektrana je proektovana tako da radi četiri sata
neprekidno bez ispuštanja vode u reku Nišavu.

Slika 22 – Hidroelektrana u Pirotu

Foto: Marina M.
 30. maj - tačka 13
Hidrometeorološka stanica Dimitovgrad
X Y Z

43o 00’ 52’’ 22o 44’ 32’’

XIII Stajna tačka (30.04.):

Hidrometeorološka stanica Dimitrovgrad:

Koordinate: x: 43o 00’ 52’’

y: 22o 44’ 32’’

Treća stajna tačka trećeg dana nalazi se na levoj obali Nišave i predstavlja jednu od
glavnih meteoroloških stanica RHMZ Srbije. Osnovana je 1926. godine. Merni
instrumenti se nalaze u meteorološkom krugu.

Slika 23 – Meteorološki krug

Foto Sonja J.
 Mere se parametri kao što su: temperatura, atmosferski pritisak, brzine i smer
vetra, vlažnost vazduha, osunčanost, oblačnost, padavine, isparavanja i temperature
zemljišta. Nalaze se 2 meteorološka zaklona u kojima se nalaze termometri. Ti
zakloni su: suvi i mokri; minimalni i maximalni i punjeni su živom ili alkoholom.
Minimalni se mere između 6 i 7h,a maksimalni od 14 – 15h. Suvi termometar meri
temperaturu vazduha, a mokri relativnu vlažnost vazduha.

Slika 24 – Prvi meteorološki zakon sa termometrom

Foto: Ljiljana L.
U drugom zaklonu su termograf i higrograf. Termograf meri temperaturu vazduha i
beleži na traci,a higrograf relativnu vlažnost i beleži na traci. Za merenje brzine
vetra i pravac koristi se anemograf ili vetrokaz. Za merenje osunčanosti koristi se
heliograf, dok za padavine koristimo pluviograf i kišomer. Takođe postoji i
isparitelj klase A, kolenasti uređaji za merenje temperature tla, kao I uređaji za
fenološko osmatranje (za voće i povrće).
Podaci vezani za glavnu meteorološku stanicu Dimitrovgrad koje smo dobili su :
Maksimalna temperature koja je zabeležena je +42 stepena
Minimalna temperature koja je zabeležena je -29.3 stepena
Najveća količina padavina je 123 mm
Največa izmerena visina snega 93cm

Slika 25 – Termograf
Foto: Ljiljana L.

Slika 26 – Barometar i Barograf

Foto: Ljiljana L.

Slika 27- Heliograf

Foto:Ljiljana L.
Slika 28 – Hidrometrijsko krilo sa plovkom
Foto: Ljiljana L.

JOS NEKE SLIKE??? DA NE MOZDA

 30. maj - tačka 14
Zavojsko jezero – brana i klizište
X Y Z

43o 16’ 24’’ 22o 38’ 2’’

XIV Stajna tačka (30.04.):

Zavojsko jezero – brana i klizište:

Koordinate: x: 43o 16’ 24’’

y: 22o 38’ 2’’

Poslednja stajna tačka trećeg dana je Zavojska akumulacija koja je formirana 1963.
godine.Jezero je smešteno na nadmorskoj visini od 612m, a maksimalna dubina je
oko 60 m, a najveća širina je 300m. Smatra se da je to prirodno jezero nastalo
prilikom padavina kada je došlo do obrušavanja zemljišta, odnosno klizišta.
Prirodna brana bila je visoka 50m, ovo formirano jezero je potopilo selo Zavoj po
kome je i dobilo ime. Zbog pretnje da će reka Visočica da probije branu napravljen
je odvodni tunel. Veštačka brana je sagrađena i visoka je 84m. Ona zadržava
170*106 m3 vode. Voda u jezeru je I kategorije i koristi se za
navodnjavanje,elektroprivredu,rekreaciju..

Slika 31 – Zavojsko jezero

Foto: Dejana Š.
 31. maj - tačka 15
Vrelo Modro Oko – Krupačko vrelo

X Y Z

43o 17’ 50’’ 22o 13’ 23’’ 354

XV Stajna tačka (31.04.):

Vrelo Modro oko – Krupačko vrelo:

Koordinate: x: 43o 17’ 50’’ Nadmorska visina: 354m

y: 22o 13’ 23’’

Prva stajna tačka četvrog dana je Krupačko vrelo,ili kako ga još zovu i “Modro
oko” zbog njegove specifično modro plave boje. Ovo je karstno izvorište koje je
veoma promenljive izdašnosti (od 30 do 24000 l/s), u području ovog vrela su
zastupljeni krečnjaci. Skuplja vodu kako sa Svrljiških planina tako i iz svih vrtača i
šupljina koje postoje u blizini. Jedino je kaptirano vrelo koje drenira Svrljiške
planine kao i najveće karstno vrelo. U sekundi se maksimalno može eksploatisati
660 l/s. Zanimljivo je spomenuti da se tokom perioda velikih voda sa ovog vrela ne
upotrebljava jer se dosta zamuti. Vrelo je sifonskog tipa i vodozahvat je pregrađen
branom sa pravougaonim prelivom. Spuštena je bušotina do 70m ispod površine
koja kaptira statičke rezerve i u kojoj su izvršena speleoronilačka istraživanja.
Vrelo ulazi u sistem vodosnabdevanja grada Niša,kao i samog sela Krupac.

Slika 32 i slika 33– prikazuju Krupačko vrelo

Foto: Ljiljana L.
Foto: Marina M.
 31. maj - tačka 16
Vodovodni sistem Medijana
X Y Z

43o 18’ 50’’ 21o 57’ 00’’ 199

XVI Stajna tačka (31.05.):

Vodovodni sistem – Medijana:

Koordinate: x: 43o 18’ 50’’ Nadmorska visina: 199m

y: 21o 57’ 00’’

Medijana predstavlja niški vodovod i nalazi se na levoj obali Nišave te predstavlja

glavni izvor vodosnabdevanja grada Niša. Količina kojom snabdeva je 400-500 l/s
pijaće vode. Sirova voda kroz sistem prolazi, tu se prečišćava uz pomoć grubih
rešetki koje sprečavaju prodiranje krupnih fizičkih zagađivača, daljim tokom u
sistemu se nalaze grabulje I gajger sita. Kasnije se u nju injektira AlSO4 da bi se
zamućenje samanjilo na 0,5 NTV. Jedini postupak koji, sem pomenutih, izvode
nad vodom jeste hlorisanje i to samo zato što je propisano zakonom. Nakon toga
voda se pušta u infiltracione bazene, kojih ukupno ima devet, gde se kasnije kroz
77 bunara crpi, nakon što se naknadno prirodno obogati mineralnim materijama iz
zemljišta.

Slika 34 – Deo Niškog vodovoda, koji služi za preradu vode.

Foto: Sonja J.
 31. maj - tačka 17
Hidrometeorološka stanica Niš

X Y Z

43o 19’ 35’’ 21o 53’ 05’’ 202

XVII Stajna tačka: (31.05.):

Hidrometeorološka stanica Niš:

Koordinate: x: 43o 19’ 35’’ Nadmorska visina: 202m

y: 21o 53’ 05’’

Smeštena je na Niškoj tvrđavi. U neposrednoj blizini objekta se nalazi

meteorološki krug sa instrumentima, kao i sistem za ispuštanje meteorološkog
balona. Meteorološki balon se ispušta dvaput dnevno: u 13:00 i 01:00. Sastoji se od
balona, koji se puni helijumom ili vodonikom i sonde koja(kockica od stiropora sa
senzorom), beleži stanje u atmosferi. Da bi se osmatranje balonom smatralo
uspešnim, sonda mora preći granicu pritiska od oko 100mbar. Kretanje balona je
praćeno pomoću GPS sistema. Baloni katkad stižu i do 30km visine. Mere
parametre kao što su temperatura vazduha, vazdušni pritisak, vlažnost, pravac i
brzina vetra i druge parametre, značajne za avio-kompanije, vojsku i sl.
Meteorološki krug sadrži instrumente koji su skoro istovetni kao oni u
Dimitrovgradu. Sadrži Pišeov isparitelj, pluviograf sa klackalicom, uređaj za
merenje radioaktivnosti u vazduhu i to bi se moglo navesti kao odstupanje od
dimitrovgradske stanice.

Slika 35 – Objekat u kome se prati i puni

balon.
Foto: Ljiljana L.
 31. maj - tačka 18
Hidrometrijsko merenje na reci Nisavi – v.s. Nis

X Y Z

43o 19’ 36’’ 21o 54’ 10’’ 200

XVIII Stajna tačka (31.05.):

Hidrometrijsko merenje na reci Nišavi – v.s. Niš:

Koordinate: x: 43o 19’ 36’’ Nadmorska visina: 200m

y: 21o 54’ 10’’

Poslednja stajna tačka bila je na reci Nišavi, gde smo merili proticaj. Proticaj je
meren pomoču uređaja „ADCP – Stream pro“. Ovaj uređaj funkcioniše po principu
Doplerovog efekta. Rade se najmanje četiri merenja, a dobijaju se rezultati sa
greškom manjom od 5%. Ovaj uređaj se uglavnom koristi za manje reke sa manjim
brzinama, uglavnom do 4m i 2m/s.

GRUPA 5
Podaci dobijeni merenjem:
Qsr = 16,5 m3/s
T(vode) = 23,4 ⁰C

Slika 36 – Merenje proticaja pomoću „ADCP – Stream Pro“

Foto : Marina M.
Literatura:

1. Terenski dnevnik
2. Vodič za terensku nastavu 2018.
3. http://anta019.blogspot.com/2016/02/vodopad-bigar-biser-prirode.html
4. http://www.srbijajenajlepsa.rs/item/index/1786.html
5. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B0%D0%B3_%D0%B1%D0%B
0%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0