Mehanika Fluida Beograd 2002 PDF

ZBIRKA ZADATAKA
IZ MEHANIKE FLUIDA
sa resenim ispitnim rokovima
Cedo Maksimovic Slobodan Djordjevic
Anita Stojimirovic Dusan Prodanovic
Ana Tomanovic
Vojislav Marinkovic
Ap = ?
F = CF r A p U 2/ 2
F=?
Gradjevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Čedo Maksimović
Anita Stojimirović
Slobodan Dordević
Dušan Prodanović
Ana Deletić
Vojislav Marinković
ZBIRKA ZADATAKA
IZ MEHANIKE FLUIDA
sa rešenim ispitnim rokovima
treće izdanje
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Beograd, 2002
ZBIRKA ZADATAKA IZ MEHANIKE FLUIDA
SA REŠENIM ISPITNIM ROKOVIMA, treće izdanje
Autori: ČEDO MAKSIMOVIĆ, ANITA STOJIMIROVIĆ,
SLOBODAN DORDEVIĆ, DUŠAN PRODANOVIĆ,
ANA DELETIĆ, VOJISLAV MARINKOVIĆ
Recenzenti: GEORGIJE HAJDIN, MARKO IVETIĆ
Korektor: MILAN LAZAREVIĆ
Obrada teksta: SLOBODAN DORDEVIĆ, DUŠAN PRODANOVIĆ,
VERA TEJIĆ, ANA DELETIĆ, VOJISLAV MARINKOVIĆ
Obrada crteža: DUŠAN PRODANOVIĆ, VLADIMIR JANKOVIĆ
Naslovna strana: ANA DELETIĆ
Odobreno za štampu: na osnovu odluke VEĆA KATEDARA ZA
HIDROTEHNIKU na sednici održanoj 18. decembra 2001. godine
Izdavač: GRADEVINSKI FAKULTET, Bulevar revolucije 73, Beograd
Glavni i odgovorni urednik: BRANISLAV ĆORIĆ
Štampa: ČIGOJA ŠTAMPA, Studentski trg 15, Beograd
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
532/533(075.8)(076)
ZBIRKA zadataka iz mehanike fluida / Čedo Maksimović, Anita Stoji-
mirović, Slobodan Dord̄ević, Dušan Prodanović, Ana Deletić, Vojislav
Marinković. – Beograd : Grad̄evinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
1995 (Beograd : Čigoja štampa). – VIII, 176 str. : graf. prikazi ; 24cm
Tiraž 500.
ISBN 86–80049–37–9
1. Maksimovic1, Chedo
a) Mehanika fluida – Zadaci
ID=42913548
Sadržaj
1. deo – TESTOVI 1
1 Osnovni pojmovi 1
2 Osnovne jednačine 9
3 Veze izmed̄u napona i deformacija 17
4 Turbulentna strujanja 21
5 Dimenzionalna razmatranja i sličnost strujanja 23
6 Kombinovani zadaci 29
7 Praktični zadaci 33
7.1 Hidrostatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
7.2 Otpori trenja u cevima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
7.3 Otpori oblika tela i otpori trenja uz ravnu ploču . . . . . . . 37
7.4 Tečenje u kanalima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
8 Rešenja testova iz 1. dela 41
2. deo – ZADACI 45
1 Hidrostatika 45
2 Tečenje pod pritiskom 63
3 Tečenje sa slobodnom površinom 89
4 Otpori trenja i otpori oblika 107
iii
iv
3. deo – TESTOVI I ZADACI SA ISPITNIH ROKOVA 117
1 Testovi i zadaci 117

Ispitni rok 30. IX 1993. – teorijski deo ispita . . . . . . . . . . . . . 117
Ispitni rok 30. IX 1993. – zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Ispitni rok 17. X 1993. – teorijski deo ispita . . . . . . . . . . . . . 120
Ispitni rok 17. X 1993. – zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Ispitni rok 27. I 1994. – teorijski deo ispita . . . . . . . . . . . . . . 125
Ispitni rok 27. I 1994. – zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Ispitni rok 11. VI 1994. – teorijski deo ispita . . . . . . . . . . . . . 128
Ispitni rok 11. VI 1994. – zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Ispitni rok 25. VIII 1994. – teorijski deo ispita . . . . . . . . . . . . 132
Ispitni rok 25. VIII 1994. – zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Ispitni rok 24. I 1995. – teorijski deo ispita . . . . . . . . . . . . . . 141
Ispitni rok 24. I 1995. – zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Ispitni rok 28. III 1995. – teorijski deo ispita . . . . . . . . . . . . . 145
Ispitni rok 28. III 1995. – zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
Ispitni rok 11. VI 1995. – teorijski deo ispita . . . . . . . . . . . . . 149
Ispitni rok 11. VI 1995. – zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Ispitni rok 3. IX 1995. – zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
2 Rešenja testova i zadataka iz 3. dela 163

Ispitni rok 30. IX 1993. – rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Ispitni rok 17. X 1993. – rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
Ispitni rok 27. I 1994. – rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Ispitni rok 11. VI 1994. – rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Ispitni rok 25. VIII 1994. – rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Ispitni rok 24. I 1995. – rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Ispitni rok 28. III 1995. – rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Ispitni rok 11. VI 1995. – rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Ispitni rok 3. IX 1995. – rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Predgovor
Prethodna dva izdanja knjige “Zbirka zadataka iz Mehanike fluida”, objavlje-

na 1993. i 1995. godine u ukupnom tiražu od 1000 primeraka, rasprodata su i
to je bio povod za pripremu novog izdanja. Uočen je manji broj štamparskih
grešaka i nepreciznosti na slikama, što je u ovom izdanju otklonjeno. Autori
se zahvaljuju studentima na saradnji u otkrivanju grešaka, kao i Nenadu
Jaćimoviću koji je ove greške ispravio.
Knjiga ima tri dela.
Prvi deo čine pitanja sa testova, grupisana u sedam oblasti, od kojih su prvih
pet analogne poglavljima u udžbeniku Mehanika fluida profesora Georgija
Hajdina, a preostale dve su: Kombinovani zadaci i Praktični zadaci. Rešenja
ovih testova nalaze se na kraju prvog dela (str. 41–44).
U drugom delu su zadaci, grupisani u četiri oblasti: Hidrostatika, Tečenje

pod pritiskom, Tečenje sa slobodnom površinom i Otpori trenja i otpori
oblika. Rešenja zadataka data su odmah nakon postavke, s tim da su nešto
detaljnija objašnjenja data kod prvih, karakterističnih problema iz pojedinih
oblasti.
Treći deo čine kompletni testovi i zadaci sa jedanaest rokova sa ispita iz pe-
rioda izmed̄u prva dva izdanja ove knjige. Njihova rešenja data su na kraju,
i to samo konačni rezultati, bez detaljnog objašnjenja. Time se sugeriše
studentima da prvo pokušaju samostalno da reše neki ispitni rok u celini (u
predvid̄enom vremenu), pa tek nakon toga da pogledaju rešenja.
I ovom prilikom se naglašava da pažnju treba usmeriti na razumevanje teo-

rijskih osnova za rešavanje zadataka i principa koji se u tome primenjuju,
odnosno važno je ovladavanje suštinom problema, što se najlakše postiže
kroz praćenje predavanja i koncentrisan rad na računskim i laboratorijskim
v
vi
vežbanjima. Dakle, ovu Zbirku treba prevashodno koristiti za proveru napre-

dovanja u procesu sticanja znanja, jer rešavanje velikog broja zadataka po
nekakvim “šablonima” i čitanje rešenja nemaju mnogo svrhe.
Beograd, januara 2002. Autori

Predgovor izdanju iz 1993.
godine
Za potrebe nastave iz predmeta Mehanika fluida na Grad̄evinskom fakultetu

u Beogradu do sada je objavljeno nekoliko izdanja zbirki zadataka1 . Sva
izdanja objavljena su u vreme dok je nastavom iz ovog predmeta rukovodio
profesor Georgije Hajdin, koji je osnovao predmet, napisao udžbenik koji je
doživeo više izdanja, i dao pečat daljem toku nastave.
Autori smatraju da je uputno da se i ovom prilikom ponovi deo teksta iz

Predgovora knjige “Zadaci iz Mehanike fluida sa ispita održanih u 1974.
god.” izdate 1975. godine:
“. . . Ispitni zadaci i njihova rešenja ne mogu da budu neposredno sredstvo

za učenje. Na njima se može proveriti već naučeno, i uz to steći, možda,
izvesno iskustvo za rad na samom ispitu. Kod dela studenata, medutim, po-
stoji pogrešno shvatanje da će se iz mnoštva ispitnih zadataka sve naučiti, a
1
Objavljena su sledeća izdanja:
– Zadaci iz Mehanike fluida sa ispita održanih u 1974. god., (autori G. Hajdin, S.
Kulačin, Č. Maksimović), 1975;
– Zadaci iz Mehanike fluida sa ispita održanih u 1975. god., (autori G. Hajdin, S.
Kulačin, Č. Maksimović, M. Ivetić), 1977;
– Zadaci iz Mehanike fluida sa ispita održanih u 1974. i 1975. god., drugo izdanje
u kome su objedinjene prethodne dve knjige (autori G. Hajdin, S. Kulačin, Č.
Maksimović, M. Ivetić), 1978;
– Zadaci iz Mehanike fluida sa ispita održanih u 1974. i 1975. god., treće izdanje u
kome je primenjen SI — med̄unarodni sistem jedinica (autori G. Hajdin, Č. Mak-
simović, A. Špoljarić), 1980;
– Zadaci iz Mehanike fluida sa ispita održanih u 1974. i 1975. god., četvrto izdanje
(autori G. Hajdin, Č. Maksimović, M. Ivetić, A. Špoljarić), 1984;
– Zadaci iz Mehanike fluida sa ispita održanih u 1974. i 1975. god., peto izdanje
(autori G. Hajdin, Č. Maksimović, M. Ivetić, A. Špoljarić), 1990.
vii
viii
ima i tako naivnih koji misle da bi rešenje iz nekog ranijeg zadatka mogli isko-
ristiti neposredno na ispitu, a i tako neodgovornih da “uče” samo pregledajući
ispitne zadatke. Možda su i takvi razlozi nametnuli zahtev studenata da se
izda zbirka ispitnih zadataka. To bi bilo pogrešno stoga što je ova zbirka
namenjena ozbiljnim studentima kojima će ona koristiti za proveru znanja
stečenog na vežbanjima gde su savladali one osnovne principe koje zadaci
samo primenjuju . . . ”
U ovoj knjizi obrad̄eni su novi zadaci (sa ispitnih rokova iz poslednjih neko-
liko godina) i to uz izvesne izmene u redosledu materije u odnosu na pret-
hodnu Zbirku. Knjiga ima dva dela. Prvi deo čine testovi, grupisani u
sedam oblasti, od kojih su prvih pet analogne poglavljima u udžbeniku
Mehanika fluida prof. G. Hajdina, a preostale dve su: Kombinovani zadaci
i Praktični zadaci. Rešenja svih testova nalaze se na kraju knjige. U dru-
gom delu su zadaci, grupisani u četiri oblasti: Hidrostatika, Tečenje pod
pritiskom, Tečenje sa slobodnom površinom i Otpori trenja i otpori oblika.
Rešenja zadataka data su odmah nakon postavke, s tim da su nešto detaljnija
objašnjenja data kod prvih, karakterističnih problema iz pojedinih oblasti.
Uz izvesne izmene u organizaciji vežbanja, autori se nadaju da će ova knji-

ga omogućiti bolje razumevanje i lakše savladavanje materije iz predmeta
Mehanika fluida na Grad̄evinskom fakultetu u Beogradu čijim studentima je
ona prvenstveno i namenjena. Takod̄e, autori se nadaju da će knjiga korisno
poslužiti i studentima drugih grad̄evinskih i srodnih fakulteta.
Recenzenti ove knjige bili su profesor Georgije Hajdin i docent Marko Ivetić,
čije su sugestije i uočene greške doprinele njenom kvalitetu, a tehničku
obradu materijala obavili su, pored trećeg autora (tekst) i četvrtog autora
(tekst, crteži) i službenici Instituta za hidrotehniku Grad̄evinskog fakulteta
u Beogradu Vera Tejić (tekst testova) i Vladimir Janković (crteži), na čemu
im se autori iskreno zahvaljuju.
Beograd, septembra 1993. Č. Maksimović

A. Stojimirović
S. Dord̄ević
D. Prodanović
A. Tomanović
1. deo – TESTOVI
Osnovni pojmovi
1.1 Kroz tačku A su prošla tri delića. Oni su sada (posmatrani u istom
trenutku vremena) u tačkama B, C i D. Nijedan od ovih delića, niti
je prošao, niti će proći kroz druge dve tačke (npr. delić koji se nalazi
u tački C neće proći kroz tačke B i D). Zaključuje se:
1. tačke A i D se nalaze na istoj trajektoriji;

2. tačke C i D se nalaze na istoj trajektoriji;
3. tačke B, C i D se nalaze na istoj emisionoj liniji;
4. tačke A i B se nalaze na istoj trajektoriji.
1.2 Trajektorija prvog delića je osa x1, a drugoga osa x2. Oba se kreću
jednoliko, brzinom od 2 m/s. Prvi je bio u koordinatnom početku u
trenutku t = 0, a drugi u trenutku t = 5 s. Na istoj emisionoj liniji
leže tačka na osi x1 udaljena 20 m od koordinatnog početka i tačka na
osi x2 udaljena od koordinatnog početka za rastojanje:
x2 =
(jedinice)
1.3 Za jedan primer strujanja, brzina je izražena sa:

t x2
u1 = U0 + ; u2 = u3 = 0.
T L
1
2 1. Osnovni pojmovi
a vrednosti konstanti su:
U0 = 2 m/s, T = 100 s, L = 0.5 m.
Ubrzanje delića, koji se u trenutku t = 20 s nalazi na položaju

x2 = 0.25 m, iznosi:
(jedinice)
1.4 Trajektorija delića je data sa:
x21 + x22 = r2
Komponenta brzine delića u2, u pravcu x2 , jednaka je nuli u sledećim

tačkama (x1, x2) trajektorije:
(0, 0) (0, −r) (0, r) (−r, 0) (r, 0) (r, r)
1.5 U jednoj odred̄enoj tački, neprekidno se mere sve tri komponente brzine.
Iz tih merenja, pored vektora brzine, moguće je odrediti i:
1. parcijalne izvode komponenata brzine po sve tri koordinatne ose;

2. parcijalne izvode komponenata brzine po vremenu;
3. lokalno ubrzanje;
4. usputno (konvektivno) ubrzanje.
1.6 U nekom ravanskom strujanju u ravni (x1, x2) posmatra se jedna struj-
nica. Komponente brzine za tu strujnicu date su sa:
U x2 U x1
u1 = − q ; u2 = q ; u3 = 0 ; U = Const.
x21 + x22 x21 + x22
Zaključuje se da, u svakoj tački strujnice, intenzitet vektora brzine:
1. ima konstantnu vrednost;

2. ima vrednost U ;
3
3. ima vrednost 2U ;
4. ima promenljivu vrednost, s tim da zavisi samo od x1 ;
5. ima promenljivu vrednost, s tim da zavisi samo od x2 ;
6. ima promenljivu vrednost, s tim da zavisi od x1 i x2.
1.7 Za strujanje dato u prethodnom zadatku, jednačina strujnice se može

izraziti sledećom jednačinom (C = konstanta):
1) x21 + x22 = C; 2) x1 x2 = C; 3) x2 = Cx1 ;
4) x1 = C; 5) x2 = C.
1.8 U trenutku T = 4 s snimljena je emisiona linija delića koji su prošli

kroz koordinatni početak. Na njoj se nalaze tačke (I) i (II) sa koor-
dinatama:
(xI1 = 4 m, xI2 = 0) i (xII II

1 = 0, x2 = 2 m).
To su položaji delića čije su trajektorije apscisna, odnosno ordinatna

osovina i oba delića se kreću jednoliko brzinom čiji je intenzitet
U = 1 m/s. U koordinatnom početku prvi delić (I) bio je u trenutku
tI = 0, a drugi u trenutku tII , gde je tII jednako:
1s 2s 3s 4s 5s
1.9 Strujnica jednog delića u ustaljenom strujanju se može izraziti sa:
C
x2 = − ; C = Const > 0, x1 < 0.
x1
Komponente brzine u1 i u2 biće jednake, tj. u1 = u2 , u tački (x1, x2):
√ √
(−1, C) (−C, 1) (−2, C/2) (− C, C)
1.10 Strujanje nestišljivog fluida je dato sa:
x2 x1
u1 = − U; u2 = U; u3 = 0.
b a
gde su: U, a, b konstante. Za ovo strujanje, jednačina strujnice se može

napisati kao:
x 1 x2
1) + =C
a b
x21 x22
2) + =C
a b
C
3) x1 = gde je: C = Const
x2
1.11 Za strujanje navedeno u prethodnom zadatku tvrdi se da su od devi-

jatorskog dela brzina deformacija jednaki nuli sledeći članovi:
d
ω11 ω12 ω13
d
ω21 ω22 ω23
d
ω31 ω32 ω33
1.12 Voda ističe iz otvorenog rezervoara konstantnog horizontalnog preseka

kroz cev sa horizontalnom osovinom. Prečnik cevi se niz struju po-
većava. Nivo vode u rezervoaru se kroz vreme smanjuje. Posmatra
se materijalni izvod brzine delića koji ističe kroz cev i konstatuje se
sledeće:
1. lokalna komponenta materijalnog izvoda je pozitivna u svim tač-

kama cevi;
2. lokalna komponenta materijalnog izvoda je negativna u svim tač-
kama cevi;
3. konvektivna komponenta materijalnog izvoda je negativna;
4. konvektivna komponenta materijalnog izvoda može biti i pozi-
tivna i negativna;
5. materijalni izvod može biti i pozitivan i negativan i jednak nuli.
1.13 Za jedan slučaj neustaljenog laminarnog tečenja nestišljivog fluida,

kroz cev kružnog poprečnog preseka (poluprečnika r = Const), sa
pravolinijskom osovinom koja se poklapa sa osom 3, za brzine se može
napisati:
u1 = u2 = 0 (osovine 1 i 2 su u ravni poprečnog preseka);

5
" !#
x21 + x22 t
u 3 = U0 − U 0 1− ; U0 = Const.
r2 t0
Napisano važi za vremenski interval 0 < t < t0 = 100 s. Tvrdi se

sledeće:
1. lokalno ubrzanje u ovom strujanju jednako je nuli;

2. lokalno ubrzanje postoji samo u pravcu 3;
3. lokalno ubrzanje je, ujedno, i ubrzanje delića, jer konvektivnog
ubrzanja nema.
1.14 U strujanju navedenom u prethodnom zadatku sledeće brzine defor-

macija su u celom strujnom polju jednake nuli:
1. brzina dilatacije u pravcu 1;

4. brzina zapreminske dilatacije;
5. brzina klizanja ugla (1, 2);
7. brzina kliizanja ugla (1, 3).
1.15 U jednom strujnom polju brzine dilatacije su date sa:
∂u1 ∂u2 ∂u3 ∂u1

= =− ; > 0.
∂x1 ∂x2 ∂x3 ∂x1
dok su brzine klizanja jednake nuli. Tvrdi se sledeće:
1. ovo je moguće samo kod stišljivog fluida;

2. delić povećava zapreminu;
3. delić menja oblik;
4. delić se izdužuje u pravcima (1) i (2), a skraćuje u pravcu (3).
1.16 Uz čvrstu ravnu granicu, položenu normalno na osu x2 , brzina u1 , u

zavisnosti od rastojanja od zida x2, odred̄ena je sa:
x2
u1 = U ; u 2 = u3 = 0 ; U = Const.
h
Sa h je označeno rastojanje od zida u kome važi data zakonitost (i ta

oblast se i posmatra). Tvrdi se da je za x2 = h brzina u1 jednaka U .
Za navedeni raspored brzina, za sledeće brzine deformacija se tvrdi da
su jednake nuli:
1. brzina dilatacije u pravcu (1);

7. brzina zapreminske dilatacije.
1.17 U laminarnoj fluidnoj struji, gde su samo brzine u pravcu x1 različite

od nule, posmatraju se dva fluidna delića. Delići se u trenutku t = 0
nalaze na poziciji x1 = 0 i na med̄usobnom rastojanju ∆x2 = 1 cm
(delić I na x2 = 4 cm, a delić II na x2 = 5 cm). U trenutku t = 2 s
delić I se nalazi na poziciji x1 = 10 cm a delić II na poziciji x1 = 20 cm.
Tečenje je ustaljeno. Za elementarnu zapreminu koja se nalazi izmed̄u
dva fluidna delića, prosečna brzina klizanja iznosi:
1) 1.0 2) 2.5 3) 5.0 4) 10.0

i ima dimenziju: 5) s−1 6) cm/s 7) cm/s2
1.18 Sfera sa tankim omotačem od čelika ispunjena je vazduhom koji se

nalazi pod pritiskom. Prilikom povećanja pritiska vazduha povećaće
se i prečnik sfere, uz zadržavanje istog oblika. Pri datim uslovima može
se zaključiti sledeće:
1. od brzina deformacija postoje i brzine dilatacije i brzine klizanja;

2. postoje samo brzine dilatacije;
3. sferni deo deformacionog rada različit je od nule.
1.19 Proučava se sila pritiska na telo u fluidnoj struji gde je u svakoj tački
struje i omotača tela pritisak jednak p = p0 = Const. Sila pritiska
kojom fluid deluje na telo jednaka je:
0 (nuli) p 0 A0 p0 App
7
gde je: A0 = površina omotača tela, App = maksimalna površina

poprečnog preseka tela upravnog na pravac strujanja.
1.20 Posmatra se strujno polje kod koga od devijatorskog dela deluje samo
napon:

x3
σ32 = σ23 = 1 − σ0 , 0 < x3 < 2L0
L0
σ0 = Const1, L0 = Const2 ,
a) Za posmatrano strujno polje površinska sila na elementarnu za-
preminu dV ima različite od nule komponente u sledećim pravci-
ma:
1. u pravcu 3;
2. u pravcu 2;
3. u pravcu 1.
b) Svedeno na jedinicu zapremine ista sila:
1. menja se duž pravca 3;
2. menja se duž pravca 2;
3. ostaje konstantna po celom strujnom polju.
1.21 Za strujno polje dato u prethodnom zadatku i za raspored brzina:

!
x3 x2
u2 = 2 − 32 U0 ; u1 = u3 = 0; U0 = Const,
L0 2L0
motorni rad devijatorskog dela napona, po jedinici zapremine i u je-

dinici vremena, za tačku x3 = L0 /2 iznosi:
1) 0 (nula) 2)
(jedinice)
1.22 Dat je sledeći izraz:

∂p ∂p ∂p
u1 − + u2 − + u3 −
∂x1 ∂x2 ∂x3
gde su: p = pritisak, u1 , u2, u3 = komponente brzine. Napisani izraz
predstavlja deo rada površinskih sila (po jedinici zapremine i u jedinici
vremena) i to je:
1. rad koji se troši na promenu zapremine;

2. motorni rad sfernog dela napona;
3. deo deformacionog rada.
1.23 Za strujanje u kome se ostvaruju sledeće brzine dilatacije:
∂u1 ∂u2 ∂u3

= =− = 0.01 s−1
∂x1 ∂x2 ∂x3
i za pritisak p = 6 kNm−2 deformacioni rad na promeni zapremine, u

jedinici vremena, i po jedinici zapremine iznosi:
(jedinice)
2
Osnovne jednačine
2.1 Za odred̄eni fluidni delić, u odred̄enom trenutku, gustina ρ iznosi

1.2 kgm−3, a brzina zapreminske dilatacije ∂ui /∂xi jednaka je 0.01 s−1.
Materijalni izvod gustine delića jednak je:
Dρ
=
Dt
(jedinice)
2.2 Data je sledeća jednačina:
∂ρ ∂
+ (ρui ) = 0
∂t ∂xi
gde je: t = vreme; ρ = gustina; ui = komponenta brzine. Napisano

predstavlja:
1. jednačinu kontinuiteta;
2. jednačinu održanja količine kretanja;
i ona važi samo za:
3. nestišljiv fluid;
4. idealan fluid;
5. ustaljeno tečenje.
9
10 2. Osnovne jednačine
2.3 Brzina je odred̄ena sa:

x1
u 1 = U0 1 + ; u2 = 0 ; u3 = 0 ,
L
a gustina izrazom:
1
ρ = ρ0
1 + xL1
gde je: U0 = Const1 , L = Const2 , ρ0 = Const3. Tvrdi se sledeće:
1. ovo je moguće samo kod stišljivog fluida;

2. brzina dilatacije u pravcu (1) iznosi U0 /L;
3. brzina zapreminske dilatacije je U0 /L;
4. jednačina o nepromenljivosti mase je zadovoljena.
2.4 Za brzinu i gustinu odred̄ene u prethodnom zadatku materijalni izvod

gustine za delić na položaju x1 = L/2, pri U0 = 10 m/s, L = 100 m i
ρ0 = 1 kgm−3, iznosi:
Dρ
=
Dt
(jedinice)
2.5 Za različite uslove tečenja posmatraju se članovi (I) i (II) u jednačini

kontinuiteta:
Dρ ∂ui
(I) = (II) = −ρ
Dt ∂xi
i zaključuje se sledeće:
1. u svim uslovima tečenja članovi (I) i (II) su identični;

2. članovi (I) i (II) su različiti za slučaj stišljivog fluida;
3. član (II) je jednak nuli za slučaj nestišljivog fluida.
11
2.6 Kroz cev konstantnog poprečnog preseka ustaljeno struji fluid. Upore-
d̄uju se stanja u dva poprečna preseka (I i II) udaljena na odred̄enom
rastojanju, a smer tečenja je od I prema II. Merenja osrednjenih brzina
u presecima I i II su pokazala da je vI < vII . Iz navedenog se može
zaključiti:
1. strujanje je moguće samo ako je fluid stišljiv;
2. strujanje je moguće i u slučaju stišljivog i u slučaju nestišljivog
fluida;
3. gustina fluida u preseku I veća je od gustine u preseku II;
4. gustina fluida u preseku I manja je od gustine u preseku II.
2.7 U ustaljenom ravanskom strujanju izmed̄u dve paralelne ploče, od kojih
je jedna pokretna a druga nepokretna, raspored brzina je odred̄en sa:
x3
u 1 = U0 ; u2 = u3 = 0 ; 0 ≤ x3 ≤ h
h
3
Jedinični protok (po jednom metru širine struje) je 5 dmm /s , a razmak
izmed̄u ploča je h = 5 cm. Vrednost konstante U0 iznosi:
U0 =
(jedinice)
2.8 Kroz cev konstantnog poprečnog preseka (površine A = 1m2 ) ustaljeno
struji fluid. Upored̄uju se stanja u dva poprečna preseka (1 i 2) na
odred̄enom medusobnom rastojanju. Smer tečenja je od 1 ka 2. Mere-
nja osrednjenih brzina u presecima 1 i 2 pokazala su da je v1 = 0.6 m/s,
a v2 = 0.5 m/s, dok gustina u preseku 1 iznosi ρ1 = 1.2 kg/m3. Gustina
u preseku 2 (ρ2) iznosi (kg/m3):
0.48 0.96 1.00 1.44 1.50 1.92
2.9 Za jedan fluidni delić, u odred̄enom trenutku, gustina ρ iznosi 1.2 kg/m3,
a brzine dilatacije su date sa:
∂u1 ∂u2 ∂u3

= =− = 0.02 s−1
∂x1 ∂x2 ∂x3
Materijalni izvod gustine delića jednak je:

Dρ
=
Dt
(jedinice)
2.10 Dinamička jednačina za elementarnu masu fluida glasi:
d
∂uj ∂uj 1 ∂p 1 ∂σij
+ ui = fj − +
∂t ∂xi ρ ∂xj ρ ∂xi
gde je: ρ = gustina, t = vreme, ui , uj = komponente brzine, fj =

zapreminska sila po jedinici mase, p = pritisak, σij d = devijatorski
napon. Istu jednačinu treba napisati za horizontalni pravac (1) i to

za strujanje fluida pod sledećim uslovima: od zapreminskih sila deluje
samo težina; strujanje je ustaljeno i jednoliko (nema ubrzanja delića);
od devijatorskog dela napona deluje samo σ12 d = σd :
21
Napomena: umesto indeksa i, j obavezno upisati brojeve 1, 2 i 3.
2.11 Dinamička jednačina za odred̄eno strujanje nestišljivog fluida svodi se

na:
∂u1 1 ∂p
u1 =−
∂x1 ρ ∂x1
gde je: p = pritisak, ρ = gustina, u = brzina. Za to strujanje se može

zaključiti:
1. strujanje je neustaljeno;
2. nema uticaja zapreminskih sila;
3. lokalna komponenta ubrzanja jednaka je nuli;
4. od površinskih sila deluje samo sferni deo napona.
13
2.12 Dat je integral:

Z
ρui nj uj dA
A
gde je: ρ = gustina, A = površina koja ograničava zapreminu V , ni =

ort normale i ui i uj = komponente brzine.
Napisani integral je:
1. vektorska veličina u pravcu “i”;

2. vektorska veličina u pravcu “j”;
3. skalarna veličina;
4. protok količine kretanja kroz površinu A;
5. protok mase kroz površinu A.
2.13 Posmatra se materijalni izvod brzine delića u pravcu (2):
Du2 ∂u2 ∂u2 ∂u2 ∂u2

= + u1 + u2 + u3
Dt ∂t ∂x1 ∂x2 ∂x3
Masa delića je “ρ dV ”, gde je: ρ = gustina, a dV = zapremina delića.

Ako se napisani izraz pomnoži sa “−ρ dV ” dobiće se izraz koji je jed-
nak:
1. inercijalnoj sili delića u pravcu (2);

2. zapreminskoj sili delića u pravcu (2);
3. površinskoj sili delića u pravcu (2).
2.14 Pri protoku Q1 horizontalni mlaz nestišljivog fluida udara u vertikalnu

ploču silom F1. Ako se protok poveća tako da je Q2 = 2Q1 (pri čemu
poprečni presek mlaza ostaje isti), sila F2 kojom će mlaz delovati na
vertikalnu ploču biće jednaka sili:
1 1 1
F1 F1 F1 F1 2F1 4F1 16F1
16 4 2
2.15 Posmatra se masa fluida smeštena u zapreminu (V ), koja je omed̄e-

na površinom (A). Na masu deluju površinske i zapreminske sile, čija
zbirna vrednost iznosi 1200 N. Strujanje je ustaljeno. Navedena vred-
nost od 1200 N jednaka je sledećem:
Z Z
1) ui ni dA ; 2) uj ρui ni dA ;
A A
Z Z
∂ ∂ρ
3) (uj ρ) dV ; 4) dV ;
V ∂t V ∂t
gde su: ui i uj = komponente brzine, ρ = gustina, ni = ort spoljne

normale na površinu (A) i t = vreme.
2.16 Posmatra se ustaljeno strujanje nestišljivog fluida kroz cev usmerenu

u pravcu x1. Komponente brzine su date sa:
u1 = u1 (x1 , x2, x3) ; u2 = u2 (x1, x2, x3) ; u3 = u3 (x1, x2, x3).
Daje se izraz:
Z
u1 (ρu1) dA
A
gde je: ρ = gustina, A = površina poprečnog preseka cevi. Za jedan

poprečni presek cevi napisani izraz predstavlja:
1. protok kinetičke energije;

2. protok mase fluida;
3. komponentu inercijalne sile u pravcu x1 .
2.17 Za strujanje iz prethodnog zadatka važi sledeća nejednakost:
Z Z
u1 (ρu1) dA − u1 (ρu1) dA > 0
A1 A2
gde su A1 i A2 površine poprečnih preseka cevi (A1 = uzvodni pre-

sek, A2 = nizvodni presek posmatranog segmenta cevi). Navedeno je
moguće ako je:
1) A1 = A2 2) A1 > A2 3) A1 < A2
15
2.18 Posmatra se koleno (luk) na cevi konstantnog kružnog poprečnog pre-

seka koja leži u horizontalnoj ravni. Koleno predstavlja spoj cevi koje
zaklapaju ugao od 1200 . Poprečni presek cevi je 1 m2, a protok kroz
cev iznosi 2 m3/s. Uz zanemarenje gubitka energije na kolenu, pri pije-
zometarskoj koti (na mestu kolena) koja je 4 m viša u odnosu na kotu
osovine cevi, intenzitet ukupne horizontalne sile kojom vodena struja
deluje na koleno (deo cevi izmed̄u poprečnih preseka ispred i iza spoja)
iznosi (kN):
2.19 Daje se integral:

Z
u j uj
− ρ ui ni dA
A 2
gde su: uj i ui = komponente brzine, ni = ort spoljne normale i ρ =

gustina fluida. Napisani integral, koji se odnosi na zatvorenu površinu
A koja ograničava zapreminu V , predstavlja razliku izmed̄u ulaza i
izlaza kroz A u jedinici vremena sledeće veličine:
1. mase;
2. količine kretanja;
3. kinetičke energije;
4. toplote.
3
Veze izmed̄u napona i

deformacija
3.1 Posmatra se laminarno strujanje nestišljivog fluida izmed̄u dve ravne

ploče postavljene na med̄usobnom rastojanju 2h. Problem se može
smatrati ravanskim i izučava se u ravni (x1, x2). Za ovakvo strujanje
raspored brzina je:
!
x2
u = u 1 = U0 1 − 22 ; u2 = u3 = 0; −h ≤ x2 ≤ +h
h
gde je: h = Const1, U0 = Const2. Zaključuje se da su, u svim tačkama,

sledeće komponente devijatorskog dela napona jednake nuli:
1) σ12 = σ21 2) σ13 = σ31 3) σ23 = σ32

d d d
4) σ11 5) σ22 6) σ33
3.2 Uz čvrstu ravnu granicu, položenu normalno na osu x2 , brzina u1 , u

zavisnosti od rastojanja x2 od zida, odred̄ena je sa:
x2
u1 = U 0 ; u 2 = u3 = 0 ; U0 = Const1 ; h = Const2 .
h
Sa h je označeno rastojanje do kog važi data zakonitost (ta oblast

se i posmatra). Strujanje je laminarno. Fluid je nestišljiv. Može se
zaključiti:
17
18 3. Veze izmed̄u napona i deformacija
1. od devijatorskog dela napona deluju samo naponi σ21 = σ12;

2. za jedan primer navedenog strujanja taj napon (σ21 = σ12) ima
istu vrednost za celu posmatranu oblast (od x2 = 0 do x2 = h);
3. sila od napona σ21 = σ12 na bilo koju elementarnu zapreminu
fluida jednaka je nuli.
3.3 Strujanje je laminarno i ravansko, u ravni (1, 2) i u oblasti 0 ≤ x2 ≤ 2h,

sa brzinom:
!
x2 x 2
u 1 = U0 2 − 22 ; u2 = 0 ; U0 = Const1 ; h = Const2.
h h
Napon σ21 = σ12, za x2 = h/2, dat je izrazom:

h U0
σ12 x2 = = Cµ
2 h
gde je µ = dinamički koeficijent viskoznosti. Konstanta C iznosi:
1 1 1
1 2 3 4
4 3 2
3.4 Za slučaj strujanja nestišljivog fluida komponente brzine su date sa:

π x2
u1 = Um sin ; u2 = 0; u3 = 0; 0 ≤ x2 ≤ 2h.
2 h
gde je Um = Const. Od devijatorskog dela napona jednaki su nuli:
d
σ11 σ12 σ13
d
σ21 σ22 σ23
d
σ31 σ32 σ33
3.5 Dato je ravansko strujanje, u ravni (1,2) u oblasti 0 ≤ x2 ≤ H, sa

brzinom odred̄enom sa:
U
u1 = x2 ; u 2 = u3 = 0 ; U = Const1 ; H = Const2
H
Za navedeno strujanje se tvrdi:

19
1. od devijatorskog dela napona deluju samo naponi σ12 = σ21;

2. napon σ12 = σ21 ima vrednost nula;
3. napon σ12 = σ21 ima konstantnu vrednost u celoj oblasti stru-
janja;
4. napon σ12 = σ21 ima promenljivu vrednost, tako da zavisi od x2 .
3.6 Za ravansko tečenje u ravni (x1 , x2) izmed̄u dve paralelne ploče, na
rastojanju 2h, raspored brzina je dat sa:
!
x2
u1 = U0 1 − 22 ; u2 = 0; −h ≤ x2 ≤ +h;
h
U0 = Const1 ; h = Const2 .
Za navedeno strujanje zaključuje se:
1. svi devijatorski naponi su jednaki nuli;

2. od devijatorskog napona deluje samo napon σ12 = σ21;
3. napon σ12 = σ21 = Const3 za celo strujno polje.
3.7 Pri laminarnom tečenju u ravni (x1, x2), u neposrednoj blizini zida
(čvrste konture) ostvaruje se linearni raspored brzina:
U
u1 = x2 ; 0 ≤ x2 ≤ δ; U = Const1 ; δ = Const2 .
δ
U tački na rastojanju x2 = b (b < δ), gde važi isti raspored brzina,

poznat je tangencijalni napon (τb ). Gustina tečnosti je ρ. Na os-
novu poznatih vrednosti posmatranih veličina, kinematski koeficijent
viskoznosti ν iznosi:
ν=
(jedinice)
20 3. Veze izmed̄u napona i deformacija
3.8 Strujanje nestišljivog fluida je dato sa:
U U
u1 = 2 x1 ; u2 = −2 x2 ; u3 = 0 ;
L L
U = Const1 ; L = Const2.
Za ovo strujanje tvrdi se da su od devijatorskog dela napona jednaki

nuli:
d
σ11 σ12 σ13
d
σ21 σ22 σ23
d
σ31 σ32 σ33
3.9 Posmatraju se dva različita slučaja ustaljenog laminarnog strujanja (A

i B) izmed̄u dve paralelne ploče. Rastojanje izmed̄u ploča je kod oba
slučaja jednako. Izmed̄u ploča u svakom od posmatranih slučajeva
struje fluidi različitih gustina (ρA 6= ρB) i različitih dinamičkih koefi-
cijenata viskoznosti (µA 6= µB ). U oba slučaja ostvaruju se ista polja
brzina (u svim tačkama sa odgovarajućim koordinatama, vektori brzine
su za oba fluida jednaki). Pri ovim uslovima, za odnos tangencijalnih
napona ϕ = σ21(A)/σ21(B) u tačkama sa istim koordinatama, može se
reći:
1. naponi su isti (ϕ = 1);

2. odnos napona jednak je odnosu odgovarajućih gustina
(ϕ = ρA /ρB );
3. odnos napona jednak je odnosu odgovarajućih dinamičkih koefi-
cijenata viskoznosti (ϕ = µA /µB ).
4
Turbulentna strujanja
4.1 Kada je fluktuaciona brzina u01 pozitivna (u01 > 0), onda je u02 negativna
(u02 < 0), a kada je u01 < 0, onda je u02 > 0. Ovo znači da je:
u01 = 0 u02 = 0 u01 u02 = 0 u01 u02 > 0 u01 u02 < 0
4.2 U posmatranoj tački fluktuacioni dodatak za brzine u pravcima (1) i

(2), a u zavisnosti od vremena (t), iznosi:
t
u01 = u02 = U sin ; U = Const1 ; T = Const2 .
T
Nuli su jednake sledeće vrednosti:
turb turb
u01 u02 u01 u02 σ12 σ21
| {z }
“naponi turbulencije”
4.3 U jednom strujanju nestišljivog fluida proučavaju se karakteristike tur-

t t
bulentnog toka. Za odred̄ivanje “napona turbulencije” σ12 = σ21 is-
0 0
tovremeno se mere fluktuacije brzina u1 i u2 u dvema tačkama (I) i (II)
koje se nalaze na pravcu (2) i med̄usobnom rastojanju ∆x2 (xII I
2 > x2 ).
Utvrd̄eno je da je osrednjeni proizvod u01u02 > 0 u tački I, odnosno
u01 u02 < 0 u tački II. Na elementarnu zapreminu dV deluje “sila”od
“napona turbulencije” u pravcu (1) takva da je:
P1t > 0 P1t < 0 P1t = 0
21
22 4. Turbulentna strujanja
4.4 U posmatranoj tački fluktuacioni dodatak za komponente brzine u1 i

u2 dat je sa:
t
u01 = u02 = U sin ; U = Const1 ; T = Const2 ;
T
gde je: t = vreme. Tvrdi se sledeće:
1. u01 = u02 = 0;
2. u01 u02 < 0;
t t
3. “napon turbulencije” σ12 = σ21 < 0.
4.5 Razmatra se strujanje kod koga je turbulencija razvijena, tj. kod koga
je dejstvo osrednjenih devijatorskih napona zanemarljivo u odnosu na
dejstvo “napona turbulencije” (σijd σ turb). Ovo znači da je:
1. zanemarljiv uticaj viskoznosti na osrednjene vrednosti veličina;

2. u izrazima sa bezdimenzionalnim veličinama ne učestvuje Rey-
nolds-ov broj;
3. u ovakva strujanja spada turbulentno tečenje u hrapavoj cevi.
turb turb
4.6 Za odred̄ivanje “napona turbulencije” σ23 = σ32 = −ρu02u03 potrebno
je:
1. odrediti veliki niz uzastopnih proizvoda istovremenih vrednosti

u02 i u03 , pa uzeti srednju vrednost tih proizvoda i pomnožiti je sa
gustinom;
2. odrediti posebno u02 i u03 , tj. srednje vrednosti komponenata fluk-
tuacije brzine, pa ih onda pomnožiti i sve pomnožiti sa gustinom.
5
Dimenzionalna razmatranja i
sličnost strujanja
5.1 Potopljeno telo je oblikovano tako da, pri kretanju na sopstveni pogon
kroz fluid, koeficijent sile otpora ne zavisi od Reynolds-ovog broja,
odnosno dominantni su samo uticaji inercijalne sile. Da bi se brzina
tela povećala 3 puta, potrebno je da se angažuje snaga motora koja će
biti veća:
puta.
5.2 Pravougaona ploča (ploča I) postavljena je upravno na paralelnu, jedno-

liku i ustaljenu struju fluida. Ploča II, sa istim odnosom dužine i visine
kao kod ploče I, ima dva puta manju površinu (od ploče I) i, takod̄e,
postavljena je upravno na paralelnu, jednoliku i ustaljenu struju istog
fluida, samo dva puta veće brzine. Za ova dva slučaja ostvaruje se
sličnost za inercijalne uticaje. Posmatra se odnos sila otpora oblika na
ploče I i II, tj.
FI /FII = m
Vrednost faktora m je:
1 1 1
8 4 2 1 2 4 8
23
24 5. Dimenzionalna razmatranja i sličnost strujanja
5.3 Modeliše se problem sa dominantnim inercijalnim uticajima. Na modelu

i na objektu je isti fluid. Usvojena razmera za dužine je L∗ = 20, a
za brzine U∗ = 5. Ako je na modelu izmeren momenat sile od 0.5 Nm,
onda će odgovarajući momenat na objektu biti (u kNm):
0.2 0.5 2 5 12.5 25 100
5.4 Istražuje se snaga motora koji pokreće telo potopljeno u fluid. Snaga
motora savladava silu otpora tela koje se kreće jednolikom brzinom.
Model je napravljen sa zadovoljenjem samo inercijalnih uticaja (ostali
uticaji su zanemarljivi). Dužine na modelu su smanjene u odnosu na
objekat 10 puta, dok su brzine na modelu veće 10 puta u odnosu na
objekat. Sa istim fluidom kao na objektu, na modelu je izmerena snaga
motora.
Smod = 100 Nm/s
Na objektu odgovarajuća snaga iznosi (Nm/s):
Sobj =
5.5 Model je napravljen prema uslovima sličnosti za gravitacione i inerci-

jalne uticaje, tj. prema Froude-ovoj sličnosti. Sve dužine na modelu
su 16 puta manje od odgovarajućih na objektu. Ubrzanje sa objekta
od 2 m/s2 treba modelisati sa (m/s2):
16 8 4 2 0 1/2 1/4 16
5.6 Model je napravljen po načelima Froude-ove sličnosti sa istim flui-

dom na objektu i na modelu. Uz zahtev da pritisci na modelu
budu 5 puta manji od odgovarajućih na objektu, razmera za dužine
(L∗ = Lobj/Lmod ) mora biti:
√ √
1/5 1/ 5 1 5 5 25
25
5.7 Na modelu napravljenom prema Froude-ovoj sličnosti (sličnost za gra-

vitacione i inercijalne uticaje) sve dužine su 10 puta smanjene u od-
nosu na odgovarajuće na objektu. Fluid na objektu je nafta, gus-
tine 800 kgm−3, a na modelu voda, gustine 1000 kgm−3. Izmerenom
pritisku na modelu pmod odgovaraće pritisak na objektu pobj koji je
jednak:
100pmod 80pmod 10pmod 8pmod 1.25pmod pmod 0.8pmod
5.8 Za model, koji treba napraviti po načelu Froude-ove sličnosti, na raspo-

laganju je pumpa sa proticajem Qmod = 120 dm3/s. Moguće je mode-
lisati proticaj na objektu Qobj = 1000 m3/s ako je razmera za dužine
L∗ = Lobj/Lmod jednaka ili veća od:
L∗ =
5.9 U vodenoj struji nalazi se stub koji je uklješten u dno. Modelskim ispi-
tivanjima odred̄uje se sila (F ) koja deluje na stub. Model je načinjen
na principima Froude-ove sličnosti, sa dužinama smanjenim u odnosu
na prirodu L∗ puta. Na modelu i objektu je isti fluid. Razmera za silu
je:
Fobj
F∗ = = Lk∗
Fmod
Eksponent k iznosi:
1 1 1 1
1 2 3 4 5
5 4 3 2
5.10 Model je napravljen uz zadovoljenje sličnosti za gravitacione i inerci-

jalne uticaje (Froude-ova sličnost). Sve dužine na modelu su 16 puta
smanjene u odnosu na dužine na objektu. Na modelu i objektu je isti
fluid. Najveći očekivani protok na objektu je 80 m3/s. Odgovarajući
protok na modelu je:
Qmax
mod =
(jedinice)
5.11 Na modelu, napravljenom po načelima Froude-ove sličnosti (sličnost

za inercijalne i uticaje težine), pri protoku Qmod = 50 l/s izmerena je
visina prelivnog mlaza Hmod = 15 cm. U prirodi odgovarajući protok
iznosi Qobj = 51.2 m3/s. Odgovarajuća dubina prelivnog mlaza na
objektu iznosi:
Hobj =
(jedinice)
5.12 Modeliše se, uz zadovoljenje uslova Froude-ove sličnosti, mešanje vode

u otvorenom bazenu obrtnom elisom. Dužine na modelu su 25 puta
manje od odgovarajućih na objektu (L∗ = 25). Fluid na modelu je,
takod̄e, voda. Na modelu broj obrta u sekundi je 10 (nmod = 10 s−1).
Broj obrta na objektu (nobj) je (s−1 ):
250 50 25 10 5 2.5 2 1
5.13 Na jednom modelu, napravljenom sa zadovoljenjem sličnosti samo za

inercijalne i sile viskoznosti (Reynolds-ova sličnost), sa istim fluidom
na modelu i objektu (ista gustina, ista viskoznost), a sa dužinama
na modelu smanjenim 4 puta u odnosu na odgovarajuće na objektu,
izmerena je sila Fmod = 10 kN. Odgovarajuća sila na objektu je (kN):
10 20 40 80 160 640
5.14 Model je napravljen po principu Reynolds-ove sličnosti tako da su sve

dužine na modelu 5 puta veće od odgovarajućih dužina na objektu.
Gustina fluida na modelu je 5 puta veća od odgovarajuće gustine na
objektu, a kinematski koeficijent viskoznosti na modelu je 2 puta veći
27
od odgovarajućeg koeficijenta na objektu. Na modelu je izmeren za-

ustavni pritisak pmod = 0.2 kPa. Odgovarajući zaustavni pritisak na
objektu iznosiće:
pobj =
(jedinice)
5.15 Model je napravljen po principima Reynolds-ove sličnosti. Sve dužine

na modelu su 5 puta smanjene u odnosu na odgovarajuće dužine na
objektu, a kinematski koeficijent viskoznosti fluida na objektu je 2 puta
veći od istog koeficijenta na modelu. Na modelu je izmeren proticaj
Qmod = 3 cm3/s. Odgovarajući proticaj na objektu je:
Qobj =
(jedinice)
5.16 Modeliše se prema Reynolds-ovoj sličnosti, sa istim fluidom na modelu

i na objektu (ista gustina, ista viskoznost). Sve dužine na modelu
smanjene su 2 puta u odnosu na odgovarajuće na objektu. Napon na
modelu je:
 
1) 16 puta 
 5) 16 puta 


 veći od 
 manji od
2) 8 puta 6) 8 puta
napona napona
3) 4 puta 
 7) 4 puta 


 na objektu 
 na objektu
4) 2 puta 8) 2 puta
5.17 Bezdimenzionalni broj za pritisak može se izraziti na sledeći način:
pρ p p p
1) 2) 3) 4)
µ2 L4 ρgH ρv 2 Lµv
gde je: p = pritisak, ρ = gustina fluida, g = gravitaciono ubrzanje, L i

H su karakteristične dužine, v = karakteristična brzina, µ = dinamički
koeficijent viskoznosti.
5.18 Weber-ov broj, dat izrazom:
ρU 2D
We =
δ
(gde su: ρ = gustina fluida, U = srednja brzina u cevi, D = prečnik

cevi i δ = kapilarna konstanta), predstavlja:
1. odnos inercijalne sile i sile kapilarnosti;

2. odnos inercijalne sile i sile trenja;
3. silu usled uticaja kapilarnosti.
6
Kombinovani zadaci
6.1 Za jedan primer strujanja brzina je izražena sa

t x2
u 1 = U0 + ; u 2 = u3 = 0
T L
gde je:
U0 = Const1 ; T = Const2 ; L = Const3 .
Zaključuje se:
1. strujanje je neustaljeno;
2. zapreminska dilatacija delića je jednaka nuli;
3. materijalni izvod gustine delića jednak je nuli.
6.2 Brzine dilatacije odred̄enog delića date su sa:
∂u1 ∂u2 ∂u3

= 0.2 s−1 = = −0.1 s−1
∂x1 ∂x2 ∂x3
Brzine klizanja su jednake nuli. Za posmatrani delić tvrdi se da:
1. ne menja oblik, a menja zapreminu;

2. ne menja zapreminu, a menja oblik;
3. materijalni izvod gustine je jednak nuli.
29
30 6. Kombinovani zadaci
6.3 Daje se raspored brzina u strujnom polju nestišljivog fluida:

" 2 #
2x2 x2
u 1 = U0 − ; u2 = u3 = 0; 0 ≤ x2 ≤ 2L
L L
U0 = Const1 ; L = Const2
Za fluid dinamičkog koeficijenta viskoznosti (µ), napon σ12 = σ21 za

x2 = 0 jednak je:
(jedinice)
6.4 Za strujno polje definisano u prethodnom zadatku i za tačku x2 = L/2,

deformacioni rad devijatorskog dela napona, po jedinici zapremine i u
jedinici vremena, iznosi:
(jedinice)
6.5 Uz čvrstu ravnu granicu, položenu normalno na osu x2 , brzina u1 u

zavisnosti od rastojanja x2 od zida, odred̄ena je sa:
x2
u1 = U ; u 2 = u3 = 0 ; U = Const.
h
Sa h je označeno rastojanje od zida dokle važi data zakonitost (i ta

oblast se i posmatra). Tvrdi se da je za x2 = h brzina u1 jednaka U .
Tvrdi se da je jednak nuli rad devijatorskog dela napona, na bilo koju
elementarnu zapreminu, i to:
1. motorni rad;
2. deformacioni rad;
3. ukupan rad (motorni + deformacioni).
31
6.6 Posmatra se strujanje navedeno u zadatku 1.10 i fluid čiji je dinamički

koeficijent µ. Za rad površinskih sila od devijatorskog dela napona, po
jedinici zapremine i u jedinici vremena, tvrdi se sledeće:
1. motorni rad je jednak nuli;

2. motorni rad je različit od nule;
3. deformacioni rad je jednak nuli;
2
1 1
4. deformacioni rad je različit od nule i iznosi µU 2 a − b .
6.7 Dinamička jednačina za elementarnu masu, napisana za pravac (1),

glasi:
d
∂u1 ∂u1 1 ∂p 1 ∂σi1
+ ui = f1 − +
∂t ∂xi ρ ∂x1 ρ ∂xi
gde je: ρ = gustina fluida, p = pritisak i ui = komponenta brzine. Za

strujanje dato u zadatku 2.7 i to tako da je pravac (1) horizontalan, a
od zapreminskih sila deluje samo težina, iz navedene jednačine se može
zaključiti da je:
∂p ∂p ∂p
1) =0 2) >0 3) <0
∂x1 ∂x1 ∂x1
32 6. Kombinovani zadaci
7
Praktični zadaci
7.1 Hidrostatika
7.1.1 Vertikalni zid deli zatvoreni rezervoar na dva dela. Oba dela rezer-
voara ispunjena su istim fluidom, ali do različitih nivoa. Zid je otvoren
na donjem delu tako da je ostvaren direktan kontakt fluida. Pritisak
vazduha u prostorima iznad fluida je pozitivan i to takav da je:
1. veći u delu u kome je viši nivo fluida;

2. veći u delu u kome je niži nivo fluida;
3. isti u oba dela suda.
7.1.2 Posmatra se horizontalna komponenta hidrostatičke sile na pravou-

gaoni poklopac čija je strana dužine a horizontalna, a kraća strana
dužine b vertikalna. Posmatraju se dva slučaja: prvi, u kome je pritisak
u težištu poklopca jednak p1 , a odstojanje rezultante od težišta e1 ; i
drugi, u kome je pritisak u težištu jednak p2 , a odstojanje rezultante e2 .
Ako je pritisak p2 jednak dvostrukoj vrednosti pritiska p1 (p2 = 2p1),
odstojanje rezultante u drugom slučaju (e2) iznosi:
0 (nula) e1 /6 e1 /3 e1 /2 e1 b/6 b/2
7.1.3 Kocka, napravljena od materijala gustine ρk, pliva na površini vode

tako da je uronjena do polovine. Dužina ivice kocke je a. Odnos
gustina kocke (ρk) i vode (ρv ) je:
ρk
=n
ρv
33
34 7. Praktični zadaci
Konstanta n ima vrednost:

1 1 1 1
1 √ √
3
4 2 2 2
7.1.4 Posmatraju se dve šuplje lopte različitih prečnika (D1 = 3D2), ispu-
njene vazduhom. Svaka lopta je usidrena posebnim vertikalnim štapom
za dno rezervoara ispunjenog tečnošću gustine ρ1 od dna do polovine,
i tečnošću gustine ρ2 od polovine do vrha. Težišta obe lopte su na
polovini dubine rezervoara (u ravni spoja dve tečnosti) i obe su pot-
puno potopljene. Sopstvene težine lopti su zanemarljive. Odnos sila
F1 (sila u štapu kojim je fiksirana lopta prečnika D1) i F2 (sila u štapu
kojim je fiksirana lopta prečnika D2 ) je:
F1
=
F2
7.1.5 Neka otvorena posuda napunjena je do polovine visine vodom (gus-

tine ρ1), a iznad vode je druga tečnost gustine ρ2, lakša od vode
(ρ2 < ρ1). Za dno posude učvršćen je vertikalni štap na kome se nalazi
sfera postavljena tako da joj je centar u ravni izmed̄u vode i gornje
tečnosti. Lopta je potpuno potopljena. Pri posmatranom stanju i
odnosu gustina vode, gornje tečnosti i materijala od koga je načinjena
sfera, u štapu se javlja sila zatezanja. Ako se u sud dolije tečnost
gustine ρ2, desiće se sledeće:
1. intenzitet sile zatezanja u štapu će se povećati;

2. intenzitet sile zatezanja u štapu će se smanjiti;
3. intenzitet sile zatezanja u štapu će ostati nepromenjen.
7.1.6 Na dva paralelna zida otvorenog rezervoara ispunjenog vodom nalaze

se ispupčenje i udubljenje u obliku polucilindra – jedno prema spolja-
šnjosti, a drugo prema unutrašnjosti rezervoara. Polucilindri su jed-
nakih dimenzija – takvi da im je prečnik osnove (D) jednak visini.
Osovine ovih polucilindara su horizontalne i nalaze se na jednakim
rastojanjima (2D) od slobodne površine. Na osnovu prethodnog može
se zaključiti sledeće:
1. horizontalne komponente hidrostatičke sile na omotače oba polu-

cilindra su jednakog intenziteta ali suprotnog smera;
7.2. Otpori trenja u cevima 35
2. horizontalne komponente hidrostatičke sile na omotače oba polu-

cilindra ne zavise od rastojanja ose polucilindra do pijezometarske
kote;
3. vertikalne komponente hidrostatičke sile na omotače oba polu-
cilindra ne zavise od rastojanja ose polucilindra do pijezometarske
kote.
7.2 Otpori trenja u cevima

7.2.1 Posmatra se tečenje jednog fluida kroz odred̄enu cev kružnog popreč-
nog preseka. Za brzine manje od 0.2 m/s ustanovljeno je da se ostva-
ruje linearan zakon otpora (nagib linije energije proporcionalan je sa
brzinom). Za istu cev i isti domen brzina, a za drugi fluid, koji ima
veći kinematski koeficijent viskoznosti, može se tvrditi sledeće:
1. ostvaruje se, takod̄e, linearan zakon otpora;

2. koeficijent trenja (λ) ima konstantnu vrednost;
3. strujanje je laminarno.
7.2.2 U cevi (konstantnog, kružnog preseka) izmed̄u dva rezervoara ostva-

ruje se laminarno ustaljeno tečenje. Cev je velike dužine tako da se
lokalni gubici, na ulazu u cev i izlazu iz cevi, mogu zanemariti. Pri
nekoj razlici nivoa u rezervoarima (∆Π1 ) kroz cev protiče protok Q1.
Ako se razlika nivoa poveća dva puta, tj. ∆Π2 = 2∆Π1, i ako se po
uspostavljanju ustaljenog tečenja protoka Q2 i dalje održava laminaran
režim tečenja, tada je:
√
Q 1 = Q2 Q1 > Q 2 Q2 = 2Q1 Q2 = 2Q1
7.2.3 Posmatra se tečenje u cevi kružnog poprečnog preseka i to za uslove

pod kojima se koeficijent trenja može definisati sa:
1/4
k
λ = 0.115
D
gde je: k = apsolutna hrapavost i D = prečnik cevi. Upored̄uju se

linijski gubici na odred̄enoj dužini L u cevima prečnika D1 i D2. Obe
cevi su od istog materijala, dakle, imaju istu apsolutnu hrapavost.
Kroz obe cevi protiče isti protok, odnosno Q1 = Q2 = Q. Odnos
gubitaka energije E1izg (u cevi prečnika D1) i E2izg (u cevi prečnika D2)
je:
x
E1izg D1
=
E2izg D2
gde je eksponent x jednak:

21 21
−4 − −2 0 2 4
4 4
7.2.4 U jednoj odred̄enoj cevi kružnog preseka i konstantnog prečnika, nagib
pijezometarske linije IΠ za obavljene opite ustaljenog tečenja bio je
srazmeran sa v 1.9 (v = srednja brzina kroz presek cevi). Ovo znači da
su obavljeni opiti bili u oblasti:
1. laminarnog tečenja;
2. turbulentnog tečenja u hrapavoj cevi.
7.2.5 Kroz dve cevi od istog materijala i istog prečnika protiče isti fluid.
Srednja brzina fluida u cevi (I) je dva puta veća od srednje brzine
fluida u cevi (II). Tečenje je laminarno. Tangencijalni napon izmed̄u
fluida i zida cevi u cevi (I) je:
τI = KτII
gde je K jednako:
0.25 0.5 1.0 1.5 2.0 4.0
7.2.6 Eksperimentalnim ispitivanjem zavisnosti koeficijenta tangencijalnog

napona (Cτ ) jedne odred̄ene cevi date dužine pri strujanju jednog
odred̄enog fluida, utvrd̄eno je da se isti smanjuje sa povećanjem brzine
do neke vrednosti (v0) posle čega ostaje konstantan. Kad se brzina u
cevi poveća tako da je v = 3v0, izgubljena energija (Eizg) u cevi će biti
u sledećem odnosu prema izgubljenoj energiji (Eizg)0 za slučaj kad je
v = v0:
(Eizg)
= 3m
(Eizg)0
gde je:
m=0 m=2 1<m<2 m=1

7.3. Otpori oblika tela i otpori trenja uz ravnu ploču 37
7.2.7 Tečenje jednog fluida kroz odred̄enu cev odvija se u laminarnom re-
žimu za brzine manje od neke granične vrednosti (vgr). Posmatra se
odnos izgubljenih energija na dužini L te cevi, Eizg(v1)/Eizg(v2), za
dve različite brzine: v1 = 0.25 vgr i v2 = 0.75 vgr. On iznosi:
1 1 1 √
√ 1 3 3 9
9 3 3
7.2.8 U kružnoj cevi laminarno tečenje fluida kinematske viskoznosti ν1

održava se do brzine v1 . Kroz drugu cev istih karakteristika (istog
prečnika i apsolutne hrapavosti), struji drugi fluid kinematskog koefi-
cijenta viskoznosti ν2 , pri čemu je ν2 ν1 . U ovom slučaju laminarno
strujanje se održava do brzine fluida v2 . Može se zaključiti:
v1 > v2 v1 = v 2 v1 < v 2
7.3 Otpori oblika tela i otpori trenja uz ravnu

ploču
7.3.1 Razmatra se dejstvo vetra na zgradu. Koeficijent pritiska Cp ima
za spoljašnju horizontalnu krovnu površinu vrednost Cp = −0.4, dok
je u unutrašnjosti zgrade pritisak povećan u odnosu na pritisak u
neporemećenoj struji (Cp = 0.4). Zaključuje se:
1. vetar podiže krov;

2. vetar pritiskuje krov;
3. rezultujuća sila dejstva vetra na krov jednaka je nuli.
7.3.2 Telo je uronjeno u neograničenu struju nestišljivog fluida, i na njega

nailazi ravnomerna fluidna struja brzinom: u prvom slučaju UI , a u
drugom slučaju UII (UII = 0.5UI). Koeficijent otpora tela CF je kon-
stantan. Sile otpora tela u prvom i drugom slučaju odnose se kao:
FI
=C
FII
Odnos C je jednak
1 1
1 2 4 8
4 2
7.3.3 U vazdušnom tunelu se ispituje sila kojom vazdušna struja deluje na

paraboličnu antenu. Konstatovano je da, pri odred̄enom položaju an-
tene, za brzine veće od neke granične vrednosti (vgr) koeficijent sile
otpora oblika ostaje konstantan. Odnos sile otpora pri brzini vazdušne
struje tri puta većoj od granične (v = 3vgr) i sile otpora pri graničnoj
brzini, F (3vgr)/F (vgr ), iznosi:
1 1 1 √
√ 1 3 3 9
9 3 3
7.3.4 Kružni cilindar stoji vertikalno (osnova i poklopac su u horizontal-

nim ravnima) u ravnomernoj fluidnoj struji horizontalnog pravca. U
početku posmatranja cilindar je potpuno zatvoren i pritisak u njemu je
jednak nuli. U jednom trenutku na prednjoj strani cilindra (okrenutoj
ka struji) otvori se mali otvor. U odnosu na početno stanje:
1. ukupna sila na omotač cilindra će se povećati;
2. ukupna sila na omotač cilindra će se smanjiti;
3. ukupna sila na omotač cilindra će ostati nepromenjena.
7.3.5 Ravna ploča je uronjena u ravnomernu, neograničenu struju nestišlji-

vog fluida usmerenu paralelno sa pločom. Granični sloj uz ploču lami-
naran je celom dužinom ploče. Zadatak se smatra ravanskim. Dužina
ploče u pravcu strujanja je L, a sila trenja izmed̄u ploče i fluida je
F (L). Za ploču istih karakteristika i iste širine, ali dužine 0.25L, uro-
njenu u istu struju fluida (iste brzine, gustine i viskoznosti) sila trenja
je F (0.25L). Odnos sila F (L)/F (0.25L) jednak je:
1 1 1 1
1 2 4 8 16
16 8 4 2
7.3.6 Posmatra se ravna ploča potopljena u ravnomernu struju tako da je

paralelna sa pravcem struje. Pravac struje je s leva na desno. Dužina
ploče u pravcu struje je L, a zadatak je ravanski. Na odstojanju
x1 = L/2, počev od levog kraja ploče, granični sloj je turbulentan
i izmeren je tangencijalni napon τ1 . Na desnom kraju ploče (x2 = L)
tangencijalni napon τ2 biće:
1. τ2 > τ1 ;
2. τ2 = τ1 ;
3. τ2 < τ1 ;
7.4. Tečenje u kanalima 39
i tvrdi se:
4. na odstojanju x2 = L granični sloj je laminaran;

5. na odstojanju x2 = L granični sloj je turbulentan.
7.4 Tečenje u kanalima

7.4.1 U kanalu velike dužine i konstantnog nagiba dna, pri nekom protoku
Q ostvaruje se dubina veća od kritične. Posle postavljanja prepreke i
pri istom protoku Q izmerena je, u poprečnom preseku kanala (m-m),
dubina manja od kritične. Presek (m-m) je veoma udaljen od ulaza i
izlaza, te se do njega ne pronose uticaji izazvani na ulazu u kanal ili
na izlazu iz kanala. Može se zaključiti sledeće:
1. prepreka se nalazi uzvodno od preseka (m-m);

2. prepreka je nizvodno od preseka (m-m);
3. nizvodno od preseka (m-m) dubina neće biti veća od kritične;
4. nizvodno od preseka (m-m) ostvaruje se hidraulički skok.
7.4.2 Kanal velike dužine i konstantnog poprečnog preseka na odred̄enom

mestu menja nagib dna. Uzvodno od tog mesta nagib je I1, a nizvodno
I2 . Odgovarajuće normalne dubine za jedan odred̄eni protok su h1 i
h2 , gde je h1 > h2 > hK (hK = kritična dubina za zadati protok).
Uticaji nizvodnog i uzvodnog graničnog uslova se ne prenose do mesta
promene nagiba dna. Na mestu gde se menja nagib dna dubina je hc .
Zaključuje se:
1. hc = hK ;
2. hc = h1 ;
3. hc = h2 ;
4. h2 < hc < h1 .
7.4.3. U kanalu trougaonog poprečnog preseka (sa nagibom bokova 1 : 1)

ostvaruje se jednoliko tečenje. Pri normalnoj dubini h1 teče protok
Q1 , a pri normalnoj dubini h2 = 2h1 teče protok Q2 . Primenjuje se
Manning-ova formula i daje se odnos:
Q2
= 2c
Q1
Eksponent c jednak je:
2 8
1 2 3
3 3
7.4.4 Dubina i brzina uzvodno od hidrauličkog skoka su h1 i v1 , a nizvodno
od skoka su skoka h2 i v2 . Zaključuje se:
v12 v2
1. h1 + = h2 + 2 ;
2g 2g
2
v v2
2. h1 + 1 > h2 + 2 ;
2g 2g
v 2 v2
3. h1 + 1 < h2 + 2 .
2g 2g
7.4.5 U prizmatičnom kanalu (oblik i dimenzije poprečnog preseka se ne

menjaju duž toka), sa konstantnim nagibom dna, pri jednolikom te-
čenju odred̄enog proticaja uspostavila bi se normalna dubina hN , a
kritična dubina je hK . U preseku I kanala dubina je hI , a negde
nizvodno, u preseku II, dubina je hII . Izmed̄u preseka I i II linija
nivoa je kontinualna. Ako je hI > hN > hK , onda je:
1. hII < hI ; 2. hII > hI ;
3. hII = hI ; 4. hII > hN ;
5. hII < hN ; 6. hII > hK .
7.4.6 U kanalu pravougaonog poprečnog preseka, proizvoljne širine b, pro-
sečna brzina je v = 1.6 m/s, a dubina 1.5 m. Tvrdi se:
1. dubina je veća od kritične;

2. dubina je manja od kritične;
3. dubina je jednaka kritičnoj;
4. tečenje je mirno;
5. tečenje je burno.
7.4.7 U istom kanalu i pri istom proticaju posmatraju se dva slučaja hidra-
uličkog skoka: sa dubine h1 na h2 , i sa dubine h3 na h4 . Dubina h3 je
manja od h1 . Za dubinu h4 se tvrdi:
h4 < h 2 ; h 4 > h2 ; h 4 = h2 ; h 4 > h1 .

8
Rešenja testova iz 1. dela
1.1 1, 3, 4 1.18 2, 3
1.2 x2 = 10 m 1.19 0 (nuli)
1.3 0.02 ms−2 1.20 a) 2

b) 3
1.4 (0, −r), (0, r)
3 U 0 σ0
1.5 2, 3 1.21 − Nm−2 s−1
4 L0
1.6 1, 2 1.22 2
1.7 1 1.23 −0.06 kNm−2s−1
1.8 2s
√ √
1.9 (− C, C)
1.10 2
1.11 d , ω , ωd , ω , ω ,
ω11 13 22 23 31
d
ω32 , ω33
1.12 2, 3
1.13 2, 3
1.14 1, 2, 3, 4, 5
1.15 1, 2, 3, 4
1.16 1, 2, 3, 5, 6, 7
1.17 3, 5
41
42 8. Rešenja testova iz 1. dela
2.1 −0.012 kgm−3s−1 3.1 2, 3, 4, 5, 6
2.2 1 3.2 1, 2, 3
2.3 1, 2, 3, 4 3.3 1
2.4 −0.067 kgm−3s−1 3.4 d , σ , σd , σ , σ ,

σ11 13 22 23 31
d
σ32, σ33
2.5 1, 3
3.5 1, 3
2.6 1, 3
3.6 2
2.7 2 dm s−1
τb δ
3.7
2.8 1.44 ρU
2.9 −0.024 kgm−3s−1 3.8 σ12, σ13, σ21 , σ23 , σ31 ,
d
σ32, σ33
d
∂p ∂σ21
2.10 0=− + 3.9 3
∂x1 ∂x2
2.11 2, 3, 4
2.12 1, 4
2.13 1
2.14 4F1
2.15 2 4.1 u01 = 0, u02 = 0, u01 u02 < 0
2.16 3 4.2 u01 , u02
2.17 3 4.3 P1t > 0
2.18 43.24 kN 4.4 1, 3
2.19 3 4.5 1, 2, 3
4.6 1
43
5.1 27 puta 6.1 1, 2, 3
5.2 1/2 6.2 2, 3
5.3 100 6.3 2µU0 /L
5.4 10 Nms−1 6.4 µU02 /L2
5.5 2 ms−2 6.5 1
5.6 5 6.6 1, 4
5.7 8pmod 6.7 1
5.8 37.01
5.9 3
5.10 78.125 dm3s−1
5.11 2.40 m
5.12 2 s−1
5.13 10 kN
5.14 0.25 kPa
5.15 30 cm3s−1
5.16 3
5.17 2, 3
5.18 1
44 8. Rešenja testova iz 1. dela
7.1.1 2 7.4.1 1, 4
7.1.2 e1 /2 7.4.2 3
7.1.3 1/2 7.4.3 8/3
7.1.4 27 7.4.4 2
7.1.5 3 7.4.5 2, 4, 6
7.1.6 1, 3 7.4.6 1, 4
7.4.7 h 4 > h2 , h4 > h1
7.2.1 1, 3
7.2.2 Q2 = 2Q1
7.2.3 −21/4
7.2.4 svi ponud̄eni odgovori su

pogrešni
7.2.5 2.0
7.2.6 m=2
7.2.7 1/3
7.2.8 v 1 > v2
7.3.1 1
7.3.2 C =4
7.3.3 9
7.3.4 3
7.3.5 2
7.3.6 3, 5
2. deo – ZADACI
Hidrostatika
Zadatak 1.1. Plovak, koji se sastoji

od valjka (prečnika dV = 0.10 m i visine
hV = 0.10 m) i cevčice (prečnika dC =
0.02 m i visine hC = 1.00 m), nalazi se u
vodi gustine ρ1 = 1.0 kg/dm3 . Valjak je is-
punjen tečnošću gustine ρ2 = 1.2 kg/dm3 ,
a cevčica je ispunjena vazduhom. Uticaj
debljine zida plovka na hidrostatičke sile
se zanemaruje. Pri datim uslovima valjak
je potpuno potopljen u vodu, a samo deo
cevčice je iznad nivoa vode. Sopstvena
težina praznog plovka je GP = 1.0 N.
Odrediti koliki deo visine cevčice (h∗C ) se
nalazi u vodi.
Rešenje. Visina dela cevčice koji se nalazi u vodi,

h∗C , odred̄uje se iz uslova ravnoteže svih sila:
GP + G2 − PZ1 + PZ2 = 0
Težina tečnosti u valjku iznosi:
πd2V 3.14 × 0.12

G2 = ρ 2 g hV = 1.2 · 103 × 9.81 0.1 = 9.25 N
4 4
Hidrostatičke sile koje deluju na donju (PZ1 ) i gornju (PZ2 ) osnovu valjka su:
πd2V 3.14 × 0.12
PZ1 = ρ1g (hV + h∗C ) = 1 · 103 × 9.81 (0.1 + h∗C ) =
4 4
45
46 1. Hidrostatika
= 77.05(0.1 + h∗C )
π(d2V − d2C ) ∗
PZ2 = ρ2 g hC =
4
3.14(0.12 − 0.022) ∗
= 1 · 103 × 9.81 hC = 73.97h∗C
4
U gornjim izrazima, vertikalna komponenta hidrostatičke sile je računata kao
PZ = ρgV gde je ρ gustina fluida koji je u kontaktu sa površinom na koju se
računa komponenta sile, a V je zapremina tela izmed̄u površine na koju se
računa sila i njene projekcije na horizontalnu ravan na visini pijezometarske
kote. Tražena visina dela cevčice koji se nalazi u vodi je:
1.0 + 9.25 − 77.05 × 0.10

h∗C = = 0.826 m
77.05 − 73.97
Zadatak 1.2 Otvoreni rezervoar ispunjen je fluidom nepoznate gusti-

ne ρ2 i vodom gustine ρ1 = 1.0 kg/dm3 . U rezervoar je uronjen valjak gu-
stine ρ3 = 0.4 kg/dm3 koji može da
se kreće bez trenja duž vertikalne o-
sovine O. Poluprečnik valjka je r =
0.5 m, a visina h = 2.5 m. Na slici
je prikazan početni položaj valjka (pri
kome je njegova težina u ravnoteži sa
hidrostatičkim silama). Odrediti silu ko-
jom treba delovati na valjak da bi se on,
u odnosu na početni položaj, spustio za
∆Z = 0.50 m. Zanemariti dimenzije o-
sovine i pretpostaviti da je rezervoar do-
voljno velike zapremine da se pri pome-
ranju valjka ne menjaju nivoi fluida.
Rešenje. Težina valjka i sila potiska (vertikalna komponenta hidrostatičke

sile) na njega su:
G = ρ3gπr2h PZ = ρ1gπr2(Π1 − 1.00)
Iz uslova ravnoteže ovih sila odred̄uje se pijezometarska kota za vodu Π1 :

47
G = PZ ⇒
ρ3 h
Π1 = + 1.00 =
ρ1
0.4 × 2.5
= + 1.00 = 2.00 m
1.0
Gustina drugog fluida odred̄uje se pomo-
ću pritiska u zajedničkoj tački A:
pA = ρ1 g(Π1 − ZA ) = ρ2g(Π2 − ZA ) ⇒
2.00 − 1.20
ρ2 = 1.0 = 0.8 kg/dm3
2.20 − 1.20
Na valjak treba delovati silom koja je jednaka odgovarajućoj promeni sile
potiska:
F = ∆PZ = ρ1gπr2∆Z = 1.0 × 9.81 × 3.14 × 0.52 × 0.50 = 3.85 kN
Zadatak 1.3. Za dno otvorenog rezervoara, ispunjenog vodom gustine

3
ρ1 = 1.0 kg/dm , pričvršćena je, preko opruge krutosti k = 4.5 kN/m, kupa
gustine ρ3 = 0.5 kg/dm3 . Ova kupa,
visine h = 1.50 m, okrenuta je vrhom
na dole, tako da joj je osnova prečnika
d = 1.25 m izvan vode. Pri stanju pri-
kazanom na slici, kada je nivo vode na
nepoznatoj koti Z0 , sila u opruzi jednaka
je nuli. Odrediti za koliko će se podići
kupa (odnosno istegnuti opruga) ukoliko
se u rezervoar sipa ulje gustine ρ2 =
0.85 kg/dm3 tako da nivo ulja dostigne
kotu osnove kupe. Pretpostaviti da je re-
zervoar dovoljno velike zapremine da se
pri podizanju kupe ne menja nivo vode.
Rešenje. Težina kupe i sila potiska na nju su:

π π
G = ρ3 g d2 h = 0.5 × 9.81 1.252 × 1.50 = 3.009 kN
12 12
48 1. Hidrostatika

π Z0 − 1.00 2 2
PZ = ρ1 g d (Z0 − 1.00) =
12 h

π Z0 − 1.00 2
= 1.0 × 9.81 1.252(Z0 − 1.00)
12 1.50
= 1.784(Z0 − 1.00)3
Iz uslova ravnoteže ovih dveju sila odred̄uje se Z0:

r
3 3.009
G = PZ ⇒ Z0 = + 1.00 = 2.19 m
1.784
Ako se ulje dolije do kote Π2 = 2.50 + ∆Z
(gde je ∆Z – istezanje opruge), tada je:
p0
Π2 = + Z0 ⇒
ρ2 g
p0 = ρ2g(2.50 + ∆Z − Z0 )
Pijezometarska kota za vodu Π1 odred̄uje

se pomoću pritiska u zajedničkoj tački na
kontaktu vode i ulja:
p0 0.85
Π1 = + Z0 = (2.50 + ∆Z − 2.19) + 2.19 = 0.85 ∆Z + 2.454
ρ1 g 1.0
Sila potiska na deo kupe koji je u vodi je:

" 2
πd2 Z0 − 1 − ∆Z
PZ1 = ρ1g (Z0 − 1 − ∆Z)+
12 h
2 #
πd2 Z0 − 1 − ∆Z
+ (Π1 − Z0 )
4 h
Sila potiska na deo kupe koji je u ulju je:

" 2
πd2h πd2 Z0 − 1 − ∆Z
PZ2 = ρ2g − (Z0 − 1 − ∆Z)−
12 12 h
2 #
πd2 Z0 − 1 − ∆Z
− (Π2 − Z0 )
4 h
Sila kojom opruga vuče kupu je:
F = k ∆Z
49
Traženo rastojanje ∆Z odred̄uje se iz uslova ravnoteže svih sila:
G + F = PZ1 + PZ2
Zamenom odgovarajućih brojnih vrednosti dobija se jednačina:
(∆Z)3 − 3.59 (∆Z)2 + 21.18 ∆Z − 9.60 = 0 (1.1)
Analitičko rešenje jednačine oblika x3 + Ax2 + Bx + C = 0 dobija se smenom

t = x + A/3, odnosno svod̄enjem na jednačinu oblika t3 + 3αt + 2β = 0.
Koeficijenti i diskriminanta ove jednačine su:
−A2 + 3B 2A3 − 9AB + 27C
α= β= δ = α3 + β 2
9 54
Ukoliko je δ > 0, postoji samo jedno realno rešenje:
q √ q √
A 3 3
x=− + −β + δ + −β − δ
3
a druga dva su kompleksna. U slučaju kada je δ ≤ 0, postoje tri realna
rešenja:

A √ 1 −β 2π
xi = − + 2 −α cos arccos √ + (i − 1) (i = 1, 2, 3)
3 3 −α3 3
Za vrednosti A = −3.59, B = 21.18 i C = −9.60 dobija se α = 5.63 i
β = 6.16, odnosno δ = 216.2 > 0, pa je:
q √ q √
(−3.59) 3 3
∆Z = − + −6.16 + 216.2 + −6.16 − 216.2 = 0.488 m
3
Jednačina (1.1) može da se reši i nekim približnim (numeričkim) postupkom,
npr. metodom iteracije. Ovaj postupak1 zasniva se na tome da se jednačina
oblika f (x) = 0 prepiše u obliku x = ϕ(x), pa se zatim ponavlja rekurentna
formula x(i+1) = ϕ(x(i)). Dakle, jednačina (1.1) može se prepisati u obliku:
9.60 − (∆Z)3 + 3.59(∆Z)2

∆Z =
21.18
odnosno:
9.60 − (∆Z(i))3 + 3.59(∆Z(i))2
∆Z(i+1) =
21.18
1
Potreban uslov za konvergenciju ovog postupka je da u nekom intervalu za vrednosti x
(u okviru koga se bira i vrednost za prvu iteraciju x1 ), bude | dϕ/dx | < 1 .
50 1. Hidrostatika
gde je i – redni broj iteracije. Ako se u prvom koraku uzme ∆Z(1) = 0,

dobija se:
9.60
∆Z(2) = = 0.453
21.18
9.60 − 0.4533 + 3.59 × 0.4532
∆Z(3) = = 0.484
21.18
9.60 − 0.4843 + 3.59 × 0.4842
∆Z(4) = = 0.488
21.18
Daljim ponavljanjem može se pokazati da postupak konvergira vrednosti
∆Z = 0.488 m.
Zadatak 1.4. Zatvo-

reni rezervoar delimično
je ispunjen vodom gustine
ρ = 1.0 kg/dm3 . Pritisak
na otvorenom manometru
iznosi pM = −9.81 kPa.
Odrediti statičke uticaje
(M, T, N ) u preseku A–A
pregradnog zida. Zadatak
je ravanski (računati na
1 m dužine zida).
Rešenje. Pijezometarska kota za vodu sa leve strane pregradnog zida, Π1 ,

može se odrediti iz osnovne jednačine hidrostatike za tačku na visini na kojoj
se nalazi manometar (ZM ):
pM −9.81
Π1 = + ZM = + 1.00 = 0.00 m
ρg 1.0 × 9.81
Pritisak na površini vode sa leve strane zida (u tački B) je:
pB = ρg(Π1 − ZB ) = 1.0 × 9.81(0.0 − 4.0) = −39.24 kPa

Ovaj pritisak jednak je pritisku vazduha pVAZD , odnosno jednak je pritisku
na površini vode sa desne strane zida (pB = pVAZD = pC ), pa je:
pC −39.24
Π2 = + ZC = + 1.00 = −3.00 m
ρg 1.0 × 9.81
51
Na delu na kome je vazduh sa obe strane zida (desno od račve i na levom delu
iznad kote 4 m), sile kojima vazduh deluje na zid med̄usobno se poništavaju.
Opterećenja na ostale delove zida su računata kao za ravanski zadatak i to:
– horizontalna opterećenja prema izrazu PX = ρgΩX L, gde je ΩX – po-
vršina dijagrama visine pritiska (tj. dijagrama opterećenja kod koga je
apscisa p/ρg, a ordinata Z) i L – dužina zida,
– vertikalna opterećenja prema izrazu PZ = ρgΩZ L, gde je ΩZ – povr-
šina omed̄ena konturom na koju se odred̄uje sila, njenom projekcijom
na horizontalnu ravan na visini pijezometarske kote i odgovarajućim
vertikalnim izvodnicama.
PX1 = − 1.0 × 9.81 × 4.02/2 = −78.48 kN/m

PX2 = − 1.0 × 9.81 × 3.0 × 1.0 = −29.43 kN/m
PX3 = − 1.0 × 9.81 × 1.02/2 = −4.90 kN/m
PX4 = − 39.24 × 3.0 = −117.72 kN/m
PZ1 = − 39.24 × 2.0 = −78.48 kN/m
PZ2 = − 1.0 × 9.81 × 2.0 × 3.0 = −58.86 kN/m
Statički uticaji u preseku A–A su:

4
X 2
X
MA−A = PXi Zi + PZi Xi = −78.48 × 2.667 + 29.43 × 0.50 +
i=1 i=1
+ 4.90 × 0.667 + 117.72 × 2.50 +
+ 78.48 × 1.00 − 58.86 × 1.00 = 122.62 kNm/m
4
X
TA−A = PXi = −78.48 + 29.43 + 4.90 + 117.72 = 73.57 kN/m
i=1
X2
NA−A = PZi = 78.48 − 58.86 = 19.62 kN/m
i=1
Proračun opterećenja mogao bi se pojednostaviti ako bi se pre proračuna sila

sabrali dijagrami svih horizontalnih odnosno vertikalnih opterećenja. Ovako
dobijeno rezultujuće opterećenje ekvivalentno je onome koje bi delovalo kada
bi posmatrani rezervoar bio otvoren, odnosno kada bi pijezometarske kote
bile na nivoima vode. U tom slučaju potrebno je računati svega tri sile
(umesto šest).
52 1. Hidrostatika
Šrafura na dijagramima ΩX i ΩZ ukazuje na smer delovanja odgovarajućih

sila2.
Zadatak 1.5. Ustava napravljena od materijala gustine ρU = 7.0 kg/dm3

svojim gornjim krajem okačena je o zglob duž ose čija je projekcija tačka O,
a donjim krajem je slobodno oslonjena na dno rezervoara. Zadatak je ravan-
ski. Sa obe strane ustave nalazi se voda gustine ρV = 1.0 kg/dm3. Odrediti
2
Na slikama su nacrtani pravi smerovi delovanja sila. Znak “−” u izrazima za sile
označava da je hidrostatički pritisak u toj tački negativan, odnosno da je sila usmerena od
konture na koju deluje ka tečnosti (fluid “povlači” konturu). Obrnuto, pozitivan znak sile
znači da je hidrostatički pritisak u merodavnoj tački pozitivan, odnosno da sila pritiska
konturu. Ovakva konvencija usvojena je jer u fluidu ne postoje negativni naponi (naponi
zatezanja) pa ni negativni pritisci. Najniži pritisak (apsolutni) u fluidu je paps,min = 0 Pa,
dok je najniži hidrostatički pritisak:
pmin = paps,min − patm = −patm = −100 kPa
(pošto je usvojeno da je hidrostatički pritisak vode “nula” kada je paps = patm ). Naglašava
se da je ova konvencija različita od konvencije o znaku presečnih sila koja je usvojena
u predmetu “Otpornost materijala” (“. . . Normalna sila je pozitivna ako zateže svoju
presečnu ravan. Transverzalna sila je pozitivna ako obrće element grede u smeru obrtanja
kazaljke na satu . . . ”, V. Brčić, Otpornost materijala, 1978), odnosno da te dve stvari ne
treba mešati.
53
potrebnu de-
bljinu ustave
iz uslova da
se ona podiže
(obrtanjem o-
ko ose zgloba)
tek kada nivo
vode levo od
ustave padne
ispod prikaza-
nog, za koga
je dubina vode
H = 3.0 m.
Rešenje. Sile koje deluju na ustavu su:

PX1 = PZ1 = 1.0 × 9.81 × 3.02/2 = 44.14 kN/m
PX2 = PZ2 = 1.0 × 9.81 × 4.02/2 = 78.48 kN/m
PX3 = PZ3 = 1.0 × 9.81 × 1.0 × 4.0 = 39.24 kN/m
√
Težina ustave po 1 m dužine je G = 7.0 × 9.81 × 4 2 δ = 388.46 δ, gde je δ –
debljina ustave. S obzirom da je δ nepoznata veličina, odrediće se iz uslova
da je suma momenata svih sila oko tačke O jednaka nuli:
ΣM(O) = 0 ⇒ − 44.14 × 3.0 + 78.48 × 2.667 + 39.24 × 2.0 −

54 1. Hidrostatika
− 44.14 × 3.0 + 78.48 × 2.667 + 39.24 × 2.0 −

− 388.46 δ × 2.0 = 0 ⇒ δ = 0.40 m
Zadatak 1.6. Armirano betonski zid

poprečnog preseka kao na slici pregrad̄uje
otvoreni rezervoar na dva dela. Sa leve
strane zida nalaze se tečnosti gustina ρ1 =
0.8 kg/dm3 i ρ2 = 1.2 kg/dm3, a sa desne
strane je tečnost gustine ρ3 = 0.8 kg/dm3 .
Visina koju pokazuje živin manometar je
∆HŽ = 0.034 m. Gustine betona i žive
su ρB = 2.5 kg/dm3 i ρŽ = 13.6 kg/dm3 .
Zadatak je ravanski, a dužina zida je 5 m.
Sračunati nivo sa desne strane zida, a zatim
odrediti statičke uticaje (M, T, N ) u preseku
A–A (u kome je zid uklješten).
Rešenje. Pijezometarske kote za sve teč-

nosti odred̄uju se pomoću pritisaka u zajed-
ničkim tačkama:
pC = ρ1g(Π1 − ZC ) = 0.8 × 9.81 × (6.00 − 3.00) = 23.54 kPa
pC 23.54
Π2 = + ZC = + 3.00 = 5.00 m
ρ2 g 1.2 × 9.81
pD = ρ2g(Π2 − ZD ) = 1.2 × 9.81 × (5.00 + 0.034) = 59.26 kPa
pD 59.26
ΠŽ = + ZD = + (−0.034) = 0.410 m
ρŽg 13.6 × 9.81
pE = ρŽg(ΠŽ − ZE ) = 13.6 × 9.81 × (0.410 − 0.00) = 54.72 kPa
pE 54.72
Π3 = + ZE = + 0.00 = 6.973 m
ρ3 g 0.8 × 9.81
Sile koje deluju na zid su:
PX1 = 0.8 × 9.81 × 5.0 × 3.02/2 = 176.6 kN
PX2 = 1.2 × 9.81 × 5.0 × 2.0 × 3.0 = 353.2 kN
PX3 = 1.2 × 9.81 × 5.0 × 3.02/2 = 264.9 kN
PX4 = 0.8 × 9.81 × 5.0 × 6.9732/2 = 954.0 kN
PZ1 = 0.8 × 9.81 × 5.0 × 0.743 × 2.973/2 = 43.3 kN
PZ2 = 0.8 × 9.81 × 5.0 × 1.0 × 2.973 = 116.7 kN
PZ3 = 0.8 × 9.81 × 5.0 × 1.0 × 4.0/2 = 78.5 kN
55
Težina zida je:

G = 2.5 × 9.81 × 5.0 × 1.0 × 8.0/2 = 490.5 kN
MA−A = − 176.6 × 4.00 − 353.2 × 1.50 − 264.9 × 1.00 +
+ 954.0 × 2.324 − 43.3 × 0.752 + 116.7 × 0.50 +
+ 78.5 × 0.333 − 490.5 × 0.333 = 604.6 kNm
TA−A = 176.6 + 353.2 + 264.9 − 954.0 = −159.3 kN
NA−A = − 43.3 + 116.7 + 78.5 − 490.5 = −338.6 kN
Zadatak 1.7. Na vertikalnom zidu otvorenog rezervoara nalazi se ustava

oblika jednakokrakog pravouglog trougla, koja se sastoji iz dva dela – 1
(trapez) i 2 (trougao). Ukupna visina ustave je H = 6.0 m. Rezervoar je
ispunjen vodom gustine ρ = 1.0 kg/dm3 , tako da je slobodna površina na
visini gornjeg dela ustave.
Odrediti rastojanje Z (visinu
trapeznog dela ustave) tako
da intenziteti hidrostatičkih
sila na delove 1 i 2 budu jed-
naki, a zatim odrediti te sile
(intenzitet, pravac i položaj)
za svaki deo posebno.
56 1. Hidrostatika
Rešenje. Horizontalne komponente hidrostatičke sile računaju se prema

izrazu PX = ρghTA, gde je A – površina projekcije konture (na koju se
odred̄uje sila) na vertikalnu ravan upravnu na pravac X i hT – vertikalno
rastojanje težišta površine A od pijezometarske kote.
Z 2
2 2(H − Z)Z + 2 Z3 Z2 Z 2 (3H − 2Z)
PX1 = ρg Z(2H − Z) = ρg
Z(2H − Z) 3
1 (2Z + H)(H − Z)2

PX2 = ρg [Z + (H − Z)] (H − Z)2 = ρg
3 3
3H 2 H 3
PX1 = PX2 ⇒ Z3 + Z + =0 ⇒
2 4
Z 3 − 9Z 2 + 54 = 0
Koeficijenti α i β koji se dobijaju redukcijom ove jednačine3 su:
α = [−(−9)2 + 3 × 0]/9 = −9
β = [2 × (−9)3 − 9 × (−9) × 0 + 27 × 54]/54 = 0
pa je δ = −729 < 0 i postoje tri realna rešenja:

1π 2π
Zi = 3 + 6 cos + (i − 1) (i = 1, 2, 3)
32 3
Z1 = 8.20 m Z2 = −2.20 m Z3 = 3.00 m
pri čemu očigledno samo poslednje rešenje fizički ima smisla (0 < Z3 < H).
Dakle:
Z = Z3 = 3.00 m
Intenziteti sila su:

3.02(3 × 6.0 − 2 × 3.0)
PX1 = 1.0 × 9.81 = 353.16 kN = PX2
3
Sopstveni momenti inercije za pojedine delove ustave su:
2
1 Z(3H − 2Z)
IY Y 1 = Z 3 (2H + Z) − Z(2H − Z) = 19.50 m4
6 3(2H − Z)
3
Videti objašnjenje na strani 49.
57
1
IY Y 2 = 2(H − Z)(H − Z)3 = 4.50 m4
36
Ekscentriciteti sila su:
ρgIY Y 1 1.0 × 9.81 × 19.50

eZ1 = − =− = −0.542 m
PX1 353.16
ρgIY Y 2 1.0 × 9.81 × 4.50

eZ2 = − =− = −0.125 m
PX2 353.16
Znak “−” u gornjim izrazima ozna-

čava da se napadne tačke sila nalaze
ispod odgovarajućih težišta na nave-
denim rastojanjima, što je slučaj kada
je pritisak u težištu pozitivan. Obr-
nuto, kada je pritisak u težištu ne-
gativan, napadna tačka sile je iznad
težišta na rastojanju jednakom pozi-
tivnom ekscentricitetu (znak ekscen-
triciteta je vezan uz usvojeni poziti-
van smer Z-ose koji je usmeren na
gore, počev od težišta).
Zadatak 1.8. Zatvoreni

rezervoar potpuno je ispu-
njen tečnostima gustina ρ1 =
1.0 kg/dm3 i ρ2 = 0.8 kg/dm3 .
Manometar, koji se nalazi na
rastojanju od 0.50 m ispod dna
rezervoara, pokazuje pritisak
pM = 14.715 kPa. Odrediti
ukupnu hidrostatičku silu koja
deluje na deo rezervoara desno
od preseka A–A.
Rešenje.
pM 14.715
Π1 = + ZM = + (−0.50) = 1.00 m
ρ1 g 1.0 × 9.81
58 1. Hidrostatika
Pošto je pijezometarska kota Π1 u zajedničkoj tački obeju tečnosti, pritisak

u ovoj tački jednak je nuli, pa je Π2 = Π1 = 1.00 m. Horizontalne sile na
omotač su:
PX1 = 1.0 × 9.81 × 0.50 × 2.0 × 1.0 = 9.81 kN

PX2 = 0.8 × 9.81(−0.50)2.0 × 1.0 = −7.85 kN
PXR = 9.81 − 7.85 = 1.96 kN
IY Y 1 = IY Y 2 = 2.0 × 1.03/12 = 0.167 m4
1.0 × 9.81 × 0.167
eZ1 = − = −0.167 m
9.81
0.8 × 9.81 × 0.167
eZ2 = − = 0.167 m
−7.85
Iz uslova jednakosti sume momenata svih horizontalnih sila i momenta rezul-
tujuće horizontalne sile odred̄uje se njena napadna tačka:
9.81 × 0.333 − 7.85 × 1.667
ZR = = −5.00 m
1.96
Vertikalne sile su:
11
PZ1 = 1.0 × 9.81 2.02 × 1.0 = 6.54 kN
23
11
PZ2 = − 0.8 × 9.81 2.02 × 1.0 =
23
= − 5.23 kN
PZR = 6.54 + 5.23 = 11.77 kN
Obe vertikalne sile deluju u težištima odgovarajućih

polupiramida, odnosno na (horizontalnom) rasto-
janju XR = 0.25 m od preseka A–A. Ukupna rezul-
tanta i njen nagib (u odnosu na horizontalu) su:
p
R= 1.962 + 11.772 = 11.93 kN
11.77
α = arctg = 800 320
1.96
Zadatak 1.9. Zatvoreni rezervoar potpuno je ispunjen tečnostima gu-

stina ρ1 = 1.0 kg/dm3 i ρ2 = 0.7 kg/dm3 . Nivo u pijezometru je na nivou
zajedničke tačke dve tečnosti. Odrediti ukupnu hidrostatičku silu koja deluje
na složeno telo sastavljeno od polukupe, poluvaljka i četvrtine lopte.
59
Rešenje. Ako se za referentan nivo (Z = 0) usvoji dno rezervoara, oči-

gledno je Π1 = Π2 = 4.0 m.
Horizontalne sile na pojedine delove složenog tela su:

4 × 1.5 1
PX1 = 1.0 × 9.81 1.0 + 1.52 × π = 56.74 kN
3×π 2
PX2 = 1.0 × 9.81 × 0.5 × 3.0 × 1.0 = 14.72 kN
PX3 = 0.7 × 9.81 (−0.5) 3.0 × 1.0 = −10.30 kN

1.5 1
PX4 = 0.7 × 9.81 1.0 + 3.0 × 1.5 = −23.18 kN
3 2
Odgovarajući ekscentriciteti su:

" 2 #
1.0 × 9.81 π × 3.04 4 × 1.5 1
eZ1 = − − 1.52 × π =
56.74 128 3×π 2
= − 0.096 m
1.0 × 9.81 3.0 × 1.03
eZ2 = − = −0.167 m
14.72 12
0.7 × 9.81 3.0 × 1.03
eZ3 = − = 0.167 m
−10.30 12
0.7 × 9.81 3.0 × 1.53
eZ4 = − = 0.083 m
−23.18 36
60 1. Hidrostatika
Ukupna horizontalna sila i položaj njene napadne tačke su:
PXR = 56.74 + 14.72 − 10.30 − 23.18 = 37.98 kN

ZR = [ 56.74 (3.0 − 0.637 − 0.096) + 14.72 (4.0 − 0.50 − 0.167) −
− 10.30 (4.0 + 0.50 + 0.167) −
− 23.18 (5.50 + 0.083) ] /37.98 = 0.005 m
Vertikalne sile su:

1 π × 3.03
PZ1 = 1.0 × 9.81 = 34.67 kN
4 6
1
PZ2 = 1.0 × 9.81 1.52 × π × 1.0 = 34.67 kN
2
1
PZ3 = − 0.7 × 9.81 1.52 × π × 1.0 = −24.27 kN
2
1 π × 3.02 × 1.5
PZ4 = − 0.7 × 9.81 = −12.13 kN
2 12
Rastojanja težišta odgovarajućih tela optere-

ćenja (zapremina) od vertikalnog zida su:
3 × 1.5
X1 = = 0.562 m
8
4 × 1.5
X2 = X3 = = 0.637 m
3×π
1.5
X4 = = 0.477 m
π
Ukupna vertikalna sila i položaj njene na-
padne tačke su:
PZR = 34.67 + 34.67 + 24.27 +

+ 12.13 = 105.74 kN
XR = (34.67 × 0.562 + 34.67 ×
× 0.637 + 24.27 × 0.637 +
+ 12.13 × 0.477) / 105.74 =
= 0.594 m
Ukupna rezultanta i njen nagib (u odnosu na horizontalu) su:
p 37.98
R= 37.982 + 105.742 = 112.35 kN α = arctg = 700 150
105.74
61
Zadatak 1.10. U otvorenom rezervoaru nalazi se voda gustine

3
ρ0 = 1.0 kg/dm . Kruti nosač zanemarljive težine može da se obrće bez
trenja oko ose u tački O. Sa jedne strane nosača je kupasti zatvarač gustine
ρ1 = 2.5 kg/dm3, prečnika
osnove dZ = 1.0m i visine
hZ = 1.0 m, koji zatvara ot-
vor prečnika dO = 0.5 m. Sa
druge strane nosača je valjka-
sti plovak prečnika dP = 1.0 m
i visine hP = 1.5 m. Na sli-
ci je prikazan početni nivo vo-
de. Odrediti gustinu plovka ρ2
iz uslova da se zatvarač otvo-
ri ukoliko se nivo vode u sudu
podigne iznad početnog sta-
nja.
Rešenje. Težina zatvarača

je:
πd2ZhZ π × 1.02 × 1.0

G1 = ρ 1 g = 2.5 × 9.81 = 6.421 kN
12 12
Horizontalna hidrostatička sila na deo omotača kupe koji je u vodi, čija je

vertikalna projekcija kružni prsten spoljašnjeg prečnika dZ i unutrašnjeg dO ),
poništava se sa delom sile na osnovu kupe čija je projekcija isti prsten, tako
da je ukupna horizontalna sila:
πd2O π 0.52
PX = ρ0ghT = 1.0 × 9.81 × 1.5 = 2.889 kN
4 4
Ekscentricitet ove sile je:
1.0 × 9.81 π × 0.54

eZ = − = −0.010 m
2.889 64
Vertikalna sila na gornji deo zarubljene kupe poništava se sa delom sile na
donji deo, tako da je ukupna vertikalna sila na zatvarač:
π 2
PZ1 = ρ0g (d hZ − d2O hO ) =
12 Z
π
= 1.0 × 9.81 (1.02 × 1.0 − 0.52 × 0.5) = 2.247 kN
12
62 1. Hidrostatika
Položaj napadne tačke ove sile je:

1.0
4 1.03 − (0.5 + 0.5
4 ) 0.5
3
X1 = = 0.196 m
1.03 − 0.53
Vertikalna sila na plovak je:
πd2P
PZ2 = ρ0g 1.0 = 1.0 × 9.81 × π × 0.52 × 1.0 = 7.705 kN
4
Težina plovka je:
πd2P
G 2 = ρ2 g hP = ρ2 × 9.81 × π × 0.52 × 1.5 = 11.557 ρ2
4
Gustina plovka odred̄uje se iz uslova da je suma momenata svih sila oko
tačke O jednaka nuli:
ΣM(O) = 0 ⇒ 6.421 × 0.25 − 2.247 × 0.196 − 2.889 × 2.010 −

− 11.557 ρ2 × 2.0 + 7.705 × 2.0 = 0
⇒ ρ2 = 0.466 kg/dm3
2
Tečenje pod pritiskom
Zadatak 2.1. Kroz sistem prikazan na slici ostvaruje se proticaj

Q = 35 l/s, odnosno u rezervoar R utiče ista količina vode Q koja iz njega
i ističe1. Odrediti silu pritiska kojom vazduh deluje na kružni poklopac
rezervoara cilindričnog oblika, prečnika 5 m. Nacrtati u pogodnoj razmeri
energetsku i pijezometarsku liniju.
Rešenje. Energetska (Bernoulli-jeva) jednačina za presek u rezervoaru R

i izlazni presek IZL (kroz koji voda ističe) glasi:
ER = EIZL + ∆ER→IZL (2.1)
Rezervoar je relativno velikog poprečnog preseka, pa se brzinska visina u

1
Ova pretpostavka garantuje ustaljeno tečenje i važi za sve zadatke u ovom poglavlju.
Ukoliko ona nije eksplicitno naznačena na slici (kao u ovom zadatku), pretpostavlja se da je
rezervoar dovoljno velike zapremine da je promena nivoa u njemu kroz vreme zanemarljivo
mala.
63
64 2. Tečenje pod pritiskom
njemu može zanemariti, odnosno energetska kota (u rezervoaru) približno je

jednaka pijezometarskoj koti:
2
vR
E R = ΠR + ≈ ΠR (2.2)
2g
Pijezometarska kota u izlaznom preseku (gde voda slobodno ističe punim
presekom) nalazi se u težištu preseka (pošto je pritisak u svim tačkama po
obimu mlaza jednak nuli) pa je energetska kota u tom preseku:
v22 v2
EIZL = ΠIZL + = 8.00 + 2 (2.3)
2g 2g
gde je v2 – brzina vode u cevi prečnika d2. Izgubljena energija izmed̄u preseka
R i IZL je:
√ !
v12 8.0 v22 10.02 + 2.02
∆ER→IZL = ξUL + ξZ + λ1 + ξK + λ 2
2g D1 2g D2
(2.4)
Brzine vode kroz pojedine cevi su2 :

4 × 0.035 4 × 0.035
v1 = = 1.98 m/s v2 = = 4.46 m/s (2.5)
3.14 × 0.152 3.14 × 0.102
Zamenom (2.2), (2.3), (2.4) i (2.5) u polaznu jednačinu (2.1) dobija se:

1.982 8.0
ΠR = 8.00 + 0.5 + 2 + 0.022 +
19.62 0.15

4.462 10.20
+ 1 + 0.1 + 0.025 = 12.43 m
19.62 0.10
Brzinske visine su3 :
v12 1.982 v22 4.462
= = 0.200 m = = 1.012 m
2g 19.62 2g 19.62
2
Brzine vode se izražavaju u [m/s], i to zaokruživanjem na dva decimalna broja, ali
se proračun kroz zadatak uvek obavlja sa tačnim vrednostima. Sve ovo može imati za
posledicu da se ponekad množenjem napisanih (zaokruženih) brojeva ne dobija napisani
(tačni) rezultat, već vrednost koja bi, usled zaokruživanja, bila neznatno pogrešna. Ista
napomena važi i za broj π (π = 3.1415926 . . . )
3
Rastojanja se izražavaju u [m], s time da se horizontalna rastojanja pišu sa jednim
decimalnim brojem a vertikalna sa dva (odnosno pri pisanju se zaokružuju). Brzinske
visine se pišu sa tri decimalna broja, da bi se istaklo da njih treba pisati sa više značajnih
cifara u cilju smanjivanja greške u proračunu ukoliko se radi sa zaokruženim brojevima
(jer se pri proračunu pojedinačnih gubitaka odgovarajući koeficijenti množe sa brzinskom
visinom).
65
Na slici su prikazane4 energetska i pijezometarska linija5.
Na osnovu jednačine mirovanja fluida, pritisak vazduha (odnosno pritisak

na površini vode) iznosi:
pVAZ = ρg(ΠR − ZA ) = 1.0 × 9.81(12.43 − 8.00) = 43.44 kPa
Tražena sila na poklopac rezervoara je:

3.14 × 5.02
F = pVAZ APOK = 43.44 = 853.0 kN
4
4
Slika je nacrtana u tzv. distordovanoj razmeri, odnosno razmera za vertikalne dužine
je veća od razmere za horizontalne, što je inače uobičajeno u sistemima sa znatno većim
dimenzijama u jednom pravcu (u ovom zadatku je RV = 2RH ).
5
U ovoj Zbirci usvojena je konvencija da se energetske linije crtaju isprekidanom, a
pijezometarske punom linijom. Ovakav način crtanja usvojen je po analogiji sa otvorenim
tokovima gde je linija nivoa istovremeno i pijezometarska linija (puna linija), dok se e-
nergetska linija crta isprekidano. Ovo se naglašava jer je u prethodnoj zbirci (G. Hajdin
sa koautorima, Zadaci iz Mehanike fluida sa ispita održanih u 1974. i 1975. god.) bio
usvojen obrnut način obeležavanja.
Zadatak 2.2. Voda ističe iz rezervoara A kroz cev prečnika d = 100 mm.
Nakon izlaska iz rezervoara cev se račva u dva kraka (istog prečnika d), od
kojih se prva cev može zatvoriti zatvaračem Z. Sračunati proticaje kroz sve
cevi ako je zatvarač Z otvoren (lokalni gubitak na njemu iznosi ξZ = 0.7)
i za taj slučaj nacrtati energetske i pijezometarske linije za sve cevi u od-
govarajućoj razmeri. Izračunati za koliko će se promeniti proticaj Q2 kroz
gornju cev ako se zatvarač Z potpuno zatvori.
Rešenje. Energetska jednačina za presek A (u rezervoaru A) i izlazni pre-

sek iz gornje cevi, uz zanemarenje brzinske visine u rezervoaru (odnosno
EA = ΠA ), glasi:
67

v2 v2 2.0 v 2 0→2 16.0
ΠA = 8.00 + 2 + 0 ξUL + λ + 2 ξR + 2ξK + λ ⇒
2g 2g d 2g d
2.0
19.62(11.00 − 8.00) − v02(0.5 + 0.04 0.10 )
v22 = 16.0 = 7.358 − 0.1625v02 (2.6)
1 + 0.2 + 2 × 0.2 + 0.04 0.10
Energetska jednačina za presek u rezervoaru A i za presek u rezervoaru B
(kroz prvu cev), uz zanemarenje brzinskih visina u rezervoarima (odnosno
EA = ΠA , EB = ΠB ), glasi6:

v2 2.0 v 2 0→1 10.0
ΠA = ΠB + 0 ξUL + λ + 1 ξR + ξK + ξZ + λ + ξIZL
2g d 2g d
2.0
19.62(11.00 − 6.00) − v02(0.5 + 0.04 0.10 )
⇒ v12 = 10.0 ⇒
0.6 + 0.2 + 0.7 + 1 + 0.04 0.10
v12 = 15.09 − 0.20v02 (2.7)
Jednačina kontinuiteta za račvu glasi:

Q0 = Q1 + Q2 ⇒ v0 = v1 + v2 ⇒ v02 = v12 + v22 + 2v1v2 (2.8)
Zamenom (2.6) i (2.7) u (2.8), sledi:
v04 − 26.34v02 + 34.65 = 0 ⇒
p
−(−26.34) ± (−26.34)2 − 4 × 1 × 34.65
v02 =
2
Jedino od četiri rešenja ove jednačine koje fizički ima smisla je:
v0 = 5.00 m/s
Brzine u cevima su:
p
v1 = 15.09 − 0.20 × 5.002 = 3.18 m/s
p
v2 = 7.358 − 0.1625 × 5.002 = 1.82 m/s
Površina (svih) cevi je A = d2 π/4 = 0.102 × 3.14/4 = 0.007854 m2, pa su

proticaji kroz pojedine cevi Qi = vi A:
Q0 = 0.0392 m3/s Q1 = 0.0250 m3/s Q2 = 0.0143 m3/s
6
Kad voda utiče u rezervoar kroz cev kao što je to slučaj sa donjom cevi u ovom zadatku,
tada je izgubljena energija upravo jednaka brzinskoj visini na izlazu, odnosno ξIZL = 1.
Ovaj podatak se u zadacima obično ne zadaje, već se podrazumeva.
Ako se zatvarač potpuno zatvori, tada je v10 = 0 i v00 = v20 , pa se jednačina

(2.6) svodi na:

v 02 v 02 18.0
ΠA = 8.00 + 2 + 2 ξUL + ξR
0→2
+ 2ξK + λ ⇒
2g 2g d
s
19.62(11.00 − 8.00)
v20 = = 2.52 m/s
1 + 0.5 + 0.2 + 2 × 0.2 + 0.04 18.0
0.10
Traženo povećanje brzine u gornjoj cevi je (u procentima):
2.52 − 1.82
∆v2 = 100% = 38.4%
1.82
69
Zadatak 2.3. Proticaj na mlaznici prikazanoj na slici odred̄uje se na

osnovu merenja razlike pritisaka živinim manometrom. Pod pretpostavkom
da se u presecima A i B (na mestima gde je priključen živin manometar)
ostvaruje hidrostatički raspored pritisaka (tj. da je pijezometarska kota kon-
stantna za jedan presek) i da su strujnice med̄usobno paralelne i upravne na
presek, izračunati kotu do koje će dostići mlaz (pretpostaviti da će se mlaz
popeti iznad otvora mlaznika za 90% brzinske visine mlaza).
Rešenje. Jednačine hidrostatike za tačke C i D glase:


pC 

ΠŽ = + ZC 

ρŽ g 


⇒ pC − pD = ρŽg∆h (2.9)
pD 

ΠŽ = + ZD 

ρŽ g 


odnosno:

pC 

ΠA = + ZC 

ρV g 

 pC − pD
⇒ Π A − ΠB = − ∆h (2.10)
pD 
 ρV g
ΠB = + ZD 

ρV g 


Zamenom (2.9) u (2.10) dobija se:

ρŽ
Π A − ΠB = − 1 ∆h (2.11)
ρV
Jednačina kontinuiteta glasi:
 2

 d2

 v1 = v2
Q1 = Q 2 = Q 3 ⇒ d1 2 (2.12)

 d2

 v3 = v2
d3
Energetska jednačina za preseke A i B glasi:

v2 v2 10.0 v12 v2 10.0
ΠA + 1 = Π B + 3 + λ1 + 2 ξK + λ 2 +
2g 2g d1 2g 2g d2

v2 10.0
+ 3 ξK + λ 3 ⇒
2g d3

v12 10.0 v2 10.0
Π A − ΠB = (λ1 − 1) + 2 ξK + λ2 +
2g d1 2g d2

v32 10.0
+ 1 + ξ K + λ3 (2.13)
2g d3
Zamenom (2.11) i (2.12) u (2.13), dobija se:
v
u
u 19.62 13.6
− 1 0.80
u 1.0
v2 = u
t 0.15 4 4 =
0.15
0.20 (1.25 − 1) + 0.3 + 1.8 + 0.10 (1 + 0.3 + 3)
= 2.87 m/s
Proticaj kroz cevovod je:

0.152 × 3.14
Q = 2.87 = 0.051 m3/s
4
Brzina na izlaznom delu mlaznice je:
2
0.15
vML = 2.87 = 11.49 m/s
0.075
Mlaz će se popeti do kote:
11.492
KML = 25.0 + 0.9 = 31.06 m
19.62
71
Zadatak 2.4. Na slici je prikazan vodovodni sistem na kome se proticaj

odred̄uje iz podataka o pritiscima u presecima neposredno uzvodno od kolena
i iz poznatih geometrijskih i hidrauličkih karakteristika cevi. Lokalni gubitak
na ulazu u cev je zanemarljiv, kao i lokalni gubici na kolenima. Sračunati
lokalni gubitak na zatvaraču (izraziti ga u odnosu na brzinsku visinu u cevi
nizvodno od zatvarača), kao i kotu otvora cevi. U pogodnoj razmeri nacrtati
energetsku i pijezometarsku liniju.
Rešenje. Na osnovu poznatih pritisaka na manometrima u presecima uz-

vodno od kolena, kao i njihovih položajnih kota, preko osnovnih jednačina
hidrostatike mogu se izračunati pijezometarske kote u tim presecima:
pM1 −25
ΠM1 = + ZM1 = + 110.00 = 107.45 m (2.14)
ρg 1 × 9.81
pM2 50
ΠM2 = + ZM2 = + 100.00 = 105.10 m (2.15)
ρg 1 × 9.81
Energetska jednačina za preseke u kojima je poznata pijezometarska kota je:

√
v2 v2 500.02 + 10.02 v 2
ΠM1 + = ΠM2 + +λ (2.16)
2g 2g d 2g
Zamenom (2.14) i (2.15) u (2.16) dobija se:

v
u
u 19.62(107.45 − 105.10)
v=t √
2 2
= 0.96 m/s
500.0 +10.0
0.02 0.2
Koeficijent lokalnog gubitka na zatvaraču odred̄uje se iz energetske jednačine

za presek u rezervoaru (gde je ER = ΠR ) i presek M1:

v2 v2 1000.0
ΠR = ΠM1 + + ξZ + λ ⇒
2g 2g d
19.62(113.00 − 107.45) 1000.0

ξZ = − 0.02 − 1 = 16.9
0.962 0.20
Kota otvora cevi odred̄uje se iz energetske jednačine za presek M2 i izlazni
presek7 :
v2 v2 500.0 v 2
ΠM2 + = ZOTV + +λ
2g 2g d 2g
500.0 0.962
ZOTV = 105.10 − 0.02 = 102.74 m
0.20 19.62
7
Dužina cevi izmed̄u navedenih preseka
√ se aproksimira sa 500 m, pošto je cev skoro
horizontalna, a “tačna” dužina cevi je 500.02 + 2.742 = 500.01 m.
73
Zadatak 2.5. Odrediti

snagu turbine u sistemu prikaza-
nom na slici, ako je prečnik cevi
d = 100 mm, koeficijent linijskih
gubitaka λ = 0.025, a čitanje na
diferencijalnom manometru (ra-
zlika pritisaka) ∆pM = 3.5 kPa.
Rešenje. Diferencijalni
manometar M meri razliku pri-
tisaka izmed̄u tačke u gor-
njem rezervoaru R1 na koti 10.0
(+ strana) i preseka u cevi na
koti 10.0 (− strana), uz pret-
postavku da su strujnice u cevi
pravolinijske i normalne na pre-
sek, te da je odgovarajuća pi-
jezometarska kota (ΠM− ) mero-
davna za ceo presek. U tom
slučaju, može se napisati slede-
će:

p + 

ΠM+ = M + 10.00 


ρg 

⇒
pM− 

ΠM− = + 10.00 

ρg 


∆pM 3.5
ΠM− = ΠM+ − = 21.00 − = 20.64 m (2.17)
ρg 1 × 9.81
Energetska jednačina za presek u rezervoaru i presek cevi u kome je priklju-
čen manometar (a u kome je pijezometarska kota ΠM− ) glasi:
v2 v2 13.0
21.00 = ΠM− + + (ξUL + λ + ξK ) (2.18)
2g 2g d
s
16.62(21.00 − 20.64)
v= = 1.10 m/s ⇒
1 + 1 + 0.025 13.0
0.10 + 0.5
0.102 × 3.14
Q = 1.10 = 8.67 · 10−3 m3 /s
4
Energetska jednačina za preseke u rezervoarima je:
v2 26.0
21.00 = 1.00 + (ξUL + λ + 3ξK + ξIZL) + HT
2g d
gde je HT – razlika energetskih kota u presecima neposredno uzvodno i niz-
vodno od turbine (uobičajeni termin je “pad turbine”), koji iznosi:
1.102 26.0
HT = 21.00 − 1.00 − (1 + 0.025 + 3 × 0.5 + 1) = 19.38 m
19.62 0.10
Konačno, snaga turbine je:
NT = ηT ρgQHT = 0.8 × 1 × 9.81 × 0.00867 × 19.38 = 1.32 kW
Zadatak 2.6. Posmatra se crpljenje vode iz rezervoara A u rezervoar

B crpkom C1 (prvi slučaj – crpka C2 je isključena i voda ne protiče kroz
donju cev). Za dato čitanje na manometru M1 odrediti snagu crpke, ako je
njen koeficijent korisnog dejstva η = 0.80. Ukoliko se uključi i crpka C2 sa
istim koeficijentom korisnog dejstva η (drugi slučaj), pri čemu je sada čitanje
na manometru M2 isto kao na manometru M1 (a koje je ostalo neprome-
njeno, odnosno kao u prvom slučaju), kolikom će snagom raditi crpka C1?
Pretpostaviti da je koeficijenat η crpke C1 ostao nepromenjen. Nacrtati u
pogodnoj razmeri pijezometarsku i energetsku liniju za prvi slučaj.
75
Rešenje. Iz čitanja na manometru M1 odred̄uje se prvo pijezometarska

kota na mestu gde je manometar priključen (presek 1):
pM1 17.37
Π1 = + ZM1 = + 98.00 = 99.77 m
ρg 1 × 9.81
a zatim se pomoću energetske jednačine za preseke u rezervoaru A i 1 računa
proticaj:

v2 v2 10.0
ΠA = Π1 + 1 + 1 ξUL + λ1 ⇒
2g 2g d1
s
19.62(100.00 − 99.77)
v1 = = 1.00 m/s
1 + 0.5 + 0.03 10.0
0.10
0.102 × 3.14
Q1 = 1.00 = 7.85 · 10−3 m3/s
4
2
0.10
Q1 = Q2 ⇒ v2 = 1.00 = 0.44 m/s
0.15
Za sračunati proticaj, snaga crpke se računa iz energetske jednačine napisane

za preseke u rezervoarima A i B:

v12 17.0
ΠA = ΠB + ξUL + ξK1 + λ1 +
2g d1
√ !
v22 2.0 + 25.02 + 10.02
+ ξR + ξK2 + ξIZL + λ2 − HC1
2g d2
gde je HC1 – razlika energetskih kota u presecima neposredno nizvodno i

uzvodno od crpke (uobičajeni naziv je “visina dizanja crpke”), koja iznosi:

1.002 17.0
HC1 = 110.00 − 100.00 + 0.5 + 0.2 + 0.03 +
19.62 0.10

0.442 28.93
+ 0.3 + 0.1 + 1 + 0.02 = 10.35 m
19.62 0.15
1 1
SC1 = ρgQ1HC1 = 1000 × 9.81 × 0.00785 × 10.35 = 997 W
η 0.8
U slučaju kada su uključene obe crpke, kroz donju i gornju cev idu isti
proticaji kao kroz gornju cev u prethodnom slučaju. Kroz gornju cev se ne
menja proticaj jer je čitanje na manometru M1 ostalo nepromenjeno. Kroz
donju cev ide isti proticaj kao kroz gornju jer su cevi istog prečnika, dužine
i oblika, a manometar M2 je postavljen na mestu odgovarajućem onom na
kome je postavljen manometar M1 kod gornje cevi, pa je pijezometarska
kota za odgovarajući presek donje cevi Π2 = Π1 = 99.77m. Proticaj i brzina
kroz kosu cev je dva puta veći:
Q02 = 2Q2 ⇒ v20 = 2v2 = 2 × 0.44 = 0.89 m/s ⇒

0 1.002 17.0
HC1 = 110.00 − 100.00 + 0.5 + 0.2 + 0.03 +
19.62 0.10

0.892 28.93
+ 0.3 + 0.1 + 1 + 0.02 = 10.51 m ⇒
19.62 0.15
0 1 1
SC1 = ρgQ01HC10
= 1000 × 9.81 × 0.00785 × 10.51 = 1012 W
η 0.8
Dakle, da bi se traženi uslov ostvario, potrebno je da se snaga crpke poveća
za:
1017 − 997
∆SC1 = 100% = 1.5%
997
77
Zadatak 2.7. Za instalaciju prikazanu na slici, izračunati koliko se

potroši električne energije kojom se napaja motor crpke za 5 sati rada, uko-
liko je momenat sile na osovini točka (poluprečnika r = 1.0 m) konstantan i
iznosi M = 800 Nm. Koeficijent sile (odnosno odnos sile kojom voda deluje
na točak i inercijalne sile na izlazu iz cevi) iznosi CF = 0.9 i on obuhvata
sve gubitke usled trenja, razlike brzina točka i vodenog mlaza i sl. Sračunati
čitanje na manometru M1, koji se nalazi neposredno uzvodno od crpke.
Nacrtati u pogodnoj razmeri pijezometarsku i energetsku liniju.
Rešenje. Moment sile na osovini točka jednak je proizvodu sile F kojom

voda deluje na točak i kraka sile (poluprečnik točka):
d22 π
M = F × r = CF ρQvr = CF ρv 2 r
4
Iz ove jednačine dobija se:
s
4 × 800
v2 = = 10.64 m/s
0.9 × 1000 × 0.102 × 3.14 × 1.0
0.102 × 3.14
Q = 10.64 = 0.0836 m3/s
4
Na osnovu jednačine kontinuiteta je:
2 2
d2 0.10
v1 = v2 = 10.64 = 1.70 m/s
d1 0.25
Visina dizanja crpke HC odred̄uje se iz energetske jednačine za presek u
rezervoaru i izlazni presek:
√ !
v2 v2 5.02 + 2.02 + 2.0
0.80 = 2.00 + 2 + 1 ξUL + ξK + λ1 +
2g 2g d1
v22 10.0
+ λ2 − HC ⇒
2g d2

1.702 7.39
HC = 2.0 − 0.8 + 0.7 + 0.1 + 0.020 +
19.62 0.25

10.642 10.0
+ 1 + 0.025 = 21.59 m
19.62 0.10
79
Snaga crpke i energija utrošena za vreme t = 5 h su:

1 1
S= ρgQHC = 1 × 9.81 × 0.0836 × 21.59 = 23.6 kW
ηC 0.75
E = St = 23.6 × 5 = 118 kWh
Pijezometarska kota u preseku ispred crpke dobija se iz energetske jednačine

za presek u rezervoaru i presek u kome je priključen manometar:
√ !
v12 v12 5.02 + 2.02 + 2.0
0.80 = Π1 + + ξUL + ξK + λ1 ⇒
2g 2g d1

1.702 7.39
Π1 = 0.80 − 1 + 0.7 + 0.1 + 0.020 = 0.46 m
19.62 0.25
Traženi pritisak na manometru odred̄uje se iz jednačine hidrostatike:
p1 = (ΠM1 − ZM1 )ρg = (0.46 − 2.50)1 × 9.81 = −20.0 kPa
Zadatak 2.8. Izračunati snagu crpke, ako se za vrednost koeficijenta

lokalnog gubitka na zatvaraču ξV = 10 u cevčici A–B prečnika d1 = 1 mm
ostvaruje laminarno tečenje sa Reynolds-ovim brojem Re = 100. Radi jed-
nostavnosti proračuna, zanemariti uticaj proticaja u cevčici A–B na jedna-
čine kontinuiteta u čvorovima A i B, odnosno zanemariti promenu proticaja
duž cevi prečnika d2 = 200 mm. Kinematski koeficijent viskoznosti vode je
ν = 10−6 m2 /s, a gustina vode je ρ = 1.0 kg/dm3 .
Rešenje. Brzina vode u cevčici je:
v 1 d1 100 × 10−6
Re = ⇒ v1 = = 0.10 m/s
ν 0.001
Energija izgubljena izmed̄u preseka A i B, računato duž cevčice prečnika d1,

gde se ostvaruje laminarno strujanje, uz zanemarivanje lokalnih gubitaka,
iznosi:
64 4.0 + 2(4.0 − 3.1) v12 64 5.8 0.102
∆EA−B = = = 1.89 m
Re d1 2g 100 0.001 19.62
Taj isti gubitak, računat duž cevi prečnika d2, iznosi:

v22 4.0
∆EA−B = ξV + λ 2 ⇒
19.62 d2
s
19.62 × 1.89
v2 = 4.0 = 1.87 m/s
10.0 + 0.03 0.20
Pošto je d2 = 200d1, proticaj kroz cev d2 je znatno veći od onoga kroz d1

(Q2 Q1), pa se Q1 može zanemariti u jednačini kontinuiteta.
0.202 × 3.14
Q2 = 1.87 = 0.0588 m3/s
4
Energetska jednačina za struju duž cevi prečnika d2 glasi:

v2 12.0 + 2 × 3.0
1.0 = 1.0 + 2 ξUL + 2ξK + ξV + λ2 + ξIZL − HC ⇒
2g d2
1.872 18.0
HC = (0.5 + 2 × 0.4 + 10 + 0.03 + 1) = 2.68 m
19.62 0.20
1 1
S= ρgQ2HC = 1 × 9.81 × 0.0588 × 2.68 = 1.93 kW
η 0.8
Zadatak 2.9. Za zatvoreni sistem cevi i rezervoara (A i B) odrediti

proticaje Q1 i Q2 i potrebnu snagu crpke. U pogodnoj razmeri nacrtati
energetsku i pijezometarsku liniju za gornju cev.
Rešenje. Proticaj kroz sistem može se odrediti iz energetske jednačine za

preseke u rezervoarima duž struje kroz donju cev:
v22 10.0
Π B = ΠA + (ξUL + λ2 + ξIZL) ⇒
2g d2
s
19.62(5.00 − 4.50)
v2 = = 1.98 m/s
0.5 + 0.02 10.0
0.20 + 1
81
0.202 × 3.14
Q2 = 1.98 = 0.0622 m3/s
4
Cevi na prskaču su istih prečnika i hrapavosti i postavljene su simetrično

u odnosu na vertikalnu osu, pa su i proticaji kroz ove dve cevi med̄usobno
jednaki:
0.0622 4 × 0.0311
Q1 = = 0.0311 m3/s ⇒ v1 = = 15.85 m/s
2 0.052 × 3.14
Visina dizanja crpke HC odred̄uje se iz energetske jednačine za presek u

rezervoaru A i izlazni presek na prskaču:
v12 v2 20.0 + 1.5

4.50 = 5.50 + + 2 (ξUL + λ2 + ξK ) +
2g 2g d2
√ !
v12 1.02 + 0.52
+ ξR + λ 1 − HC ⇒
2g d1
1.982 21.50
HC = 5.50 − 4.50 + (0.5 + 0.020 + 0.4) +
19.62 0.20

15.852 1.12
+ 1 + 0.2 + 0.025 = 24.13 m
19.62 0.05
Tražena snaga crpke je:
1
S= 1 × 9.81 × 0.0622 × 24.13 = 17.33 kW
0.85
Zadatak 2.10. Proticaj kroz cev 3 je dva puta veći od proticaja kroz
cev 2 (Q3 = 2Q2). Odrediti prečnik otvora d0 centralno simetričnog prste-
nastog zatvarača na kraju cevi 3. Voditi računa o kontrakciji mlaza, odnosno
da presek mlaza AML , koji se uzima kao kontrolni presek za energetsku
83
jednačinu, iznosi 70% od poprečnog preseka otvora zatvarača A0 . Gubitak

energije na zatvaraču iznosi 10% od brzinske visine suženog mlaza. Sračunati
silu kojom fluidna struja deluje na spoj cevi u preseku A–A.
Rešenje.
)
Q3 = 2Q2
⇒ Q1 = Q2 + 2Q2 = 3Q2 ⇒
Q1 = Q 2 + Q 3
2
d21 π d2 π 0.10 4
v1 = 3v2 2 ⇒ v1 = 3 v2 = v2
4 4 0.15 3
 
√2 10.0
10.0 v 2 v2 10.0 v2
7.60 = √ + 2 + 1 ξUL + λ1 + 2  ξR + λ 2 3  ⇒
3 2g 2g d1 2g d2
q 2
4 10.0
v2 = 19.62(7.60 − 5.77) 0.5 + 0.020 + 1 + 0.2 +
3 0.15
11.55
+ 0.023 = 2.24 m/s ⇒
0.10
0.102 × 3.14
Q2 = 2.24 = 0.0176 m3/s
4
0.102 × 3.14
v3 = 2v2 = 4.49 m/s ⇒ Q3 = 4.49 = 0.0352 m3/s
4
4 0.152 × 3.14
v1 = v2 = 2.99 m/s ⇒ Q1 = 2.99 = 0.0529 m3/s
3 4
d20π d2 π
vML AML = v3 A3 ⇒ vML CA = v3 3 ⇒
4 4

10.0 v 2 v2 10.0
7.60 = − √ + ML + 1 ξUL + λ1 +
3 2g 2g d1
 
√2 10.0
v2 v2
+ 3  ξR + λ 2 3  + ξZ ML ⇒
2g d2 2g

2 10.0
vML = 19.62(7.60 + 5.77) − 2.99 0.5 + 0.020 −
0.15
0.5
11.55
−4.492 0.2 + 0.023 /(1 + 0.1) = 13.09 m/s
0.10
d20π d2 π
vML AML = v3 A3 ⇒ vML CA = v3 3 ⇒
4 4
r s
v3 4.49
d0 = d3 = 0.10 = 0.070 m
vML CA 13.09 × 0.7
U zadatku se traži da se odredi uti-

caj fluidne struje na presek A–A,
odnosno da se odrede normalna sila,
transverzalna i momenat u preseku.
Pošto cevi 2 i 3 desno od preseka
A–A u statičkom smislu predstavlja-
ju konzolu, presečne sile usled delova-
nja fluida, u preseku A–A se odred̄uju
pomoću konturne sile vode koja de-
luje na konzolu. Ako se posmatra za-
premina vode izmed̄u preseka A–A i
izlaznih preseka cevi 2 i 3, može se
napisati jednačina ravnoteže svih sila:
I~1 + P~X + I~2 + IML

~ +G
~2 + G
~3 + K
~ =0
gde su I – inercijalne sile, P – sila pritiska (u presecima 2 i 3 je 0), G –

težina vode u cevi i K – sila konture, cevi na vodu. Sila vode na konturu,
odnosno na konzolu je:
~ =R
−K ~ = I~1 + P~X + I~2 + IML
~ +G
~2 + G
~3
I1 = 1000 × 0.0529 × 2.99 = 158.2 N

I2 = 1000 × 0.0176 × 2.24 = 39.5 N
IML = 1000 × 0.0352 × 13.09 = 461.4 N

v2 v2 10.0
7.60 = ΠA + 1 + 1 ξUL + λ
2g 2g d1
2.992 10.0
ΠA = 7.60 − (0.5 + 0.020 + 1) = 6.31 m
19.62 0.15
0.152 × 3.14
PX = pA−A
T A1 = 1000 × 9.81(6.31 − 0.00) = 1093.3 N
4
85
0.102 × 3.14
G2 = G3 = 1000 × 9.81 11.55 = 889.7 N
4
Presečne sile u preseku A–A su8 :
MA−A = (889.7 + 889.7)5.00 = 8896.7 Nm
TA−A = 889.7 + 889.7 + (39.5 − 461.4) cos 600 = 1568.4 N
NA−A = 158.2 + 1093.3 − (39.5 + 461.4) cos 300 = 817.7 N
Zadatak 2.11. Posma-

tra se laminarno tečenje vo-
de kroz cev (unutrašnjeg preč-
nika d = 2 mm. Koeficijent
kinematske viskoznosti vode
je ν = 10−6 m2 s−1 . Odre-
diti proticaj. Nacrtati pije-
zometarsku i energetsku lini-
ju. Sračunati prosečni tan-
gencijalni napon izmed̄u vode
i zida cevi i ukupnu silu trenja
za celu cev.
Rešenje. Energetska jednačina za presek u rezervoaru i izlazni presek glasi:

√ !
v2 v2 5.02 + 3.02
ΠREZ = ΠIZL + + ξUL + λ (2.19)
2g 2g d
Za laminarno tečenje važi zavisnost:

64 64ν
λ= = (2.20)
Re vd
!
64 × 10−6 5.83 v2
10.00 = 8.00 + 1 + 0.3 + ⇒
v × 0.002 0.002 2g
8 A−A
Sila pritiska PX ne deluje u težištu preseka, ali je njen ekscentricitet veoma mali pa
se odgovarajući moment sile može zanemariti.
2.00 = 0.06626v 2 + 4.755v
⇒ v = 0.42 m/s ⇒
0.0022 × 3.14
Q = 0.42 =
4
= 1.31 · 10−6 m3 /s
Nakon proračuna proticaja, po-

trebno je proveriti pretpostavku o
laminarnom tečenju:
vd 0.42 × 0.002
Re = = = 840 < ReKRIT
ν 10−6
Prosečni tangencijalni napon izmed̄u vode i zida cevi je:
1 λ 1 2 1 64 × 10−6 1
τ = Cτ ρv 2 = ρv = 1000 × 0.422 = 1.67 Pa
2 42 4 0.42 × 0.002 2
Ukupna sila trenja je:
T = τ OL = 1.67 × 0.002 × 3.14 × 5.83 = 0.062 N
gde je O – okvašeni obim cevi i L – ukupna dužina cevi.
Zadatak 2.12. Na slici je prikazana standardna laboratorijska insta-

lacija sa Thompson-ovim oštroivičnim prelivom. Pretpostavljajući da je do-
87
nji rezervoar R1 dovoljno veliki da nivo vode u njemu ne zavisi od proticaja

i da je brzinska visina u gornjem rezervoaru R2 zanemarljiva, odrediti kotu
vode u gornjem rezervoaru Π2 pri kojoj crpka radi snagom S = 500 W.
Rešenje. Potrebno je postaviti tri jednačine: prva je energetska jednačina

za preseke u donjem i gornjem rezervoaru, druga je jednačina prelivanja za
Thompson-ov preliv a treća je izraz za snagu crpke:

v2 1.6 


Π1 = 2.00 + hT + (ξREŠ + λ + ξIZL) − HC 

2g D 



!0.2 


5q 256Q2
QT = 2gh5T ⇒ hT = = 0.878Q0.4  ⇒
16 25 × 19.62  




1 ηS 



S= ρgQHC ⇒ HC = 
η ρgQ
2
10.4 4Q 1.6
1.00 = 2.00 + 0.878Q + 2
(0.5 + 0.02 +
19.62 0.30 × 3.14 0.3
0.8 × 500
+ 1) − ⇒
9.81 × 1000 × Q
−1.00 = 0.878Q0.4 + 16.4Q2 − 0.0408Q−1
Ova jednačina, nakon množenja sa −Q, može se napisati u obliku:
Q = 0.0408 − 0.878Q1.4 − 16.4Q3
odnosno, može se rešiti iterativnim postupkom9 :
Q(i+1) = 0.0408 − 0.878Q1.4 3

(i) − 16.4Q(i)
gde je i – redni broj iteracije. Ako se u prvom koraku uzme Q(1) = 0, do-
bija se:
Q(2) = 0.0408 − 0.878 × 0.00001.4 − 16.4 × 0.00003 = 0.0408
Q(3) = 0.0408 − 0.878 × 0.04081.4 − 16.4 × 0.04083 = 0.0300
...
9
Q(7) = 0.0408 − 0.878 × 0.03301.4 − 16.4 × 0.03303 = 0.0328

Q = 0.0328 m3/s. Odgovarajuća visina mlaza na Thompson-ovom prelivu
je:
hT = 0.878 × 0.03280.4 = 0.224 m
pa je tražena kota vode u gornjem rezervoaru:
Π2 = 2.00 + hT = 2.224 m
3
Tečenje sa slobodnom
površinom
Zadatak 3.1. Pri ustaljenom jednolikom tečenju u kanalu trapeznog

poprečnog preseka, izmerena je dubina vode H = 1.0 m. Nagib dna kanala je
ID = 0.5% a Manning-ov koeficijent hrapavosti je n = 0.014 m−1/3s. Ispitati
režim tečenja u kanalu (da li je mirno ili burno), uz potrebna obrazloženja.
Rešenje. Chézy-Manning-ova jednačina za ustaljeno tečenje glasi:
1 p
Q= AR2/3 IE gde je IE = IΠ = ID za jednoliko tečenje (3.1)
n
(IE – nagib linije energije, IΠ – nagib linije nivoa, odnosno Π-linije, ID –

nagib dna kanala, A – proticajna površina, R – hidraulički radijus definisan
kao odnos proticajne površine i okvašenog obima R = A/O, n – dimen-
zionalni koeficijent trenja po Manning-u sa dimenzijom [L−1/3T]). Dubina
pri kojoj važi pretpostavka iz jednačine (3.1) o jednolikom tečenju zove se
89
90 3. Tečenje sa slobodnom površinom
normalna dubina, pa se može napisati:

1 2/3 p
Q=AN R N ID
n
Iz uslova zadatka da je H = HN = 1.0 m, može se sračunati proticaj Q, uz
zamenu:
AN = H(b + 2H) = 7.0 m2
AN H(b + 2H)
RN = = √ = 0.739 m
ON b + 2H 5
1 √
Q = 7.0 × 0.7392/3 0.005 = 28.9 m3/s
0.014
Da bi se proverio režim tečenja u kanalu, potrebno je za zadatu dubinu i
dobijeni proticaj sračunati Froude-ov broj:
Q2 B Q2(b + 4H) 28.92(5.0 + 4 × 1.0)
Fr = = = = 2.23
gA3 g[H(b + 2H)]3 9.81 [ 1.0 (5.0 + 2 × 1.0)]3
i uporediti ga sa kritičnom vrednošću (FrK = 1). Pošto je Fr > 1, tečenje
u kanalu je u burnom režimu. Do istog zaključka može se doći ukoliko se
sračuna kritična dubina za zadati proticaj Q (odnosno dubina HK pri kojoj
je Froude-ov broj jednak jedinici) pa se uporedi sa normalnom dubinom HN .
Za zadatu geometriju poprečnog preseka biće:
s p
Q2 (b + 4HK ) 3 Q2 3 1 + 4HK /b
FrK = =1 ⇒ HK =
g[HK(b + 2HK )]3 gb2 1 + 2HK /b
Poslednji oblik jednačine pogodan je za rešavanje iterativnim postupkom1 :
s q
3 (i)
(i+1) 3 Q2 1 + 4HK /b
HK =
gb2 1 + 2H (i)/b
K
(1)
gde je i – redni broj iteracije. Ako se u prvom koraku uzme HK = 0:
s
(2) 3 28.92
HK = = 1.50
9.81 × 5.02
dobija se:
q q
3 4×1.50 3 4×1.22
(3)
1+ 5.0 (4)
1+ 5.0
HK = 1.50 2×1.50 = 1.22 HK = 1.50 2×1.22 = 1.27
1+ 5.0 1+ 5.0
1
91
q
3 4×1.27
(5)
1+ 5.0
HK = 1.50 2×1.27 = 1.26
1+ 5.0

HK = 1.26 m. Ako se sračunata kritična dubina uporedi sa normalnom, vidi
se da je HK > HN , odnosno zaključuje se da je tečenje u kanalu u burnom
režimu.
Kritična dubina može da se odre-

di i grafički tako što se, na osno-
vu nekoliko sračunatih vrednosti
Froude-ovog broja, nacrta dija-
gram Fr(h), a zatim se sa njega o-
čita HK .
h (m) 1.10 1.20 1.30

Fr (–) 1.61 1.19 0.90
Zadatak 3.2. U betonskom kanalu sa Manning-ovim koeficijentom hra-

pavosti n = 0.014 m−1/3s i poprečnog preseka kao na slici, kota vode pri
kojoj se javlja kritična dubina je HK = 3.0 m. Sračunati pri kom nagibu
dna kanala je normalna dubina jednaka kritičnoj. Ako se proticaj poveća tri
puta, da li je za tako sračunat nagib tečenje mirno, kritično ili burno?
Rešenje. S obzirom da je poznata kritična dubina i geometrija poprečnog

preseka, moguće je sračunati proticaj u kanalu, iz uslova da je Froude-ov
broj jednak jedinici:

s s
Q2B gA3 9.81 × 17.03
Fr = =1 ⇒ Q= = = 69.42 m3/s
gA3 B 10.0
Za sračunati proticaj, iz Chézy-Manning-ove jednačine se za poznatu dubinu
HK = HN dobija traženi nagib dna (pri kome će se u ustaljenom jednolikom
tečenju ostvariti dubina jednaka kritičnoj):
1 p
Q= AR2/3 ID ⇒
n
2 !2
nQ 0.014 × 69.42
ID = = 17.0 2/3 = 0.0023 = 0.23 %
AR2/3 17.0( 13.07 )
Povećanjem proticaja tri puta, Q0 = 3 × 69.42 = 208.27 m3/s, normalna

dubina (HN0 ) postaje:
1 0 02/3p nQ0
Q0 = AR ID ⇒ √ = A0 R02/3
n ID
" #2/3
17.0 + 10.0(HN0 − 3.0)
60.76 = [17.0 + 10.0(HN0 − 3.0)]
13.07 + 2.0(HN0 − 3.0)
Dobijena jednačina se može rešiti grafičkim putem, metodom probanja ili nu-
meričkim putem uz prethodno sred̄ivanje u pogodniji oblik. Ako se jednačina
digne na treći stepen, pa se sredi po nepoznatoj HN0 iz brojioca, dobija se:
q
5 0
0 (2.0HN + 7.07)2 × 60.763 + 13.0 0
HN = = 1.55(HN + 3.54)0.4 + 1.30
10.0
Ovaj oblik jednačine pogodan je za rešavanje iterativnim postupkom2:
0 (i+1) 0(i)
HN = 1.55(HN + 3.54)0.4 + 1.30
0 (1)
gde je i – redni broj iteracije. Polazeći od dubine HN = 3.0m, u nekoliko
iteracija dolazi se do rešenja:
HN0 = 4.95 m
2
93
Kao i u prethodnom zadatku, za proveru režima tečenja nije neophodno

računati kritičnu dubinu, već je dovoljno sračunati Froude-ov broj za nor-
malnu dubinu:
208.262 × 10.0
Fr0 = = 0.91
9.81 × 36.53
Kako je Fr0 < 1, zaključuje se da sa povećanjem proticaja u kanalu režim

tečenja postaje miran.
Zadatak 3.3. U pravougaonom kanalu širine dna B = 2.0 m, na širokom

pragu se ostvaruje kritična dubina. Gubitak energije izmed̄u preseka 1 i 2
iznosi 30 % od kinetičke energije u preseku 2, a izmed̄u preseka 2 i 3 10 %
kinetičke energije u preseku 3. Za preseke 1, 2 i 3, u kojima se ostvaruje
hidrostatička raspodela
pritisaka, pri čemu niz-
vodni uslovi ne utiču na
dubinu u preseku 3, sra-
čunati i nacrtati kote
dna, pijezometarske i e-
nergetske kote, Froude-
ove brojeve kao i dija-
gram specifične energije
50
(razmera 1 : 100 ). Nagib
dna kanala je ID = 2 %.
Rešenje. Za dati proticaj, dubina H2 u preseku 2 je kritična dubina i

računa se iz uslova:

Q2 B 
 s
Fr = 3 =1
 Q2
gA2 3
⇒ H 2 = HK = = 0.972 m

 gB 2

A2 = BH2
Dubine u presecima 1 i 3 računaju se pomoću energetskih jednačina, s

obzirom da su poznati lokalni gubici energije. Za preseke 1 i 2 biće:
v12 v2
ZD1 + H1 + = ZD2 + H2 + 2 + ∆E1→2
2g 2g
2 
v22 6.0 1 


= = 0.486 m 

2g 2.0 × 0.972 19.62 


ZD2 = 100.0 − 5.0 × 0.02 + 1.0 = 100.90 m ⇒




v2 

∆E1→2 = 0.3 2 = 0.3 × 0.486 = 0.146 m 

2g
Q2
H1 + = 2.503 (3.2)
2gB 2 H12
Ova jednačina pogodna je za rešavanje iterativnim postupkom3:
(i+1) 0.4587
H1 = 2.503 −
(i)2
H1
(1)
gde je i – redni broj iteracije. Za H1 = 2.503 m, dobija se:
(2) 0.4587 (3) 0.4587
H1 = 2.503 − 2
= 2.430 H1 = 2.503 − = 2.426
2.503 2.4302
Daljim ponavljanjem može se pokazati da postupak konvergira vrednosti4
H1 = 2.425 m. Za odred̄ivanje dubine u preseku 3, postavlja se energetska
jednačina izmed̄u preseka 2 i 3:
v22 v2
ZD2 + H2 + = ZD3 + H3 + 3 + ∆E2→3 (3.3)
2g 2g
v32
Nakon zamene ∆E2→3 = 0.1 , i izračunatih brojnih vrednosti, dobija se:
2g
0.5046
2.557 = H3 +
H32
Jednačina je u formi pogodnoj za rešavanje iteracijama5:
v
u
u (i)3
(i+1) t H3 + 0.5046
H3 =
2.557
(1)
Ako se u prvom koraku uzme H3 = 0, u nekoliko iteracija dobija se rešenje
H3 = 0.495 m.
3
4 0 00
Jednačina (3.2) ima još dva rešenja: H1 = −0.398 m i H1 = 0.476 m. Prvo fizički
nema smisla jer dubina ne može da bude negativna, a drugo hidraulički nema smisla jer
kota nivoa vode u preseku ispred praga mora biti veća od kote vode na pragu.
5
Jednačina (3.3) može da se napiše u nekoliko različitih oblika pogodnih za iterisanje.
Najbolje je koristiti onaj oblik kojim se najbrže konvergira rešenju.
95
Veličina, oznaka (jedinice) Izraz 1 2 3

Kota dna, Z (m) ZD 100.00 100.90 99.80
Pijezometarska kota, Π (m) ZD + H 102.43 101.87 100.30
v2
Energetska kota, E (m) ZD + H + 102.51 102.36 102.17
2g
v2
Specifična energija, e (m) H+ 2.51 1.46 2.37
2g
Q2 B
Froude-ov broj, Fr (–) 0.064 1.00 7.56
gA3
Zadatak 3.4. Za kanal trougaonog poprečnog preseka, sa uglom izme-

d̄u bokova kanala od 600 , horizontalnog dna, nacrtati dijagram zavisnosti
zbira sile pritiska i inercijalne sile od dubine H, za proticaj Q = 5 m3/s. Pri
crtanju dijagrama sračunati tačku minimuma funkcije i po dve tačke levo
i desno od minimuma. Koristeći nacrtanu funkciju, odrediti potrebnu (niz-
vodnu) dubinu H2 za formiranje hidrauličkog skoka ako je uzvodna, dolazna
dubina H1 = 1.00 m.
Rešenje. Zbir sila pritiska i inercijalne sile u jednom preseku je:

√
T H 2 3 Q
P + I = p A + ρQv = ρg H + ρQ √ (3.4)
3 3 H2 3 3
√ 3
3H 3
P + I = ρg + ρQ2 2√ (3.5)
9 H 3
Minimum funkcije može se dobiti izjednačavanjem prvog izvoda d(P +I)/dH
sa nulom ili traženjem kritične dubine (znajući da je za kritičnu dubinu zbir
inercijalne sile i sile pritiska minimalan).
√ s
Q2 B Q2 2 33 H 5 6Q2
Fr = = √ 3 = 1 ⇒ HK = = 1.73 m
gA3 g 33 H 2 g
Hidraulički skok je lokalna pojava koju opisuju jednačina kontinuiteta i di-

namička jednačina primenjena na konačnu zapreminu izmed̄u preseka 1 i 2.
Prema dinamičkoj jednačini, vektorski zbir svih sila na konačnu zapreminu
je nula, odnosno:
i=n
X
F~i = 0 (3.6)
i=1
Horizontalna komponenta težine vode (G),~ odnosno komponenta u pravcu

tečenja, jednaka je nuli. Takod̄e, zbog prizmatičnosti kanala, komponenta
97
~ u pravcu tečenja je nula dok se zbog relativno kratke

sile konture na fluid (K)
deonice za koju se piše dinamička jednačina, sila trenja (T~ ) može zanemariti.
Dinamička jednačina se tako svodi na sledeću jednakost:
P1 + I1 = P 2 + I2 (3.7)
Na osnovu dijagrama zavisno-

sti sile od dubine, jednačina hi-
drauličkog skoka (3.7) može se
rešiti grafičkim putem, očitava-
njem dubine H2 sa dijagrama
koja će se spregnuti sa dubinom
H1 u skok. Za H1 = 1.00 m, do-
bija se dubina H2 = 2.76 m.
H (m) P + I (kN)
0.50 173.44
1.00 45.19
1.73 24.24
2.50 36.43
3.00 55.79
Zadatak 3.5. Na slici je prikazano potopljeno isticanje iz kolektora

kružnog preseka u kanal sa slobodnom površinom. Kanal je pravougaonog
poprečnog preseka, horizontalnog dna, širine iste kao i prečnik kolektora. Pri
proticaju Q = 2.0 m3/s, na početku kanala (u preseku 1) izmerena je dubina
H1 = 3.0 m. Odrediti povećanje nivoa vode izmed̄u preseka 1 i preseka 2 uz
sledeće pretpostavke:
– isticanje iz kružnog kolektora je bez kontrakcije,
– kota nivoa u preseku 1 je pijezometarska kota za ceo presek, uključujući

i presek mlaza,
– zanemaruje se trenje izmed̄u preseka 1 i 2,
– u preseku 2 je merodavna srednja brzina za ceo presek.
Rešenje. Zadatak se rešava primenom jednačine kontinuiteta i dinamičke

jednačine za preseke 1 i 2, odnosno:
P1 + I1 = P2 + I2 (3.8)
Prema uslovima zadatka, sila pritiska i inercijalna sila u preseku 1 su:

H1
P1 = pT
1 A1 = ρg H1B = 44.145 kN
2
4Q
I1 = ρQvKOL = ρQ = 5.093 kN
D2π
a u preseku 2:
H2
P 2 = pT
2 A2 = ρg H2B = 4.905H22
2
Q
I2 = ρQv2 = ρQ = 4.00H2−1
H2 B
Na osnovu jednačine (3.8) sledi6:
44.145 + 5.093 = 4.905H22 + 4.00H2−1 ⇒ H2 = 3.127 m
Traženo povećanje nivoa vode je:
∆H = 3.127 − 3.00 = 0.127 m
Zadatak 3.6. Na slici je prikazan pravougaoni kanal širine B = 5.0 m

i koeficijenta hrapavosti po Manning-u n = 0.015 m−1/3s sa promenom na-
giba dna. U deonicama kanala 1 i 2 normalne dubine su HN1 = 0.7 m i
q
6 (i+1) 3 (i)
Dato rešenje dobija se pomoću iterativne formule H2 = 10.038H2 − 0.8155 ;
0 00
druga dva rešenja (H2 = −3.208 m i H2 = 0.081 m) očigledno nemaju smisla.
99
HN2 = 2.0 m. Sračunati proticaj

kanalom, nagib dna kanala u de-
onici 1 (ID1) i skicirati slobodnu
površinu nivoa vode na mestu
spajanja dveju deonica kanala.
Rešenje. Proticaj kanalom se računa iz uslova da je u deonici 2 poznata

normalna dubina:
√ √ 2/3
ID2 2/3 0.001 5.0 × 2.0
Q = A 2 R2 = 5.0 × 2.0 =
n 0.015 2 × 2.0 + 5.0
= 22.62 m3/s
Na osnovu sračunatog proticaja i podatka da je u deonici 1 normalna dubina,
računa se nagib dna kanala:
 2
!2
nQ  0.015 × 22.62 
ID1 = 2/3
= 2/3  = 0.021 = 2.1 %
A1 R1 5.0 × 0.7 5.0×0.7
2×0.7+5.0
Da bi se skicirala linija nivoa na mestu promene pada dna kanala, potrebno

je prvo sračunati kritičnu dubinu (iz uslova Fr = 1):
s
Q2 B 22.622 × 5.0 3 22.622
Fr = = =1 ⇒ HK = = 1.28 m
gA3 9.81(5.0HK)3 9.81 × 5.02
Kako je HN1 < HK (u deonici 1 je burno tečenje), a HN2 > HK (u deonici 2
je mirno tečenje), prelaz iz burnog u mirno tečenje je moguć samo preko
hidrauličkog skoka. Da bi se odredio položaj skoka, potrebno je sračunati
0
dubinu H1 koja se sa dubinom H1 može spregnuti u skok:
P1 + I1 = P2 + I2
0 102.30
158.15 = 24.525H12 + ⇒ H10 = 2.12 m
H10
Da bi se hidraulički skok formirao tačno na mestu promene nagiba dna
kanala, potrebna je nizvodna dubina H10 = 2.12 m. Kako je HN2 < H10 ,
hidraulički skok će biti “odbačen”, odnosno pomeren nizvodno. Za hidrau-
0
lički skok u nizvodnoj deonici, dubina iza skoka je H2 = H2N = 2.0m. Treba,
dakle, sračunati dubinu H2 ispred skoka, tako da bude spregnuta sa dubinom
0
H2 iza skoka, i to iz uslova:
P2 + I2 = P2N + I2N
102.30
24.525H22 + = 149.25 ⇒ H2 = 0.76m
H2
Zadatak 3.7. Na laboratorijskoj instalaciji, pravougaonom kanalu širine

dna B = 0.1 m i horizontalnog dna, izmerene su dubine H1 , H2 i visina
praga p. Ukoliko se zna da je lokalni gubitak energije od preseka 3 do praga
30 % od kinetičke energije na pragu (na pragu se ostvaruje kritična dubina),
izračunati proticaj u kanalu QPR . Iz izmerenih podataka o dubinama ispred
i iza hidrauličkog skoka (H1 i H2 ), izračunati proticaj QHS . Tako sračunat
proticaj uporediti sa proticajem QPR dobijenim iz uslova da je na pragu
kritična dubina. Pod pretpostavkom da su sve dubine tačno izmerene i da
je podatak o koeficijentu lokalnog gubitka pouzdan, komentarisati dobijenu
razliku u izračunatim protocima.
Rešenje. Postavljanjem dinamičke jednačine za preseke 1 i 2, računa se

QHS :
P1 + I1 = P 2 + I2 ⇒ 0.07 + 833333Q2HS = 19.62 + 50000Q2HS
⇒ QHS = 5.00 l/s
Na osnovu energetske jednačine, znajući da se u preseku na pragu ostvaruje

101
kritična dubina i znajući lokalne gubitke energije izmed̄u preseka 3 i preseka

na pragu, dobija se proticaj QPR :
v32 v2
H3 + = p + HK + K (1 + 0.3) ⇒
2g 2g
Q2PR Q2PR
H3 + = p + H K + 2 (1 + 0.3)
2gB 2 H32 2gB 2 HK
S obzirom da su u jednačini nepoznati proticaj QPR i dubina vode na pragu

HK , koristi se veza:
Q2PR B
Fr = =1 ⇒ Q2PR = gB 2 HK
3
gA3
Nakon elementarnih transformacija, dobija se jednačina po HK :
HK3 1.3HK
0.2 + = 0.098 + HK + ⇒ HK = 0.064 m
2 × 0.22 2
pa je “tačni” proticaj:
q
QPR = 3 = 5.05 l/s
gB 2HK
Vrednost QPR je nešto veća od QHS , što je moglo i da se očekuje zato što
je pri proračunu proticaja preko spregnutih dubina u dinamičkoj jednačini
zanemarena sila trenja (koja deluje u smeru suprotnom od smera tečenja i
koja je na kratkim rastojanjima obično mala u pored̄enju sa drugim sila-
ma). Ovaj zaključak, da se zanemarivanjem trenja dobija manji proticaj,
nelogičan je samo na prvi pogled. Napominje se još i da, ukoliko kanal
nije horizontalan, u dinamičkoj jednačini se pojavljuje i komponenta sile
težine u pravcu toka. Zanemarivanjem ove sile (što je opravdano samo za
relativno male nagibe dna), dobija se nešto veći proticaj od stvarnog, pošto
komponenta sile težine u pravcu toka deluje u smeru tečenja.
Zadatak 3.8. Na slici je prikazan pravougaoni kanal horizontalnog dna,

širine B = 3.0 m sa trougaonim suženjem (presek 3). Za dati proticaj
Q = 4 m3/s, odrediti dubine vode u suženju H3, neposredno ispred suženja
H2 i dubinu H1 koja se spreže u skok sa dubinom H2 . Pretpostaviti da
su gubici energije izmed̄u preseka u suženju i ispred suženja zanemarljivi.
Dubinu H2 računati za puni (pravougaoni) presek a dubinu H3 za suženi
(trougaoni) presek. Nizvodni uslovi ne remete tečenje kroz suženje, tako
da je omogućeno formiranje kritične dubine u suženju. U pogodnoj razmeri

nacrtati pijezometarsku i energetsku liniju.
Rešenje. Prema uslovima datim u zadatku, u suženom preseku 3 se for-

mira kritična dubina, definisana sa:
Q2 B Q2 2 × 1.5
2.5 HK
Fr = 3
= 1 ⇒ 3 = 1 ⇒
gA g 1.5 H 2
2.5 K
v
u
u 2Q2
HK =u
5
t 2 = 1.554 m, E3 = 1.942 m
1.5
g 2.5
Dubina vode u preseku 2 se računa iz energetske jednačine:

v22 v2 Q2 2
vK
H2 + = HK + K ⇒ H2 + = H K + ⇒
2g 2g 2gB 2 H22 2g
H2 = 1.917 m, E2 = 1.942 m
dok se dubina u preseku 1 dobija iz dinamičke jednačine uz zanemarenje sile

trenja:
H12 H2
P1 + I 1 = P 2 + I 2 ⇒ ρg B + ρQv1 = ρg 2 B + ρQv2
2 2
5333.3
14715H12 + = 56858 ⇒ H1 = 0.094 m E1 = 10.31 m
H1
Do istog rešenja za dubinu H1 se moglo doći i korišćenjem jednačine:

103
H2 p
H1 = 1 + 8Fr2 − 1
2
koja se takod̄e dobija primenom dinamičke jednačine za pravougaono korito,
nakon zanemarenja sile trenja i elementarnih transformacija.
Zadatak 3.9. Radi ispitivanja tečenja preko širokog praga u labora-

torijskom kanalu pravougaonog poprečnog preseka širine dna B = 0.2 m,
nagiba dna ID = 0.5 % i hrapavosti po Manning-u n = 0.013 m−1/3s, us-
postavljeni su uslovi kao na slici. Izmerena dubina vode u preseku 4 je
H4 = 0.117 m. Pretpostavlja se da nizvodno od preseka 4 nema nikakvih
poremećaja, pa se može smatrati da je H4 normalna dubina. Skicirati liniju
nivoa ako je prelivanje preko širokog praga nepotopljeno a hidraulički skok
se formira izmed̄u preseka 3 i 4. Gubitak energije izmed̄u preseka 1 i 2 je
10 % kinetičke energije u preseku 2.
Rešenje. S obzirom da je omogućeno nepotopljeno prelivanje preko širokog

praga, na pragu se ostvaruje kritična dubina, a nizvodno se formira burno
tečenje (presek 2), H2 < H1. Izmed̄u preseka 3 i 4 se formira hidraulički
skok, sa uzvodnom dubinom H3 > H2 , a nizvodnom H4 = HN = 0.117 m.
Na osnovu ovih podataka, moguće je skicirati liniju nivoa. Na osnovu poda-
tka da je u preseku 4 normalna dubina, računa se proticaj u kanalu:
√ √ 2/3
ID 2/3 0.005 0.2 × 0.117
Q = AR = 0.2 × 0.117 =
n 0.013 2 × 0.117 + 0.2
= 18.17 l/s
Na pragu se ostvaruje kritična dubina H1 = HK :
s
Q2 B 3 Q2
Fr = =1 ⇒ HK = = 0.094 m, EK = 0.157 m
gA3 gB 2
dok se dubina u preseku 2 dobija iz energetske jednačine (uz zanemarenje
promene kote dna izmed̄u preseka 1 i 2):
2
vK v2
p + HK + = H2 + 2 (1 + 0.1)
2g 2g
1.1 Q2
0.157 = H2 + ⇒ H2 = 0.074 m E2 = 0.151 m
2gB 2H22
Dubina u preseku 3 je dubina koja se sa H4 spreže u skok, pa se računa iz
dinamičke jednačine (pri čemu se pored sile trenja zanemaruje i komponenta
sile težine u pravcu toka):
H32 Q2
P 3 + I3 = P4 + I4 ⇒ ρg B +ρ = 27.68 ⇒
2 BH3
H3 = 0.075 m E3 = 0.150 m
105
Zadatak 3.10. Iz rezervoara u kome se održava konstantan nivo ističe

voda kroz kratki pravougaoni kanal na čijem kraju se nalazi ustava koja
služi za regulisanje proticaja. Dno kanala je horizontalno. Gubitak energije
izmed̄u nekog preseka 0 u rezervoaru (gde je brzina približno jednaka nuli) i
preseka 1 iznosi 10% kinetičke energije u preseku 1, a gubitak izmed̄u preseka
1 i 2 iznosi 15 % kinetičke energije u preseku 2. Isticanje ispod ustave je
uvek slobodno, a koeficijent kontrakcije mlaza CA = 0.7. Nacrtati dijagram
proticaja kroz kanal u zavisnosti od visine dizanja ustave za raspon U od 0
do 0.3 H0.
Rešenje. Postavljanjem dve energetske jednačine, za preseke 0 i 1, od-

nosno 1 i 2, dobijaju se dve jednačine sa dve nepoznate, dubinom H1 i
proticajem Q. Pri tome se smatra da je visina dizanja ustave U = H2/CA
poznata, jer se ona nezavisno zadaje u rasponu od 0 do 0.3H0.
v12 v2 v2
H0 = H1 + (1 + 0.1) , H1 + 1 = H2 + 2 (1 + 0.15)
2g 2g 2g
Sabiranjem ove dve jednačine dobija se:
v12 v2
H0 = H2 + 0.1 + 1.15 2
2g 2g
Ova jednačina se, uz primenu jednačine kontinuiteta Q = v1 H1B = v2H2 B ,
može napisati u obliku:
s
2
0.7 Q
Q= √ U B 2g(H0 − 0.7U ) − 0.1
1.15 BH1
Dalje se proračun obavlja iterativno:
v !2
u
u Q(i)
Q (i+1)
= 1.632U t19.62(2.0 − 0.7U ) − 0.016 (i)
H1
!2
(i+1) Q(i+1)
H1 = 2.0 − 0.009 (i)
H1
gde je i – redni broj iteracije. Ako se, za nekoliko visina dizanja ustave, u
prvoj iteraciji uzmu vrednosti koje odgovaraju zatvorenoj ustavi (U = 0),
(1)
odnosno Q(1) = 0, H1 = 2.0 m, dobija se da postupak praktično konvergira
rešenju iz par iteracija (vidi tabelu).
U/H0 (–) 0.1 0.2 0.3

U (m) 0.200 0.400 0.600
Q(2) (m3/s) 1.972 3.792 5.451
(2)
H1 (m) 1.991 1.968 1.933
Q(3) (m3/s) 1.971 3.789 5.440
(3)
H1 (m) 1.991 1.967 1.929
4
Otpori trenja i otpori oblika
Zadatak 4.1. Na osnovu pritisaka izmerenih duž konture prikazanog

stuba, izloženog homogenoj vazdušnoj struji, odred̄eni su koeficijenti priti-
saka Cp (dati u tabeli). Izračunati pritiske u datim tačkama, rezultujuću
silu na stub po metru visine i koeficijent sile CF .
R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
X (m) −2.0 −2.0 −1.3 −0.7 0.0 1.5 3.0 1.5 0.0 −0.7 −1.3 −2.0
Y (m) 0.0 1.0 1.7 2.3 3.0 1.5 0.0 −1.5 −3.0 −2.3 −1.7 −1.0
Cp (–) 1.0 0.9 0.1 −0.6 −0.8 −0.6 0.1 0.9
107
108 4. Otpori trenja i otpori oblika
Rešenje. Pritisak u nekoj tački na konturi objekta može se izraziti kao

proizvod zaustavnog pritiska ( 12 ρU 2) i koeficijenta pritiska (Cp ):
1
p = Cp ρU 2 (4.1)
2
gde je ρ – gustina fluida i U – neporemećena brzina fluidne struje. Koe-
ficijent pritiska Cp predstavlja meru za koliko je stvarni pritisak p veći ili
manji od referentnog pritiska u neporemećenoj struji. Zaustavni pritisak se
izračunava preko neporemećene brzine fluida U . U zadatku su poznati koe-
ficijenti pritisaka Cp za tačke 1 do 12, kao i gustina vazduha ρ i brzina u
neporemećenoj struji U . Pritisak u tačkama se računa preko jednačine (4.1).
U tabeli su dati sračunati pritisci u svim tačkama po obimu stuba.
R. br. 1 2 3 4 5–9 10 11 12
Cp (–) 1.0 0.9 0.1 −0.6 −0.8 −0.6 0.1 0.9
p (Pa) 15.0 13.5 1.5 −9.0 −12.0 −9.0 1.5 13.5
Sila na objekat od dejstva fluida je suma proizvoda pritisaka i pripadajućih

elementarnih površina:
Z
F~ = p~n dA (4.2)
A
Kada su poznati pritisci u svim tačkama konture, proračun sile se svodi

na izračunavanje integrala (4.2), pri čemu se obično vektor sile F~ razlaže
na komponente u osnovnim koordinatnim pravcima, FX i FY . Na slici
je prikazan dijagram pritisaka na konturu sa ucrtanim smerovima1. Pri
proračunu sile usvojena je linearna promena pritisaka izmed̄u datih tačaka.
Prvo se računaju komponente sila F1 , . . . , F5 (po metru visine stuba) up-
ravne na ravne površi:
15 + 13.5
F1 = 2 × 1.0 = 28.5 N/m0
2
13.5 + 1.5 1.5 − 9.0 −9.0 − 12.0
F2 = 0.943 + + = −6.37 N/m0
2 2 2
F3 = 12 × 4.243 = 50.92 N/m0
F4 = F3 = 50.92 N/m0
F5 = F2 = −6.37 N/m0
1
Obratiti pažnju na konvenciju o znaku i smeru pritiska na strani 52.
109
Znakovi ovako sračunatih sila pokazuju da li je sračunati smer sile isti kao
usvojen (znak +, kao kod F1 i F3 ) ili je suprotan (znak −, kao kod F2 i F5).
Ukupna sila na metar visine stuba u pravcima X i Y je:
FX = F1 + 2F2 cos 450 + 2F3 cos 450 = 91.5 N/m0

FY = 0.0 N/m0
Koeficijent sile CF predstavlja odnos stvarne sile (F ) i proizvoda zaustavnog

pritiska ( 12 ρU 2) i maksimalne površine upravne na smer fluidne struje (APP):
F
CF = 1 2
APP = (6 × 1)m2/m (4.3)
2 ρU APP
S obzirom da je ukupna sila u ovom zadatku podeljena na dve komponente,

FX i FY , postoje i dva koeficijenta sile:
FX
CF X = 1 2
= 1.02
2 ρU APP
FY
CF Y = 1 2
=0
2 ρU APP
Voditi računa da se u izrazima za CF X i CF Y koristi ista karakteristična

površina APP , odnosno, površina APP ne zavisi od smera za koji se računa
koeficijent sile, već samo od smera fluidne struje.
Zadatak 4.2. Na slici je prikazan presek kroz garažu. Za jedan metar

dužni, odrediti sile na krov, prednji i zadnji zid za dva slučaja:
a) kada su zatvo-
reni i vrata i
prozor na garaži
(koeficijent pri-
tiska u garaži je
CpU = 0.0),
b) kada je otvoren
samo prozor.
Rešenje. a) U slu-
čaju kada su zatvoreni
i vrata i prozor, u
unutrašnjosti garaže
je koeficijent pritiska
CpU = 0.0, pa su opterećenja na zidove i krov kao prema slici (pritisci se
računaju prema jednačini pi = Cpi 12 ρU 2 za svaki zid):
b) Kada je otvoren prozor, pritisak se sa spoljne strane prenosi i na unutra-

šnjost prostorije (koeficijent pritiska CpU = −0.7). Dijagram opterećenja je
sada nešto izmenjen:
111
Ukupna sila na pojedine delove garaže na metar dužni se dobija integrisa-

njem proizvoda elementarnih površina i pritisaka na zidove i krov garaže,
usvajajući linernu interpolaciju izmed̄u tačaka. Rezultati proračuna su dati
u tabeli.
Slučaj FPZ (N/m0) FKR (N/m0) FZZ (N/m0)

a) 432 935 252
b) 768 235 0
Zadatak 4.3. Na slici je prikazana krovna konstrukcija perona (npr.

na železničkoj stanici). Odrediti presečne sile u preseku A–A jednog stuba
nosača, za brzinu vetra U = 40 m/s kada je voz u stanici. Srednja vrednost
koeficijenta pritiska, kao i dimenzije, date su na slici. Debljinu krovne kon-

strukcije, kao i sile na stubove, zanemariti.
Rešenje. Za date vrednosti koeficijenata pritiska može se nacrtati dija-

gram opterećenja od vetra:
Sile FL i FD su:
FL = (768 + 672) × 4.08 × 15 = 88.13 kN

FD = 2 × 576 × 4.08 × 15 = 70.50 kN
MA−A = 2.0 (FL − FD ) cos α + 5.4 (FL − FD ) sin α = 53.2 kNm

TA−A = (FL − FD ) sin α = 3.5 kN
NA−A = (FL + FD ) cos α = 155.5 kN (α = 11.30)
Zadatak 4.4. Sračunati statičke uticaje od opterećenja vetrom, u pre-

seku A–A fabričkog dimnjaka u obliku zarubljene kupe. Raspored brzina
vetra je dat izrazom:
1/6
y
U (y) = U0
H
113
gde je U0 = 20 m/s – brzina ve-

tra na visini y = H = 80 m.
Pretpostavlja se da deo dimnja-
ka elementarne visine (dy) pri-
ma silu kao da ravnomerna struja
brzine U (y) opstrujava oko cilin-
dra prečnika d(y) datog jednači-
nom:
y
d(y) = D0 − (D0 − D)
H
gde je D0 = 20 m, D = 6 m i
H = 80 m. Koeficijent sile ot-
pora se može smatrati konstant-
nim (CF = 0.35) ako je na bar
90 % visine dimnjaka zadovoljen
uslov da je Reynolds-ov broj:
ρ U (y) d(y)
Re = > 106
µ
Gustina vazduha iznosi ρ = 1.2 kg m−3 , a dinamički koeficijent viskoznosti

vazduha µ = 1.8 · 10−5 kg m−1 s−1 .
Rešenje. Potrebno je sračunati vrednosti Reynolds-ovog broja za y =

0.1H i na vrhu dimnjaka kako bi se proverila pretpostavka da je strujanje
oko dimnjaka u turbulentnom režimu:
y = 0.1H U = 13.6 m/s d = 18.6 m ⇒ Re = 17 · 106 > 106

y=H U = 20 m/s d = 6m ⇒ Re = 8 · 106 > 106
Postavljeni uslov da je Reynolds-ov broj veći od 106 zadovoljen je na više

od 90 % visine dimnjaka pa se može smatrati da je koeficijent
R
sile konstan-
tan i da je horizontalna sila na dimnjak data integralom 0H dF . Sila na
elementarnu površinu dF definisana je sa:
2/6
1 1 y y
dF = CF ρU 2(y) d(y) dy = CF ρU02 D0 − (D0 − D) dy
2 2 H H
pa je ukupna sila na dimnjak (odnosno transverzalna sila u preseku A–A):
"Z Z 4/3 #
1 H y 1/3 H y
F = CF ρU02 D0 dy − (D0 − D) dy
2 0 H 0 H

1 1 1
TA−A = CF ρU02 3H D0 − (D0 − D) = 60.5 kNm
2 4 7
Moment sile u preseku A–A se dobija iz sume elementarnih momenata dM :

Z H Z H
MA−A = dM = y dF =
0 0

1 1 1
= CF ρU02 3H 2 D0 − (D0 − D) = 2.35 MNm
2 7 10
Zadatak 4.5. U cev prečnika D = 250 mm postavljen je leptirasti zat-

varač Z. Pri proticaju Q = 100 l/s i otvorenom zatvaraču, nivoi u pije-
zometarskim cevima u presecima 1, 2 i 3 su Π1 = 10.2 m, Π2 = 10.0 m
i Π3 = 9.5 m. Odrediti silu kojom fluid gustine ρ = 1 kg dm−3 deluje na
zatvarač Z u njegovom otvorenom položaju. Koliki je koeficijenat gubitka
energije na zatvaraču ξZ?
Rešenje. Na skici je izdvojen deo cevi izmed̄u preseka 2 i 3 sa ucrtanim

silama koje deluju na masu fluida izmed̄u ta dva preseka. Postavljanjem
dinamičke jednačine za konačnu zapreminu izmed̄u tih preseka može se sra-
čunati sila F , sila kojom fluid deluje na zatvarač:
X X X X
P~ + I~ + T~ + K
~ = ~0 ⇒ F~ = −K
~ = P~ + I~ + T~
115
S obzirom da je cev konstantnog

preseka i bez usputne promene pro-
ticaja, inercijalne sile I2 i I3 su is-
tog intenziteta i pravca, a suprotnog
smera pa se med̄usobno potiru. Na
osnovu podataka o pritiscima u te-
žištima preseka 2 i 3 moguće je sra-
čunati (Z2T = Z3T = 5.0 m):
P2 = p T T
2 A = ρg(Π2 − Z2 )A = 2.408 kN
P3 = pT T
3 A = ρg(Π3 − Z3 )A = 2.167 kN
Pretpostavlja se da se sila trenja (po metru dužnom) dobija iz podataka za

preseke 1 i 2 (postavljanjem dinamičke jednačine za ova dva preseka):
T12 = T23 = (P1 − P2 ) = ρg(Π1 − Π2)A = 96.31 N
Ukupna sila na zatvarač je:

F = P2 − P3 − T23 = 0.144 kN
Do istog rezultata može se doći ako se uoči da su za razliku pijezometarskih

kota od 2 do 3 odgovorni trenje i gubitak energije na zatvaraču. Ako se zna da
je na dužini od 10 m razlika pijezometarskih kota zbog trenja ∆ΠT = 0.2 m
(iz preseka 1 i 2), dobija se da je ∆ΠZ = 0.5 − 0.2 = 0.3 m pa je sila na
zatvaraču F = ρg∆ΠZA = 0.144 kN. Koeficijenat sile je:
F ρg∆ΠZA ∆ΠZ
CF = 1 2
= 1 2
= 2g 2 = 1.42
2 ρv A 2 ρv A
v
gde je karakteristična površina A površina poprečnog preseka cevi. Ako
se pad energije na zatvaraču napiše u obliku proizvoda brzinske visine i
koeficijenta lokalnog gubitka energije, dobija se:
v2 ∆ΠZ
∆EZ = ∆ΠZ = ξZ ⇒ ξZ = 2g = CF = 1.42
2g v2
odnosno, dolazi se do toga da je koeficijenat lokalnog gubitka energije na
zatvaraču u stvari koeficijenat sile koju zatvarač prima od fluida.
Zadatak 4.6. Konstrukcija prikazana na slici izložena je vetru brzine

U0 = 7 m/s. Sračunati dodatne momente savijanja i torzije u uklještenju
A–A usled opterećenja vetrom. Zanemariti debljinu konstrukcije i uticaj
vetra na stub. Koeficijent pritiska sa prednje strane konstrukcije je kon-

stantan i iznosi Cp = 0.95 a sa zadnje strane Cp = −1.5. Apsolutna
hrapavost ploče je k = 8 mm, dinamički koeficijent viskoznosti vazduha
µ = 1.8 · 10−4 gr cm−1 s−1 a gustina vazduha ρ = 1.2 kg m−3 .
Rešenje. Na levoj ploči je dominantna sila otpora oblika (FL ), a na desnoj

je dominantna sila otpora trenja (FD ). Sila na levu ploču je:
1
FL = [Cp1 + (−Cp2 )] ρU02A = 216 N
2
Za proračun sile trenja na desnu ploču potrebno je proveriti da li je granični
sloj u laminarnom ili u turbulentnom režimu. Ukoliko je Reynolds-ov broj
ReX = ρU0 X/µ (izražen preko rastojanja od početka ploče kao karakteri-
stične dužine) na kraju ploče manji od kritičnog (ReK = 106), tada je ceo
granični sloj u laminarnom režimu. Ako je Reynolds-ov broj već na prvih
10 % dužine veći od kritičnog, može se usvojiti da je granični sloj duž cele
ploče turbulentan.
ρU0 0.1L
Provera za X = 0.1L ReX = = 93 · 103 < 106
µ
ρU0 L
Na kraju ploče ReL = = 933 · 103 < 106
µ
Zaključuje se da je granični sloj duž cele ploče laminaran, pa je sila FD :
1 1.4 1 2
FD = 2 × CF ρU02A = 2 × √ ρU A = 0.512 N
2 ReL 2 0
Traženi momenti su:
MTOR = 538.72 Nm MSAV = 758 Nm
3. deo – TESTOVI I ZADACI
SA ISPITNIH ROKOVA
1
Testovi i zadaci
Ispitni rok 30. IX 1993. – teorijski deo ispita

1. Posmatra se zbir dva integrala (I1 + I2 ):
Z Z
∂uj ∂uj
ρ dV + ρui dV
∂t ∂xi
|V {z } |V {z }
I1 I2
(ρ – gustina, V – zapremina i ui , uj – komponente brzine). Za taj zbir

tvrdi se sledeće:
(a) u slučaju ustaljenog tečenja drugi član jednak je nuli (I2 = 0);
(b) posmatrani izraz (I1 + I2 ) predstavlja zapreminsku silu na zapre-
minu V ;
(c) pri ustaljenom tečenju oba člana jednaka su nuli (I1 = I2 = 0).
2. Za slučaj ustaljenog tečenja integral I2 iz prethodnog zadatka može

se izraziti površinskim integralom I3 po površini A koja ograničava
posmatranu zapreminu V (pri izvod̄enju koristiti i jednačinu kontinui-
teta):
Z
I3 = I 2 =
A
(upisati izraz)
117
118 1. Testovi i zadaci
3. U otvorenom sudu se nalaze, u stanju mirovanja, dve tečnosti različi-

tih gustina (neizmešane, jedna iznad druge). Na granici izmed̄u dve
tečnosti nalazi se metalna lopta na takvom položaju da joj je cen-
tar u horizontalnoj ravni dodira dve tečnosti. Lopta je za dno suda
pričvršćena krutim štapom. Slobodni nivo gornje tečnosti je iznad
najviše tačke lopte. Sila u štapu će se promeniti ako se:
(a) u sud dolije tečnost manje gustine (gornja tečnost);

(b) u sud dolije tečnost veće gustine (donja tečnost), tako da se ravan
dodira dve tečnosti pomeri naviše;
(c) ako se iz suda odlije izvesna količina lakše (gornje) tečnosti, ali
tako da lopta i dalje ostane potpuno uronjena.
4. U kružnoj cevi konstantnog prečnika ostvaruje se laminarni režim teče-

nja pri nekoj vrednosti Reynolds-ovog broja (Re1 ). Pri ovim uslovima
gubitak energije po jedinici težine na nekoj deonici iznosi E1izg = 27 m.
Ako se Reynolds-ov broj smanji 3 puta (Re2 = Re1 /3), i to samo
usled smanjenja brzine, gubitak energije na istoj deonici, za isti fluid,
iznosiće:
E2izg = (upisati jedinice)
5. Posmatra se ustaljeno i jednoliko strujanje, u pravcu x1 , nestišljivog

fluida gustine ρ = 0.8 kg/dm3. U laminarnom podsloju poprečnog
preseka struje (u blizini čvrste konture gde je raspored brzine linearan),
u tački x2 = 0.6 cm vrednost komponenata napona je σ12 = σ21 =
0.004 Pa. Izmerene su brzine u1 (x2 = 0.4 cm) = 0.1 m/s i u1 (x2 =
0.8 cm) = 0.2 m/s. Kinematički koeficijent viskoznosti posmatranog
fluida iznosi:
ν= (upisati jedinice)
6. Ravna kružna ploča male debljine postavljena je upravno na pravac

strujanja. Prosečna vrednost koeficijenta pritiska iznosi na prednjoj
strani Cppred = 0.60 a na zadnjoj strani Cpzad = −0.30. Koeficijent sile
otpora za posmatranu ploču iznosi (pozitivan smer sile se poklapa sa
smerom strujanja):
119
CF =
7. Kanal konstantnog poprečnog preseka i konstantnog nagiba dna sastoji

se od dve deonice od kojih je uzvodna sa hrapavijim dnom i zidovima, a
nizvodna je sa manje hrapavim dnom i zidovima. U poprečnom preseku
na mestu promene hrapavosti menja se i režim tečenja. Dubina vode
u tom preseku će se promeniti ako se:
(a) poveća hrapavost uzvodne deonice;

(b) smanji hrapavost nizvodne deonice;
(c) poveća nagib dna kanala, a da se pri tom ne promeni režim tečenja
ni u jednoj deonici;
(d) promeni proticaj.
8. Voda teče kroz kružnu cev koja se na posmatranoj deonici proširuje sa

prečnika d1 na prečnik d2 (u prelaznoj deonici cev ima oblik omotača
zarubljene kupe). Za masu nestišljivog fluida koji ustaljeno teče od
manjeg prečnika ka većem, u posmatranoj deonici važi sledeće:
(a) inercijalna sila jednaka je nuli jer je tečenje ustaljeno;

(b) konvektivno ubrzanje delića koji teku duž osovine cevi jednako je
nuli;
(c) lokalno ubrzanje delića koji teku duž osovine cevi jednako je nuli.
Ispitni rok 30. IX 1993. – zadaci
Zadatak 1. Dat je zid složenog pre-

seka, kao na slici. Odrediti statičke utica-
je u preseku A–A od fluida 1 i 2. Zada-
tak je ravanski, računati na metar dužine
zida.
Zadatak 2. Na slici su prikazana dva suda u kojima je pritisak različit od

atmosferskog. Za dato čitanje na manometrima, odrediti proticaj i potrebnu
snagu crpke da bi se u cevi prečnika d = 1 mm ostvarilo laminarno tečenje,
sa Reynolds-ovim brojem Re = 10. Zanemariti koeficijente lokalnog gubitka
energije na ulazu u cev i na izlazu. Kinematički koeficijent viskoznosti vode
je ν = 10−6 m2 /s.
Zadatak 3. U kanalu trapeznog poprečnog preseka ustaljeno teče voda.

Izmeren je proticaj Q = 3.875 m3/s, kao i dubina ispred hidrauličkog skoka
H1 = 0.4 m. Izračunati kritičnu dubinu, HK . Nacrtati dijagram zbira iner-
cijalnih sila i sila pritiska u funkciji od dubine. Za crtanje koristiti najmanje
sedam tačaka sa dubinama u intervalu od 0.3 m do 3 m. Za izmerenu dubinu
H1 odrediti spregnutu dubinu H2 .
Ispitni rok 17. X 1993. – teorijski deo ispita

1. Dve kuglice istih prečnika, ali različitih težina, slobodno padaju kroz
različite tečnosti koje su u stanju mirovanja. Teža kuglica pada kroz
vodu, a lakša kroz ulje (gustina ulja je manja od gustine vode). Obe
kuglice se kreću istim, konstantnim brzinama. Tvrdi se sledeće:
(a) sile otpore su iste za obe kuglice;
(b) sila otpora na kuglicu koja pada kroz ulje je manja od sile otpora
na kuglicu koja pada kroz vodu;
121
(c) sile uzgona su iste za obe kuglice;

(d) sila uzgona koja deluje na lakšu kuglicu je veća od sile uzgona
koja deluje na težu kuglicu.
2. U pravougaoni kanal, u kome je za posmatrani proticaj normalna du-
bina veća od kritične, postavljen je široki prag. Prelivanje preko praga
je nepotopljeno (donja voda ne utiče na dubinu na pragu). Dubina na
pragu će se promeniti ako se:
(a) uz zadržavanje istog proticaja i istih nizvodnih uslova samo po-

veća visina praga;
(b) uz zadržavanje istog proticaja samo smanji visina praga i to tako
da prelivanje preko praga i dalje ostane nepotopljeno;
(c) samo promeni proticaj.
3. Strujanje stišljivog fluida je dato sa:

U0 U0
u1 = x1 , u2 = x2 u3 = 0
2h 2h
gde su U0 = 2 cm/s i h = 2 cm. Gustina fluida se menja kroz vreme, ali
je, u posmatranom vremenskom trenutku, ista u svim tačkama strujnog
polja. Ako je na početku strujanja gustina ρ(t = 0) = ρ0 = 100 kg/m3,
naći funkciju njene promene kroz vreme:
ρ = f (t) =
(upisati izraz)
4. Za strujanje dato u prethodnom zadatku naći brzinu zapreminske di-
latacije posmatranog fluida:
ωii = (upisati vrednost i jedinice)
5. Posmatra se pravolinijsko i ustaljeno strujanje njutnovskog (viskoznog)

fluida. Od devijatorskog dela napona različite od nule su samo kom-
ponente σ12 = σ21, koje su date izrazom:
x2
σ12 = σ21 = σ0 (1 − )
h
Tvrdi se sledeće:
(a) postoji samo komponenta brzine u pravcu x1 , u1 , i ona je linearna

funkcija od x2;
(b) postoji samo komponenta brzine u pravcu x2 , u2 , i ona je linearna
funkcija od x2;
(c) postoji samo komponenta brzine u pravcu x1 , u1 , i ona je kva-
dratna funkcija od x2 ;
(d) postoji samo komponenta brzine u pravcu x2 , u2 , i ona je kva-
dratna funkcija od x2 ;
6. Poznato je da su u strujanju opisanom u prethodnom zadatku kompo-

nente napona σ11 i σ22 konstantne. Za površinsku silu koja deluje u
takvom strujanju se tvrdi:
(a) deluje samo u pravcu x1;

(b) deluje samo u pravcu x2;
(c) konstantna je;
(d) jednaka je nuli.
7. Za modeliranje otpora oblika podmornice koristi sa Reynolds-ova slič-

nost. Sile otpora se mere na modelu čije su dimenzije 20 puta manje
od dimenzija podmornice u prirodi. Ako se na modelu koristi voda
(isti fluid kao u prirodi), opsegu izmerenih sila na modelu: 500–2000 N
odgovara opseg sila u prirodi (u [N]):
250–1000 500–2000 1000–4000 2000–8000
8. Voda teče kroz vertikalnu kružnu cev koja se na posmatranoj deonici

sužava sa prečnika d1 na prečnik d2 (u prelaznoj deonici cev ima oblik
omotača zarubljene kupe). Smer tečenja se poklapa sa smerom sile
gravitacije. Na masu nestišljivog fluida koji ustaljeno teče u posma-
tranoj deonici izmed̄u prečnika d1 i d2 ne deluju, odnosno jednake su
nuli, sledeće sile:
(a) sila težine fluida, jer je tečenje pod pritiskom;

(b) sila pritiska, jer je tečenje u pravcu sile gravitacije;
(c) inercijalna sila jer je strujanje ustaljeno.
123
Ispitni rok 17. X 1993. – zadaci
Zadatak 1. Diferencijalni
manometar pokazuje razliku priti-
saka ∆pM = −9 kPa. Odrediti ne-
poznati nivo tečnosti gustine ρ2.
Odrediti statičke uticaje (M , T ,
N ) u preseku A–A (u uklještenju).
U proračunu uzeti u obzir sopstve-
nu težinu konstrukcije koja iznosi
q = 3.5 kN/m2, a zanemariti uti-
caj debljine konstrukcije. Zadatak
je ravanski (raditi na metar dužine
konstrukcije).
Zadatak 2. Proticaj Q = 0.135 m3/s crpi se iz rezervoara C u rezervoar

A crpkom snage S = 12 kW i koeficijenta korisnog dejstva η = 0.8. Isti
proticaj ističe iz rezervoara A u rezervoar B i iz rezervoara B u rezervoar C.
Sve cevi su istog prečnika d = 250 mm i koeficijenta trenja λ = 0.035, a
koeficijenti lokalnih gubitaka su: ξul = 1 (na ulazima) i ξkol = 0.2 (na kole-
nima). Odrediti nivoe vode u sva tri rezervoara. Nacrtati pijezometarsku i
energetsku liniju za sve cevi u razmeri 1 : 200. Gustina vode je ρ = 1 kg/dm3 .
Zadatak 3. Kutija oblika kocke postavljena je u ravnomernu horizon-

talnu vazdušnu struju tako da su joj dve strane normalne na pravac stru-
janja. Spoljna ivica kutije je a = 5 m, a debljina zidova kutije je d = 0.15 m.
Gustina vazduha je ρ1 = 1.3 kg/m3 , a gustina materijala od koga je načinjena
kutija je ρ2 = 1.3 kg/dm3 . Koeficijenti pritiska Cp u tačkama I–XVIII ne
zavise od brzine vazduha i dati su u tabeli. Gustina tečnosti u kutiji je
ρ3 = 0.8 kg/dm3 . Na poklopcu kutije postoji mali otvor u tački VI, tako
da je pritisak vazduha u kutiji uvek jednak (spoljnom) pritisku vazduha u
toj tački. Odrediti najmanju vrednost brzine vazduha uX u neporemećenoj
struji koja će preturiti kutiju. Pretpostaviti da je pri toj brzini sila trenja
klizanja izmed̄u kutije i podloge dovoljno velika da ne dolazi do klizanja.
Pretpostaviti da se pritisak (na spoljašnjosti kocke) ne menja po pravcu Y ,
a da se, izmed̄u zadatih vrednosti, linearno menja po pravcima X i Z.
tačka I–V VI VII VIII IX–XVIII

Cp 0.95 0.00 −0.25 −0.50 −0.75
125
Ispitni rok 27. I 1994. – teorijski deo ispita

1. Pri ustaljenom kretanju fluida strujnice se mogu izraziti sa:
2
x3 = − x2 > 0
x2
Koordinate tačke A(x2 , x3) u kojoj je zadovoljen uslov da je u2 = 2u3

(u2 , u3 su komponente brzine u pravcima x2 i x3 ) su:
√ √ √
(1, 2) (−1, 2) (2, −1) (− 2, 2)
2. U prizmatičnom kanalu je, za posmatrani proticaj, normalna dubina

hN manja od kritične hK . Nizvodni granični uslov je takav da se na
sredini kanala formira hidraulički skok. Uzvodno od skoka dubina je
jednaka normalnoj hN , a u nekom preseku nizvodno od skoka dubina
je jednaka h2 . Za energetsku kotu u nizvodnom preseku (gde je dubina
h2 ) tvrdi se da je:
(a) ista kao energetska kota u uzvodnom preseku jer su zbirovi sile
pritiska i inercijalne sile u oba preseka isti;
(b) veća od energetske kote u uzvodnom preseku jer je veća dubina;
(c) manja od energetske kote u uzvodnom preseku.
3. U nekom strujnom polju brzine dilatacije delića fluida date su sledećim

izrazima:
∂u2 ∂u3 ∂u1 ∂u3
= = −2
∂x2 ∂x3 ∂x1 ∂x3
a sve brzine klizanja jednake su nuli. Zaključuje se sledeće:
(a) posmatrani fluid je stišljiv;

(b) delići posmatranog fluida povećavaju svoju zapreminu;
(c) delići posmatranog fluida ne menjaju svoj oblik.
4. Posmatra se izraz:
∂u1
−p dV
∂x1
gde je p – pritisak, u1 – komponenta brzine u pravcu x1 i dV – ele-
mentarna zapremina. Ovaj izraz predstavlja:
(a) deo motornog rada sfernog dela napona, u jedinici vremena;

(b) deo deformacionog rada na promeni oblika, u jedinici vremena;
(c) deo deformacionog rada na promeni zapremine, u jedinici vreme-
na;
(d) ukupan deformacioni rad na promeni oblika, u jedinici vremena.
5. Iz rezervoara voda ističe kroz horizontalnu cev kružnog poprečnog pre-

seka. Prečnik cevi se niz struju smanjuje. U jednoj tački u cevi kon-
statovano je da postoji pozitivna lokalna komponenta ubrzanja. Na
osnovu prethodnog zaključuje se sledeće:
(a) u istoj tački postoji i konvektivna komponenta ubrzanja;

(b) nivo vode u rezervoaru se povećava kroz vreme;
(c) materijalni izvod brzine u posmatranoj tački je pozitivan.
6. Za strujanje nestišljivog fluida napisan je izraz:

Z
Du1
I=− ρdV
V Dt
gde su ρ – gustina posmatranog fluida, u1 – komponenta brzine fluida

u pravcu x1, V – posmatrana zapremina fluida i D/Dt – oznaka za
materijalni izvod.
(a) ovaj izraz predstavlja komponentu zapreminske sile u pravcu x1 ;

(b) ovaj izraz predstavlja komponentu inercijalne sile u pravcu x1;
(c) brojna vrednost posmatranog izraza jednaka je zbiru ukupne po-
vršinske i zapreminske sile na masu fluida u posmatranoj zapre-
mini V .
7. Na modelu napravljenom po principu Froude-ove sličnosti izmerena je

sila na deo konsrukcije i ona iznosi Fmod = 4 N. Sve dužine na modelu
su smanjene 25 puta u odnosu na dimenzije u prirodi. Na modelu je
korišćen isti fluid kao u prirodi. Na objeku će ova sila biti:
Fobj = (upisati jedinice)

127
8. Kroz kružnu cev konstatnog poprečnog preseka i dužine L protiče

nestišljiv fluid poznatih karakteristika (gustine i viskoznosti). Sred-
nja brzina fluida u cevi je v0 . Pri ovoj brzini važi kvadratni zakon
otpora trenja. Ako umesto posmatranog fluida kroz istu cev teče fluid
koji ima dva puta veću gustinu, dva puta manji dinamički koeficijent
viskoznosti i dva puta veću brzinu, desiće se sledeće:
(a) koeficijent trenja ostaće nepromenjen;

(b) gubitak energije na trenje na dužini L povećaće se dva puta;
(c) gubitak energije na trenje na dužini L ostaće nepromenjen.
Ispitni rok 27. I 1994. – zadaci
Zadatak 1. Dat je zid složenog pre-

seka, kao na slici. Odrediti horizontalnu i
vertikalnu komponentu hidrostatičke sile
na zid A–B–C–D. Zadatak je ravanski,
računati na 1 m dužine zida.
Zadatak 2. Na slici su prikazana dva rezervoara velike površine, u ko-

jima se može smatrati da je nivo vode konstantan. Za date kote vode u
uzvodnom i nizvodnom rezervoaru, odrediti proticaj i snagu turbine ako
se u cevi ostvarilo razvijeno turbulentno tečenje, sa Reynolds-ovim brojem
Re = 107. Koeficijenti lokalnog gubitka energije na ulazu u cev i na izlazu
nisu zanemarljivi.
Zadatak 3. Kroz kanal trapeznog poprečnog preseka ustaljeno teče voda.

Izmeren je proticaj Q = 3.875 m3/s i dubina uzvodno od mesta gde se menja
nagib kanala H1 = 0.4 m. Nacrtati dijagram zbira inercijalne sile i sile
pritiska u funkciji od dubine. Za crtanje koristiti najmanje sedam vredno-
sti dubina u intervalu od 0.3 m do 2.5 m. Pod pretpostavkom da se na
mestu promene nagiba kanala javlja hidraulički skok, za izmerenu dubinu H1
odrediti spregnutu dubinu H2 . Odrediti nagibe kanala u deonicama 1 i 2,
ako je hrapavost kanala po Manningu n = 0.014 m1/3s. Obe deonice su velike
dužine.
Ispitni rok 11. VI 1994. – teorijski deo ispita

1. Posmatra se ustaljeno ravansko strujanje nestišljivog fluida izmed̄u dve
paralelne horizontalne ploče. Strujanje je u ravni (x1 , x2 ) i usmereno
je u pravcu horizontalne ose x1. Za osrednjene komponente brzina (u1
i u2 ) i za proizvod fluktuacionih komponenata (u01u02 ) u nekoj tački u
neposrednoj blizini zida važi:
u1 > 0 u2 = 0 u01 u02 6= 0
Srednja brzina struje za poprečni presek A odred̄ena je kao:

Z
v= u1 dA
A
Za prikazano strujanje se tvrdi sledeće:
(a) režim tečenja je turbulentan;

(b) nagib linije energije je proporcionalan sa v;
(c) nagib linije energije je proporcionalan sa v a, gde je 1 < a ≤ 2;
(d) nagib linije energije zavisi od vrednosti u01u02 .
129
2. Izraz:
∂u1 ∂u2 ∂u3

+ + =0
∂x1 ∂x2 ∂x3
predstavlja:
(a) jednačinu kontinuiteta za elementarnu zapreminu nestišljivog flui-

da;
(b) brzinu zapreminske dilatacije fluidnog delića;
(c) brzinu klizanja;
(d) prosečnu brzinu dilatacije.
3. Na modelu napravljenom po principu Froude-ove sličnosti ispituje se

sila kojom vodena struja deluje na prepreku. Sve dimenzije na modelu
su 16 puta manje u odnosu na objekat, dok je na modelu i objektu isti
fluid. Razmera za ukupnu silu, F∗ je:
F∗ =
4. Posmatra se tečenje u otvorenom prizmatičnom kanalu konstantnog

nagiba koji se na kraju uliva u jezero. Za posmatrani proticaj, u
kanalu se ostvaruje normalna dubina, hN , koja je manja od kritične
dubine, hK . Ako se nivo vode u jezeru povećava, dubine vode u kanalu,
neposredno uzvodno od uliva u jezero, će se povećavati kada nivo vode
u jezeru (meren od dna kanala u njegovom najnizvodnijem preseku)
dostigne:
(a) normalnu dubinu, hN ;

(b) kritičnu dubinu, hK ;
(c) dubinu pri kojoj je Froude-ov broj jednak jedinici, Fr = 1;
(d) dubinu koja je konjugovana (spregnuta) normalnoj dubini, h00N .
5. Dve metalne kugle, istih prečnika, napravljene od istog materijala gu-

stine ρ0, slobodno padaju kroz tečnosti različitih gustina. Nakon posti-
zanja ustaljenog kretanja, koeficijenti sila otpora oblika kugli ne zavise
od Reynolds-ovog broja i isti su za obe kugle, dok je odnos brzina
padanja prve kugle v1 , kroz fluid gustine ρ1 i brzine padanja druge

kugle v2 , kroz fluid gustine ρ2, dat kao:
a
v1 (ρ0 − ρ1)ρ2
=
v2 (ρ0 − ρ2)ρ1
gde eksponent a ima vrednost:
1 1 1 1
−1 − − 1
2 4 2 4
6. Data su dva integrala:
Z Z
∂p
I1 = −pnj dA I2 = − dV
A V ∂xj
gde su p – pritisak i nj – ort spoljne normale površine A koja ograni-

čava posmatranu zapreminu fluida V . Za ta dva integrala tvrdi se:
(a) svaki od njih predstavlja ukupnu površinsku silu sfernog dela na-
pona na omotač A zapremine V ;
(b) I1 i I2 imaju različitu vrednost kod neustaljenog strujanja;
(c) I1 i I2 imaju istu vrednost za svaku konačnu zapreminu V ogra-
ničenu površinom A.
7. Mlaz vode ističe iz vertikalne cevi i osnosimetrično udara silom FI u

spoljni omotač ljuske oblika polusfere. Kada se ista ljuska okrene za
1800 , a svi ostali uslovi ostanu nepromenjeni, voda deluje silom FII na
posmatranu ljusku (oslonac ljuske u oba slučaja ne utiče na sile FI i
FII ). Prečnik mlaza vode je manji od prečnika polusfere. Za sile FI i
FII se može reći:
(a) sila FII je veća od sile FI ;
(b) sile FI i FII su iste jer je površina projek-

cije polusfere na horizontalnu ravan (Ax )
ista u oba slučaja;
(c) sila FI je veća od sile FII jer je tačka od-

vajanja graničnog sloja jasno definisana;
(d) ne može se ništa reći o odnosu sila FI i FII, jer on zavisi od prečnika
polusfere i prečnika i brzine mlaza.
131
8. U kanalu trougaonog poprečnog presaka (ugao pri dnu preseka je 900 )

voda miruje jer je kanal zatvoren ustavom koja je postavljena pod
uglom od 450 prema horizontali. Sa donje strane ustave kanal je
prazan. Gustina vode je 1 kg/dm3. Pri dubini vode u kanalu od
h = 3 m vertikalna komponenta hidrostatičke sile na ustavu je:
Fz =
(upisati jedinice)
Ispitni rok 11. VI 1994. – zadaci
Zadatak 1. a) Odrediti
intenzitet, pravac i smer rezul-
tante hidrostatičkih sila kojima
tečnosti gustina ρ1 = 1.0 kg/dm3
i ρ2 = 1.1 kg/dm3 deluju na
branu. Pri proračunu sile za-
nemariti postojanje temeljnog is-
pusta. Silu računati na jedan
metar dužine. b) U telu brane
nalazi se temeljni ispust, kru-
žni tunel prečnika D = 2 m.
Izračunati ukupnu silu na tabla-
sti zatvarač koji pregrd̄uje ispust.
Zadatak 2. Kanalom pra-

vougaonog poprečnog preseka
širine b = 1 m, nagiba dna
ID = 0.05% i Manning-ovog
koeficijenta hrapavosti n =
0.0148 m−1/3s, ustaljeno teče
voda proticajem Q = 300 l/s. U
kanalu se nalazi ustava sa oštro-
ivičnim otvorom, visine u, koeficijentom kontrakcije mlaza CA = 0.75 i koefi-
cijentom lokalnog gubitka energije ξ = 0.2. Dubina vode uzvodno od ustave
je H. Nizvodno od ustave je kanal dovoljne dužine, tako da se u kanalu

ostvaruje jednoliko tečenje. Izračunati dubinu vode H, uzvodno od ustave,
pretpostavljajući da brzinska visina u tom preseku nije zanemarljiva.
Zadatak 3. Iz rezervoara A u rezervoar B crpi se voda sa proticajem Q1.

Snaga crpke je S = 50 kW, koeficijenat korisnog dejstva η = 0.80, a gustina
vode ρ = 1.0 kg/dm3. Manometar M1 pokazuje pritisak pM1 = 70 kPa.
Odrediti proticaje kroz sve cevi i nivo vode u rezervoaru A. Nacrtati u
razmeri pijezometarske i energetske linije za sve cevi.
Ispitni rok 25. VIII 1994. – teorijski deo ispita

1. U nekom strujnom polju sa ravanskim strujanjem u ravni (x1 , x2),
merenjem dve komponente brzine u nekoj tački utvrd̄eno je da osre-
dnjena vrednost proizvoda fluktuacionih komponenata brzina u01 i u02
ima konstantnu negativnu vrednost:
u01 u02 = const < 0
Na osnovu toga može se zaključiti da će vrednost Reynolds-ovog na-

t = σ t ) u posmatranoj tački biti:
pona (napona turbulencije σ12 21
(a) jednaka nuli;

(b) veća od nule;
(c) manja od nule.
133
2. Za neko strujanje, brzine dilatacija fluida u pravcima x1 i x2 iznose:
∂u1 ∂u2
= 0.2 s−1 = −0.1 s−1
∂x1 ∂x2
Da bi se posmatrani fluid mogao smatrati nestišljivim, brzina dilatacije

u pravcu x3 treba da ima vrednost (u jedinicama s−1 ):
0.3 0.2 0.1 0 −0.1 −0.2 −0.3
3. Fotografisanjem je utvrd̄eno da se u okolini neke tačke formiraju tra-

jektorije i emisione linije koje imaju oblik koncentričnih krugova sa
centrom u tački A. U posmatranom, ustaljenom tečenju, strujnice će
biti sledećeg oblika:
(a) prave linije koje tangiraju dobijene koncentrične krugove;

(b) snop pravih linija koje se seku u tački A;
(c) koncentrični krugovi sa centrom u tački B koja se ne poklapa sa
tačkom A;
(d) koncentrični krugovi sa centrom u tački A.
4. Posmatra se zbir dva člana u dinamičkoj jednačini za elementarnu

masu fluida:
d
1 ∂σij 1 ∂p
−
ρ ∂xi ρ ∂xj
d – devijatorski deo napona i p – pritisak. Po-

gde su ρ – gustina, σij
smatrani zbir predstavlja:
(a) ubrzanje delića;

(b) zapreminsku silu po jedinici mase;
(c) zbir zapreminske i površinske sile po jedinici mase;
(d) površinsku silu po jedinici mase.
5. Posmatra se ustaljeno kretanje nestišljivog fluida kroz površinu oblika

kvadrata, ivice 1 dm. U svim tačkama tog poprečnog preseka brzine
fluida su usmerene upravno na poprečni presek i iznose 2 m/s. Gustina
fluida je ρ = 1200 kg/m3. Sračunati vrednosti proticaja zapremine,
mase, količine kretanja i kinetičke energije.
veličina proticaj proticaj proticaj koli- proticaj kine-

zapremine mase čine kretanja tičke energije
vrednost
jedinice
6. Laminarno ravansko strujanje fluida u ravni (x1, x2), izmed̄u dve pa-
ralelne ploče na rastojanju 2h, odred̄eno je sledećim izrazom:
!
x2
u1 = u 0 1 − 22 u2 = 0 − h ≤ x2 ≤ h
h
Dinamički koeficijent viskoznosti je µ. Za posmatrano strujanje tan-

gencijalni naponi σ12 = σ21 izražavaju se sledećom funkcijom:
σ12 = σ21 =
7. Na modelu sačinjenom po principu Froude-ove sličnosti, sve dužine su

smanjene 16 puta u odnosu na odgovarajuće dužine u prirodi. Na mo-
delu je fluid gustine 900 kg/m3, a u prirodi je voda gustine 1000 kg/m3.
Na modelu, u nekoj tački, pritisak fluida na čvrstu konturu iznosi
120 Pa. Odgovarajući pritisak na objektu će iznositi:
pobj = (upisati jedinice)
8. U kanalu sa slobodnom površinom vode, pri proticaju Q1 normalna

dubina hN = hN1 ostvaruje se pri Froude-ovom broju Fr = 9. U
drugom kanalu iste geometrije kao prvi kanal (istog oblika poprečnog
preseka), pri proticaju Q2 ostvaruje se kritična dubina jednaka dubini
hN1 , odnosno hK = hK2 = hN1 . Veza dva proticaja je Q2 = aQ1, gde
je a = const. Vrednost konstante a iznosi:
a=
135
Ispitni rok 25. VIII 1994. – zadaci
Zadatak 1. Na slici je prikazan rezervoar u kome se preko plovka i

poluge zatvara kružno poklopac na dovodnoj cevi. Odrediti potreban prečnik
sfernog plovka, ako je potrebno da dovodna cev bude zatvorena pri pritisku
na manometru od 400 kPa, i kada je pola sfere u vodi (kao na slici). Za (tako)
odred̄en prečnik sfere,
maksimalni pritisak pri
kome plovak može da
drži dovodnu cev zatvo-
renu zavisi od nivoa vo-
de u rezervoaru. Odre-
diti najveći pritisak na
manometru pri kome
cev može da ostane za-
tvorena i odgovarajući
nivo vode u rezervoaru.
Zadatak 2. Posma-
tra se kanal pravougao-
nog poprečnog preseka
širine dna B = 1.0 m.
Nagib dna kanala je
ID = 0.1%, a Manning-
ov koeficijent trenja n =
0.013 m−1/3/s. U kanal
je postavljena oštroivična ustava, sa visinom otvora u = 0.15 m, koeficijen-
tom kontrakcije mlaza CA = 0.666 i koeficijentom lokalnog gubitka energije
ξ = 0.2. Kanal je dovoljne dužine da se u njemu nizvodno od ustave formira
jednoliko tečenje. Izračunati dubinu uzvodno od ustave (H1) i neposredno
nizvodno od ustave, u suženom preseku (Hs). Skicirati liniju nivoa. Ukoliko
se nizvodno od ustave javlja hidraulički skok, izračunati spregnute dubine.
Zadatak 3. Na slici je prikazan vodovodni sistem koji se sastoji od dva

glavna rezervoara (R1 i R2), dva rezervoara koji služe kao crpni bunari (R3
i R4), dve pumpe (P1 i P2) i cevi koje su sve istog prečnika d = 100 mm
i istog koeficijenta linijskih gubitaka λ = 0.02. Svi rezervoari su dovoljno
velikih preseka da se može smatrati da je pijezometarska kota konstantna za
svaki posmatrani slučaj rada. Razmatraju se tri slučaja rada sistema.
A) Prvi slučaj je kada su obe pumpe isključene, kota vode u rezervoaru

R1 je ΠR1 = 115.00 m i u rezervoaru R2 je ΠR2 = 111.38 m. Voda
teče samo iz rezervoara R1 u rezervoar R2. Odrediti proticaj kroz
sistem (Q1 = Q5 = Q2 = ?, Q3 = Q4 = 0). Koeficijent lokalnog
gubitka energije na obe račve kod pumpi je1 ξA = 0.3.
B) U drugom slučaju je uključena pumpa P1 i izmereno je da je visina

dizanja te pumpe HP1 = 88.31 m. Pumpa P2 je ugašena. Kota vode
u rezervoaru R1 je ostala ista (ΠR1 = 115.00 m), a u rezervoaru R2
je došlo do promene kote i sada je ista kao u R1, odnosno ΠR2 =
115.00 m. Odrediti proticaje Q1 , Q2 , Q3 i Q5 (Q4 = 0), kao i snagu
pumpe NP1. Gustina vode je ρ = 1000 kg/m3. Lokalni gubici energije
na račvi kod pumpe P1 su ξB1 = 0.6 (za smer tečenja vode od pumpe
P1 ka rezervoaru R1) i ξB5 = 0.6 (za smer od P1 ka R2). Na drugoj
račvi (kod pumpe R2) koeficijenat lokalnog gubitka energije je isti kao
i u prethodnom slučaju i iznosi ξB = 0.3.
1
U indeksima lokalnih gubitaka slova se odnose na odgovarajuće slučajeve (A, B ili C,
a brojevi na smerove tečenja vode odgovarajućih proticaja (1, 2, . . . , 5).
137
C) U trećem slučaju su uključene obe pumpe. Pri tome, pumpa P1 i dalje

radi istom snagom kao u slučaju B mada su se proticaj i visina dizanja
promenili. Pijezometarske kote u oba rezervoara su iste kao u slučaju
B (ΠR1 = ΠR2 = 115.00 m). Odrediti sve proticaje u sistemu ako se
postavlja uslov da je Q5 = 0 (ovaj uslov znači da pumpa P1 snabdeva
samo rezervoar R1 a pumpa P2 snabdeva samo rezervoar R2, kao i da
je energetska linija ujedno i pijezometarska na delu izmed̄u dve račve
jer je v5 = 0, i jednaka je ukupnoj energiji u preseku a–a, odnosno
Πb−b = Eb−b = Ea−a = Ec−c). Odrediti čitanje na manometru M
koji se nalazi na koti 49 m.

1. Voda ustaljeno teče kroz
kružnu cev prečnika d i
površine poprečnog pre-
seka Ad . Na jednoj deoni-
ci cev se proširuje do preč-
nika D (poprečnog prese-
ka AD ), a zatim se ponovo
sužava na prečnik d. Oso-
vina cevi je horizontalna.
Posmatra se rezultujuća
inercijalna sila na masu fluida u zapremini VK dela cevi koji se proširuje
(osenčeno) koja je omed̄ena sa dva kruga (prečnika d i D) i omotačem
zarubljene kupe. Ta inercijalna sila je jednaka:
Z Z Z
D
(ρU1)dU ρU1 Ui ni dA ρQ(vd − vD ) ρU1 Ui ni dA
VK Dt AD +Ad +AK AK
2. Za uslove date u zadatku 1 smer rezultante inercijalne sile na posma-

tranu (osenčenu) masu je:
(a) nizvodni (tj. poklapa se sa osovinom X1 );

(b) uzvodni (smer je −X1);
(c) naniže (smer je −X3 ) jer je cev horizontalna pa deluje samo sila
težine;
(d) naviše (smer je X3) jer se cev proširuje.
3. Za uslove date u zadatku 1 i sa dopunskom pretpostavkom da se dati

fluid može smatrati idealnim, za pritisak se tvrdi sledeće:
(a) pd = pD , odnosno pritisak u težištu preseka Ad , pd , isti je kao i u

težištu preseka AD , pD , jer je cev horizontalna a fluid idealan;
(b) pd > pD ;
(c) pd < pD .
4. U delu graničnog sloja laminarno ustaljeno teče njutnovski fluid tako

da se brzina U1 menja linearno sa promenom X2 a ostale brzine (U2 i
U3 ) su nula. Posmatra se napon σ12 = σ21 i tvrdi se:
(a) napon σ12 se takod̄e menja linearno duž X2 jer je fluid njutnovski;
(b) napon σ12 je u posmatranom delu strujnog polja konstantan;
(c) u tom delu strujnog polja napon σ12 jednak je nuli, jer su kom-
ponente brzina U2 i U3 takod̄e jednake nuli.
5. Potrebno je na modelu obaviti istraživanje tako da se zadovolji istovre-

meno sličnost za inercijalne i uticaje težine i viskoznosti. Dužine na
modelu su 2 puta veće od dužina na objektu. Gustina fluida na modelu
je 1.2 puta manja od gustine na objektu. Da bi se ostvarila zahtevana
sličnost, potrebno je da bude ispunjen još i sledeći uslov:
6. Kanal sa slobodnom površinom vode konstantnog poprečnog preseka

i nagiba dna sastoji se od dve deonice velike dužine sa različitim hra-
pavostima. Režim tečenja u uzvodnoj deonici, koja ima veću hra-
pavost, buran je. Za tečenje u nizvodnoj deonici (manje hrapavosti)
tvrdi se sledeće:
(a) dubina vode je veća nego u uzvodnoj deonici;

(b) režim tečenja je miran;
(c) kinetička energija toka po jedinici težine će se smanjiti u odnosu
na uzvodnu deonicu;
(d) na prelasku iz prve u drugu deonicu formiraće se hidraulički skok.
139
7. Laboratorijskim ispitivanjem je utvrd̄eno da je zavisnost koeficijenta

trenja λ ispitivane cevi prečnika D od Reynolds-ovog broja takva da
se ista može aproksimirati funkcijom za takozvani “gladak režim” u
oblasti Re-brojeva za koje je obavljeno ispitivanje. Na osnovu rezultata
tog ispitivanja se može zaključiti sledeće:
(a) za ispitivanu cev u oblasti ostvarenih Re-brojeva važi takozvani

“kvadratni zakon otpora”;
(b) pri smanjivanju brzina može se ostvariti laminarni režim tečenja;
(c) pri promeni fluida koji teče kroz cev (fluid druge gustine), uz za-
državanje u istoj oblasti Re-brojeva, režim otpora će se promeniti.
8. Vozilo sa ugašenim motorom, bez kočenja, slobodno se spušta niz put

podužnog nagiba s1 = 10% i nakon uspostavljanja ustaljenog kretanja
ostvaruje brzinu v1. Svi unutrašnji otpori i otpori pri kontaktu točkova
sa površinom puta su zanemarljivi. Na putu nagiba s2 = 11%, a pri
svim istim ostalim uslovima, vozilo se, pri ustaljenom kretanju, kreće
brzinom v2 . Koeficijent otpora oblika je isti za oba slučaja (CF 1 =
CF 2 ). Odnos brzina (v2/v1 ) iznosi :
v2/v1 =
Zadatak 1. Na slici je prikazan betonski cevovod kružnog poprečnog

preseka koji je položen u rov pravougaonog preseka u fazi izgradnje. Zbog
prisustva podzemne vode dubine 4.0 m (mereno od dna rova), potrebno je
betonskim balastom otežati cevovod, tako da on ne ispliva kada je prazan.
Izračunati potrebnu širinu betonskog balasta (na slici označeno sa b) ako se
postavlja na svakih 6.0 m duž cevovoda. U proračunu sile potiska zanemariti
uticaj betonskog balasta. Računati da jedan balast uravnotežuje 6 m dužine
cevovoda. Odrediti najveći unutrašnji prečnik cevovoda d, pri kome prazan
cevovod (istog spoljnog prečnika D), ne bi isplivao ni kada nema balasta.
Zadatak 2. Na slici su prikazana dva rezervoara sa vodom. Kota vode u

rezervoaru R1 je 10 m, a u drugom je nepoznata. Volumetrijskom metodom
je izmeren proticaj kroz obe cevi. Za izmereni proticaj kroz cev koja izlazi iz
rezervoara R1 proveriti režim tečenja i izračunati koeficijenat lokalnog gu-
bitka energije na zatvaraču Z1. Na osnovu datog čitanja na diferencijalnom
manometru ∆pM = 15 kPa, i pretpostavljajući da se u drugoj cevi ostvaruje
turbulentno tečenje (λ = 0.115(k/d + 60/Re)1/4), odrediti nivo u rezervoaru
R2 i koeficijenat lokalnog gubitka energije na zatvaraču Z2.
Zadatak 3. U horizontalno rečno

korito pravougaonog preseka, u kome
je tečenje vode u mirnom režimu,
postavljen je betonski “zub”. Pri da-
tom proticaju i dubinama u presecima
1 i 2, izračunati silu koju prima beton-
ski “zub”. Silu trenja izmed̄u preseka
1 i 2 zanemariti.
141
Ispitni rok 24. I 1995. – teorijski deo ispita

1. Brzine dilatacije fluidnog delića odred̄ene su sa:
∂u1 ∂u2 ∂u3

= −0.1s−1 = 0.2s−1 = 0.1s−1
∂x1 ∂x2 ∂x3
Na osnovu ovoga se zaključuje:
(a) fluid je nestišljiv;

(b) gustina fluida se menja kroz vreme;
(c) materijalni izvod gustine jednak je nuli.
2. Kroz kružnu cev konstantnog poprečnog preseka pod pritiskom usta-

ljeno teče fluid gustine ρ i dinamičkog koeficijenta viskoznosti µ, pri
čemu se, za brzinu u0, ostvaruje laminaran režim tečenja. Na osnovu
prethodnog tvrdi se sledeće:
(a) ostvaruje se tzv. kvadratni zakon otpora;

(b) u celoj oblasti izmed̄u zida i osovine cevi brzina se linearno menja
sa rastojanjem od zida;
(c) hrapavost unutrašnjeg zida cevi utiče na gubitke energije;
(d) režim tečenja je buran.
3. Pri strujanju njutnovskog fluida u delu strujnog polja u neposrednoj

blizini zida ostvaruje se raspored brzina takav da je komponenta brzine
u pravcu strujanja (u3 ) zavisna od drugog stepena rastojanja od zida
(x2 ), odnosno u3 = f (x22), a druge dve komponente brzine jednake su
nuli, odnosno u1 = u2 = 0. Za takve uslove, u posmatranoj oblasti,
tangencijalni napon σ23 = σ32 biće proporcionalan sa xn2 . Vrednost
eksponenta n je:
−4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4
4. Dinamička jednačina za elementarnu masu fluida napisana za pravac

(x3 ) glasi:
∂u3 ∂u3 1 ∂p 1 ∂u3

+ ui = f3 − +
∂t ∂xi ρ ∂x3 ρ ∂xi ∂xi
|{z} | {z } |{z} | {z } | {z }
(1) (2) (3) (4) (5)
Uz svaki od uslova navedenih u nastavku napisati koji od članova (1)–

(5) je na osnovu njega jednak nuli:
fluid je idealan ⇒ ( ) = 0;
strujanje je ustaljeno) ⇒ ( ) = 0;
u1 = u2 = 0, pravac x3 je horizontalan,
⇒ ( ) = 0.
od zapreminskih sila deluje samo težina
5. Dve sfere prečnika D1 i D2 (takve da je D1 > D2 ), napravljene su od

istog materijala gustine ρ1 = ρ2. Sfere su pričvršćene za krajeve štapa
dužine L. Ovaj štap može da se obrće oko ose u tački koja deli štap
na dva dela dužina L1 i L2 , odnosno L = L1 + L2 . Poprečne dimenzije
i težina štapa su zanemarljivi. Odnosi prečnika D1 i D2 i dužina L1
i L2 su takvi da, kada su kugle u vazduhu, štap je u horizontalnom
položaju u stanju indiferentne ravnoteže. Ovakav sistem postavi se u
vodu dovoljne dubine da su obe kugle uvek u vodi bez obzira na položaj
štapa. Tokom samog stavljanja u vodu rotacija štapa je sprečena, a
posle toga je opet moguća. Nakon što se štap pusti i umiri, stanje je
sledeće:
(a) štap je u istom (horizontalnom) položaju, u stanju indiferentne

ravnoteže;
(b) štap je u kosom (ni u horizontalnom ni u vertikalnom) položaju,
veća sfera na višoj koti od manje, u stanju stabilne ravnoteže;
(c) štap je u kosom (ni u horizontalnom ni u vertikalnom) položaju,
veća sfera na nižoj koti od manje, u stanju stabilne ravnoteže;
(d) štap je u vertikalnom položaju, veća sfera gore, manja sfera dole,
u stanju stabilne ravnoteže;
(e) štap je u vertikalnom položaju, veća sfera dole, manja sfera gore,
u stanju stabilne ravnoteže.
6. U horizontalnom kanalu pravougaonog poprečnog preseka širine 10 m,

formira se hidraulički skok sa konjugovanim dubinama h1 = 2 m i
h2 = 5 m. Gubitak energije po jedinici težine na skoku iznosi:
Eizg = (upisati jedinice)

143
7. Model je načinjen po principu sličnosti za inercijalne uticaje i za uticaje

težine. Razmera za proticaj je Q∗ = 88. U nekoj tački na modelu
izmeren je pritisak od 150 Pa. Odgovarajući pritisak na objektu će
iznositi:
pobj =
8. Posmatra se ravna ploča postavljena u ravnomernu struju tako da je

paralelna sa pravcem struje. Smer struje je s desna na levo. Zadatak je
ravanski. Granični sloj duž cele ploče je laminaran. Sila otpora tečenja
na levoj polovini ploče je F1 , a na desnoj je F2 . Odnos ovih dveju sila
iznosi:
F1 /F2 =
Ispitni rok 24. I 1995. – zadaci
Zadatak 1. Kvadratna prizma nepoznate prosečne gustine ρ1 pričvr-

šćena je za zid tako da, pod uticajem sila, može da se obrće oko (linijskog)
zgloba u tački 0. Zadatak je ravanski. Odrediti najmanju gustinu prizme
(ρ1) pri kojoj ona može da bude u položaju prikazanom na slici, i to za dva
slučaja:
a) Prizma i zid su potpuno ravni, tako da ne dolazi do prodiranja flui-

da gustine ρ3 ispod prizme, odnosno ne treba uzimati u obzir hidro-
statičku silu na prizmu duž njenog kontakta sa zidom.
b) Prizma i zid nisu potpuno ravni, tako da dolazi do prodiranja fluida

gustine ρ3 ispod prizme, odnosno treba uzeti u obzir vertikalnu hidro-
statičku silu na prizmu duž njenog kontakta sa zidom (u ovom slučaju
zglob ne propušta, odnosno ne dolazi do mešanja fluida sa jedne i druge
strane zgloba).
Zadatak 2. Prizma iz zadatka 1, prosečne gustine ρ1, postavljena je u

ravnomernu horizontalnu vazdušnu struju brzine u0 (gustina vazduha je ρ0).
Koeficijenti pritiska (Cp ) u naznačenim tačkama dati su u priloženoj tabeli.
Na delu prizme izloženom vazduhu, pritisak se menja linearno izmed̄u tačaka
u kojima su zadate vrednosti Cp .
a) Odrediti najmanju brzinu vazduha (u0) koja bi izvela prizmu prosečne
gustine ρ1 = 150 kg/m3 iz položaja prikazanog na slici ako su prizma
i zid potpuno ravni, tako da ne dolazi do prodiranja vazduha ispod
prizme, odnosno ne treba uzimati u obzir sila od vazduha na prizmu
izmed̄u tačaka 0 i 7.
b) Odrediti najmanju gustinu prizme (ρ1) za koju ona može da ostane

u prikazanom položaju pri brzini vazduha u0 = 45 m/s ako prizma i
zid nisu potpuno ravni, tako da dolazi do prodiranja vazduha ispod
prizme, odnosno treba uzeti u obzir silu na prizmu izmed̄u tačaka 0 i 7
(u ovom slučaju zglob ne propušta vazduh, odnosno pritisak vazduha
izmed̄u tačaka 0 i 7 je konstantan i iznosi p7 ).
tačka 0 1 2 3 4 5 6 7
Cp −0.2 −0.2 −0.2 −0.8 0.0 0.9 0.9 0.9
Zadatak 3. Preko Thompson-ovog oštroivičnog preliva voda se pre-

liva iz rezervoara R2 u rezervoar R1. Kroz crevo prečnika d2 dužine L
ističe proticaj Q2 = 3.10 lit/s. Zbir ova dva proticaja crpi se pomoću crpke
145
snage S = 700 W kroz cev prečnika d1 . Odrediti koeficijent korisnog dejstva

crpke η.
Ispitni rok 28. III 1995. – teorijski deo ispita

1. Dve kuglice različitih prečnika (D1 > D2 ), ali istih težina, slobodno
padaju kroz tečnosti koje su u stanju mirovanja. Manja kuglica pada
kroz vodu (gustina vode je ρv = 1000 kg/m3), a veća kroz ulje (gustina
ulja je ρu = 800 kg/m3). Obe kuglice se kreću istim, konstantnim
brzinama. Tvrdi se sledeće:
(a) zbir sile otpora i sile uzgona koje deluju na veću kuglicu je veći
od zbirnog dejstva istih sila koje deluju na manju kuglicu;
(b) zbir sile otpora i sile uzgona koje deluju na veću kuglicu je manji
od zbirnog dejstva istih sila koje deluju na manju kuglicu;
(c) zbir sile otpora i sile uzgona koje deluju na veću kuglicu je identi-
čan zbiru istih sila koje deluju na manju kuglicu.
2. Kanal konstantnog poprečnog preseka sastoji se od dve dugačke deo-

nice: uzvodne sa blagim nagibom u kojoj je pri posmatranom kon-
stantnom proticaju Q vrednost Froude-ovog broja manja od jedinice
i nizvodne sa strmim nagibom dna u kojoj je pri istom proticaju Q
vrednost Froude-ovog broja veća od jedinice. Za deo kanala u blizini
promene nagiba dna tvrdi se sledeće:
(a) na mestu promene nagiba dna formira se kritična dubina;

(b) na mestu promene nagiba dna formira se hidraulički skok;
(c) od mesta promene nagiba dna, dubina vode se u uzvodnom smeru

smanjuje težeći normalnoj dubini;
(d) od mesta promene nagiba dna, dubina vode se u nizvodnom smeru
povećava težeći normalnoj dubini.
3. Model napravljen po principima sličnosti za uticaje inercije i viskozno-

sti ima sve dimenzije smanjene 5 puta u odnosu na odgovarajuće di-
menzije objekta. Na modelu se, uz korišćenje istog fluida kao na ob-
jektu, ispituje snaga motora za pogon potpuno potopljenog tela koje
se kreće konstantnom brzinom. Na objektu je snaga motora 500 kW,
što znači da je snaga na modelu, Smod jednaka:
Smod =
(jedinice)
4. U paralelnu struju nestišljivog fluida, konstantne brzine U0 i pije-

zometarske kote u neporemećenom fluidu Π0 , uronjena je polovina sfere
(videti skicu). Posmatra se pijezometarska
kota na spoljašnjoj ivici graničnog sloja
formiranog na omotaču polovine sfere, Πδ (δ
je debljina graničnog sloja) koja se menja duž
krivolinjske koordinate s. Za Πδ na prednjoj
strani polovine sfere, osim u tački Z, može se
tvrditi da je:
(a) ∂Πδ > 0;

∂s
∂Π
(b) ∂sδ < 0;
(c) ∂Πδ = 0;
∂s
U2
(d) Πδ (s) > Π0 + 2g0 ;
U2
(e) Πδ (s) < Π0 + 2g0 ;
U2
(f) Πδ (s) = Π0 + 2g0 .
147
5. Kroz cev kružnog preseka prečnika D = 0.2 m protiče fluid gustine

ρ = 1200 kg/m3. Proticaj kinetičke energije kroz posmatrani poprečni
presek je QEk = 150.72 J/s. Za date uslove prosečna brzina fluida u
poprečnom preseku iznosi:
v= (upisati jedinice)
6. Posmatra se strujno polje u kome su komponente brzina u1 , u2 i u3 u

nekoj tački (x1 , x2 , x3 ) definisane sledećim zavisnostima:
u1 = u1 (x2 , x3) u2 = u2(x1 , x3) u3 = 0 µ 6= 0
gde je µ – dinamički koeficijent viskoznosti, a x1, x2, x3 – prostorne

koordinate posmatrane tačke. Za takvo strujanje u posmatranoj tački
može se pouzdano zaključiti sledeće:
(a) zapreminska dilatacija delića postoji i pozitivna je;

(b) strujanje je neustaljeno;
(c) sve komponente devijatorskog dela napona su jednake nuli.
7. Posmatra se ustaljeno strujanje nestišljivog fluida gustine ρ kroz cev

kružnog poprečnog preseka sa horizontalnom osovinom čiji se prečnik
duž struje (u pravcu x1 ) smanjuje. Posmatra se vrednost integrala:
Z
I=− ρu1 u1n1 dA
A
gde je u1 – komponenta brzine u pravcu toka, A – poprečni presek

struje, n1 – ort spoljne normale preseka A. Tvrdi se sledeće:
(a) posmatrani integral predstavlja komponentu inercijalne sile;

(b) apsolutna vrednost integrala niz struju se povećava;
(c) lokalna komponenta materijalnog izvoda delića koji se kreće duž
osovine cevi veća je od nule;
(d) konvektivna komponenta materijalnog izvoda delića koji se kreće
duž osovine cevi jednaka je nuli.
8. Strujanje nestišljivog fluida je dato sa:
U0 2
u1 = x u2 = u 3 = 0
2h2 2
gde je U0 = 1 m/s, h = 0.5 m i µ = 10−3 Pa s. Motorni rad fluida u

tački A, koja ima koordinate A(1, 2, 3), iznosi:
Mot =
(jedinice)
Ispitni rok 28. III 1995. – zadaci
Zadatak 1. Na slici je
prikazana ustava koja može
da se rotira oko tačke O. Za-
datak je ravanski. Odredi-
ti dubinu vode h i minimalni
ugao α pri kome je ustava u
ravnoteži (dobijenu jednačinu
rešiti po uglu α). Nacrtati za-
visnost dubine vode h od ugla
ustave α. Na dijagramu šra-
firati zonu uglova α u ko-
joj je ravnoteža ustave la-
bilna (ako se ustava izvede iz
ravnotežnog položaja za ugao
∆α, ne vraća se u prvobitni
položaj).
Zadatak 2. Za sistem prikazan na skici (rezervoar, sifonska cev, izlazno

suženje) izračunati proticaj po uspostavljanju tečenja. Nacrtati pijezome-
tarsku i energetsku liniju u razmeri i na dijagramu upisati sve potrebne kote.
149
Zadatak 3. Za kanal trougaonog popreč-

nog preseka odrediti kritičnu dubinu pri proticaju
Q = 2 m3/s. Ako je hrapavost kanala po Man-
ningu n = 0.018 m−1/3s, odrediti pri kom nagibu
kanala se normalna dubina poklapa sa kritičnom
(odnosno odrediti kritični nagib kanala).
Ispitni rok 11. VI 1995. – teorijski deo ispita

1. Dati su izrazi:
Z Z
u j uj ∂ u j uj
I1 = ρ ni ui dA I2 = (ρ )dV
A 2 V ∂t 2
gde je A = površina omotača posmatrane zapremine V . Za ove inte-

grale tvrdi se sledeće:
(a) integrali I1 i I2 su vektorske veličine u pravcu j;

(b) integral I1 predstavlja komponentu inercijalne sile u pravcu j;
(c) integral I2 predstavlja priraštaj količine kretanja (izlaz − ulaz) u
zapremini V , u jedinici vremena;
(d) zbir integrala I1 + I2 brojno je jednak radu svih sila, u jedinici

vremena, koje deluju na zapreminu V .
2. U nekoj tački strujnog polja osrednjena vrednost brzine u pravcu 1, u1 ,
menja se po sinusnom zakonu; osrednjena vrednost komponente brzine
u pravcu 2, u2 , konstanta je kroz vreme, dok je osrednjena vrednost
brzine u pravcu 3, u3, jednaka nuli:
u1 = U0 sin(ωt + c) u2 = const u3 = 0
(2π/ω – perioda, t – vreme, U0, c – konstante). Fluktuacione kompo-

nente (u01 , u02, u03) su različite od nule i menjaju se na slučajan način
(nemaju izraženu pravilnost). Za strujanje u toj tački tvrdi:
(a) sve komponente Reynolds-ovog napona različite su od nule;
t t
(b) pošto je u3 = 0, komponente Reynolds-ovog napona σ13 = σ31 ,
t t t
σ23 = σ32 i σ33 jednake su nuli;
(c) komponente Reynolds-ovog napona σ13t = σ t menjaju se po si-
31
nusnom zakonu.
3. U laminarnom (viskoznom) podsloju turbulentnog toka fluida gustine
ρ = 1.2 kg/m3, brzina fluida u pravcu toka x1 , u1, povećava se linearno
sa rastojanjem od zida cevi, duž x2 , dok su ostale komponente brzine
jednake nuli:
u1 = ax2 u2 = u 3 = 0 0 < x2 < 0.02 m
(a = const, a > 0). Priraštaj brzine izmed̄u dve tačke na rasto-

janju ∆x2 = 0.4 mm iznosi ∆u1 = 0.4 m/s. Na polovini rastojanja
izmed̄u tih tačaka tangencijalni napon iznosi σ12 = σ21 = 0.02 Pa.
Za date uslove kinematički koeficijent viskoznosti iznosi:
= (upisati oznaku,
vrednost i jedinice)
4. Za strujanje dato u predhodnom zadatku, u tački x2 = 0.01 m vrednost

motornog rada po jedinici zapremine iznosi:
Mot = (upisati vrednost

i jedinice)
151
5. Model sačinjen tako da zadovolji uslove sličnosti za inercijalne i gra-

vitacione uticaje koristi se za odred̄ivanje povećanja dubine uzvodno
od mostovske pregrade u toku. Pri proticaju na modelu od 20 l/s, koji
odgovara proticaju od 20.48 m3 /s na objektu, izmereno je nadvišenje
od 0.5 cm. Odgovarajuće nadvišenje na objektu će biti (u [cm]):
2 4 8 16 24 36 40 48
6. Kružni cilindar se nalazi u struji nestišljivog fluida čiji je smer upravan

na osovinu cilindra. U neporemećenoj zoni brzina je konstantna. Po-
smatra se elementarna zapremina fluida na prednjoj strani cilindra, u
graničnom sloju (čija se debljina niz struju povećava). Za zbir sila pri-
tiska i težine koje deluju na posmatranu elementarnu zapreminu tvrdi
se sledeće:
(a) zbir te dve sile jednak je nuli jer je fluid nestišljiv;
(b) zbir te dve sile usmeren je niz struju;
(c) zbir te dve sile usmeren je uz struju;
(d) zbir te dve sile uravnotežuje se sa inercijalnom silom jer je sila
trenja jednaka nuli.
7. Posmatra se sila koja deluje na deo čvrste konture koja je u kontaktu
sa fluidom koji miruje. Posmatrani deo konture nije ravan. Tvrdi se
da su nuli jednake sledeće sile:
(a) horizontalna komponenta sfernog dela površinske sile:
(b) vertikalna komponenta sfernog dela površinske sile;
(c) lokalna komponenta inercijalne sile na elementarnu masu fluida u
neposrednom kontaktu sa fluidom;
(d) konvektivna komponenta inercijalne sile na elementarnu masu flu-
ida u neposrednom kontaktu sa fluidom;
(e) sila usled delovanja devijatorskog dela napona.
8. Za tečenje u otvorenom kanalu, za kritičnu dubinu tvrdi se sledeće:
(a) ostvaruje se na kraju kanala sa mirnim režimom tečenja koji se
uliva u jezero čiji je nivo ispod dna kanala;
(b) ostvaruje se uvek na širokom pragu pri nepotopljenom prelivanju;
(c) ostvaruje se uvek kada je specifična energija jednaka nuli;
(d) zavisi od nagiba dna kanala.
Ispitni rok 11. VI 1995. – zadaci
Zadatak 1. Na slici je prikazana usta-

va. Za 1 m dužine ustave, izračunati koliki
je momenat u uklještenju usled optereće-
nja od fluida. Zadatak je ravanski, sve sile
i momenat računati na jedan metar dužine
zida.
Zadatak 2. Voda se iz rezervoara R1 crpi pumpom u rezervoar R2, a

iz rezervoara R2 izlazi kroz drugu cev koja se završava mlaznikom. Mlaz
vode iz mlaznice udara u ravnu kružnu ploču, na kojoj se dinamometrom
meri sila. Odrediti potreban gubitak energije na zatvaraču (ξzat) tako da
izmerena sila bude F = 128.8 N. Kolika je potrebna snaga pumpe tako da
proticaj iz R1 u R2 bude isti kao proticaj koji izlazi iz R2?
153
Zadatak 3. Na slici je prikazan

mehanički anemometar – ured̄aj za
merenje brzine vetra. Dve sfere su
izložene homogenoj vazdušnoj struji
brzine U . Gornja veća i lakša, i
donja manja i teža, spojene su kru-
tim štapom, sa mogućnošću rotacije u
tački O. Nacrtati dijagram zavisnosti
ugla rotacije sistema α u funkciji brzi-
ne vetra U . Zanemariti uticaj vetra
na sâm štap.

1. Posmatra se elementarna zapremina fluida koji miruje, oblika kocke
(sa stranama dx1 = dx2 = dx3 ) u koordinatnom sistemu u kome je
osovina x3 vertikalna i usmerena na gore (osovine x1 i x2 leže u ho-
rizontalnoj ravni). Elementarna zapremina je postavljena tako da je
hidrostatički pritisak u njenom težištu T(0, 0, 5dx3) jednak nuli. Na
osnovu prethodnog se zaključuje:
(a) u svim tačkama koje se nalaze na osovini x1 (x1, 0, 0) pritisak je

jednak nuli;
(b) pritisak je konstantan (ima istu vrednost) u svim tačkama u ravni
(x1 , x2);
(c) pijezometarska ravan je vertikalna i paralelna je sa ravni (x2 , x3);
(d) pijezometarska ravan prolazi kroz koordinatni početak (x1 = 0,
x2 = 0, x3 = 0).
2. Posmatra se ustaljeno jednoliko kretanje vode duž otvorenog kanala

pravougaonog poprečnog preseka sa konstantnim nagibom dna. Za
masu fluida izmed̄u dva poprečna preseka tvrdi se sledeće:
(a) u oba posmatrana preseka dubina je ista;

(b) rezultujuća inercijalna sila na posmatranu masu fluida jednaka je
nuli;
(c) komponente sile pritiska u posmatranim poprečnim presecima su

jednake po intezitetu, a suprotnog smera, tako da je rezultanta
sile pritiska jednaka nuli;
(d) sila trenja uravnotežuje se sa komponentom sile težine u pravcu
tečenja.
Posmatraju se integrali II i III na-

pisani za ustaljeno strujanje vode
u kanalu pravougaonog poprečnog
preseka (vidi sliku):
3. Z
∂
II = − (ρuj )dV
V ∂t
Z
III = − uj ρni ui dA
A
gde su: V – zapremina posmatrane mase fluida izmed̄u dva poprečna
preseka, A – površina omotača posmatrane mase fluida (A = A1 +
+A2 + A3 + A4 ), ρ – gustina vode, ni – ort spoljne normale površine,
ui , uj – komponente brzine (u2 = u3 = 0). Za prethodne uslove napi-
sati integral III u razvijenom obliku (umesto indeksa i i j koristiti 1, 2
i 3, kao i oznake date na slici) i izostaviti članove koji su jednaki nuli.
III =
4. Za integrale date u prethodnom zadatku tvrdi se sledeće:
(a) integral II jednak je nuli kad je kretanje ustaljeno;

(b) integral III jednak je nuli kad je kretanje ustaljeno;
(c) integral III jednak je nuli kad je kretanje jednoliko;
(d) zbir integrala II i III jednak je nuli kad je kretanje ustaljeno i
jednoliko.
5. Pri ispitivanju sile otpora oblika nekog tela, a pri opstrujavanju fluida
gustine ρ1 i viskoznosti µ1 , utvrd̄eno je da koeficijent sile otpora oblika
CF ne zavisi od Re-broja u oblasti ispitivanih Reynolds-ovih brojeva.
Ako se uz zadržavanje Re broja u pomenutoj oblasti, koristi neki drugi
fluid različite gustine ρ2 i viskoznosti µ2 , desiće se sledeće:
155
(a) koeficijent sile otpora će se promeniti u zavisnosti od odnosa

gustina ρ2/ρ1;
(b) pri istoj brzini fluida sila otpora će se promeniti u zavisnosti od
odnosa koeficijenata viskoznosti µ2 /µ1 ;
(c) pri istoj brzini sila otpora se neće promeniti.
6. U laminarnom ravanskom tečenju fluida (u ravni x1, x2 ), poznate gu-

stine i viskoznosti, ostvaruje se linearan raspored brzine, tj. brzina u1
zavisi linearno od rastojanja x2 od zida. Za oblast važenja datog ras-
poreda brzina tvrdi se sledeće:
(a) napon σ12 = σ21 zavisi linearno od rastojanja x2 od zida;

(b) napon σ12 = σ21 je konstantan i ne zavisi od rastojanja x2 od zida;
(c) površinska sila na elementarnu zapreminu dV u posmatranoj obla-
sti strujanja jednaka je nuli.
7. U posmatranoj tački fluidnog prostora, gustina delića stišljivog fluida

u jednom trenutku t1 iznosi ρ = 900 kg/m3. Gustina se kroz vreme
menja tako da je u posmatranom trenutku t1 vrednost materijalnog
izvoda gustine Dρ/Dt = 360 kgm−3s−1 . U posmatranoj tački brzine
dilatacija u trenutku t1 iznose:
∂u1 ∂u2
= −0.1 s−1 = −0.2 s−1
∂x1 ∂x2
Vrednost brzine dilatacije za pravac x3 u trenutku t1 iznosi:
∂u3
=
∂x3
(upisati vrednost i jedinice)

8. U nekoj tački strujnog polja osrednjene, trenutne i fluktuacione kom-
ponente brzina su definisane sledećim izrazima:
pravac trenutna osrednjena fluktuaciona

x1 u1 = u0[1 + α sin(ωt + c)] u0 u0 α sin(ωt + c)
α = const
x2 u2 = u02 0 u02 6= 0
stohastička
x3 u3 = u03 0 u03 6= 0
stohastička
gde su 2π/ω – perioda, t – vreme, a α i c – konstante različite od nule.

Za komponente Reynolds-ovog napona važi sledeće:
t su različite od
(a) sve komponente tenzora Reynolds-ovog napona σij
nule;
t t
(b) komponente Reynolds-ovog napona σ22 , σ33 su jednake nuli jer je
u2 = u3 = 0;
t jednaka je nuli.
(c) komponenta Reynolds-ovog napona σ11
Zadatak 1. Gustina zida je

ρb = 2.4 kg/dm3. Zadatak je ra-
vanski. Izračunati moment savija-
nja (po metru dužine konstrukcije)
u preseku A–A (kod uklještenja).
Zadatak 2. Posmatra se tečenje kroz laboratorijski kanal trougaonog

poprečnog preseka (sa pravim uglom izmed̄u zidova kanala) čiji Manning-
ov koeficijent hrapavosti obloge iznosi n = 0.011 m−1/3s, a nagib dna ID =
0.155%. Voda iz kanala slobodno ističe u rezervoar, iz koga dalje ističe preko
Thompson-ovog preliva (oblici preliva i poprečnog preseka kanala su isti). Pri
nekom proticaju Q kritična dubina u kanalu hK iznosi 80% od normalne du-
bine hN (koja bi se ostvarila kada bi kanal bio dovoljno dugačak). Odrediti
proticaj kroz kanal Q iz datog uslova da je hK = 0.80hN . Odrediti dubinu
vode hA (u preseku A–A, gde je slobodno isticanje) i visinu mlaza hB (u
preseku B–B, tj. na Thompson-ovom prelivu).
157
Zadatak 3. Voda slobodno ističe iz rezervoara kroz cevi istog prečnika

d = 100 mm i iste hrapavosti.
a) Odrediti proticaj Q3 za slučaj kada je nivo vode u rezervoaru na visini
Πa = 13.95 m, što je najviši nivo pri kome voda još uvek ističe samo
kroz jednu cev, odnosno kada je Q1 = Q3 i Q2 = 0. Koeficijent trenja
za sve cevi iznosi λ = 0.0215. Koeficijent lokalnog gubitka na spoju
1−3
iznosi ξs,a = ξs,a = 2. Odrediti do kog nivoa će se voda popeti u
cevi kroz koju nema proticaja (koja je delimično ispunjena vodom u
stanju mirovanja) iz uslova da su energetske kote u presecima 1 i 2 (u
presecima cevi 1 i 2 neposredno ispred spoja) med̄usobno jednake.
b) Odrediti proticaje Q1 , Q2 i Q3 za slučaj kada je nivo vode u rezervoaru

na visini Πb = 15.95 m, odnosno kada je Q1 + Q2 = Q3 i Q2 > 0.
Koeficijent trenja za sve cevi iznosi λ = 0.0215. Koeficijent lokalnog
gubitka na spoju iznosi ξs,b = ξ 1−3 = ξ 2−3 = 1.35.
s,b s,b
c) Ako se pri proticaju Q3 , odred̄enom za slučaj pod a), ostvaruje turbu-

lentno tečenje u prelaznom režimu iz glatke u hrapavu cev, odnosno a-
ko je λ = λ(k/d, Re) = 0.0215, odrediti apsolutnu hrapavost cevi k.
Kinematički koeficijent viskoznosti vode iznosi ν = 10−6 m2 /s.
d) Ako važe pretpostavke iznete pod c), onda to znači da je u slučaju

pod b) učinjena izvesna greška pošto je, pri proticajima različitim od
Q3 odred̄enom za slučaj pod a), odnosno pri različitim Re-brojevima,
koeficijent trenja λ različit od 0.0215. Do “tačnog” rešenja2 bi se moglo
doći ako bi se, koristeći vrednost k sračunatu pod c), za proticaje
sračunate pod b) odredili odgovarajući λ1 , λ2 i λ3, pa zatim s tim vre-
dnostima ponovo izračunali proticaji, i tako nekoliko puta dok proračun
ne konvergira. Objasniti da li se bez ovakvog iterativnog proračuna
može reći da li je proticaj Q3 sračunat pod b) precenjen ili potce-
njen (u odnosu na “tačno” rešenje); ako može – reći na koju stranu je
učinjena greška, a ako ne može – objasniti zašto ne može.

1. Zatvorena lopta, načinjena od materijala zanemarljive težine, pluta na
vodi. Lopta je do svoje polovine ispunjena crvenom tečnošću čija je
gustina manja od gustine vode. Iznad tečnosti zarobljen je vazduh
pod pritiskom tako da se pijezometarska kota crvene tečnosti u lopti
poklapa sa površinom vode izvan lopte. Ako se na dnu lopte izbuši
otvor, desiće se sledeće:
(a) voda će početi da ulazi u unutrašnjost lopte;

(b) crvena tečnost će početi da ističe iz lopte;
(c) neće doći ni do kakvih promena.
2
Pridev tačno pisan je sa navodnicima jer je razlika izmed̄u približnog rešenja dobijenog
pod b) i tačnog veoma mala, manja od 1%.
159
2. U strujnom polju u ravni (x2, x3 ) utvrd̄eno je da se napon σ23 = σ32

linearno smanjuje sa povećanjem koordinate x3 . Brzina u2 je funkcija
samo rastojanja x3 . Na osnovu prethodnog se zaključuje:
(a) brzina u2 menja se linearno sa promenom rastojanja x3;

(b) brzina u2 je konstantna duž pravca x3;
(c) brzina u2 menja se proporcionalno sa kvadratom rastojanja x3 .
3. Posmatra se dinamička jednačina po jedinici mase za pravac j = 3 u ko-

joj deo površinske sile usled delovanja devijatorskog dela napona glasi:
1 ∂σi3
ρ ∂xi
U Navier-Stokes-ovoj jednačini za isti pravac odgovarajući član će biti

napisan na sledeći način:
4. Fluidni delić deformiše se tako da su brzine dilatacija med̄usobno jed-

nake i istog su znaka. Tvrdi se sledeće:
(a) prethodno je moguće samo kod nestišljivog fluida;

(b) prethodno je moguće i kod stišljivog i kod nestišljivog fluida;
(c) jednačina kontinuiteta je zadovoljena.
5. Posmatraju se nepotopljeno i potopljeno prelivanje preko širokog praga

u kanalu pravougaonog poprečnog preseka. Nagib dna kanala je takav
da se, izvan zone nejednolikog tečenja izazvane lokalnim poremećajima,
ostvaruje buran režim tečenja. Za ovakvu situaciju tvrdi se sledeće:
(a) za nepotopljeno prelivanje neposredno uzvodno od praga ostvaru-

je se miran režim tečenja;
(b) za nepotopljeno prelivanje na uzvodnoj deonici ostvaruje se hi-
draulički skok;
(c) za potopljeno prelivanje neposredno nizvodno od praga ostvaruje
se mirno tečenje izazvano nekom drugom nizvodnom preprekom;
(d) za potopljeno prelivanje na pragu se ne ostvaruje kritična dubina.
6. Visoka zgrada, osnove oblika kvadrata i sa fasadnim zidovima koji

su ravni, vertikalni i svi iste visine, izložena je dejstvu vetra u ra-
zličitim pravcima. Pretpostavlja se da se brzina vetra od terena naviše
povećava, a da je u svakoj horizontalnoj ravni konstantna.
Za dva pravca duvanja prikazana na slici tvrdi se sledeće:
(a) za slučaj 1) sile na površine a1 i a3 su istog intenziteta a suprotnog

smera;
(b) za slučaj 1) sile na površine a2 i a4 su istog inteziteta a suprotnog
smera;
(c) za slučaj 1) rezultanta sile u pravcu 2 jednaka je nuli;
(d) za slučaj 2) inteziteti sila na površine b1 i b4 su isti i sile deluju
upravno na te površine;
(e) za slučaj 2) inteziteti sila na površine b1 i b2 su isti i deluju up-
ravno na te površine;
(f) za slučaj 2) rezultanta sile u pravcu 2 jednaka je nuli.
7. Posmatra se koeficijent tangencijalnog napona (Cτ ) za dve kružne

cevi različitog prečnika (D1 6= D2 ) i različitih apsolutnih hrapavosti
(k1 6= k2 ), a istih relativnih hrapavosti (k1/D1 = k2/D2). Za oblast
kvadratnog zakona otpora, za posmatrani koeficijent Cτ za obe cevi,
važi sledeće:
(a) pri povećanju Reynolds-ovog broja Cτ će se smanjivati;

(b) Cτ će se povećavati proporcionalno kvadratu Reynolds-ovog bro-
ja;
(c) Cτ se neće menjati pri promeni Reynolds-ovog broja.
8. Model je načinjen tako da su zadovoljeni uslovi sličnosti za inercijalne

uticaje i uticaje gravitacije. Na modelu i objektu je isti fluid. Sve
dužine na modelu su 25 puta manje od odgovarajućih na objektu.
Ispituje se sila kojom mlaz, nakon prelivanja preko brane, deluje na
161
prepreku na dnu kanala. Sili na objektu od 312.5 kN odgovara sila na

modelu od:
Fmod =
(upisati vrednost i jedinice)
Zadatak 1. Na slici je prikaza-

na ustava. Za 1 m dužine ustave,
izračunati potrebnu kotu fluida 3
pa da momenat uklještenja u tački
A bude nula. Zadatak je ravan-
ski, sve sile i momenat računati na
jedan metar dužine ustave. Zane-
mariti sopstvenu težinu i debljinu
ustave.
Zadatak 2. Na slici je prikazan složen sistem koji se sastoji od cevovoda

i crpke. Voda se prebacuje iz rezervoara Ra u rezervoar Rh, a zatim se ta
voda otvorenim kanalom vraća u rezervoar Ra. Posmatra se samo sistem
pod pritiskom. Za data čitanja na manometrima (otvoreni manometri M1 i
M4, i diferencijalni manometri M2 i M3) odrediti proticaj u cevi (koristeći
razliku pritisaka izmed̄u preseka d i e) kao i koeficijente linijskih gubitaka
energije za cevi prečnika D (uzvodno od crpke) i prečnika d (nizvodno od
crpke). Na osnovu izračunatog proticaja, kao i čitanja na diferencijalnom
manometru kod pumpe, izračunati snagu pumpe. Napomena: na slici su svi
potrebni preseci označeni malim slovima, od a do g. Koristiti te oznake u
radu.
Zadatak 3. Posmatra se sistem tečenja sa slobodnom površinom, prika-

zan na slici. Proticaj u sistemu se odred̄uje na osnovu prethodno kalibrisanog
suženja sa dijafragmom. Tečenje u kanalu pravougaonog preseka je takvo da
se na samom izlivu kanala u rezervoar Ra formira hidraulički skok. Kanal je
dovoljne dužine da se u nizvodnom delu kanala ostvaruje jednoliko tečenje.
Odrediti proticaj u kanalu, pijezometarske kote u rezervoarima Rh i Ri i
nagib dna kanala.
2
Rešenja testova i zadataka iz

3. dela
Ispitni rok 30. IX 1993. – rešenja

1. svi ponud̄eni odgovori su pogrešni
R
2. I 3 = I2 = A ρuj ui ni dA
3. (b)
4. E2izg = 9 m
5. ν = 0.2 · 10−6 m2 /s
6. CF = 0.90
7. (d)
8. (c)
Zadatak 1.
M = 498.9 kNm/m,
T = −201.1 kN/m,
N = 64.2 kN/m.
163
164 2. Rešenja testova i zadataka iz 3. dela
Zadatak 2.
Π1 = 0.98 m, Π2 = 5.08 m, Q = 7.85 mm3/s, HC = 4.78 m.
Zadatak 3.
HK = 0.95 m, H2 = 1.81 m.
Ispitni rok 17. X 1993. – rešenja

1. (b)
2. (c)
3. ρ = f (t) = 100e−t
4. ωii = 1 s−1
5. (c)
6. (a), (c)
7. 500–2000

165
Zadatak 1.
Z = 3.87 m,
M = 0.0 kNM/m, T = 17.7 kN/m, N = 0.0 kN/m.
Zadatak 2.
ΠB = 26.58 m, ΠA = 28.16 m, ΠC = 24.81 m.
(Pijezometarske i energetske linije prikazane su na crtežu na strani 166.)
Zadatak 3.
Kutija će se preturiti (obrta-
njem oko tačke XVIII) pri br-
zini struje umin = 56.5 m/s.
Pri brzinama manjim od ove
neće doći do klizanja ako je
koeficijent trenja klizanja iz-
med̄u kutije i podloge veći od:
ΣFy 83.1
µ= = = 0.205
ΣFz 405.9
Zadatak 2.
(nastavak)
167
Ispitni rok 27. I 1994. – rešenja

1. (2, -1)
2. (c)
4. (c)
5. (a), (b), (c)
6. (b), (c)
7. Fobj = 62.5 kN
8. (a)
Zadatak 1.
RX = 270.8 kN, RY = 53.0 kN.
Zadatak 2.
Q = 15.7 m3/s, ST = 1.2 MW.
Zadatak 3.
Dijagram je isti kao u rešenju zadatka 3 na str. 164.
H2 = 1.81 m, I1 = 7.4%, I2 = 0.03%.
Ispitni rok 11. VI 1994. – rešenja

1. (a), (c), (d)
2. (a), (b)
3. F∗ = 4096
4. (d)
1
5.
2
6. (c)
7. (a)
8. FZ = 88.29 kN
Zadatak 1.
a) R = 17.96 MN.
b) Fzat = 1.54 MN.
Zadatak 2.
H = 1.36 m.
169
Zadatak 3.
Q2 = 0.272 m3/s, Q3 = 0.194 m3/s, Q1 = 0.466 m3/s, ΠA = 44.58 m.
Ispitni rok 25. VIII 1994. – rešenja

1. (b)
2. −0.1
3. (d)
4. (d)
5. 0.02 m3 s−1 ; 24 kg s−1 ; 48 kg m s−2 ; 48 kg m−2 s−3
6. σ12 = σ21 = −2µu0 x22

h
7. pobj = 2.13 kPa
8. a = 0.333
Zadatak 1.
d = 0.142 m.
Sila potiska na plovak je maksi-
malna kada je on ceo potopljen. Pri
(bilo kom) nivou vode iznad vrha
plovka maksimalni pritisak pri kome
će dovodna cev ostati zatvorena je
pM = 1062 kPa.
Zadatak 2.
H1 = 1.62 m, HS = 0.10 m,
HN = 0.513 m, HK = 0.294 m.
HN > HK , pa se u kanalu (pri jedno-
likom tečenju) ostvaruje miran režim.
Pošto je HN < HS00 = 0.666 m (HS00
je dubina koja bi se sa HS spregla
u skok), skok je odbačen od ustave,
do mesta gde dubina dostiže vrednost
HN00 = 0.15 m.
Zadatak 3.
A) Q1 = Q5 = Q2 = 3.0 l/s.
B) Q1 = 7.8 l/s, Q5 = Q2 = 2.8 l/s, Q3 = 10.6 l/s, NP1 = 11.5 kW.
C) Q1 = Q3 = 10.4 l/s, Q2 = Q4 = 13.0 l/s, pM = 694 kPa.

Z Z
D
1. (ρU1)dV ; ρU1 Ui ni dA; ρQ(vd − vD )
VK Dt AD +Ad +AK
2. (a)
3. (c)
4. (b)
5. µ∗ = 0.424
7. (b)
8. v2 /v1 = 1.05
Zadatak 1.
b = 0.45 m, d = 1.52 m.
Zadatak 2.
Re1 = 1000 (laminaran režim), ξZ1 = 19562, Π2 = 9.90 m, ξZ2 = 82.4.
171
Zadatak 3.
−K = 55.0 kN.
Ispitni rok 24. I 1995. – rešenja

1. (b)
3. 1
4. fluid . . . ⇒ (5) = 0; strujanje . . . ⇒ (1) = 0; u1 . . . ⇒ (3) = 0
5. (a)
6. Eizg = 0.675 m
7. pobj = 900 Pa
√ √
8. F1 /F2 = (1 − 2)/ 2
Zadatak 1.
a) ρ1 = 0.669 kg/dm3, Zadatak 2.
b) ρ1 = 1.025 kg/dm3. a) u0 = 63.0 m/s.
b) ρ1 = 76.6 kg/m3.
Zadatak 3.
η = 0.783.
Ispitni rok 28. III 1995. – rešenja

1. (c)
2. (a)
3. Smod = 2500 kW
4. (b), (e)
5. v = 2 m/s
7. (a), (b)
8. Mot = 0.032 kg m−1 s−3
Zadatak √ 1.
3
h = 2.304 sin2 α cos α m,
αmin = 10.820,
hmin = 0.751 m.
173
Zadatak 2.
Q = 31.4 l/s.
Zadatak 3.
HK = 1.20 m, IDK = 0.95%.
Ispitni rok 11. VI 1995. – rešenja

1. (d)
2. (a)
3. ν = 1.67 · 10−5 m2 /s
4. Mot = 0 Pa/s
5. 8 cm
6. (b)
7. (c), (d), (e)
8. (a), (b)
Zadatak 1.
MA−A = 24.67 kNm/m.
Zadatak 2.
ξzat = 37, NC = 1.57 kW.
Zadatak 3.
√
u = 12.87 tg α m/s.

1. (b)
2. (a), (b), (c), (d)

Z Z
3. III = ρu21dA − ρu21dA
A1 A2
4. (a), (c), (d)

175
6. (b), (c)
7. ∂u3 /∂x3 = −0.1s−1
8. (a)
Zadatak 1.
MA−A = 25.6 kNm/m.
Zadatak 2.
Q = 7.20 l/s,
hA = hK = 0.101 m, hB = hT = 0.106 m.
Zadatak 3.
a) Q3,a = 21.24 l/s, Π2 = 13.60 m.
b) Q1,b = 20.19 l/s, Q2,b = 8.98 l/s, Q3,b = 29.17 l/s.
c) k = 0.10 mm.
d) Pošto je Q3,b > Q3,a > Q1,b, sledi da je λ3,b < λ3,a < λ1,a (jer je
∂λ/∂Q = ∂λ/∂Re < 0), odnosno koeficijent trenja je u slučaju b) za cev
3 precenjen, a za cev 1 potcenjen u odnosu na “tačno rešenje”. Nadalje,
kako je L3 L1 (cev 3 je znatno duža od cevi 1), v3,b > v1,b i λ3,b ≈ λ1,b,
2 2
sledi da je λ3,bL3v3,b λ1,bL1v1,b . Dakle, merodavna je greška u proračunu
gubitka duž cevi 3, odnosno, može se bez iterativnog proračuna reći da je
proticaj Q3,b potcenjen.

1. (a)
2. (c)
µ ∂ 2 u3
3.
ρ ∂x1∂x1
4. (c)
5. (a), (b), (c), (d)
6. (b), (c), (d), (f)
7. (c)
8. Fmod = 20 N
Zadatak 1.
Π3 = 1.86 m.
Zadatak 2.
Q = 20.0 l/s, λd = 0.03, λD = 0.02, NC = 1.00 kW.
Zadatak 3.
Q = 20.0 l/s, hK = hU = 0.101 m, Πi = 0.60 m, Πh = 1.13 m, h00N = 0.157 m,
hN = 0.060 m, ID = 4.3%.

Mehanika Fluida Beograd 2002 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mehanika Fluida Beograd 2002 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZBIRKA ZADATAKA

Gradjevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

CIP – Katalogizacija u publikaciji

3 Veze izmed̄u napona i deformacija 17

5 Dimenzionalna razmatranja i sličnost strujanja 23

8 Rešenja testova iz 1. dela 41

2 Tečenje pod pritiskom 63

3 Tečenje sa slobodnom površinom 89

4 Otpori trenja i otpori oblika 107

3. deo – TESTOVI I ZADACI SA ISPITNIH ROKOVA 117

1 Testovi i zadaci 117

2 Rešenja testova i zadataka iz 3. dela 163

Prethodna dva izdanja knjige “Zbirka zadataka iz Mehanike fluida”, objavlje-

Knjiga ima tri dela.

U drugom delu su zadaci, grupisani u četiri oblasti: Hidrostatika, Tečenje

I ovom prilikom se naglašava da pažnju treba usmeriti na razumevanje teo-

vežbanjima. Dakle, ovu Zbirku treba prevashodno koristiti za proveru napre-

Beograd, januara 2002. Autori

Za potrebe nastave iz predmeta Mehanika fluida na Grad̄evinskom fakultetu

Autori smatraju da je uputno da se i ovom prilikom ponovi deo teksta iz

“. . . Ispitni zadaci i njihova rešenja ne mogu da budu neposredno sredstvo

Uz izvesne izmene u organizaciji vežbanja, autori se nadaju da će ova knji-

Beograd, septembra 1993. Č. Maksimović

1. tačke A i D se nalaze na istoj trajektoriji;

1.3 Za jedan primer strujanja, brzina je izražena sa:

a vrednosti konstanti su:

U0 = 2 m/s, T = 100 s, L = 0.5 m.

Ubrzanje delića, koji se u trenutku t = 20 s nalazi na položaju

1.4 Trajektorija delića je data sa:

Komponenta brzine delića u2, u pravcu x2 , jednaka je nuli u sledećim

(0, 0) (0, −r) (0, r) (−r, 0) (r, 0) (r, r)

1. parcijalne izvode komponenata brzine po sve tri koordinatne ose;

Zaključuje se da, u svakoj tački strujnice, intenzitet vektora brzine:

1. ima konstantnu vrednost;

1.7 Za strujanje dato u prethodnom zadatku, jednačina strujnice se može

1) x21 + x22 = C; 2) x1 x2 = C; 3) x2 = Cx1 ;

1.8 U trenutku T = 4 s snimljena je emisiona linija delića koji su prošli

(xI1 = 4 m, xI2 = 0) i (xII II

To su položaji delića čije su trajektorije apscisna, odnosno ordinatna

1.9 Strujnica jednog delića u ustaljenom strujanju se može izraziti sa:

Komponente brzine u1 i u2 biće jednake, tj. u1 = u2 , u tački (x1, x2):

1.10 Strujanje nestišljivog fluida je dato sa:

gde su: U, a, b konstante. Za ovo strujanje, jednačina strujnice se može

1.11 Za strujanje navedeno u prethodnom zadatku tvrdi se da su od devi-

1.12 Voda ističe iz otvorenog rezervoara konstantnog horizontalnog preseka

1. lokalna komponenta materijalnog izvoda je pozitivna u svim tač-

1.13 Za jedan slučaj neustaljenog laminarnog tečenja nestišljivog fluida,

u1 = u2 = 0 (osovine 1 i 2 su u ravni poprečnog preseka);

Napisano važi za vremenski interval 0 < t < t0 = 100 s. Tvrdi se

1. lokalno ubrzanje u ovom strujanju jednako je nuli;

1.14 U strujanju navedenom u prethodnom zadatku sledeće brzine defor-

1. brzina dilatacije u pravcu 1;

1.15 U jednom strujnom polju brzine dilatacije su date sa:

∂u1 ∂u2 ∂u3 ∂u1

dok su brzine klizanja jednake nuli. Tvrdi se sledeće:

1. ovo je moguće samo kod stišljivog fluida;

1.16 Uz čvrstu ravnu granicu, položenu normalno na osu x2 , brzina u1 , u

Sa h je označeno rastojanje od zida u kome važi data zakonitost (i ta

1. brzina dilatacije u pravcu (1);

1.17 U laminarnoj fluidnoj struji, gde su samo brzine u pravcu x1 različite

1) 1.0 2) 2.5 3) 5.0 4) 10.0

1.18 Sfera sa tankim omotačem od čelika ispunjena je vazduhom koji se