56 Jan-Werner Müller
ustavnog patriotizma – “patriotizma za profesore” –
mo`e se mirno odbaciti.
Ali, kako se ispostavilo, istorija ustavnog patrioti-
zma nije bila ni blizu kraja: ustavni patriotizam izve-
zen je u [paniju, na primer, a ~esto je bio i zloupotre-
bljen u sveobuhvatnim raspravama o regionalnoj
autonomiji i asimetri~noj federaciji; bio je razmatran
kao svodni oblik gra|anske lojalnosti koji mo`e obu-
hvatiti zahteve za kulturno priznavanje u zemljama
poput Kanade; i, kao {to sam rekao na po~etku, pred-
lo`en je kao na~in da se osmisli “evropsko jedinstvo”.
Ovde ne}u izlo`iti tu transnacionalnu pojmovnu isto-
riju – istoriju koja uklju~uje dobar deo nesre}nih ne-
sporazuma i namernih pogre{nih prevoda. Umesto to-
ga, okrenuo bih se sada pitanju da li mo`emo formu-
lisati bilo kakvu op{tu teoriju ustavnog patriotizma –
bez obzira, za trenutak, na pojmovnu pro{lost, poseb-
ne primene i mogu}e budu}e kontekste.
57
2.
NACIJE BEZ SVOJSTAVA?
Ka teoriji ustavnog patriotizma
Onog trena kada iza zemlje stane stara Dr`ava, pravda
je daleko. U modernom obliku patriotizma pravda
nema veliku ulogu, i povrh svega ne ka`e se ni{ta {to
bi moglo podsta}i da se povu~e bilo kakva veza izme|u
pravde i patriotizma.
Simone Weil, The Need for Roots*
Prethodno poglavlje sugerisalo je da
su zaista u pravu kriti~ari koji vide
Habermasove (pa stoga i Sternberge-
rove) pojmove ustavnog patriotizma
kao jedan odgovor na posebne izazo-
ve Nema~ke. Ali, time {to se tvrdi da
je neki pojam skovan na odre|enom
mestu u odre|eno vreme, taj pojam
se, naravno, ne osporava, niti se time
sugeri{e da on nije sposoban da pu-
tuje.
U ovom poglavlju `elim da pro{i-
rim ovu raspravu i vidim da li mo`e
postojati i{ta nalik na op{te obja{nje-
nje ustavnog patriotizma. Prvo bih
skicirao elemente koje, po mom mi-
{ljenju, svaka teorija ustavnog patri-
*) Srpski prevod: Simona Vej, Ukorenjiva- otizma mora da sadr-
nje. Uvod u deklaraciju o du`nostima pre-
ma ljudskom bi}u, s francuskog prevela
Mirjana Vukmirovi} (Beograd: BIGZ,
1995).
58 Jan-Werner Müller
`i. Izgleda mi posebno va`no da svaka takva teorija
naprosto mora pre svega jasno predstaviti svoju kraj-
nju svrhu. Druk~ije re~eno, koje je to pitanje na koje
ustavni patriotizam treba da odgovori? Naposletku, ne
mo`emo uzeti zdravo za gotovo da su nam takve teo-
rije uop{te potrebne.
Uz to, svaka od tih teorija mora da pru`i obja{nje-
nje o onome {to bih nazvao predmetom privr`enosti,
oblikom privr`enosti i razlozima za privr`enost. Poseb-
no u vezi sa prvim, postoji i ono {to bi neko mogao
nazvati zahtevom specifi~nosti: drugim re~ima, za{to
bi oni koji su posve}eni univerzalnim principima bili
privr`eni jednoj ure|enoj zajednici a ne nekoj drugoj?
Kona~no, ta teorija treba da odgovori i na pitanja o
ta~nim motivacionim (i, ako ho}ete, emotivnim) kon-
sekvencama ustavnog patriotizma. Da li mi na kraju
govorimo o jednoj vrsti “razumne lojalnosti”, kako su
to neki sugerisali, o nekoj vrsti prigu{enog ponosa ili
o nekim sasvim druk~ijim emocijama? Koji politi~ki
mentalitet ili trajne “strukture ose}anja” odlikuju lju-
de koji prihvataju ustavni patriotizam?
Na ovom mestu moram da naglasim razliku koja je
ve} nagove{tena u uvodu: ustavni patriotizam, rekao
sam tamo, jeste normativno zavisan pojam. Stoga, da
bih odgovorio na pitanja postavljena u prethodnim
pasusima – da bih popunio praznine, ako ho}ete –
treba u ovom poglavlju da ocrtam jednu moralnu te-
oriju pravednosti koja pru`a moje vi|enje normativ-
nog sadr`aja ustavnog patriotizma i daje mu osnovu.
Dakle, mogu}e je zamisliti ~isto pozitivisti~ko shvata-
nje ustavnog patriotizma – uop{teno govore}i, neku
trajnu privr`enost gra|ana nekom postojanom poli-
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 59
ti~kom ure|enju (bez obzira na bilo kakav odnos pre-
ma ljudskim pravima i demokratiji). Me|utim, jedno
moralno ~itanje ustavnog patriotizma treba da bude
zasnovano na teoriji o tome {ta jednom politi~kom
ure|enju daje legitimitet, i to }e biti predstavljeno u
ovom poglavlju. Treba, me|utim, zapaziti da je mo-
gu}e formulisati i druge osnovne teorije za ustavni
patriotizam, koje se zala`u za druga~ija obja{njenja
pravednosti ili pravde; poku{ao sam ovde da pru`im
najja~e moralno ~itanje ustavnog patriotizma koje
mogu da zamislim, ali drugi mogu formulisati ja~a ~i-
tanja, ili }e mo`da na}i dobre razloge da se priklone
slabijim osnovnim teorijama.
Tako|e sam rekao na po~etku ovog ogleda da op{ta
teorija ustavnog patriotizma mora biti svesna svojih
ograni~enja. Ustavni patriotizam sam po sebi nije,
razume se, neka vrsta gra|anskog melema za slu~aje-
ve kolektivnog politi~kog sloma; i {to je jo{ va`nije,
tvrdi}u – sigurno na `alost nekih – da ustavni patrio-
tizam bar u nekoj meri mora po~ivati na ve} postoje-
}im politi~kim telima: to nije samodovoljna teorija o
politi~kom povla~enju granica, i zbog toga ne odgo-
vara na pitanja o politi~kom samoopredeljenju na ko-
ja rivalske teorije poput liberalnog nacionalizma mo-
gu biti u poziciji da odgovore (~ak i kada se sa norma-
tivnog ili prakti~nog stanovi{ta ispostavi da ti odgo-
vori ne zadovoljavaju). Sli~no tome, ustavni patrioti-
zam ne mo`e sam po sebi da generi{e visok stepen
dru{tvene solidarnosti, iako to tvrde neki zagovornici
tog pojma; naprotiv, dru{tvena solidarnost zavisi}e od
toga koliko sna`no u datoj politi~koj kulturi mo`e da
se primi tuma~enje osnovnih ideja o pravednosti.
60 Jan-Werner Müller
Ova dva prili~no malodu{na pojmovna ustupka mo-
gu vas navesti da pitate: u ~emu je onda smisao ustav-
nog patriotizma? Ukratko, kako je predstavljen u
ovom poglavlju, ustavni patriotizam jeste u stanju da
izbegne “izvore moralne opasnosti” koji su u vezi i sa
liberalnim nacionalizmom i sa tradicionalnim oblici-
ma patriotizma – to je njegova osobena vrlina. On slu-
`i i kao izvor gra|anskog poverenja u vlast (pa otuda
i stabilnosti) i kao izvor sna`enja statusa gra|ana; on
je po svojoj prirodi, da ponovim metaforu ve} iskori-
{}enu u uvodu, nalik na Janusa. Ovde ocrtano jako
moralno ~itanje ustavnog patriotizma uvek (a ne spo-
radi~no, kao liberalni nacionalizam) sadr`i ne{to {to
bismo mogli nazvati “normativnim vi{kom”, {to slu`i
kao osnova za gra|ansko sna`enje, za protivljenje, i –
kona~no, kao neka vrsta lakmusovog testa – kao
opravdanje za gra|ansku neposlu{nost.1 Ure|ene za-
jednice koje se odlu~e za ustavni patriotizam ja~aju
svoju odbranu protiv neliberalnih i antidemokratskih
izazova, ali se tako|e dobrovoljno izla`u ranjivosti
spram onoga {to mo`emo zvati “normativnim uzne-
mirenjima” koja crpe svoju snagu iz normativnog vi-
{ka ustavnog patriotizma.
Taj normativni vi{ak mo`e tako|e biti ulo`en i u, da
tako ka`em, otvaranje ustavnih kultura jednih prema
drugima, i stoga doprinosi onome {to }u, slobodno
me{aju}i metafore sad, nazvati “normativnim preliva-
njem” i jednim procesom “transnacionalne izgradnje
1) Ne ka`em u ovom ogledu mnogo o po- normi” – dok liberalni naci-
sebnim merilima za gra|ansku neposlu- onalizam sporadi~no mo`e
{nost, ali bih ~itaoca uputio na John
Rawls, A Theory of Justice (Oxford: Oxford ali i ne mora imati tu osobi-
University Press, 1973), str. 363–391, sa nu. To “normativno preliva-
~im se u velikoj meri sla`em. †D`on Rols,
Teorija pravde, s engleskog preveo Milorad
Ivovi} (Podgorica, Beograd: CID, Slu`beni
list SRJ, 1998).‡
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 61
nje” mo`e biti jo{ jedna prednost koju ustavni patrio-
tizam ima u pore|enju sa svojim filozofskim suparni-
cima, {to o~ito zavisi od po`eljnosti takve transnacio-
nalne izgradnje normi – to je stav koji ne mogu pot-
puno da opravdam unutar opsega ovog ogleda, ali }u
njemu u prilog poku{ati da dam bar neke razloge u
sredini ovog poglavlja.
Po{to izlo`im op{tu teoriju ustavnog patriotizma ko-
ja po~iva na jakoj moralnoj teoriji u svojoj osnovi, po-
ku{a}u da poka`em da takva teorija mo`e odgovoriti
na dve primedbe koje mi se ~ine posebno bitnim po{to
nisu puko ponavljanje poznatih refrena “to je previ{e
apstraktno” ili “suvi{e je to beskrvno za mene”: tvrd-
nju da ustavni patriotizam jeste oblik “dr`avnog naci-
onalizma”, i sumnju da on poprima razmere neke vrste
“gra|anske religije” – obe primedbe mogu se uverljivo
protuma~iti kao ukazivanje na “moralne opasnosti”.
Kona~no, ho}u da se spustim sa visina normativne
apstrakcije i pitam {ta ustavni patriotizam mo`e zna-
~iti kao konkretan program. Da li mo`e imati iste
prakti~ne konsekvence kao i liberalni nacionalizam ili
“gra|anski nacionalizam” – termin koji tek treba da
razlu~imo od ustavnog patriotizma? Da li su svi ovi
pojmovi naposletku uzajamno zamenljive apstrakcije
u onoj meri u kojoj se iz njih mogu izvesti sli~ni kon-
kretni programi? Kako se uop{te mo`e prepoznati
“ure|ena zajednica ustavnog patriotizma”? Da li mo-
`emo stvoriti takvu ure|enu zajednicu, na osnovu za-
datih kriterija, kada vo|e i gra|ani te ure|ene zajed-
nice zapravo ne koriste re~i “ustavni patriotizam”?
Drugim re~ima, kako }emo tu zajednicu prepoznati
kada je ugledamo?
62 Jan-Werner Müller
[ta je smisao teorije ustavnog patriotizma?
Neke sociolo{ke nedoumice
Ustavni patriotizam sam po sebi nije teorija pravde.
On primarno nije ni teorija o jastvu, iako shvatanje
postkonvencionalnog identiteta ima va`nu ulogu u
Habermasovom pojmu ustavnog patriotizma. Ustavni
patriotizam, kao {to je to istakao Frank Michelman,
jeste deo (i samo deo) odgovora na izazov osmi{ljava-
nja, opravdavanja i odr`avanja demokratske politi~ke
vladavine – pod pretpostavkom da }e uspe{no oprav-
danje zauzvrat doprineti pravednom i stabilnom vr{e-
nju politi~ke vlasti.2 Ustavni patriotizam nije sam po
sebi to opravdanje, ali }e opravdavanja proizvesti ono
o ~emu sam ovde ve} govorio kao o “razlozima za pri-
vr`enost”.
Druk~ije re~eno: teorija ustavnog patriotizma pru`a
jezik za upra`njavanje onoga {to mo`ete nazvati “ko-
lektivno eti~ko samopoimanje”. Ko i kako bismo hteli
da budemo, u onoj meri u kojoj se to ti~e politi~ke vla-
davine nad nama? Da li takvu vladavinu vidimo kako
po~iva na nekoj vrsti kulturne su{tine koju treba zau-
vek ~uvati? Ili je zami{ljamo kao pregnu}e koje pod-
sti~e temeljne politi~ke razgovore o principima kojih
mora da se pridr`ava politi~ka vladavina, i koje zauz-
vrat tim razgovorima biva oboga}eno?
Ustavni patriotizam konceptualizuje uverenja i sklo-
nosti potrebne gra|anima da o~uvaju poseban oblik
politi~ke vladavine. Pretpostaviti pre svega da su po-
trebna takva uverenja i takve sklonosti nije ba{ ne-
kontroverzno: jedan (ne ~ak ni naro~ito o{tar) kriti~ar
mo`e re}i da mi ne `ivimo u petnaestovekovnoj repu-
blici Firenci; da je sociolo{ki naivno misliti da moder-
2) Frank I. Michelman, “Morality, Identity
and ‘Constitutional Patriotism’”, Ratio Ju-
ris 14 (2001), str. 253–71.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 63
na, izuzetno slo`ena dru{tva “dr`e na okupu” patriot-
ske sklonosti; i da ne manje nego u empirijskoj i u
normativnoj ravni sam jezik patriotizma stvara dubo-
ko problemati~nu sliku o dru{tvu ustrojenom od vrha
ka dnu u kome elite obznanjuju uverenja i sklonosti,
umesto da dozvole mu{karcima i `enama da `ive svo-
je `ivote. Zagovornici patriotizma – mo`e da nastavi
ne-ba{-o{tri kriti~ar – naprosto ne razumeju da i u po-
liti~koj misli, ne manje nego u modernim dru{tvenim
vizijama, kralju moramo odse}i glavu.
Pa dobro, te{ko je pore}i da ne `ivimo u petnaesto-
vekovnoj Firenci, i da su politi~ka pa`nja i briga re-
sursi kojima oskudevamo u savremenim uslovima.
Me|utim, isto je tako nerealisti~no re}i da slo`ena
dru{tva danas opstaju sama od sebe, kako u to ho}e da
nas uvere neke vrlo sofisticirane dru{tvene teorije. Za-
{to smo onda, mo`emo da pitamo, stalno svedoci du-
gih, strasnih i ponekad izuzetno ogor~enih rasprava
upravo o onim pitanjima na koja je ustavni patrioti-
zam bar jedan od mogu}ih odgovora: pitanjima o ko-
lektivnom samopoimanju; pitanjima o pripadnosti,
pre svih – ko pripada; pitanjima o pravima i obaveza-
ma povezanim sa pravom gra|anstva, i o tome kako
se sti~e pravo gra|anstva; i, na kraju, o sklonostima i
vrlinama koje su mo`da neophodne za postojanje pri-
stojnih i trajnih (manimo se sad pravednih) re`ima.3
Mo`da su svi u~esnici u takvim raspravama (a ne tvr-
dim da ih ikada ima vi{e od nekolicine koja se javno
bavi tim pitanjima) dru{tveno naivni. Ali opet, taj na-
vodno realan pogled i sam izgleda ~udno nerealan s
obzirom na to da se ispostavlja kako takve rasprave
imaju vrlo stvarne pravne i politi~ke posledice: pravo
3) Alan Patten zadu`io me je za raspravu
o ovoj temi.
64 Jan-Werner Müller
gra|anstva se menja; prava i obaveze povezani sa pri-
padanjem iznova se odre|uju; i, ne manje bitno, mo-
ralno vi|enje kako razli~iti politi~ki kolektivi stoje
jedni naspram drugih mo`e se temeljno izmeniti.
Ukratko, ne postoji presudan argument u prilog
tvrdnji da je sasvim pogre{na dru{tvena teorija po ko-
joj treba odbaciti razgovor o patriotizmu. Ali ve} je
dovoljno razgovora o nacionalizmu i patriotizmu da
po`elimo razmisliti o tome koja vizija kolektivnog sa-
mopoimanja najvi{e odgovara dubokim moralnim
shvatanjima pravde i pravednosti. Sad se okre}em tom
preduze}u.
Predmeti privr`enosti: o univerzalnoj normi
i ustavnoj kulturi
Ideja o pojedincima koji jedni druge priznaju za slo-
bodne i ravnopravne i sagla{avaju se o pravednim
osnovama zajedni~kog `ivota; drugim re~ima, ideja o
pojedincima koji se sagla{avaju oko dovoljno zajed-
ni~kih, uzajamno prihvatljivih osnova za odgovor na
pitanje “Kako bismo hteli da `ivimo zajedno?” jeste
najdublji podsticaj na kome po~iva normativno obja-
{njenje sadr`aja ustavnog patriotizma. U nekom smi-
slu, mo`ete re}i da to pitanje nije ni{ta manje od jed-
nog politi~kog pitanja samog po sebi.
Naizgled nevina fraza “`iveti zajedno” ima ve}e im-
plikacije nego {to bi neko u prvi mah pomislio: ona
zna~i da se ustavni patriotizam odnosi na odre|ene,
vi{e ili manje jasno povezane politi~ke zajednice. Nje-
gova `i`a je na posebnim, ve} postoje}im politi~kim
strukturama, a ne na ~itavom ljudskom rodu. Me|u-
tim, bilo bi neopravdano zaklju~iti da je zbog toga
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 65
ustavni patriotizam nu`no “etatisti~ki”, {to je optu`ba
kojoj }u se vratiti u ovom poglavlju.
Da objasnim dalje ono {to sam upravo nazvao najdu-
bljim normativnim podsticajem: politi~ka vladavina –
to jest osnovna pravila za kolektivnu primenu sile nad
~lanovima politi~ke zajednice – treba da bude opravda-
na onima koji su predmet kolektivnih odluka. Ina~e }e
neki gra|ani naprosto dominirati nad drugima. Me|u-
tim, zahtev za opravdanje ne odnosi se na svaki zakon
ili meru ponaosob; naprotiv, ~itav sistem dono{enja za-
kona – ili “zakon o dono{enju zakona” – i principi na
kojma on po~iva moraju se mo}i opravdati svim gra|a-
nima. Drugim re~ima, da bi neki gra|ani kada se na|u
u manjini prihvatili tu okolnost, oni prethodno treba da
podr`e ono {to je John Rawls jednom nazvao “su{tin-
ska ustavna na~ela”. Preciznije, oni treba da podr`ava-
ju op{te postupke predvi|ene za dono{enje legitimnih
zakona. Stoga, smatra Michelman,
specifi~ne upotrebe prisilne politi~ke mo}i jesu
opravdane kada su potvr|ene grupom su{tinskih
ustavnih na~ela... za koja svako mo`e da vidi da
svako ima razloga da ih prihvati u svetlu svojih
interesa... smatraju}i sebe ~lanom grupe sugra|a-
na za koje se smatra da su slobodni i ravnoprav-
ni, i koji su svi pod moralnim motivacionim priti-
skom da do|u do sporazuma o pravednim uslovi-
ma saradnje unutar njihovog nu`no zajedni~kog
dru{tvenog prostora.4
Od gra|ana se onda tra`i da mu budu privr`eni i da
odr`avaju sistem pravila za dono{enje zakona koji
4) Michelman, “Morality...”, str. 261.
66 Jan-Werner Müller
prati njihove interese i za koji ne}e imati dobre razlo-
ge da ga odbace. Na takvoj osnovi redovni zakoni i
svakodnevna politika, ali i razumna neslaganja o po-
sebnim tuma~enjima samoga ustava, treba da budu
prihvatljivi ~ak i onima koji se na|u u manjini. Obi-
~an zakon }e onda imati makar jedno posredno oprav-
danje: on je usvojen u skladu sa neposredno opravda-
nim pravnim procedurama koje su ustavno definisane,
i zato po pretpostavci legitimne.
Michelman ubedljivo zagovara stav da gra|ani pre
svega treba da budu privr`eni samoj ideji ustava ili –
ako to treba izraziti tako da se dodatno ne optereti po-
jam “ustava” – ideji posve}enosti uzajamnom oprav-
davanju u dobro ure|enom dru{tvu sa pravednim
osnovama za saradnju i jednakim uslovima za ograni-
~enje vlasti. Dakle, od gra|ana se ne tra`i da se slo`e
oko jednog odre|enog ustava ili da ga prihvate sa
svim njegovim specifi~nostima u datom vremenu; to
bi tako|e bilo bezrazlo`no restriktivno pozitivisti~ko
shvatanje ustavnog patriotizma. Savr{eno je razumno
da se gra|ani ne sla`u ~ak ni oko nekih su{tinskih
ustavnih na~ela (a ne, na primer, samo oko njihovih
primena). Takva neslaganja verovatno ne}e biti mala,
budu}i da op{te opravdanje, s jedne, i primena, s dru-
ge strane, gotovo nikad ne mogu biti pravilno razdvo-
jeni: gra|ani ne}e biti u stanju da predvide ishode ne-
kih primena, i u mnogim slu~ajevima }e imati dobre
razloge da se ne slo`e oko toga kako da prevedu su-
{tinska ustavna na~ela u postoje}e pravne i politi~ke
ustanove. Ustav }e biti popri{te napetih a ipak smisle-
nih moralnih i politi~kih osporavanja, ne ponajmanje
u svetlu su{tinske ideje o pravednosti, onako kako je
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 67
ona, i dalje nesavr{eno, realizovana u svakom datom,
postoje}em ustavu.
Ustavi onda neminovno proizvode neki oblik kon-
trolisanog neslaganja ili ograni~enog razlikovanja.
Ono {to tu kontroli{e i ograni~ava opet je privr`enost
samoj ideji o gra|anima koji jedni druge priznaju za
slobodne i ravnopravne i koji treba da prona|u pra-
vedne osnove za politi~ku saradnju, koje mogu jedni
drugima da opravdaju. To je ona kriti~ka i potvr|eno
krajnje apstraktna ideja koje ustavni patrioti moraju
da se dr`e prolaze}i kroz sito i re{eto. A ipak, nije
uop{te nebitno to da gra|ani imaju takvu “apstraktnu
i kriti~ku demokratsko-ustavnu orijentaciju u sistemi-
ma saradnje u kojima se nalaze”; re~ima Jamesa
Tullya, u najmanju ruku njima je zajedni~ki “na~in
preispitivanja svojih politi~kih identiteta”.5 Politi~ke
situacije izgledaju upadljivo druga~ije tamo gde nema
takvog na~ina, gde pravedna saradnja ili ~ak pravda,
poku{avaju}i da se nekako zadr`e u politi~kom pro-
storu, prestaju da budu zajedni~ki cilj.
Na tom i dalje prili~no apstraktnom nivou pojavlju-
je se ustavni patriotizam. U (neminovnim) slu~ajevima
razumnih neslaganja, ustavni patriotizam }e onima u
manjini dati istinski moralnu motivaciju da podr`e
ustavni re`im u celini. Naposletku, oni }e imati razlog
da podr`e sistem koji treba da otelovi ideal uzajamnog
opravdavanja ~ak i onda kada je sasvim mogu}e da
nijedan gra|anin i nijedna gra|anka ni u jednom tre-
nuku ne}e oceniti da je specifi~no otelovljenje te ide-
je podudarno sa njegovim ili njenim shvatanjem pra-
vednosti. Gra|ani koji se na|u u manjini mogu da ne
vide da ~itav sistem ide nji- 5) James Tully, “The Unfreedom of the
Moderns in relation the ideals of constitu-
tional democracy”, Modern Law Review 65
(2002), str. 204–228.
68 Jan-Werner Müller
ma u prilog kada ose}aju da su pora`eni u ne~emu {to
je za njih bilo bitno. U takvim slu~ajevima, ustavni
patriotizam vr{i dodatni moralni pritisak da se odr`i
sistem; on pru`a onima u manjini dobre normativne
razloge da daju ono {to politikolozi ponekad nazivaju
“pristanak pora`enih”.
U isto vreme, kada ose}aju da se prema njima po-
stupalo nepravedno, onima u manjini ustavni patrio-
tizam tako|e pru`a i jezik kojim se mo`e osporiti od-
luka ve}ine. Drugim re~ima, ustavne patriote koje se
na|u u manjini ima}e na~in da apeluju na privr`enost
ve}ine principima pravednosti – u tom slu~aju ve}ina
ne mo`e naprosto zanemariti one u manjini kao oso-
be ~iji su li~ni interesi pretrpeli {tetu zbog odre|ene
odluke. Na primer, oni u manjini mogu poku{ati da iz-
lo`e pri~u o sve {irim krugovima uklju~ivosti, apelu-
ju}i na zajedni~ku patriotsku brigu da se ostane veran
su{tinskim ustavnim na~elima i da njihova primena
bude “sve savr{enija”. U tom smislu, ustavni patrioti-
zam je deo obja{njenja izvora dugotrajne stabilnosti
ustavnih re`ima – on daje zajedni~ki jezik ili na~in za
politi~ko preispitivanje ili osporavanje unutar zajed-
ni~kog normativnog okvira.
Iz specifi~nih rasprava i ~ak neslaganja oko ustava
naposletku se pojavljuje ono {to neki nazivaju “ustav-
nim identitetom”, ali bih ja bio sklon da to nazovem
“ustavnom kulturom”.6 “Identitet”, po mom mi{ljenju,
sugeri{e isuvi{e stati~nu sliku i te`i da suzi `i`u na po-
stoje}i pisani dokument, na original koji mo`emo vi-
6) Na primer George P. Fletcher, “Consti- deti izlo`en u vitrini, dok
tutional Identity”, Cardozo Law Review 14 “kultura” upu}uje na to da
(1993), str. 737–746. Za ne{to druk~ije
shvatanje “ustavne kulture” vidi Peter Hä- treba obuhvatiti zajedni~ke
berle, Verfassungslehre als Kulturwissen-
schaft (Berlin: Duncker and Humbolt,
1982).
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 69
simbole, obi~aje i rituale pripadanja i ugledne ustano-
ve, poput ustavnih sudova, koje su povezane sa su-
{tinskim ustavnim na~elima i barem ih delimi~no iz-
ra`avaju. To mo`e biti i ne{to apstraktnije – poput od-
re|enih praksi civilizovanog vo|enja javne rasprave –
{to mo`e postati svojstvo ustavne kulture; takve pri-
hva}ene prakse }e tako|e zahtevati podr{ku ustavnih
patriota.
Ustavna kultura nije tako ra{iren termin kao “poli-
ti~ka kultura”; on se u isto vreme mo`e ispostaviti i
vi{e, nikako manje, odre|en od “politi~ke kulture”, ~ak
i ako samom ustavu, dosledno Habermasovom inici-
jalnom pojmu ustavnog patriotizma, dodelimo svoj-
stvo koje smatramo univerzalnom normom ili smo se
dogovorili da ga kao takvo prihvatimo. Naposletku –
ka`imo i ono {to }e naro~ito sociolozima izgledati o~i-
gledno – ustavi sebe ne tuma~e niti primenjuju; oni se
~itaju i i{~itavaju u svetlu odre|enih istorijskih isku-
stava, novih informacija, uzajamnog u~enja preko
granica. I tako dalje.
Nasuprot “identitetu”, termin “kultura” nagla{ava i
to da nemamo posla sa ne~im {to je homogeno ili nu-
`no harmoni~no. Ustavne kulture su barem delimi~no
odre|ene samom prirodom neprekidnih neslaganja i
duboko ukorenjenih sukoba unutar op{teg ustavnog
aran`mana; a opet, karakteristi~ni oblici sukoba i raz-
like ipak upu}uju na istu stvar – kako su to objasnili
politi~ki teoreti~ari od (izaberite svoju genealogiju)
Machiavellija do Alberta Hirschmana, i kontrolisani
sukob mo`e zapravo imati integrativan i stabilizuju}
u~inak.7 Jednu ustavnu kulturu }e onda obele`iti od-
re|eni stilovi politi~kog zah- 7) Vidi na primer Albert O. Hirschman,
“Social Conflicts as Pillars of Democratic
Market Society”, Political Theory 22
(1994), str. 203–218.
70 Jan-Werner Müller
tevanja i osporavanja, kao i na~ini (barem privreme-
nog) slaganja da se ne sla`e. Drugim re~ima, za neku
ustavnu kulturu sukob koji se vidi kao legitiman mo-
`e biti jednako va`an kao i op{te slaganje.
Ali, je li on na{?
Zahtev specifi~nosti
Vratimo se pitanju o op{toj strukturi i sadr`aju teorije
ustavnog patriotizma koje smo postavili na po~etku:
{ta je krajnja svrha ustavnog patriotizma? Ukratko: da
omogu}i i odr`i pravedan ustavni re`im. I dalje, {ta je
predmet ustavnog patriotizma? Predmet privr`enosti
nije (pisani ili nepisani) ustav u svoj svojoj konkretnoj
istorijskoj specifi~nosti, kako bi to htelo pozitivisti~ko
shvatanje ustavnog patriotizma. Naprotiv, to je iznad
svega sama ideja gra|ana koji jedni drugima opravda-
vaju politi~ku vladavinu – i tako, naposletku, moral-
na intuicija da stvari ne treba raditi ljudima tek tako.
Ustavni patriotizam osporava svako shvatanje zajed-
ni~kog `ivota kao ne{to {to je stvar odnosa “ko nad
kim” – da iskoristimo Lenjinovu (verovatno najkra}u)
definiciju vlasti kao dominacije.
Gra|ani se, dakle, vezuju za norme i vrednosti u sa-
mom srcu ustava, to jest za su{tinska ustavna na~ela
i naro~ito za pravedne i demokratske procedure za ko-
je se mo`e pretpostaviti da proizvode legitiman zakon.
Habermas je toliko puta naglasio da slo`ena moderna
dru{tva ne mogu po~ivati na “sadr`inskom konsenzu-
su oko vrednosti, nego samo na konsenzusu oko pro-
cedura za legitimno usvajanje zakona i legitimno vr-
8) Jürgen Habermas, “Struggles for Re- {enje vlasti”.8 Ipak, va`no je
cognition in the Democratic Constitutio-
imati na umu da su ~ak i u
nal State”, u idem, Multiculturalism, ur.
Amy Gatman (Princeton: Princeton Uni-
versity Press, 1994), str. 107–148; citat na
str. 135.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 71
ovoj slici univerzalne moralne norme ostale krajnji iz-
vor privr`enosti: one su se naprosto “povukle” u od-
re|ene procedure koje strukturiraju pravila za menja-
nje ustavne kulture.
Do sada sam ponudio preliminaran odgovor na pita-
nje o predmetu patriotske privr`enosti. Ali, ako je ovo
{to je do sada re~eno o univerzalnim normama i vred-
nostima ta~no, ustavni patriotizam o~ito ne}e ispuniti
nikakav zahtev specifi~nosti. Mu{karci i `ene mogu
jednostavno da odlu~e da se ve`u za bilo koji re`im za
koji na|u da najbolje otelovljuje su{tinska ustavna na-
~ela za koja oni veruju da su najva`nija. Me|utim,
zahtev specifi~nosti je ispunjen ~im pro{irimo “pred-
met privr`enosti” tako da on obuhvati ono o ~emu sam
prethodno govorio kao o “ustavnoj kulturi”. Vrste raz-
govora i neslaganja svojstvene ustavnim kulturama
nu`no su povezane sa odre|enim nacionalnim i isto-
rijskim kontekstom. Ti konteksti ulaze u procene koje
gra|ani prave u vezi sa ustavom i oblicima razumnih
neslaganja koja mogu iskrsnuti. A norme obuhva}ene
ustavom zauzvrat menjaju na~in na koji gra|ani vide
svoje tradicije i mesne, regionalne i nacionalne kultu-
re (ovo ne podrazumeva da se one mogu glatko raz-
dvojiti) sa kojima su se na{li u sukobu. Ako ni{ta dru-
go, moglo bi se re}i da ustavna kultura makar posre-
duje izme|u univerzalnih normi i posebnih konteksta.
Tako|e bi se moglo re}i da se ustavna kultura sama po
sebi stvara kroz ne{to {to se mo`e zamisliti kao kru`ni
proces u kome ustav, ustavna kultura, i raznovrsne i
promenljive grupe kulturnih (uklju~uju}i i nacionalno)
samopoimanja u op{tijem smislu po~inju da uti~u i, u
idealnom slu~aju, osna`uju jedno drugo.
72 Jan-Werner Müller
Onda ~ak ni ustavne patriote ne dolaze niotkuda.
Upleteni u posebne kulture – unutar kojih, nadamo se,
i napreduju – oni povrh svega uspostavljaju, odr`ava-
ju i preoblikuju ustavne kulture koje te`e da izraze
univerzalne norme pravde i pravednosti u specifi~nim
kontekstima. Najbolji na~in da se ostane veran uni-
verzalnim normama i da se one u~ine delotvornima
jeste u~e{}e u stalnom razgovoru o datoj politi~koj
kulturi i njegovo oboga}ivanje; ustavne patriote osta-
ju verne razgovoru ne ponajmanje tako {to istrajava-
ju u neprekidnim neslaganjima koja tu iskrsavaju.
Tako ustavni patriotizam jeste specifi~an, i u sva-
kom je slu~aju iluzija ili nelegitimno prisvajanje misli-
ti da se do “univerzalnog” mo`e sti}i neposredno ili da
se ono mo`e zagovarati na na~in kome se ne mo`e
prigovoriti – umesto da se do njega stigne razgovo-
rom: da se o njemu pregovara i da se ono osporava.
Me|utim, ~ak i u svojoj specifi~nosti ustavni patrioti-
zam jeste pre svega privr`enost normama ili principi-
ma. Ustavni patriotizam od drugih oblika prvr`enosti
razlikuje to {to on nije grupa ljudi ili jednom re~ju
kultura koja zahteva odanost. Moglo bi se re}i da je
ustavni patriotizam zami{ljen kao politi~an skroz na-
skroz: ljudi i “kultura” postaju bitni samo u onoj me-
ri u kojoj imaju uticaj na politiku ili, preciznije, na
osnovna pravila za kolektivno opravdanu upotrebu
prisile.
Privr`enost i delotvornost:
sve sama ambivalencija?
Po{to sam objasnio predmet i specifi~nost ustavnog
patriotizma, pre}i }u na druge elemente koji su po
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 73
mom shvatanju potrebni za jedno op{te obja{njenje.
Preciznije, na pitanje o obliku privr`enosti tek treba
da se odgovori. Moralno-psiholo{kim terminima oblik
privr`enosti mo`e se valjda najbolje odrediti kao re-
fleksivan, kriti~ki a ponekad ~ak i dvosmislen. Su{tin-
ska ustavna na~ela i ustavna kultura ne{to {ire jesu
shva}eni u kriti~kom svetlu i predmet su redovnog
procenjivanja i preispitivanja s obzirom na ono {to
gra|ani prihvataju da su univerzalne norme.
Ustavni patriotizam treba da bude refleksivan. Dru-
gim re~ima, sam ustavni patriotizam mora povremeno
da se preispita i iznova odredi u svetlu daljeg razvoja
i pobolj{anja principa koji su u srcu na{eg ustavnog
re`ima. U tom smislu, to se tako|e mo`e nazvati, po-
novo na osnovu jednog Habermasovog pojma, “kolek-
tivnim procesom u~enja”:9 on pretpostavlja otvorenu
budu}nost i spremnost gra|ana da prilagode razloge,
predmet i oblik svoje privr`enosti novim iskustvima.
Iz toga sledi da gra|ani shvataju svoju ustavnu kultu-
ru kao zauvek otvorenu i nedovr{enu – ukratko, kao
pregnu}e u kojem one iz pro{losti prepoznajemo kao
njegove u~esnike i za koje bismo po`eleli da u njemu
u~estvuju i na{i potomci.10 9) Habermas to ka`e ovako: “†T‡uma~enje
Iz prakse znamo da ure- ustavne istorije kao procesa u~enja zasni-
va se na netrivijalnoj pretpostavci da }e
|ene zajednice ne mogu `i- kasnije generacije krenuti od istih stan-
veti u stanju stalnog sop- darda od kojih su po{li i osniva~i... Svi u~e-
snici moraju biti sposobni da uo~e da je
stvenog preispitivanja i poduhvat isti koriz ~itavu istoriju i da ga
neodre|enosti. Smisao je u procenjuju sa istog stanovi{ta.” Vidi Jür-
tome da osnovni stav prema gen Habermas, “Constitutional Democ-
racy: A Paradoxical Union of Contradic-
politici barem ponekad zah- tory Principles?”, Political Theory 29, no. 6
teva intenzivnu kriti~ku pa- (2001), str. 766–781; citat sa str. 775.
10) Vidi tako|e Ciaran Cronin, “On the
`nju. Ne mo`emo unapred Possibility of a Democratic Constitutional
Founding: Habermas and Michelman in
Dialogue”, Ratio Juris 19 (2006), str.
343–369.
74 Jan-Werner Müller
re}i kako }e izgledati trenuci u kojima se javlja takav
zahtev, {ta ga mo`e podsta}i i da li “kolektivno u~e-
nje” pod odre|enim uslovima mo`e krenuti naopako –
i odvesti ka “kolektivnom neu~enju”. Ali ne bih rekao
da je trivijalno ista}i da tu sliku na takav na~in ne bi
nu`no uokvirila shvatanja ustavnog patriotizma koja
po~ivaju na stati~nom “ustavnom identitetu” ili obli-
cima liberalnog nacionalizma koji se, uz sve ograde,
zasnivaju na pukim etni~kim identitetima.11
[to se ti~e razloga za privr`enost, ve} sam nazna~io
da gra|ani koji ho}e da se pona{aju jedni prema dru-
gima kao prema slobodnima i ravnopravnima u zajed-
ni~kom dru{tvenom prostoru imaju razloga da usvoje
principe ustavne demokratije. Oni tako|e imaju razlo-
ga da uporno nastoje da se ti principi realizuju na naj-
bolji na~in posredstvom razumnih neslaganja. O~ito je
da ima vi{e ili manje strogih verzija ovog argumenta,
{to zavisi od moralne teorije koja se prihvata za osno-
vu. Na primer, u stro`oj, kantovskoj verziji razlozi za
privr`enost mogu se tuma~iti isklju~ivo kao obaveze
da se podupre pravedan politi~ki poredak;12 u druga-
~ijoj verziji, koja nagla{ava zna~aj demokratije za in-
dividualno dostojanstvo, mogu postojati instrumen-
talni razlozi da se odr`ava ustavna kultura ili identi-
tet koji omogu}avaju kolektivno delovanje i kolektiv-
no u~enje. Drugim re~ima, razlozi za privr`enost nisu
uvek isti, {to zavisi od ne~ije posebne osnovne moral-
11) Za argument koji pokazuje postoja- ne teorije.
nost “etni~kih jezgra” unutar liberalnog
Da li i{ta od toga podrazu-
nacionalizma vidi Arash Abizadeh, “Liberal
nationalist versus postnational social in- meva da privr`enost treba
tegration: on the nation’s ethno–cultural da bude sasvim racionalna?
particularity and ‘concreteness’”, Nations
and Nationalism 10 (2004), str. 231–250.
O tom pitanju treba razmi-
12) Pauline Kleingeld, “Kantian Patrio-
tism”, Philosophy and Public Affairs 29
(2000), str. 313–341.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 75
sliti, ne ponajmanje zato {to kriti~ari-liberalni nacio-
nalisti prave veliku stvar od navodnog “racionalizma”,
“apstraktnosti” i – izgleda neminovno – “beskrvnosti”
~itavog pojma. U redu je re}i da unutar ustavnog patri-
otizma kao oblika privr`enosti kognitivni elementi
prete`u. Ali simboli~ni sadr`aj ustavne kulture, njeni
narativi i projekcije u budu}nost izazva}e i odre|ene
emocije. U stvari, sva je prilika da }e izazvati prili~no
slo`enu grupu emocija – nasuprot, recimo, jednostav-
nom ponosu.13 Sram, pravedni~ko zgra`anje (ili ono
{to Habermas na jednom mestu zove “demokratsko
zgra`anje”), sr~anost, bes i gri`nja mogu imati ve}u
ulogu od drugih emocija ili strasti koje obi~no uzimaju
u obzir obja{njenja pripad- 13) Naro~ito zato {to ponos u na~elu nije
nosti.14 Me|utim, te emocije povezan sa delanjem. On ne poseduje ono
{to se naziva “te`nja ka akciji”. Vidi Jon El-
}e nu`no zavisiti od “kogni- ster, Alchemies of the Mind. Rationality
tivnih prete~a”: gre{ka je ne and the Emotions (Cambridge: Cambridge
uvideti da su mi{ljenje i University Press, 1999), str. 283. Ili, kako je
to Hume rekao, “ponos i poniznost su ~i-
emocije tesno povezani – ste emocije du{e, bez primesa bilo koje `e-
emocije (barem one koje su lje, i ne pokre}u nas odmah na akciju” (Da-
vid Hume, A Treatise of Human Nature, ur.
bitne za politi~ki `ivot) jesu, Ernest C. Mossner †London: Penguin,
naposletku, zasnovane na 1985‡, str. 414).
uverenjima.15 14) Strasti nisu isto {to i emocije, koje
opet nisu isto {to i raspolo`enja. Kako je to
Moralni `ivot ustavnih u svojoj izvanrednoj knjizi pokazao Philip
patriota onda mo`e biti pri- Fisher, moderni jezik emocija je neposred-
li~no slo`en, {to ne zna~i da no suprotstavljen jeziku “silovitih strasti”
kao gotovo inhrentno antidru{tvenom.
je izuzetan po svojoj slo`e- Ipak, jedna od najzanimljivijih dinamika
nosti. Delimi~no i zbog ono- me|u strastima jeste kada jedna strast
“blokira drugu”. I sasvim je mogu}e da
ga {to se ~esto shvata kao jedno obja{njenje ustavnog patriotizma
kontradikcija u srcu pojma obuhvati shvatanje srama, ili ~ak besa, ko-
liberalnog nacionalizma, li- ji blokiraju drugu nepo`eljnu strast, poput
straha. Vidi Philip Fisher, The Vehement
beralni nacionalista mo`e Passions (Princeton: Princeton University
Press, 2002).
15) Elster, Alchemies of the Mind, str.
249–250.
76 Jan-Werner Müller
biti podjednako optere}en, ~ak i razdiran. Istovremeno,
bilo bi pogre{no tvrditi da ustavni patriotizam uklju~u-
je standardnu grupu emocija i strasti. Na slici slo`enog
posttradicionalnog dru{tva ipak nema mesta za neupit-
ni ponos i pravolinijske ili homogene nacionalne nara-
tive o junacima i pobedama.16 U tom je smislu posttra-
dicionalna ustavna kultura naravno i postjuna~ka. I,
kao {to je ve} re~eno, ona je i postnacionalisti~ka (i kad
smo ve} kod toga, posttradicionalisti~ka), a ne postna-
cionalna.17 Naposletku, ustavna kultura nije samo za-
snovana na do`ivljajima nacionalnog (podnacional-
nog) nego je i pro`eta njima, a posebno narativima o
te{koj pro{losti, o nepravednoj vlasti i o prevladavanju
nepravedne vlasti.
Kona~no, tu je i ono {to sam prethodno postavio
kao pitanje o rezultatima ili “u~inku” ustavnog patri-
otizma. Habermas je to opisao kao “apstraktnu, prav-
no posredovanu solidarnost me|u neznancima”. To je
svakako daleki odjek aristotelovskog ili firentinskog
gra|anskog prijateljstva, koje nastaje u dru{tvima u
kojima su politi~ki kontakti neposredni. Ipak, nije o~i-
to da je “solidarnost” ba{ pravi termin ovde. Iz obja-
{njenja koje sam dosad ponudio nije o~igledno da li se
od gra|ana zaista tra`i da u~ine neku `rtvu jedni za
druge u smislu o~uvanja {iroko zasnovane dr`ave bla-
16) “A {ta sa junacima demokratije i nje- gostanja. Na posredan na-
nim pobedama?” mogao bi neko da pita.
~in moglo bi se tvrditi da
Kratak odgovor glasio bi da takvi narativi
postoje i da su ~ak neophodni. Ali jedva da pravedna vladavina zakona
me|u tim narativima ima nekih koji tako- i demokratija, a naro~ito
|e nisu i dvosmisleni na neki na~in, i ta
dodatna dvosmislenost jeste ono {to pra-
ideal javne sfere otvorene
vi razliku u prilog ustavnom patriotizmu. za deliberacije iz raznih
Podsetimo se u tom kontekstu na Benja- uglova, tra`e sredstva koja
minovu izreku da nema predmeta kulture
koji istovremeno nije i predmet varvarstva.
17) Cronin, “Democracy and Collective
Identity”, str. 19.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 77
gra|ani treba da budu spremni da daju jedni za dru-
ge. U zavisnosti od konteksta, ustavni patriotizam mo-
`e naravno podr`ati su{tinska ustavna na~ela koja ob-
uhvataju i vrlo ra{irenu preraspodelu sredstava. Sam
po sebi, me|utim, ustavni patriotizam nije ni na jedan
direktan na~in temelj za veliku dr`avu blagostanja.
Me|utim, i sa tim ograni~enjem, mo`e se zaklju~iti
da ustavni patriotizam pru`a naprosto isuvi{e miro-
tvornu sliku politi~kog sveta; gde su tu pitanja o
uklju~ivosti i isklju~ivanju? Ako ih uop{te nema, on-
da ustavni patriotizam mo`e biti vrsta filozofskog se-
dativa koji ~ini da prihvatimo neobja{njena i neoprav-
dana uklju~ivanja i isklju~ivanja? Upravo tu se prese-
caju pitanje o motivacionim izvorima delotvornosti i
pitanje o lojalnosti. Za po definiciji parcijalnu i rela-
cionu lojalnost ka`e se da je uvek povezana sa “isto-
rijskim ja”.18 Drugim re~ima, smatra se da se ona od-
nosi na manju ili ve}u grupu ljudi (ili mo`da samo na
jednu voljenu osobu) i izgleda da ona podrazumeva
zajedni~ku istoriju sa nekim ljudima (ili sa jednom
osobom). [tavi{e, ona se uvek ispoljava usled pretnje,
to jest kada se pojavi neki drugi mogu}i predmet oda-
nosti. Drugim re~ima, lojalnost je izlo`ena proveri ka-
da postane dostupna neka druga privla~na alternativa
– druga osoba ili druga zemlja. Ako je tako, prirodno
je da zajedno sa Georgeom Fletcherom pitamo:
“†K‡ako bi neko mogao biti neveran Ustavu? Nema
druge alternative koja spremno vreba. Ne bi imalo
smisla da jedan Amerikanac razmatra da li da prime-
ni nema~ki ili kanadski ustav.”19
Da bi se odgovorilo na ovaj izazov, treba pre svega
povu}i razliku izme|u dve 18) George P. Fletcher, Loyalty. An Essay
on the Morality of Relationships (New
York: Oxford University Press, 1993).
19) Ibid., str. 63.
78 Jan-Werner Müller
razli~ite vrste lojalnosti. Jednostavno re~eno, jedna je
lojalnost ljudima, a druga je lojalnost principima. U
praksi, ta razlika je ~esto zamagljena. Recimo, na pri-
mer, da smo se u pro{losti sa drugima uklju~ili u za-
jedni~ko preduze}e – uspe{nu politi~ku borbu za vi{e
pravde i {iru gra|ansku uklju~ivost. U~esnici u toj
borbi mogu ose}ati privr`enost ne samo prema princi-
pima pravde i uklju~ivosti nego i prema drugim u~e-
snicima, sa kojima sada dele istoriju i, mogu}e je, po-
bedu – na primer, neku vrstu politi~kih ustanova po-
sve}enih pravdi ili promeni politi~kog mentaliteta.
Me|utim, upravo onoliko koliko razlika mo`e biti ne-
jasna, te dve vrste lojalnosti mogu biti i u sukobu. Lju-
di do kojih nam je stalo mogu se pona{ati ili menjati
na na~ine koji naru{avaju principe do kojih nam je
stalo. Ali u svemu je klju~no to da nije ta~no da “zup-
~anici lojalnosti naprosto ne hvataju Ustav”.20 Princi-
pi mogu privu}i lojalnost podjednako kao i ljudi.
Od primedbe da nema “alternative koja spremno
vreba”, bolja je ona prema kojoj, ako nam je stalo sa-
mo do principa, mo`emo napustiti zemlju ~iji ustav se
menja tako da naru{ava te principe. Drugim re~ima,
pravo je pitanje koliko lojalnost zavisi od neke vrste
zajedni~ke istorije, kako to Fletcher tvrdi. Ako po|emo
od onoga {to je ranije re~eno o ustavnoj kulturi, od-
govor bi, ~ini mi se, mogao da bude: ~ak i univerzal-
ni principi jesu, naravno, otelovljeni u posebnim usta-
novama i praksama, i za te ustanove mo`emo se ve-
zati a da se ne preobrazimo u partikulariste. Te poseb-
ne ustanove i prakse onda tako|e imaju smisla za nas
zahvaljuju}i na{oj privr`enosti i u~e{}u u zajedni~koj
istoriji njihovog podupiranja, kritikovanja i menja-
20) Ibid., str. 64.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 79
nja.21 Joseph Raz to ka`e ovako: “†S‡misao dolazi kroz
zajedni~ku istoriju i kroz rad. Oni ~ine predmet ne~ije
privr`enosti izuzetnim.”22 Dakle, pojmovno i empirij-
ski jeste mogu}e vezati se za univerzalisti~ke principe
i ose}ati lojalnost prema odre|enoj ustavnoj kulturi.
Za{to je sve ovo tako u`asno va`no? Ne toliko be-
smislen odgovor u jednoj re~i glasio bi – “makarti-
zam”. Nad svakom raspravom o lojalnosti i ustavu
lebdi avet politi~kog progona ve{tica, to jest onih u
koje se sumnja da im nedostaje “politi~ka lojalnost” ili
“gra|anska pouzdanost”. Zagovornici kulturnog naci-
onalizma osetili su se posebno izazvani da jednostav-
nu pripadnost po kulturi suprotstave pripadanju koje
se zasniva na u~inku ili zakletvi na vernost. ^esto se
tvrdi da potonje ne dozvoljava da se zaista ose}amo
“kao kod ku}e”, jer pripadnost tu zavisi od standarda
politi~kog pona{anja koji se mogu menjati. Tako ono
{to ne mo`emo izabrati (recimo, kultura u kojoj smo
ro|eni) paradoksalno doprinosi na{oj politi~koj slobo-
di i omogu}ava toleranciju (zamislimo idealnu verziju
Britanije, tolerantnu za politi~ke ekscentri~nosti) –
dok mogu}nost politi~kog izbora podsti~e isklju~ivosti
(zamislimo Sjedinjene Dr`ave i makartizam).
Nisam siguran da se ovaj argument mo`e jednostav-
no pobiti. On zaista pretpostavlja kulturno homogene
entitete (ina~e se ponovo javljaju fragmentacija i mo-
gu}e isklju~ivanje). I zaista pretpostavlja da politi~ko
izra`avanje tih kulturnih entiteta ne}e ograni~iti kul-
turnu toleranciju. Ali to nije dovoljno da se opredeli-
mo za politi~ke identitete. U stvari, mo`da naprosto
treba priznati da nema jemstva da se ustavne kulture
ne}e pokazati kao netole- 21) Joseph Raz, Value, Respect and Attac-
hment (Cambridge: Cambridge Univerity
Press, 2001), str. 16.
22) Ibid., str. 20.
80 Jan-Werner Müller
rantne. Ali u isti mah nije ba{ neminovno da se poli-
ti~ki oblici pripadanja ispostave kao zahtevi za zakle-
tve na vernost. U svakom slu~aju, kako dru{tva posta-
ju sve heterogenija tako }emo sve manje imati mogu}-
nost da gra|anima ne dozvolimo da biraju i pouzda-
mo se u kulturni konformizam.
Postoji i teorijski odgovor na zebnju u vezi sa ma-
kartizmom – iako i on ni{ta ne jem~i. Ustavni patrio-
tizam sam po sebi – barem na na~in kako ga ja pred-
stavljam – na kraju nas vra}a na sredi{nju ideju o gra-
|anima koji jedni druge priznaju za slobodne i ravno-
pravne. Te{ko je zamisliti da ustavne kulture izgra|e-
ne oko te ideje mogu ikada postati toliko izopa~ene da
podsti~u sistemsku netoleranciju, iako to naravno ni-
je nemogu}e. Ovde ipak treba naglasti da su samokri-
ti~nost i refleksivnost, u jakom moralnom poimanju
koje se ovde izla`e, ugra|ene u samo shvatanje ustav-
nih kultura koje bi ustavni patriotizam trebalo da po-
dr`ava kao oblik postkonvencionalne, posttradiciona-
listi~ke, postnacionalisti~ke pripadnosti. Takav ustav-
ni patriotizam nalazi normativne resurse za osporava-
nja unutar sebe – on ima resurse koji se`u sve do sa-
mih temelja su{tinskih ustavnih na~ela koja su naru-
{ena. Ukratko, on jeste refleksivan.
O granicama ustavnog patriotizma
i pore|enju sa liberalnim nacionalizmom
Nazna~io sam na po~etku da je va`no ista}i {ta ustav-
ni patriotizam ne pru`a: dakle, on sam po sebi nije te-
orija koja odre|uje politi~ke granice. S obzirom na to,
mo`e se re}i da mu je svojstvena slabost liberalne mi-
sli uop{te: i on uglavnom prihvata zdravo za gotovo
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 81
postoje}i povezani politi~ki prostor. Iz te teorije se
svakako ne mo`e izvesti zahtev za kulturno samoodr-
`anje sredstvima politi~ke autonomije. Ta~no je da
ustavni patriotizam zahteva decentralizaciju i otvara-
nje postoje}ih ustavnih kultura jednih prema drugima.
U tom smislu – najuop{tenije govore}i – verovatnije je
da }e se sti}i na stranu politi~kih aran`mana koji in-
tegri{u umesto da razdvajaju. Ali to je relativno slabo
na~elo. Teorijski se svakako da zamisliti da nacional-
na manjina suo~ena sa nepodno{ljivim podjarmljiva-
njem uspostavi svoju dr`avu, ustanovi ustavni re`im i
zapo~ne kriti~ko preoblikovanje svoje tradicije. Dru-
gim re~ima, ne postoji ni{ta nu`no kontradiktorno u
vezi sa grupom politi~ki samoopredeljenih postnacio-
nalista. Dakle, ustavni patriotizam pru`a, za razliku od
onoga {to tvrde kriti~ari, obja{njenje politi~kog konti-
nuiteta zahvaljuju}i svom usredsre|ivanju na ustavne
kulture. Ali on mo`e pru`iti i pravo obja{njenje za po-
liti~ko razgrani~enje.
Rekav{i to, ustavni patriotizam je uskladiv sa onim
– i zapravo to podsti~e – {to sam na po~etku nazvao
“transnacionalnom izgradnjom normi”. Pod tim prili~-
no ru`nim neologizmom podrazumevam pojavu sve
slo`enijih politi~kih i moralnih veza preko granica dr-
`ava – pri ~emu te veze ne ~ine granice suvi{nima ili
moralno nebitnima – kao i praksi uzajamnog u~enja i
zajedni~kog deliberativnog u~e{}a. Zbog svoje posve-
}enosti univerzalnim normama, ustavni patriotizam
}e podsticati uspostavljanje takvih veza. Me|utim, po-
{to priznaje legitimne razlike me|u ustavnim kultura-
ma, ne}e zapasti u neku verziju monisti~kog kosmo-
politizma: dakle kosmopolitizma koji politi~ke granice
82 Jan-Werner Müller
smatra moralno bezna~ajnima i pretpostavlja da su svi
ljudi jedni sa drugima u potpuno istom moralno-poli-
ti~kom odnosu.
Na prvi pogled, mogu}e je uputiti primedbu da
ustavni patriotizam mo`e, prili~no paradoksalno, ba{
da blokira takvo zajedni~ko u~e{}e – jer “mi” ljubo-
morno `elimo da za{titimo “na{“ ustav, i ne `elimo da
“na{e” ustavne sudije citiraju strane zakone i uvoze
su{tinska ustavna na~ela drugih ljudi; kao i da jak na-
glasak na ustavima kao `i`ama politi~ke pripadnosti
mo`e, ako ni{ta drugo, lako proizvesti neku vrstu nar-
cizma malih ustavnih razlika. Ali takav ustavni naci-
onalizam – ili, u dobro}udnijoj formulaciji Franka
Michelmana, ustavna “zebnja oko integriteta” – jasno
se suprotstavlja razumevanju ustavnog patriotizma
koje se ovde zastupa: razumevanju koje ustavne kul-
ture ne smatra potpuno “ostvarenim” i zatvorenim za
samokriti~no u~enje nego ih vidi kao stalna pregnu}a
u ostvarivanju odre|enih normi i vrednosti na “sve
savr{eniji” na~in.23 U isto vreme, on ostavlja otvore-
nom mogu}nost znatnih varijacija ustavnih kultura,
~ak i su{tinskih ustavnih na~ela, ali tek posle zajed-
ni~kog deliberativnog u~e{}a i razmatranja ostalih po-
liti~kih mogu}nosti, i ne zaklju~uje dogmatski tran-
snacionalnu raspravu o normama i vrednostima pod
izgovorom o zadatoj samodovoljnosti nacionalnih de-
mokratskih samouprava.24
Tako ustavni patriotizam priznaje da je legitimna vi-
{eslojnost politi~ke moralnosti i prihvata ideju da po-
23) Frank I. Michelman, “Integrity-Anxi- vezane {eme pravednog za-
ety?”, u Michael Ignatieff (ur.), American jedni~kog `ivota name}u
Exceptionalism and Human Rights (Prin-
ceton: Princeton University Press, 2005), stro`e obaveze nego “svet-
str. 241–276.
24) Vidi Rabkin, Democracy without Nati-
ons?
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 83
ska zajednica ljudi”.25 On tako|e po{tuje ~injenicu da
postoje granice i povezane {eme saradnje, ali to ~ini s
nadom da }e te {eme menjati u sve liberalnijem i pra-
vednijem smeru i {iriti im uklju~ivost. Granice i {eme
saradnje nisu naprosto prepreke, to su i resursi ili, ako
ho}ete, ~ak i postignu}a ({to tu`no i uvek iznova de-
monstrira nicanje dr`ava i nacija ni iz ~ega). Ustavni
patriotizam nastoji da podupre ono {to bismo mogli
nazvati pravedno{}u s obzirom na ostvarene instituci-
je, a da pri tom ne podrazumevamo da institucije mo-
gu biti normativno ostvarene i opravdane jednom za-
uvek. To je bez sumnje jedan veliki ustupak politi~koj
realnosti sveta ve} podeljenog na dr`ave, i neko bi to
mogao videti i kao klju~ni ustupak koji je prevr{io
meru.
Me|utim, taj element politi~kog realizma ima i dru-
gu, manje malodu{nu implikaciju.26 Dakle, kako je ov-
de sugerisano, ustavni patriotizam ne}e pokleknuti
pred onim {to bismo mogli nazvati zabludom o temelji-
ma: on naprosto ne tvrdi ono {to mu kriti~ari ~esto pri-
pisuju – da mu{karci i `ene treba da se okupe, da tako
ka`emo, niotkuda, kako bi stvorili ure|enu zajednicu
zasnovanu na pukim univerzalisti~kim vrednostima;
ustavni patriotizam menja, on ne stvara ni iz ~ega. Na
istom tragu, on se ne uklapa u ono {to bismo mogli na-
zvati racionalisti~ko-voluntaristi~kom zabludom: dru-
gim re~ima, on ne tvrdi da privr`enost treba da bude
~isto racionalna i namerna; i opet, on preoblikuje (to
jest mi preoblikujemo) na{e sklonosti i emocije i ne za-
visi od potpuno nerealisti~ne puke politike volje. Mic-
helman je to izrazio vrlo po- 25) Vidi tako|e Thomas Nagel, “The Pro-
eti~no: “ustavni patriotizam blem of Global Justice”, Philosophy and
Public Affairs 33 (2005), str. 113–147.
26) Uporedi ono {to sledi sa Bernard Yack,
“The Myth of the Civic Nation”, Critical
Review 10 (1996), str. 193–211.
84 Jan-Werner Müller
obnavlja i obja{njava mogu}nost moralnih rezona i
moralnog do`ivljaja, ali u isto vreme pokazuje da su to
rezoni i do`ivljaji u koje se ne upu{tamo zaboraviv{i na
sve, nego sa sobom vu~emo oblake kulture iz na{e po-
sebne nacionalne ku}e”.
To tako|e zna~i da je ustavni patriotizam raskrstio
sa razlikom izme|u “dobrog gra|anskog” i “lo{eg et-
ni~kog” nacionalizma koju sociolozi s pravom ozna-
~avaju kao “pojmovno neodre|enu, empirijski neu-
putnu i normativno problemati~nu”.27 Iz toga sledi da
ustavni patriotizam ne treba da smatramo za pomod-
nu verziju gra|anskog nacionalizma: on je transfor-
mativna koncepcija zajedni~kog `ivota koja se razli-
kuje od gra|anskog nacionalizma i sugeri{e moralnu
psihologiju druga~iju od nacionalizma svake vrste, bi-
lo etni~ke ili gra|anske.
Ali, mo`ete pitati, nije li ozbiljan nedostatak to {to
nam ustavni patriotizam kao teorija gra|anskih veza
ne ka`e kako da stvorimo dru{tvenu solidarnost? Zar
tu i kao normativno i kao eksplanatorno obja{njenje
nije u izrazitoj prednosti liberalni nacionalizam kada
tvrdi da su pripadnici iste nacije spremni da veruju
jedni drugima i `rtvuju se jedni za druge? Zar ne vi-
dimo svaki dan dokaze da su ljudi zaista spremni da
se `rtvuju za svoje nacije – u stvari da `rtvuju sve i
daju `ivot za naciju? Dok, sa druge strane, verovat-
no nikada ne}emo videti grob neznanom postnacio-
nalisti.
Za razliku od stava koji sam imao prema politi~kom
povla~enju granica, ovde nisam spreman da u~inim
bilo kakav ustupak. Da bi protuma~ili pojmovnu vezu
izme|u nacionalizma i dr`ave blagostanja, liberalni
27) Rogers Brubaker, Ethnicity without
Groups (Cambridge, Mass.: Harvard Uni-
versity Press, 2004), str. 5.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 85
nacionalisti morali su da tvrde da je solidarnost ve}a
me|u onima koji se ose}aju sli~nima (ili ~ak istima) u
jednom zna~ajnom vidu. Postoje naravno neki, ali ne
i kona~ni, empirijski dokazi da etni~ki homogena dru-
{tva mogu podneti vi{e stepene preraspodele. Kao je-
dan mogu}i eti~ki argument za tu vezu navodi se to
da nacionalna pripadnost sama po sebi name}e oba-
veze davanja sredstava lo{ije stoje}im sunarodnicima.
Drugim re~ima, kao {to ~injenica da je neko ~lan po-
rodice povla~i sa sobom odre|ene odgovornosti, uzi-
ma se da poimanje sebe kao sunarodnika tako|e vodi
ka odre|enim obavezama. Ali “zajedni~ko shvatanje”
porodi~nih obaveza, ili ~ak moralna intuicija o njima,
se`u i mnogo dublje i znatno su ra{irenije od sli~nih
intiuicija o nacionalnosti. “Nacionalna solidarnost”
jeste oblik solidarnosti koji je naro~ito ranjiv spram
krupnijih promena u politi~koj kulturi i kolektivnom
eti~kom samopoimanju; kona~no, na identitetu zasno-
van instrumentalni argument koji obja{njava dopri-
nose nacionalizma blagostanju ostaje istorijski krajnje
kontigentan. Uzgred, on tako|e ne ka`e ni{ta o tome
kako da se stekne ispravan “nacionalni identitet”, ako
ga, naime, ve} ne posedujemo.
Mo`da je ubedljiviji argument po kome `rtvovanje
za druge unutar zajedni~ke nacionalne kulture uop{te
nije `rtvovanje. Naprotiv, prema ovom toku razmi{lja-
nja, nacija daje {iri smisao jastvu, pa tako `rtvovanje
u stvari nije istinski ~in altruizma. Eti~ki status ovog
argumenta ostaje neodre|en: preciznije, nije jasno da
li ta vrsta “pro{irenog egoizma” uop{te sadr`i neki
eti~ki argument. Nije jasno ni to da li mnogi od onih
koje nacionalna dr`ava primorava da plate porez za
86 Jan-Werner Müller
potrebe preraspodele veruju u takvo shvatanje “pro{i-
renog jastva”. A ~ak i kad bi gra|ani razumeli sebe
kao delove pro{irenog jastva, ostaje pitanje kako to
pro{ireno jastvo razume samo sebe. Drugim re~ima,
pro{ireno jastvo, nacija, mo`e imati ideje o pravdi ko-
je se ne mogu prevesti u ekstenzivnu preraspodelu. Jo{
jednom, ovo razmi{ljanje naprosto prepu{ta pravdu na
milost promenljivih “zajedni~kih razumevanja” i men-
taliteta.
I onda se postavlja pitanje o poverenju. Grubo go-
vore}i, da bi preraspodela sredstava bila uspe{na po-
trebna je potvrda da }e oni koji treba da daju i oni ko-
ji imaju pravo da tra`e po{tovati zakone. Sankcije mo-
gu donekle obezbediti po{tovanje zakona, ali, tvrdi se,
{eme za preraspodelu sredstava funkcionisa}e isprav-
no samo ako gra|ani veruju jedni drugima. Me|utim,
~ini se da poverenje tu ponovo stoji umesto istosti –
drugim re~ima: samo ako gra|ani mogu da pretposta-
ve da su drugi poput njih i, naro~ito, da su poput njih
u bitnom aspektu spremnosti da se poka`e solidarnost
prema sunarodnicima. Tako smo se opet vratili pitanju
da li ta istost, ili identitet, o kojoj ovde govorimo na-
~elno podsti~e solidarnost ili je ne podsti~e. Time na-
ravno ne tvrdimo da poverenje nije bitno za uspe{nu
politiku. Ali zar nije logi~nije re}i da poverenje prois-
ti~e iz zajedni~kog politi~kog pregnu}a, iz brige o tom
pregnu}u i razmi{ljanja o njemu – i da onda povere-
nje zauzvrat podupire to pregnu}e? Drugim re~ima,
politi~ki identitet stvaraju realno delovanje i postoje-
}e zajedni~ke aktivnosti, poput odr`avanja i usavr{a-
vanja ustavne kulture, a ne navodno date, reifikovane
“nacionalne kulture”.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 87
Ali najva`nija primedba celom tom liberalno-nacio-
nalisti~kom toku misli jeste mo`da ovo: nije re~ o pre-
teranom istorijskom uop{tavanju ako ka`emo da su
dr`ave blagostanja nastale kao rezultat politi~kih bor-
bi za u~e{}e u odlu~ivanju i za pravdu. Retko je, ako
je ikad, “komunalna solidarnost” stvarala “ose}anje,
ili iluziju, bliskosti i zajedni~ke sudbine, {to je predu-
slov za distributivnu pravdu”.28 Naprotiv, ponekad ne-
ki ljudi ubede ili ~ak primoraju druge ljude da prizna-
ju da dele zajedni~ku sudbinu i s obzirom na to pre-
poru~e im da u~estvuju u {emama preraspodele. Otu-
da navika da se u~estvuje u takvim {emama mo`e na-
posletku i ugroziti ose}anja “komunalne solidarnosti”.
Pokreti za socijalnu pravdu gotovo nikada nisu po~i-
vali na nacionalnoj retorici; dr`ave blagostanja jesu
ishod politi~kih okr{aja (ili nastojanja dr`ava da pred-
uprede takve okr{aje). One nisu rezultat velikodu{no
pro{irenih ose}anja bratstva (naravno mu{kih).
Na kraju, tvrdnja liberalnog nacionalizma o motiva-
cionoj snazi “nacije” deluje tako ubedljivo zato {to svi
mo`emo da se setimo slika po`rtvovnosti koja se ~ini
“nacionalnom” – naro~ito u ratu. Ali emotivna snaga
takve po`rtvovanosti bolje se razume ako “naciju” tu
vidimo onako kako ona izgleda na bojnom polju: kva-
zireligiozna, transcendentna apstraktnost, gotovo mi-
sti~no telo koje povezuje pro{lost, sada{njost i budu}-
nost; ili, naravno, mala, vrlo konkretna ~eta srodnika
i prijatelja koja treba da se odbrani. Takav misti~ni na-
cionalizam ili li~na lojalnost jesu, da ka`emo makar
toliko, stvari vrlo razli~ite od svakodnevne spremnosti
gra|ana koji bi da pla}aju porez za stvarno postoje}e
neznance. 28) Yael Tamir, Liberal Nationalism (Prin-
ceton: Princeton University Press, 1993),
str. 121. †Jael Tamir, Liberalni nacionali-
zam, s engleskog preveo Mi{a \urkovi}
(Beograd: Filip Vi{nji}, 2002).‡
88 Jan-Werner Müller
Jo{ dve primedbe: da li je ustavni patriotizam
etatisti~ki, i da li je gra|anska religija
Sada bih se pozabavio dvema bitnim primedbama ko-
je – umesto da po navici zapoma`u za “krvavijim”
pojmovima – u principu ne sumnjaju u motivacionu
snagu ustavnog patriotizma, nego se ukr{taju u tvrd-
nji da ustavni patriotizam neminovno te`i da postane
neliberalan, bez obzira na univerzalne, demokratske
norme i vrednosti za koje se ka`e da su u njegovom
jezgru. Drugim re~ima, ustavni patriotizam mo`da ne
mo`e izbe}i normativne i prakti~ne pote{ko}e koje se
obi~no povezuju sa nacionalizmom i zapravo podsti-
~u kritike nacionalizma koje razra|uju upravo zago-
vornici ustavnog patriotizma.
Dve primedbe ustavnom patriotizmu koje imam na
umu mogu se ovako formulisati: prvo, tvrdi se da je
ustavni patriotizam u stvari oblik “etatisti~kog nacio-
nalizma” i stoga u krajnjem slu~aju te`i da izazove
iste one probleme koji se obi~no povezuju sa naciona-
lizmom. Kao {to je rekao Joseph Weiler u kritici zago-
vornika evropskog ustavnog patriotizma, “dobar
ustavni liberal, ~ini se prema ovom idiomu, mora biti
ustavni nacionalista i, kako se ispostavlja, ustavni za-
log nije samo u vezi sa vrednostima i ograni~enjima
vlasti ve} se odnosi i na ono {to joj je suprotno: na
mo} koja vreba ispod takvih vrednosti”.29 Drugo, iako
ustavni patriotizam nije nu`no varijanta nacionali-
zma, on jeste – {to normativno i prakti~no mo`e biti
29) J. H. H. Weiler, “Federalism Without jo{ gore – oblik “gra|anske
Constitutionalism: Europe’s Sonderweg”, religije”; to jest, uop{teno
u Kalypso Nicolaïdis i Robert Howse (ur.),
The Federal Vision: Legitimacy and Levels govore}i, u najgorem slu~a-
of Governance in the United States and ju oblik kolektivnog samoo-
the European Union (Oxford: Oxford Uni-
versity Press, 2001), str. 54–70; ovde str.
64.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 89
bo`avanja, ili bar ideologija koja ~ini da se gra|ani di-
ve svom ustavu i svojim gra|anskim mitovima kao
kvazitrascendentnim objektima.
Te primedbe o~ito deluju u sasvim razli~itim filozof-
sko-normativnim i empirijskim ravnima. Me|utim,
obe pokre}e izvesno nepoverenje prema onome {to bi-
smo skra}eno mogli nazvati “identitetskom logikom”.
Evo na {ta mislim: kriti~ari koji su izrekli prethodno
navedene primedbe vide ustavni patriotizam kao ob-
lik “politi~kog identiteta”, i premda nije nu`no da se
svi naredni koraci u rezonovanju objasne, iz toga na-
vodno sledi da “identiteti” uvek isklju~uju i da nemi-
novno zahtevaju “Drugog”, ako ne ba{ i neprijatelja.
Tvrdi se da “politi~ke vrednosti mogu biti jednako
u~inkovita obele`ja grupnog identiteta i jednako is-
klju~ive kao i etni~ka svrstavanja”, i da, {tavi{e,
ustavni patriotizam ostaje unutar “tradicije dr`avljan-
stva nacionalne dr`ave”.30
Izazovno je odgovoriti na ove primedbe redefinisa-
njem ustavnog patriotizma kao samo jednog oblika
kritike. On bi tako mogao postati sredstvo za “odbija-
nje identifikacije”, umesto da i sam bude neki oblik
“identifikacije”; tako bi tako|e mogao lak{e ispuniti
normativni zahtev za “podr`avanje inkluzije drugog i
otvaranje prema njemu”, koji je postavio jedan kriti-
~ar ustavnog patriotizma.31 “Identitetska logika”, da
tako ka`em, naprosto je onesposobljena ako ustavni
patriotizam vi{e nije ni na koji neposredan na~in po-
vezan sa konceptualizova- 30) Dora Kostakopoulou, “Thick, Thin and
njem onoga {to je zajedni~- Thinner Patriotisms: Is This All There is?”,
Oxford Journal of Legal Studies 26, no. 1
ko gra|anima; umesto toga, (2006), str. 73–106; ovde str. 79 i 83.
on postaje kritika u ime 31) Vidi Markell, “Making Affect Safe for
Democracy?”; Kostakopoulou, “Thick, Thin
and Thinner Patriotisms”, str. 74.
90 Jan-Werner Müller
univerzalisti~kih normi i vrednosti onoga {to im jeste
zajedni~ko.
Razume se da je uvek mogu}e tvrditi da ustavni pa-
triotizam treba pre svega da bude u slu`bi kritike, sve
dok se ne uspostavi ustavni patriotizam kao potpuno
normativno opravdani kolektivni identitet. Ali, mo`e
se re}i i da takav kolektivni identitet nikada ne}e biti
uspostavljen, i da savr{eni spoj normativnih te`nji i
jedne stvarno postoje}e ustavne kulture – ustavni pa-
triotski “dogovor”, ako ho}ete, ili, mo`da, zatrpavanje
onoga {to je Samuel Huntington jednom nazvao pro-
cepom izme|u ideja i institucija – nije ni mogu} ni su-
{tinski po`eljan.32 Stoga bi se pouzdano moglo tvrdi-
ti da kritika podstaknuta ustavnim patriotizmom zasi-
gurno jeste permanentna i nikada ne}e proizvesti ni-
{ta nalik na neproblemati~nu gra|ansku identifikaciju
sa postoje}om ure|enom zajednicom, po{to nijedan
stvarno postoje}i ustav, ili, op{tije re~eno, nijedna
stvarno postoje}a dr`avna struktura nikada ne}e biti u
stanju da ispuni o~ekivanja utemeljena u ~istom uni-
verzalizmu. Takav nedostatak ispunjenja ujedno }e
dati zamah neprekidnoj borbi za sve potpunije, iako
nikada potpuno, ispunjenje univerzalisti~kih ideala.
Ja sam sâm bio ranije predlo`io upravo tu sliku
ustavnog patriotizma usredsre|enog na zadatak i sva-
kako ne `elim da je se ovde odreknem; ali, ~ini mi se,
ako se samo istakne kritika, to je zapravo isuvi{e lak
na~in da se odgovori na navedene primedbe. Time se
32) Vidi tako|e Rogers M. Smith, “The pre}utno pretpostavlja da }e
‘American Creed’ and Constitutional The- istrajati i druge vrste kolek-
ory”, Harvard Law Review 95, no. 7 (1982),
str. 1691–1702. Otpor prema zaokru`eno- tivnih identiteta, protiv ko-
sti i punom otelovljenju mo`e se potpuni- jih ustavni patriotizam kao
je teoretizovati pojmovnim sredstvima ko-
ja su predlo`ena u demokratskoj teoriji
Claudea Leforta. Zahvaljujem se Helder de
Schutter za ovu primedbu.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 91
kritika mo`e delovati; i, na osnovu onoga {to se ~ini
prili~no mehanicisti~kim modelom, izgleda da se
ustavni patriotizam zami{lja kao neprekidno pregnu-
}e “pro~i{}avanja” politi~ke kulture. Dakle, tu postoji
jedna su{tinski neobrazlo`ena premisa da je politi~ka
stabilnost ve} osigurana u nekom obliku; ujedno, tu je
i tvrdnja da }e svaka politi~ka kultura stalno biti za-
ga|ena nelegitimnim oblicima partikularizma, koga
onda treba odstraniti u ime ustavnog patriotizma. Sve
to samo je deo pri~e; to ne mo`e biti cela pri~a. Ili, ako
ho}ete, to je samo jedno lice ustavnog patriotizma, a
ustavni patriotizam, kao {to rekoh, poput Janusa uvek
ima dva lica.
Dakle, u vezi sa prvom primedbom, ideja da je
ustavni patriotizam u stvari oblik etatisti~kog nacio-
nalizma po~iva na razlikovanju kulturnog od politi~-
kog nacionalizma.33 Kulturni nacionalizam, ka`e se,
pretpostavlja da oni koji dele “zajedni~ku istoriju i
dru{tvenu kulturu imaju temeljni, moralno bitan inte-
res da se dr`e svoje kulture i prenose je s generacije na
generaciju”.34 S druge strane, politi~ki nacionalizam
poziva se na ideju da gra|ani jedne dr`ave moraju de-
liti homogenu nacionalnu kulturu kako bi ta dr`ava
ostvarila politi~ke vrednosti poput pravde, dobrobiti,
mo`da ~ak i slobode. Chaim Gans obrazla`e da etati-
sti~ki nacionalizam oblikuje “stav... prema kome je za-
jedni~ka nacionalna kultura uslov ili sredstvo za
ostvarenje politi~kih vrednosti koje ne proizlaze iz na-
cionalnih kultura niti slu`e njihovoj za{titi”.35 Jedno-
stavno re~eno, za kulturni nacionalizam kultura je
svrha, dok politi~ki nacionalizam koristi kulturu kao
sredstvo. Prema toj analizi – i na prvi pogled ne bez-
33) Gans, The Limits of Nationalism.
34) Ibid., str. 7.
35) Ibid., str. 15.
92 Jan-Werner Müller
razlo`no – ustavni patriotizam mo`e se svrstati uz
etatisti~ki nacionalizam.
Va`no je uvideti snagu primedbe koja mo`e proiste-
}i iz te razlike (ne tvrdim da sâm Gans zaista izvodi
normativnu primedbu one vrste kojom se ja ovde ba-
vim). Prvo, ustavni patriotizam, u meri u kojoj je on
zaista oblik gra|anske privr`enosti ili politi~ke odano-
sti – a ne slobodnoplutaju}i skup univerzalisti~kih
uverenja – neminovno mora biti usredsre|en na dr`a-
vu. Drugo, u meri u kojoj je ustavni patriotizam usred-
sre|en na posebnu ure|enu zajednicu i te`i izgradnji
homogene politi~ke kulture kojoj je svojstven zajed-
ni~ki skup uverenja koje se ti~u normi i vrednosti, on
je neminovno oblik nacionalizma.
Naravno, primedba propada ako se, vi{e-manje po
direktivi, nacionalizam odredi kao ~isto kulturni feno-
men. Ali, opet, to bi stvari ~inilo isuvi{e lakim. Izuzev
ako ga ne shvatimo kao puku kritiku, primedba u prvi
36) Andrew Vincent, Nationalism and plan isti~e da je ustavni pa-
Particularity (Cambridge: Cambridge Uni- triotizam neminovno etati-
versity Press, 2002), str. 110–135. Ovako
Vincent: “Patriotizam... izra`ava tragi~nu sti~ki i partikularan na ta-
dvojnost unutar dr`ave. Dr`ava je i pravna kav na~in da se ne razlikuje
apstrakcija, koja u isto vreme otelovljuje –
od nacionalizma. Istorijski,
kao republika, ili u liku suverena, ili kao
ustavna demokratija – mno{tvo prili~no patriotizam je zapravo bli`i
brutalnih mo}i, i moralna i relegiozna te- “dr`avnim razlozima” od
ma koja podsti~e na ljubav i samopo`r-
tvovnost” (ibid., str. 133). Me|utim, za je- kulturnog nacionalizma, ko-
dan pronicljiv argument u prilog tome da ji se javlja krajem osamnae-
se patriotizam shvati kao specifi~no mo-
stog stole}a.36 Kriti~ari bi
deran i nu`no dvosmislen, vidi Reinhart
Koselleck, “Patriotismus: Gründe und onda mogli biti u isku{enju
Grenzen eines neuzeitlichen Begriffs”, u da ka`u da je ustavni patrio-
Robert von Friedeburg (ur.), “Patria” und
“Patrioten” vor dem Patriotismus: Pflic-
tizam naprosto gra|anski
hten, Rechte, Glauben und die Rekonfigu- nacionalizam, a i gra|anski
rierung europäischer Gemeinwesen im 17.
Jahrundert (Wiesbaden: Harrassowitz,
2005), str. 535–552.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 93
nacionalizam ipak je nacionalizam neke vrste, i nije
automatski manje bremenit opasnostima u pore|enju
sa kulturnim nacionalizmom. Pogotovo zato {to ipak
te`i homogenizaciji gra|ana, navodno neophodnoj za
demokratiju, na na~in koji je prepoznatljiv jednom an-
tiliberalu poput Carla Schmitta, i koji vi{e ili manje ne-
posredno ugro`ava vrednosti kao {to su inkluzivnost,
individualnost i razli~itost.
Po mom mi{ljenju, odbrana ustavnog patriotizma
koja uspe{no opovrgava njegovo izjedna~avanje sa
etatisti~kim nacionalizmom trebalo bi otprilike ovako
da izgleda: mora se ponovo ista}i da ustavni patrioti-
zam sam po sebi nije opravdanje jedne posebne ure-
|ene zajednice, da ostavimo po strani to {to ne jem~i
njenu politi~ku stabilnost, naprosto zato {to norma-
tivno supstancijalan pojam ustavnog patriotizma po-
~iva na ideji o u~estvovanju u politi~kom prostoru pod
fer uslovima. Ustavni patriotizam ne mo`e stvoriti
motivaciju za prihvatanje jedne takve ideje ni iz ~ega,
ali mo`e opravdati stalnu posve}enost toj ideji i podr-
`ati takvu posve}enost.
Me|utim, glavna je stvar ovo: ustavni patriotizam
ne oblikuje homogenost individualnih uverenja, kao
ni dodeljenih ili izabranih identiteta, koja posle napro-
sto slu`i za nametanje drugih politi~kih ili dru{tvenih
vrednosti. Ustavni patriotizam, u supstancijalnoj nor-
mativnoj verziji koja se ovde zastupa, vredan je sam
po sebi i, umesto da jednostavno podupire pravdu ili
druge vrednosti, zapravo konceptualizuje uverenja i
sposobnosti gra|anstva posve}enog pravdi i drugim
vrednostima (na primer, u obliku ideje o u~estvovanju
u zajedni~kom politi~kom prostoru pod fer uslovima
94 Jan-Werner Müller
saradnje). Nacionalizam – to jest, preciznije, “povere-
nje” zasnovano na nacionalnoj istosti – jeste sredstvo
u ideologijama koje zaista mo`emo nazvati “etatisti~-
kim nacionalizmom”; on nije dobro samo po sebi (za
razliku od kulturnog nacionalizma koji odre|uje kul-
turu nacije kao vrednost samu po sebi). S druge stra-
ne, ustavni patriotizam, kako je ovde odre|en, ne mo-
`e se odvojiti od pravde, ili solidarnosti, i videti jed-
nostavno kao sredstvo.
Zato je ustavni patriotizam fundamentalno razli~it
od logike koja podupire liberalni nacionalizam u ta-
kvoj meri da je zapravo liberalni nacionalizam koji
koristi zajedni~ku kulturu kao sredstvo za dru{tvenu
solidarnost, prema Gansovoj tipologiji, upravo oblik
etatisti~kog nacionalizma. Ustavni patriotizam, napro-
tiv, nije prevashodno vezan za dr`avu, nego za poli-
ti~ke principe i normativno je vredan sam po sebi –
~ak i ako nije, kako je ve} obja{njeno, u pravom smi-
slu normativna teorija ili opravdanje. Stoga, mo`da
paradoksalno, ispravno odre|en ustavni patriotizam
jeste sam po sebi dobar, iako je, kao pojam, normativ-
no zavisan.
[ta onda da se ka`e o sumnji da je ustavni patrioti-
zam oblik gra|anske religije? Mo`e biti od pomo}i da
se uop{teno razlikuju tri na~ina razmi{ljanja o “gra-
|anskim religijama”. Prvo, postoji ono {to se mo`e
nazvati jakom religioznom verzijom, kada religija pre-
sudno strukturira politi~ki `ivot. Paradigmati~an slu-
~aj takvog, religioznog “strukturiranja” dru{tva razra-
dio je Marcel Gauchet;37 svako ozbiljno razmatranje
pitanja o “gra|anskoj religiji” mora na po~etku uzeti
37) Marcel Gauchet, The Disenchantment u obzir Gauchetovu tvrdnju
of the World: A Political History of Religion,
preveo Oscar Burge (Princeton: Princeton
University Press, 1997).
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 95
da takvo, potpuno religiozno strukturiranje dru{tva
naprosto nije mogu}e u modernim uslovima, posle
onoga {to je Gauchet nazvao ~uvenom frazom “izla-
ska iz religije”. A ako se takva strukturacija – ili pre-
ure|enje – poku{a u modernim uslovima, ishod }e bi-
ti neki oblik totalitarizma.38
Drugo, postoji klasi~na rusoovska verzija prema ko-
joj su op{tije odre|ena religiozna uverenja, ili “prirod-
na religija”, ili religion du citoyen, sredstvo koje ~ini
mogu}om odre|enu vrstu republikanske politike. To je
sentiment koji su u jednoj tvrdnji sa`eli dvadesetove-
kovni rusoovci: “Na{a vlada nema smisla ako nije ute-
meljena na duboko pro`ivljenoj religioznoj veri – {ta
god to bilo.” To je, dakle, u su{tini funkcionalisti~ki
pogled na religiju, shvatanje koje se prema religiji od-
nosi instrumentalno.
Tre}e, postoji slabija, kvazisociolo{ka tvrdnja po ko-
joj gra|anska religija denotira vi{e ili manje metafori~-
ko prizivanje pojmova, sposobnosti i pona{anja {to se
obi~no povezuju sa religijom; i, naro~ito, shvatanje tih
pojmova, sposobnosti i pona{anja kada se oni prenesu
sa religioznih na politi~ke objekte. Obo`avanje simbo-
la kao {to je zastava, nacionalne himne, zakletve na
vernost, ceremonije na grobovima velikh dr`avnika,
“Dan Ustava”, ~ak i ratni brodovi nazvani po ustavu –
sve su to, onda, stvari gra|anske religije, u kojoj je “re-
ligija” u krajnjem slu~aju samo metafora za proces
stvaranja i ja~anja “simboli~ke snage” poretka.39
Ovde ocrtana podela o~ito je gruba, ali za moje svr-
he mo`e biti dovoljno da 38) Marcel Gauchet, La condition histori-
ka`em da je jasno da kriti- que: Entretiens avec François Azouvi et
Sylvain Piron (Paris: Gallimard, 2005), str.
~are ustavnog patriotizma 373.
39) Vidi tako|e Dieter Grimm, “Integra-
tion by Constitution”, I-CON 3, no. 2–3
(2005), str. 193–208).
96 Jan-Werner Müller
ti{ti tre}a vrsta gra|anske religije. Treba da se pitamo
{ta su ta~no te normativne brige i jesu li one uop{te
opravdane. Ovde bih razlikovao dve normativne pret-
nje: s jedne strane, obo`avanje – ustava, se}anja na
istorijske doga|aje, posebnih istorijskih li~nosti, ili li-
eux de mémoire, posebno onih u vezi sa ustavom –
mo`e podsta}i ono {to bismo mogli nazvati oblicima
“nekriti~kog gra|anstva”. Mo`da je istina da “ustavi
ne `ive od samog teksta” i da “ustavne zajednice”
uvek ~ine “zajednice se}anja i iskustva”.40 Ali razne
“zajednice” dozvoljavaju prili~no razli~ite nivoe prei-
spitivanja i kritike, i ono {to Jean-Marc Ferry naziva
“konsenzus postignut konfrontacijom” vrlo se razliku-
je od konsenzusa ostvarenog kultnim praksama, ili
onim {to je Louis Hartz jednom nazvao “konformisti~-
kim etosom”.
Obrasci ustavnog obo`avanja mogu ohrabriti poli-
ti~ke elite na strate{ku manipulaciju takvim ustavnim
simbolima, ili podsta}i nadmetanje u “zaposedanju” i
“utvr|ivanju” zna~enja takvih simbola kako bi se
obeshrabrilo ili, u krajnjem slu~aju, potpuno onemo-
gu}ilo politi~ko suprotstavljanje. U nedostatku takvih
neliberalnih scenarija, na~elno bi mogao biti slu~aj da
“ja~anje pokloni~kih aktivnosti”, kako se to zbilo na
primer u Sjedinjenim Dr`avama dvadesetih godina 20.
veka, mo`e biti pouzdan znak dubljih, strukturnih
“problema demokratije” koji se poku{avaju re{iti – u
40) Hans Vorländer, “Integration durch tom slu~aju politi~ka teori-
Verfassung? Die symbolische Bedeutung ja, umesto da nudi teorije o
der Verfassung im politischen Integration-
sprozess”, u idem (ur.), Integration durch ja~anju aktivnosti, treba da
Verfassung (Wiesbaden: Westdeutscher se bavi tim dubljim proble-
Verlag, 2002), str. 9–40; ovde str. 21.
mima.41 Ho}u da ka`em da
41) Michael Schudson, The Good Citizen:
A History of American Civic Life (Cambrid-
ge, Mass.: Harvard University Press, 1998),
str. 203.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 97
mo`e postojati nepatvorena pogodba izme|u demo-
kratskog preispitivanja i ustavnog obo`avanja, i u
najmanju ruku je mogu}e zamisliti da ustavni patrio-
tizam pogubno ja~a potonje umesto da stvara mogu}-
nost za prvo.
S druge strane stoje pretnje “gra|anskog milenari-
zma” i onoga {to bi se moglo nazvati “sindromom iza-
branog naroda”, {to se, kako je to pokazao John Po-
cock, ~esto povezuje sa republikanskom politikom.42 Iz
perspektive socijalne psihologije mo`e se naprosto re-
}i da je vrlo te{ko izbe}i pomeranje od sakralizacije
ne~ijeg uverenja ka uverenju u njegovu superiornost,
iako takvo pomeranje ni na koji na~in nije pojmovno
neminovno. Taj misionarski impuls, ili, ako ho}ete,
kompulsivno nadovezivanje na religioznu imaginaciju,
po~inje onda mnogo vi{e da podse}a na mnoge opise
nacionalizma nego na odbrambene ili za{titni~ke sta-
vove koji se istorijski vezuju sa patriotskom vrlinom.
Moglo bi se lako zaklju~iti da su apstraktnim prin-
cipima liberalno-republikanskog patriotizma izgleda
stalno potrebni konkretni dodaci, ili mo`da ~ak kon-
kretni protivnici {to proizvode moralnu motivaciju da
se ti principi prihvate i da se za njih bori. Ovde se za-
ista pribli`avamo shvatanju patriotizma kao neke vr-
ste neliberalnog i antiindividualisti~kog “ispunjenja
smisla izvedenog iz grupe”, {to kritikuje Kateb, kao i
“vezi izme|u patriotizma i militarizovane smrti”, {to
je tako|e istakao Kateb. Malo je, naravno, mesta za
sumnju da su istorijski patriotizam i ideje o samopo-
`rtvovnosti u tesnoj vezi: pogotovo su hri{}anski ideal
samopo`rtvovnosti i agape ~esto bili preno{eni na
obogotvorenu patriu; patri- 42) J. G. A. Pocock, The Machiavellian Mo-
ment: Florentine Political Thought and the
Atlantic Republican Tradition, sa novim
pogovorom (Princeton: Princeton Univer-
sity Press, 2003).
98 Jan-Werner Müller
otizam je bio oduhovljen, a religija povezana sa dr`a-
votvorstvom.43
I opet postoji jedan lak izlaz – to jest na~in da se od-
govori na sumnje o ustavnom patriotizmu na osnovu
odredbene direktive – ali postoji tako|e i ne{to slo`e-
niji odgovor. Laki izlaz jeste u stvari vra}anje na ori-
ginalni habermasovski pojam ustavnog patriotizma:
smestiv{i svoje shvatanje ustavnog patriotizma unutar
{iroke republikanske tradicije, Habermas nije, podse-
}am, mislio da je mogu} neproblemati~an povratak
prednacionalnom (i predmodernom) patriotizmu u ~i-
joj je `i`i gra|ansko prijateljstvo. “Ustavno obo`ava-
nje” o~ito nije saglasno sa onim {to bismo mogli na-
zvati “pravovernom” verzijom habermasovskog ustav-
nog patriotizma. Naravno, kriti~ar bi mogao primetiti,
utoliko gore po pravovernu verziju habermasovskog
ustavnog patriotizma, jer naprosto ne mo`emo bez
ponosa i prijateljstva. Kriti~ar bi mogao i nastaviti da
ukoliko ustavni patriotizam treba da postane u~inko-
vit kao oblik moralne motivacije, sasvim je verovatno
da }e u igru u}i i pomenute vrste pogubnih dodataka
partikularnosti.
Pretpostavimo za trenutak da je to ta~no. Pretposta-
vimo da su konzistentni postkonvencionalni i posttra-
dicionalni skupovi uverenja i obrazaca pona{anja na-
prosto neodr`ivi s obzirom na slabost volje, na vapaj
za navodnom konkretno{}u, na neodoljivu estetsku
potrebu za simbolizmom i smislom u politici, na mo-
tivacionu snagu i zna~enjsku u~inkovitost prisustva
neprijatelja, ili na bilo koji drugi razlog koji bi kriti~a-
ri ustavnog patriotizma mogli da smisle.44 Tu je onda
43) Vincent, Nationalism, str. 125–135. klju~na ta~ka to da ustavni
44) George Kateb, “Aestheticism and Mo-
rality: Their Cooperation and Hostility”,
Political Theory 28, no. 1 (2000), str. 5–37.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 99
patriotizam – u svojoj supstancijalno normativnoj, a
ne ~isto pozitivisti~koj verziji – sa sobom nosi resurse
za suo~avanje i ispravljanje pogubnih mana i proble-
ma povezanih sa tre}om vrstom gra|anske religije. Ja-
sno je da je za takve ispravke pogotovo potrebno vre-
me da bi po~ele da deluju – u tom slu~aju moglo bi bi-
ti prekasno za neke {to su trpeli “identitetsku” nelibe-
ralnu {tetu koja se povezuje sa ustavnim patrioti-
zmom. Ali, to je i dalje bolje od, recimo, politike libe-
ralnog nacionalizma, koja naprosto u sebi nema nijed-
nu takvu korektivnu te`nju (uz pretpostavku da je li-
beralni nacionalizam zaista nacionalizam, a ne puki
nacionalni liberalizam).
Poku{ao sam da uka`em na to da tri donekle neuo-
bi~ajene primedbe o ustavnom patriotizmu, koje sve
isti~u pogubne mane “identitetske logike” {to se na-
vodno nalazi u srcu ustavnog patriotizma, svakako ni-
su bez vrednosti. Ali, na sve tri se mo`e uspe{no od-
govoriti oslanjanjem na resurse koje normativno bo-
gato shvatanje ustavnog patriotizma mora sadr`ati.
Takvi resursi, `urim da dodam, ne mogu jem~iti da
ustavni patriotizam u praksi ne}e postati neliberalan i
isklju~iv. Na istom tragu, on ne mo`e jem~iti ono {to
se, izuzev sveop{teg neliberalizma, opisuje kao avet
“hoheitliches Integrationsmanagement” †zvani~nog
upravljanja integracijom odozgo‡ posredstvom ustav-
nih sudova, ili ustavni patriotizam par le haut, gde
politi~ke elite propisuju ustavne vrednosti.45 Ali, ni-
sam siguran {ta zaista o~ekuju politi~ki i pravni teo-
reti~ari koji tra`e jemstvo; niti su mi jasna o~ekivanja
onih koji bi od samog po~etka `eleli da osujete “raz-
govor o identitetu” u strahu od “otu|ivanja”, ili pose-
45) Vorländer, “Integration durch Verfas-
sung?”, str. 29.
100 Jan-Werner Müller
`u za {mitovskim re~ima (ovde, homogenost) ~im se
zapodene razgovor o svrstavanju ili ~ak samo o poli-
ti~kom formiranju koalicija. Demokratska politika je-
ste rizi~na, i bez jemstava, pogotovo unutar prostora
{to ga dele slobodni i jednaki gra|ani koji ne `ele da
za njihovu politiku u potpunosti jem~i – ili da je ure-
|uje -dr`ava i koji }e se naravno opirati bilo kakvom
upravljanju grupnom odano{}u odgore. Ustavni patri-
otizam je opklada na ispravan gra|anski stav unutar
tog zajedni~kog prostora i ~ak izvan njega; on nije po-
lisa osiguranja.
Prakti~ni ustavni patriotizam?
Sada }u se kona~no osvrnuti na konkretnija pitanja,
ne ponajmanje zato da bih se pozabavio sumnjom da
je “primenjeni ustavni patriotizam”, {to se institucija
ti~e, naprosto neka varijanta liberalne demokratije i
puka stvar samokriti~nijeg odnosa kada je re~ o ono-
me {to sami gra|ani stvarno ose}aju i misle. Ako je
zaista tako, za{to bi bila potrebna vi{e ili manje op{ta
teorijska aparatura koja se ovde izla`e? U ovom delu
poglavlja, `eleo bih da ka`em ne{to o tome {ta ustav-
ni patriotizam mo`e podrazumevati prakti~no, pogo-
tovo u vezi sa pitanjem “integracije”, kako manjina
tako i dru{tva u celini. Posebnom problemu integraci-
je na nadnacionalnom nivou vrati}u se u tre}em po-
glavlju.
Dozvolite mi da ipak prvo iznesem op{tu tvrdnju.
^ini mi se da se na krajnje op{tem normativnom ni-
vou o “integraciji” mo`e re}i tek ovoliko: postoji sre-
di{nji skup principa koje liberalne demokratije ne
smeju prekr{iti; ali, izuzev tih principa, sve zavisi od
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 101
posebnih istorija i te`nji datih zemalja i manjinski
grupa, kulturnih sistema uverenja, porodi~ne i kla-
novske strukture i tome sli~nog. Ako ka`emo, na pri-
mer, da “muslimanske zajednice” {irom Evrope treba
“integrisati” na odre|eni na~in, to zna~i da pretposta-
vljamo da je ~injenica {to su oni koje treba “integrisa-
ti” muslimani najva`nija stvar koju treba znati – kao
da nema ve}ih razlika izme|u osobe iz druge genera-
cije turskog porekla, bez prava gra|anstva, koja pripa-
da nema~koj srednjoj klasi a otac joj je bio Gastarbe-
iter, i francuskog gra|anina druge generacije, ~iji je
otac bio harki, i borio se protiv al`irskih pobunjenika
na strani francuske vojske u al`irskom ratu za nezavi-
snost. [tavi{e, sam jezik “integracije”, tako zami{ljen,
sugeri{e predstavu o ljudskim bi}ima koja se pomera-
ju, ili uteruju, uokolo prema vi{e ili manje moralnim
{emama dru{tvenog in`enjeringa velikih razmera –
jednu predstavu dakle koja jo{ vi{e utvr|uje svoje ko-
risnike u pogre{nom uverenju da “granice” ili “prago-
vi” mogu biti jasno odre|eni, tako da ljudi mogu biti
jednostavno razvrstani na one iznad i one ispod tog
“praga”, ili na one unutra i one izvan “nacionalne kul-
ture” nad kojom bdiju liberalni nacionalisti.
Po mom mi{ljenju, o “integraciji” se uop{teno mo`e
re}i slede}e: jezgro jezgra skupa principa, {to se inte-
gracije ti~e, jeste pravednost – upravo ideja koja po-
kre}e jako moralno ~itanje ustavnog patriotizma koje
sam ponudio u ovom poglavlju. To pre svega zna~i da
postoji jedan prima facie slu~aj gra|anske inkluzije za
one koji `ive i rade unutar ure|ene zajednice koja se
opredelila za ustavni patriotizam. Stoga je predugo is-
klju~ivanje Gastarbeitera, ili takozvanih nelegalnih
102 Jan-Werner Müller
stranaca – kada je o~ito da ta ljudska bi}a doprinose
zaokru`enoj {emi dru{tvene kooperacije – nedopusti-
vo prema tuma~enju koje se ovde zastupa.
Me|utim, zauzvrat je dopustivo da oni koje treba
uklju~iti ispune odre|ene kriterije – kriterije koji se na
okosnici ustavnog patriotizma mogu jasnije i oprav-
danije odrediti nego, recimo, pod rubrikom liberalnog
nacionalizma. Mislim da je pogre{no gledati na ustav-
ni patriotizam (kako je ovde opisan) i njegovo ispolja-
vanje u konkretnijim programima kao na ne{to {to je
neminovno zaga|eno kulturom i etnicitetom i stoga
isklju~uju}e onako kako je to, na primer, opisala Dora
Kostakopoulou.46 Sasvim je ta~no da testovi za stica-
nje prava gra|anstva sami po sebi ni{ta ne obezbe|u-
ju, i da integracija, kada se razume kao “kolektivni
mentalni proces”, ne mo`e biti “ure|ena zakonom”;47
okru`enje u kojem su doprinosi imigranata i njihovih
potomaka na odgovaraju}i na~in priznati mo`e narav-
no biti daleko bitnije za integraciju i “identifikaciju”
od jednokratne provere politi~kog znanja, {to u sva-
kom slu~aju govori malo o stvarnim politi~kim stavo-
vima osobe koja je zatra`ila pravo gra|anstva. Dekla-
racije o visoko moralnom univerzalizmu ispostavi}e se
u najboljem slu~aju kao hipokriti~ne, ako ne idu za-
jedno sa {emom jednakih mogu}nosti i kulturom ne-
diskriminacije: s razlogom se mo`e tvrditi da je to tra-
gedija francuskog republikanizma, koji obe}ava uni-
verzalnu dostupnost posredstvom dr`ave a ipak gleda
svakodnevnu diskriminaciju u dru{tvu – izuzev ako
dr`ava u stvari ne mo`e da vidi tu diskriminaciju, za-
to {to zabrana kulturnog i etni~kog kodiranja statisti-
ke ~ini dr`avu slepom a dru{tvo ne~itkim.
46) Kostakopoulou, “Thick, Thin and Thin-
ner Patriotisms”.
47) Grimm, “Integration by Constitution”,
str. 196.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 103
Isto tako, znanje glavnog jezika u zemlji mnogo }e
pre doprineti integraciji od ovladavanja specifi~nim
gra|anskim re~nikom. Lako je ovde ispasti povr{an,
premda se povr{nost mo`e na}i na obe strane u ras-
pravi: ~esto se ~ini da zagovornici obaveznih ~asova
jezika nemaju ose}aj da to mo`e biti te{ko ili ~ak po-
ni`avaju}e iskustvo kada odrasle “po{aljete nazad u
{kolu”; dok protivnici jezi~ke nastave prebrzo pretpo-
stavljaju da ni{ta ne ko{ta ako se ure|ene zajednice
osmisle kao “zajednice zajednica” – jer }e tu cenu pla-
titi oni koji su zaklju~ani u specifi~ne zajednice zbog
nedostatka jezi~kih (a i gra|anskih) sposobnosti.
Glavne teze su slede}e: ne odaju znake neprijatelj-
stva svi zahtevi ili o~ekivanja mimo jednostavne pro-
cedure gra|anske registracije; ako se za ne{to isposta-
vi da potvr|uje “identitet”, to ne zna~i da je to prevas-
hodno oblikovano da podupre isklju~ivanje; nije sve
politi~ko ili ~ak istorijsko znanje {to se ~ini va`nim za
pravo gra|anstva automatski isklju~uju}e po etni~koj
osnovi – doga|aji, istorijske li~nosti i sami op{tiji
principi mogu tako|e postati delovi ve}eg narativa
uklju~ivanja. Sve zavisi od toga kako se to radi. Mno-
go toga mo`e se re}i u vezi sa stavom da “~lanstvo...
ima smisla samo ako ga prate rituali ulaska, pristupa,
pripadanja i privilegije”.48 Nema sumnje da takvo pro-
izvo|enje gra|anskog smisla i izgradnja sposobnosti
mogu nekome izgledati glupo ili preterano “moderni-
sti~ki”. Ali to nije jedan o~ito nelegitiman zahtev.
Da se razumemo, ustavni patriotizam nije zami{ljen
kao povratak tradicionalnim – i s razlogom diskredito-
vanim – idealima asimilacionizma kao kulturnog kon-
formizma, koji se ~esto povezuju sa gra|anskim nacio-
48) Benhabib, The Rights of Others.
104 Jan-Werner Müller
nalizmom ({to, zauzvrat, kako se to ~esto nagla{ava,
samo po sebi ni na koji na~in nije indikator stvarne
kulturne otvorenosti, da ne govorimo o socioekonom-
skoj propusnosti). Ustavna patriotska “integracija” nije
naprosto pravilnik za apsorpciju, {to zauzvrat mo`e bi-
ti pravilnik za asimilaciju, {to zauzvrat mo`e biti pra-
vilnik za “akulturaciju” – {to je, drugim re~ima, upravo
lanac neutemeljenih pretpostavki i o~ekivanja koja li-
beralni nacionalizam te`i da podstakne. Naprotiv, sle-
49) Setite se kako je francuska dr`ava de de}i Rogersa Brubakera, mo-
facto stvorila Conseil Français du Culte `emo po`eleti da zamislimo
Musulman, kao i niza Islamkonferenzen,
pokrenutog od strane nema~kog Mini-
pomeranje od “tranzitiv-
starstva unutra{njih poslova. Moglo bi se nog” ka “netranzitivnom”
primetiti da je re~ o prili~no o~ajni~kim shvatanju asimilacije: inte-
poku{ajima da se iza|e na kraj sa izazovi-
ma kulturne razli~itosti sredstvima staro- gracija nije ne{to {to je “nji-
modnog evropskog korporatizma. Me|u- ma” ura|eno, nego je ne{to
tim, reakcije koje su do{le iz francuskih i
{to se zajedni~ki posti`e po-
nema~kih muslimanskih zajednica bile su
isuvi{e blagonaklone da bi se ti poku{aji sredstvom obostranog deli-
jednostavno odbacili kao gruba nastojanja berativnog u~e{}a (najve}im
dr`ave da dru{tvo u~ini ~itkim. Za suptil-
nu raspravu o mnogostrukim, spornim, ali delom pod okriljem dr`ave),
i ~esto jedva primetnim prilago|avanjima ali pre svega “sa njima” – na
francuskog republikanizma, vidi Olivier
takav na~in da se pojavljuje
Roy, La Laïcité à l’Islam (Paris: Stock,
49 Tako
2005); Patrick Weil, La République et sa di- preobra`eno “mi”.
versité (Paris: Seuil, 2005); Riva Ka- shva}ena integracija nor-
storyano (ur.), Les Codes de la différence
(Paris: Sciences Po, 2005); i Cécile Laborde,
mativno ne protivre~i vred-
“Secular Philosophy and Muslim Head- nosti razlike i raznovrsnosti,
scarves in Schools”, The Journal of Politi- nego je prakti~no osmi{lje-
cal Philosophy 13 (2005), str. 305–329; o
kvazizvani~nim opravdanjima nema~kih na da osujeti marginaliza-
Islamkonferenzen, vidi Wolfgang Schäu- ciju i “getoizaciju”, i otuda
ble, “Muslime in Deutschland”, Frankfurter
se razlikuje, pre svega, od
Allgemeine Zeitung, 25. septembar, 2006;
o nema~koj varijanti liberalnog nacionali- “dobro}udnog zanemariva-
zma u obliku ideje o Leitkultur (“vode}a nja”.50
kultura”), vidi Bassam Tibi, “Leitkultur als
Wertekonsens – Bilanz einer missglückten
deutschen Debatte”, Aus Politik und Zeit-
geschichte, B 1–2 (2001), str. 23–26.
50) Brubaker, Ethnicity, str. 116–131.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 105
Dozvolite mi da na kraju predlo`im jedan broj indi-
katora na osnovu kojih mo`emo detektovati stvarno
postoje}i – ili u nastajanju – oblik ustavnog patrioti-
zma – konkretne stvari, dakle, a ne puke re~i. Prvo, da
li je poseban imigracioni re`im jedne zemlje takav da
se na~elno mo`e odrediti kao re`im “univerzalnog po-
rekla”?51 Ili, da li etni~ke preference strukturiraju imi-
gracione programe? Skre}em pa`nju na to da imigra-
cija ne mora nu`no biti naro~ito liberalna (u smislu
velikodu{ne otvorenosti), iako bi ve}a otvorenost sa-
ma po sebi tako|e bila indikator ustavnog patrioti-
zma. Jasne eti~ke preference, me|utim, bile bi na~el-
no vrlo jak pokazatelj liberalnog nacionalizma, gde se
odre|ene etni~ke grupe vide kao lak{e “uklopive” u
“nacionalnu kulturu”.
Drugo, da li su testovi za dobijanje prava gra|an-
stva i rituali pripadnosti usredsre|eni na politi~ke
vrednosti ili su najve}im delom – bilo eksplicitno ili
implicitno – u vezi sa “na~inom `ivota”, nacionalnom
kulturom, ili, ako ho}ete, sa debelim tkivom Sittlic-
hkeit? O~ito je te{ko ovde brzo povu}i ~vrstu razliku.
Uprkos tome, u~estalost pitanja u ~ijoj `i`i je visoka
kultura ili posebno suo~avanje sa izrazito specifi~nim
segmentima na~ina `ivota (kao u slu~aju ne~uvenog
predloga holandske ministarke Rite Verdonk da poten-
cijalni imigranti budu suo~eni sa slikama gej parova
koji se ljube ili `ena sa obna`enim grudima na ho-
landskim pla`ama) mo`e u stvari ukazati na liberalni
nacionalizam a ne na ustavni patriotizam (kao i, na-
ravno, na lo{u politi~ku procenu).
Tre}e, da li se testovi i rituali pripadnosti odnose na
sve koji se prijavljuju? Ne- 51) Chrisitian Joppke, Selecting by Origin:
Ethnic Migration in the Liberal State
(Cambridge, Mass.: Harvard University
Press, 2005).
106 Jan-Werner Müller
doslednosti u tom smislu opet bi ukazale na liberalni
nacionalizam, ili na oblik republikanizma koji ostaje
vi{e ili manje prikriveno pro`et posebnom nacional-
nom kulturom.52 Uzmite tu za primer neuspeo poku{aj
nekih nema~kih dr`ava da primene odre|ene vrste te-
stova isklju~ivo za kandidate za pravo gra|anstva iz
takozvanih islamskih zemalja.
^etvrto, da li je javno opravdanje imigracionih re`i-
ma i prava i obaveza na osnovu pripadanja okrenuto
ka politi~kim vrednostima i ustavnim su{tinama po-
sebno? Ponovo, te{ko je brzo povu}i ~vrstu razliku, ali
postoji jasna razlika izme|u re`ima koji opravdavaju
imigraciju na osnovu rodbinskih veza, ili ekonomske
koristi, ili istorijskih veza i nasle|a.
Peto, kakav je pravni pristup de facto multikulturali-
zmu date zemlje, i, posebno, da li je on konzistentan za
sve etni~ke, verske i kulturne zajednice? Na primer, po-
stoji li libertinski re`im slobode govora ili onaj koji bi
se mogao nazvati “dignitetskim”, zato {to nema~ki kao
i drugi tipovi kontinentalnih evropskih zakona izri~ito
priznaju dostojanstvo kolektiva i mogu}nost da mu se
nanese uvreda?53 Ako je tome tako, da li je ono {to se
pokazuje kao kultura ve}ine predmet posebne za{tite
(na na~in na koji, recimo, Turski kazneni zakon smatra
52) O danskom slu~aju kao mo`da ne{to “uvredu turskosti” ka`nji-
manje o~itom primeru univerzalizma is- vom)? Ne tvrdim da je jedno
punjenog nacionalnim i religijskim parti-
kularizmom, vidi Per Mouritsen, “The Par- nu`no pokazatelj ustavnog
ticular universalism of a Nordic civic na- patriotizma a drugo odstu-
tion: Common Values, state religion and
Islam in Danish political culture”, u Tariq
panje od njega; naprotiv, pi-
Modood et al. (ur.), Multiculturalism, Mu- tanje je u vezi sa konzisten-
slims and Citizenship: A European Appro- cijom bilo libertinskog bilo
ach (London: Routledge, 2006), str. 72–93.
53) James Q. Whitman, “The Two Western dignitetskog pristupa. Ne-
Cultures of Privacy: Dignity versus Li-
berty”, Yale Law Journal 113 (2004), str.
1151–1221.
Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 107
konzistentnost bi ukazivala na liberalni (ili ~ak nelibe-
ralni) nacionalizam, a ne na ustavni patriotizam.
[esto, na koji na~in se od imigranata, a pogotovo od
kandidata za pravo gra|anstva o~ekuje da zauzmu
stav prema “te{koj nacionalnoj pro{losti” – poput su-
~esni{tva zemlje u Holokaustu ili njenog kolonizator-
skog nasle|a? Da li se od imigranata tra`i da usvoje ta-
kve kriti~ke stavove s obzirom na nacionalnu pro{lost
ve}ine? Ili oni treba da stvore “politku `aljenja” koja
ima smisla u odnosu na istorije i nacionalne narative
njihovih (ili, recimo, njihovih roditelja) zemalja pore-
kla? Bilo bi pogre{no misliti da zauzimanje kriti~kog
stava prema te{koj pro{losti zemlje doma}ina nu`no
ukazuje na liberalni nacionalizam, tako da sada svi
preispituju i odr`avaju isti nacionalni identitet ili pro-
jekt. Niti je realisti~no misliti da sve te{ke pro{losti
mogu lako proizvesti “univerzalne pouke”, tako da se
nacionalna specifi~nost na neki na~in sasvim zaobi|e
– {to je te{ko}a kojoj }u se vratiti u slede}em pogla-
vlju. Moj utisak u vezi s tim je da bi naglasak na “uni-
verzalnim poukama”, ako je verodostojan, ukazivao na
ustavni patriotizam, jednako kao i inkluzivniji pristupi
u ~ijoj su `i`i “isprepletene istorije” ili histories cro-
isées. Potonje bi bilo naro~ito jasan znak da politi~ke
kulture postaju poroznije u procesu otvaranja jednih
prema drugima. Me|utim, da bi se ovim pitanjima pri-
stupilo smislenije, o~ito treba da prestanemo da se
usredsre|ujemo na pojedina~ne ure|ene zajednice. Do-
zvolite mi stoga da pre|em na kontinent ~ije su istori-
je nesumnjivo ~vrsto isprepletene, i koji uz to mo`e
najuverljivije tvrditi da je dostigao neku vrstu otvara-
nja ure|enih zajednica jednih prema drugima.