GLEDANJE I BITISANJE

Naravno, nisu sve promene paradigme trenutne. Nasuprot mojoj instant spoznaji u metrou, iskustvo
promene paradigme koju smo doživeli Sandra i ja po pitanju našeg sina bilo je sporo, mučno
i namerno iskustvo. Pristup kojem smo prvobitno pribegli bio je rezultat dugogodišnjeg uslovljavanja i
iskustva u etici ličnosti. Bila je to posledica dubljih paradigmi kojih smo se pridržavali kao sopstvenih
roditeljskih uspeha, kao i vrednovanja uspeha naše dece. Dok god nismo menjali te osnovne paradigme,
ne želeći da stvar sagledamo iz drugog ugla, nismo bili u stanju da stvorimo ogromnu promenu u
situaciji i u nama samima.
Da bismo drugačije gledali na našeg sina, Sandra i ja smo morali
da budemo drugačiji. Naša nova paradigma je nastala kada smo počeli
da ulažemo u rast i razvoj sopstvenih karaktera.
Iznutra - Spolja 37
Paradigme su nerazdvojive od karaktera. Bitisanje je gledanje u
ljudskoj dimenziji. Ono što vidimo je usko povezano sa onim što jesmo.
Ne možemo previše da promenimo naše gledanje bez istovremenog
menjanja našeg bitisanja, i obrnuto.
Sto se tiče mog iskustva instant promene paradigme u metrou,
promena mog gledanja bila je rezultat - i ograničenje - mog osnovnog
karaktera.
Siguran sam u to da postoje ljudi koji, uprkos momentalnom
uživljavanju u datu situaciju, ne bi osećali ništa više od uboda krivice
ili senke žaljenja dok sede u neprijatnoj tišini pored tužnog i očajnog
čoveka. S drage strane, podjednako sam siguran u to da postoje ljudi
koji bi bili daleko osećajniji, koji bi uspeli da prepoznaju da je u pitanju
dublji problem i pruže ruku razumevanja i pomoći.
Paradigme su moćne zato što čine ugao iz kojeg gledamo svet.
Moć promene paradigme je suštinska moć ogromne promene, bilo da
je ta promena trenutna, bilo da je u pitanju spor i nameran proces.
PRINCIPIJELNA PARADIGMA
Etika karaktera se bazira na osnovnoj ideji da postoje principi koji
upravljaju ljudskim uspehom - prirodni zakoni u ljudskoj dimenziji
koji su podjednako stvarni, postojani i nesumnjivo „prisutni" poput
zakona gravitacije u fizičkoj dimenziji.
Ideja realnosti - uticaja - ovih principa može da se obuhvati
drugim iskustvom promene paradigme, kao što je to ispričao Frank
Kok u Protokolu, magazinu Instituta ratne mornarice.
Dva ratnička broda poslata su na vojnu vežbu na otvoreno more
gde su provela nekoliko dana po teškom olujnom vremenu. Služio
sam na predvodničkom ratnom brodu i stražario na mostu kada je
počelo da se smrkava. Vidljivost je bila loša po gustoj magli tako da je
kapetan ostao na brodu, kontrolišući sve aktivnosti.
Ubrzo je pao mrak i stražar na krilu mosta je prijavio: „Svetlo, u
pravcu desnog pramca."
,,Je li nepomično ili se kreće po krmi?" upitao je kapetan.
Stražar je uzvratio: „Nepomično, kapetane", što je značilo da smo
izloženi opasnosti od sudara sa tim brodom.
Kapetan je pozvao signalizera i naredio: „Signaliziraj: Na vašem
smo kursu, savetujem vam da promenite kurs za 20 stepeni."
Povratni signal je glasio: „Savetujem vam da promenite kurs za
20 stepeni."
38 7 NAVIKA USPEŠNIt I LJLDI
Kapetan je dreknuo: „Pošalji, ja sam kapetan, menjaj kurs za 20
stepeni."
,,Ja sam mornar druge klase", odgovorio je ovaj. „Bolje menjajte
kurs za 20 stepeni."
Kipteći od besa, kapetan je povikao: „Salji: Ovo je ratni brod.
Menjajte kurs za 20 stepeni."
Svetlosni odgovor je glasio: „Ovo je svetionik."
Promenili smo kurs.
Iskustvo promene paradigme kod kapetana - i kod nas koji ovo
čitamo - stavlja situaciju u potpuno drugačiju vizuru. Možemo da
vidimo stvamost koja je zamenjena njegovom limitiranom percepcijom
- stvarnost koja nas nagoni na to da razumemo vrednost sopstvenog
života kao što je to učinio kapetan u magli.
Principi su poput svetionika. Oni predstavljaju prirodne zakone
koji ne mogu da se prekrše. Kao što je Sesil B. Demil poručio u svom
sjajnom filmu Deset zapovesti, ,,Mi ne možemo da prekršimo zakon.
Možemo samo da se skršimo o njega."
Neke osobe mogu da gledaju na svoje živote i odnose s drugim
ljudima kao na paradigme ili mape koje se projavljuju u njihovim
doživljajima i uslovljavanjima; međutim, te mape ne predstavljaju
teritoriju. One su „subjektivna stvarnost", samo pokušaj opisivanja
teritorije.
„Objektivna stvarnost", ili sušta teritorija, sastoji se iz principa
„svetionika" koji upravlja rastom i srećom čoveka - prirodnim zakonima
koji su utkani u svako civilizovano društvo kroz istoriju i čine korene
svake porodice i institucije koja postoji i napreduje. Stepen do kojeg
naše mentalne mape precizno opisuju teritoriju ne menja njihovo
postojanje.
Stvarnost takvih principa ili prirodnih zakona postaje očigledna
svima koji duboko razmišljaju i ispituju cikluse istorije društva. Ovi
principi iznova izbijaju na površinu i nivo u kojem ih narod jednog
društva prepoznaje i živi u harmoniji s njima, usmerava ih ili prema
preživljavanju i stabilnosti ili prema dezintegraciji i destrukciji.
Principi o kojima govorim nisu ezoterijske, misteriozne ili
„religijske" ideje. Ne postoji nijedan princip koji će obrađivati ova
knjiga a koji se poistovećuje sa specifičnim verovanjem ili religijom,
uključujući i moj lični. Ovi principi su deo svake priznate religije, kao
i priznatih društvenih filozofija i etničkih sistema. Oni su dokazani i
svaka osoba može lako da ih proceni. Može se reći da su ti principi ili
prirodni zakoni deo ljudskog stanja, ljudske svesti i ljudske savesti.
Kao da obitavaju u svim ljudskim bićima, bez obzira na društvenu
Iznutra - Spolja 3