Uredba za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i 

vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu 
poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih 
obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda 
Uredba je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 41/1991, 44/1991 i 4/1992. 
(na kraju teksta videti odluke USS i ukinute/brisane članove Uredbe) 
 
Član 1.
Ovom uredbom bliže se uređuju odnosi od značaja za izvršenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja 
prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda 
i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni 
glasnik RS", broj 18/91 ‐ u daljem tekstu: Zakon).  

Član 2.
Ranijim sopstvenikom, u smislu Zakona, smatra se lice koje je bilo sopstvenik zemljišta u momentu kad 
je to zemljište postalo društvena svojina po osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu 
društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama (u daljem tekstu: Zakon o 
poljoprivrednom zemljišnom fondu) ili po osnovu konfiskacije zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog 
otkupa poljoprivrednih proizvoda po propisima o obaveznom otkupu (u daljem tekstu: konfiskovano 
zemljište).  

Pravnim sledbenikom smatraju se zakonski naslednici ranijeg sopstvenika, kao i lica koja svoje pravo na 
oduzeto zemljište, kao univerzalni sukcesori, izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu 
raspravljanja po odredbama Zakona.  

Član 3.
Zemljište koje je oduzeto po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu i konfiskovano zemljište, koje 
je od momenta oduzimanja do 28. avgusta 1990. godine po nekom od pravnih osnova otuđeno iz 
društvene svojine i sada se nalazi u privatnoj svojini, nije predmet vraćanja, već će se u ovakvim 
slučajevima postupiti u smislu člana 1. stav 4. Zakona.  

Član 4.
- prestao da važi -
Član 5.
Organ iz člana 3. stav 1. Zakona (u daljem tekstu: organ) kad primi zahtev za vraćanje zemljišta, zavodi 
zahtev u evidenciju, preduzima potrebne radnje u cilju upotpunjavanja zahteva i odmah obaveštava 
komisiju o podnetim zahtevima i o radnjama koje treba preduzeti.  

Evidencija iz stava 1. ovog člana naročito sadrži redni broj zahteva, podatke o podnosiocu zahteva i 
podatke o zemljištu čiji se povraćaj traži (katastarski podaci, površina i kultura, stanje nepokretnosti i 
dr.).  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
 

Član 6.
- brisan -
Član 7.
Komisija može u toku celog postupka upotpunjavati činjenično stanje i o onim činjenicama koji nisu bile 
iznete ili još nisu utvrđene, kako bi se utvrdile sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje po 
zahtevu.  

Komisija može da zahteva da organ preduzme radnje u postupku određene u smislu stava 1. ovog člana, 
osim donošenja rešenja, kao i zaključaka kojima se onemogućava dalje vođenje postupka.  

Službeno lice je dužno da na prvoj sednici komisiju upozna sa radnjama iz stava 2. ovog člana. Komisija 
može naložiti preduzimanje novih radnji u cilju upotpunjavanja činjeničnog stanja.  

Član 8.
Rešenje komisije potpisuje predsednik komisije, a zapisnik o većanju i glasanju i članovi komisije.  

Član 9.
Ako komisija nema svoj pečat, koristi pečat skupštine opštine.  

Član 10.
Građani iz člana 2. stav 4. Zakona prisustvuju radu komisije u svojstvu poznavalaca mesnih prilika, 
pomažu po potrebi kod identifikacije nepokretnosti koja je predmet vraćanja, daju podatke na okolnosti 
poznavanja lica o čijoj se imovini radi i sl.  

Građani iz stava 1. ovog člana upisuju se u zapisnik o radu komisije kao prisutni, s tim što ne učestvuju u 
vođenju postupka, nemaju ovlašćenja za preduzimanje radnji u postupku, osim postupanja po zahtevu 
komisije, ne potpisuju zvanična akta i ne učestvuju u odlučivanju.  

Građane za svaku mesnu zajednicu određuje skupština mesne zajednice.  

Član 11.
Ako raniji sopstvenik uz zahtev ne podnese dokaze o činjenicama na osnovu kojih se može odlučiti o 
zahtevu, komisija će preduzeti sve što je potrebno za utvrđivanje činjeničnog stanja i što odgovara 
konkretnom slučaju (isprave, izjave stranaka, svedoci, veštaci, uviđaj i dr.).  

U slučaju da komisija treba da pribavi ispravu koja se nalazi kod državnog organa ili drugog pravnog lica, 
a stranka koja se pozvala na tu ispravu ne može da je pribavi, komisija će tu ispravu pribaviti po 
službenoj dužnosti.  

Član 12.
Pri odlučivanju po zahtevu za vraćanje zemljišta iz kompleksa uređenog zemljišta na kome je izgrađen 
hidro‐melioracioni sistem, vodiće se računa da se ne naruši funkcija tog sistema.  

Odnosi koji nastanu promenom vlasnika u vezi sa korišćenjem sistema na tom zemljištu uređuju se 
ugovorom.  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
 Član 13.
U slučaju iz člana 6. stav 5. Zakona komisija će preko nadležnog organa za geodetske poslove sačiniti 
popis ranijih sopstvenika i zemljišta u kompleksu u kome su ispunjeni uslovi za vraćanje i izračunati 
srazmeru umanjenja površine po jednom hektaru, nezavisno od toga da li su svi sopstvenici podneli 
zahteve za vraćanje zemljišta.  

Pre sačinjavanja popisa u smislu stava 1. ovog člana komisija će javnim oglasom obavestiti ranije 
sopstvenike da će se vraćati zemljište iz kompleksa i da postoji mogućnost srazmernog umanjenja u 
smislu člana 6. stav 5. Zakona i pozvaće ih da u roku od 30 dana podnesu zahtev za vraćanje zemljišta.  

Član 14.
- brisan -

Član 15.
Ako zaostavština ranijeg sopstvenika nije raspravljena, a nije sporno da su podnosioci zahteva jedini 
naslednici, i koji deo svaki od njih nasleđuje, komisija će odlučiti o vraćanju zemljišta prema njihovim 
naslednim delovima.  

Ako zaostavština ranijeg sopstvenika nije raspravljena, i nije sporno da su podnosioci zahteva njegovi 
jedini naslednici, ali su sporni njihovi nasledni delovi (zato što je oduzeto zemljište bilo zajednička 
imovina bračnih drugova, zajednička imovina članova porodične zajednice i sl.), komisija može odlučiti, 
ako se naslednici saglase, da im se oduzeto zemljište vrati kao njihova zajednička imovina, ili može 
prekinuti postupak dok se sporna pitanja ne razreše pred nadležnim sudom.  

Član 16.
- prestao da važi -

Član 17.
Ako zahtev za vraćanje zemljišta nisu podneli svi pravni sledbenici ranijeg sopstvenika, koji su oglašeni za 
njegove naslednike, komisija će odlučiti da im se vrati deo oduzete zemlje srazmerno njihovim 
naslednim delovima, ako su ispunjeni uslovi za vraćanje zemlje.  

Član 18.
Uslov iz člana 1. stav 3. Zakona da je voćnjak mlađi od 15 godina, primeniće se tako da se rok od 15 
godina računa počev od naredne godine od kad je završena prva sadnja u celom kompleksu voćnjaka.  

Komisija može odlučiti da se umesto zasađenog voćnjaka koji je stariji od 15 godina, ali je u dobrom rodu 
na ime naknade ranijem sopstveniku da u svojinu zemljište istog ili sličnog kvaliteta i približno istih 
uslova korišćenja.  

Ukoliko korisnik, odnosno držalac voćnjaka i raniji sopstvenik postignu sporazum, ranijem sopstveniku se 
može utvrditi pravo na povraćaj voćnjaka koji je mlađi od 15 godina, s tim da se stupanje u posed odloži 
do skidanja plodova petnaeste godine starosti voćnjaka.  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
Obnavljanje voćnjaka, odnosno sadnja nakon zasnivanja kompleksa voćnjaka, bez uticaja je na 
određivanje starosti voćnjaka u smislu člana 1. stav 3. Zakona.  

Član 19.
Zemljište oduzeto po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu i konfiskovano zemljište, vratiće se 
ranijem sopstveniku nezavisno od toga šta je po kulturi to zemljište bilo u momentu oduzimanja, 
odnosno šta je po kulturi u momentu odlučivanja po zahtevu, osim ako stoje smetnje iz člana 1. Zakona.  

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju kad je oduzeto zemljište u momentu odlučivanja po zahtevu 
po kulturi šuma, korisnik, odnosno držalac tog zemljišta, može, na ime naknade, ranijem sopstveniku 
dati u svojinu drugo odgovarajuće zemljište.  

Član 20.
Poljoprivredne organizacije koje sprovođenjem Zakona ostanu sa manje od 2,5 ha zemljišta po 
zaposlenom u neposrednoj poljoprivrednoj proizvodnji, sačiniće, zajedno sa opštinom, program za 
ublažavanje negativnih posledica izazvanih primenom Zakona, a o sprovođenju programa brinuće 
poljoprivredna organizacija, opština i nadležni organi u Republici.  

Program iz stava 1. ovog člana sadrži: ukupan broj radnika u neposrednoj poljoprivrednoj proizvodnji, 
njihov imovinski status (zemljište u svojini i drugi prihodi) i mere za ublažavanje negativnih posledica 
nastalih primenom Zakona.  

Član 21.
Sporazum o visini naknade u novcu smatra se punovažnim kada ga potpiše nadležni javni pravobranilac, 
uz prethodnu saglasnost republičkog javnog pravobranioca.  

Član 22.
Komisija Vlade Republike Srbije iz člana 15. stav 1. Zakona vrši sledeće poslove: ujednačuje stavove i 
koordinira rad opštinskih komisija, ostvaruje neposredne kontakte sa opštinskim komisijama, a po 
ukazanoj potrebi preduzima i druge mere kod nadležnih organa u opštinama u vezi sa sprovođenjem 
Zakona.  

Komisija Vlade Republike Srbije šestomesečno podnosi Vladi Republike Srbije izveštaj o sprovođenju 
Zakona.  

Opštinske komisije podnose izveštaj o svom radu Komisiji Vlade Republike Srbije najkasnije do petog u 
mesecu za protekli mesec.  

Član 23.
Ukoliko pitanja postupka nisu zakonom, odnosno ovom uredbom drugačije uređena, primenjuju se 
odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.  

Član 24.
Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
 TEHNIČKO UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE GEODETSKO-TEHNIČKIH
RADOVA U POSTUPKU VRAĆANJA ZEMLJIŠTA

I. Pripremni radovi

1. Identifikacija oduzetih parcela na osnovu evidencije u javnim knjigama.  

Za svakog sopstvenika oduzetog zemljišta ustrojava se iskaz identifikacije (u daljem tekstu: Iskaz), u 
okviru katastarske opštine.  

Iskazi se numerišu po redu prijema zahteva za vraćanje zemljišta (obrazac Iskaza dat u prilogu).  

U katastarskim opštinama, u kojima u vreme oduzimanja zemljišta nije bilo nikakvog premera, već su u 
rešenjima o oduzimanju oduzete površine označene opisnim podacima, identifikacija tih površina vrši se 
prema stanju važećeg premera, a u odeljak Iskaza "stanje po katastru" upisuju se podaci o: broju 
parcele, kulturi, klasi i površini, ako se identifikacija može izvršiti.  

Ako se parcela ne može identifikovati, onda se do površine dolazi računanjem iz opisnih podataka. U 
tom slučaju odeljak "oduzete površine" ostaje prazan.  

Za svaku katastarsku opštinu sastavlja se sumarnik iskaza oduzetog zemljišta i vrši rekapitulacija. 
Oduzeto zemljište koje je uneto u Iskaz, upoređuje se sa faktičkim stanjem na terenu i to stanje 
evidentira u iskazu. Konstatovane promene (u pogledu broja parcele, kulture, klase, površine, 
sopstvenika i dr.), registruju se u indikacionim skicama i upisuju u Iskaz u odeljak "faktično stanje".  

2. Identifikacija zemljišta u društvenoj svojini sastavljanje iskaza i sumarnika iskaza prema kategoriji 
korisnika sa snimanjem višegodišnjih zasada i izgrađenih objekata.  

Za zemljišta u društvenoj svojini sastavlja se Iskaz s tim što odeljak "oduzeto zemljište" ostaje prazan, a 
podaci o društvenoj svojini koji su evidentirani u katastru i zemljišnoj knjizi, upoređuju se sa faktičkim 
stanjem na terenu.  

Konstatovane promene (u pogledu broja parcele, kulture, klase, površine, sopstvenika, kao i u pogledu 
podataka o izgrađenosti objekata i višegodišnjih zasada) registruju se na indikacione skice i upisuju u 
Iskaz u odeljak "faktičko stanje" zatim se po katastarskim opštinama sastavlja sumarnik iskaza prema 
kategorijama korisnika i vrši rekapitulacija, kako bi se došlo do podataka koliko svaki korisnik faktički 
poseduje društvenog zemljišta, a upoređenjem sa sumarnikom iskaza oduzetog zemljišta i koliko 
poseduje zemljišta koje mu je dato na korišćenje iz fonda zemljišta oduzetog u smislu člana 1. Zakona.  

3. Izrada preglednog plana postojećeg stanja radi se po katastarskim opštinama u razmeri 1:2500, 
1:5000 ili 1:10000.  

Na preglednom planu odgovarajućom bojom prikazuju se parcele društvene svojine, oduzete parcele 
kao i objekti i višegodišnji zasadi.   

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
 II. Obrada podataka i računanje elemenata
za prenos vraćenih parcela na teren

1. Računanje obračunskog faktora "F" za prelazak sa jedne na drugu katastarsku klasu kod vraćanja 
zemljišta.  

Za oduzeto zemljište u postupku priznavanja po zahtevu za vraćanje zemljišta po Zakonu koristi se 
kultura i klasa prema stanju premera i katastra. Ako raniji sopstvenik oduzetog zemljišta ne može da 
dobije zemljište istog kvaliteta kao što mu je oduzeto, površina odgovarajućeg zemljišta određuje se na 
osnovu odnosa između katastarskih klasa njive prema tabeli 1.  

TABELA 1.

ODNOSI IZMEĐU KATASTARSKIH NJIVA ZA TERITORIJU

REPUBLIKE SRBIJE
Odnosi dobijeni iz prosečnih prinosa kultura Odnosi Broj
1982-1987. između Međusobni
jedinica za
Katastarske katastarskih odnos pri zameni
Ha
klase njiva klasa za susednih klasa
Srbija (bez Kosovo i katastarske
Vojvodina Republiku iznosa u arima
AP) Metohija klase njiva
Srbiju
1 1.00 1.00 1.00 1.00 10.000
11.11
2 0.90 0.88 0.91 0.90 9.000 
13.92
3 0.81 0.76 0.81 0.79 7.900 
12.86
4 0.71 0.67 0.72 0.70 7.000 
16.67
5 0.62 0.56 0.63 0.60 6.000 
17.65
6 0.54 0.47 0.51 0.51 5.100 
24.39
7 0.46 0.35 0.42 0.41 4.100 
28.12
8 0.38 0.27 0.31 0.32 3.200 


www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
Za oduzeto obradivo poljoprivredno zemljište svi katastarski podaci svode se na kulturu njive tako što se 
oduzeti voćnjaci, vinogradi, vrtovi i livade, prevode u kulturu njive, sa klasom najbliže parcele njive, iz 
katastarskih podataka koji su u zvaničnoj upotrebi. Na osnovu usvojenih odnosa za oduzeto zemljište, 
ranijem sopstveniku se dodeljuje zemljište prema principima komasacije, s tim što u ovom postupku 
procembene razrede predstavljaju katastarske klase njiva.  

2. Utvrđivanje mesta (lokacija) za vraćanje oduzetog zemljišta sa omeđavanjem na terenu.  

Kod vraćanja zemljišta u pogledu lokacije mogu nastupiti sledeći slučajevi:  

1) Sopstveniku se vraća isto zemljište ‐ parcela koje je i oduzeto bez obzira na raniju i sadašnju površinu i 
klasu po evidenciji. U ovom slučaju vrši se omeđavanje na terenu na osnovu podataka premera, 
sadržanih u katastru zemljišta.  

2) Sopstveniku se vraća drugo zemljište koje je u društvenoj svojini, a koje nije uređeno, s tim da se isto 
na osnovu podataka premera omeđi.  

3) Sopstveniku se vraća zemljište iz kompleksa društvene svojine, koje je uređeno putem arondacije ili 
komasacije (prema dispoziciji table koju utvrđuje komisija za vraćanje zemljišta).  

U slučajevima pod 2. i 3. uzima se u obzir površina i klasa kao i obim ukupno raspoloživog zemljišta za 
vraćanje.  

3. Svođenje površina parcela različitih katastarskih klasa na površinu prve katastarske klase njiva sa 
rekapitulacijom stanja u Iskazu identifikacije.  

U cilju obračuna površina oduzetog zemljišta različitih katastarskih klasa, vrši se svođenje površina 
pojedinih katastarskih klasa na površinu prve katastarske klase, na način što se površina pod klasom 
množi odgovarajućim obračunskim faktorom "F".  

Svođenje površina vrši se u Iskazu ili u odgovarajućim obrascima iz komasacije zemljišta.  

Površina koja se vraća umanjuje se zbog novoprojektovanih puteva u kompleksu, a ako je kompleks 
uređen komasacijom, tada se površina za vraćanje, svedena na prvu klasu, umanjuje i za koeficijenat "K" 
primenjen u postupku komasacije. Utvrđene površine koje se vraćaju ranijim sopstvenicima upisuju se i 
obračunavaju za konačnu raspodelu u Iskazu (rubrike 27‐42).  

Ukupne površine iz Iskaza upisuju se u sumarnik iskaza i vrši glavna rekapitulacija. Ukupna površina 
oduzetih parcela svedena na prvu klasu iskazuje se posebno u sumarniku iskaza i označava se SP1 
oduzeto.  

Sumarnik iskaza radi se u obrascu Iskaza, s tim što se na naslovnoj strani iznad Iskaza upiše reč 
SUMARNIK, ili u obrascu sumarnik iskaza zemljišta u komasaciji.  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
Pored iskaza za oduzete parcele jednog sopstvenika radi se i iskaz za parcele društvene svojine, po 
korisnicima, tako što se na naslovnoj strani upišu reči "društvena svojina", ili u drugom odgovarajućem 
obrascu.  

Parcele se upisuju po kompleksima u okviru jedne katastarske opštine. Identifikovane parcele utvrđene 
od strane komisije upisuju se na zadnju stranu iskaza za svaki kompleks odvojeno, izvrši svođenje na 
prvu klasu njive i sabiranje svih površina kompleksa. Zatim se izvrši rekapitulacija iskaza društvene 
svojine u okviru jedne katastarske opštine, po kategorijama korisnika koji su dobili zemljište oduzeto u 
smislu čl. 1. Zakona. Na ovaj način je dobijena ukupna površina društvene svojine svedena na prvu 
katastarsku klasu koja se obeležava sa S P2.  

Upoređenjem oduzetih površina svedenih na prvu katastarsku klasu, sa površinama društvene svojine 
svedenim na prvu katastarsku klasu, komisija se informiše da li ima dovoljno zemljišta u društvenoj 
svojini da podmiri sve sopstvenike. Ako je površina zemljišta društvene svojine veća od oduzetih 
površina, komisija utvrđuje koji se kompleksi zemljišta raspodeljuju.  

U slučaju da u KO nema dovoljno zemljišta za vraćanje, vrši se analiza stanja u susednim katastarskim 
opštinama, pa ako ima mogućnosti ranijim sopstvenicima se vraća zemljište u drugim katastarskim 
opštinama. Ako ni ta mogućnost ne postoji, svim sopstvenicima koji treba da dobiju zemljište iz 
kompleksa, vrši se smanjenje površina srazmerno površini prve klase zemljišta za vraćanje. Razlika u 
površini zemljišta koje nije vraćeno registruje se u svakom Iskazu na naslovnoj strani. U opštinama na 
čijoj teritoriji se nalazi više korisnika zemljišta u društvenoj svojini, kojima je dato na korišćenje zemljište 
oduzeto u smislu člana 1. Zakona, radi se bilans potraživanja zemljišta od svakog korisnika.  

4. Izrada projekta parcelacije.  

1) Projektovanje putne mreže i geodetske osnove sa analitičkom razradom projekta.  

2) Projektovanje putne mreže u kompleksima društvene svojine.  

Kompleks zemljišta u smislu ovog Uputstva je društveno zemljište ograničeno stalnim objektima (pruga, 
vodotok, put), parcelama privatnog poseda i granicom katastarske opštine.  

U kompleksima društvene svojine predviđenim za vraćanje zemljišta vrši se deoba zemljišta na table što 
je moguće pravilnijeg geometrijskog oblika. U cilju pripreme kompleksa zemljišta za raspodelu i 
formiranje tabli, kroz kompleks zemljišta se projektuje putna mreža.  

Rastojanje između puteva (dužina novih parcela) zavisi od konfiguracije terena i strukture zemljišta za 
vraćanje. Treba nastojati, ako je moguće, da širina nove parcele u odnosu na dužinu iste, bude u 
granicama 1:1 do 1:10.  

Putna mreža se projektuje po pravilu upravno ili paralelno na postojeće saobraćajnice i kanalsku mrežu, 
a ako to uslovi na terenu ne dozvoljavaju ugao preseka novoprojektovanog puta sa postojećim 
saobraćajnicama ili kanalskom mrežom ne može biti manji od 60o.  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
U zavisnosti od namene i vrste saobraćaja projektuju se sledeći putevi:  

(1) Glavni poljski putevi koji povezuju komplekse privatnih i društvenih poseda i primaju unutrašnji (ređe 
i spoljni) saobraćaj sa sabirnih i pristupnih puteva, prema ekonomskim dvorištima i naselja i obratno 
(širina do 10 metara).  

(2) Sabirni poljski putevi koji primaju unutrašnji saobraćaj sa pristupnih puteva duž privatnih i društvenih 
poseda i prenose ga na glavni ili tvrde puteve prema ekonomskom dvorištu, naselju i obratno (širina 6‐8 
metara).  

(3) Pristupi poljski putevi koji služe za unutrašnji saobraćaj i obezbeđuju neposredni pristup tablama i 
parcelama unutar table (širine 5‐6 metara).  

(4) Lokalni pristupni poljski putevi koji služe za unutrašnji saobraćaj i neposredni pristup manjim tablama 
ili delovima tabli sa nekoliko parcela (širina 4, a izuzetno 3 metra).  

Novoprojektovani putevi treba da su pravi, a smer novih parcela po mogućnosti treba da bude u pravcu 
sever‐jug.  

U kompleksima zemljišta uređenim putem komasacije ili arondacije, zadržava se postojeća putna mreža 
uz neophodno dopunsko projektovanje, koje ima za cilj da usitni velike table društvene svojine i 
prilagodi ih raspodeli prema veličini parcela koje se vraćaju.  

Prelomne tačke putne mreže numerišu se arapskim brojevima u okviru katastarske opštine počevši sa 
brojem 1 pa nadalje, ili u nastavku od zadnjeg iskorišćenog broja.  

3) Analitička razrada projekta.  

Koordinate prelomnih tačaka jedne strane glavnih putnih pravaca očitavaju se grafički sa plana dok se 
ostale tačke određuju na preseku linija ili na simetrali prelomnog ugla uz uslov širine puta.  

Ukoliko se novoprojektovani putni pravac vezuje za tačke koje su snimljene, koordinate ovih tačaka 
računaju se iz podataka snimanja, ukoliko ranije nisu sračunate.  

U okviru analitičke razrade projekta iz podataka snimanja računaju se i koordinate detaljnih tačaka po 
konturi kompleksa.  

Koordinate detaljnih tačaka upisuju se u TO 25 za detaljne tačke.  

4) Projektovanje tačaka geodetske osnove.  

U cilju obeležavanja prelomnih tačaka kontura tabli i putne mreže, duž novoprojektovanih puteva, po 
potrebi, projektuje se poligona mreža.  

Poligone tačke projektuju se tako da budu na raskrsnici puteva, odnosno na temenu table.  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
Za novoprojektovane tačke očitavaju se grafičke koordinate na osnovu kojih se računaju elementi za 
približno obeležavanje tačaka na terenu.  

Podaci merenja i računanja upisuju se i obrađuju u propisanim obrascima kod premera zemljišta.  

5) Računanje ukupne površine kompleksa, tabli i objekata iz koordinata.  

Površine navedenih figura računaju se iz pravouglih koordinata detaljnih tačaka u obrascu P xy ‐2 ili AOP.  

Zbir površina tabli i objekata u okviru jednog kompleksa mora dati ukupnu površinu kompleksa.  

6) Kartiranje prelomnih tačaka putne mreže i granica katastarskih klasa na radnim originalima planova.  

Putna mreža na radne originale nanosi se pravouglim koordinatama a granične linije katastarskih klasa 
kartiraju se sa skica detalja.  

Za svaku tablu računa se površina pod klasama i svodi na površinu prve klase.  

Za table koje se raspodeljuju, radi se kopija sa ucrtanim granicama klasa i dispozicija table sa upisanom 
ukupnom i svedenom površinom.  

7) Računanje koeficijenta umanjenja Kn  

Koeficijent umanjenja Kn računa se po kompleksima prema formuli  

Kn = Pk/Py gde je:  

Pk ‐ zbir površina tabli u okviru jednog kompleksa svedenih na prvu klasu.  

Py ‐ ukupna površina kompleksa koji se raspodeljuje (radi se o identičnim površinama po konturi) 
svedena na 1. klasu.  

Koeficijentom K množi se svedena površina prve klase svakog sopstvenika u kompleksu ‐ tabli, nakon 
čega se dobija umanjena površina za vraćanje.  

8) Računanje elemenata za prenos tabli i parcela na teren.  

Kada se koristi postojeća poligonska mreža, elementi za prenos tabli na teren računaju se iz pravouglih 
koordinata prelomnih tačaka tabli i poligonskih tačaka sa kojih se vrši obeležavanje.  

Kada se koristi novoprojektovana poligonska mreža, ista se prenese na teren, izvrši merenje i računanje 
koordinata poligonskih tačaka, a potom se vrši računanje elemenata za prenos tabli na teren.  

Za prenos tabli na teren polarnom metodom elementi se računaju u TO 19 ili tahimetrijskom zapisniku ‐ 
komasacije (TZK) a za prenos tabli na teren ortogonalnom metodom elementi se računaju u TO 24 ili 
zapisniku za snimanje detalja ortogonalnom metodom ‐ komasacija (ZOSK).  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
Elementi za prenos parcela na teren računaju se u obrascu "Deoba tabli" (obrazac dat u prilogu) ili AOP 
primenom formula iz ovog obrasca, a prema površini i redosledu utvrđenom od strane komisije i smeru 
parcelacija koji je određen transformacijom koordinata.  

Da bi se sračunali elementi za prenos parcela i izvršila deoba table potrebno je izvršiti sledeće pripreme:  

1. Transformacija koordinata prelomnih tačaka tabli u lokalni koordinatni sistem.  

Koordinate prelomnih tačaka tabli transformišu se u lokalni koordinatni sistem čiji je koordinatni 
početak po pravilu jedna tačka ‐ teme table, a jedna od osovina lokalnog sistema (obično "y" osa) 
poklapa se ili je paralelna stranama novih parcela. Transformacija koordinata vrši se u TO 24 ili AOP.  

2. Lamelisanje tabli.  

Lamela je deo površine table u obliku pravougaonika, trapeza ili trougla koji obrazuju duži koje prolaze 
kroz prelomne tačke table, a paralelne su jednoj od osovina lokalnog koordinatnog sistema.  

3. Aproksimacija parcela.  

Aproksimacija parcela je pretvaranje svedene površine 1. katastarske klase na površinu odgovarajuće 
klase u tabli tako što se površina svedena na prvu klasu koja se vraća, podeli sa obračunskim faktorom 
klase u tabli.  

U tabeli broj 2. date su površine koje se vraćaju u različitim katastarskim klasama, u odnosu na 1 ha 
oduzete površine.  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
 III. Terenski radovi
1. Obeležavanje tačaka geodetske osnove, novih tabli i parcela na terenu.  

Poligonske tačke obeležavaju se na terenu trajnim belegama prema pravilničkim propisima koji važe za 
premer zemljišta.  

Obeležavanje prelomnih tačaka tabli vrši se polarnom ili ortogonalnom metodom iz sračunatih 
elemenata obeležavanja u obrascu TZK ili ZOSK.  

Stabilizacija tačaka vrši se kamenim belegama dimenzija 10 h 10 h 50 cm.  

Obeležavanje tačaka novih parcela vrši se po pravilu umetanjem između prelomnih tačaka tabli ili 
jednom od metoda snimanja detalja sa tačaka geodetske osnove, a na osnovu podataka sadržanih na 
skicama detalja i zapisnicima. Stabilizacija međnih tačaka parcela vrši se kamenim (betonskim) belegama 
dimenzije 8 h 8 h 40 cm.  

2. Pokazivanje na terenu (uvođenje u posed) vraćenih parcela.  

Pokazivanje parcela i uvođenje u posed vrši se u roku koji je rešenjem o utvrđivanju prava na povraćaj 
zemljišta određen za predaju zemljišta u posed ranijem sopstveniku.   

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
IV. Kartografska obrada nastalih promena na radnim originalima planova
i njihovo provođenje kroz katastarski operat

Nakon završenih svih poslova na terenu i obradi podataka, kao i poslova na evidentiranju nastalih 
promena na radnim originalima, vrši se uvođenje nastalih promena u spisak promena i provođenje svih 
promena kroz katastarski operat, na osnovu Zakona o premeru i katastru i upisima prava na 
nepokretnostima ("Službeni glasnik SRS", broj 28/90 i "Službeni glasnik RS" broj 13/90) i propisa donetih 
na osnovu tog Zakona.  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
 

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
 ____________________ 

ODLUKA USTAVNOG SUDA SRBIJE OD 12. DECEMBRA 1996.GODINE 
Odluka je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 8/97. 
 
1. Utvrđuje se da odredba člana 16. Uredbe za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja 
prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda 
i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni 
glasnik RS", br. 41/91, 44/91 i 4/92), nije u saglasnosti sa Zakonom.  

2. Odbija se predlog za utvrđivanje nezakonitosti člana 4. Uredbe navedene u tački 1. izreke.  

3. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje nezakonitosti člana 2. stav 2. Uredbe 
navedene u tački 1. izreke.  

4. Odbacuje se zahtev za:  

‐ ocenu saglasnosti člana 16. Uredbe navedene u tački 1. izreke sa članom 187. Zakona o parničnom 
postupku;  

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
‐ obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Uredbe 
navedenih u tač. 1, 2. i 3. izreke.  

5. Okončava se postupak za ocenu zakonitosti člana 17. Uredbe navedene u tački 1. izreke.  

(IU broj 147/95) 

ODLUKA USTAVNOG SUDA SRBIJE OD 25. SEPTEMBRA 2003.GODINE 
Odluka je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 103/2003. 
 

1. Utvrđuje se da odredbe člana 4. Uredbe za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava 
i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i 
konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni 
glasnik RS", br. 41/91, 44/91 ‐ ispravka i 4/92), nije u saglasnosti s Ustavom i zakonom; 

2. Odbija se predlog za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 1. stav 5. Zakona o načinu i uslovima 
priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u državnu svojinu po osnovu poljoprivrednog 
zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih 
proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 18/91, 20/92 i 42/98); 

3. Odbacuje se predlog za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 1. st. 1. do 4. Zakona navedenog u 
tački 2. izreke. 

(IU broj 216/2000) 

OSPORENE – UKINUTE/BRISANE ODREDBE

Uredbeza sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta… (1991) 

Član 4.

Zemljište koje je oduzeto po osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu i konfiskovano 
zemljište, koji je u međuvremenu, od momenta oduzimanja do momenta stupanja na snagu Zakona, 
proglašeno za gradsko građevinsko zemljište, zakonom ili odlukom skupštine opštine, ne može se vratiti 
ranijem sopstveniku niti mu se može dati drugo odgovarajuće zemljište.  

Raniji sopstvenik zemljišta iz stava 1. ovog člana ima pravo na novčanu naknadu za to zemljište u visini 
koja se po Zakonu o eksproprijaciji plaća za neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište, a ako mu je 
naknada već isplaćena onda će se utvrditi da nema pravo na naknadu.  
21 
Page

www.denacionalizacija/restitucija.rs 
 
 Član 6.

Izdaci u gotovom novcu komisije iz člana 2. stav 1. Zakona (u daljem tekstu: komisija) i službenih lica koja 
vrše stručne i administrativne poslove za komisiju, a odnose se na putne troškove i troškove rada van 
radnog vremena, padaju na teret opštine.  

Izdaci u gotovom novcu za svedoke, veštake, uviđaj, tumače i geodetsko‐tehničke radove, padaju na 
teret podnosioca zahteva.  

Član 14.

Geodetsko‐tehničke radove u postupku vraćanja zemljišta po odredbama Zakona vrše opštinske 
geodetske uprave.  

Izuzetno, opštinska geodetska uprava može za izvođenje određenih radova iz stava 1. ovog člana 
angažovati geodetske organizacije, uz prethodnu saglasnost Republičke geodetske uprave.  

Nadzor nad izvođenjem radova iz stava 1. ovog člana vrši organ utvrđen zakonom.  

Geodetsko‐tehnički radovi iz stava 1. ovog člana vrše se na način predviđen zakonom i tehničkim 
uputstvom koje čini sastavni deo ove uredbe. 

Član 16.

Ako su sporne činjenice od kojih zavisi da li se podnosilac zahteva može smatrati pravnim sledbenikom 
ranijeg sopstvenika, ili su sporne druge činjenice od kojih zavisi pravo na vraćanje oduzete zemlje, a 
postoje smetnje da se o tome odluči kao o prethodnom pitanju komisija će prekinuti postupak i uputiti 
zainteresovana lica da o tome pokrenu postupak pred nadležnim sudom.  

www.denacionalizacija/restitucija.rs