С Р П С К О Д Р У Ш Т В О З А
Х Е Р А Л Д И К У , Г Е Н Е А Л О Г И Ј У , В Е К - С И Л О Л О Г И Ј У
ФАЛЕРИСТИКУ “БЕЛИ ОРАО”
SERBIAN SOCIETY
GROFOVI DEDE-MITROVI]-JANKOVI]
COUNTS DEDE-MITROVICH-JANKOVICH
I
Inside this issue:
storija pravoslavnih
Srba u Dalmaciji ne
zna za znamenitiji rod no
A Failed Project– Arms of 3 {to je porodica grofova De-
Doboj de-Mitrovi}-Jankovi} i w-
hov izdanak po liniji `ens-
Descent of HRH Crown 4 kog nasle|a - rod Desnica.
Prince Aleksandar II
Posle poraza u Morejskom
Order of St. Jacob in Hol- 5 ratu, Turci su napustili Kn-
land insku krajinu, a ~itava ob-
last je ostala pusta i obez-
Imperial Order of dom 6 qu|ena. Venecijanski provi-
Pedro I dur Danijel Dolfin, zabrinut
da bi Habsburzi mogli da is-
Arms of the Canadian Mu- 7 pune ovu prazninu (Lika je
seum of Civilization ve} bila u sastavu Ugarskog
kraqevstva), sporazumeo se u
Heraldica curiosa 7 prole}e 1692. godine sa po-
(dolorosaque) glavarima mahom pravoslav-
nih Morlaka iz Bjelajskog
kraja da se pokrenu i zapo-
Old Grand Throne – New 7 nom oku Venecije. Generalni
Grand Duke sednu ovaj prostor. Wihovu
za{titu je trebalo da pred-
stavqaju morla~ke snage iz
Ravnih Kotara, [ibenika,
Drni{a i Knina, kojima su
zapovedali Frawa od Pose-
darja, Zavi{a Jankovi} i An-
drija Butkovi}. U periodu od
sredine marta do kraja juna
te godine, 5.000 Morlaka (od
kojih 1.300 sposobnih za oru-
`je), zaposeli su su Kninsku
krajinu u ime Republike Sv.
Marka, a za uzvrat su u po-
sed dobili sela Plavno, Zr-
mawu, Pa|ene, Mokropoqe i
Oton i naselili Ervenik i
@egar. U tom posledwem selu
- @egaru - zasnovali su svoj
novi dom Mitrovi}i-Janko-
vi}i.
Dokumentovani rodona~elnik
roda je bio morla~ki pogla-
var Dimitrije (Mitar) Mitro-
vi}, koji se pomiwe oko 1640.
godine.
Istorijsku slavu rod je po~eo
da sti~e za Dimitrijevog sina
ЈАНУАР 2001.
И
FOR HERALDRY, GENEALOGY,
Janka Mitrovi}a. Wegovi ra-
tni podvizi i pohodi na Tur-
ke u~inili su ga jednim od
najpoznatijih usko~kih haram-
ba{a tog vremena. Bio je sja-
jan borac, ali naprasit, im-
pulsivan i ~esto nepromi{-
qen u svojoj `e|i za borbom.
Zbog toga je znao da svoje
borce izla`e opasnosti i bez
preke potrebe. Kada je feb-
ruara 1659.g. krenuo u pohod
na Turke u Cetinskom poqu,
kod Klisa, upao je u ve{to
postavqenu zasedu i bio ra-
wen, zajedno sa haramba{om
Ilijom Miqkovi}em i svojim
sinovcem. Izdahnuo je od te-
{kih rana 28.februara. Sah-
rawen je u crkvi Sv.Ilije u
Zadru, a na ~elu uskoka na-
sledila su ga tri sina- Sto-
jan, Ilija i Zavi{a Mitrovi-
}i-Jankovi}i.
Zavi{a, vo|a seobe iz 1692.g.,
prvi je od Mitrovi}a-Jan-
kovi}a kao serdar stekao ve-
necijansko vite{tvo i status
plemi}a (1668.g.). Stojan, koji
je ostao najromanti~niji pre-
dstavnik svoga roda, opevan
je u narodnim pesmama “@e-
nidba Stojana Jankovi}a”,
“Opet `enidba Stojana Jank-
ovi}a”, “Ropstvo Jankovi}
Stojana”, “Stojan Jankovi} i
Smiqani} Ilija”, “@enidba
od Zadra Todora” (iz Vukovih
zbirki), odnosno “Jankovi}
Stojan i Xelebxija Mujo”, i
“Jankovi} Stojan i Kuna As-
an-aga” (iz zbirke slepog pe-
snika Rada Rapaji}a). Vene-
cijanci ga pomiwu gotovo is-
kqu~ivo kao “viteza Janka”.
Devetog marta godine 1666.
Stojan Jankovi} (Mitrovi}) je
u bici na Cetini pao u turs-
ko zarobqeni{tvo. Imao je
tada (verovatno) 31 godinu.
Zajedno sa wim zarobqen je i
haramba{a Miqkovi}. Oboji-
ca su, kao zna~ajni zarob-
JANUARY 2001
Година V, број 1
Volume V, Issue 1
Гроф Илија ДМЈ. Count Elias
qenici i potencijalni taoci,
sprovedeni u Carigrad gde su
proveli 14 meseci. Uspev{i
da pobegnu iz tamnice, obo-
jica usko~kih vo|a su se do-
~epali Dalmacije, gde je u
me|uvremenu za Stojanovog
zamenika bio imenovan har-
amba{a Pavle Vuk~evi}. Po
povratku u Ravne Kotare, fa-
ma Stojana Jankovi}a, avan-
tura wegovog ropstva i bek-
stva, dobila je epske dimen-
zije koje nisu promakle bud-
providur Antonio Priuli
svedo~i 25. novembra 1669.
godine da su “potvr|eni zna-
meniti i neustra{ivi podvi-
zi Stojana Mitrovi}a, Janko-
vog sina, morla~kog serdara.
Po ~etrnaestomese~nom robo-
vawu u Carigradu uspeo je da
se oslobodi i time proslavi
svoje ime i odlikuje se u za-
darskom kraju, gde je svo-
jeru~no odsekao glavu Rexep-
agi Filipovi}u i jo{ 70 gla-
va kod Cetine, stekav{i 30
robova, devet glava kod Ud-
bina, zadobiv{i 7 robova i
30 kowa, u Rudopoqu posekao
jo{ 90 glava, ne ra~unaju}i
glavu age Velagi}a, uzeo wi-
hove kowe, 30 robova i glavu
Grafijaza, kao i obiqe sto-
ke, raznovrsni ratni plen i
znamewa vlasti. Jo{ je zna-
tan broj glava zarobqenih
neprijateqa i razne stoke
prikupio na poqu Kosovu, gde
je pogubio agu Pajalitovi}a,
odrubiv{i mu glavu wegovim
(Continued on page 2)

страна - Page 2
Грб грофова Деде-Митровић-Јанко-
вић. Arms of Counts Dede-Mitrovich-
Jankovich.
Витез Јанко и нестанак
једне велике српске
далматинске племићке
породице која се просла-
вила под четири разна
презимена
Грб Далмације, према Штрелу.
Stroehl’s Arms of Dalmatia.
GLASNIK SHD GAZETTE
(Continued from page 1)
sopstvenim ma~em.”
U poveqi Du`da Domenika
Kontarinija od 13. marta
1670, u kojoj se nabrajaju pod-
vizi Stojanovi, ka`e se iz-
me|u ostalog: “Promi{qaju}i
glasovite zasluge re~enog
Stojana Mitrovi}a, ovo [te-
dro ve}e smatra da mu treba
ukazati svoju uobi~ajenu mi-
lost i uveriti ga u svoje za-
dovoqstvo zbog pomenutih
dela koja je u slu`bi izvr{-
io. Stoga neka Stojana Mi-
trovi}a, u znak zahvalnosti
za wegovu slu`bu, Wegova
Presvetlost proglasi u na-
{em Ve}u vitezom, neka mu se
podari Zlatna kolajna s me-
daqom Svetog Marka u vred-
nosti od 100 dukata ~vrste
valute, te neka mu se na~ini
dolama...” .
Podvizi Stojana Jankovi}a-
Mitrovi}a su se nastavili:
proterao je Turke iz Gra~aca
1685.g. i Siwa 1686. Ratovao
je u Hercegovini, osloba|ao
Ravne Kotare, Liku i Krba-
vu. zauzeo Zvonigrad i Rako-
vnik... Poginuo je, kako doli-
kuje epskom junaku, u borbi sa
Turcima 23. avgusta 1687.
godine u Duvawskom poqu;
ra~una se da je tada imao 52
godine. U wegovom `ivotu
ima mnogo nerazja{wenih de-
taqa, od kojih je jedan od
najintrigantnijih bra~na tra-
gedija Stojanova; izgleda, na-
ime, da je on u nastupu qubo-
more, ubio svoju prvu suprugu
Vinku, sa kojom je imao dva
sina (\ur|a-Alvi`a, nazvanog
tako po kr{tenom kumu Al-
vi`u, sinu Providura Pjetra
^ivrana, i Nikolu, poginulog
na Levantu 1687.g.) i k}er
Anastasiju. U drugom braku,
Stojan je bio o`ewen Antoni-
jom Reci, koja je bila grko-
katoli~ke veroispovesti. Ne
zna se pouzdano gde je “vitez
Janko” sahrawen, mada tradi-
cija ka`e da mu je utroba
izva|ena i ukopana na mestu
gde je poginuo, a da je telo
preneto u sada sru{enu crk-
vicu u Budini, u @egaru. We-
govim imenom je znana “kula
Jankovi} Stojana” u Islamu
Gr~kom: ta je kula prvobitno
pripadala Jusuf-agi Turi}u,
a Stojanu je imawe darovao
Providur Barbaro 1670. godi-
ne.
Ilija Mitrovi}-Jankovi},
brat Stojanov i Zavi{in, os-
tavio je za sobom trag u is-
toriji kao vo|a Morla~kog
ustanka u Gorwoj Dalmaciji
(Bukovica, Ravni Kotari i
Kninska Krajina) u jesen i
zimu 1683. godine. U pred-
ve~erje pristupawa Venecije
Svetoj Ligi, Ilija je poveo
svoje uskoke u napad na Tur-
ke. Poterao ih je iz Vrane,
Ostrovice, Karina, Nadina,
Obrovca i Skradina, ali nije
mogao iz utvr|enih gradova
Knina i Siwa. Ratoborni
providur Pjetro Venijer, mi-
sle}i da je do{ao trenutak
da poka`e opravdanost svog
imenovawa, iskoristio je
priliku da u prole}e 1685.
krene u pohod na Siw. Tamo
je vojska Republike Svetog
Marka te{ko potu~ena od
Turaka, a odgovornost je ba-
~ena na “nepouzdane” Mor-
lake, i ako se u svim izve{-
tajima nagla{avala li~na
hrabrost Ilije i Stojana Mi-
trovi}a-Jankovi}a u boju.
Zavi{ini sinovi Stojan i
Ilija Mitrovi}-Jankovi}, i
svi ~lanovi wihovih po-
rodica, dobili su od du`da
Alviza Drugog Mo~eniga 20.
avgusta 1705. godine titulu
venecijanskih grofova, kao ba
{tinici zasluga svojih
stri~eva (~ije su se linije
ugasile) i svoga oca. Kada je
1735. godine preminuo serdar
Ilija Mitrovi}-Jankovi}, kao
jedini naslednik roda ostala
je wegova sestra Jelena. Ona
je u to vreme ve} bila udata
za Teodora Dede, pukovnika u
vojsci Republike Sv. Marka,
ina~e rodom Grka iz Malva-
sije. U `eqi da se o~uva ime
i se}awe na zasluge Jelen-
inih predaka, du`d Lui|i
Pizani je 4. juna 1739. godine
odobrio prenos imena, plem-
stva i titule na Teodora
Dede, i tako je nastala li-
nija venecijanskih grofova
Dede-Mitrovi}-Jankovi}.
Padom Dalmacije pod vlast
Austrije (zamenom Habsbur-
{kih poseda u Lombardiji i
Belgiji za Istru i Dalma-
ciju), dalmatinsko plemstvo
je sistemski poni`eno, time
{to im tradicionalni status
i privilegije nisu priznati
automatski, ve} samo po pos-
ebnoj molbi, dok je veneci-
janskim grofovima osporen
isti rang sa austrijskim gro-
fovima, te su titulu uvek
morali navoditi u itali-
janskom obliku (kao conti
vеneti). Potomci Teodora De-
de,\or|e i ]irijak (sinovi
Nikole Dede-Mitrovi}a-Jan-
kovi}a) potvrdu svog statusa
venecijanskih grofova dobili
su tek 11. oktobra 1831.g.
Posledwi grof Dede-Mit-
rovi}-Jankovi}, Ilija, ro|en
je u Zadru 1818. godine. Stu-
Година V, број 1
Volume V, Issue 1
dirao je u Padovi, i bio je-
dan od najobrazovanijih Srba
svoga vremena. Mnogo je put-
ovao, i ostavio za sobom
blistav trag. U “Putovawima
preko Wema~ke i Balti~kog
mora” zabele`io je dragocene
podatke o Crnoj Gori, Pragu,
Petrogradu... Godine 1867.
u~estvovao je na pansloven-
skom skupu u Moskvi (sa Mi-
hailom Polit-Desan~i}em,
Gajem, grofom Puci}em, i td.),
gde je svojom pojavom i no-
{wom izazvao pravu senzaciju
(o tome su pisali Milan Mi-
li}evi} i Simo Matavuq).
Wegovi narodwa~ki pogledi,
panslovensko i projugoslov-
ensko delovawe i uspeh koji
je po`weo u Moskvi aktivi-
rali su austrofilske i srbo-
fobne krugove, i grof Ilija
je prakti~no do smrti ostao
pod policijskom prismotrom.
Umro je u Trstu, 14. marta
1874.g., posle duge i te{ke
bolesti. Telo mu je balsamo-
vano i sahraweno u poro-
di~noj grobnici u crkvi Sv.
\or|a u Islamu Gr~kom. Simo
Matavuq, wegov vi{egodi{wi
sekretar i potowi poznati
kwi`evnik, napisao je o gro-
fu Iliji, koji je u{ao i u
antologiju “Znameniti Srbi
19. veka”, nadahnute stranice.
Grof Ilija Dede-Mitrovi}-
Jankovi} je za sobom ostavio
dve k}eri: Jelisavetu i Olgu.
Jelisaveta se udala za Vla-
dimira Simi}a iz Obrovca, a
Olga za dr Vladimira Des-
nicu; oba zeta grofa Ilije
bili su vatreni zagovornici
ideje ujediwewa, i obojica su
bili me|u potpisnicima Za-
darske deklaracije. O po-
pularnosti dr Desnice, leka-
ra ~uvene padovanske {kole,
dovoqno govori ~iwenica da
je punih 30 godina bio uzas-
topno biran za predsednika
obrova~ke op{tine, iako je
konstantno bio pod sumwom
za prosrpsko delovawe i ne-
prijateqstvo prema Austro-
Ugarskoj vlasti. Wegovi si-
novi dr Uro{ i Bo{ko nisu
zaostajali za svojim uglednim
precima. Dr. Uro{, ro|en
1874. u Obrovcu, bio je prav-
nik be~ke {kole, polemi~ar
i politi~ar zna~ajnog forma-
ta. Posebno se obra~unavao
sa italijana{ima u Dalmaci-
ji. Godine 1918. imenovan je
Potpredsednikom Zemaqske
vlade sa sedi{tem u Spli-
tu. Posle ujediwewa, dva pu-
ta je biran za radikalskog
poslanika u Narodnoj skup
{tini, a 1934. godine imeno-
van je Senatorom Kraqevine
(Continued on page 3)
GLASNIK SHD GAZETTE
Jugoslavije. Umro je u Splitu,
13.jula 1941. godine. Wegov
brat Bo{ko Desnica, ro|en
1886. godine u Obrovcu, jedan
je od najzna~ajnijih istra-
`iva~a istorije uskoka u nas.
Zavr{io je studije prava u
Be~u, kao i wegov stariji
brat, a umro u Zadru 1945.
godine. Zahvaquju}i wegovim
istra`ivawima, mnoge tamne
stranice na{e pro{losti os-
vetqene su i protuma~ene, a
Srpska kwi`evna zadruga je
1991. godine izdala zbirku
wegovih radova pod naslovom
“Stojan Jankovi} i usko~ka
Dalmacija”.
Sin dr Uro{a Desnice, Vla-
dan, bio je dostojni potomak
slavnog roda Mitrovi}a-
Jankovi}a. Ro|en 1905. godine
u Zadru, a umro u Beogradu
1967. Kao kwi`evnik, kao
intelektualac, kao stvaralac,
Vladan Desnica je jedno od
velikih imena na{e kulture
ovoga veka. Pored svog kapi-
talnog dela (“Proqe}e Ivana
Galeba”) napisao je “Olupine
na suncu”, “Zimsko qetovawe”,
bavio se prevo|ewem sa ita-
lijanskog i francuskog, bio
advokat, kwi`evni i muzi~ki
kriti~ar. Sa wim rod Desni-
ca nije izumro, ali je trage-
dija Krajinskih Srba bespo-
vratno o{tetila uspomenu na
veliki rod Mitrovi}a-
Jankovi}a. Ka`u da dvori
Jankovi} Stojana vi{e ne
postoje u Islamu Gr~kom, da
su uni{teni zemni ostaci
grofova Dede-Mitrovi}-Jan-
kovi}. Upomena, ipak, i delo
ovog velikog srpskog dalma-
tinskog roda ne mogu se tako
lako uni{titi. One su svoja
sopstvena za{tita.
Grb grofova Dede-Mitrovi}-
Jankovi} je lep primer pozne
venecijanske heraldike. Grb
koji ovde reprodukujemo pri-
pada periodu kada su Mitro-
vi}i-Jankovi}i ve} posedo-
vali status grofova (verova-
tno otuda- ina~e- bizarna
pojava grofovskog koroneta
sa devet pinakala u “~elu
{tita”; normalno mesto za
takav koronet bi bilo iznad
{tita i/ili na {lemu. Orao
sa ma~em pravde i terazijama
aludira na administrativne
funkcije koje je u to vreme
porodica ve} obavqala u
Dalmaciji, dok je poqe sa
crvenim lavom na zlatnom
poqu, po svoj prilici, izvor-
ni grb Mitrovi}a-Jankovi}a
(mo`da grb ili deo grba koji
je stekao Zavi{a Mitrovi}-
Jankovi}). U tom pravcu bi
pokazivala i ~elenka sa iz-
ЈЕДАН НЕУСПЕЛИ ПРОЈЕКТ: ГРБ ДОБОЈА
A FAILED PROJECT: ARMS OF DOBOJ
Године 1998. обратила се СО
Добој нашем Друштву са за-
хтевом за израду грба. При-
премљених 12 скица за разго-
вор (приказане у маргини) до-
стављено је поштом. У очеки-
вању било какве реакције про-
шло је више од годину дана
(што у нашем искуству није
ништа необично), а онда се на
општинском вебсајту појави-
ло нешто што би требало да
буде објашњење овако дугог
ћутања - амблем Добоја!
Чини се да је овом амблемом
Добој ушао у озбиљну кон-
rastaju}im crvenim lavom.
Deviza VSE ZA SLAVINSTVO
poti~e verovatno iz perioda
austrijske registracije grba
1831. godine. Pretpostavka da
je grb “poboq{avan” zasno-
vana je na ~iwenici da je ve-
necijanska heraldi~ka praksa
bila dosta liberalna. No-
bilitaciju obi~no nije pra-
tila i dodela odre|enog gr-
ba, ve} se samom novom ple-
mi}u prepu{talo da se opre-
deli za grb koji }e ubudu}e
koristiti. Neki elementi
venecijanske heraldi~ke pra-
kse bili su sasvim suprotni
praksi drugih evropskih ze-
maqa (na primer, pravo ve-
necijanskih ambasadora da u
porodi~ni grb unesu heral-
di~ko poqe dr`ave u kojoj su,
ili su bili, akreditovani).
Uno{ewe poqa funkcije i
matrimonijalnih veza nije
bilo posebno regulisano, pa
je dosta realna pretpostavka
da su se i u ovom slu~aju po-
qa grba registrovanog pod
austrijskom upravom dodavala
odre|enom dinamikom.
Dragomir Acovi}
Година V, број 1
Volume V, Issue 1
страна - Page 3
куренцију за територију са
најружнијим амблемом (гр-
бом). Евидентно је да је ау-
тор, ко год да је, био поведен
изазовом компјутерске графи-
ке, а учвршћен непоколебљи-
вим незнањем. Ко ли је седео
у комисији? Можда је боље не
знати!
Back in 198 our Society was
approached by Doboj Munici-
pality with a petition for new
arms. We submitted twelve
sketches (displayed here in the
margin) for initial consideration,
but received no answer. About
one-and-a-half year later, we
saw on the Municipality Web-
site something that figured as
Emblem of Doboj (the abomina-
ble thing at the beginning of this
text). Although the “Emblem”
must be highly ranked at the
competition for the ugliest em-
blem ever, one keeps wandering
if those that accepted it were
possibly blind.
(napomena: ovaj tekst je, u ne
{to kra}oj verziji, publik-
ovan u ~aso-pisu “Prozor”, br.
7-8, Beograd 1995, strane
84/88)
Counts Dede-Mitrovich-Jankovich are
one of the most important Serbian fami-
lies of the Orthodox Christian confession Дванаест предложених варијанти
in Dalmatia. Their history starts with
могућег решења грба града и опш-
Turkish defeat in the Morea War, when
Venetian Provedittore Dolfin negotiated тине Добој. Twelve proposed versions
the move of numerous Serbian families for the new coat-of-arms for the county
from the trans-mountainous areas laid and township of Doboj in Republic
waste and vacant by the Turks. Five thou- Srpska.
sand of Morlachs among them 1.500
battle-fit, settled between March and June
1692. ovich was elevated to Nobility of the Re-
public, and was awarded Gold Medal of St.
Among families settled was that of
Dimitri Mitrovich, whose son Janko be- Mark.
came famous for his armed incursions Stojan Jankovich was killed in battle on
over the Turkish border. In one of such August 23rd 1687, when he was probably
incursions, Janko was wounded and died. 52. He had two sons (George-Alvise and
As leader of Uskoks he was succeeded by Nicholas) who preceded him in death and a
his three sons– Stojan, Ilija and Zavisha. daughter (Anastasia).
The youngest, Zavisha, led the move in Two sons of Zavisha, Stojan and Ilija
1692 and was the first to gain Venetian (Elias), received rank of Counts from Doge
knighthood and to be inscribed as noble Alvise II Mocenigo on August 20th 1705.
of the Republic as early as 1668. His They had no sons, so that the title, name and
eldest brother, famous for bravery, was arms were transmitted to the issue of their
captured by Turks in 1666, and escaped sister Jelena (Helen), married to Venetian
the Istanbul prison 14 months later. The Colonel of Greek origin Theodor Dede. The
transfer was sanctioned by Doge Luigi
story of his escape captured the imagina-
tion of the people, and legend about him Pisani on June 4th 1739. The nobility and
started to form. Accordingly, Doge status as Conti Veneti of the family Dede-
Mitro-vich-Jankovich was confirmed by
Domenico Contarini issued a Ducale on
March 13 1670 by which Stojan Jank- Austrian authorities only in 1831.