Ивнр

АНТШГОГЕОГРАФОКА ПРОУЧАВАВА
Р А Д О М И Р А ЈС. И Д Н Х А
 К а д ми ј е ивмеђу о б л а с т и у Србији в а љ а л о ј е д и у
ивабрати д а ј е у геограФско-аитропогеограФском п о -
гледу п р о у ч и и , з а у с т а в и о сам с е н а сливу И б р а .
В и ш е ј е р а з д о г а б и л о с а којих сам се н а о в о о д -
лучио. Важнији с у : 1., значај о в е о б л а с т и у д о б а н а ш е
с л а в н е п р о ш л о с т и ; 2., с а ранаЈИх својих п у т о в а њ а внао
сам к а к о ј е о н а п у н а м а т е р и ј а л н и х о с т а т а к а иа т о г а
с т а р о г а д о б а и с в е ж е н а р о д н е традиције о њ и м а ; 3., био
с а м у в е р в н и у т о д а ћу у о в о м . к р а ј у ив патријархалног
к у л т у р н о г к р у г а моћи д о н е т и д о с т а ваљаних а и т р о п о -
геограФских п о д а т а к а .
П р о у ч а в а њ а с а м з а п о ч е о ј о ш у п о ч е т к у 1900. год.
п а сам на њима радио све д о о в и х дана. П р и б и р а њ е
м а т е р и ј а л а б и л о ј е двојако: 1., п р е т х о д н о проучавање
старих с п о м е н и к а и о с т а л е геограФско-историјске л и -
тературе о овој области и 2., путовање и проучавање
области. П у т о в а о сам у ч е т и р и м а х а : у лето 1900., 1902.,
1903. и 1904. г о д и н е .
Резултат тога петогодишњег рада ј е ова расправа.
У шој је у главним цртама изнет геограФСки опис слива
И б р а у Србији с а к р а т к о м историјом његовом. А антро-
п о г е о г р а ф с к е п р и л и к е су д е г а д т о п р о у ч е н е . Овом ј е
одељку п о к л о њ е в о највише п а ж њ е .
У з р а д иде в и ш е к а р а т а , ц р т е ж а и Фотографија ш т о
ће олакшати равумевање.
О б а в е з а н с а м д а с е о в д е захвалим своме прОФвсору
г. Д р . Ј о в . Цвијпћу, који м е ни овом п р и л н к о м иије
524 РЛДОИИР м. ИЛИЋ

о с т а в и о без својих с а в е т а и д о п у с т и о ми д а в е ћ и део

п р е т х о д н о г р а д а извршим у ГеограФском З а в о д у к о р и -
с т е ћ и се к њ и ж н в ц о м , картограФСким с п р а в а м а и другим
апаратииа заводским.
Материјално саи п р и п у т о в а њ и м а п о м а г а н и з Фонда
1
пок. В л а д и м и р а К а р и ћ а . Н е к а ј е с л а в а п н с ц у » С р б и ј е !
 ОГТШТИ Д Е О

I. Положај, границе, име и величина областн.

Предмет ј е о в о г а рада географско-антропогеографоко
п р о у ч а в а њ е с л и в а р е к е И б р а од к а д од Р а ш к е п о ч н е
т е ћ и к р о з К р а љ е в и н у Србију п а д о к н а с е в е р у н е у ћ е
у к л и с у р у к о д Маглича. Овај с л и в п р и п а д а о б л а с т и м а
ј у г о - з а п а д н в Србије и н а л а з и с е и з м е ђ у к о о а о н и ч к о г
бнла на и с т о к у и Голије с а њ е н и м северним п р о д у ж е -
њнма на з а п а д у . Н а и с т о к у о в а о б л а с т д о п и р е до 38'30'
и. г. д . (по Феруј, а н а з а п а д у д о 38° и . г. д. Н а ј ј у ж н и ј а
т а ч к а додирује 43°10' с. г. ш. а најсевернија 43*40' с .
с. Н Ј . С р е д и н о м њеном т е ч е у мериднјанском п р а в ц у
р е к а И б а р п р и м а ј у ћ и с обе с т р а н е в и ш е р е к а и п о т о к а .
НајвеКи д е о г р а н и ц е п о к л а п а с е с а р а з в о ћ е м И б р а
и на и с т о к у п о ч и њ е од н а ј в и ш е т а ч к е С т о л о в а — Р а в н о г
С т о л а — па иде г р е б е н о м С т о л о в а н а ј у г о - з а п а д д е л е ћ и
воду Р и б н и ц и н а с е в е р у и И б р у на ј у г о - з а п а д у , з а т и м
се х в а т а Д е б е л о г Б р д а 1985 м.( и Велог К а м е и а и т у
с к р е ћ е у л у к у на з а п а д о б и л а з е ћ и изворну ч е л е н к у р е к е
Р и б н и ц е , која т е ч е к с е в е р у н е п о с р е д н о у З а п а д н у Мо-
р а в у . Г р а н и ц а , односно р а з в о ћ е , д а љ е п р е л а з и п р е к о
К о б а с и ц а д о б и в ш и п р а в а ц и с т о к - з а п а д и дели воду С о -
кољој Р е ц и н а с е в е р у и Г в о з д а ч к о ј Р е ц и н а ј у г у . Одавде
граница осетно почиње скретати југу обилазећи лучно
в р л о лепу и з в о р н у ч е л е н к у Г в о з д а ч к е Р е к е и п р е л а з и
п р е к о : Обле Г л а в е , С а в и н е Т р п е з е , Металице, Б у к о в и к а
и Ж е љ н н а на С т р а ж и ш т е и Р а с к о р ј е п о т о м на Л а д о -
 1

526 РЛДОМИР м. ИЛНЋ

јевац и Караулу. С овога дсла раввођа слива се м н о г о

л о т о к а Ибру с ј е д н е — з а о а д н е — с т р а н е а н а с у -
протној с т р а н и п о с т а ј е р е ч н н с и с т е м Р а с и н е . Од К а р а -
у л е гдв с е р а з в о ђ е ј а к о суви (јер с е на I км. р а с т о ј а њ а
п р и м н ч у и з в о р и ш т а Мале Р е к е и Кознице) г р а п и ц а и д е
н а НераКу (1335), Г а р у ш а н у (1324) и В р л у С т р а н у п а
о д а т л е ј е д н и м ј а к о з а т а л а с а н и м гребеном иа В о ј н и ч к е
Колибе и ту се хвата гребена правога Копаоника п р е -
л а з е ћ и п р е к о Ј а р м а , Пајиног П р е с л а , С у в о г Р у д и ш т а
(где д о с т и ж е н а ј в е ћ у висину од 2140 м.) и к о д В а м п и -
ровог Гроба (1256 м.) избија на с р п с к о - т у р с к у д р ж а в н у
границу.
Ј у ж н а г р а н н ц а о в е о б л а с т и није п р и р о д н а . О н а с е
поклапа са државном границом између Краљевине С р -
бије и О т о м а н с к е Империје. Н а з а п а д у г р а п и ц а и д е
реком С т у д е н и ц о м д о к о в а н е с к р е н е из м е р и д и ј а н с к о г
п р а в ц а у п р а в а ц и с т о к - з а а а д , па о н д а г р е б е н о м Ч е н е р н а
н а Д у б о ч и ц у и Маглич.
П о главној р е ц и , која д у ж и н о м од 60 к и л о и е т а р а
к р о з о в у о б л а с т т е ч е , о и а с е з о в е Ибар. Ово име н и ј е
ново, д а т и р а из најранијих в р е м е н а , и з д о б а б а л к а н с к и х
с т а р о с е д е л а ц а и с в а к о ј а к о биће и л и р с к о г (а м о ж д а и
келтијског! п о р е к л а . С л о в е н и су, д о ш а в на Б а л к а н с к о
Н о л у о с т р в о , п р и м и л и о в о име п а г а и з а д р ж а л и . С р б и
су и у најранијим в р е м е н и м а И б р о и н а з и в а л и пе с а м о
р в к у већ и о б л а с т о к о н>е. У н а ш и м старим с п о м е н н -
ц н м а ми с е ч е с т о с р е т а м о са речју Ибар у овом д р у г о м
значењу. Тако Стеван Првовенчани у животопису Н е -
м а њ и н у в е л и : ,,...н длна к и с т к еиоу уестк откУкствнв н>го,
Ккстоуи! стр&нл, реком&п Топлнил, НкркЖб и Рлсннл н гда-
голгеииге рики...« Новакови/Е", ј е у т в р д и о , д а п о д о в и м
Н е м а њ и н и м Ибром в а љ а р а з у м е т и к р а ј е в е о к о р е к е И б р а
о д З в е ч а н а до Мораве. Д а љ е у в р х о б р е з н и ч к о м р о д о -
дослову стојн, д а јо Н е м а њ а п о р е д о с т а л и х п о д и г а о

'] Ст. Ноласолић. Лемљнштс радње Нсмањнне. ГоднпЈњнца I. Сгр. 173,

«1 . Ч ^ О О ^ С
 ИВАР 527

»...н д^оугоу цр(.кок(. екетлго Ннколн оу Нвр*...*,') ,...«ЕЛ

1
Н Б ^ К . . . " ) д а д е Ж и ч и к р а љ СтвФан П р в о в е н ч а н и и т . д.
Ибар као обласно ине остало ј е и н а даље у у п о -
т р е б и . С и о м и њ е се з а д е с п о т а С т е в а н а Л а з а р е в и ћ а п а
с е о д р ж а л о и до н а ш и х д а в а . Ј е р и у В у к а н а л а з и м о
н а з и в е И б а р , П о д и б а р и Г о р њ и Ибар.*| Но д а н а с ј е
И б а р , к а о о б л а с н о и м е у слабијој у п о т р е б и , ма д а није
с а свим и ш ч е з л о . Овоме ј е п о г л а в и т о у з р о к , ш т о с е
д а н а с т а к о не н а з и в а ни ј е д н а а д м и н и с т р а т и в н а ј е д и н и ц а
јсрез, округј, т е се народ т а к о одвикава од њега. У
ј а ч о ј су у п о т р е б и ч е т и р и и м е н а з а ч е т и р и м а њ е ц е л и н е ,
на к о ј е с е И б а р д е л и , т о с у : Студвница, Бам>а (или
В а њ с к о ) , К о п а о к и к ( И Л И К о п а о н и ч к о ) и Иб&р (у у ж е м
смиелу). С т у д е п и ц о м с е н а з и в а ц е о л е в и слив Иброн,
о г р а ђ е н р е к о м С т у д е н и ц о м на з а п а д у , Ч е м е р н о м н а с в -
веру и Ибром на и с т о к у . Б а њ а ј е н е п о с р е д н и слив д о њ е г
т о к а Ј о ш а н и ц е . К о п а о н и к ј е на југу од Б а њ е па до
И б р а на з а п а д у . А И б р о м с е зову н а с е љ а , к о ј а су п о
дну и с т р а н а м а И б р о в е д о л и н е .
Област ова овако схваћена и ограничена пространа
1
је око 1200 км.

II. Орографија, гволошки састав, морфолошкв

особине.
Цвла ова о б л а с т у орограФском погледу припада
с т а р о ј маси или р о д о п с к о ј п л а н и н с к о ј с и с т е м и . Ј. Цвијић
вели з а њу о в о : » З а х в а т а ј у ћ и К о п а о н и к , Голију, Ј а -
с т р е б а ц и т . д. о н а ( р о д о п с к а маса) с е к а о у ж а з о н а
п р у ж а с р е д и н о м Србнје и в е ж е с е с а о с т а ц и м а с т а р е
в
угареке масе, која је готово сва потонула .*)

') Сиомени Сри. Крал. Акад. Наува I I I .

') Мопит. Зегмса 14.
*) Вук Ст. Карацић, Данипа за 1827 г. стр. 55.
*) Др. Ј. Цвнјнћ, Структура и подела плвниив В. П. стр. !
528 РАДОМИР н . вав&

Г л а в н е с т е н е н з којих су с а с т а в љ е н е п л а н и н е о в е
области ј е с у : еруптивне стене, архајски и палеозијски
ш к р и љ ц и . Само се м е с т и м и ц е јављају к р е ч њ а ц и и н р к и
у г а љ а н а н н о г о су м е с т а избили и р а з н и м е т а л и у
жнцама.
У погледу н а г е о л о ш к и с а с т а в и м а и з в е с н и х р а з -
лика између леве и десне стране Ибра. Ова се р а з л и к а
з а и а ж а и у о р о г р а ф с к о м и морФолошком п о г л е д у , з а т о
ћемо обе стране оделито проматрати.
Десна страна. Десну с т р а н у и б а р с к о г с л и в а и с п у -
њује К о п а о н и к с а својом п о д г о р и н о м . Г р е б е н К о п а о н и к а
п р у ж а с е С З . — Ј И . и с а с т а в љ е н ј е највећим д е л о м и з
гранита а Суво Рудиште из гнајса.') Подножје ј е
махом и з с е р п е н т и н а . Гиавни гребен К о п а о н и к а ј е
узан но није о ш т а р , н и т и ј е где и з б и д а г о л а с т е н а н а
п о в р ш и н у . Н а ј в е ћ у ш и р и н у и н а ј б л а ж и н а г и б н м а било
онде г д е д о с т и ж е и н а ј в е ћ у в и с и н у , д а к л е , у С у в о м
Р у д и ш т у . Оно ј е , к а о и о с т а л н г л а в и ч а с т и в р х о в и , који
су н а к о п а о н и ч к о м г р е б е н у н а с а ђ е н и , б е з шуме. О б р а с л о
ј е г у с т о м , ниском т р а в о м а м е с т и м и ц е и ниском з а к р -
ш љ а л о м к л е к о в и н о м , к о ј а у малим ж б у н о в и м а и з б и ј а .
С а м о су с т р а н е ј а р у г а и п о т о к а у г о р њ и м д е л о в и м а
Копаоника обрасле шумон, н и ж е буковом а внше че-
т н н а р с к о м , п о г л а в н т о смрчом и ј е л о м . И м а н в р л о п р о -
с т р а н и х к о м п л е к с а под ј е л о в и н о м , т а к а в ј е Јељ&к, који
ј е у десној с т р а н и д о л и н е СамоковСке Р е к е и д у г ј е
п р е к о 8 км. — Од Р у д и ш т а па д а љ е к с о в е р о з а п а д у
гребен с е к о п а о н и ч к и т а л а с а с т о п р у ж а и многим п о т о -
ц и м а и р е ч и ц а м а , који постају у највишим д е л о в и м а
његовим, разбијен ј е у бочне косе и ребра, т е и К о -
паоник као и Ј а с т р е б а ц има перјасту структуру. С в е
су о в е б о ч н е к о с е у д о њ и м д е л о в и м а с п љ о ш т е н е , с а з а -
р а в ш ш н су, п а се после п р е м а п о т о ц и м а стрмо с п у -

'} До Хердеру ва њему има још и жнца мигиетнта, хематита, гринити •

бакарних руда.
 ИБЛР 529

ш т а ј у . Ј о ш с е с а К о п а о н и к о м у и о р е д о нив И б а р п р у ж а
в и ш е г л о м а з н и х п л а н и н с к и х бнла, н о р а с т а в љ а н и х м е ђ у
собом д у б о к и м д о л и н а м а . Т а к в а су б и л а : К о з ј е С т р а н е ,
Ј е д о в н и к , Ш а н а ц , К р е м и ћ с к а П л а н и н а и д р . Од ш и х с е
к а И б р у н а л а з и ј о ш м н о г о с е р п е н т и н с к и х м а с и в а , који
п р е м а Ибру опадају у в и с и н и , т а к о д а к а д с е с а с у -
п р о т н е с т р а н е гледају в и р и ј е д а н и з а д р у г о г а с а м о
својим н а ј в и ш и м в р х о в и м а . А л и с е Ј е д о в н н к најјаче
и с т и ч е . И з н е с е н ј е н а д о с т а л и м п л а н и н а м а т а к о д а се
с а з а п а д а и ј у г о з а п а д а о н ј е д и н и види в р л о ј а с н о .
П р е с е у г л е д а него и с а м о С у в о Р у д и ш т е . Н а ј в и ш и му
ј е в р х К у к а в и ц а . Висок ј е 1858 м. С а м му ј е г р е б е н
с а с т а в љ е н из с е р п е н т и н а а п о д л о г а ј е и з г р а н и т а и
исконских шкриљаца. Гребен Једовника ј е прилично
о ш т а р , у г о р њ е м ј е д е л у п о т п у н о б е з ш у м е ; п а ни
ж б у њ а н а њ е м у нема, л е т и ј е м р к о - ц р в е н е боје, к а д
се са с т р а н е гледа. У н и ж и м ј е д е л о в и м а под т р а в о м .
Ту су бачије з а н е к о л и к а о к о л н а н а с е љ а .
Дева страна. Н а л е в о ј се с т р а н и ј а в љ а ј у о п е т с е р -
пентини у већој к о л и ч и н и п о т о м ш к р и љ ц и а р х а ј с к и и
п а л е о з о ј с к и . Т р а х и т о и д н и х с т е н а има м а њ е и т о о к о
И б р а , овде има м е с т и м и ц е и г р а н и т а . Има и к р е ч њ а к а ,
којн су н а р о ч и т о з а о т у п љ е н и на Р а д о ч е л у . Р а д о ч е л о ј е
у н а ј в и т и м д е л о в и м а састав-љено и з з р н а с т о г м е р м е р а .
Јако кварцевитог к р е ч њ а к а има у Вивићима а код Б а -
љ е в ц а с е јављају млаћи к р е ч њ а ц и : г л и н о в и т и су и м е -
с т и м и ц е с е јављају з а ј е д н о с а с и т н о з р н и м , ж у ћ к а с т и м
п е ш ч а р о м . У Ј а р а н - д о л у с е м е ђ у о в и м млађим к р е ч њ а -
цима н а л а з и ј а ч а ж и ц а н л а ћ е г м р к о г угља, који с е и
1
експлоатише. !
Ова л е в а с т р а н а и б а р с к о г с л и в а з а к л о п љ е н а ј е на
з а п а д у р е к о м С т у д е н н ц о м . Г л а в н а ј е овде п л а н и н а Р а д о _

*) Видн се у Ј&ранскон Потоку вз осан малих окаиа на ирвмнтивак аачии

|ћусвнјв_а и будацнма одвалују номаће и иолима одмаче у Краљево). По стра-
наи^ овкх о и н а иабио је у минм гонв-нцамв супорин двет.
КТНОГРАФСИ ЗИОРИНК. - Н - V I . 34
5 30 РАДОМНР И . ИЛИЋ

ч е д о , од к о г а се на ј у г п р о в л а ч и ј е д н о б и л о , к о ј е чини
р а з в о ђ в И б р а и Студенице. Оио ј е врло вијугаво и ј а к о н
ерозијом местнмице ј е знатно с у ж е н о . Потоци и р е ч и ц е
у с е к л и су д у б о к о своја к о р и т а у овом м е к о м шкриља-
с т о м т е р е н у н р а з б и л и су г а у м н о г о б р о ј и е п л а с е , које
су у г о р њ и м деловима заравњене, негде праве висо-
р а в н и , а с т р а н е су нм в р л о с т р м е . П о овим варавњевим
п л а с а м а ј а в љ а ј у се с е р п е н т и н с к е г и а в и ч н ц е са п л и т к и м
преседлима, т е ти г р е б е н и изгледају као јако затала-
с а н е лпније. Обичио нема о ш т р и х облика. Све ј е м а х о м
п о с т а в љ е н о г д е дубљим где п л и ћ н м слојем х у н у с а , обра-
с л о ј е т р а в о м и ш у и о н , н а ј в и ш е б у к о в о м па ч е т и н а р с к о м .
Поиенуто развође в н ш е ј е прммакнуто Студеннцн но
И б р у , ј е р су И б р о в е п р и т о к е в е ћ е и ј а ч е су ерозивне
снаге, пошто нм ј е н п а д в е ћ и . Н а том су р а з в о ђ у : Ко-
либиште (1430 мет.), С р њ а ч а (1319 мет.), Раскрсница,
ј а к о ш у м о в и т а и л и в а д а м а б о г а т а Б и с е р Вода, Караула,
Кути и Ш а н а ц .
Н а л е в о ј с т р а п и д о њ е г т о к а С т у д е н и ц е су Ђ а к о в о ,
Бресничка Планина и Чемерио са својим огранцнма.
П р в е су д в е с а с т а в љ е н е н з с е р п е н т и н а , ш к р и љ а ц а ( м и -
капшста?) н м е р м с р а ; има мало гранпта и п е ш ч а р а . А
Чемерно је из кристаластих шкрпљаца н белог креч-
њ а к а . Оно ј е п р о с т р а н п л а н и н с к и м а с и в , ч и ј и с е г р е б е н
п р у ж а у правцу ССЗ-ЈЈИ. На њему ј е пасађено више
главнчастих врхова од којих с у н а ј в и ш и В е л и к н Кон
(1649) п М а л и К о м .

III. Хидрографија.
Главна је река Ибар која тече у меридијанском
правцу готово средином области градећи н а в и ш е м е с т а
огромне окуке око серпентинских ртова.
Ибар ј е прво гранична р е к а између Србије и Т у р с к е
с в е д о Р а ш к е а од т а д а п о ч и њ е теКи к р о а Србију.

^ \ Ј О О % 1 С
 НБЛР 531

Њ е г о в а с е д о л и н а м о ж е поделити на д в а д е л а . П р в и
т р а ј е од у л а с к а у Србију па до У ш ћ а . Д о т л е И б а р т е ч е
ј е д н о м уском д о л и н о м , к о ј а с е м е с т и м и ц е ј а ч е п р о ш и р и .
У том д е л у с в о г а т о к а И б а р т е ч е н е ш т о м и р н и ј е , ј е р
му ј е к о р и т о ч и с т и ј е , н е м а м н о г о с т е н а и о б л у т а к а .
О в о м е ј е п о г л а в и т о у з р о к , ш т о су п л а н и н е , к о ј е му
о г р а ђ у ј у д о л и н у , дал>е о д к о р и т а , м е ђ у њ п м а ј е ш и р о к о
д н о д о л и н е 500—800 м. а м е с т и м и ц е (у б а љ е в а ч к о ј к о т -
лиии] и п р е к о Г / , к м . П о р е д т о г а с т р а и е су о б р а с л е
т р а в о м или шумом или су к у л т и в и с а н е или н а с е љ е н е .
Д р у г и д е о п о ч и њ е од У ш п а . Ту с е д о л и н а почим>е
п о с т у п н о с у ж а в а т и т а к о д а од П о л у м и р а И б а р в е ћ т е ч е
узаном к л и с у р о м . С т р а н е су махом г о л е и к а м е н и т е .
Р е т к о су н а с е љ е н е . Од њих с е о д в а љ у ј е .комађе с е р п е н -
т и н а н т р а х и т а или г р а н и т н и п о л и е д р и и падају у к о -
р и т о . И б а р ј е у о в о и делу пун б р з а к а , ј е р ј е н а миого
места престругао попречне стеновите пречаге. На та-
квим ј е местима р е к а ј а к о с у ж е н а ; у кориту је доста
џ и н о в с к п х л о н а ц а . Н а ј в и ш е их ј е на Г р н ч и ћ у и з м е ђ у
П о л у м и р а и У ш п а . Н о њ и м а [ г р н ч и ћ = л о н а ц , лончић) ј е
и Г р н ч и ћ име д о б и о . Н а р о д их з о в е Савини Јонци, јер
их ј е , вели с е , н а п р а в н о Св. С а в а и у њ и м а х в а т а о рибу.
Местимице с е и у о в о м к л и с у р с к о и делу долннс ј а в е
м а њ а п р о ш п р е њ а и ту ј е ј а ч а п о ш у м љ в н о с т , п о г л а в и т о
у горњим деловииа страна, где се виде већи конплекси
букове и смрчеве шуме.
Своју д о л и н у И б а р ј е удубио п о г л а в и т о у с е р п е н -
т н и у , н о м е с т и м н ц е с е појављују и д р у г е с т е н е , које
се н а и з н е н ц е с а с е р п е н т и н о м смењују. Т а к о : т р а х и т о -
и д н е с е с т е н е појављују и з н а д К а з н о в и ћ а , у Б е о ц и и а г

иа ушћу Брвеиице, око Л у ч и ц е ; гранита има на П а с у -

љишту изиеђу Полумира и Ушћа.')

') Жујовић у Геодогвј* Србнје I стр. 109—11' гомрећа о ИСру и ње-

ГОИОЈ до_иви не с м и п т е гривнт, иа д * га и* речвнои меоту има.
34"

^у^ОО^!с
532 Р А Д О М И Р М. НЛНЂ.

С т р а и е и б а р с к е д о л и н е су р е д о в н о и з б р а з д а н е ду-
боким ј а р у г а м а . Ј а р у г е п о ч и њ у на самим г р е б е н и м а и
г о т о н о в е р т и к а л н о падају у И б а р . И з м е ћ у њ и х су т а н к е
к о с е с а о ш т р и м г р е б е н и м а . И њ и х о в е су с т р а н е р а з -
ривене.
Сви п о т о ц и и р е к е сносе у И б а р о г р о м н е к о л и ч и н е
п л а в и н е и потискују И б а р на с у п р о т н у с т р а н у . Услед
ове н л а в и н е и у т ћ а се р е ч н а померају низ И б а р . На
в и ш е је м е с т а п л а в и в е т а к о м н о г о д а п р е с т а в љ а п р а в у
п у с т о ш (поток П о ћ а р ш а испод н о л у м и р с к е механе).
Често се у долнни Ибра виде нспрекидапи конади
т е р а с а . Дају се у о ч и т и д в е т е р а с е . Ј е д н а ј е н и ж а и
млађа. Она ј е боље о ч у в а н а , п р о с т р а н и ј а ј е н д а се
с т а л н о п р а т и т и с о б е с т р а н е р е к е од Р а ш к е п а с в е
нив И б а р д о Ж и ч е . Н а ј л е п ш е ј е о ч у в а н а у б а љ е в а ч к о ј
к о т л и п и . В и с о к а ј е о к о 20 м., ш и р о к а ј е и п о т п у н о
р а в н а . Види се с обе с т р а н е И б р а и у а т а р у П и с к а њ е
с двснб стране и Баљевца с леве стране. Даље се виде
мањи комади око Ушћа, Полумира, Маглича и Л о п а т -
нице. Горња ј е тераса етарија, каменита је и в и с о к а
око 80 м. Од њ е су о ч у в а н и с а м о м а л и к о м а д и . У с к а
ј е и мало п р е м а И б р у нагнута. К о м а д е о в е т е р а с е в и д е о
сам у б а љ е в а ч к о ј к о т л и н и , к о д П о л у м и р а , близу М а г л и ч а ,
и код Л о п а т н и ц е .
Ибар је врло лена река. И у сушно доба р е л а т н в н о
ј е б о г а т водом. В о д а му ј е б и с т р а , боје ј е о т в о р е п о
з е л е н е . Б р з ј е , т е су бродови н а њему р е т к и .
Притоке. С д е с н е с т р а н е у И б а р у т и ч у о в е г л а в -
није п р и т о к е : Р у д н и ч к а Р е к а , П а в л и ц а , Ј о ш а н и ц а и
Гокчаница. С леве стране утичу: Рашка, Брвеница, С т у -
деница, Пуста Река, Дубочица и Лопатница. Осин о в и х
р е к а с л и в а се у И б а р ј о ш м н о г о п о т о к а и п о т о ч и ћ а .
Све су о в е р е к е по к а р а к т е р и м а д о л и н а с л и ч н е
И б р у . С в с т е к у в е ћ и м делом к л и с у р а м а , које с е с а м о
м е с т и м и ц е п р о ш и р у ј у у т е с н е д о л и н е или м а л а п о л > а .
 ИБАР 5.33

С в е су т о б и с т р е п л а н и н с к е р е к е с а б р з а ц и м а и ман>им
в о д о п а д и и а . В е ћ и н о м имају у м е р е и у к о л и ч и н у в о д е а
бујне су к а д н а д о ђ у . С в е т е к у у п р а в ц у И - 3 или обрнуто«
само Студеница чини изузетак. О в а прво течв у мери-
дијанском п р а в ц у п а к о д с е л а П р и д в о р и ц е с к р е ћ е н а
л а к а т у п р а в а ц З С З - Ш И и у селу У ш ћ у г о т о в о под
п р а в и м углом у т и ч е у И б а р . И њ е н а ј е д о л и н а п о г л а -
вито у с е р п е н т и н у , г д е - г д е у п а л е о з о ј с к и м ш к р и љ ц и м а
а испод манастира и у табличастом кречњаку.
Карактеристична је долива Јошанице. Изпад Б а њ е
се Ј о ш а н и ц а пробија к р о з ј е д н у у з а н у к л и с у р у , к о ј а ј е
целом својом д у ж и н о м у д у б љ е н а у самом г р а н и т у . К а д
изаће из те клисуре она улази у једно мало п р о ш и р е њ е ,
где ј е Б а њ а , па о д а т л е с в е д о у ш ћ а у И б а р т е ч е о п е т
к д и с у р о м . По дну к о р и т а р а з б а ц а н е су о г р о м н е г р а н и т н е
стене.
Д о л и н а Ј о ш а н и ц е ј е п р е д и с л о н и р а н а р а с е д о м . Ово
сам и з в е о о т у д а , ш т о у Б а њ и , у к о р и т у р е к е , на н е к о -
л и к о м е с т а избијају и з слојева с т а р и ј и х к р и с т а л а с т и х
шкрил>аца ј а к и к љ у ч е в и в р е л е в о д е (I = 78* С) — ј о -
ш а н и ч к а т е р м а — а осим т о г а н а оном м е с т у , где се
Ј о ш а н и ц а у Ибар улива, еерпекгик, пз кога је састав-
л>ена с у п р о т и а с т р а н а И б р а у п р а в о з а о н о л и к о к о л и к о
ј е гаирока д о л и п а Ј о ш а н и ц е , јшо јв исаечен, добио је
жуту боју и трош&п јв. З н а ч и д а с е р а с е д и н а д р у г о ј
страни Ибра у истом правцу продужава.
Овде н а и вал>а е п о м е н у т и ј о ш и ј е з е р а ове о б л а с т и .
И м а их м а л о : у С е м е т е ш у под К о п а о н и к о м и н а Л о к в и
у Г р а д ц у . У С е м е т е ш у их ј е в и ш е . Ј е д н о ј е в е ћ е и н а -
л а з и се б а ш и з н а д с е л а у ј е д н о ј већој у в а л и испод В е -
л и к е Чукаре. К р у ж н о г је облика и има у к р е ч њ а к у до
50 м. С а г о р њ е с т р а н е му п р и т и ч е в о д а с а д в а т р и и з -
в о р к а , а л и п о п о в р ш и н и н е о т и ч е . Вода ј е м о д р о - з е л е н е
боје. И в и ц е су о б р а с л е у г у с т ш е в а р . С е љ а ц и т в р д е д а
му ј в с т а њ е в о д е с т а л н о , д а се ч е с т о т р е с е , да ј е в р л о

«1 :,ч*.оо^1е
534 РАДОМИР и. ИЛИЋ

•дубоко и д а иу се дно не м о ж е н а ћ и . Ј а к о т а л а с а с т а
п о в р ш и н а у о в о м с е л у упуКује п а с т р о п о ш т а в а њ е з е м -
.1>ишта, т е ј е т а к о и з а г р а ђ е н а с д о њ е с т р а н е о в а у в а л а .
И с п о д с е л а н а л а з е се ј о ш т р и м а њ а ј е з е р ц а , б а р -
ског карактера.
У с е л у Г р а ц у на к р е ч њ а ч к о ј Л о к в и има н е к о л и к о
в р т а ч а т а њ и р а с т о г о б л и к а . У ј е д н о ј од њ и х , која ј е н а
в р х у Л о к в е , в о д а се у ј е а е р и л а , Е О п р и в е л и к и и с у ш а и а
и о ж е и да пресахпе и остане само п и ш т о л и н а .
Т о и л и х и и и н е р а л н и х в о д а и м а в и ш е у овој обла-
сти. Т а к о :
1., Ј о ш а н и ч к а Б а њ а и з в и р е на левој о б а л и р е к е
Ј о ш а н и ц е . Т о п л а ј е 78° С. П о Хердеру с а д р ж и у себи
мало сумпорне и хлороводоничне кнселине и гвожћа.
2., Внше киселих в о д а : у Р у д н и ц и , П л а н и , код м а -
настира Студенице.
3., У Г р а ц у у долини Б р в е н и ц е и с п о д с т а р е ц р к в е
јавл-ају се изворн т о п л е воде.

IV. Коиуннкације.
Г о в о р е ћ и о к о м у н и к а ц и ј а м а о в е о б л а с т и ми м о р а м о
днојити правце и з н а ч а ј с т а р и х к о м у н и к а ц н ј а од нових.
Отаре воиуникације. К р о з и б а р с к у ј е о б л а с т у с р е д -
н.ем в е к у п р о л а з и л а ј е д н а в а ж н а к о м у н и к а ц и о н а л и -
ннја. У то ј е доба о в а област з а у з и м а л а с р е д и ш н и
п о л о ж а ј у о н д а ш њ о ј Србнји. Ту је (у Ж н ч и ) била а р -
х н е п и с к о п с к а с т о л и ц а ; ту су с л а в н е з а д у ж б и н е : Ж и ч а ,
С т у д е н и ц а н Г р а д а ц ; ту ј е б и л о р а з в н ј е н о р у д а р с т в о ;
у з р у д н и к е ј е било насел>ених м е с т а (вароши) у којима
ј е осим р у д а р а (Саса) било и т р г о н а ц а и з д а л м а т и н с к и х
г р а д о в а , т е ј е з а овај, по првдњем с у д е ћ и , ж и в и с а о -
браћај м о р а л о б и т и в а љ а н а п у т а . О в о с в е д о ч е ј о ш и
р а з в а л и н е г р а д о в а : Маглича и Б р в е н и к а , који оу имали
да чувају тај п у т .
 535

П о Јирвчвку и д р у г и м а Ј. ЕрдељановиН и Р . Ни-

колиН о в а к о о б е л е ж а в а ј у и р а в а ц т о г а п у т а : „Оеим в е -
л и к о г ц а р и г р а д с к о г д р у м а , од Б е о г р а д а ј е у с р е д њ е м
в е к у п о л а з и о и други в а ж а н д р у м у п р а в ц у н а ј у г . Т а ј
ј е друм водио н а ј п р е н а Р у д п и к , Б о р а ч , Ж и ч у , Маглич,
Студеницу, долину Р а ш к е , Пећ, Дечане, Ђаковицу и
П р и з р е н " . ' ! Али ј е овај пут д о б и о о с о б и т и вначај и
постао в а ж а н д р ж а в н и пут з а в . т д е д е с п о т а Ђ у р ђ а Ву-
ковића.*) П о смрти С т е в а н а Л а з а р е в и ћ а (1427. г.) прими
у п р а в у над д е с ц о т о в и н о и Ђ у р ћ е В у к а Б р а н к о в и ћ а . Лли
ј е и т у р с к и С у л т а н М у р а т н о л а г а о п р а в о на д е с п о т о -
вину по с р о д н и ч к и м в е з а м а с а д е с н о т о м С т е в а н о м Л а -
з а р е и и ћ е м , с т о г а н а в а л н на д е с п о т о в и н у и в а у з м е К р у -
ш е в а ц . П а овај начин Т у р ц и су п р е с е к л и ц а р и г р а д с к и
друм к о д С т а л а ћ а и ј у ж н е с р п с к е з е м љ е : Н о в о Б р д о
и П р и ш т и н а нису и о г л е ц а р и г р а д с к и и друмом к о м у н и -
ц и р а т и са Б е о г р а д о м н С и е д е р е в о и . З а т о у ово доба
избија ј а ч е на в и д и к овај другп пут н р е к о Б о р ч а , И б р а ,
Новог Пазара, Пећн и Призрена з а Ново Брдо.
С а д ј е на реду д а утврдимо к у д а ј е с в е п р о л а з и о
и к а к а в ј е био по теренским особинама и техничкој
и з р а д и тај пут.
У о п ш т е се до с а д д р ж а л о д а ј е овај пут водио
н е н о с р е д н о п о р е д р е к е И б р а . А. Алексић, КОЈИ с е с е -
д а и д е с е т и х г р д и и а п р о ш л о г (19. в.) в е к а с п у с т и о ч а м -
ц е н ш!8 И б а р од Р а ш к е до К р а љ е в а п и ш е о т о м е нуту
и н а з и в а га „ к р а љ е в с к и п у т , " ' | ј е р ј е , вели, по и з р а д и
н а д м а ш и в а о с в е д р у г е п у т е в е , и био ј е к р у н а н а ш е г
средњевековног инжињерства. По његовом описивању
видели су с е т а д а целом д у ж и н о м И б р а г д е в е ћ и где
мањи д о б р о очувани комади т о г а п у т а , а на много м е с т а

Ч Ј. В р д е м н о н ћ п Р. Николић, Трговачки цеитрн и нутоаи. Стр. 99 н 100.

*) Значај »огов у ово вроие особито је јаеио пстакао г. Ст. Новаковнћ
у свон 11ВДЈ' Но10 Брдо в Врањ. Поио|>аа*е.
*) А. Адекснћ, ИОир од Рашке до Караиовца. Годншњнца I I I .
536 РЛДОМИР М. 11ЛИГ.

1
о о б е с т р а н е р е к е . ) И он отуда и з в о д и з а к љ у ч а к , д а
ј е морало бити пута и с једне и с друге стране р е к е .
П о њ е м у т о ј е б и о ш и р о к 6—8 а м е с т и м и ц е и 15 м.
• у т , о з и д а н о д к р у п н и х с т е н а (серпеитина, г р а н и т а и
т р а х и т а ) и и ш а о ј е с в е п о р е д р е к е . Ј а сам м е ђ у т и м
м н о г о р а с п н т и в а о о т о м е путу и н а р о д не з н а о њему
д а п р и ч а . Т в р д е , д а је п р е д а н а ш њ е г пута, било к о -
њ а н и ч к н х с т а з а с а м о м е с т и м и ц е у долнни и б а р с к о ј .
Н а р о д з н а з а д р у г а д в а с т а р а пута, а л и они ннсу и ш л и
реком, и о њима ћу ниже говорити. Инам много ра-
з л о г а д а п о с у м њ а м , да ј е у о п ш т е раније м о г л о бити
п у т а , који ј е к е а р е с т а н о и ш а о п о р е д И б р а . Могло ј е
б н т и с т а з а з а л о к а л н и с а о б р а ћ а ј а и и к а к о в е л и к о г пута.
Д о к а з е з а о в о н а в е ш ћ у м а л о доцније а сад д а се о с в р -
нем на А л е к с и ћ е в а о н и с и в а њ а .
П р е с в е г а да к а ж е м да ј е пок. Алвксић најнижу
(најмлађу) р е ч н у т е р а е у И б р а с и а т р а о з а с т а р и пут. С а
њ е г о в и м онисом у руци п р о л а з и о сам к р о з И б а р и т р а -
ш и о н а р о ч в т о м е с т а која он описује к а о т р а г о в е т о г а
п у т а и нисам их н а ш а о алн сам с в у д а и а т а к в н и м е с т и м а
н а и л а з и о на к о м а д е н с п р е к и д а н е р е ч н е т е р а с е . Д а ј е
т а к о ево њ е г о в и х р е ч и :
. . . . . Сам д р у м г р а ћ е н ј е о в а к о : г р д н о в е л и к о к а -
м е њ е с л у ж и му з а подлогу или у п р а в о о б р а з у ј е т е л о
ц е л о г а д р у м а . З а грађу ј е у п о т р е б љ е н с е р п е н т и н , кога
и м а у г о р њ е м и г р а н и т и т р а х и т к о г а има у с р е д њ е м
т о к у И б р а . К а м е њ е ј е о г р о м н о в е л и к о , и н а их п о 2—3
и в и ш е т * аапреиине...."*) О в о су облуци р е ч н и и з којих
ј е с а с т а в љ е в а д о њ а т е р а с а И б р о в а . Он ј е , д а к л е , к о м а д е
т е р а с е с м а т р а о з а пут. И д а н а с ј е т е ш к о провести
а парочито одржавати у исправном стању пут овуда, а
о н д а ј е т о било и н е м о г у ћ е . П а к а к о д а с е објасни не-
н о р м а л н а ш и р и н а п у т а (1бт.)г Од к у д а п у т с о б е с т р а н е

') 11). стр. 34.

*) ш<_
 ИБАР 537

р е к е ? Ово ј е ј е д и н о ј а с н о . к а д се к а ж е , да ј е он т е р а с е
сматрао као остатке пута.
Али д а с т а р и п у т није водио н е п р е с т а н о реком веК
гребепом п л а п и п с к и н с в е д о ч и ј о ш и о в о :
1., М е с т а која се н а нуту спомињу и због којих ј е
п у т и г р а ђ е н нису б и л а н е п о с р е д н о у долипи И б р а већ
даље у с т р а н и по 2 и в и ш е ч а с о в а (Студеница, Г р а д а ц ,
П л а н а , к о п а о н и ч к а о к н а и др.).
2., И д а и а с постоје д в а с т а р а п у т а к р о з о в у об-
л а с т . Ј е д а н десним а д р у г и л е в и м гребеиом и з н а д р е к е .
Н а р о д з а ове п у т е в е з н а д а су с т а р и . З о в е их п а з а р с к и
ауг. Њ и м а се п у т о в а л о и з П а з а р а д о к није п р о е е ч е н
нови п у т и б а р с к и (1883—86. г.).
Ови п у т о в и и и с у били к а о ш т о су д а н а ш њ п п у т о в и .
К о л и м а се по н>нма није н о г л о и у т о в а т и , т е к о л а није
ни било, а ии с а д а их н е м а . В е ћ су овн путови били
у д е ш е и и п о г л а в и т о з а к о њ а н и к е , и м а л н су м е с т и м и ц е
ш и р и п у од 5 м. а м е с т и м и ц е су били с у ж е н и и н а ш и -
рину м а њ у о д 1.м., н а н о ч в а р н и м су н е с т и м а билп п о -
калдрил>ени. О в а к в е ј е и з р а д е био и о в а ј в а ж н и д у б р о -
в а ч к и друм, који ј е и ш а о и з Д у б р о в н и к а п р е к о Т р е б и њ а ,
Љ у б о м и р а , Б и л е ћ е , Фоче, П л е в а љ а , Сјенице, Т р г о в и ш т а ,
п р е л а в и о И б а р , па се п р е к о К о п а о н и к а х в а т а о Т о п л и ц е
и водпо у Н и ш , ј е р з а т о осим т р а д и ц и ј е имамо и ову
сведоџбу. Р а м б е р т и , који ј е п у т о в а о д у б р о в а ч к и м путом
у Н и ш п р е к о К о п а о н и к а в е л и : » О в а ј е п л а н и н а (Ко-
паоник) в р л о в и с о к а п в р л о ј е м у ч н о н а њој се п е т и ,
о с о б и т о з и м и . Њ о м е води п у т једиу и по с т о п у ш и р о к ,
којин је страшно и опасно пролазити а таквих путања
има н а овом п у т у д о с т а " . Овде ј о ш в р е д и н а р о ч и т о н а -
г л а с и т и д а се н а ш пут в е в и в а о с а овим д у б р о в а ч к и н
путом негде на Ибру изнад д а и а ш њ е варошице Р а ш к е .
П о народном к а з и в а њ у и по т р а г о в и м а (калдрмама)
к о ј е сам ј а н а л а з и о ти с т а р и . п у т о в и имали су овај
правац:
 Р Л Д О М Л Р м. н л н и

0 леве стгр&не. П у т ј е у д а р а о на с е л о Т р н а в у (сада

н а г р а н и ц и Србије) о а ј е и ш а о н а Б р е в у , н а Л а д о ј е -
в и ћ е , К о т р а ж у , Ј а б л а н о в и к , н а и с п о д б р д а Л о к в е на
Г р а д а ц уа К р у ш е в п ч к у Р е к у , н о р е д Д р а ж и н и ћ а , п р е к о
З а ј е д н и ц е , н а Р е к у , н а С т у д е н и ц у м а н а с т и р , иа п р е к о
Ђ а к о в а силавио у долину И б р а к о д Л о п а т н н ц е .
С десне с т р а к е . Пут ј е и ш а о на К а а н о в и ћ е , П а в -
лнцу, Ј о ш а н и ч к у Б а њ у , К о в а ч е , и з н а д П л а н е , н а Г о к -
чаницу па ј е преко Кобасица и Столова силазио код
Ж и ч е у долину И б р а . 0 о в о м е путу и м а у новије д о б а
п о м е н а . Т а к о К. П р о т и ћ в е л и : „ к а д су Т у р ц и Н о в о -
п а а а р ц и с т и г л и иа Н о в о г Н а в а р а н а С т б (ишли су у
помоћ Краљеву), Ј е л е ч а н и н ј е био у с т р а н и С т о л о в а у
заседама« ').
Осим о в а д в а пута било ј е у т у р с к о д о б а с и г у р н о
а к о не и н р е ј о ш и о в и х п у г о в а :
1., Ј е д а н који с е од Г р а ц а одвајао од л е в о г п у т а
и п р е к о Р у д н а , П р и д в о р и ц е и В е л . Л и в а д е водио у С т а р и
Влах (у И в а њ и ц у ) .
2., Ј е д а н који ј е п р е к о К о п а о н и к а водио у Т о п л и ц у .
3., Ј е д а н с е к о д Ј о ш а а и ч к е Б а њ е одвајао од д е -
сног иута и водио з а К р у ш е в а ц .
О в и путеви и д а н а с с л у ж е к а о ј е д и н е к о м у н и к а ц и ј е
ва о в е к р а ј е в е . С в и воде махом с т р а н о м и л а н и н е , г д е
где и г р е б е н о м , у с к и су, в р л е т н и и м е с т и м и ц е п о к а л -
дрмљени.
Новж путови. Осим п о б р о ј а н и х с т а р и х п у т о в а који
су и д а н а с у л о к а л н о ј у п о т р е б и п р о с е ч е н ј е и ј е д а н
д о б а р к о л с к и пут д у ж И б р а л е в о м с т р а н о м . Он вевује
Рашку за Краљево.
Од У ш ћ а се од њ е г а одваја ј е д а н к р а к з а м а н а с т и р
Студеницу.

') Коста ПротвН. Ратии догаЦјн из другог устатша. Годпшшш- ХИ. Стр. 71.
 Исто ј е тако везана и Павлица з а Р а ш к у добрим
к о л с к и м путем, који и д е д е с н о м с т р а н о м И б р а . Д р у г и х
п у т о в а з а с а д а нема.

V. Историја области. Остаци од старина.

Ради потпунооти ивнећемо о а д е кратак в р е г л е д и с т о р в ј е <>
и б а р с к о ј облаоти.
Стврооедеоцн Б а л к а н с к о г а П о л у о т р в а : Илирн н Т р а ч а н и д о -
д в р н а а л и с у с е м с ђ у с о б о м о в д е . П о Љ. Ковачеви&у и Љ. Ј о е а -
нови&у г р а н п ц а овнм н а р о д н м а б в л а ј е река Ибар'}. Д о ц н и ј е с у
о в у д а иролавилв инаазије рааних н а р о д а , д о к и а ј з а д целим В а л -
канским П о л у о с т р в о м , па и овом о б л а ш ћ у , не аавладаше Р п м љ а н и .
Онн аоромаиише побеђене народе и као сауда тако в у оаој о б -
л а с т н о с н о в а ш е к о л о н и ј е н п о ч о ш е с е бавнти о р у д а р с т в у . З а
докав т о г а н е в а ч о с л у ж е о в и п о д а ц н :
К о д Ј н р е ч е к а нвлазнмо ово: Ј о ш Римљанн с у с е б в -
внли о р у д а р с т в у н а Валканском Н о л у о с т р в у . Р и м с к н и а т и н с и у
Р у д н н к у , о с т а ц и р и н с к и х т о п л и х к у п а т и л а код Још&нице, Н о н о г
Павара, иамеђу П р е п о л ц а и К у р ш у м л и ј е , с а е у оасегу млјднна
коиаонинних, д о к а з у ј у д а с у тамошши с р с б р н и с л о ј е в и ј о ш у с т а -
1
р о м е е е к у били и о з н а т и ^ ) ; осим тога у оелу Рудницн в о д К о -
паоником в а л а з и с е ј е д а н великн м е р н е р с а рнмским н а т п н с о м ;
у Грачацу код Краљева ј е такође ј е д а н нађен.
У У Ј . в е к у н о ч н њ у н а Валканско П о л у о с т р в о нрелавити С л о -
в е н н а већ у V I I в. д о ђ о ш е Срби и Х р в а т и н н а с е л н ш е ц е о с е -
в е р о - в а и а д н и д е о П о л у о с т р в а . Поромањени с т а р о с е д е о ц и — В л а с н
— п о в у к о ш е с е и с п р е д д о ш љ а к а у б р д с к е н е п р н с т у п а ч н е крајеве
1
а у такве свакако д о л а з и п о и а ј п р е нлша о б л а с т . ) О т у д а с е н
м о ж е рааумети о т к у д а о в д е онако анитан б р о ј имена која у п у ћ у ј у
на Влшхе ( ш т о ћ е с е внлети у V I . о д е љ к у , к а д с е б у д е г о в о р и л о
о нменима}. А л и в р е м е н о м с у с е Срби ночели ш и р н т н на ш и н

') Љ. Коиачеинћ и Љ. Јоианпвнћ, Исторнја Сгшског Народа. I. аа средав

ваоде. Стр. 3.
*) Рударство у Србијн и Босв« у сведњем веку од Јвречеш, Прввво Љ.
Стојановп-. Отадбнна нњ. IV. етр. 277.
*) Љ. Ковачевнћ в Л>. Јоаановнћ (Историја Српскиг Народа I I . Књии.
Задруге стр. 170), гоиореНн о Чаславлевој држави, веде оао: ,Сад су оин (Шаси)
жиаНн жнвотом аасебннм према енојмј српсво с-овеаској око-ннн поста_в липа
преграда нзмег,у пограинчнлх в р и ј ' О в о вкрочнто вреди аа граамцу грисну
прена Бугарској. ЈДВ су Власи држали два тахва аојаеа, арви у аланинама
чЈмеђу Арине џ Ибра а Друш *а Коааончку а пемвим огранцчма "

: ч ^оо^1е
Р П
540 РЛ.ОМИР и. ИЛВЋ

р а ч у н и м е ш а т и с е са њима, т е с у В л а с и у 080Ј о б л а с т и потауио

вшчезли.

Још у н а ј н о в и ј е д о б а Ибар ј е у в е к улаано у с а с т а в загорске

орпске д р ж а в е а као иоуздано с е ноже сматрати да је цео био
1
у Часлављевој власти ).

У другој половнвв 11. века к>егоаи (ибарски) о т а н о в в н ц в с а

најсимпатнчцијом историјскон личношћу из ж у п а н с к о г а доба, сла-
вннм р а ш к н м ж у п а н о м В у к а н о м , иазалом Б о д и в о в н м , а а д а в а х у ве-
лике јале Г р ц и м а ис.падајући нз г р а н и ч н о г г р а д а Звечава у Ко-
с о в о чак д о Л и п љ а н а . О н н с у , по свој п р в л н п в , у с п е л п д а о с л о -
б о д е од Грка земље у источном с у с е д с т в у нзмеђу Ибра и Ј у ж н е
1
Мораве. )
Ј о ш је до веКе с л а в е д о ш а о овај крај у Х П . в е к у . Њ е м у је
б н л о су!)вво д а б у д е ааметак с л а в н е д р ж а в е немањиКске. Из њега
ј е и з своје д е д и н е пелики ж у п а н Немања отоочео свесрпско ује-
д и њ е њ е , које с у њ е г о в и д о с т о ј н и п о т о м ц и пролужили и извршнли.
О д т а д а пи. с в е д о к о н а ч н е п р о п а с т и д е с п о т о а и н е с р п с к е у д р у г о ј
половнии 15. в . ова ј е о б л а с т б и л а ј е а г р о д р ж а в е о р п с к е , о б л а с т
културна и н а с е љ е н а не с а м о С р б и м а веК и Сасима. Трговина и
р у д а р с т а о били о у о а д е у највеКем ј е к у . 0 с а е м у о а о м е п о у з д а н в
с у иам о в е д о ц и многе старине и д о лаиас одржане а о којнма
Кемо н и ж е говоритн.

Од полоаане 15. столеКа н ова је област делила жалосну

судбину ооталвх српских з е м а љ а с в е д о 19. в. када с у је про-
будили пуцњи с а Иванковца и Мишара. Зраци аотпуве слободе
озарили с у је 1833. г о д н н е , када ј е с т а л н о Србијн прнсаједнњена.

Отарине н њихови разни остаци, којих много и м а у

овој области, могу ее с к у в и т и у ове четири груне:
I . , Старе цркве и гробља;
2., Г р а д и н е ;
3., Места и о с т а ц и ранијих н а с е љ а и
4., С т а р о р у д а р с т в о и н>егови т р а г о в и .

') Љ. Коваченић и Љ. Јовановић, Исторнја Срвсвог Народа I ва ереда*

шко-е стр. 28: .Источна г-ранииа држаае великог жупана Часлава и^аше ед
ушКа Колубаре вреко пданива ва ушће Иброво. Одатле иђате с*е нсточвон во-
доиеКом Ибра до његових нзвора*.
*) И>. стр. 46 у напомеин.
 П1.Л1' 541

Највише |е старих цркава. Н е и а скоро ниједног

в е ћ е г з а с е о к а у к о м е нема с т а р е ц р к в е или м е с т а з а
к о ј е с е не з н а да ј е б и л а с т а р а ц р к в а . О в е с т а р е ц р к в е
илн су с а с в и и п о р у ш е н е и распознају се с а м о т е м е љ и
или м е с т а где су биле ( Ц р к в и ш т е , Ц р к в и н а , С т а р а Ц р к в а ]
или гу ј о ш о ч у в а н и з и д о в и па и ц е л е ц р к в е .
Све се ове с т а р е ц р к в е могу поделити у две г р у п е :
велике, л е п о с а г р а ћ е н е ц р к в е и м а н а с т и р и и л*але, п р о -
с т е ц р к в и ц е . У прву групу д о л а з е : С т у д е н и ц а , Ж и ч а ,
Г р а д а ц и П а в л и ц а ; а у д р у г у п р е к о 30 и а л и х ц р к в и ц а .
Али се о в д е н а м е ћ е п и т а њ е : од к у д а т а к о много т и х
с т а р и х ц р к в п ц а у овој о б л а с т и ? Н а р о д н о п р е д а њ е не
уме н а т о д а д а о д г о в о р . З а с в а к у се с к о р о од ових
ц р к в и ц а п р и ч а , д а ју ј с п р а в и о С в . С а в а или Н е м а њ а
или ц а р К о с т а д и н и ц а р и ц а Ј е л а , з а с в а к у г о т о в о к а ж у ,
д а ј е в р л о с т а р а , да ј е појала пре м а н а с т и р а (Студе-
н и ц е ! и т. п. Али ј а мислим д а су т о биле м а л е в л а -
с т е л в н с к е ц р к в е и з с р е д њ е г а в е к а , које су поједини
в л а с т е л и н и г р а д и л и к а својим б а ш т и н а м а . Овде у бли-
зини Ж и ч е и Студенице; овде где је била прва српска
а р х и ј е п и с к о п и ј а ; о в д е , у о б л а с т и најчистијег х р и ш К а н -
с т в а у с р п с к и м з е м л л м а , није чудо ш т о н а л а з и м а т а к о
м н о г о с т а р и х ц р к а в а . В л а с т е л а ( в е л и к а и мала} се у г л е -
д а л а н а своје к р а љ е в е , ц а р е в е и д е с п о т е п а ј е и с а м а
г р а д и л а ц р к в е . Н а о в а к а в з а к љ у ч а к унућује нас и путни
и з в е ш т а ј Ф р а н ц у з а Б у р к а д а , б а л к а н с к о г п у т н и к а из
X I V . в е к а ј е р он з а н а ш е суседе и у г л е д е Г р к е п и ш е
о в о : ....А ко год има т о л и к о , да од свог и м а њ а м о ж е
()

одвојити д а и з д р ж а в а ј е д н о г ч о в е к а , д и ж е ц р к в у н а
свом в л а с т и т о м имању... и п о с т а в љ а п о п а к о ј е г а с а м
х о ћ е .. *') Осим т о г а о овим б а ш т и н с к и м ц р к в а м а и п о -
п о в и м а г о в о р и и Д у ш а н о в З а к о н и к , ш т о з н а ч и д а их ј е
б и л о д о с т а у т о доба.

') Стојвл Нонаковнћ, Бурмд н Нертрвндон де да Ирокнјвр. Гдасннк Срп.

Учвв. Друштва. Стр. 31.

. №вгЈ^Сооц1е
Ч
542 РАДОМИР м. ИЛИЋ

О С т у д е н и ц и п Ж и ч и н е ћ е м о овде н и ш т а г о в о р и т и .
Оне су врло п о з н а т е и т о л и к о пута о п и с и в а н е д а ј е
потпуно излишво на њих с е в и ш е враћати. Али ћемо
се с а н е к о л и к о речн з а б а в н т и о г р а д а ч к о ј ц р к в и С в .
Б о г о р о д и ц е . О њ о ј до оада нигде није било в и ш е г о -
в о р а м а д а долази у р е д најлепших с т а р и н а н а ш и х .
Р а з в а л и н е о в е с т а р е ц р к в е н а л а з е с е на д е с н о ј
с т р а н и р е к е Б р в е н и ц е (или Г р а д а ч к е Р е к е ) , на ј е д н о ј
тераси. Задужбина ј е српске краљице Јелене, матере
к р а љ е в а с р н с к н х : Д р а г у т и н а и Милутнна. А р х и е п и с к о п
Д а н и л о в е л н : „иже (цркву) слш ст клдженд.д госпождд
а1
Шленд отк оснокдини доетолмм,* н з д > и ж е . ) Ц р к в а ј е
Ј

о в а д о д н т н у т а у в р е м е н у п з м е ћ у 1276—1314. г о д и н е ,
н а ј в е р о в а т и и ј е у самом п о ч е т к у 14. в е к а . И а к о ј е д а -
н а с ј а к о п о р у ш е н а , н а р о ч и т о у г о р њ е м делу, ипак и
с а д а чнни н а г л е д а о ц а н е о б и ч н о силан у т и с а к ; п о г л а -
в и т о с а с и м е т р и ј е и в р л о л е п е и з р а д е . У кроју м н о г о
иотсећа на чачанску цркву: у облнку ј е крста и ози-
д а н а ј е о д т е с а н е с и г е . В р а т а н п р о з о р и су о п е р в а ж е н и
врло лепим, призматичним стубовима од жућкасто-белог
с т у д е н и ч к о г м е р м е р а . У ц р к в н с е , унутра, распознају
рђаво очувани трагови старога живописа. У задњем
д е л у ц р к в е су д в е г р о б н и ц е . С д е с н е ј е с т р а н е в е ћ а ,
д у г а о к о 1 ' 9 0 т . ш и р о к а 1 ' 1 0 т . а в н с о к а 0 - 9 0 т . , од м е р -
м е р а ј е . С л е в е с т р а н е п р е м а овој великој налази с е ј е д н а
мања, у пола у ж а а нижа, такође мермерна гробница.
И з н а ш и х с р е д њ е в ц к о в н и х нисаних с п о м е н и к а в и д и
се, д а ј е к р а љ и ц а Ј е л е н а , која ј е у м р л а у своме д в о р у
у Б р њ а ц и м а , с а х р а њ е н а у својој з а д у ж б и н и у Г р а д ц у . ' )

') Даажло, Животи крадева срвсхвх. Стр. 98.

*) II). стр. 91.: н т ш икдушп т-ило ЕЈижлшж п с ш о м п»ннд»г**к
•к ем1кН[н МОНЈСТН* н а Г»*дкцк....* н стр. 93.: ,н положтцоли п г г к м » » моштн
•к »угдтдвдндмк мм геогк >к млнц-кн н п»-кднвкн*н црккан п#*«в'ТКН1 д * « и В»-
гдедднц|...>

4№ваг,,СООЦ|е
 1
ИБЛ1 543

Њ е н а би д а к л е б и л а ј е д н а , с в а к а к о већа, г р о б п и ц а .
Ч и ј а ј е м а њ а ? Н а р о д в е л и , д а ј е у њој с а х р а њ е н а к ћ и
царице Јеле.
Одмах повади ц р к в е ј е д н о се м е с т о з о в е Ћ е л и ј е ,
т у су били м а н а с т и р с к и к о н а ц и и к а л у ћ е р с к е ћелије,
к а д ј е Г р а д а ц био м а н а с т и р .
Вреди о в д е з а б е л е ж и т и и н а р о д н у т р а д и ц п ј у о овој
цркви и ако ј е врло скучена. Н а р о д прнча, да ј е ова
ц р к в а з а д у ж б и н а ц а р и ц е Ј е л е и ц а р а К о с т а д и н а , т е се
с в а к е г о д и н е на д а н 2 1 . маја о к у п л А о в д е в е л и к и с а б о р
| о в а п о м е т њ а ј е р а з у м љ и в а , ј е р п о т и ч е из и с т о в е т н о с т и
и м е н а с р п с к е к р а љ и ц е Ј е л е н е и ц а р и ц е Јелено, м а т е р е
ц а р а К о н с т а н т и н а ) . Дал>е се п р и ч а , д а ј е Г р а д а ц н е к а д а
б и о врло богат м а н а с т и р и д а су г а Т у р ц и ч е с т о п а -
1
лили и р у ш и л и , ) с т о г а ј е д а н а с у о в а к о ж а л о с н о м
с т а њ у . З а м е р м е р н е стубове око в р а т а и п р о з о р а п р и -
чају, д а су их мајстори, г р а д е ћ и о в у ц р к в у у к р а л и у
манастиру Студеници и овде наиестили.
0 о с т а л и м маиим ц р к в а м а г о в о р и ћ е се у посебном
д е л у , п р и л и к о м о п и с а појединнх с е л а .

И н т е р е о а н т н о ј е д а овде нема оних с т а р и х г р о б а љ а

с а в е л и к и м к а м е н о в н м а , којих о н а к о м н о г о има у Б о с н и
и по н е к и н д е л о в и и а З а с а д н е Србије. Б и ћ е д а их нема
з а т о , ш т о су о н а у в е з и с Б о г у м и л и м а , којих у Ибру
ннје м о г л о б и т и , к а о у крају где се з а ч е л а д р ж а в а н е -
м а њ и ћ с к а , и где ј е Св. С а в а д е л а о н а ј в и ш е н а у т в р ћ и -

') И. Руварац, Рашкн еннскопн н ннтроиолнтн. Глас БХ11. етр. 27., штаи-
иао јв једаа запнс. којн је нађен у јвднои Богородичвику XV. века, у воие нв-
троиолит рашкн, квр Ввсаднјо, каже да јо ои дошао у ивнастер свндан ивлн-
КОН краљнцон све срискв и аонорске зеаље Јеленом у иесто зваао Градац н
све бегав потпуно цохарано, и не беше нн књига на службу, нн сасуда, ћелије
све беху паде и разорсне до темел.и, и ионоћу Вожјои и и о и п и м а Богороднце
потрудио сс он у то „прискрЗно* вреив да поиовн коднво може. Прво Белнје
емрадише, потом прадохи служЗеае кљвге... По Руварцу око је бндо у иочетку
XVI. векв

к№внћу4^00^1е
544 РАЛОМИР М. И Л И К

в а њ у чиоте х р и ш ћ а н с к е в е р е . Н о ни И б а р није б е з
с т а р и х г р о б а љ а , само су о н а д р у к ч и ј а , м а њ а су, нема в е -
л и к и х н а д г р о б и и х к а м е н о в а , в е ћ мали м е р м е р и , ч е с т о
с крстом. То су, несумњиво, стара с р п с к а (хришћанска)
гробља.

Градинв. Н а д в а м е с т а имају у И б р у о с г а ц и о д
г р а д о в а . Т о су Магдич и Б р в е н и к . П р в и су о и и с а л и и
з н а ч а ј му и с т а к л и нок. Владимир К а р и ћ у „ С р б и ј и " и
А . Алексић у Г о д и ш њ и ц и Ч у п и ћ е в о ј к њ . ТИ., а други
Н о в а к о в и ћ (Споменик Х \ Т П | и М. Ђ . Мидићевић, у К н е -
женини Србији и ј а с т о г а пећу о в д е о њ и м а н и ш т а ,
в и ш е говорити. Али осим о в а д а а г р а д а , од којих још
стоје з и д о в и било ј е у И б р у г р а д о в а и у т в р ђ е њ а ко-
ј и м а се сада не познају т р а г о в и , али ј е о с т а л о име и
т р а д и ц и ј а о томе. Т а к о има ш е с т м е с т а к о ј а с а д носе
име Г р а д и н а . д в а м е с т а к о ј а носе име Г р а д и ш т е и ј е -
д н о које се з о в е Г р а д с к а К о с а . В и ш е м е с т а н о с и име
Ш а н а ц , а у П а в л и ц и , на Г у ш а в о м Д у б у ј е д н о се место
зове Караула.

И м а д о с т а , с а д а п у с т и х , м е с т а з а к о ј а се з н а д а су
раније б и л а насељена. Т а к в а се м е с т а с а д а зову Сели-
ш т е , Сгаро Село, Паз&риштв, Дуиринв п д р . О в д е ћемо
рећи н е ш т о с а м о о оним местима где су р а н и ј е била
в е ћ а насел>а — в а р о ш и , а о и з м е ш т е н и м и о п у с т е л и м
селима биће г о в о р а у посебном делу.
З а з а с е л а к Поноре у ј у ж н о м п о д н о ж ј у Ч е м е р н а
п р е д а њ е вели да ј е н е к а д а бно в е л и к а ч а р ш и ј а , м е ђ у т и м
о в о се ничим д р у г и м не м о ж е у т в р д и т и .
Али ј е н е с у м њ и в о у з а с е о к у Плани у с р е д њ е м веку,
у д о б а и н т е н з и в н е р у д о к о п њ е с р п с к е , б и л о в е ћ е ру-
д а р с к о н а с е љ е . Ово се даје у т в р д н т и и м н о г и м писаним
с п о м е н и ц и м а и з п о ч е т к а 15. в е к а , и народном т р а д и ц и ј о м
 ИВЛ.Р 545

и, ш т о ј е најглавније, м а т е р и ј а л н и м о с т а ц и м а , који с е
на месту с т а р е П л а н е и а л а а е ' . )

') Шана се надазн на двсној обвдн Ибра преиа ушћу реке Студвиице,
а на СЗ-у од Јошадичке Бање.
Оиа св у средњеввковнин споненицнна (1346—1415) врло често споииње.
По Јнречеау то јв бидо анатно трговачко често. Дуброввчка кодоиија, којв је
у њему Онла, стајада је у трговнвој иевн Рудвикои, Сребрвлцон, Крушевцеи,
Трговиштси н Трепчом. Колоннја јв инала свога нонсуда и католнчку црквт.
Јирвчек даље иаводн, да се у невни панскии сиоиенкцима иа X I V . века надвве
спнсковн католичкмх вурија и у једнои таквои СВНСКЈ понии.у с е : КопвовгсЈа,
Ттер(е, Соропсћ, Р1ава, Оз(агл& Осии тога Плаиа се номиње у више споив-
ииха вз тога доба, нарочито дубровачкнх, ио ј а ћу преко тога прећн н овде
Ку описати иесто где је стара Пдкна н остатке, којн су остадн на тога добв
и пот1рђују идеитичност.
Јнрвчек је утврдно да јв стара Плана била у Ибру, а иа несту где се
и данас налаан сеоце нстога пиеиа (Рударство у Србијн н Боснм у средњем
веку). С тога саи се бно рсшно, дн нрнднлои нродаска кроа ове крајеве вндви
да лн се до данкс очувало остатака од старв Плане. И ааиста саи их н нашао.
Мало ианад ушћа реке Студвинце улнва се у Ибар с десне стране јвдпа
нања речнца, која теча уском долином. На неколино кидоивтара уа ту речнцу
надазн се сада ааседав Ллана, Еоја нна на 16 кућа. До аасеока, даље уз реку,
налввв св јвдна гдомовна, вараањева коса саставмна цогдавито нв сервентина.
Сад је ова воса обрасда густон травом и иа њој су бкчије и стока вкселака:
Пдвле н Ковача.
Ову косу раадваја кднсурвста додниа рвчнцв Планв иа два дела. Најнс-
толнији део плвнског атарк с десио стране речкце вовв св Цеоаине, а исиод
Цеовнна ј е место, хоје се аове Нсмаржите. На левој стрвни реке а према Це-
•вниама је Царина. ниже Царнне 600—800 ш. је једна сростраиија вараваи,
коју сељаци зову Дуарине (Дуварине). Исиод Дуарнна, даље ниа ревЈ налвви
се иесхо акаво Семтте.
Чнм саи срео ирвога седјкка иа плане н од њвга чуо аа ове иавиве (Це-
овине, Дуарнне, Паларнште) бнло ми јв јасао, ДА је ту бнла стара Пдана и од-
нах сам св упутно да иаблнже нрегледан то место н рвспитан шта сел.вцв ваају
о стврнни.
Цеовиие су ва десној странв Плаве. Таво се управо аове она страна косе,
која чвин десву обаду реке ва овои месту. Данас се овде могу да расооанају
нвкв вакопине и прстрпане рупчаге (неке у облнвЈ лввкастих вртача). За њнх
народ вели да су ик копале старе мајданџије и вв њнх ваднле руду. Да је овај
аввнв, Цвонине, рударскн и нв тога доба, јасно је. Он јв дошао од рударснв речн
и&г, нгго је {по Јнренеку) звачнло рударско окно, а но Новаконнћу и дрвеие ру-
дарске грађеввие у окиима.
Јужно од Цеовнна је Иазариштс. То је једвв ка реци блдго нагнута за-
раваа. У средини тв варавии нвлаан се келика волнчинв шљакње (згуре). Ово
мвсто вону Шлахњиште. Народ нолн, д а ј е ту бнла чвршија у доба кад су мај-
данџвје жнивле у Плани.
На Царинн се ие иоже данас ивштн рдсповнитн, али у толнко се кнше
осткткка сачувало у Дуаранама и Свлншту.
втногрдфокн ввогних, вкигл ТЈ. 35
 РЛДОМНР у . илит.

Осим ових и н а с е љ а у М а г д в ч у и Б р в е н и к у у овој

области к а о д а није б и л о д р у г н х , в е л и к и х , в а р о ш к и х н а -
с е љ а , б а р с е о т о м е иије спомен ни у ком облику с а ч у в а о .
Ма д а с е м о ж е п р е т п о с т а в и т и с доота р а в л о г а д а ј е
с в у д а г д е има т р а г о в а с т а р е р у д о к о п њ е м о р а л о бити
ма и м а њ и х р а д н и ч к и х и р у д а р с к и х нолонија.
Рудлрство. Д а ј е у к о п а о н и ч к о ј о б л а с т а р у д а р с т в о
било ј а к о раавијено у с р е д њ е м в е к у види се и з н н о -
гобројних п и с а н и х споменика. Али има и многих и а -
т е р и ј а л н и х о с т а т а к а , који су с е д о д а н а с у о в о м к р а ј у
с а ч у в а л и . Њ и х и м а т р и в р с т е : 1., у о п о м е н а н а с т а р о р у -
д а р с т в о и н е к а д а ш њ е р у д а р е , к о ј а с е у народу и до
д а н а с о ч у в а л а ; 2., м н о г о б р о ј н е р у д а р с к е р е ч и и в а з и в и ,
који су с е и до д а н а с о д р ж а л и било к а о и м е н а з а п о -
ј е д и н е геограФске о б ј е к т е , б и л о и н а ч е у г о в о р у н а р о д н о м .
Н а п р . : Саси, С а м о к о в , Ц а р и н а , Ш љ а к њ а , 1згура), Ш љ а к -
њиште, Сребрнац, Гвоздац, Рудно, Рудњак, Рудиште, и
д р . и 3., р а з н и м а т е р н ј а л н и о с т а ц и , к а о : р у д а р с к а о к н а
и в а к о п и н е , т е м е љ и од г р а ђ е в и н а и о г р о м н в к о л и ч и н е
ш љ а к њ е (згуре), која м е с т и и и ц е образује ч и т а в а б р д а ш ц а .
У И б р у с е м о г у и з д в о ј и т и т р и р у д а р с к е облаоти.
П р в а ј е и с п о д и о к о Р у д и ш т а , д р у г а ј е с е в е р н о од Ј о -
ш а п и ч к е Б а њ е у К о в а ч и н а , Плани и Р у д њ а к у а т р е ћ а
ј е н а левој с т р а н и И б р а о к о Остатије, В и н и ћ а , Р у д в а
и Саса.
Н а с в и и а овим м е с т и м а д а н а с се р а с п о з н а ј у о к в а
и з којих ј е в а ћ е и а руда, н а ј в и ш е их ј е о к о Р у д и ш т а ,
по т о м у К о в а ч и м а и П л а н и . У овој последњој место

У Дуарннама са н сад раснознају темеам од двв црвве, воје су пнде врдо

Слвзу једна друге (ово 200 м.), в сељапа арнлају да веото вворавају виаки>у н
темвљв од грађевива • др. • по Дуарннама • но Селнату. Дуарнае по томв
(дуиар) н носе нне. За Свлните веле да је нваада било нвсемво иесго у
воне су нвјданпнје хнведе.
У општо иарод зна, да су овдо некада живеде нане •ајдааднјв н аоохде
руду, ав су св од Туракв рвлгжглн в негде у онолннн саирнли силио Злаго.
Друго што о њнна не знају. (В. Двло св. »а сввтенбвр 1905. год.).

*еа ћу ^ О О ^ |С

Ј
 ИВАР 547

где с е р а с п о з н а ј у с т а р а о к н а з о в у Ц е о в и н е ' ) , И у Са-

с и н а сам в и д е о једио р у д а р с и о окно.
Свуда о к о ових о к а н а налаве с е ведике количине
з г у р е , коју о в д е зову ш љ а к њ а . И м а ј е много н а и о в о
Сувог Рудишта, у Ковачина, Плани, Рудњаку. С леве
с т р а н е И б р а м а њ е ј е има. У С а с и м а ј е по м а л о и з о р а -
вају у њ и в а м а а у Б и н и ћ и м а у к о р и т у п о т о к а П л а к а -
онице н а л а з и се по неки комад. О в о иомаћн д о н о с и
П л а к а о н и ц а и з г о р њ е г дела с в о г а с л и в а , о д Остатије
где ј е р у д а р а ћ е н а .
У нивоу Самоковске Реке надазе се гвоздени ос-
т а ц и н е к е м а ш и н е р н ј е у о б л и к у ц а к о в њ а . С е љ а ц и веле,
д а су т о с п р а в е , којима су с т а р е мајданџије к о в а л е руду-
Н о Х е р д е р , који ј е и с т о т а к о ћ е видео, вели, д а ј е т о
у почетку 19. в е к а био с а м о к о в п а з а р с к о г а п а ш е и да
ј е примитивне конструкције.
По досадашњим геолошким и рударским испитива-
њ и м а у о б л а с т н к о п а о ц и ч к о ј с е налаве руде које у себи
содрже поглавито: олова, гвожћа, цинва, сребра и злата;
оловних ј е руда н а ј в и ш е . Године 1347. с п о м и њ е с е д а с е
у Т р е п ч и продаје о л о в о и д а г а Млечани купују (Споме-
н и к X I с т р . 28). В а д и л о с е и с р е б р о и г в о ж ђ е (Јјтебек,
Напо\е1вв(габвеп. с т р . 53). П у т о п и с ц и и т а л и ј а н с к и називају
К о п а о н и к Моп1»впа (1е1ГагЈЈео1о а Т у р ц и Ћ а м и ш - д а г ,
ш г о ћ е р е а и сребрни б р е г . Т о с е о д р ж а л о и доцније.
Б о а л е К о и т (1834) н а з и в а К о п а о н и к С р е б р н и н П л а н и -
н а м а ' | . И д а н а с има на К о п а о н и к у в р х С р е б р н а ц .

1
0 нагпој средњевевовној т о п о г р м л Ј и )
Ј о ш и д а н а е има л о с т а иеста, која св спомињу у нашим
средњввековвим с п о м е в и ц а м а а за к о ј а с е или н е вва нвкако г д е
с у п о о т о ј а л а илн св ена п о г р е ш н о нли недовољно.

') Ј. Жујовић {Геодогнја Ј стр. 106.) погреино вове ово весто Цоввпгтв.
Види прииедбу пред овон.
*> К. Н. Костић, Отара српева трговнна и вндустријв. Страив 148—144.
*) Аело св. аа аирва 1902. год.
35-

е <и^оо^1с
548 РЛДОМШ' I I . ИЛНТ.

Н а ј в и ш е ј е на о а о м пољу у р а д в о нок. Д а н в ч и к ( Р ј е ч в м к и з
Књижевних С т а р и н а ) , по т о м Ст. ИооаковнК, Љ . Ковачевнг, и д р .
ПрегледајуКи Давичићев Рјечннк наншао сам а а неколнко
п о г р е ш а к а у одрећив&њу м е с т а , С т о г а овде делимнце испра-
вити н е к е п о г р е ш к е , д е л в м и ц е в з н е т и и н е к е н о в е ствари.
А л н како с е п н т а њ а о в е в р с т е н е м о г у н н к а д т а ч н о н с п о т -
пуном поуаданошћу р е ш н т и бев путовања и лнчног осматрања
п о л о ж а ј а ва који хоКемо д а с т а в в м о неко старо м е с т о , то 1>е се
овде г о в о р и т и само о м е с т и ч а из слива И б р а у Србијв.

I.
До данас још није н а ђ е а а даровна повеља мавастира Сту-
денице. А л и с е н е к а к о с а ч у в а о ј е д а н фрагменат, з а који с е ма-
сли, д а јо д о ц в и ј и (из X V I или X V I I века) а р е п и с т е по&еље. Т а ј
је о д л о м а к ш т а м п а о Мивлошиг, у Мопит. бегглоа с т р . 8. в он
гласн;
„...ПДКН ДА К Т к ВСДОив ВДСШк ХОТ(Ц1Ник ЗНДТН, ДШКД1
1СТк иИјА и о н д с т н р с к Ј з ш л с до Шдсшни,* о у п р д в о в и л о и к нд
в р к у > нл Ц 1 д в н н ц о у , ннс п л д н н н о у о у п р д в о нл Г о у ц Ј т с р н ц о у , оу-
прдио о у з к р к д о , нд плдииноу с р И с и н ч к о у , оупрдво нд Полоу-
инрк, оулрдБО нд Ивдрк, оупрдвоик Иврои« нд Оу/сн< р^ком
Стоудтнцои, о у п р д в о нд р<коу Шдстнцоу.... и

З а в е д е н слнчноппЧу в м е н а а н е м а ј у ћ н в а љ а н и х т о в о г р а о с к в Ј
података Даиачић је овде учинио погрешну одредбу-
Н а с т р а н и 505. у књизн I I I . с в о г Р ј е ч н и к а о н пнгпе: „Шсг-
ИИЦД, р е к а која у т и ч е у М о р а в у у д а н а ш њ о ј С р б н ј в . М е ђ а мана-
стнру Студевици и ш л а на Шс1ннцсу*.
Н а с т р а в и 491). п о д : „ Ц Ј д в н н ц д , аемљама м в н а с т и р а Студе-
н в ц е и ш л а ј е м е ћ а н а врх нд ЦЈдБНицоу, а т о ј е б е в с у и њ е са-
дашње село Штавнца у окр. рудвичком и м о ж е бнти д а у с п о -
меннку није добро сачувано аме°.
Не т р е б а м н о г о докааиватв да је обоје погрешно. Треба
само у а е т и карту, па д а с е видн, како се н е могу никако иден-
ТВФВковати Ј а с е н н ц а н Ш т а а н и ц а иа п о в е љ е са Ј а с е н н ц о м и Ш т а -
внцом на Рјечаика.
У в и д е в о в о р е ш и о сам с е д а о к у ш а м , не б н х л в у о к о л и в н
м а н а с т и р а могао наКи с а ч у в а н а с п о м е н а о Ј а с е н и ц п н Ш т а в н и ц и .
А вакључивао оам д а обоје бити негде блнже манаствру Сту-
деннци, јер ое у »стој поаељи као мећа спомињу још: Доллц,
Полумир, Ибар, УшКе, река Студеница, дакле, објекти нз непо-
средне околине маиастира, па би било н е п о ј м љ в в о , да граннца
 ИВАР 549

з е м љ е на д р у г о ј отрвни в д е тако д а л е к о о д м а н а с т н р а , као ш т о

ј е Даничи!) у а е о .
Кад с а н д о ш а о у Студеницу, поред ооталвх проучавања,
т р а г а о с а м в ва г о р њ н н и м в н к и а н сва скм и х н а ш а о и д о д а н а с
одржаиа.
Јисеницом н а р о д аове ј в д н у к о с у , која с е о д а а ј а о д иланине
Р а д о ч е л а и л е ж и о к о 6 км. ј у г о - з а п а д н о од н а и а с т н р а С т у д е н и д е .
Одмах на с е в е р у о д Ј а с е а и ц е а нанрх Р а д о ч е л а налазн с е ј е д в а
п р о с т р а а а л и в а д а , која о д с т а р в а е п р в п а д а н а в а с т и р у н з о в е ое
Ш т а в в и ц а . Д о д а м о лв т о м е , д а се и у повељи к а ж е : ,Нд кр)Гк нд
ЦЈдкннцсу*, онда је несумњиво д& је о в у д а ишла манастирсна
ме*>а а ме на р у д в н ч к о с е д о Ш т а в в ц у . Иамеђу Ј а с е в н ц е н Ш т а в -
н к ц е налази с е и с а д а ваоелак Долац, који ј е и у новељи с п о м е н у т
као г р а н и ц а з е м љ е и а н а с т н р с к е .
О д Ш т а в н н ц е ј е м е ђ а ишла, велв с е у п о в е љ н , ниа п л а н и н у
у п р а а о на Г у ш т е р н ц у (на ј е д н о ј северној терасн Радочела и сад
постоји заселак Гуштерице, лежи на десној странн реке С т у д е -
н и ц е . И а с н е ц н ј а л н о ј карти С р б и ј е п о г р е ш н о з а б е л е ж е н о Г у ш т е -
риће) одатле преко р е к е (т. ј . Студенице) ув б р д о а а планнну
бресничку (и д а н а с с е п л а н и н а на којој ј е звселак Б р е с в и к з о в е
Б р е с н и ч к а Планина). Одатле ј е границв ишла на П о л у н и р ( з а с е -
лак на И б р у ) , па И б р о н на Унгће (заселак у коме с е у л в а а С т у -
д е н и ц а у Ибар) па" реком С т у д е н н ц о м на реку Ј а с е а и ц у .
Али се једиа с т в а р на п р а и а о г л е д н е с л а ж е с а мојом о д -
р е д б о м , а т о ј е ш т о с е в а крају одломка повеље в е л в : » . . . . С т о у -
ДПМЦОИк нд р1Коу И с с н н ц о у . . . . " Сад овде не постојн ннкавва
река Ј в с е и и ц а , аег, с е , како ј е г о р е р е ч е в о , тако а о в е ј е д н а п л а -
н и н с к а коса. Н о и с п о д о в е косе иавире ј е д н а р е ч и ц в , коју д а н а с
а о в у Р е к а в која с е у л и а а у р е к у С т у д е н и ц у 3 км. и с н о д н а н а -
с т и р а . Н а оиу с е реку у повељн мислило, д а ј с г р а н и ч и л а и а н а -
с т и р с к у земљу. И овда може бити двоје: а л в се и ова речица
раније авала као и б р д о Ј а с е н н ц а , па с е т о в н е д о ц н в ј е нвгубило;
илв јшто менн и з г л е д в д а л е к о в е р о в а т н и ј е ) н о с л е д њ а речвница у
о д л о м к у иовеље т р е б а д а г л а с и : , н а р | К в у нл М с ш н ц о у " т. ј . на
Р е к у (реку) па на Ј а с е н н ц у (брдо). О а о м е и д е у п р и л о г и то ш т о
1
о е у о о ч е т к у не к а ж е : , в а реку Ј а с е н н ц у ' веК п р о с т о , в а Ја-
сеаицу*.

II.
У Мон. 8егћ1са стр. 568. наштампана је ј е д н а поаеља де-
с п о т а С т е * а н а Л а з а р е в и ћ а у којој с е г о в о р в : како ј е д о ш д о д е с п о т у
550 РАДОМВР I I . ИЛИЋ

н е к о л в к о д а л у ћ е р а на м а в а с т к р а Х и л а н д а р а и с а о п ш т н л и м у д а ј е
1
О б р а д Драгојлалиг. (Ст. НоваковиК у „Пронијарв и баштнннци
п и ш е Д р а г о л а ј л н к , д о к у Моп. З е г ћ Ј с а н код Љ . Ковачввнћа [Деспот
Стевап Лаваревиг,] стојн ДрагоЈ-лалп*,. ДанкчиН у Р ј е ч н н к у мнслн
да је иранилно ДрагослалнК) б и о обек&о нанастнру ХиланДару
ц р в в у Св. В о г о р о д и ц е у Ибру, па л а т о није учинио. Но како
св т а ј Д р а г о Ј л а л н ћ Покааао н е в е р а н првма д е с п о т у , т о му је л е -
с п о т о д у а е о б а ш т н н у и д а о ј е д р у г о м у п р о в и ј у . А л в к а д Је д е -
опот с а а в а о о п р а в д а н о потраживан>е оинх налућера и п о ш т о ое
договорво , с госпоКом мајком к в е г и њ о и М н л и ц о м н с г о с п о д и н о н
преосвеКеним патрн]архом к в р Д а н в л о м " н т. д . п р и л о ж н Хилан-
д а р у цркву с а овим ј о ш о е л н м а : „Квлгкднк, здсмккк иоу Чметпнд,
С1ЛШ ШнпкЧкнш, з д и л к К к иоу Н е к о с м н , е»л№ Нрнситннкл н оу
ХрдцЈдуЛ трТ здсмкцн*- Д а к л е , д е о п о т је том п р п л н к о м поклонко
с е л а : К у к а њ с а а&овоком Ч а ј е т в н о н , Ш и п а ч н о н зиселак Н о в о с е л н
и село ПрисоЈннк н у Хр&шћу т р и з а с е о к а .

Н а с т р . 514. Д а н н ч н К е в а Р ј е ч н и в а ч в т а м о аа Коукднк, д а ћ е
т о б в т н с е л о КуНанв у у ж в ч к о м о к р у г у б л и з у а а а т и б о р о к е Чаје-
тине. Али је лако опазвти, д а ј е оаде Даничић нехотично погре-
ш и о , ј е р на д р у г о м месту у Рјечнику (књ. I I I ) . по-д Чдктннд он
ана а а Ч&јетину п о д К о п а о п в к о и . Алк како ни на карти ии у р е ч -
н и ц н м а н н ј е мог&о наКн н и ш т а ш т о б в о д г о н а р а л о с е л у Коукднк,
т о с е в м о г а о п р е в а р и т в и у з е т в да. ћ е т о б и т и с е л о К у ћ а н и вол
алатиборске Ч а ј е т и в е . Н о в нз п о в е љ е и в з р&справе г. Љ . К о в а -
ч е в н к а ( Д е о п о т С т е в а в ЛааареввК. О т а п б к е а . К њ . I V . с т р а н а 269.)
ввди с е , д а ј е О б р а д о в а б а ш т в в а б н л а у И б р у , п а т у в&ља т р а -
ж н т и н п о к л о њ в н а с е л а . С т о г а с а м ј а прнликом с в о ј и х п у т о в а њ а
и иа ово обратио пажњу и ево шта сам утврдио.

Н а з а п а д н о ј с т р а в н К о п а о и и к а у горњем (иаворном) д е л у у с к е
в с т р н е допиие Џеооке Рвие налази ое с а д а иаленв заоелак Чн-
ј е т и н в . Старнји мв љ у д и првчаше д а је рааије Чајетвва била а е -
л и к о село н д а с е иалааила н а д е с н о ј с т р а н и п о т о к а а на месту
које с е с а д а а о в е Селиште. Т у и с а д сељацв ископавају темељв
о д аграда в ц в г љ у . У блиаинв Селншта налази се јелво старо
г р о б љ е с темељима о д а е к е с т а р е цркве.

На југо-западу мало и с н о д Ч а ј е т и н е налаан с е ввћи заоелак

Ш о а а ч к м а . И на Ш н п а ч в н у сељацн п о т р а д н ц н ј и а н а ј у д а ј в с т а р а .
В е л е , д а је у њој н е к а д а и р у д а ваг^ена. И с а д с е , на м е с т у које
с с аове О е л в ш т е , поанаЈу траговв о д тога. Има в јвдно старо
гробље, које з о а у Грчко Грабље.
 ИБЛР 55!

И с п о д Ш и п а ч и н е ј е васвлак ЏеПе а на занаду од њега ј е

Ново Свла. Оно данвс има н а 30 к у ћ а . У в а с е о к у су свега две
п о р о д н ц е : П а у н о а а К н а Ж н в в о и н ћ н . Обв с у в р л о с т а р е в н е п а н т е
ни кад с у ни одакле досељеве. Над њим у страни једно место
в о в у Селиште. Т у јв веле, р а н и ј е б и л о с е л о . З а ш т о о е и к а д о д а т л е
нзместило нвко н е вна.
К а о ш т о ое нв и в л о ж е н о г а види од поклоњевнх села н д о
ланас с у с е као нвсељена меота о ч у а а л а : Чајетана, Шиначина а
Н о а о Село. А н а К у к а њ и П р н с о ј в и к , који д а и а с не п о о т о ј е као
а а с е љ е в а м е с т а , о п о м в њ у н м е н а в о т о к а Кугта в брда Присојника.
О б о ј е ј е блнау Ноаог Села,
Иамеђу в а с е л а к а Лвснве к Чајетиве к а в а р е ј е д а н поточиЉ,
н о ј и п о с л е п р о т в ч е кроа в а с е о к е : Б е љ а н и Н о а о С е л о и у л и в а оа
у Рудничку Р е к у к о д М у р а . Д а в а о г а аову Нунлњ нла Нукањица.
Нв д е с н о ј о т р а а в њ е г о в о ј блнву ушКа, н а л а а а о е ј е д н а в о с в , и о ј у
аову Градина. Н а њој ј е , всле, некада б а о град. А једно меото
н а Г р а д и н и а о в у Виноградина, ј е р с у т у били и е к и с т а р н ваао-
г р а д и . И с а д а ј е д н н о т у може, у ц е л о ј о к о л и н а , д а у с п е в а грожКе,
Иамвђу Бвљвкв, Рудницв в потока Куиља валаан ое јвдна
в о о а , к о ј у з о в у Присојник. Н а Присојввку имају и оада неве куће
н колибе. С у м њ е н е н а , д а ј е овде бво стври Првсојник, којн јв
деспот поклонио Хнлаидару.

Сва о у о е лакле, п о к л о њ е н а о е л а и а л а з в л а н а в а п а д н о ј с т р а е и
о д С у а о г Р у д н ш т а , иннад Р у д н и ц е . Имена су се, кпо ш г о ое вчдп,
н &о д а н а с сва одржалл. Сажо м е к а су н данас иМепа села, другл
су имека брдл л треАа имена шотопа.

VI. О народу.
Данас у Ибру ж и в е нскључиво Србн, нема тамо отално н а -
с т а њ е н о т а а ј е д н о г човвка другв неродностн. С а м о лвти в о в а д ~
в а д • т о р е т к о иан*,у а б а р с к в н путвм Ц в т а и н чеџпхшч, нојк р а д е
новачва пооао. Д о в рапнјп н и ј е б и л о тако. У введњем веву, у
овм> д о б а в а д ј е у И б р у б в л а р а з в и ј е н а р у д о в о а њ а било | е у њему
в а е т а њ е н в л С а с а р т д а р а в т р т о в е ц а н з дмншнчг д а л м а т и н с в и х г р а -
д о в и . Д « л в в м а в њ и в е кпив у ж а л а и а д е н а т њ е г отавовинивггаа
и б в р о к о г в е ћ е с е н н к а д моКл у т в р д и т н поундаио.

Дававте етавовнтптво И б р а п о с в о ј и и т е л в с н и и в дтпгвн-

квм особввама в п о Јевику игоже ое уаттотитв у о н у оггшту ц е -
лину, коју чинв стаиоаници југо-вападвнх крагева орпоких а е -
552 Р Л Д О М Н Р м. ИЛИЂ

мал>в ( Х е р ц е г о в и в а , Стари В л а х , П а з а р с к и Санцак и Б р д а Црно-

горока), који у о в е м у лолаае у патријарх&лии к у л т у р н в круг.

Ови п л а н и в ц и м а х о м с у в н с о к о г р а с т а (мали љ у д н ретки оу),

развнјеви с у н космати. Највише и х ј е с м е ђ и х , аатим ц р н о м а њ ч -
о т и х , н о м о г у с е и ако а е тако ч е с т о видети и плави (ригјови),
којв с у а н а ч е у оавм југо-западним крајевина реткв. Једна од
главпих д у ш е в в и х о с о б в н а в м ј е о п о р о с т и п р о м в ш љ е в о с т . Што
г о д р а д е , р а д е врло с п о р о но п р с м и ш љ е и о . В р л о с у поверљивн и
л н т о м и алн и о с е т љ и в н . И радоаналост им је једна од важних
о с о б в в а . Н а н о г у п р о п у с т и т н ч о в е к а било п о а н а т о г или н е н о в в а т о г
а д а с е с а њим в е п о з д р а в е и в е п о р н а г о в о р е . В е п о з н а т о г а Ке д о
ситнипа испитивати и посматрати. Врло с у р&вборити в госто-
п р и м љ и в и . Сваки с е с м а т р а аа с р е ћ н а к а д вма г о с т а , п а б в л о да
ј е о т р а в а ц или њ в х о в чоаек. Поштекл им је главна о с о б и в а , у
т о м п о г л е д у к а о д а су још ва оном ступњу ва вомв је оотали
народ наш био пре много годнна. Краћа, пожара и парница
м а л о јв.

В р е д а и с у , ј е р нх на то и оама п р и р о д а њ и х о в о г к р ш е в а т о г
в н е р о д н о г вавичаја н а г о н и . И ж е н о и н п е п р е с т а н о р а д е б е з мало
с в е п о с л о в е које и н у ш в и . Овоме Ке главни у а р о к б и т н в н о к о ш т в н а ,
к о ј а је аа ч у д о о в д е ј&ко р а в в и ј е н а , ј е р с у а а д р у г е п р а н а р е т к о с т .
С т о г а с е ж е в с к в њ е н е о д л и к у ј е л е п о т о м и б р з о с т а р и . О д мана
н а ј в е ћ а нм ј е пвј&нотво. Р а д о с е о п и ј а ј у в о нпак а е т а к о ч е о т о .
Нарочнто много пнју ракнју. Пнју је не с а н о људи него н ж е в е
и мала д е ц а . Пију ј е с в а к а д : в о свалби н о д&ћв и о славн В
в з ј у т р а и п р е ј е л а и ва в р е м е ј е л а , н о в е пооче јела. Д р у г о пнће
(вино, м е д о в в н у ) , у п о т р е б љ у ј у врло ретко.

Домапи живот н н је врло прост. Ови су, као и с в и лла-

н и п ц и , <• малим а а д о в о љ н к . Потребв су нм с в е д е н е на најнању
неру. Осин сола не купују вишта д р у г о од ж и в о т н и х намнрннпа.
Храие се просто: хлеб (кувуруани, пшеничви, оасеница нм о д
оитве нроје), пастрме, сланнва, купус, кромпир и белн н р с о в а н м
је готово храна. П р н м е т и о сам ј о ш д а с е мвоги лети м е с т о с в а -
вог д р у г о г јела аадовоље хлебом и једнои аделом сирћета које
к а ш н к о м с р ч у . Само п р в с в е ч а н и м нрнликама или кад в м а ј у г о с т е
с п р а в љ а ј у и и е к а б о љ а ј е л а . К а д доКе г о с т о њ в м е ј е д е с а м о до-
м а ћ в в вли и сва м у ш к а одр&сла ч е љ а д , ж е а с к н њ е в н в а д у такхм
п р и л и к а м а не о е д а аа с о в р у , о и о с л у ж н . П р в у ч а ш у п и ј е домаКин
пошто с е претходно преврстн и навдравв госту, д р у г у ч а ш у слуаш
госту и тако редом.
 НБЛР 553

Г о в о р е ј у ж н в и д и ј а л е к т о и н о не тако ч и с т и м , те би с е њ в -
х о в гоаор когао увети као прелав о д ј у ж н о г ка н с т о ч н о м . И а к -
ц е н а т нм је о с о б в т . Све речи н е ш т о аише отегнуто наговарају.
0 аећвм праааицима окупљају с е на саборе и нгре код цркааа,
м а н а с т и р а илн г д е у п о љ у нлн п л а н и н и . Т у нграју коло и и е в а ј у .
Н о н а тнм саборима још жале в мртве. Н а с а б о р у с е увек у ј е -
дном крају саборишта надаоји ј е д н а група ж е н а , које у глас к у -
кају. Ту с е иадвајају ж е н е к о ј н м а ј е с к о р о ко у м р о иа к у ћ е , њима
приКе која ж е н а о д даље р о д б н и е н о н д а о б е у глас а а п е в а ј у н е к о
в р е м е , такних п а р о в а у в е к има в н ш е , али им т о н е с м е т а д а п о с л е
ооет оду у коло.

Мртве ж а л е н а тај н а ч в н ш т о мушки преарну а у б у н е н гу •

њеае н тако ноое неко време, ж е н е то раде са сукњама и још
н о с е ц р н у ш а м и ј у . Д о к с е м р т а а ц н е о а х р а н и свн мушки иа к у ћ е
нду гологлави.
О д е л о им ј е као и све остало врло проото. Мушки носе
обвчво: чакшнре, аубув. гуњче в џамадан. Опасују се појасои.
Х а љ и н е с у им о д ц р н о г сукна, често пута беа икаканх украса,
иначе је обвчно само ивицом уаанвм ц р н н м гајтаном опточено.
Чакшвре су уске и од колена се на копче спучааају. Подвеае
махом не носе. З у б у н ј е оез рукава и с преда ( в а прснма) кра-
ј е в и с е а в могу саставнтн. Г у њ ч е ј е као и а у б у н о а м о ј е с ру-
кавнма. Џ а м а д а н ј е ш и р о к и н а п р с н м а ое п р е к л а п а и вввује по-
моћу арпца о д гајтааа влн к о п ч а . Чарапе с у кратке, плетене в
м а л о ц р а е и о м , аеленом или ж у т о м вувом прошараие. Онанке носе
к у п о н н е а и п р е о н е , к о ј е оамв к р о ј е . О д свих о с т а л н х к р а ј е а а о д -
лвкују с е нарочитвм вачином увраивања кајвша у опавке. По томе
и х ј е најлакше р а с п о а н а т в . Л е т и н о с е , к а д с у код к у ћ а , с а м о г а ћ е
и к о ш у љ е с а а у б у н о м , но кад и д у г д е д а љ е о б л а ч в о а е као в авми.
П р а а н и ч н о о д е л о ј е и с т о , оамо је н о в н ј е и ч и с т и ј е . Свакн г о т о в о
ј о ш а о с и о р а м е к у в е ћ у к о ж в у ч а н т р у (јавџив) и о п&су б р и т в у .
Копаоиичани у в е к нмају з а пасом р е в о л в е р а н е к а д , кад иду у
п л а н и н у , н о с е и д у г у п у ш к у . У о о ш т е с у велики љ у б и т е љ и о р у ж ј а .
О д к и ш е и х ш т и т е к а б а н н ц е а о д а и м е о о п л а н в н и џохе. Џоке су
по к р о ј у као в каб&нице. т о ј е о т о а м о с е о г р ћ у и п о д г р л о и с п у -
чавају, д о колена су и ниају капуљачу. Џоке су од црне илн
б е л е в у н е и ковје длаве, јер тада не Пропуштају воду. Жене
н о с е д у г е в о ш у љ е , а у б у н е , који с у б е л н и кратки, само л е ђ а п о -
кривају, с преда остају грудн отворене, Ишарани с у црном вуиом
в л и ш љ о к а м а . С у к њ е с&ме т в у и м а л о о у п о д в у р а а н о б о ј а о м в у -
н и ц о м илн в у и о м п р о ш а р а н е . Ј е л е к е и г у њ е в е о д о у к н а н о с е т а -
554 Р А Д О М И Р М. ИЛИЋ

коКв, в а р о ч и т о аими. И жене и деноЈке обично се поввзују по

глави шамијама, к о ј е у в а р о ш и к у в у Ј у . Ваљв ми н а а о м е н у т н да
и опдв п р о д и р у о с е т н о к у п о в н е с г в а р и , н в р о ч и т о з а киКење.
Врло су пажљиви према родбини, внају се и кад с у д а л е к
род. С р о д с т в о равликују по к р в и (по о п у ) и ао млвку (по мајцн)
и захваљујући тој њ и х о в о ј о с о б и н и м о г а о сам с а а н а т и ва порвкло
и оиих породица, које с у раарођене н раовљеие по целој овој
области. То су породице које би са и п л е м е н в м а м о г л е нааватн.
Нарочито још што многе имају нека особвта и веобвчна ниена,
о д в о ј и х многв у п у ћ у ј у иа имеиа старих родона и брастава (Ка-
ш и ћ и , Г а р е , В у к у м и р е в др.) и е к а с у о в е т и м е н а н в т е р е с а н т н а с а
с в о г о б л и к а , с т о г а Ку о в д е н з н е т и преглед свих тих иеобвчни-
јих преаимена:

Барлови С Л В Е е Св. Л у к у ж и в е у Гуштервцама и Сењцнма.

БаруџиЛи , Св. С т е в а н а , * Градцу.
Бачнуле „ Св. С и м е у н а , , ДОпу и Калудрн.
Баштлни в Са. Ј о в а н а „ , Брвенику.
Бвжлнци , ЂурКеа-дав , „ Павлицн.
Богавци , Св. Л у к у , , Понорима.
Бубајв , ЂурКиц , „ Грабовиву.
Вумаре в
Св. Ј о в а в а „ , Рнљвв-долу.
Букумире „ Св. Н в к о л у „ а Поворима,
Врланци „ Св. Н и к о л у , а Гуштернцама.
ВрндиАи , Св. Н и к о л у , „ БнниКвма.
Гагрице в Св. Л а в а р а , „ Жељезннци.
Галци „ Св. Николу , е Мурама.
Гаре „ Св. Н н в о л у , , Орввцама, Главочу, По-
лумврт.
Зврмб&лоеи&и „ Св. Н и к о л у . , Рватима и РадошнКима.
ЗојиКи „ Св. Ј о в а н а „ , Савову.
Клечаци » Св. Н в к о л у , „ Градцу.
#рие п
Сн. Ћ и р и л а , » Утку.
Ладолежи в
Св. П е т в у „ , Градцу.
Медари » Митров-даи „ • Радочевцима, Бечаарима,
Дољаиима.
Пандрци , Св. А л и м п и ј а „ , УшКу.
Пенде » Св. Ј о в а н , , БнивКвма.
Пењиши , Св. Ј о в а н а , . Беоцвма.
Песаци г ЂурКев-дан ц в УшКу.
Покимице , Са. А л е к с а н д р а „ , Рватвма, Луковику.
 ИВАР

Товрл&ми олаве Св. П е т к у жнв у Рватима.

Чаками . Св. А л в м п а ј а „ » Тадењу.
ЋораааиЛи „ Митроа-дан . „ ПобрКу.
Шегови&и „ Св. Л у к у » „ Градцу.
КраговиКи „ Св. АравгЈвла „ „ Мурама.
Прњаци „ Са. Ј а ћ и м а „ „ Г о р и л ш Каановићима.
ПрчиКи „ Митров-дан , „ Шарцвљу.
МишутлиЧи „ Св. ЂорНа „ Шараељу.
Буб&је ЂурКмц „ . Трнави.
НучевиКи в Св. Ј о в а н а „ , Плешину.
НуЛиве „ Св. АранКела , , Бањској.
НашиКи „ Св. Н н к о л у „ „ Пнскањи.
Грквјци т, Св. АранКела „ „ Пнокањи.
МургиЛи „ С е . АранКела , „ Курвћима.
Ма\ужи&и » Св. Ђ о р ћ а „ „ Баљавцу.
БиИелци , Св. Лвввра в » Черењу.

VII. О насељима.
1. П о л о з к а ј н а о е љ а .
Ни орограФске, ни морФолошкв, ни к л и н с к е , п а
о т у д а ни а н т р о н о г в о г р а Ф с к в п р и л и к е ниоу и с т о н е т н в у
целој овој о б л а с т н , т е и у п о л о ж а ј н м а , т и п о в и м а и т. д.
појединнх н а с е л а м о р а бити ивнесних р а в л и к а . Само
о н е р а а л и к е вису тако в е л и к е , б и т н е , в е ћ в н ш е и а л е ,
/ о к а л н е , и ми ћемо их у т о к у д а љ е г разлагања н а р о -
чито наглашавати.
Н а и р в о м месту да и з / о ж и м о о н е г л а в н е ч и н и о ц е ,
који у овоме крају у т и ч у у о о ш т е в а п о л о ж а ј н а е е љ а ,
по том ћомо описатн саме п о л о ж а ј е , о с т а в љ а ј у ћ и д а
л о к а л н о с т и нарочито и с т и ч е и о у посебном делу о в о г а
р а д а , п р и л и к о м д е т а љ н о г о п и о и в а њ а појединих села.
На п о л о ж а ј е и а с е љ а у о в о м е крају од н а ј в е ћ е г су
утицаја:
I . , геолопЈКИ састав и морФолошке о с о б и н е з е м -
љишта;
2., к л и и а и
3., н в в о р и .

:.ч~.оо^1е
556 РЛДОМИР М. ИЛИЋ

Разлике у положајима поједиаих насеља у толико

су в е ћ е у к о л и к о ј а ч е у к о м е крају п р е о б л а д а ј е д а н од
ових ч и и и л а ц а .
Сасгав и облици з е м љ и ш т а у о п ш т е су од з н а т н о г
у т и ц а ј а н а п о л о ж а ј е н а с е љ а а негде они искл>учиво
преобдадају. Т а к о н а п р . з а с е о ц и б и н и ћ с к е кметије н а -
л а з е се н а т е р е н у е а с т а в љ е н о м и з с е р п е н т и и а у к о м о
и м а мањих з а р а в н и и по тим з а р а в н и м а се п о д и ж у к у ћ е
појединих з а с е л а к а и и и ж у се у н и з о в е . Н а ј в е ћ и број
насеља је на шкриљастом земљишту, јер је оно згодно
за насељавање, пошто је богато изворима, благих ј е
о б л и к а и није г о л о и к р ш е в и т о к а о с е р п е н т и н с к о и к р е -
ч њ а ч к о з е м љ и ш т е . П о к р е ч њ а к у н е м а насеља, ј е р се
он Ј а в љ а с а м о у највигаим д е л о в и м а и л а н и н а , к р ш е в и т
ј е и б е з в о д а н . Н е к и з а с е о ц и кметије б а њ с к е (Јоша-
ница) су н а г р а н и т н о м т е р е н у . У п р е д њ и м о д е љ ц и м а
н а г л а ш е н о ј е већ да се и по с т р а в а м а д о л и н е И б р о в е
и г л а в и и х му п р и т о к а вићају к о м а д и од д в е т е р а с е ,
д о њ е , млађе д и л у в и ј а л н е и г о р њ е , с т а р и ј е к а м е н и т е .
Д о њ а т е р а с а ј е в е ћ а и р а в н а али ј е с к о р о у в е к е е -
н а с е љ е н а . Т а к о на пр. у б а љ е в а ч к о ј к о т л и н и и о ј е д в е
и с д р у г е с т р а н е И б р а в и д е се велики к о м а д и о а е доње
т е р а с е али су н е н а с е љ е н и . С в е г а се н а левој с т р а н и
н а л а з и б а љ е в а ч к а м е х а н а н ј о ш ј е д н а к у ћ а а на десној
с у д н и ц а о п ш т и н е п и с к а њ с к е . С в а ј е о о т а л а т е р а с а под
л и в а д а м а и њ и в а м а . К у ћ е и к о л и б е н а л а з е се т е к онде,
где се з е м љ и ш т е п о ч н е и з т е р а с е у з д и з а т и . Међутим
г о р њ а , с т а р и ј а и к а м е н и т а т е р а с а , к о ј а ј е у ж а и мањв
о ч у в а н а , г о т о в о ј е р е д о в н о н а с е љ е н а . Н а р о ч н т о ј е овај
случај ч е с т код т е р а с а С т у д е н и ц е . З а с е о ц и Р а ј и н До,
Г у ш т е р и ц е , Ц е р о в о , Л е с к о в и ц е , Б а ж а л и , Р а л е н и ћ и и др.
су ц е л и и а г о р њ о ј т е р а с и . О в о м е појаву б и ћ е чисто
е к о и о м с к и у з р о к . Д о њ а ј е т е р а с а п л о д и а а к а к о ј е овде
м а л о т а к в е з е м љ е т о се она м о р а ч у в а т и . М о ж е бити
д а и сељаци имају п р а в о к а д в е л е , да ј е т а к о р с т а л о
 ИБАР 557

ј о ш од Т у р а к а . Т у р ц и — спахије — д р ж а л и су раније
с в у з е м љ у и они с у о д р е ђ н в а л и где ћ е сељаци моћи
себи п о д и з а т и к у ћ е , па с у ч у в а л и плоднија м е с т а з а
њ и в е и л и в а д е а С р б е су п о т и с к и в а л и у б р д о д а с е
н а с е љ а в а ј у , а к а к о ј е г о р њ а т е р а с а м а л о з а р а в њ е н а , то
ј е била з г о д п а з а п о д и з а њ е к у ћ а и в г р а д а и н а р о д с е
т и м е к о р и с т и о г д е год ј е м о г а о .
Али у оном д р у г о м , к л и с у р с к о м , делу д о л и н е И б р о в е ,
где д о њ е т е р а с е г о т о в о и нема, н а л а з е с е к р а ј р е к в
и а л и т в р а с а с т и о п р у д ц и или л у к е (ваграм), који су
у в е к н а с е љ е н и с а по ј е д н о м или н а ј в и ш е д в е к у ћ е , к о -
ј и м а се с в е и м а њ е т у н а л а з и . Т о су махом н о в е к у ћ е ,
с к о р о п о д и г н у т в . Ово су ј е д и н а н а с е љ а у овом делу
долнне Иброве.
Клима ј е т а к о ђ е о д ј а к о г утицаја н а п о л о ж а ј н а с е љ а
о з е о б л а с т и . С т а л н о се и з б е г а в а ј у и с т а к н у т а и в е т р о -
в и т а м е с т а и м е с т а у осоју. Н а с е љ а с е ч е е т о п у т а п р о -
т е ж у у з ј а р у г у (по с т р а н а м а њеним) д о с а м о г и з в о р и ш т а ,
д а б и се о д в е т р о в а з а к л о н и л и и л и се бирају и н а ч е з и -
к л о њ е н а м е с т а и з а л е ђ а долина.
З а р а в њ е н и делови по в р х о в и м а коса и м а с а п л а -
н и н с к и х , к о ј и су по с в в м у в р л о з г о д н и з а п о д и а а њ е
к у ћ а , н е н а с е љ е н и су, ј е р су и з л о ж е н и в е т р о в и м а . Т а м о
су с а м о лстигата з а с т о к у .
И з к л и м с к и х су р а з л о г а и к у ћ е в и с о к о у с т р а н а м а
а не н и с к о по дну д о л и н а , ј е р су с в е д о л и н е в р л о д у -
б о к е , у з а н е и з а к л о њ е н е стрмим с т р а н а м а т е з и м и с у и ц е
в р л о м а л о (местимице и нимало) о б а с ј а в а д о њ в д е л о в е
д о л и н а . Н а р о д п р и ч а , д а се с н е г п р е о т о п и г о р е , по
з а с е о ц и м а , него д о л е у реци. И з у з е т а к ч и н е просграме
Иброве котлине: Баљевац, Р а ш к а , Ушће, Иавлица, које
су ж у п н и ј е .
И извори у н е к о л и к о у т и ч у н а п о л о ж а ј е н а с е љ а ,
ј е р се о н а у в е к ј а в љ а ј у о к о њих. Али ј е утицај и з в о р а
д а л е к о већи на т н п о в е н а с е љ а .
 НДДОМНР м. н л п и

У целој овој о б л а с т и н а с е љ а су у в е к в р л о високо

по с т р а н а м а брда. К у ћ е изгледају к а о д а с у а р и л е п -
л>ене по с т р м и м п л а н и н с к и м с т р а н а м а . С в е ј е з е м љ и ш т е
в и ш е м а њ е п л а с а с т о . Т о су г л о м а з п е масе п у н е в а р а в н и и
к о с и х р а в н и п а у г о р њ и м д е л о в и м а . Мало ј е о ш т р и х г р е -
б е н а н ш н љ а с т и к в р х о в а . Раадробл>ено ј е уским, ду-
б о к н м д о л и н а м а . И к у ћ е су по с т р а н а м а т и х к о с а и
м а с а . Д о л е у н и в о у п о т о к а и р е ч и ц а нема н а с е љ а из
напред наведених разлога.
1
Г. Ј. Цвијић с нравом д р ж и ) д а су о в о н а ј в и ш а
с е л а у Србији. Мало ј е к у ћ а које с е в а л а з е н и с к о у
долини. Н а ј н и ж е су о н е к у ћ е , које с е н а л а а е н е п о с р е д н о
на о б а л а и а Ибра, али ј е њ н х в р л о м а л о . Највећи број
к у ћ а н а л а з и с е на висини од 7 0 0 — 1 0 0 0 т . Т а к о з а -
с е о ц и о к о Р а д о ч е л а (Долац, В р х , Годоеић, В р е з о в а , и
др.) н а л а з е с е о к о и з о х и п с е од 1000 т . а н е к и з а с е о ц и
по К о п а о н и к у (Чајетина) и д у и д о 1400 т . Н а с е љ а по
странама Иброве, Јошаннчине, брвеничке и др. долвпе
не иду п р е к о и з о х и п с е о д 900 т .
З а р е л а т и в н у висину појединих в а с е л а к а имамо ове
податке:
Т&двње. Н а ј н и ж е к у ћ е н а д н и в о о м п о т о к а Р а д у ш е
с у в и с о к о 49-5 т . И а ј в и ш е к у ћ е н а д н а ј н и ж и м су в и -
с о к о 110 т . Г о р њ е к у ћ е н а д ннвоом Р а д у ш е су нисоко
159*5 т . А п с о л у т н а в н с н н а ових г о р њ и х к у ћ а ј е 660 т .
ГодовиК. Н а ј н и ж е су к у ћ е над највишим в и с о к о 66 т .
А п с о л у т н а в и с и н а г о р њ н х к у ћ а ј е 1070 т .
Гр&д&ц. Д о њ е к у ћ е н а д Г р а д а ч к о м Р е к о м (Брве-
ницом) су в и с о к о 38 ш . Г о р њ е к у ћ е н а д доњпм су ви-
с о к о 126 т Л ) н т . д .

') П-г. Ј о н м Цннјнћ, Ангроиогеогрмскн Пробленн Баиаасвог Подто-

стрш. Етногрмскн Зборннк. IV. Стр. Х1».
г
) Податне овч добно сан сопстненнм жеренлн ноноћу адеронда.
 ИБАР

С в а су о в а н а с е љ а п о с т а л а у к р ч е в и н а м а . До с к о р а
ј е ц е о крај б и о 1104 густом шумом. Т о с в е д о ч и и д а -
нашња јака пошумљеност као и традиција код етанов-
н и ш т в а . С т а р а ц Андрија Д у г а д и ћ (90 година) из В р а -
њева в е л и : „Раније ј е свуда била густа шума, куће се
н з г о р е нису м о г л е в и д е т и . Ч е о т и н а ј е б и д а т о л и к а , да
се с е к и р о м није могло и з м а х н у т и « .
Ц е л а о в а о б л а с т обилује бујнин п о т о ц и н а , који т е к у
д у б о к и м ј а р у г а м а , са в р л о с т р м и м , г о т о в о у и р а в н и м
падом и могу н а г л о и м н о г о д а н а д о ђ у , а л и и п а к не
могу и л а в и т и к у ћ е Ј е р су о н е в и ш е у с т р а н и а и к о -
р и т а су в р л о д у б о к а (по 100—180 т . } . В е ћ и н а ових п о -
т о к а лети п р е с у ш и а најјачи имају слаб в о д о т о к , који
једва влажи дно корита.
И и з в о р а и м а д о с т а и свуда, п а и п а к и м а з а с е л а к а
који т р п е о с к у д ц ц у у в о д и . И з в о р и с а којих се оије
в о д а р а з н и х су о б л и к а и н о с е р а з н а имена. Т а к о имају:
чвсму, аоток, бубан и у с г а е у . Н а ј п р о с т и ј а ј е усгава. Т о
ј е мали и з в о р а к , о к о к о г а ј е з а к о п а н а п л и т к а ј&иица
и у њ у се с к у о љ а в о д а а в р л о с л а б о о т и ч е . Вуб&н ј е
с л и ч а н у с т а в и , с а м о Је и з н у т р а д а с к о м или плочом п о -
д у в а р е н и одозго п о к р и в е н . А к о в о д а и з и з в о р а о т и ч е
једним дрвевим жљебом и пада обичво у какво корито,
о н д а се з о в е т о ч а к . Чесма ј е в е ш т а ч к и о з и д а н а и и м а
ј а к млаз воде. К о п а н и су бунари аа с а д а п р а в а р е т к о с т
у овоме крају.
Температура извора је врло различита и зависи
о д в и с и н е и п о л о ж а ј а м е с т а где ј е и з в о р . Топлији су
н и ж и н з в о р и и они који су у присоју. Хладнији су они
који су у с к л о п о в и м а и у ш у м а м а . Особито су ови п о -
с л е д њ и (у шумама) д о б р и и х л а д н и К&дини Чесма. при
врху Ч е м е р н а и м а 7 - 5 ' С . Висок чесма у потоку П л а -
к а о н и ц и у Б и в и ћ и н а и м а 8*С. К о а а о к и ч к и изеори: Ч е с м а
на К р с т у и н а 6*С. М а р и н а Вода, под Цајиним П р е -
в
слом и И з в о р под К а р а м а н о м имају о о 5 С . И з в о р и по
560 РЛДОМИР м. и л н т .

в
н а с е љ и м а имају т е м о е р а т у р у и з м е ђ у 10*5 С. и 1 2 ' С . Н а ј -
в
ч е ш ћ а ј е т е м п е р а т у р а 10-5* 11 С.').
П о р е д и з в о р с к е у н е к и м се з а с е о ц и м а пије и речна
вода. У тим м е с т и и а л е т и з а х в а т е в о д е р а н о ивјутра ^а
ц е о д а н , н а ј е чувају у хладу д а с е много не угреје.
Због великог прострапства и разнолике вертикалне
р а з г р а н е о в о г а с л и в а и к л и м а ј е р а з л и ч и т а у иојединим
деловима његовим.
У склонитијим местима и у неким котлинама поред
И б р а и в е ћ и х му п р и т о к а т о п л и ј е ј е него н а в и с о к и м
и истакнутим местима, ипаче је увек топлије на стра-
н а м а п л а н и и а него по дну д у б о к и х и у с к и х д у б о д о л и н а ,
ј е р зимп оунчани з р а ц и падају т а к о к о с о да п р е к о д а н а
з а в р л о к р а т к о в р е м е о з а р е и дна т и х д у б о д о л и н а .
С н е г о б и ч н о п а д а у п о л о в н н н о к т о б р а н д р ж и се
д о м е с е и а м а р т а . М о ж е да н а п а д а до ' / , м е т р а а у с к л о -
п о в и м а и један м е т а р а а и в и ш е . У долини И б р а има
д в е до т р и к о т л и н н ц е , које се одликују ж у п н о м климом
1
(Павлица, Б а љ е в а ц , У ш ћ е ) ) и н а ч е ј е с в у д а х л а д н о т е
у с е в и и в о ћ е у в е к д о ц н и ј е с т и ж у но у долиин З а п а д н е
Мораае око Краљева и Ч а ч к а .
К р о з ову о б л а с т дувају в е т р о в и с а свих страна и
у г л а в н о м е имају о в е н а з и в е : у с т о к а , с е в е р , крнвац
(запад), б о ш љ а к (ј. з.) и ј у г . Н а ј х л а д п и ј а ј е у с т о к а . Она
најгоре досади и стоци и ч е љ а д и м а . Ј у г ј е најснлнији,
он з и м и р а з б и ј а с н е г и к и ш у д о н о с и .

') Мерења сан вршио у иесецу јуду.

*) А. Алеаснћ, ИОар од Рашке до Каравовца {Годишн,ип,а III) ведн: . . . .
1'адурга идавнна бида је сиегом аавејана. Силааећв внв Рндушу аа Баљеаад
отвира ее преда нвом арло аитон вотао, у воме је сиег аеи нстовдек бво. Трава
веК нестанаце вроницашв, варочито бднже Оаљевачквх кућа, где је већн а&жшв
од вние. Пут водн нроп вннограде, воји су у подножју Радушс аасађеин м I
југу онренути......'

^|, Оооц1с
у
 ИВЛР 561

2. Е к о н о м о к е п р и л и к е .
Н а п р е д сио п о к а в а л и , д а ј е овај к р а ј б р д о в и т а
м е с т и м и ц е и к р ш е в и т те ј е о т у д а и н е р о д а н . З е м љ о -
р а д њ а ј е овде с в е д е н а н а најмању меру. У п р а в о о в д е
с е обделавају само м а њ и к о м а д и з е и љ е п о р е д р е к а . С в е
о с т а л е њ и в е в р л о су сдабе р о д н о с т и и д о н о с е врло
мало п р и н о с а . О т у д а в е л и к и део с т а н о в н и ш т в а ни у
д о б р о родним г о д и н а м а н е м о ж е да добије ни т о л и к о
ж и т в , к о л и к о му ј е п о т р е б н о д а се и с х р а и и ва годину
д а н а . З а т о м и о г и имућнији с е љ а ц и имају по коју њиву
у Морави к о д К р а љ е в а , н а р о ч и т о у а т а р у с е л а К о н а -
р е в а и Ј а н о к а . Остали купују ж и т о .
Н а љ и в а м а се с е ј е : к у к у р у з , о в а с , е л д а , р а ж а р е ђ е
п ш е н и ц а . Од свих се о в и х ж и т а меси и ј е д е хлеб. Н а ј -
неродније су оне њ и в е , к о ј е су в и с о к о у п л а н и н и а
најбоље су н а т е р а с а м а и о п р у д ц н м а ' 1 п о р е д р е к а .
И в о ћ а р с т в о у о в о м е крају није одвећ д о б р о р а з -
вијено. Ј е д н о због д о с т а х л а д н е к л и м е а д р у г о ш т о су
о в д е комуникације по с в е р ђ а в е , у п р а в о их и нема, те
ое ие м о ж е и з в о з и т н . Ш љ н в а н м а м а л о . О к о с в а к е к у ћ е
н а ђ е се 1 0 — 2 0 д р в е т а , т е д а с е и с п е ч е мало р а к и ј е за
кућу. У ј о ш а и и ч к и м селима, Б а љ е в ц у , У ш ћ у , П а в л и ц и и
о к о л и н и нма н е ш т о в и ш е в о ћ њ а к а , које зову гр&динама,
Т у се и сад п р о и з в о д и д о с т а р а к и ј е , коју на к о њ и м а
и у м е ш и н а м а носе и продају по к р у т е в а ч к и м к р а ј е -
вима. Д а н а с к а д ј е п р о с е ч е н д о б а р к о л с к и пут поред
И б р а д о л а а е К р у ш е в љ а н и с воловским к о л и м а т е купују
и И88036 знатну количииу р а к и ј е . О к о Р у д н и ц е , Б а -
љ е в ц а , У ш ћ а и Ј о ш а н и ц е н а присојним м е с т и м а у с п е в а
и вннова лоза, т е ова места в а ж е као винарски кра-
ј е в и о в е о б л а с т н , а у ш ћ а и с к о и б а љ е в а ч к о в и н о стоје
ј о ш н а д о б р о м г л а с у н у даљој о к о л н п и . Осим о в о г а
нма ј о ш о д в о ћ а по м а л о ј а б у к а н к р у ш а к а .

') Мала равннчнца заграђена са трн стране реаом а са једнв брдои аове
се: отока, оарудан, лука, ЛЈЧнпа.
НТН0ГР1ФСКН 8ВОГННК, КН.НГА V I . 36
 Р Л Д О М И Р м. или-к

С т о ч а р с т в о ј е о в д е д о б р о р а з в и ј е н о . Оно ј е у овој
области г о т о в о г л а в н а п р и в р е д н а г р а н а од к о ј е е т а н о в -
и и ш т в о о в о г а к р а ј а добија ц е л о к у п н о своје и з д р ж а -
вање, јер д р ж а њ е стоке поред оеталога омогућвва и
о б р а ћ и в а њ е о н о м а л о о р а ћ е з е м љ е . К а д н е би било
с т о к е , д а ћубри њ и в е , о н е нв би м о г д е р а ћ а т и . Оснм
т о г а к а д г о д и н а с а свим о м а и е (што није р е д а к с л у ч а ј ,
т а д а се продајом с т о к е и с т о ч н и х п р о и з в о д а о д р ж а в а ј у .
З а т о о в д е с е љ а ц и и о б р а ћ а ј у главну п а ж њ у п а ш а м а и
л и в а д а м а . Најглавиије и м а њ е с в а к о г а с е љ а к а ч и н е ли-
ваде, којих и и м а н а ј в и ш е . Њ и м а с т а н о в н и ш т в о п о с в е -
ћује и н а ј в и ш е с т а р а њ а . С в е су л и в а д е д о б р о н а в о д -
њене, очишћене од камења н врло често и ограћене.
М н о г о п у т а се вода д о в о д и и з даљин>е о д једног п а и
в и ш е ч а с о в а помоћу бразда. т. ј . п л и т к и х ј а р а к а , а к а д
воду т р е б а п р е в е с т и п р е к о к а к в е ј а р у г е иди д у б о д о -
л и н е , т а д а се п р а в е в а д е (бадњеви, вн)&. б а д а њ ! од
и ж л в б љ е н и х б у к о в и х или јелових д е б а л а . Лотп нема
с т о к е по л и в а д а м а ; оне се к о с е . Н а р о ч и т о . с у ч у в е н е
л и в а д е на Ч е м е р и у , Р а д о ч е л у , Б и с е р Води, Великој
Ливади, оо доњој т е р а с и о к о И б р а и т. д., г д е су с а м е
ливаде прекрилиле огромне просторије. Сиротнији с е -
љ а ц и који немају својих с о п с т в е н и х л и в а д а з а к у п љ у ј у
поједине лпваде или м а њ е д е л о в е истих да нх к о с е з а
ј е д н о лето.
Л и в а д е иду в р л о в и с о к о уз п л а н и н е . Н а с а м и м в р -
х о в и м а : Р а д о ч е л а , Ч е м е р н е н В е л и к е Л и в а д е н а л а з е се
п р о с т р а н е л и в а д е каје се к о с е . Н а н а ј в и ш и м пл&нинама
су г о р њ и д е л о в в под с у в а т и м а (Копаоиик), ту су л е т њ е
п а ш е . Т р а в а ј е н и с к а и не м о ж е се к о с и т и . П р а в и х
с у в а т а и м а само н а К о п а о н и к у и ј е д н о м делу Ч е м е р н а .
Д а п р о г о в о р и м о н е ш т о и о гајењу с т о к е у овој
области.
Од с т о к е н а ј в и ш е се гаји о в а ц а , к о з а , па р о г а т е
марве и к о њ а . По подацима Д р ж а в н е Статнстике и з -
 563

р а ч у н а о сам к о л и к о које в р з т е о т о к е д о л а в и на једну

к у ћ у у овој о б л а е т и . Т и су бројеви з а н и м љ и в и и врло
ј а с н о покавују с т а њ е у погледу о т о к е . Т а к о :

Н а ј е д н у кућу д о л а з и п р о с е ч н о 12.з о в а ц а .
.1 » » » » 4-е к о з а .
„ „ » 3.9 говеди.
„ .. „ „ „ 0.74 кон>а.
„ „ „ „ „ 0.28 с в и њ а .

Види се, д а к л е , д а ц р о с е ч н о узев с е а к а к у ћ а има

12 о в а ц а , 4 — 5 к о з а и с к о р о ч е т и р и г о в е ч е т а а н а с в а -
к и х седам к у ћ а дође по 5 к о њ а , а т о ј е с т а њ е к а к в о
с е м о ж е н а ћ и ј о ш у и а л о к о м е к р а ј у Србије. П а д а у о ч и
в р л о мали број с в и њ а , јер, к а о ш т о се види из г о р њ и х
н о д а т а к а , т е к на 4 — 5 к у ћ а д о ђ е по ј е д н о с в и њ ч е а
овакав проценат добива се још само за Златибор у
целој З а п а д н о ј Србији. Г л а в н и у з р о ц и о в а к о малом броју
с в и њ а о в е о б л а с т и мислим д а ћ е б и т и о в и : 1., ж и т а , к а о
ш т о ј е н а п р е д р е ч е н о , мало има и с к у п о ј е , т е ј е и д р -
ж а њ е с в и њ а с к у п љ е , п о ш т о их пемају чиме д а х р а н е .
И ж и р а нема м н о г о , ј е р ј е м а л о б у к о в и х н р а с т о в и х
к о м п л е к с а ш у м а и 2., д р ж а њ е с в н њ а не би се нч р е н -
т и р а л о , ј е р ј е о в о б р д о в п т крај с а врло р ћ а в и м к о м у -
н и к а ц н ј а м а , т е се у г о ј е н е с в и њ е не би м о г л е н и г д е и з -
л о ж и т и н а продају. З а т о овде с в а к и сел>ак к у п и п р е к о
л е т а у К р а љ е в у или на Р а ш к о ј по 1 — 2 р е ћ е и в и ш е
к о и а д а с в и њ а које у р а н и з а „ п о с ј е к " .
Н о к о њ и су о в д е о д о с о б и т о г з н а ч а ј а к а о г л а в н о в
ј е д и н о т р а н с п о р т н о с р е д с т в о . С а м о одвећ с и р о м а ш н е
к у ћ е немају ниједног к о њ а а имућне их имају и в и ш е .
У т а к в о м случају у в е к ј е по ј е д н о к љ у с е нод к у ћ е п р и
руци з а у п о т р е б у а о с т а л а се пусте у п л а н и н у са д р у -
гом с т о к о м и не с а м а р е се — то ј е лл&имија.

Ж'
564 Р А Д О М И Р М. ИЛИ-А

Н а о р е д ј е в е ћ г о в о р е н о д а су л и в а д е н и ж е , а и з н а д
ших су летн>е п а ш е . К а к о се л е т и л и в а д е б р и ж љ и в о
чувају т о с е е в а с т о к а и з г о н и л е т и в а н з о н е л и в а д а у
г о р њ у з о и у — зону л е т њ и х п а ш а . Т о с у : л е г и ш г а , ле-
товишта, летнице^) Т у су б а ч и ј е с а к о л и б а м а , к о ш & р а н а
и т о р о в и м а . О в а су л е т и ш т а с а м о у већим п л а н в н а м а ,
з а т о су н е к и м с е л и м а в р л о д а л е к о , по 4—6 с а х а т а . На-
с е љ а с д е с н е с т р а н е И б р а имају л е т и ш т а п о г л а в и т о по
К о п а о н и к у н Ј е д о в н и к у а о н а с л е в е с т р а н е по Ч е м е р н у ,
Р а д о ч е л у , Ђ а к о в у , К о р и т н и к у и Голији.
На л е т и ш т а иду у д р у г о ј п о л о в и н и маја а о б и ч н о
2 1 . маја о Д а р у К о н с т а н т и н у и Ц а р и ц и Ј е л е н н а с л а з е
о В е л и к о ј Г о с п о ћ и . З и м и и л и д р ж е с т о к у к о д к у ћ а или,
ш т о ј е ч е ш ћ е , о к о з а с е о к а на њ и в а м а и л и в а д а м а — т о
с у с т о ч н и зимовници. На зимовншшма стока проведе
од к р а ј а с е п т е м б р а п а д о Б л а г о в е с т и {25 м а р т а ) .
С т о к у гоне н а з и м о в н и к е и з ових разлога:
1., радн ћ у б р е њ а њ н в а и л и в а д а ;
2., ш т о им ј е т а м о с т о ч н а х р а в а , ј е р ј е к у ћ а м а не
могу д о в у ћ и , з б о г в р л е т и о г т е р е н а , н е м а њ а п у т о в а и
транспортних средстава и
3., т а и о , н а л н в а д а и а , с т о к а м о ж е п о мало и да
пасе, кад је свег плитак.
Н а з и м о в в и ц и м а су т р л а з а ч о б а н е , к о ш а р е з а стоку
1
и к о т а р и , с л а м њ а ц и н к р е в е т и ) з а с т о ч и у х р а н у . Испод
Ч у п а в и ц е ( з а с е л а к у б а љ е в а ч к о ј котлини) н а л а з и с е ј е -
д н а т е р а с а И б р о в а п о којој су л и в а д е и . њ и в е . Н а н е с т у
г д е се из т е р а с е д и ж е с т р а н а брда н а л а з е с е к о ш а р е ,
т о ј е з и м о в н и к с т о ц и . Т у с у п о 1—2 к о ш а р е з а стоку.
З г р а д а з а људе нсма, ј е р ј е близу сам з а с е л а к . Од

•) Овн називи Летжште, Летница, Зниоланк, Доаамовннк на мвого С Ј се

жеста тако ужоренили, да су посталп геогра»ска ннена а& поједнне просторе н
дедове планниа.
*) Кревет се зове, кад се сточна, храва (сено. шаша жле лнсниж) адене ва
деблу какиог дрвета, да не би иа зенљи трунула илн да је висово аа стоку.

1«ц *Ј.00^1с
1у
 ИБЛГ 565

к а д се поље о т в о р и о К р с т о в у - д н е {14. с е п т е м б р а ) с т о к а
се пуети по л и в а д а м а и ту п р о б а в и све д о к м о ж е да
пасе — док в е п а д н е в е ћ и снег — а после се з а т в о р и
у кошаре и ту јој се п о л а ш е . Т а к о о с т а н е све до Б л а -
говести кад се п о љ е з а т в а р а и с т о к а изгони и з о о љ а ,

С т о ч а р с т в о с а д а опада, с а м о то б и в а п о с т е п е н о .
Б а ч и ј а ј е све м а њ о једпо з б о г и н о к о ш т и н е а д р у г о ш т о
се д е л и з е м љ а где су биле бачије а н е ш т о о д у з и м а и
д р ж а в а . Д а ј е н е к а д а било в н ш е бачија т о потврђују и
многи н а з и в и : Б а ч и ш т е , К о л и б и ш т а , К а т у н и ш т е и д р .
к а о геограФска и м е н а з а м е с т а где су некад биле ба-
чије, ш т о у о с т а л о м и н а р о д п о т в р ћ у ј е . М а њ е ј е с т о к е
и с т о г а ш т о се н а р о д а н а м н о ж и л о , т е су м н о г е л и в а д е
у њиве преобраћене. У ошпте сад ј е много већа по-
т р е б а у о р а ћ о ј земљи но ш т о ј е то раније било, а т о
у т и ч е н а с м а њ и в а њ в с т о к е . И и н о к о ш т и н а дејствује у
истом смислу, ј е р с т о к у нема ко д а ч у в а .

Ш у м е и њихов економскн значај треба т а к о ђ е уаи-

мати у обзир кад се говорн о економским приликама
о в о г а к р а ј а . Овде ј о ш има ш у м е д о с т а . Особито су в е -
л и к е п р о с т о р и ј е под шумом у К о п а о н и к у , Ч е м е р н у , Р а -
д о ч е д у , Б о р о в о ј С т р а н и , Б и с е р Водн и Голији. У ш у -
м а м а ј е г о р а : б у к о в а , ј о в о в а {поред река), ј а с е н о в а , с м р -
чева, б о р о в а , и ј е л о в а .
И ако је све, што човек направи за заклон себи
и с т о ц и , п о г л а в и т о о д д р в е т а , и п а к н а р о д о в д е није
умео р а ц и о н а л н о д а и с к о р и с т и с в е д о б р е с т р а н е о в о г
и з о б и љ а у ш у м а м а . Ј о ш у п р в о ј половини 19. в е к а р е т к о
се могла видети к у ћ а б р в в а р а . С в е ј е било од к р о в и н е .
И б а р ц е су с т р у г а р и Д и б р а л и ј е н а у ч и л и д а с т р у ш у б р в н а
и о д т а д а п о ч и њ у д и з а т и г р а ђ е в и н е од б р в а н а . Д р в о
се ј о ш у п о т р е б љ а в а и з а г о р и в о и о г р а д у а о д б о р о -
вине ј о ш о д д р е в н и х в р е м е н а п р о и з в о д е л у ч и к а т р а и .
 РЛДОМИР М. ИЛИЋ

Л у ч и к а т р а н у овој о б л а с т и п р о и в в о д е с е у овим
з а с е о ц н м а : УшКу, Б о р о в ц и м а , С т у д е н п ц н , К а м е њ а н и м а ,
Засаду и Зареву.
К а т р а н справљају о в а к о : на н е к о л и к о б о р о в н х д е -
б а л а о љ у ш т е к о р у и дебло з а с е к у иа в и ш е м е с т а , па
о с т а в е н е к о в р е м е т е н а з а с е ч е н и м местима избију з н а т н е
к о л и ч и и е смоле. З а т о в р е м е иекопнју у с т р а н и к а к в о г а
б р д а Једну п о в е ћ у р у п у , коју добро о ч и с т е . И с п о д о в е
р у п е и с к о п а ј у Другу м а њ у , коЈа ј е у везн једним к а -
налом с а г о р њ о м рупом. З е м љ у у р у п а м а д о б р о набију,
да ни воду не м о ж е упијати. К а д ј е о в о с в р ш е н о о и д а
з а ћ у од б о р а до б о р а , коЈе су рапије били з а с е к л п , т е
одсецаЈу иверје са смолом и трпају г а у г о р њ у р у п у . К а д
ј е н а н у н е онда иверје з а н а л е . Услед т о г а с е п о ч н е л у -
ч и т и ц р н а с и о л а — к а т р а н и п а д а т и н а дно рупе. О д а т л е
се к а н а л о м цеди у д о њ у рупу и т у с е с к у п љ а . К а д с е
з а в р ш и - с а г о р е в а њ е у г о р њ о ј рупи, с е љ а к вади к а т р а н
из д о њ е рупе н с а с и п а г а у м е ш и н е . Ово п р о и з в о ћ е њ е
к а т р а н а бива само у пролеће и лето, кад ј е дрво пуно
с о к о в а , т е ј е и л у ч е њ е смоле ј а ч е . К а т р а н п р о и з в о д е
с а м о п о н е к о л и к о људи у ј е д н о м крају, али га они ие
р а з н о с е н а п и ј а ц е , већ т о р а д е п р е к у п ц и . К а д к о и е
с е љ а к у н е с т а н е ж и т а или с о л и , он од п р о и з в о ђ а ч а к у п и
т о в а р к а т р а н а , н а т о в а р и н а к о њ е и носи у П о м о р а в љ е
или Ш у м а д и ј у , т е п р о д а пли р а з м е н и з а ж и т о . А л и у
сваком краЈу и м а по н е к о л и к о људи који с а н о о д к н -
р и џ и л у к а ж и в е . Они о б и ч н о имају по и е к о л н к о т о в а р н и х
к о њ а . Т а к в и љ у д и н а ј в и ш е прекупљују к а т р а н , п а ч е с т о
т о г а р а д и иду ч а к у З л а т и б о р ' | т е г а и т а м о к у п у ј у
па р а з н о с е п о И с т о ч н о ј Србији (Голупцу, Н и ш у , Н е г о -
т н н у , К њ а ж е в ц у , З а ј е ч а р у ) , па п р е л а з е ч е с т о и у В и д и н .
К а д купују к а т р а н плаћају г а по 24 п а р е ч а р ш и с к е о к у
а продају п о 60—70 п а р а к и л о .

1
• ) Но д& и о1он прилином пе ои таио ишлн призни, ови одовуд ватоваре
белвх иериерннх крстова те их у Ужнцу и ОКОЈИНН продају.
 _ _ А Р 567

Луч п р о и з в о д и с в а к и аа своју п о т р е б у . Од с т а р о г
б о р а одоеку т р у п ц е , које п р о с у ш е и к а о л у ч продају
а о Краљеву и Рашци.
У п о с л е д њ е се в р е и е и с т р у г а р с т в о о д о м а ћ и л о , но
в е д о с т а ј е с а м о д о б р и х к о л с к и х п у т е в а , п а би о в а о б л а с т
и з а ш л а ј а к о н а гдас с а својих ш у м а . У И б р у и и а в и ш е
с т р у г а р а п р и м и т и в н с к о н с т р у к ц н ј е (поточара) а пре д в е
г о д и н е о т п о ч е л а ј е у Ј е љ а к у ( К о п а о н и к | рад и једна
м о д е р н а - в е ш т & ч к а - с т р у г а р а , но у с л е д њ е н е п о ј а в е м о -
р а л е су о б у с т а в н т и р а д све м а л е с т р у г а р е по К о п а о н и к у .
Р а н в ј е више, а л и и д а н а с ј о ш и а к о к р и ј у ћ и , многи
с е љ а ц и с п р о л е п а љугате к о р у с ј о в е Јјоше, јошикеУ,
• а је о с у ш е н у в р е ћ а м а т о в а р е на к о њ е и носе у о б -
л и ж њ е в а р о ш и и в а р о ш и ц е п а ј е продају о п а н ч а р и м а
и д р у г и м з а н а т л и ј а м а з а с п р а в љ а њ е боје.
Осим с в е г а довде н а в е д е н о г , до најскоријег з а к о н а
о ш у м а м а , к о р а са д е б л а ч е т и н а р с к о г д р в е ћ а и г р а л а ј е
з и а т н у улогу. Све стаје на бачијама, н а р о ч и т о ч о б а н с к и
к у ћ е р и и к о ш а р е , б и л е су л у б о н (кором ч е т и н а р с к о м !
покривене.
У околини н а н а с т и р а Студенице у зони белог и е р -
н е р а и у околини Ј о ш а н и ч к е Б а њ е у з о н и л е п о г ј о -
шаничког гранита развијено је каиенарство. Нарочито
се од м е р м е р а и з р а ћ у ј у к а н е н и к р с т о в и , п л о ч е и над-
гробни с п о и е н и ц н . Н о све се ово ради с врло мало
укуса и т е х в и ч к е вештине. Ове мериерне крстове ра-
в н о о е С т у д е н и ч а н и и даље, т а к о сам у У ж и ц у в и д е о
н е к о л и к о д у ћ а н а у којима се они иродају, а г. орОФесор,
Михлило ЖивковиН је в и ђ а о саме с е љ а к е из о к о л и н е
С т у д е н и ц е г д е н а у ж и ч к о ј пијаци продају т е к р с т о в е .
У неким ое селима в а п а д н о и ј у г о - з а п а д н о од мана-
с т и р а С т у д е в и ц е о е ч е и к р е ч , који се р а в н о с и по о к о -
лнни и ородаје.
Р и б о л о в ј е од л о к а л н о г з н а ч а ј а . Сваки се с е љ а к
о в д а - о н д а и о томе бави, а л и ј е т о у м а њ е н размеру
56« РАДОМНР М. И.1ПК

т е к д а се улови к о л и к о ј е з а к у ћ у п о т р е б н о . С в а к а го-
т о в о к у ћ а у в е к има с у х е рибе, н а р о ч и т о п а е т р и к е , које
има оо р е к а м а у овој о б л а с т и . Н а р о ч и т о се н н о г о риба
л о в и кад ј е И б а р м у т а н , к а д н а д о ћ е . Ј е д н о м т а к н о м о р и -
л и к о м десио сам се у овим- к р а ј е в и и а и в и д е о с а м т а к о
н в о г о р и б а р а , д а с у г о т о в о цвлу р е к у били о р е к р и л а л н
м р е ж а м а и п р е ћ а м а (безивоје).

Д а с п о м е н е м о и к и р н џ и л у к о в и х к р а ј е в а к а д гово-
р и и о о е к о н о м с к а м п р и л и к а м а . Н а г о в е ш т е н о ј е в е ћ , да
су о в д е к о м у н и к а ц и ј е врло р ћ а в е . И з у з е в и б а р с к о г о у т а
Р а ш к а — К р а љ е в о н и г д е в и ш е нема пута к о ј а н би с е на
к о л и м а д у ж е могло п у т о в а т и , т е се с а в т р а н с п о р т а р ш и
о људској снази | з а б л и ж а одстојања) и н а к о њ и н а (за
д а љ а одстојања). С а м а ј е о р и р о д а п о д а р и л а о в д а ш њ е м
с т а н о в н и ш т в у ове мале, и з д р ж љ и в е к о њ и ћ е , који се по-
у з д а н о и л а к о , носећи највеће, ч е с т о пута в р л о г л о н а в в е ,
т о в а р е , веру по узаним с т а з а м а п р е к о о в о г в р л е т в о г
з е м љ и ш т а . Н а њ и н а с е љ а ц и с н о с е ж и т о у а о д е н а ц у , на
њ н м а т е р а ј у своје д о м а ћ е п р о и з в о д е : б е л в н р с , н е с о ,
в у н у , л у ч , к а т р а н , ј а б у к е , р а к и ј у , ј о в о в у кору, н е р м е р н е
к р с т о в е и д р . на т р г о в е и о т у д а д о н о с е : со, ж и т о , лонце,
ц р е п у љ е и д р . Н а р о ч и т о в е ш т о н а м е ш т а ј у т о в а р е на
дрвене самаре ових к о њ и ћ а при ч е и удешавају апсо-
л у т н у р а в н о т е ж у с о б е с т р а в е т о в а р а п о и а ж у ћ н се при
овоме ј е д н о м д у г о м , на ј е д н о м крају р а к љ а с т о н мотком
— соаром. Њ о м е п о д у п р у ј е д н у н а т о в а р е н у с т р а н у , д о к
д р у г у т о в а р е или р а с т о в а р у ј у . Б е з с о а р е н и г д е не иду.
У раније в р е м с к и р и џ и л и к ј е био развијенији и
о б л а с т к у д а еу путовали већа. И ш л и су о с и м с в в х го-
т о в о в а р о ш и у Србији, и у Видин, а н а р о ч и т о у Босну,
највише у С а р а ј е в о . Сад иду у ове в а р о ш и : Београд,
Н и ш , К њ а ж е в а ц , З а ј е ч а р , Н е г о т и н и Г о л у б а ц а по неки
п у т и с а д а оду иа З а ј е ч а р а и у Видин, к а д ам се тамо
у ч н н е бол>е цене за к а т р а н .

^лЈооцк
 НБЛР 56!)

У а р г а т л у к не иду (и а к о су нрло в р е д н и и в о д е
радЈ ј е р наоу н а в и к л и д а се о д куКе у д а љ а е а ј у на т а к о
д у г о в р е н е . Н о к а д с е у о к о л и н а м о ж е наКи к а к а в р а д
и д у р а д о . И д а н а с иричају о опом в р е м е н у к а д ј е г р а -
ђ е н и б а р с к и пут к а к о се д о б р о з а р а Н и в а л о . У п б -
с л е д њ е в р е м е иду многи у р а з н е д р ж а в н е с л у ж б е : п о -
г р а н и ч н е и воКне с т р а ж а р е , ж а н д а р н е , п у т а р е и д р .
У с в а к о ј о п ш т и н и има по н е к и с е љ а к који ради
узгредно а к а к а в з а н а т : терзија, к о в а ч , качар н др.
Р а д се плаКа у н а т у р и или у н о в ц у .

3. О б л и ц и с в о ј и н е .
Д а а а с је т е ш к о т а ч н о о д р е д и т и к а к в и су о б л и ц и
с в о ј и в е р а н и ј е били у о в о м е крају, к а к о ј е з е м љ а п р -
в о б и т н о з а у з и м а в а н к а к о се д о ш л о д о д а н а ш њ е г с т а њ а ,
ј е р н е м а м о о т о и е н и к а к в и х поувданих п о д а т а к а по
к о ј и м а би се могло о т о ј с т в а р и ш т о з а к љ у ч и т и . И
народва традиција мало говори о овоме. Нарочито је
с в е о т е ж а н о и т и м е ј о ш ш т о се н а р о д и и ж и в о т у овом
погледу вије р а з в и ј а о слободно по п р и р о д н и м з а к о н и м а ,
веК је п о м е т е и д р ж а в н о - п о л и т и ч к и м уреКењем т у р с к и м
и нове с р п с к е д р ж а в е , а т о није бидо у свему у духу
народном, отуда је данашње стање више вештачка т в о -
ревина.
Н а ј в е р о в а т н и ј е ј е , д а ј е у р а н и ј е м времену о в д е
б и л а врло слабо развнјена приватва својина земље.
У п р а в о к а о п р и в а т н а с в о ј и н а р а ч у в а л а се с а м о з е м љ а
о к о куКе — иоткуНпица. са по к о ј о м шивом и л и в а д о м
ооет ближе кући. Сва остала земља била је заједничка
с в о ј и н а . Од о в е з е и љ е и о г а о ј е с в а к и в а х в а т и т а и о к р -
ч и т и к а д н у ј е и к о л и к о т р е б а л о . Али д о ц н а ј е с а р а з -
в и т к о м нове с р п с к е д р ж а в е почишу се раввијати и нови
п р а в в и појмоии. На п р и в а т н у с е својвну н о ч е л о в и ш е
полагати и сваки је захватао повише з е н љ е , управо
о н о л и к о к о л и к о му ј е било п о т р е б н о з а ж и в о т и к о л и к о
570

ј е м о г а о сам са својим у к у ћ а н и м а да с р а ђ у ј е . О с т а л а
незаузета земља у сеоском атару постајала је заје-
д н и ч к а својина з а с е л а к а . К а д су п а к з а с е о ц и з г р у п и -
сани у с е л а и о п ш т и н е , поједини већи д е л о в и н е з а у з е т е
з е м љ е о г л а ш а в а н и су з а с е о с к е и о п ш т и н с к е з а ј е д н и ц е .
Но к а д се у другој половини 19. в е к а н а н н о ж и л о в и ш е
с т а н о в н и ш т в а т е се о с е т и л а в е ћ а п о т р е б а у земљи, тада
се п о ч и њ у д е л и т и м н о г е з а ј е д н и ц е на п о ј е д и в е поро-
д и ц е , а о в е су д а љ е д е л и л е з е м љ у н а п о ј е д и и е к у ћ е .
П о ј е д и н и делови оннгтинских з а ј е д н и ц а д а в а н и су н о в и и
д о с е љ е н и ц и м а и з неослобоћених з е и а љ а , н а р о ч и т о 1878.
год. Н о н р и свем т о м ј о ш у в е к ј е о с т а ј а л о д о с т а з а ј е д -
н и ц а , т а к о д а и д а н а с с в а к о с е л о и о п ш т и в а ииају б а р
по н е ш т о з а ј е д н и ч к е ш у м е и у т р и н е . А и а н е к о л и к о
м е с т а и до д а н а с су о ч у в а н е и а о р о д и ч к е заједницв.
Т а к о у Б и н и ћ н м а имају з а ј е д н и ч к о и м а њ е Р а д а ц н и Т о -
мовићи и то Т о м о в и ћ и у месту П р д о ш љ е з ц у и Вију-
л а м а , а Р а д а ц и имају своје в а ј е д н и ч к о и м а њ е у Д р у м у .
Б а ч а н и у Ч а ј е т и н и {под Сувим Р у д и ш т е м ) имају з а ј е д -
н и ч к у з е м љ у у К о с т о в ц у . И д а н а с има много м е с т а која
се з о в у З а ј е д и м ^ а н З&једнице и а к о то с а д нису з а ј е д -
н и ч к а и м а њ а , а л и се з н а д а су била раније в а и с т а н е -
п о д е љ е н а . з а ј е д н и ч к а и м а њ а , т е се име одрж&до.
Н о в р л о ј е з а н и м љ и в п о ј а в , д а су п р о с т о р и ј е аод
ш у м о м п о д е љ е н е в а поједине д о м о в е , а л и ј е п а ш а з а -
ј е д н и ч к а . Ту е е з н а к о ј е ј е чији д е о ш у м е и иа гору
из с в о г а д е л а с о п с т в е н и к има с в а п р а в а , а л н ј е целом
з а с е о к у или и селу с л о б о д н о д а с т о к у н а п а с а по целој
ш у м и без о б з и р а на својину. Они с у о в д е , к а о ш т о се
види, и з д е л и л н з а ј е д н и ч к о и м а њ е , а л и су в и д е л и д а з а
с т о ч а р с т в о мали к о м а д и нису п р о б и т а ч н н п а су с т о г а
и о р а л и п р н б е ћ и г о р њ е и н а ч и н у т. ј . да у п о г л е д у п а ш е
т о и д а љ е буде з а ј е д в и ц а , ј е р с т о ч а р с т в о у с л о в љ а в а
в е ћ е п р о с т о р е . Ово ј е о п ш т а п о ј а в а у целој овој облаоти.

^|, Оооц1с
у
 571

У многим с е з а с е о ц и м а з н а т а ч н о к а д ј е з а ј е д и и ч к а
з е м љ а и а д е љ е н а . Т а к о су Г р а д а ц и Р а д о ч е в ц и и з д е л и л и
своје з а ј е д н и ч к е з в м љ е , које су биле у а т а р у Р а д о ч е в ц а ,
п р е 15 г о д и н а . Д о т л е су т а м о н б а ч и ј е п о д и з а л и , с а д
т о не р а д е п о ш т о је з е м љ а и з д е љ е н а на с и т н е к о м а д е .
К а д се п о г л е д а на к а р т у з а н а ж а ј у се в р л о велики
п р а з п и п р о с т о р и измећу појединих н а с е љ а . Н а р о ч п т о су
в е л и к п ти и е н а с е љ е н и н р о с т о р и по К о п а о н и к у , Р а д о ч е л у ,
Ј е д о в н и к у , Б и с е р Води и д р . Сви с у ти п р о с т о р и били
у п р в о доба о п ш т а или боље рећи н и ч н ј а својина и све
с т а н о в н и ш т в о и из д а љ е о к о л и н е е к с п л о а т и е а л о их ј е .
С в а к о ј е с е л о з н а л о своје м е с т о у планини где л е т и и з -
гоии с т о к у и ивлази н а бачије и т о су с м а т р а л и к а о
с в о ј е и ло п о с л е д њ и х г о д и н а н и к о их у т о м е није у з н е м и -
р а в а о . Н е г д е | н а Копаонику) п л а ћ а л и су к а о неку а р е н д у
д р ж а в и и з в а л и су ј е ГЈ»авкпна. Али у п о с л е д њ е в р е м е
п о ч е л а ј е д р ж а в а да их узнемирује у у ж и в а њ у т и х п р о -
с т о р и ј а и с а д ј е о к о т о г а о т в о р е н в е л и к и с ц о р , који
ј о ш нчје о к о н ч а н . Али ее одмах з а п а ж а к а к о су т е п р о -
с т о р п ј е ж и в о т н о п и т а њ е з а ц е о овај к р а ј . Б е з њих ј е
о в д е немогућно о д р ж а в а т и с т о к у а б е з о в е не м о ж е о в д е
ни с т а н о в н и ш т в о о п с т а т и . Н е к и з а с е о ц и у К о п а о н и к у
( Ш и п а ч и н а , Ч а ј е т и н а и др.) већ се ж а л е к а к о су ове
(1902) г о д и н е с а м а њ е с т о к е , ј е р немају где д а ј е д р ж е . Б а -
ч и ј е су м о р а л и г р а д и т и одмах око а а с е о к а , ј е р им у
К о п а о н и к у ве д о п у ш т а ј у , и то само да би з а к о н а о -
н и ч к е п а ш е д р ж а в а м о г л а у з е т и коју х и љ а д у д и н а р а
г о д и ш њ е в и ш е од Ц р н о в у н а ц а , него ш т о су сељ&ци
плаћади.
З а с е о ц и су, к а о ш т о ће се у одељку з а овим в и -
д е т и , в р л о м а л и и вбнјеног су т и п а . О к о к у ћ а се и а л а а и
мало з е м љ е , т о ј е п о т к у ћ н и ц а . О н а ј е ч е ш ћ е и е о г р а -
ћ е н а , з а с а ђ е и а с а н е ш т о в о ћ а , г д е - г д е ј е п р и крају
м а л а б а ш ч и ц а и то ј е с в е . О с т а л а п р и в а т н а и м а њ а су
о к о и испод засеока, често и врло далеко. Једино за-
573 РАДОМИР М ИЛВЋ

с е л а к С р и ј е м ч а чини о д с т у п а њ е у овом ногледу. Овде

(у Сријемчи) с е ј а в љ а в р л о н р а в и л н а з г р у п а с а н о с т и м а њ а .
Све и м а њ е ј е д н о г ч о в е к а з г р у п и с а н о ј е г о т о в о о к о куће,
те Сријемча отуда изгледа ј а ч е растурена н о остади
засеоци у околини. Узрок овоне биће поглавито тај,
ш т о ј е Сријемча мање насеље и цео се а т а р простире
по страни једне планииске масе, т е ј е в е н љ и ш т е по
к в а л и т е т у ј е д н а к о . И н а ч е о в а к в и х с л у ч а ј е в а в и ш е нисам
н а ш а о а није их ни бидо. Овде г д е ј е з е м љ и ш т е о в а к о
различито по квалитету немогућна ј е конасација имања,

4. Тип насаља.
У И б р о в у сливу н а л а з и с е много малих п а с е љ а , н а ј -
в н ш е са ј а к о з г р у п и с а н и м к у ћ а м а . Н а р о д о в е маде г р у п е
к у ћ а махом з о в е а&сеоцима.
Ови з а с е о ц и обично имају по 5—*20 к у ћ а . К у ћ е су у
њима ј а к о збијене, у п р а в о ј е д н а ув д р у г у без о г р а ћ е н о г
д в о р а . Н а ј о б и ч н и ј е р а с т о ј а њ е мећу к у ћ а м а ј е 10—50 м., а
ни к о д н а ј р е ђ и х н е п р е л а в и 150 м. С в а к и з а с е л а к има
свој одрећен а т а р , к о м е с е знају г р а н и ц е .
Поједини з а с е о ц и су н а р а с т о ј а њ у '/* — 2 к н . и
п о с т а л и су у к р ч е в и н а н а . У в е к су о к о с в а к о г з а с е о к а
где в е ћ и г д е м а њ и к о м п л е к с и ш у м а а к у ћ е су поди-
з а н е и а п р о и л а н ц и м а , којн су н а з г о д н и м местгша ис-
крчени.
Ио нису у И б р у с в а н а с е љ а п о т п у н о ј е д н а к а ш т о
се њ и х о в а т и п а и в е л и ч и н е т и ч е И м а их већих и са
ј а ч е р а з р е ћ е н и м кућама и н а њ и х са к у ћ а м а збијеним
у гомиду. Првих ј е н а њ е и о и а су п о с т а л а т а н о г д е ј е
било више р а в н о г з е м љ и ш т а а п о г л а в и т о у п р о ш и р е -
њ и м а о к о р е к а : И о р а (Горњи и Д о њ и К а в н о в и ћ и , Б а -
љ е в а ц , П а в л и ц а , Ушће), Јошанице (Јошаничка Бања),
Град&чкв Рвкв (Врвеник и Брвеница) и д р . Т о су села
(она се већ селима могу назвати) с а 30—100 к у ћ а . К у ћ е
су р а з р е ћ е н и ј е а имају в е ћ е о к у ћ н и ц е . Д р у г а м а њ а и
 ИБАН 573

з б и ј е н и ј а н а с е љ а су по с т р н и м с т р а н а м а брда. Т у н е м а
з г о д н о г з е м љ и ш т а з а н а с т а њ и в а њ е , т е се нису н в м о г л а
разнити в е ћ а насеља, већ м а л и з а с е о ц и са 5—20 к у ћ а
з б и ј е н и х у гомилу. О б л и к з е м љ и ш т а у т и ч е , д а к л е , и н а
в е л н ч и н у и на т и п н а с е љ а . В е ћ а су н а с е љ а д у ж р е к а ,
к а о : Б а љ е в а ц 31 к у ћ а , Р в а т и 65 к у ћ а , П а в л и ц а , 54 к у ћ е ,
УшКе 63 к у ћ е , Г р а д а ц 43 к у ћ е п т. д. М а л а су н а с е љ а
у стрмим странама планинским, к а о : Бели Поток 6 кућа,
Г о б е љ а 6 к у ћ а , П а л е ж 7 к у ћ а , Ч а ј е т и н а 14 к у ћ а и т. д.
У целој овој области м а л о ј е м е с т а з г о д н о г з а п о -
д и з а њ е к у ћ а , п а гдв се н а ш л о т а к в о з г о д н о место о к р -
чено ј е и насељено са неколико кућа, з а колико је
имало м е с т а . У овом погледу овај ј е т и п с л и ч а н е л а -
синском тиау. В е ћ н б р о ј к у ћ а није се м о г а о подићи
н а ј е д н о м е месту п о г л а в и т о из о в и х р а з л о г а :
1., Ш т о в и ј е б и л о д о в о љ н о з е м љ и ш т а з а п о д и -
з а њ е кућа.
2., Ш т о је з е м љ и ш т е с л а б е р о д н о с т и и н а једном
месту з е м љ а није м о г л а д а и з д р ж а в а г у ш ћ у н а с е љ е н о с т ,
т е су нове к у ћ е п о д и з а н е д а љ в , н а д р у г о м месту и з а -
у з и м а л е су нову з е н љ у и
3., У п о ч е т к у 19. в е к а а п о г л а в и т о после 1815.
г о д и н е к а к о н а с е љ а у Србнји и н т е н з и в н о р а с т у д о б н -
вајући ново с т а н о в н и ш т в о с ј у г а , о в а о б л а с т издајв
и з себе с т а н о в н и ш т в о |јер ј е б и л а ј о ш у т у р с к о ј в л а с т и ) ,
коЈе с е н а с е љ а в а по т а д а ш њ о ј к н е ж е в и н и Србији. А
п о с л е 1833. године к а д а ј е и о в а област п р и с а ј е д и њ е н а
Србији п р о ц е с д о с е љ а в а њ а био ј е бећ а н а т н о у м а њ е н .
И оно мало а о р о д и ц а ш т о ј е у ову о б л а с т д о ш л о од
Н о в о г П а з а р а п о п у н н л о ј е с а м о ону ц р а з н и н у , која с е
п о ј а в и л а у с л е д ранијег и с е љ а в а њ а .

З а с е о ц и су п о с т а ј а л и п о г л а в и т о на о в а д в а н а ч н н а :
1., Р а н и ј и к р а ј е в и , који су имали с а и о по ј е д н у
мди д в е к у ћ е ј а ч а ј у и одвајају се од п р а в о г з а с е о к а

: * 1 ^ 0 0 ^ | С
57'* Р Л Д О М И Р м. илит.

и о б р а з у ј у нов з а с е л а к , који или н о с и и м е п о р о д и ц е ,

која ј е у н>ему или г е о г р а ф с к и н а з и в м е с т а на к о м е
су к у ћ е .
2., Одсел>аван>ем о д е љ е н и х з а д р у г а р а одвајају с е
нови з а с е о ц н . З а о в о ј е најбољи д о к а з то ш т о у по н о к о -
л и к о околних загелака живи иста оородица. Т а к о : Ду-
г а л и ћ и се н а л а з е у Доцу, В р а њ е в у , ГодовиКу, Т а д е њ у ,
Р о б р ђ у и д р . И с т о су т а к о р а с н р о с т р а њ е н е и д р у г е
п о р о д и ц е н а р о ч и т о ст&рнје к а о : Р о м ч е в и ћ и , М е д а р п ,
Вујанци, З в р м б а л о в н ћ н и по н е к е с к о р о д о с е љ е н е , к а о
Кошани и др.
З а највећн број з а с е л а к а не м о ж е се ни п р и б л и ж п о
т а ч н о у т в р д и т и доба о о с т а н к а , м а д а бн с е п о ј е д н о ј
о к о л н о с т и д а л о з а к љ у ч и т н , д& су једв.1 постајали и з
д р у г и х , с а м о се нн т у не м о ж е з н а т и који су старији
а који м л а ћ н . Т а о к о л н о с т ј е , ш т о с е ј е д н а п о р о д и ц а
налази у више око.ших заселака.

Купе се у з а с е о ц и м а и.ш и с т е ж у у ј е д н о ј линији

или се з г р у п и ш у у к р у г , т е з а с е л а к н м а о к р у г а о облнк,
или су р а з б и ј е и е у в и ш е малнх гомила. П о с л е д њ и ј е
случај најобпчнији н ј а в љ а с е с в у д а где су с е л а по
б р д о в и т о м и в р л е т п о м т е р е н у . П р в и се случај ј а в љ а
т а м о , где су к у ћ е п о р е ћ а н е на к а к в о ј т е р а с а с т о ј з а -
р а в н н {Горње И в а њ е , један д с о Б и н и ћ а и др.) нлн к а д
к у ћ е иду уз ј а р у г у (Чајетнна). Д р у г и ј е случај р е ђ п и
ј а в љ а се т а м о , где се з а с е л а к н а л а з н на равном з е -
м љ и ш т у (Засад, Т л а ч и н а и д р ј .
У з а с е о к у ј е о б и ч н о м а л о п о р о д н ц а а цнје р е д а к
случај д а ј е ц е о з а с е л а к насељен само једном поро-
дицом ( Р а д о ч е в ц и , Ч и т л у к , Г о с т и р а д и ћ и , К р а љ и , К о њ с к о
и др). О т у д а је и л а к о р а з у м е т и ш т о в е л и к н б р о ј з а -
с о л а к а носи н о р о д н ч н о и м е . У сливу И б р а има н а 27
з а с е л а к а чнје име к а о да п о т и ч е о д п о р о д и ч н о г нре-
з и м е н а . Т а к в и с у : А р б у л и ћ н , Б а ч е в и ћ и , К о ш а н и , Бош-
 ИНАС

Кввићи, Б и н и ћ и , Б о р о ј е в и ћ и , Г о с т в р а д и ћ и , Дајићи, К а -
з в о в и ћ и (Горњи и Доњн), К љ у н о в и ћ и , Кпежввићи, Ко-
јнновпћи, Курићи, Ладојевићи, Маруцшћи, Мачужићи,
Мнлићи, М и л а т к о в и ћ и , П&чавриНи, Поа&дићи, Р а д о ч е в ц и ,
Р о ј ч и ћ и , Ч а п р и ћ и , Р а д е ш и ћ и , К о с у р и ћ и , П р ћ а н и , ЛЈап-
1
товиИи, Радовци. )
У н е к н м а од о в и х зас'елака и д а н а с ж и в е п о р о д и ц е
по којима се и з а с е о ц и з о в у , н онн с у и з г л е д а новији
по н о с т а н к у . Н е к а о п е т од о в и х и м е н а с т а р а су по н е -
к о л и к о в е к о в а ( К а з н о в и ћ и , које п о м н њ е св. С а в а у т и -
п и к у з а м а н а с т и р Студеницу.*)
С а с в и м мали з а с е о ц и не д е л е се ни н а к а к в е д е -
л о в е , алн чим су м а л о већи или су р а з р е ћ е н и ј е г т и п а
деле се на крајеве или џем&те, Т а к о с е П о л у м и р дели
н а : Луке, Долове, Старо Село, Јагњило, Кривачу и
Т р њ а к е ; В р е з о в а со т а к о ћ е делп н а : Б а л т и ћ е , И з б и ц е ,
Б о р и к у н О т р е б е и т. д. П о н е к и и ове к р а ј е в е к а о
д е л о в е з а с е л а к а н а з и в а ј у з&сеоцима., а л и су ови крајеви
или д а их т а к о н а з о в е м о с е к у н д а р н и в а с е о ц и р е д о в н о в р л о
мали и свагда су ј а с н о и з д в о ј е н и и представљају о п е т
н е к у в и ш е ман>е с а м о с т а л н у целину.
Није р е д а к ни тај случај да се од з а с е о к а одвоји
по к о ј а у с а м љ е н а к у ћ а на п р и л и ч н о у д а љ е н о место. Али
з а о в е осанл^ене и у д а љ е н е к у ћ е немају н а р о ч и т о г н м е н а ,
в е ћ их називају или ио месту где су, или по п о р о д и ц и
чија ј е к у ћ а . Ово су, д а к л е , ц р н о г о р с к е и х е р ц е г о в а ч к е
р а с е л и ц е , с а м о ш т о их т а к о о в д е не н а з и в а ј у .

') Иненв заселакв ттвнпвнд вурзивон населеиа су и данас нстовиевои

породидон.
х
) Глагннк X I . стр. 155. Говора се о ноставда&у вгуиана за нанастир
Студеннцу: ....да диђе врал, све сриске аемље и дв поведе собои: еписвоик н
нгуивве светогн Георгијв у Рвсу и свете Богородиве градачве, н пветог Ннколе
у Толлнии , и дроугаго Ннволк оу Казночикихг....' Ст. Новавовић (Иронијари
н Вагативипн стр. 173) каже дв су то Казновићв у Ибру в ааводи ваио се у
дакашп.ии сиисковина пише ЈГаанојевнћи, пв Ои, вела. Оило вредно уввмнтн вако
иарод квже (варод кажв Кааноанћн).
576 РЛДОМИР м. илит.

Као ш т о се види ми до с а д а н и г д е нисмо г о в о р и л и

о с е л и м а , в е ћ смо к а о основну а н т р о п о г е о г р а Ф с к у ј е -
д и н и ц у у о в о м е к р а ј у у з е л и заселак, а т о по н а р о д н о м е
п о ј и м а њ у и ј е с т е п р а в и л н о . Н о в а љ а одмах нагласити
д а у о в о м случају в а с е л а к не з н а ч и д е о с е л а нити м а њ е
н а с е љ е п р и д а т о в е ћ е м , веН јв то термин за мало село.
Појам з а с е л а к л р е м а појму с е л о стоји, д а к л е , у с л и ч -
ном о д н о с у к а о појам в а р о ш и ц а п р е м а појму в а р о ш .
Али овако мале јединице насељавања косиле су се
са политичко-админнстративним потребама, јер један
и б а р с к и з а с е л а к био ј е одвеК мали да буде п а ј м а њ а
а д м и н и с т р а т и в н а целина, т е су д р ж а в н е влаоти с к у п љ а л е
в и ш е о в а к в и х (три до седам) з а с е л а к а и ј е д н у ц е л и в у ,
коју су н а з в а л е селом а в а р о д ј о ш и кметијом. Према
овоме селодс се у овомв крају зовв скуа од неколико
малих насвља (ааселака), која су једно од другог уд&љвна
— 2 клс. одстојања. Овај појам села није п р в о б и т в о
н а р о д н и ; да он постане п о т п о м о г л е су д р ж а в н е в л а с т и
и административно у р е ђ е њ е вове Србије.
Н е п р в р о д н о с т о в а к о г с а с т а в љ а њ а с е л а најбоље се
огледа_у овоме.
1., Ш т о з а м н о г а о в а с е л а нема у н а р о д у имена.
С в а к и с е љ а к р а д о н с т н ч е име с в о г а з а с е о к а з а и м е ц е -
л о г а с е л а а о с т а л е в а с е о к е с м а т р а к а о н р и д о д а т е . Но
обично п р е в л а д а име н а ј в е ћ е г з а с е о к а а ч е с т о и име
о н о г а з а с е о к а и з к о г а ј е к м е т . И с т а т п с т и к е с е у овом
не с л а ж у . Д о к д р ж а в н а с т а т и с т и к а г о т о в о с в е в а с е о к е
у овој о б л а с т и н а з и в а с е л и м а , д о т л е К. Ј о в а н о в и ћ у
Р е ч н и к у (1872. г.) с м а т р а с в е з а з а с е о к е .
2., Ч е с т о се д е ш а в а д а појединн з а с е о ц и п р е л а з е
из с а с т а в а ј е д н о г у с а с т а в д р у г о г с е л а (кметнје), ш т о веК
ие би м о г л о б и т и д а с у с е л а о р и р о д н е т в о р е в и н е по-
стале у духу н а р о д н о м .
Има и таквих случајева да ј е ово комплетирање
и с п а л о т а к о среКно д а ј е д а н а с т е ш к о у в и д е т и д а је
т а к в о е е л о в е ш т а ч к а т в о р е в и в а . О в а к а в ј е случај или
к а д с е д в а до три м а л а з а с е о к а цридаду к а к в о м веНем
з а с е о к у који и м а п р е к о 20 к у ћ а или к а д с е више м а л и х
з а с е л а к а п а л а з е на т а к в о м з е м љ и ш т у , које и с а м о ч и н и
ј е д н у целину т е з а с е о ц и т а к о рећи с р а с т у међу собом
(Ушће, П о л у м и р , Б а њ а ) . О в а к в и к о м п л е т и п о ч и њ у д о -
б и ј а т и ФизиономиЈу п р а в и х с е л а в л а с и н с к о г а т и п а . ' |

5. 0 узроцима типова.
Већ је у о р е д њ и м о д е љ ц п м а н а г о в е ш т а в а н о д а је
о б л и к з е м љ и г а т а од б и т н о г утицаја на тип н а с е љ а . Овде
су б р д а »: планине в е л и к и х в и с и н а с а дубоким и у с к к м
д о л н н а м а . М е с т а з г о д н о г з а п о д и з а њ е к у ћ а мало је, а
где се п а ђ е , на њ е г а с е збиЈе по н е к о л н к о к у ћ а у
гомилу.
И с т о су т а к о и и з в о р и од у т и ц а ј а на т и п н а с е љ а .
З а с е о ц и су у в е к в и с о к о у с т р а н а м а п л а н и н а а у тој
з о н и м а л о ј е и з в о р а и где се по који Јави о к о њ е г а
се з г р у п и ш е в и ш е к у ћ а у гомилу.
И привредне су п р и л и к е у овој о б л а с т и з н а т н о при-
п о м о г л е д а се развије онај тип збијених н а с е љ а . Е в о
к а к о . З е м љ о р а д њ а ј е у овом крају о д с п о р е д и о г з н а -
ч а ј а . Ж и т о с е купује. Г л а в н о ј е з а н и м а њ е с т а н о в н и -
ш т в а с т о ч а р с т в о . НаЈбоља з е м љ а ј е п о д л н в а д о м и п а ш о м .
Л н в а д е су у н н ж и м з о н а м а и п р и в а т н а су својина. [1аше
су у в и ш и м з о н а м а и или су породична, или с е о с к а ,
нли о п ш т и н с к а илн д р ж а в н а з а ј е д н и ц а (својина). Т е р е н
ј е међутим в р л е т а н п н е з г о д а н з а к о м у н и к а ц и ј у (кола
су о р а в а реткост), т е с е с т о ч н а х р а н а с а л и в а д а и њ и в а
не м о ж е д о в л а ч и т и у село, в е ћ се о с т а в љ а на л и в а д а м а

>) До сжоро иетоветвих аавључава о омш надин иасељима дошво је нок.

Тинаснје Пејатовић (Пегвр Мркоњнћ) проучааајући у антропогеогравском но-
гледу овој врло слнчну облает П о д т и а и Потарја (Етвогра»ски Зборннк Кр.
Сра. Аквдеиија Наува. Књига IV. Стр. 262.).
КТНОГРАФСКИ ЗЕОГНИВ, ВН.НГА VI 37

•еа : . Ч . 0 0 ^ 1
578 РАДОМИР М. ИЛИЋ

и п о њ и в а м а д а л е к о од с е л а па с е и с т о к а т а м о махом
д р ж н п р е к о з и м е . Т о су сточни з и м о в н и ц и . Л е т и пак
с т о к а се гонн на п а ш е , које су н а в и с о к и м п л а н и н а и а
и обично д а л е к о од с е л а по в и ш е к и л о м е т а р а . Т а м о су
с т о ч н а л е т и ш т а . № н а зимовницима и н а двтцшти.ка
има колиба и к о ш а р а где се држи стока т&ко да ока
н и к а д готово и нијв у селу к о д кућа, те око кућа и нису
иотребне оне аростраме шуЈкадијсхе оку&нице, које ЈГПИУ
на р а з р е ђ е н и т и п т а м о ш њ и х с е л а . С т о г а ј е о в д е окуН-
ница р е т к а п а к о ј е има мала ј е и састојн се и з не-
о г р а ђ е н о г д в о р а м а л о воКњака и к а т к а д м а л е њ и в и п е
и а о в е с е а о г к у Л н и ц а . Лети су з а с е о ц и г о т о в о пусти.
С в е ј е или у планини к о д с т о к е или у пољу н а раду.

6. К у ћ а и д в о р .
Услед ј а ч е з г р у п и с а н о с т и куКа, д в о р ј е у овој об-
ласти мали, р е т к о ј е к а д о г р а ђ е н и з о в е с е авлија. Има
в а с е л а к а где су к у ћ е т а к о ј а к о з г р у п и с а н е д а д в о р а
н и к а к о и нема. А л и има и куКа с а о г р а ђ е н и м д в о р о н .
Ово ј е н а р о ч и т о случај к о д с е л а , к о ј а су н а равнијем
з е м љ и ш т у и мало п р о р е ђ е н и ј е г т и п а . Ј о ш ј е д в о р о г р а ђ е н
код куКа које су п о р е д и б а р с к о г д р у м а и к о д имуКних
1
људи. К о д о г р а ђ е н и х авлија о г р а д а ј е или од е р љ и к а )
|то су т а њ а ј е л о в а с т а б л а , о љ у ш т е н е к о р е , д у г а по
7—8 м е т а р а н п о л о ж е н а х о р и з о н т а л н о ј е д н о над другим!
пли су о г р а ђ е н е дуваром (наслагано к а м е њ е , сухозиднна)
0
или о г р а д о м „у н и з или „у д у б а к " {ово ј е и с т о ш т о п
ш у м а д и с к о п р о ш К е , с а м о ј е к о с о у з е м љ у побивено).
О к о авлије с е н а л а з и м а л о з е м љ е с а воКем и б а ш -
ч и ц о м , т о се з о в е ноткуКнпца. Њ е н е м а к о д с в а к е куКе.
И з г л е д а ми д а ј е овај крај од с в и х у Србији остао
н а ј п р и б л и ж н и ј и о н о м е с т а њ у које ј е б и л о п о д Т у р ц и н а .

<) У ОЖОЈИНИ Јошаиичве Бањв ограду од врљнва зову четвртка.

е <и^оо^1с
 ИБАР 679

О в о н а р о ч и т о в а ж и з а кућу. Њ е н се р а з в и т а к од т о
д о б а д а п о т п у н о п р о п р а т и т и , ј е р се и д о д а н а с о д р -
ж а в а к у ћ а к а к в а ј е и у рлниЈе д о б а г р а ђ е н а .
КуНа Ј е првобитно б и л а ј е д н о ћ е л и ч н а — ј е д н о д е љ н а
— па се д о ц н и ј е , т е к п р е 50 г о д и н а , о о ч е л а г р а н а т и
у х о р и з о н т а л н о м и в е р т и к а л н о м п р а в ц у . Само ј е г р а -
н л њ е у в е р т и к а л н о м правцу н е з н а т н о , п о с т а л о ј е т а к о
рећи и з н у ж д е , због с т р м о г з е м љ и ш т а на к о м е с е к у ћ е
граде.
Н а ј п р о с т и ј и о б л и к к у ћ е , која је у о в о м крају п р а -
в љ е н а д о п о л о в и н е п р о ш л о г (19. в.) в е к а , а и д а н а с
се ј о ш у п р и л и ч н о м броју о д р ж а в а , ј е с т е : ш и љ а , ш к -
љача, шиљ&к.
Шиља ј е у о б л и к у к у п е и од к р о в и н е је. П р а в и
се о в а к о : д у г е мотке побију се у земљу по пернФерији
ј е д н о г а к р у г а који има у п р е ч н и к у о к о 3. м. О в е се
мотке горњим крајевима приближе једна другој. По-
п р е к о п р е к о ових м о т а к а у д а р е се к р а т к е л е т в е , к о ј е
д р ж е с у с е д н е м о т к е мећу собом. П р е к о о в а к в о г с к е л е т а
т р п а се о д о з г о к р о в и н а (слама, ш а ш а , реће п а п р а т и
г р а њ е с лишћем!. Д а к р о в и н у не би р а з н о с и о в е т а р
п р е б а ц е се п р е к о њ е д р у г е м о т к е , које се зову лемези.
И з н у т р а се з а ј е д а н и по м е т а р о п к о л и ш и љ а ш в р о к и м
п р о ш ћ е м побивеним у з е м љ у , т а к о да то п р о ш ћ е о б р а -
з у ј е као н е к и д р в е н н з и д .
Д о п р е 50 година ш и љ а ј е б и л а г о т о в о ј е д и н а
в р с т а к у ћ е , коју су с е љ а ц и у овом к р а ј у г р а д и л и . С в и
с т а р и људн у в е р а в а ј у , д а су з а п а м т и л и к а д нигде о в у д а
није било д р у к ч и Ј е к у ћ е до ш и љ е и д а су свн они р о -
ђени у т а к в и м к у ћ а м а . Д а н а с ј е ш и љ а м а њ е , п а и п а к
н е м а с к о р о з а с е о к а у к о м е не би било б а р по коЈе
ш и љ е . В и ш е их ј е у високим селима и з н а д С т у д е н и ц е
и по К о п а о н и к у а м а њ е их ј е у з а с е о ц и м а о к о И б р а .
Н о в а љ а и то к а з а т и , д а их п о с л е д њ и х н е т — ш е с т г о -
д и н а о с е т н о нестаје. И п а к о н а не и ш ч е з а в а п о т п у н о .
37*
580 РДДОМНР Н. ВЛИИ

Б о љ е куКе и с т и с к у ј у ј е из з а с е л а к а и поти^кују у нол>е

н п л а н и н у . Ш и љ а ј е врдо р а с п р о с т р а њ е и а по б а ч и -
ј а м а и т р л и м а . С в е з г р а д е зз с т а н о в а њ е по бачијама
и т р л и м а махом су ш и љ е .
Ш и љ а ј е у в е к ј е д н о ћ ; л и ч в а . У н у т р а на с р е д з е м
љаног пода је огњиште. С једне ј е с т р а н е к р е в е т за
с п а в а њ е а с д р у г е су с т р а н с к л у п е з а посуђе. И м а само
врата, без прозора је и димњака.
К а о с а в р ш е н и ј и о б л и к к у ћ е после ш и љ е ј а в љ а с е
6*рвм>а«*а. П о п р и ч а њ у о н а се у овој области п о ч е л а
правити тек око половине деветнаестога века. Ево к а к о
ми ј е њену појаву објаснио с т а р и и р а з б о р и т и Андрија
Д у г а л и ћ из В р а њ е в а : „ В р в њ а ч е смо ночели п р а в и т и
од о н о г а в р е м е н а , к а д су о в д е ночели д о л а з и т и мај-
с т о р и Д и б р а л и ј е да с т р у ж у ј а п и ј у . Т а д а смо се и ми
почели од ших томе учити, ј е р ми раније н и с м о умели
с т р у г а т и ј а п и ј у , но к а д н а н ј е з а ш т о т р е б з л о које
б р в н о , ми смо т е с а л и с и к и р о м , и од ц е л е ј е л е о т е ш е м о
с а м о ј е д н о б р в н о , а сад од ј е д н е ј е л е н а с т р у ж е м о ј а -
пије з а целу к у ћ у . И з а т о т е к к а д с н о почели д а с т р у -
ж е н о јапију почели смо г р а д и т и о в а к в е б р в њ а ч е . "
Н е м а н е п о с р е д н и х д о к а з а о т о м е , да ј е б р в њ а ч а
у п р в о в р е м е своје п о ј а в е б и л а ј е д н о ћ е л и ч н а . И з г л е д д
да се одмах п р а в и л а д в о ћ е л и ч н а а с а м о с а н и а д в а
м е с т а ч у о , да су имале б р в њ а ч е с ј е д н н м о д е љ е њ е м —
с а м о „ к у ћ о м " . Мислим да се ово д а иајприродније о в а к о
о б ј а с н и т и : б р в њ а ч а ј е у о в а ј крај п р е н е т а из суеедних
крајева, где ј е већ у то д о б а б и л а д о с т и г л а и з в е с т а н
с т у п а њ р а з в и ћ а , б и л а се на нме в е ћ р а з в и л а у х о р и -
з о н т а л н о н п р а в ц у — п о д е л и л а се на » к у ћ у « и собу и
на т о м е ј е с т у п њ у у Ибру п р и х в а ћ е н а и даље модв-
-мшована п р е м а л о к а л н и м п о т р е б а м а и о к о л н о с т н м а . Ово
ј|ј в е р о в а т н о ј о ш и а а т о , ш т о о в д е нема о н а к о много
у с п о н е н а на ј е д н о ћ е л и ч н у б р в њ а ч у к а о у Д о њ е и Д р а -
гачеву и Љубићу.

,«а1,,.Јоо^1е
 ИКАГ- 581

Д а н а с ј е у Ибру б р в њ а ч а в а ј в и ш е . То је за сада
о в д е н а ј р а с п р о с т р а њ е н и ј и облик к у ћ е .
Г р а д и се о в а к о : н а ј ч е ш ћ е с е н а земљи озида с у -
х о з и д о м з а 70—80 см. ш и р о к з и д , који с д у ж и к а о н е к а
в р с т а темеља. П о с р е д ш ш т о г а т е м е љ а п о с т а в е с е
т а н к а ј е л о в а брвна. И с н о љ а и и з н у т р а п р е т е к н е по
2 0 — 3 0 е ш . ш и р о к з и д и т о ј е а г у д а . О в а к в а к у ћ а има
о в е д в м е н з н ј е : д у ж н н а износи 8—10 м е т а р а , ш и р и п а
-
4—5 м е т а р а , висина 2—2 50 м е т а р а , р е т к о ј е ј е к а д
в и ш а . Средином куКе п о с т а в љ а с е ј е д а н п о п р е ч н и б р -
внени з п д , који одваја собу од к у ћ е . С о б а ј е овде
у в е к н и з брдо о к р е н у т а .
К р о в о в и су махом о с р е д њ и , ређе високи и л и ниски.
П о к р и в е н и су к р о в н н о м , даском, а г д е - г д е и плочом
(шкриљцем). У последњим годинама у н е к а села п р о -
д р л а ј е ћ е р а м и д а . З г р а д а под ћерамидом осим у в а р о -
ш и ц и Р а ш ц и и м а ј о ш у насељима д у ж И б р а .
К р о в о в и од к р о в и н е су с р е д њ е висине. П р е к о к р о -
вине су лемези а н а оба краја с л е м е н а з а по 1 ш . у
вис с т р ч е , у виду г р о м о б р а н а , д в е м о т к е , које д р ж е
к р о в и з о в у с е игле. Д а ш ч а н н су к р о в о в и внсоки •
п о к р и в е н и су или д а с к о м нли клисом [ к р а т к е д а ш ч и ц е ) .
С а с в и м су ниски к р о в о в и п о д п л о ч о м , ј е р би били
врло т е ш к и а к о би биди в и с о к и .
На к р о в и њ а р а м а нема д и м н и к а , већ се у - к р о в у
са с т р а и е н а л а з е р у п е које с е , к а д ј е р ђ а в о време, з а -
птивају. И с т е с у к а о и р у п е • » в и ћ е л и ц е " на босаиским
кућама. На кућама брвњачама са дашчаним ирововима
о ц а к е зову д и м н и ц и м а (&т{Ј. димник) И Њ И Х има од н е -
колико врстз.
I., Најпростије су б&џе. Т о су н а д с т р е ш е н и о т в о р и
у с т р а н и к р о в а . И м а их б е з мало на свакој кући с а
д а ш ч а н и м к р о в о м , па и м а л а о н а и д и м н и к д р у г е в р с т е
нли немала.
 РАДОМНР М . ИЛИЋ

2., О б и ч а о с е при врху к р о в а с о б е с т р а н е слемена

н а средини налави п о ј е д а н о т в о р в е л и ч и н е к о л и к о та-
б а к п и с а ћ е хартије. Т е о т в о р е н а д с т р е ш а в а ј е д н а к р а т к а
д р в е н а купа, коју д р ж и ј е д а н ш т а п . Ова к у п а с а ш т а -
пом у свему личи на к и ш о б р а н . Ш т а п који д р ж и купу
с т р ч и у вис и н а њему ј е обично к а к а в у к р а с : дрвена
ј а б у к а или д а ш ч и ц а н з р е з а н а л е п е з а с т о или к а к а в з е -
м љ а н и судић.
3., И м а и ч е т в р т а с т и х д и м н и к а од д а с а к а , који у
свему л и ч е на з н д а н е . И о н и су п о к р и в е н и о д о з г о др-
веном п и р а м и д о м или к у п о м . Р у п е з а дим о с т а в љ е н е
су с а с т р а н е д и м н и к а .
К у ћ а б р в њ а ч а се н а ј ч е ш ћ е састоји и з куАе у ужем
смислу (кухињеј, собе и а ј а г а (види сл. 1.). И м а к у ћ а код

Санки 1.
в.

к. с.

ћ
а ј а ш

Хорнаонт&лни нресек Срвњача са надстрешании ојатон.

к. - ку&а.
с — соба,

којих ј е д е о а ј а т а п о р е д с о б е п р е т в о р е н у доксат или

у Аилер (види сл. 2.1.
(< м
„КуЈ?а ј е в и ш е собе т. ј . п р е м а брду. З а т о „ к у ћ а
у ствчри и м а само т р и з и д а , ј е р ј е з б о г с т р м о г нагпба
з е м љ и ш т а ч е т в р т и з и д о б и ч н о у к о п а н у земљу и к р о в

и^ооц1с
 583

И
с т е с т р а н е п о ч н њ е од с а м е з е м љ е . Н а к у ћ и в код
б р в њ а ч е су н а ј ч е ш ћ е двоја в р а т а , ј е д в а н а с п р а м д р у г и х

Слнва 2.

к. С.

*
ај а т.

Хорвзонталнн иресеи Орвљаче са ајатон и ћилером.

подожена. Ближеједним — велнким — вратимасу врата,

к о ј а из » к у ћ е " у собу воде.
Собл ј е од брвана. Има ио ј е д а и или два мала, ч е -
т в р т а с т а п р о з о р ч и ћ а махом хартијом з а л е п љ е и а , у но-
с л е д њ е в р е м е г р а д е п р о з о р е н о д с т а к л а . Под ј е з е м -
љ а н , в р л о р е т к о д а ш ч а н . Соба ј е ч е с т о пута и з н у т р а
о б л е п љ е н а и о к р е ч е н а , редовно има т а в а н од д а с а к а .
П е ћ и су з е м љ а н е (које сани граде), по сад их истурају
II замеп>ују плеханим н е ћ и м а које купују по в а р о ш и м а .
З и м и с е у собн ноћива.
Ај&т се п р о т е ж е д у ж к у ћ е с предше с т р а н е (од куда
с е к у ћ и долази). Т о ј е с у в о т а н а д с т р о ш е н а з а 1 — 1 ' / ,
м е т а р п р о д у ж е н и м к у ћ н и м к р о в о м . Н е к а д ј е ајат о г р а -
ђ е н с п р е д а ш а ш о в ц и м а з а ј е д а н м е т а р у вис. Т а о г р а д а
з о в е се перда и на њу износо п р е к о д а н а с п а в а ћ е ха-
љ и н е и рубље т е га в е т р е и е у т е .
Н а многим се к у ћ а м а онај део а ј а т а п о р е д с о б е
п р е т в о р и у докглт. Д о к с а т ј е подигиут мало о д з е м љ е
п с а с т р а н а ј е о г р а ћ е н ш а ш о в ц и м а з а ј е д а н метар у
в и с и н у . Попоћен ј е д а - к о н . Н а д о к с а т се п е њ е дрвеним

л1М В У ^00^1с
584 РАДОМИР М. ИЛИЋ

с т е п е н и ц а м а . На д о к с а т у се л е т и с п а в а и в е т р е по-
стељне ствари.
Ћилер ј е т а к о ђ е д е о а ј а т а . И м а к у ћ а код којих ј е
д е о а ј а т а п о р е д еоде о г р а ћ е н у с п р а в љ е н и м д а с к а м а са
свију с т р а н а од з е м љ е д о к р о в а . Т ш л е р с л у ж и з а о с т а в у
р а з н и х с т в а р и : рубља, о д е л а , вуне, а ч е с т о з а м е њ у ј е н
млекар.
Али ј е особита и по у н у т р а ш њ е м р а с п о р е д у врло
з а н и м љ н в а к у ћ а П а у н а К о ш а н и н а и з Т а д е њ а , з а т о ћу
је детаљно оппсати.
а
К у ћ а нма о в а о д е љ е њ а : „ к у ћ у , собу, д о к с а т , к о -
м а к , н а ћ в а р , п е р д у , нодрум и т р н е з у .
„ К у ћ а " има а т у л у . У „ к у ћ и " ј е п е р д а о д д а е а к а
в и с о к а 1-60 м е т а р а а д у г а 2 м е т р а . Д е о к у ћ е иза перде
з о в е се т р п е з а , ту ее р у ч а в а . Н а ћ в а р ј е д е о а ј а т а на-
и
спрам „ к у ћ е и о д ње није ничим о г р а ђ е н . т у стоји
б р а ш н о и н а ћ в е где ее хлеб меси. С о б а је од брвана,
под ј е з е м љ а н , пећ п л е х а н а . К о м а к ј е д е о а ј а т а , с преда
ј е о т в о р е н и з њ е г а се пде у кућу и на д о к с а т . Д о к с а т
ј е о д п г н у т мало о д з е м љ е и до половине ш а ш о в ц и м а
о г р а ђ е н . Подрум ј е у к о п а н у зсмљу и нод собом ј е !.види
с л и к у 3).
Са свим ј е р е т к а к у ћ а б р в њ а ч а с к а л к а н о м . Ј а сам
вндео с в е г а д в е т а к в е . Т н п с к а ј е к у ћ а с к а л к а н о м Ј о -
вана Н и к о л и ћ а у С т у д е н и ц и у месту званом С к л а н н и -
цама. Овај ј е тип к у ћ е з а с т у п љ е н ј а к о у о к р у г у у ж и ч -
к о м , ј а сам их в и д е о много у С т а п а р и м а н по селима
р а ч а н с к о г а с р е з а . О в е к у ћ е су у свему и с т е к а о и б р в -
њ а ч е н а п р е д о п и с а н е , с а м о се с г о р њ е с т р а н е , о д брда,
н а к р о в у н а л а з е в е л н к а в р а т а , на к о ј а се с а з е и љ о иде
п р а в о и а т а в а н над „ к у ћ о м " . К а л к а н и су с а м о код оних
к у ћ а н а п р а в љ е н и , г д е ј е з е м љ и ш т е в р л о с т р м о и где
кров од с а м е з е м љ е п о ч и њ е , т е ее з а п е њ а њ е н а т а в а в
п р е к о к а л к а н а н е морају г р а д и т и с т е п е н и ц е , или бар
пису в и с о к е . К а л к а н н се г р а д е е т о г а , ш т о ј е к р о з њих
 ибл1-

л а к ш е износити стаари на таван, особито ж н т о и друго

ш т о вал>а с у ш и т и .
Сдиаа 8.

в. иј ш.

с. к.

в.
>
Л X. и.

Хорнзонт&жни пресе* брвљаче Иауна Котанина на Тадеља.

с. соба ц. — иерда
н. = ,вућа* т. - трпеза
н. — наћвар д. = довсат
х. = коиав.

У н у т р а ш њ о с т б р в њ а ч е ј е обично о в а к в а :
С о б а ј е с а т а в а н о и и у в е к п м а пећ (земљану или
од п л е х а | , о с и м п о с т е љ е и и к о н е с к а н д и л о м о б и ч н о
нема н и к а к в о г д р у г о г н а м е ш т а ј а . М р а ч н е су и п р а в е
в р л о р ђ а в утисак, н а р о ч и т о с т о г а ш т о н и к а д нису п р о -
ветрене. У „кући" нема тавана, али се често бар у
једном делу н а п р а в и м а л о д а ш ч а н о г т а в а н а и т о б л и ж е
о г њ и ш т у , т о ј е черјен. Черјен ј е ч е с т о и од п р у ћ а о о л е -
тен. С л у ж п з а с у ш е њ е ж и т а и о с т а в у других с т н а р и
п р е к о зиме. У » к у ћ н « су ј о ш : р&ф, каЛве, 6"рашн>ар,
а о л и ц а и &тула. Н а с р е д „ к у ћ е " ј е п о п л о ч а н о огњиште.
Н а оној с т р а н и о г њ и ш т а о р е м а соби н а л а з е с е п о д в а
п р и з м а т и ч и а к а м е н а стуба, в и с о к а о к о 4 дсм. Т о су
иреклади. С а с т р а н е о г њ и ш т а н а л а з и с е ј о ш ј е д н а
п л о ч а , к о ј а ј е п о л о ж е н а и з о в е с е арочевље. На п р о -
ч е в љ е с т а в љ а ј у ц р е п у љ е , к а д о е к у хлеб. З а с е д е њ е у п о -
т р е б љ а в а ј у с н и с к е т р о н о ж н е с т о л и ц е а и клупе. З а ру-
58<> РАДОМИР м. и л и и

ч а в а њ е употребљују а с г а л е и совре. С о в р е (трпезе) су

о к р у г л е и с н и с к е . У п р е ч н и к у имају п о 80—100 см.
С т о л о в и ш а д а е е љ а ц и к а ж у асталн) су с н и с к и и врло
1
дугп по 2 / и в и ш е м е т а р а , а при том су у с к н . З а њпма
2

се р у ч а в а о слави, мобн, с в а д б и , д а ћ н и у о п ш т е онда

к а д има в и ш е л н ц а з а т р п е з о м . З а совром обедује само
п о р о д и ц а п г о с т и а к о их ј е м а л о . Л е т и с е о б и ч н о ру-
ч а в а напољу у хладу под д р в е т о м или к о д које з г р а д е .
У случају р у ж н о г в р е м е н а и зими у „ к у ћ н " и л и собн.
Осим б р в њ а ч е , која ј е у Ибру н а ј р а с п р о с т р а њ е н п ј ц
о б л и к кућо, у д о ц н и ј е се в р е м е п о ч и њ у ј а в љ а т и н н о -
вији облици к у ћ е . Услед п р о р е ђ е н о с т и ш у м а и новог
н а ч и н а е к с п л о а т и с а ш а нетих, д р в е н е ј е г р а ђ е м а њ е , т е
се уноси нов м а г е р и ј а л з а г р а ђ е њ о к у ћ а н стаја, т о ј е
кал*ек, п о г л а в н т о с е р п е н т и н , негде т р а х и т , г р а н и т , иа
и ш к р и љ а ц . С а д се у с в а к о м з а с е о к у м о ж е н а ћ н п о која
<<
стаја од камена, а врло ч е с т о ј е и к у ћ а в сазиданл
о д с у х о з и д а илп к а к о о в д е с е љ а ц и к а ж у од дув&ра. (то
ј е н р о с т о н а с л а г а н о к а м е њ е б е з т е с а њ а и б с з малтера).
Од к а д ј е п а к овај к р а ј п о ч е о д о л а з и т и у ј а ч у везу
с а околним напредннјим к р а ј е в и м а н о ч е л о ј е у г л е д а њ е
на т е к р а ј е в е у свему па и у г р а ђ е њ у к у ћ а . У некнм
з а с е о ц и м а д у ж И б р а и о к о м а н а с т и р а С т у д е н и ц е види
ее п о к о ј а ч а т м а р а и п о л у - ч а т м а р а п о л у - б р в н а р а , с л и ч в а
д р а г а ч е и с к о ј . Осим т о г а од с к о р а су н а д в а - т р и ме-
с т а о к о П а в л и ц е и Р а ш к е и о ч е л н д о л а з и т н цигљари
од Н и ш а и п р а в и т и цигљу и ћ е р а м и д у , т е с е в е ћ сада
м о ж е в и д е т и и и о н е к а к у ћ а цигљом з и д а н а н ћера-
н и д о м п о к р и в е н а . Т е к о д с к о р а м о ж е овде ч о в е к где-
где у г л е д а т п беле з и д о в е и ц р в е н е к р о в о в е , ј е р ј е иначе
с в с о д к р о в н н е и д р в е т а и м р к о - ж у т е ј е боје.
Види с е д а је о в а о б л а с т п о ч е л а м е њ а т н начнн
г р а ђ о њ а куће услед утицаја д р у г и х н а п р е д н и ј и х з а п а -
д н о - м о р а в с к и х крајева. Д и б р а л и ј е их у ч е с т р у г а т и грађу,
т е и о ч и њ у градпти д р в е н е г р а ћ е в и н е ; и д у ћ и разннм
 ИБАР 58

пословнма у Краљево и Ч а ч а к виде чатмару и кућу

о д ц и г љ е па и то у н о с е . Н и ш л и ј е д о л а з е д а им с п р а -
вљају ц и г љ у и ћ е р а м и д у . У н о с е п о н е ш т о и од н а м е -
штаја, ш т о им се учини к о р и с н о и п о д е с н о : п л е х а н е
п е ћ и место з е м љ а н и х и д р .
У И б р у се к у ћ а р а з в и л а д о н е к л е и у в е р т и к а л н о м
п р а в ц у . Овде ј е в р л о в е л и к и број к у ћ а , које о д г о -
варају типу х е р ц е г о в а ч к е к у ћ е иа ћ е л и ц и ' ) . Да о в а к в а
к у ћ а п о с т а н е у з р о к ј е в р л о с т р м о з е м љ и ш т е н а коме
су п р и н у ђ е н и да г р а д е к у ћ е . Под собом увек о с т а н е
п р а з а н п р о с т о р , који би т р е б а л о подзидати пли н а с у т и
(што н е к п , к а д ј е б л а ж и нагиб, и ч и н е | , а л и они тај

Санка 4.

ВертикаЈНИ пресек брвњаче са иаОом.

в. - вућа.
с. — соба.
и. — ивба.
3.3,. - нагаб аемлншта.

п р о с т о р о г р а д е зидом с а с т р а н а и то им ј е изба. (види

сл. 4 ). В р а т а на изби су ј е д н а и у в е к ннз б р д о о к р е -

Д-р. Јован Цвнјић, Лнтропогеогра+скн Прооденп Баакансвога Поауострва.

Етиогралски Зборник Академије Нвува. Књ. I V . Стр. СХТ1.

, №е4
Ц ^\^оо%\е
 Р А Д О И И Р и. илвв

нута. У изби се д р ж е р а з н е с т в а р и : разбоји з а т к а њ е ,

о д е л о , рубље и д р . , а није р е д а к случај д а с е о н а у п о -
т р е б љ у ј е и з а с н а в а њ е . Р е ђ и ј е случај д а ј е и з б а под
собом у подрум п р е т в о р е н а . У изби с е о т о к а н и к а д н е
в а т в а р а . А к а о м л е к а р п о н е к н избу у п о т р е б е . Д е ш а в а
се, д а к а д ј е з е м љ и ш т е б л а ж е г н а г и б а , т е изба пе
бп б и л а довољно в и с о к а , ову и не п р а в е . Т а д а ј е
т е м е л . с о б е и а д з е м љ о м по један д о ј е д а н и п о м е т а р
внсок н д р ж е га неколико дпрека у земљу побивених.
И а т а ј с е н а ч и н место и з б е д о б н ј е под с о б о м сувота,
која им с л у ж и з а с м е ш т а њ е р а з н и х с т в а р и , п о г л а в и т о
пољских а л а т а .
На н е к о л и к о с а м м е с т а видео д а ј е и з б а у з д у ж -
ннм зидом п о д е љ е н а на д в а д е л а . С в а к и овај д е о и м а
з а с е б н а в р а т а и ј е д а н с л у ж н к а о и з б а а други к а о
подрум или м л е к а р .

7. З г р а д е о в о в у ћ е .

Ма д а ј е у И б р у с т о ч а р с т в о з н а т н о р а а в и ј е н о , и п а к
у вепитш з а с е л а к а в л а д а п р а в о с н р о м а ш т в о у з г р а д а и а
око куће, а т о поглавито с тога, ш т о се стока држи
в р л о р е т к о к о д к у ћ а , в е ћ в а н з а с е о к а , лети по па-
ш а и а у п л а н и н и а зими по пољу (њивама и л и в а д а м а |
па т р л и м а . З а т о е е с в е з г р а д е з а с т о к у , с т о ч н у х р а н у
и бели мрс д и ж у по планини — б&чије и п о пољу — трла.
У з а с е о ц и м а о к о к у ћ а видн се т е к п о н е к а з г р а д а ,
а и м а с л у ч а ј е в а д а осим к у ћ е и хлебне н е ћ п и л н које
к о ш а р е нема в и ш е н и ч е г а . И н а ч е с е о б и ч н о у з кућу
јављају о в е з г р а д е : з г р а д а (вајат), к о ш а р а , с а л а ш , амбар,
к о к о ш а р , т р а п , р е ђ е : м л е к а р , х л е б н а пећ, к а ч а р а , р а к и -
џиница и коваоница.
Зграда, вову ј е к а д - к а д и нолиба, ј е у в е к о д б р в а в а ,
ј е р ј е т в р ђ а , а у њ о ј г е чувају с в е с т в а р и од вредиости.
Мала ј е , ч е т в р т а с т о г јо о б л и к а , с а ј е д н и м в р а т и м а , з е -
мљаним нодом, б е з п р о з о р а ј е и б е з т а в а н а . П о к р и в е н а

^: .чЈ,оо^1е
:
 ИБЛР 589

ј е н а ј ч е ш ћ е к р о в и н о м , р е ђ е д а с к о м и плочом. Г д е - г д е
сам вндео з г р а д у с а ајатом а н е г д е и с малим д о к -
сатићем, обично врло укусно саграћеним и дрворезом
о к и ћ е н и м и у к р а ш е н и м . Велпки б р о ј з г р а д а има п о д
собом избу. И з б а п о д з г р а д о м обичио с л у ж и к а о подрум.
Видео сам и д в е з г р а д е п о д ј е д н и м к р о в о м . Т о су д у -
г а ч к е б р в њ а ч е , п р е г р а ђ е н е по средини п о п р е ч н и м з и -
дом од б р в а н а . Оба д е л а имају по ј е д н а з а е е б н а в р а т а
з а у л а з а к с ноља. У л о г а е г р а д е ј е довољно п о з н а т а .
К о ш а р а ј е в е ћ и н о м од к р о в и н е . Н а п р а в љ е н а ј е п а
д в е воде. Дно ј о ј ј е о б л и к а п р а в о у г а о н и к а . К о ш а р е о в а -
к в о г о б л и к а з о в у с е о в д е : сиоаре. Осим т о г а ч е с т е су
к о ш а р е од б р в а н а и од д у в а р а (сухозидине). О в е д в е
и о с л е д њ е в р с т е к о ш а р а п о н е к а д су д в о с п р а т н е . Д о л е
ј е ју т о м случају) к о ш а р а з а с т о к у а н а д т а в а н о м н о -
д н г в у т а ј е к о л и б а од к р о в и н е у облику к у ћ е и с л у ж и
за смештај сточне хране.
Салаш ј е и л и о п л е т е н о д п р у ћ а и л и ј е од л е т в и
р е т к о и с п р и к и в а н и х . У свему личн н а онај у Д о њ е м
Д р а г а ч е в у и Љ у б и ћ у с а м о му ј е к а р а к т е р и с т и ч н а о с о -
бина д а ј е редовно мали, ј е р и ж и т а и м а м а л о у овој
области.
Лмб&р ј е р е т к а з г р а д а . Од б р в а н а ј е и р а з л и к у ј е
се од з г р а д е у т о м е , ш т о ј е п о и а т о с а п д а с к а м а и в р а т а
су му и р и к р о в у , т е с е д о њ и х п е њ е преко д р в е н и х
степеница.
Хлвбна. аеН ј е о з и д а н а о в а л и о и од з е м љ е ј е о д и -
г н у т а . Ј о ш ј е д о с т а р е т к а . У овом с е крају п о ч е л а г р а -
дити од п р е н е к о л н к о г о д и н а и к а о по с в е п р а к т и ч н а
ствар одомаћила се брзо.
Кокошар ј е од п р у ћ а и л и од д у в а р а јсухозиднне).
Мали ј е , о к р у г а о и л и ч е т в р т а с т о г о б л и к а .
Трак ј е најмање до половине у земљу укопан, к а -
меном или даеком п о д у в а р е н ; п о к р и в е н ј е д а с к о м п р е к о
које с е н а б а ц а з е м љ а .
590 РАДОМИР м. ИЛИЋ

Млек&р ј е иа б а ч и ј и а има г а и у з а с е о к у . Он ј е
од б р в а н а , ч е т в р т а с т о г ј е о б л и к а и м а л и је. Ч е с т о Ки-
лер врши улогу млекара.
К а ч а р а ј е од б р в а н а , п р о с т р а н а ј е и даском или
к р о в и н о м п о к р и в е н а . Има ј е у н и ж и м и питомијим з а -
сеоцнма (Павлици, Баљевцу, Ушћу, Јошаничкој Бањн
и др.). У њој стоје к а ц е и б у р а д с а пиКем.
Р а к и и и н и ц а ј е од д а с а к а . Т о ј е з г р а д а где стојн
к а з а н и ц а са осталим прибором з а п е ч е њ е ракије. Р а -
к и џ и н и ц е сам вндео у П а в л и ц и и Ј о ш а н и ч к о ј Б а њ и .
Новаоница. ј е мала б р в в а р и ц а . У њој стоје в и г њ е в и
и к о в а ч к и а л а т . Имају их с а м о з а д р у ж н е куће у којима
по који з а д р у г а р з н а к о в а ч к и з а н а т , ј е р о в д е н е м а Ц и -
гана. С а д Је к о в а о н и ц а р е т к а з г р а д а . В и д е о с а м их
с в е г а н е к о л и к о , м а д а се м о ж е п о у з д а н о т в р д и т и , да
ј е раније б и л а ј а ч с р а с п р о с т р а њ е н а . Али она, и а к о
т а к о р е ћ и п р е ж и в љ у ј е п о с л е д њ е д а н е , ј е р се с а д р е т к о
п р а в и , н а ј л е п ш е упућује на с т а р и з а д р у ж н и ж и в о т по
с р п с к и м с е л и м а . О н а ј е у овоме к р а ј у ј о ш једнни ру-
дименат, који н а т о у о у ћ у ј е . Немо н а с о н а о п о м и њ е
на д о б а , к а д ј е с в а к а з а д р у г а и з р а ђ и в а л а све ш т о ј о ј
ј е п о т р е б о в а л о и к а д а ј е у з а д р у з и било з а н а т л и ј а с д
сваке руке.
Свињ&рлц ј е о к р у г а о . П р а в и се о в а к о : побије се
у к р у г д в а реда к о љ а , п а се п р о с т о р и з м е ћ у т а д в а
р е д а испуни и н а б в ј е к р о в н н о м и п о к р и ј е плочом или
кровином.

8. З г р а д е п о п о љ у и п л а н и н и .
0 с т о ч а р е т в у о в е о б л а с т и ми емо већ г о в о р и л и у
п р е д њ и м о д е љ ц и м а ( V I I д е о , т а ч к а 2.) о в о г а р а д а . Т а м о
смо н а г л а с и л и да се с т о к а већином д р ж и ван з а с е о к а .
Л е т и у п л а и и н и , а з и м н у пољу.
П а ш е , где се с т о к а д р ж и п р е к о л е т а , у в е к су а а -
ј е д н и ц е : п о р о д н ч н е , з а с е о ч к е , о п ш т н н с к е или д р ж а в н е .

^уЧ^ОО^С
 ИВАР 591

Ако нрипадају з а с е о к у и / и о п ш т и н и , онда с е љ а ц и н а

њ и х с а и о плаћају п о р е з , а а к о су д р ж а в н е , о н д а их у з и -
мају п о д з а к у п . '
И с т е р и в а њ е с т о к е у планину бива у првој п о л о -
винн маја. П о ч и њ е од св. Ј е р е м и ј е ( 1 . мајај па траје
до Ц а р а Кон<-тантина и Ц а р и ц е Ј е л е н е (21. маја). Т о с е
з о в е излаз н а бачије или н а л е т и ш т а . Али с е с а д у
многим з а с е о ц и м а не и з л а з и на бачије. У н е к и м а јс
то п р е с т а л о пре 10—15 г о д и н а , а у н е к и м а ( Ч а ј е т и к а .
Ш и п а ч и н а и д р . н а с е љ и м а п о д Копаоником) престају и з -
л а з и т и б а ш о в и х година. У з р о ц и су овоме у главном
двојаки :
1 , Услед д е љ е њ а з а д р у г а о в л а д а л а ј е на много и е -
с т а и н о к о ш т н н а , п а а к о су л е т и ш т а д а л е к о о д з а с е о к а
с н д а не м о г у и з л а з и т и , ј е р и е и а к о д а о с т а н е к о д к у ћ а
(Сријемча, К р у ш е в и ц а и д р . | .
2., Б а ч и ј а нестаје кад с е нзделн з е м љ а на којој
су б п л е ( з а с е л а к Р а д о ч е в ц и и м а о ј е б а ч и ј е у Б а ч и ш т у .
З е м љ а т а била ј е заједннца ц е л о г а з а с е о к а , па ј е п р е
10 г о д и н а и з д е љ е н а и о д т о д о б а о н и не н з л а з е н а б а -
чије, в е ћ с т о к у д р ж е о к о с е л а на имањима). Д е ш а в а
се д а и д р ж а в а о д у з м е з е м љ у на којој неки з а с е л а к
и о д и ж е бачије. У п р о ш л и м г о д н н а м а д р ж а в а ј е п о ј е в -
тину цену издаваиа о п ш т и н а м а и з а с е о ц и м а поједине
д е л о в е К о п а о н и к а , т е су т у п о д и з а н е бачије. Сад п а к
1
све боље п а ш е по К о п а о н и к у д р ж е Ц р н о в у н ц и , ) ј е р
в и ш е плаћају, т е су з б о г т о г а с е љ а ц и и з о к о л и н е п р и -
нућени д а д р ж е м а њ е с т о к е , а т о ј е з а собом п о в у к л о
нагло е к о н о м с к о и р о п а д а њ е н а р о д а у нодгорју К о п а -
оника. Сељани из Ч а ј е т и н е ( з а с е л а к п о д С у в н м Р у д и ш -
т е м | пиеу могли п р в и п у т п р о ш л е г о д и н е и з л а з и т и н а

') Мећу сељацниа адада због овога веанко невадовол.ст»о а иного ж и в

на Црновунце, воје ноеу: Грдииа, Цннцарниа а поневи н Бугаримв, Они еу
<•» становнна у Нећнровцу, давле, у сливу реке Тоилнце, те не долаае у нашу
област, затс ја о њнка иећу овде внше ки говорнтн.
592 РЛДОМИР I I . илнт,

бачије у К о п а о н и к , где су раније ишли, ј е р и и ј е д р -

ж а в н а в л а с т т о з а к р а т и л а , т е су с т о к у д р ж а л и н о у т р и н и
око засеока.
Бачије с у о б и ч н о п о : К о л а о н и к у (највише по Б а њ -
ском н Р е п у ш к о м К о п а о н и к у ) , Ј а д о в н и к у , Р а д о ч е л у , Ђ а -
кову, Голији и њеној п о д г о р и н и . Г о т о в о о в а к а к у ћ а у
з а с е о к у н н а и бачију у п л а н и н и . Б а ч и ј е су мало р а з -
и а к и у т и ј е међу собом н о к у ћ е у з а с е о ц и м а , но и о н е
су где-где ј а к о з г р у п и с а н е .
Н а бачији ј е л е т и п л а н и н к а с а својим м у ж е м и н е -
к о л и к о д е ц е (чобана). П л а к и н к е се смењују р е д о м , д а
д а с в а к а ж е н а будв по једно л е т о .
П о д бачијом с е у овом к р а ј у р а з у м е ц е о к о м п л е к с
з г р а д а и т о р о в а , које и м а ј е д н а к у ћ а н а ј е д н о м меету
у планини. Н а бачији су о в е с т а ј е : б а ч е е и к а ИЛИ к о л и б а
млвкар, кошарв, обори, торови, твлеч&р, ИЛИ твлачар и
кућери.
Б а ч е в и н а ј е стаја где гори о г а њ , в а р и с е млеко п
с п а в а . З о в у ј е н кодиба, огњлр, огњ&рица, а л и ј е н а ј -
обичнији н а з и в 6*ачввина.
Обвчно с е п р а в и од б р в а н а , ч е т в р т а с т а ј е и б е з
п р о з о р а . П о к р и в е н а ј е д а с к о м или к р о в и н о м . С и р о м а -
шнији н а п р а в е ш и љ у и т о и н ј е б а ч е в и н а . Н а врло
м н о г о м е с т а б а ч е в и н а ј е д в о д е љ н а и ' у т о м случају ј е
у в е к од б р в а н а .
Овде ћ у детаљније о п и с а т и дводељну б а ч е в и н у И г -
њ а т а Т о м о в и ћ а ив Б и н и ћ а , која с е ц а л а з и н а п р о с т р а н о ј
в и с о р а в н и Б и н и ћ с к о м Пољу. Б а ч е в и н а ј е и а п р а в љ е н а
од т а н к и х ј е л о в и х б р е а н а , д у г а ч к а ј е 6 м е т а р а а ш и -
р о к а 2-50 м е т а р а . П о среднни и д е попречни з и д о д б р -
вана, којп б а ч е в и н у дели н а д в а д е л а . У ј е д н о м гори
в а т р а и с п а в а се ноћу, т о ј е : огњар, а у д р у г о м с е д р и ш :
м л е к о , с и р , с к о р у п , в у н а и д р . , т о ј е . и д е к а р . С поља
се п р в о у л а з и у о г њ а р , којн и м а у в е к с а м о ј е д н а в р а т а
Н а средини о г њ а р а ј е плочом о з и д а н о сниско о г њ и ш т е ,

«1 : « ^ . 0 0 ^ | С
 ИБАР 593

н а д о г њ и ш т е м висе вериге. О к о л о о г њ а р а у з а з и д су
п о н а и е ш т а н е к л у п и ц е з а судове. У једном крају ј е д р -
вени к р е в е т з а с п а в а њ е . И з о г њ а р а се у л а з и у и л е к а р
где су т а к с ђ е к л у п и ц е з а к а р л и ц е с м л е к о м и к а ч и ц е
с мрсом. Б а ч е в и н а ј е п о к р и в е н а д а с к а м а , које су т а к о
у к о в а н е , д а с е д у ж и н а д а с а к а с л а ж е оа д у ж п и о м з г р а д е .
С в а к а г о р њ а д а с к а најахује мало на д о њ у (впди с л и к у 5.)
И м а и т р о д е љ н и х б а ч е в и н а . Ј а сам их г л е д а о у
Градцу. Оне се састоје из о г њ а р а , и л е к а р а и а ј а т а (види

Слнва 5.

а I
0. м.

••
Хорнаоитални пресек днодељне бачввнне.
0. — огњар м — 6 ст.
М. » мленар сг - Н ш.
о. — огљаште в. - врата.

с л и к у 6.). С в е т р о ј е ј е под з а ј е д н и ч к и м к р о в о м о д к р о -
в и н е . О г њ а р и м л е к а р су о г р а ћ е н и з и д о м од б р в а н а

Сдажа 0.
а

0
0. А м .

с* 0.
Хорнвонтални нресек тродељне бачевине.
0. •- огнлр; М. - млевар; А, — ајат; в. - врата.
&Ћ. н еГ. = отворене стране ајата.

с а све ч е т и р и с т р а н е , а ивмеђу њих је ајат, чије су о б е

спољне стране отворене. У ајату се спава, ручава и
1ТН0ГРА*С*И аворннв, вњ. п ^8
5 94 РАДОМИР м. илик

п р е к о д а н а ради сав посао. У огњару гори огањ и

д р ж р с е судови.
О к о б а ч е в и н е су т о р о в и и о б о р и з а с т о к у и на-
слони з а о в ц е . Уз т о р о в е ј е г е л е ч а р . Он се н а л а з и на
с в а к о ј бачији и у њ е г а се ноћу з а т в а р а ј у т е л а д , једно
з б о г в е л и к е х л а д н о ћ е к о ј а ноћу на п д а н и н и влада а
д р у г о и д а нх о д л у ч е д а не доје. Т е л е ч а р и су малс
з г р а д и ц е , н а ј ч е ш ћ е су од б р в а н а н а и р а в љ е н е . Ввсоке
су д о к р о в а т е к ј е д а н и по м е т а р а т о л и к о су п ши-
р о к е и д у г а ч к е . П о к р и в е н и су к р о в о м о д к р о в и н е а
раније и од луба. С и р о м а ш н и ј и п р а в е т е л е ч а р е и од
кровине.
К о ш а р а ' нема на свима бачијама већ се с т о к а за-
т в а р а у о б о р е и т о р о в е . Где има к о ш а р а , о н е су од
к р о в и н е — т о су, д а к л е , с и б а р е , и с т с к а к в е смо у
о д е љ к у п р е д овим в и д е л и .
Н а свакој бачији у з о б о р е н т о р о в е и м а и ио један
илн в и ш е к у ћ е р а | з ш $ . кућер) у којнма иоћивају чо-
бани, који чувају с т о к у од з в е р о в а и к р а ћ е . К р а ђ е су
н а р о ч и т о ч е с т е у К о п а о н и к у . Н а ј в и ш е се к р а д е коња
и волова. Н а ј ч е ш ћ е к р а ћ е и з в р ш у ј у А р н а у т и , који о в а м о
прећу и з С т а р е Србије.
К у ћ е р и су д р в е н п и р а з л и ч и т о г су о б л и к а . А л и ии
ј е о п ш т а особина да су п о к р е т н и . Н а ј ч е ш ћ в л и ч е на
д р в е н е с а н д у к е с» к р о в о м н а две воде. Или су н а с а -
о н и ц а м а иди су са р у ч и ц а м а , да би се могли л а к ш е
превовити иди п р е н о с и т и с јодног моста на д р у г о , к а к о
се к а д буде у к а з а л а п о т р е б а . С и и с к и су и у њ и м а се
м о ж е само л е ж а т и . И о к р и в е н и су д а с к о м или л у б о м .

З и м и се с т о к а д р ж и о к о с е л а н а и м а њ и м а (лива-
д а м а и њивама) З а т о т а м о сељаци имају колибе, к о -
ш а р в , с л а л т а к в (котаре) и крвевтв (сено или л и с п и к
з д е н у т о н а деблу к а к в о г дрвета) са с т о ч н о м х р а н о м . У

^|, Оооц1с
у
 595

в а с е о ц и м а гдв су бачије б л и ж е к у ћ а н а о н е в р ш е и
улогу ових з и м њ и х с т а н о в а или к а к о их о в д е аову т р д а .
Н а њима се и нроко зиме полаже стоци.
Н а з и м њ и м с т а н о в и м а (зимовницима) к о л и б е з о в у
и грла. На знмоввмцима стока пробави од краја јесени па
до Б л а г о в е с т и (25. марта) т . ј . од к а д с е п о љ е » о т в о р и "
па док се не взатвори."')

9. И м е н а н а о е љ а .
Ова је област врло богата географском номенкла-
т у р о м . С в а к а в а р а в а н , б р д о , к о с а , планина, п о т о к , р е к а ,
р е ч и ц а , с в а к а г р у п а к у ћ а и м а своје и м е . О в а ј е номен-
клатура поред тога још и разноврсна. Нигде, можда,
в и ш е н е ћ е и м е н а у н у ћ и и а т и на ранија к у л т у р н а и е н о -
номска с т а њ а н в г о у оаој о б л а с т и . И ми ћемо с е прц
р е ш а в а њ у многих а н т р о п о г е о г р а ф с к и х и етнограФских
п и т а њ а м о р а т и о с л а њ а т н и н а геограФску н о м е н к л а т у р у
ове о б л а в т и .
Н а овом месту ћемо е е е а м о о г р а н и ч и т и н а т о д а
сва г е о г р а Ф с к а и м е н а о в е о б л а с т н р а с п о р е д и м о п о к а т е -
горијама, које ј е у А н т р о п о г е о г р а Ф с к и м П р о б л е м и м а Б а л -
к а н с в о г а П о л у о с т р в а п о с т а в и о г. Ј. Цвијић, а н а р о д н у
етимологију о п о с т а н к у појединнх имена о с т а в и ћ е м о ва
посебни д е о , п р в о ш т о ј е о н а од с п о р е д н и ј е г з н а ч а ј а
з а ова н и т а њ а , а д р у г о в з а т о ш т о ј е о н а о в д е д о с т а
мршава.
Д о с т а ј е геограФских и м е н а т у ђ е г п о р е к л а : в л а ш к о г ,
с а с к о г и т у р с к о г , а и м а их и т а к в и х којима не могох
о д р е д и т н к о р е н ни з н а ч е њ е . Многа од њ и х биће веома
с т а р а , п о т и ч у ј о ш и з д о б а најстаријих с т а р о е е д е л а ц а
о в и х к р а ј е в а — и л и р с к и х племена.
Сва имена к о ј а су с т р а н о г п о р е к л а упућују н е м и -
н о в н о н а т о д а су о в д е р а н и ј е и били народи н а које

1
Внше о ошоие види у о д а и у Еконоисие прмнае, етр. 561.
38*

!*п, Оооц1е
у
596 1'ЛЛОННР М . И Л И Ћ

т а имена упућују. Д а ј е в л а ш к о г с т а н о в н и ш т в а , о д н о -
с н о полатињених (поромањених) с т а р о о е д е л а ц а бнло о в д е
н п о д о с е љ е њ у Словвна д о к а з у ј е н а м п о р е д о с т а л о г а
и и с т о р и ј а . Да ј в п а к с а с к и х р у д а р а бнло н а в и ш е м е с т а
у ибарској области и сувиша ј е познато. Исто тако ннје
п о т р в б н о д о к а з и в а т и ни т о о д к у д а о в д е т у р с к о г у т и -
цаја и њ и х о в и х речи у н о м е н к л а т у р и .
Имена к о ј а су н е с у м њ и в о ро.макског н о р е к л а ИЛп
н а њ и х упућују ј е с у : Б и т у ш , И з у б р а , М у а ц е л а , Л а т и п с к о
Гробље, К а л у д р а ( ђ , В л а с о в о , В а л а ш и ц а , Б у р м а в н (име
породице}, Б а љ е в а ц .
С&ског су п о р е к л а : Саси, Ц е о в и н е , Ш љ а к њ а .
Турског: Боћирован, Емнновац, Кара-даг, Мазгит,
Ћ а в а , Караман, Џамија, Алнн-поток.
И м а н е к о л н к о н м е н а д а т и х ао облнсним и илемвн-
сним нвавањиме.: Бошњане, Кашићи Кути, Срчјемча,
Рвати.
О к о п е т н а е с т и м е н а с в е д о ч е о н е к а д а њ е м раввијеном
руд&рству о в е о б л а с т и . С в а су т а имена б а ш онде, г д е
се в и д и д а ј е и д а н а с з а р у д а р с т в о п о д е с н о , а о с т а -
р о м р у д а р с т в у с в е д о ч е м н о г и о с т а ц и и з о н о г а доба.
Т а еу п м е н а : Р у д н о , Р у д н и ц а , Р у д њ а к , Р у п е , С р е б р н а ц ,
Сува Руда, Суво Рудиште, Копаоник, Варево, Гвожђе,
Гвоздац, Жељевница, Самоков, Вигњишки Поток, Пла-
к а о н и ц а (у овом с е потоку, велн н а р о д , п л а к а л а руда!,
Ковачица.
М в о г о ј е м е с т а чија и м е н а с в е д о ч е да су ранијв
билз. насељвна, з а н е к е ј о ш о т о м е о о с т о ј и н н а р о д и а
т р а д и ц н ј а . Т а к в и с у : Г р а д , Г р а д а ц , Г а р и ш т е (?|, Г р а д с к а
Коса, Д в о р и ш т е , К у л а , Кулнна, Пусто П о љ е , С е л и ш т е
(врло ч е с т о ) , А н и ш т е , С а б о р и ш т е .
И м а и м е н а која с в е д о ч е д а су ту раније б и д и и с а у -
сти зз. стоку и сточни с т а н о в и : Б а ч и ш т е , Б а ч е в и ц а , К о -
л и б и ш т е , К а т у в и ш т е , Л е т н и ц а , Д о з и м о в н и к , Зимовник,.
Јагњило.

: ц. Ооо^[е
Р1 у
 51*7

Н е к о л и к о имена в а с е л а к а п о с т а л о ј е по ранијем
заним&њу с т а н о в н и ш т в а ; К о в а ч и , Р а т а р и , У г љ а р и , Ч е -
ш љ а р и (?).
П о равним титуда-иа п о с т а л а су о в а н а з в а њ а : К н е -
жевнћн, Краљи, Краљско, Тепечи (тепечија=.благајник).
П о р а з н и м људским творввинама н о с е и м е н а о в а
м е с т а : Бадањ, Коритл, Брвеник, Вратнице, Ш а н а ц , Бу-
н а р с к и П о т о к , Маљ, Ј а р а м , Ј а с л е , С к е л а , Ц р е п у љ н и к ,
Г о б е љ а (точак), Ц р к в н ш т е .
Од особених линних имвна п о с т а л а су о в а н а з в а њ а :
Аћимово Б р д о , А с а н о в о С е л о , Б а љ е в а ц , Б о ж о в а ц , Б е л о -
шевац, Пљаков Шанац, Павлица, Карађорђев Шанац.
У в е з и су с рвлшијом и релнгијским о б р е д и м а :
К р с т (врло чосто), К р с т а н о в и ц а , К р и ж е в а ц (?), К р с т а ц ,
К р с т а т а Вода, З а п и с (често), П о п о в а ц .
На бојеов и в о ј н и ч к е е т в а р н у п у ћ у ј у : Б о ј и ш т е , Е о ј -
н о в п ц а , Полумир, Ш а н а ц , К а р а у л а , С т р а ж а , Б р и г а д а ,
Војничке Колибе.
На народне аразноверице упућују и м е н а : В и љ е к о л о ,
Виловска Коса, Змај, Змајевац.
Ио води и њеним особинама д о б и л а су с в о ј а и м е н а
ова места: Језеро, Ушће, Понори, Бања, Бањска, Каре,
Б а р и в е , (?), Б л а т о , Б л а т и ш т е , В о д и ц е , К н ж е ( к и с е л а
вода), К и с е љ а к , С л а т и н а , С т у д е н и ц а , Б и с е р Вода,
П о клими : В е т р о в н н к , Л е д е н н ц е , Осојница, П р п с о ј -
н и к , Студена.
П о људски.и падимцима; Г л у м ч е в о Б р д о , Г л у ш ц п
Гушавн Дуб, Слепчево и Слепачко Брдо.
Многа су м е с т а добила своја имена од р а з н и х жи-
вотиња. Т а к в а су м е с т а : К а и и л а , Ж а б и ц е , Ј е л е н а ц , К о -
ш у т и ц а , М е ч к а р е , Ослица, С о к о љ а , С о к о л о в и ц а , В у ч а к ,
В у ч и К р ш , Вучја Р е к а , Г о в е ђ а , Г о в е д а р н и к , Ж у њ е в н н а ,
Ж д р е п ч а , Ј а р е б и ц е , Ј а р и к , Козја Г л а в а , К о њ с к о , К у -
кавица, Мачак, Мачковаи, Орљуњак, Орлушпна, Орљача,
П е т л о в о Брдо.

:*1^00^|С
598 РАДОИИР М. ИЛИЋ

Ц о биљу су добила своја имеиа о в а м е с т а : Б и љ а -

иовац. Борје, Боровци, Борова Раван, Боројевић, Б р е -
зна, Б р е з ј а к , Б р е з о в а Г л а в а , Б р е с а и к , Б у к о в и к , Б у к о в и ц а ,
Вишњица, Глоговац, Јасен, Дрење, Дуб, Јабуковац, Ј а -
ворово, Лесковица, Копривиица, Крушчица, Лозно, Лоз-
њ а к , О с к о р у ш а , Л у к о в и к , Маовина, П е р у н и к а , Ш е в а р ,
Шибови, Шуиарци, Шумник.
Највећи ј е број и м е н а ао облику звмљишта с а р а з -
ним а т р и б у т и м а : Бели, Ц р н и , Д у г и , Голи — В р х , Л а з
и д р . или и б е з а т р и б у т а , к а о : В р л е т н и ц а , В р љ а к , Врбви,
В р т а ч е , Голија, Д о л а ц , Д о л о в и , Д у б о к о , К л и с у р а , К о т -
лови, К р ш , Луке, Побрђе, Превој, Предола.
И з в е с н о м б р о ј у имена нисам м о г а о о д р е д п т в сми-
с а о и п о р е к л о . Т а к в а су и м е н а : И б а р , Папул.и. П а р е -
овица, Паћарша, Пачарада, Пињаж-дол, Чајетина, Рано-
рито, С и ж њ а к , Скугуровица, Демероња, Јегомиште и др.

10. Постанав оела и порекло отановништва.

У АнтропогеограФСкнм П р о б л е м и м а Бадканскога
П о л у с т р в а (страна С С Х | г. Ј. ЦвијиН к л а с и ф и к у ј е б а л -
к а н с к е о б л а с т и у погледу м и г р а ц и ј а у т р и к а т е г о р и ј е :
у з е м љ е које су с е активно, иасионо и .иешовкго пона-
ш а л е . У ч и с т о а к т и в н е , т. ј . о н е које су н з д а в а л е нз
себе становништво, убраја: Херцеговину, Брда Црногор-
с к а н Македонију. У пасивне д о л а з и С р б и ј а а д о н е к л е и
Б у г а р с к а и Д а л и а ц и ј а . Стара Р а ш к а се мешовито аона-
шала. А н а ш ћ е з а д а т а к о в д е бити д а о д р е д и и о т а ч н о
у коју о д о в е т р и к а т е г о р и ј е д с л а з и и б а р с к а област.
И з п о д а т а к а о в р е м е н у д о с е љ а в а њ а појединнх п о -
р о д и ц а у ову област у в и ђ а с е о в о : све су аородице или
врло старе, давно Оосвљвне, или су сасвим нови досе-
љвници. И и г д е г о т о в о нема о о р о д и ц а које б и б и л е д о -
с е љ е н е у првим т р п м а деценијама д е в е т н а е с т о г а века,
д а к л е , у д о б а к а д су с в и о с т а л и к р а ј е в и д а н а ш њ е С р -

^ о о ^ 1с
 ИБАР 599

бпје б а ш н а ј и н т е н з и в н и ј и н а с е љ а в а н и . Овај с е појав,

мислим, једино овако може правилно објаснити:
1., Овај ј е крај в р л е т а н н с и р о м а ш а н т е н и ч и м н е
п р и в л а ч и н а р о д д а с е у њ е г а н а с е љ а в а . И они којп овдс
н а и ђ у , р е т к о д а с е з а д р ж е , в е ћ п р о л а з е з а питомије
о б л а с т и д а љ е на е е в е р у — у П о м о р а в љ е З а п а д н е Мо-
р а в е — које су п о г о д н и ј е з а н а с е љ а в а њ е .
2., О в а о б л а с т долази у с а с т а в Србије т е к 1833.
године, а д о т л е ј е б и л а нод Т у р ц и м а . И о н д а к а д а е е
с т а н о в н и ш т в о у осталој Србији о н а к о н а г л о у в е ћ а в а л о
досељавањем из јужних, неослобођених крајева српских
и и б а р с к а се област понашала као и остали делови
с т а р е Р а ш к е к о ј и су б и л н под Т у р ц и м а т. ј . и з д а в а л а
ј е с т а н о в н н ш т в о з а Србију д е л и м и ц е и з себе, а д с л и -
мнце ј е служила као пролазна земља за становништво,
које ј е из околино Новог Пазара, Горњег Ибра, Кола-
ш и н а н В а с о ј е в и ћ а с т р у ј а л о з а Србију.
Т в р ђ е њ е нзното нод 2., у т в р д и о сам у н е к о л и к о и
н е п о с р е д н н м н р о м а т р а њ е м , ј е р сам и р о ш а о н е к о л н к а
с е л а и з к р а ј е в а на северу о в е о б д а с т и (Горње Д р а г а -
г а ч е н о , П о д и б а р и Мораву о к о К р а љ е в а ) и н а ш а о сам
да у тнм с е л и м а и м а п о р о д и ц а д о с е љ е н и х из И б р а , од
1
С т у д е н и ц е и др. } Осим т о г а у посебном д е л у се видп
д а у појединим и б а р с к и м з а с е о ц и м а има п о р о д и ц а које
знају д а су се поједини чланови њ и х о в и о д с е л и л и у
д о њ е к р а ј е в е (око К р а љ е в а } , а нма их и к о ј е су с е п о с л о
п о н о в о в р а ћ а л е у И б а р . Т а к о П е т р о в и ћ н у Врху знају,
д а су с т а р и н о м и з Д а ј и ћ а под Голијом и д а су с е п р в о
б и л и одселнлн у Ч п б у к о в а ц к о д К р а љ е в а , а л и су пм
т а м о н о ч е л а ч е љ а д миого умпрати, т е с е о т у д а п о в р а т е
и н а с е л е у Врху, г д е су и д а н а с . З а п о р о д и ц у Ј о л д о в и ћ а

') Угтрел еан нашао досеЈ>еннве ив Ипра Ј ОВЧМ селина: Квонн, Мкдат-
вовнћниа (Горњо Драгачево) Кругаевнци, Копареву, Адрвниив (све ово Краљева)
и у Еиићу у Груин. Иа више раааога д р ш н да ћв их у Гружн Лити внше, нп.
лв сада о тоне ненаи дово&но Еодатака.
600 РАДОМИР м. ИЛНТ,

у Р а д о ш и ћ и м а з н а се, д а ј е п о р е к л о м и з К о л а ш и н а и
да с е п р в о н а с т а и и л а 'у с е л у О т р о ц и м а к о д К р а љ е в а
па се отуда повратила и населила у Радошиће. А ко-
л и к о л и их ј е т е к о с т а л о т а м о ?

О п р а в ц и м а и у з р о ц н м а м и г р а ц и ј а на Б а л к а н с к о м
П о л у о с т р в у и м а в е ћ д о с т а в а љ а н и х п о д а т а к а т а к о да
се т о п и т а њ е м о ж е с м а т р а т н д а ј е у г л а в и о м е в е ћ р е -
ш е н о . А л и и п а к о с т а ј е , д а с е т е к д о ц н и ј е , к а д с е буде
п у б л и к о в а л о в и ш е п о д а т а к а . одрећују и п р о у ч а в а ј у с п е -
цијални п р а в ц и с т р у ј а њ а .
Г. Ј. Цвијић ј е у т в р д и о ' ) д а ј е п р е к о југо-заи&дних
нрајева Србије аролазила југо-з&аадна струја насвљавања.
Она је населила Шумадију становништвом рашанског
п о р е к л а , н а р о ч и т о с ј е н н ч к о г и с т а р о в л а ш к о г , з а г и м од
Ц р н о г о р с к и х Врда н Х е р ц е г о в и н е .
Алн с а д а к а д имамо в и ш е д е т а љ н и х и с п и т и в а њ а
појединих к р а ј е к а и к а д се имају у виду г е о г р а ф с к е
п р и л и к е о в и х ј у г о - з а п а д н и х к р а ј е в а , а н а р о ч и т о к а д се
упоредп порекло досељеника ове I бласти са областима
у суседству (Доње Д р а г а ч е в о , Л>убић) које су з а сада
м р о у ч е н е , в и д е се и з в е с н е р а з л и к е . Т а к о у И б р у нема
С ј е н п ч а н а , а они ч и н е главну масу с т а н о в н и ш т в а у г о р е -
поменутим областнма. У Д о њ е м Д р а г а ч е в у и Лзубићу,
опет нема много д о с е љ е н и к а од Н о в о г П а з а р а и из
Г о р њ е г И б р а , а о н п су у и б а р с к о ј о б л а с т и м н о г о б р о ј н и .
Г р а н и ц а која дели у Србији о в е о б л а с т и насел>ене
разним досељеницима нз југо-западних крајева и д е вн-
соким п л а н и н с к и м билом, којс с е н а Голију н а с е в е р у
н а с т а в љ а и које чини р а з в о ђ е З а п а д н е М о р а в е и С т у -
денице, односно И б р а . О в о ј е и п р а в а п р н р о д н а г р а -
ЈШца С т а р о г а В л а х а н а источној с т р а н и .

'> Ј. Цввјнћ, Антропогеограљски Проблеии Балванпвога Цолуостриа. Страпв

1'1,ХХХУ ЕтногрвФски ЗОорник IV.

,-^»ооц1е
 Види с е , д а н л е , д а ј е о в а ј у г о - з а п а д и а с т р у ј а н а -
сељавања сложепа из два, а можда и више спецајал-
иих п р а в а ц а с т р у ј а њ а . Ј е д и и м с е к р е т а л о с т а и о в н и ш т в о
с ј е н и ч к е о б л а с т и , и н р е к о Ј а в о р а п а к р о з С т а р и Влах
у Србији и Д р а г а ч е в о и ш л о с е в е р у . И м а и п у т овуда.
Њ и м е су с е к р е т а л е и в о ј с к е : К а р а ђ о р ђ е в а {1809) и
н а ш а ј а в о р с к а војска у нрвом р а т у с Т у р ц и м а (1876.).
Њ и м е се кретало и становнпштво Полимља и насеља-
вало поглавнто у ж и ч к е крајеве. И сама варош Ужице
и с к љ у ч и в о ј е њ и м а н а с е љ е н а (досољоницима н з Н. В а -
р о ш и , П љ е в а љ а , П р и ј е п о љ а и о к о л н и х села).
Области о п е т , које су и с т о ч н о о д номенутог р а з -
в о ђ а ивмеђу З а п а д н е М о р а в е и р е к е С т у д е н и ц е , д а к л е ,
и И б а р , немају ј а ч н х к о м у н и к а ц и о и н х в е з а с а з а п а д н и м
к р а ј е в и м а и к р о з њпх ј е п р о л а з и о други аравац ј у г о -
з а п а д н е струје. Овај јо п р а в о ц п о л а з н о од Н о в о г П а -
зара н Ибром сплазио до Краљева, па се ту расплињује.
П р о д у ж а в а о се, м о ж д а , к р о з Г р у ж у 1јер с е т а м о н а с т а -
в љ а н б а р с к а к о м у н и к а ц и о н а лннија), али т о в а љ а т е к ис-
п и т и в а њ е м п о т п у н о у т в р д н т и . Овим с е п р а в ц е м к р е т а л о
с т а н о в н н ш т в о нз с л и в а Р а ш к е , С р е д њ е г и Г о р њ е г И б р а
и с е в е р о - з а п а д н и х д е л о в а Ц р н о г о р с к и х Врда.
Све ово бива потпуно јасно к а д се упореде подаци
о пореклу с т а н о в н и ш т в а у И б р у , које ћ у з а оним и з -
л о ж и т п с а онима, које смо дали Е р д е љ а н о в и ћ з а Д р а -
г а ч е в о (ЕтнограФски З б о р н и к IV) и ј а з а Љ у б и ћ (Етно-
граФСки З б о р н и к V ) .
Т р е ћ и спецнјални п р а в а ц ј у г о - з а п а д н е струје н а с е -
. ^ а в а њ а и ш а о ј е , к а к о с е мени ч и н и , иегде Дрином и
иаселио Подрнње н западне делове ваљевског округа.
Њ и м е се к р е т а л о с т а н о в н и ш т в о о к у п н р а н е Х е р ц е г о в и н е
и Источне Босне.
Да с е о в а к в и појави р а з в и ј у о д г л а в н о г су у т и ц а ј а ,
к а о ш т о с е види, к о м у н и к а ц и о н е п р и л и к е о в о г 1југо-
заоадног) дела наше Краљевнне.
 Р Л Д О М И Р м. илии

Ј о ш вреди и с т а ћ и и т у и н т с р е с а н т н у појаву што

у Ибру има доста старинаца, релативно два пута више
него у Љ у б и ћ у и Д о њ е м Д р а г а ч е в у . Ј е р д о к п р о ц е н а т
с т а р и н а ц а у цоменутим д в е м а о б л а с т н м а и з н о с и о к о
2 0 ° / , д о т л е ј е тај п р о ц е н а т у И б р у већи и ивноси 4 3 ° /
о в

Д а љ е у И б р у ј е м а њ е п о р о д н ц а по броју, а л и су поје-
дине породице врло велике и разгранате. У свнма про-
ученим з а с е о ц и м а у Ибру н а ш а о сам свега 287 породица.
Овде су ј о ш чести случајеви д а с а м о ј е д н а поро-
д и ц а н а с е љ а в а ц е о з а с е л а к , на пр. у З а р е в у ж и в е све
сами В у ј а н ц и , у С е н ц и м а Б а р л о в и , у Р.чдочевцима Ме-
д а р н п т. д. С в е су ово махом с т а р е п о р о д и ц е , к о ј е не
п а м т е ни к а д су ни о д а к л е су дооељене. И с т о ј е т а к о
чест случај д а ј е д н а п о р о д и ц а н а с е љ а в а в и ш е з а с е л а к а ,
н е к а д и удаљених ј е д а н од д р у г о г . Т а в о су Д у г а л и ћ и
н а с е љ е н и у д е в е т , Вујанци у ч е т и р и , К о ш а н и у ч е т и р и ,
Б а л т и ћ н , Медарн, Р о м ч е в и ћ и , Ч о р б и ћ и у по д в а и три
засеока.

0 досељевицина.
Н а п р е д ј е већ у н е к о л и к о н а г о в е ш т е н о , да се овде
не м о ж е г о в о р и т и о н е к о л и к и м Фазама н е с е љ а в а њ а ,
к а к о сам у свом р а д у о љ у б и ћ с к и м селима у т в р д и о .
Већ се све с т а н о в н и ш т в о о в е о б л а с т и е погледом на
доба д о с е љ е њ а д е л и н а д в е г р у и е :
1., н а с г а р и х ц е који су ту од д а в н и н а илн су т а к о
р а н о доеељенн д а им се з а б о р а в и л о већ и д о б а и место
досељења и
2., на скор&шњв досвлвникв који су у о в у о б л а с т
почели долазити од кад је и она ушла у састав оида-
ш њ е к н е ж е в и н е Србије.
А к о се игде у Србији м о ж е г о в о р и т и о с т а р и м
п о р о д и ц а м а , н а ј п р е ће их о в д с бнти. Т р а д и ц и ј е о ста-
р и н а м а с а ч у в а в е у народу несумњиво с в е д о ч е , д а ћ е
овде бити в и ш е врло старнх породица.
 ИБАР 603

К а о ш т о омо в е ћ н а п р е д к а з а л и , о в д е и н а с в е г а
287 п о р о д и ц а . Од т о г а броја д о л а з и на с т а р е п о р о д и ц е
125, ва 9 п о р о д и ц а нисам м о г а о д а дознам о д а к л е с у
с е д о с е л н л е , а з а о с т а л е сам у т в р д и о п о р е к л о . Т е ж е ј е
б и л о у т в р д и т и т а ч н о в р е м е д о с е љ а в а њ а , но оигурно ј е
д а ј е н а ј в и ш е п о р о д и ц а д о с е љ е н о о к о п о л о в н н е 19. в е к а ,
а д о с т а ах се д о е е л и л о и у в р е м е н у 1875—1879 год.
На основу к а з и в а њ а с т а р и х и о т р е с и т и х људи ово
сам могао утврдити о пореклу н о р о д и ц а :
1., С т а р и х п о р о д и ц а и м а • • - 1 2 5
2., Д о с е љ е н и к а и з С т . С р б и ј е • 88
3., в „ Ц р н е Г о р е • 15
4., » Херцеговине 1
5., » а Србије • • 49
6., „ непоз. порекла • 9
С в е г а 287 породица

Преглед досељеника по нестнма.

/. Пз Старв Србије.
И з Вискупића 1 породица
„ Врачева 2 »
, Клековице
в Расне
„ Бихора
Од Сјенице
Из Шекулара
в Корита
» Ц р н ч е в а под пл. Гајтаном • • •
» Колашина'1
в Врањева
» Драмића

') Оан велв ,18 Колашана у Старој СрЗнји,« пто аначж да су нз I

деда Кодантниа којн јн остао у Цазарском Савџаау.

си.у^ооц1е
604 Р А Д О Н И Р и. ИЛИЋ

И з Јемуова 1 породнца
» Крњина 3 »
п Мељанице од Р н б н и ц е 1 „
„ Тушимље 4 „
„ Павлићана 1 „
„ Ровина 1 „
0
Бијелог Поља 1 в

в Арнаутлука 1 „
» Остраћа 1 »
» Б у к о ш а од Вучитрна 1 ,«
Од Мојстара 1 „
Из Сочаницв 1 „
» Кончулића 2 »
» Бићела 1 в

„ Рикова 1 в

Дежеве 1 „
„ Кравића 1 „
» Голица 2 „
Засеља 1 в

„ Белог Брда 1 „
н Прибоја 1 „
в Забрђа . . . 4 „
Од И о в о г П а з а р а , но знају меето • • 5 „
Из Старе Србије » „ „ • • 26 „
С Косова 1 „
Свега 88 породица

#. Из Црне Горв.
И з Ц р н е Г о р е , не ђ н а ј у м е с т о • • • 9 нородица
» Васојевнћа 4 „
„ Бјелопавлића Ј „
С Мораче 1 в

С в е г а 15 породипд

^ о о ^ 1с
 605

III. Из Херцвгоеинв.
Из Херцеговине, ве виа место • - - 1 породица
Свега 1 породица

IV. Из Србијв
И з Б а њ с к е под Голнјом 1 пород
Б з о в и к а , срез студенички • • • 2 »
„ БоровиКа „ » . . . 1
Ушћа „ . . . 1 „
Реке „ . . . 1
• Л у к а „ „ . . . 1 •
Бресника „ „ . . . 1
Малешева „ „ . . . 2
• Шарпеља „ „ . . . 1
» Шипачине „ „ . . . 1 „
ЗКељеанице „ „ . . . 1 џ
„ Отреба » „ . . . 1
и
Милића о » . . . 1 „
Каменске „ „ . . . 1 „
» Варева » „ . . . 2
Тадења в » . . . 1 „
в
Бороваца « в . . . 2
Крушевице „ „ . . . 1
Корлаћа „ „ . . . 1 »
„ Ђакова „ „ • • • 1 „
Дворишта „ д . . . 1
л
Брезове, жвчки срез 1
„М о р а в е , н е з н а ј у село 2 „
Чечине, моравички срев • • • • 9
и
N Е р с к е од Голије 1
» З а п о т о ч а (васелак П р и д в о р и ц е } , м о -
1

. ч.".оо<'к'
606 РЛДОМПР и . илитл

Из Коритника, моравички срез . . . 2 породице

„ Јелакаца под Копаоником • • • 1 „ -
„ Вионице, моравичкк среа • • • • 3 „

„ Ратара у Старом Влаху • • • • 1 „

„ ДајиВа под Голчјом 1 »

в Усиља'), моравички срез • • • • 2 »

Свега 49 поролица

') Већниа еоча, која ск споинњу, да су у Отарој Срјији, утврдно с а к д а

постојв идн ионоћу карата иди ооноћу кааииања поједнинх људн. З а иега саао
иисаи ногао утврдити поуздано да иостоје, то су оаа воја су сувнше дадеао
од напе граннпе. На Гажвој и киаче у аојединак о а н х а дуж граннце расик-
тивао сам аа седв у Старој Србнји н дознао саи да постоје ова: Сочалица,
Супње, Кућаин, Кантуллћн, Крааиће, Остраће, Р&вне Њиве, Доњн Крњин, Гор&и
Крњии, Борова Гдала, Постење, Стри, Бвлуће, Лешав, Гњнлица, Требнће, Бат-
нив, Бербсриште. Голице, Тушнмља, Параснја, Туиово, Рвацва, Кувмнчево, Д р а -
киће, Тењиово, Љуљац, Шароње, ГуЗерево, Нпслопоље, Радвљица, Свидаионо,
Бночин, Луново, Варе, Канен, Дрен, Симаииште, Заорће, Поповпдв, Највише с а и
ови! нкена чуо од г. Драгонира Вуриааа с Рашав.
 ГТОСЕБНИ Д Е О

У овоме о д е љ к у су и з л о ж е н и о п и с и поједпних н а -
с е љ а о в е о б л а с т и . У о п и с у с в а к о г н а с е љ а посебно су
и з л о ж е н и : л о л о ж а ј насел-а и о с т а л о ш т о ј е с т и м у
в е з и , п о р е к л о с т а н о в н и ш т в а и п о с т а н а к села, име села
( п о г л а в и т о н а р о д н а п р и ч а њ а о п о с т а н к у имена} и с т а -
р и н е . С в е о с т а л о ш т о се но у п у с т в и м а тра?ки, к а о о
т и о у , к у ћ и , з г р а д а м а и з а н н м а њ у , није о в д е с п о м и њ а т о
з а т о ш т о ј е о тим п и т а њ и м а и с ц р н н о г о в о р е н о н а о р е д
у о п ш т е м делу, т е ј е на тај начнн и з б е г н у т о н о н а в љ а њ е
ј с д н н х и истих с т в а р и на в и ш е м е с т а . Али ј е п п а к и
од т и х и и т а њ а по неко г д е - г д е и у посебном делу д о -
д и р н у т о , и то о н д е где ј е в а љ а л о истаћи к а к а в рећи
с л у ч а ј , к а к в у о с о б е н о с т или н з у з е т а к од о п ш т и х п р а -
вила п о с т а в љ е н п х н а п р е д , у о п ш т е м д е л у . Местп-
м и ц е има в р л о к р а т к и х о п и с а , но то не т р е б а да з а -
ч у ћ а в а , ј е р с е о насељу, к о ј е има само п е т - ш е с т к у ћ а ,
к о ј е ј о ш ув т о припадају једној истој п о р о д и ц и , и које
су з б и в е н е у ј е д в у г о м и л у , и нема ш т а м п о г о р е ћ и .
А одељку о пореклу оородица поклоњено ј е највише
п а ж њ е н слободно се м о ж е р е ћ и , да ј е у ч и њ е н о све да
п о д а ц и о т о м е буду ш т о исцрпнији. Није о с т а в љ е н н е -
с а с л у ш а н с к о р о ни ј е д а н - с т а р и ј и и о т р е с и т и ј и ч о в е к ,
п а се и п а к з а н е к о л и к о п о р о д и ц а није могло с а з н а т и
п о р е к л о , о в о с т о г а , ш т о су т е п о р о д и ц е д а н а с бев с т а -
ријих ч л а н о в а , а млаћи н а р а ш т а ј и не знају много т р а -
диција.
 РЛДОМИР м. илвЂ.

Опнсн појединих заселака

Долачжа к м е т и ј а .
1. Долац.
Д о л а ц с е налаан в а и с т о ч н о ј с т р а в и Р а д о ч е л а п о д Сивскон
1
Стеном ), Н а д анвоом реке Студеннце доње су кућв внсоке 380
а горн.е 510 м е т а р а .
В о д у пију с а Д о л а ч к е Чесме (I = И * С} и Ч е с м е к о д Ја-
в о р а (1 = 9* С). Прва ј е п о д з а с е о к о м а д р у т а ј е п р и в р х у за-
сеока*}.
КуКе с у з б и ј о н е у п о ј е д и и е гомнле, о д којнх с у д в е јачв
и з д н о ј е и е . Ј е д в а с е з о а е Бели Потон, а д р у г а Банкуље. То су џе-
матн овога засеока. Две куће иородице Дугалнћа о д в о ј и л е су
се 5 минута о д аасеока у месту аааном Цеста, у н о т о ч н о м под-
ножју Јазвнна.

КуКе с у д в о ј а к е граК.е: шиле н брвњаче. Б а ч и ј е с у но Ра-

дочелу. Од стоке нмају највише оваца п говедн, потом козв в
коља. С в и њ е с у р е т к е .
Порекло породица:
Бачкулс слаие с в . С н м е у н а . И м а и х н а 10 куКа. С т а р а су
породица.
БогојевиАи славе св. Јована. Има н х 7 к у ћ а . Д о с е л и л н су
ое д а в н о н з Ш е к у л а р а .
Дуг&лиСи с л а в е с в . Л а з а р а . Има и х д в е куКе. 0 и о р е к л у ове
п о р о д и ц е видн у о п а с у Врањева.
СретеновиАи славв о в . Л у к у . Има п х о а и о I к у ћ а . Дооелнли
с у с е п р с 2 5 — 3 0 г о д н н а и з Усиља (срвз м о р а а н ч к н , на р е ц н Сту-
деаици).
Д о л а ц ј е врло с т а р и з а с е п а к . Помиње с е у повељи Стеоаиа
1
Првовенчанога, као граннчно место земаља маиастнра С т у д е н н ц е -

2. О б а р а к .
Зиселак се овај н а л а з и на и с т о ч н и м с т р а в а и а д о д а ч к о г брда.
Поред ввсеока тече Обарачки Поток.'

') На соепдјааној аартн Србије 1:75.000, на листу Д, иогрншио занисано

Сура Стена.
Ј
) Мерен.е теииературе нввора вршно саи у иесенниа јуну • јулу.
*) Внае се о овоие иоке вндетн на отр. 547: 0 нахојсродвдеаекоаној тово-

е <1^00^1с
 ИИАР 609

в
Воду пију са чеоме Точка ( 1 = 1 0 - 5 С . ) Кавл> с е ваоелак на-
лааи у с т р а н и о о т о к а , т о ј е ваклоњен од в е т р о в а , те ј е у њему
жупиије него у околннм наоеоцнма.
К у К е с у врло б л и а у ј е д н а д р у г о ј . Ни код вајреК.их раото-
јање није веКе о д 60 т.
Непосредно ивнад в а с е о к а ј е с е о с к а ш у м а , која с е налааи у
меоту звавом На Брежинама.
О д ваоеока се о д в о ј и л а ј е д в а куКа н а 10 минута удаљено
место Курјачу.
Бачије овога засеока с у у Радочелу, на иеотима, која с е
з о в у : Курјача, Д о ч е в н в а и З и м о в н н ц а
Порекло породица:

Вогојевићи (МаркоанКи, ЛукоаиКи) славе с в . Ј о а а н а . Има их

н а 12 куКа. Ј е д н а с у и с т а п о р о д и ц а с БогојевнКимв нз Доца.
Зл&ти&и с л а в е с р . Илију. И м а н х 4 куКе. Доселнлн су се у
о в а ј васелак п р е 50 г о д и н а иа с е л а З а п о т о ч а у моравичком с р е в у .
Кора&еви&и с л а в е с в . Н п к о л у . И и а их 1 куКа. Д о с е л и л н су
с е гтре д в а д е с е т г о д н н а н з В з о в и к а у с р е з у отуденачком.
Н а в р х к о с е и а н а д О б а р к а а а л а з в с е ј е д н а о т а р а црква, к о ј а
ј е у горњем делу порушена. Дуга је 8 метара а широка 3"50
метра. Озвдава је од мермера и шкрвљца о малтером. Л о д п р е д -
њим д е л о м ц р к в е (олтаром и п р а в о и црквом) у к о о а н ј е и на снод
о з и д а н п р о с т о р у о б л и к у п о д р у м а . У цркви с е м е с т и м н ц е поеаају
трагови живопиоа. У олтару с леве н десне стране прозора нма
један запис, који је вватно оштеКен. Ј а сам м о г а о с а м о с л е в е
стцаие прочитати ово:

ЧТа А(с/гоГ4
Н с т — V- # * < ? ~ -

ВТНОГР*«ХИ ЗВОРННК, КЊНГ1 Т1.

610 РЛДОНИ)- ц. ИДИЋ

Код народа постоји прелање, ве з н а м о д к у д а , да је ова

црква била л а т и н с к а .
М е с т о , где се налази о в а с т а р а црква, з о в е ое С т а р о Село.
Т у ј е у п р в о в р е м е , в е л е , б и л а ј е д н а ј е д и и а куКа у ц е л о м Обарку
п а с е о д а т л е и р е с е л и л а на д а н а ш њ е м е с т о и ивделила. Т о ј е била
куКа п о р о д и ц е ВогојевиНа.

3. Врањаво.
В р а њ е в о се иалааи у с т р а н и б р д а .Јазвина.
Ц е о з а с е л а к зазсвата в о д у с а ч е с м е у Д о л и н и (* = 10'5° С.ј
Д а н а с имају мало ааједничке с е о с к е ш у м е у м е с т у к о ј е се
вове Стрмац. Р а н в ј е с у ималн в и ш е заједпичке ш у м е , али с у је
л о д е л н л и , но з е м љ н ш т е л о д ш у м о м ј о ш ј е з а ј е д н и ч к о . Т а ое за-
јелннца оглела у томе, што сваки с е љ а н и н има п р а в а д а напаса
с в о ј у с т о к у п о целој с е о с к о ј ш у м и , б е з обаира на својину.

КуКе с у п о а а с е о к у р а з р е К е н е на р а с т о ј а њ у 30—80 метара.

На п е т н а е с т м и н у т н ол васеока одвојене су четирв куће Шап-
товиКа, к о ј е ч и н е з а с е б а н крај у з а с е о к у , који о е п о презамеиу
п о р о л и ц е з о в е такоКе Ш а п т о в и К н . Ш а п т о в и К и п и ј у в о д у с а чссме
Бубапа.

В р а њ е в о в о с н име по и с т о н м е н о м с е л у (Врањеву) у Старој

СрбијиМ, одакле су се доселили ДугалвКи, који су у Врањеву
најмногобројиији.

Порекло цородица:

Дугили&и славе св. Лазара. Има и х 23 куКе. Дооелнлн су

с е нз села В р а њ е в а у Старој С р б н ј а . 0 времену свога досељења
з н а ј у о в о : д а н а ш њ н ј е в а р а ш т а ј п е т о к о л е в о Т о м у , којн ј е давно
умро, а овле се доселво ђед Томов. Значн, дакле, д а ј е давашњи
нараштај седмо колено од досељења.

Ромчеви&и с у п р в о б и л в у месту С к л а п н и ц а м а и о п о д мана-

стира Студенице па с у се з б о г к у г е иаместилн овде. Стара су
п о р о л н ц а . Има и х с е д а м куКа.
ШаатовиКи с у се д о с е л и л и и з места П у о т о о е л и н а , к о ј е ј е у
засеоку Боровцнма ( с р е з с т у д е н и ч к в ) . Има » х н е т куКа,

') Ово свло у Старој Србијн нисаи могао наћн иа варти, али сввштеинв
градачкн, аојн је пре неколнно годвва преиао овамо вз Старе Србије, рече ин
да та село лостојн СЗ-ио од Новог Пазарв.

е <и^оо^1с
 ИБАР 611

Дражови&и с у се доселили из села Б р у с н и ц е у Старој Србији.

Данас се у Врањеву једва могу з а п а в н т и трн групе кука:

РомчевиКи, ДугалиКи и ШаптовиКи (ови последњи једино су
ј а с н о и а д в о ј в н и ) , алн с т а р и љ у д и причају, да је пре 80 годана
у свакрм овом к р а ј у била само по ј е д в а куКа в д а с е о д т о д о б а
о б р а з о а а о оиај ааселак у м е т а њ е м н о в и х куКа и о д е љ е н и х з а д р у г а р а .

Брезовска кметија.

4. Б р в з о в а .
Брезова се налазн на сеаеро-источиој страни плаииае Ра-
дочела и то по средиаи планине.
В о д у аахватају са ч е с м е Ј е з е р а (4 « 10*5°С) и д р у г и х и а в о р а
који н е м а ј у нарочитих имена.
Б р е з о в а з а х в а т а веКи п р о с т о р п о коме с у р а с т у р е н е иеко-
лике г р у н е куКа, које сачињквају крајеве овога аасеока. То с у :
И з б н ц е , БалтиКи, О т р е б е , П о д б а њ е н Доловн.
К у К е с у у о в и м крајввима з г р у п и с а н е у б л и з у , а крајеви с у
или блиау ј е д а н д р у г о м е или с у н о 15 м и н у т а у д а љ е н и ј е д а и о д
другога.

Места у пољу и м а ј у о в е н а а н з е : Б а т л а ш , А м б а р и ш т е , Ђ у р -
к о в а а а , Г р а д н ш т е , П е т р о в а и т. д .
1
Сеоска ј е ш у м а к о д Б е л е Стене )
Порекло породица:
Иабице.
ЖивковиКи су давво досељени ив о к о л и н е Новог Пазара,
Има и х у овом к р а ј у 16 куКа.

Бзлти&и.
Балти&и с у и с т а п о р о д и ц а са Ж и в к о в и К н м а , али с у ј о ш з а
владе Турака променили презиме абог учињене крви (убиства).
Има и х 4 нуКе.
Борика,
МатовиАи с л а в е Св. Ј о а а н а . Има и х 7 куКа. Д о с е л и л и с е и з
Бреаове у срезу ЖИЧКОУ.
ЂориКи славе Св. В р а ч е в е . Има их 6 куКа. Старннци су.

') На саецајадној карти Краљевнне Србнје ногрешво н&ннсаво Мериер

(лвот Д , ) .
39"
 РАДОМИР м. илни

Огрвве.
Ђори&и ноти с у с овима иа Борнве. У Отребама н х има
3 куКв.
Долови.
/ЈуталиИи с у и с т и с онима ив В р а њ е в а , О в д е нх има 8 ктћа.
У Б р е з о в и ина ј е д н а с т а р а ц р к н а : Петрова Црква. Служи
д а н а с као капела у гробљу. Врло је стара. Народ прнча д а је
н р а в љ е н а пре м а н а с т н р а С т у д е н и ц е н д а с е у њој с л у ж н л о док
с е С т у д е н и ц а правнла.

Б. Рајин-до.
Р а ј и н - д о ј е мали з а с е л а к . И м а оамо 6 кућа, којв с у п о д в -
г н у т е н а ј е д н о ј високој малој терасн, која се по врху јвдног
р т а с т о г г р е б е и а налази. Од куКа т в р а с а о д с е ч н о пада у р е к у С т у -
д е н и ц у . З а с е л а к ј е о в а ј на д е с н о ј с т р а н к С т у д е н и ц е . КуКе с у а б и -
венв у гомилу и т а м а в су притисле сав о в а ј раннн о р о о т о р на
тераси.
У о а о м с у а а с е о к у оамо Балти&и, који с у ј е д н а поролица с
оиима из Бреаове, о д к о ј и х с у с е и одвојили о в д в . Овај Факат
ј а с н о нам с н е д о ч и , д а ј е Р а ј и н - д о п о с т а о о д с е љ а в а њ е м иа Б р е -
зове, те бн се пре могао сматрати као део Бреаове (о којом н
чвнв ј е д н у кметију) него ли као оамосталав васелак. А што га
п о р е д с н е г а т о г а с м а т р а м о з а с а м о с т а л а н ааселак у з р о к ј е н с у -
више и з д в о ј е н и осамљвн п о л о ж а ј његов.

6. Лесвовице.
И Лескоаице су прнтисле једну т а к о ђ е малу, 750 метара
в и с о к у , т е р а с а с т у з а р а в а н као и Р а ј и н - д о . И т о ј е мали ааселав,
који ж н в и п о г л а в и т о о д с т о ч а р с т в а .
У њему с у с а е г а д в е породнце, ваступљене са по четири
куће. Т о еу:
МилосављевиКи с л а а е Св. А л и м п и ј а . Д о с е л и л и с у с е иа села
Р о в н н а у Старој Србији,
Кузунови&и олаве Св. Н н к о л у . Стара с у п о р о д и ц а .
Нн у Л е с к о в и ц а м а ни у Р а ј и и - д о л у нема н и к а к в и х остатака
од старниа.
Стоку д р ж е п о шуми и у т р н н и н з н а д а а с е о н а н п о Р а д о ч е л у .
 ИБДР

7. Г у ш т е р и ц е .
Гуштерицв ое валаае ва северној странн Ралочела, опде где
р е к а С т у д е н и ц а о д е л у ч н о најдаље н а с е а с р .
В о д у пију с а и а в о р а : Д о л а н Б а р а , а п н ј у н р е ч в у в о д у са
Студевице.
Имања с у им у п о љ у и н о г е о в е а а в в в е : П и о ч е в и в а , Г л а -
вица, Д о љ а ч а , Ливада, Солиоце, Сувогуве, Ј^амењача, С т а р о С е л о .
Ш у м е има мало п о Р а д о ч е л у . КуКе с у све н а ј е д н о м м е с т у .
Р а с т о ј а њ е међу куКама ј е 30—-00 метара.
Порекло п о р о д и ц а :
ПлашиКи славе Св, Симсунв. Има и х овде 6 куКа, С т а р и н ц и
с у . У куКу ПлашвКа у ш а о ј е као у љ е з један аргат од Н о п о г П а -
а а р а а п р и м и о презиме ПлапшК, а а а д р ж а о с в о ј у с л а в у Ђ у р ђ и ц .
СтанимировиКи с л а в е Св. Н н к о л у . О в д е и х има 3 куКе. С т а -
ринци с у .
Врланци славе Сн. И и к о л у . Има и х 6 куКа. С т а р и в ц и с у
Барлови славс Св. Л у к у . Има их само ј е д н а куКа. Д о с е љ е н и
с у окоро из К л е к о в и ц е у Старој Србнји.
Г у ш т е р и ц е о у врло с т а р о н а о е љ е . Ово се впли по старим
породицача а то потврђују и опоменици, ј е р се оно спомиње у
одломку с т у д е п и ч к е повеље, коју ј е штампао МнклошнК у Мо-
п и т е п 1 а УегГнса').

8. ВвЛИ П о т о к .
Белн Поток с е налази н а ј е д н о ј косој з а р а а в в у с т р а н н Р а -
д о ч е л а . Зас.елак ј е овај но оие малн, нма с а м о пет куКа.
Порекло породица:
РадовамовиАи с л а в е Св. Ј о в а и а . Има и х 3 куКе. Доселили
с е п р е 70 г о д н к а вз МилиКа у о р е з у студеиичком.
РакиЛи славе М и т р о в - д а н . Има и х с а м о ј е д н а куКа. Досе-
лили с у с е иа о б л и ж њ е г з а с е о к а Растишта.
СавиЛи славе Св. Л у к у . Има н х само ј е д п а куКа. Овој с е
п о р о д и ц н н е ана п о р е к л о .

9. Г о д о в и ћ .
ГодовнК с е нвлази у с т р а и и б р д а Змајенца н В е л и к о г Брда.
В и с и н с к а р а з л и к а измеКу н а ј в и ш е и н а ј н и ж е куКе и з н о с и о 7 м е т .

1
Ввше о овоие видн иа стр. 547.: О аашој средљевекоиаој тоаогра*ијн.

: ц, -Јоо^[е
Р1 у
614 РАДОМИР Н. ИЛВЋ

О в о ј е в р л о з б и ј е н з а с е л а к . КуКе с у у њ е м у в а ј з б п ј е н и ј е у
ц е л о ј о к о л и н и , п а ипак с е о в д е з а п а ж а ј у д в а к р а ј а : Горњи Крај
в л в К у н д о в н К и и Доњи Крај нли Д у г а л н К н .

Порекло породица:

НундовиКи с л а в е Св. Л а в а р а . С т а р и н ц н с у . Има и х 6 куКа.

Дуглли&и с у о д о н и х ив В р а њ е в а . Има н х 13 куКа,
На ј у г о - з а п а д н о ј странн од засеока тече поток Ћ е л и ј е , који
код м а н а с т н р а у т и ч е у реку Студеницу. У томе се иотоку ва-
л а з е р у ш е в и н е ол неке ц р к в е а р а с п о з н а ј у се и н е к е з и д и н е . З а
њих н а р о д в е л н , д а с у ту а е в а д б и л е к а л у ђ е р с к е Келије и т у је,
по њихову причању, раније у време некога р а т а , кривен Свети
Краљ из Студенице.

Ушћанска кметија.

10. Ушће.
ВеКи д е о о в о г а н а с е љ а ј е с л е в е с т р а н е реке Студеннце у
1
о т р а в и б р д а К р е м и н а ) , а мањи је д е о с д е с н е с т р а н е реке Сту-
девице у страин брда Кукавице.

Чесме с у : Н а Д о л у , П о т о к , Ж о ј а и Беаовац.
Н а з и в у у пољу : Виља Кола, П р е в о ј а , Г а ј , УшКанско Поље,
Ацињак, Под Ковачицом, Стајиште, Ш е р б у т и н , Свнњарац, Тнца,
РакчиКи, Д е л о . Вртешка, Лађа, Јарчева Ћуприја, Клисура, Со-
к о л о в К р ш , Увале, П е р у н и к а , Грвдиште.
УшКе је врло пространо насеље и раздељено јв и а седам
крајена, о д к о ј н х је сваки д о с т а ј а с н о и з д в о ј е н . Ови с у крајени
веКином мале, у с а м љ е п е г р у п и ц е куКа збијеннх једна ув другу.
Има к р а ј е в а (ВлашнК), к о ј и и м а ј у с а м о но ј е д н у куКу.
Крајеви су о в н :
Кремин. У њему с у о о е п о р о д и ц е : РадовиКн, ТошиКв. Дра-
жоввКи, Павдрцн, ДугалиКи.
Брдо. У њвиу с у ПетиКи.

Селиште. У њвму с у СтевановиКи н ВукиКеаиКн.

Планојеви&и. У њима с у ПланојевиКи.
Паукови&и. У њнма с у ПауновиКн н К р џ е .

') На секднји погрешно Креннн пут.

!•.,«», ^ооц1с
 НБАР

Подреа. У овом оу крају Песаци.

ВллшиА. У њ е м у оу Пејковићи.
УшКанске с у б а ч и ј е п о А д и њ а к у и Кукавици.
Порекло породица:
Најстарије су породице у УшКу: Нрџе, Плкдрци и Леоаци.
Нрџе славе св. Ћнрила.
Шндрци славе св. Алимпија. Зв Пзндрке се првча да су
врло стара породица. Њ и х о в и с у о т а р и , вели с е , учествовали" п р и
грађоњу манастира Студенице.
Песлци (МилетиКиј олаве Ђ у р ђ е в - д а н . За Пеоаке ое прича
д а су. з а нреме турове владавиве у овим крајевима, билв врло
богата и угледна породица,
И с т о оу т а к о с т а р е и н е памте ни иесто ви време свога
досел>ења ј о ш и о в е п о р о д р ц е :
СгееаноеиЛи славе св. Мојсила.
ВукиКееиАи славе Ћурђиц.
Пејковиби славе св. Јована.
Новн с у досељеници:
Рлдави^и сдаве с в . Мрату. Д о о е л и л и с е у УшКе и з Чечиве
у срезу моравичком.
ТошиИи с л а в е с в . А р а н ђ е л а . Д о с е л п л и с е пз Ч е ч и и е ааједно
са РадовнКима.
4рлжапиАи с л а в е с а . Ћ и р и л а . Д о с е л в л н ое и з Б о р о в а ц а (об-
лижњи заселак.)

Дуг&ли&и (Види Врањево).

ПешиКи с л а в е с в . М р а т у . Д о с е љ е н и о д н е к у д а иа С т а р е Ср-
б и ј е . П р в о с у били н а с т а њ е н и а а Л о к в в , па с у ив н е п о з н а т о г у з -
рока сишли овде.
Пллнојеви&и славе св. Аравђела. Иста с у породица с Пе-
рвшићима ив В и о н и ц е . О в д е с у ое д о с а л и л и иа Ч е ч и н е .

ПлунавиКи с л а в е с а . Л у к у . С т а р и в о н с у иа Х е р ц е г о в н а е , те
в х с тога зову и „Ерци*.
У месту које з о в у Трњаци ама једно старо српско гробље
са рушевинама од једие старе цркве, к о ј у з о в у Срегење. Прича
с е , д а с у св овдв и о к а д а с р е л а б р а К а Св. С а в е с њим и измирила
с е , па с у о тога подвглн ову цркву и због тога с у с р е т а ваавалв
је Сретење.
У ш ћ е | в аа Т у р а к а б а л о мвлв з а о е л а к о д нвколико куКа, к о ј е
с у б и л е у мвсту, к о ј е с е з о в е Вртаче. Доцвнје ое одатле изме-
с т и л о н а д а и а ш њ е м е с т о п а р а с л о д е о б о м и новим досвљевицнма.
616 Р Л Д О М В Р М. И Л И Ћ

Тадељсва кметија.
11. Тадење.
Овај ое ааселак н а л а з и по с т р а и а м а Б р д а и К а м е н и т о г Брда,
а м е ђ у њима ј е ј е д н а д у б о к а , с у х а ј а р у г а , која нвма нарочитог
нмева.
Ивпорв, с а к о ј и х с е п и ј е в о д а у о в о и з а о е о к у , з о в у с в : Б у -
бан, Б у н а р и о д Селом, У О о р е д к у , У Малом П л а н д и ш т у , К о д В о -
дице и др.
П о ј е д и н а м е с т а у пољу вмају о в е навиве: Велика Чукара,
Вртешка, Радов Лаз, Стара Вртешка, Прогорелица.
Куће су згруписаие у гомиле о д 4 — 5 кућа. У тим г о м в -
лама удаљена ј е кућа о д к у ћ в 18—30 м е т а р а а група о д групе
око 100 м е т а р а . Само ое ј е д н а к у ћ а К о ш а н а о д в о ј в л а о д о с т а л о г
засеока на место Прогорелицу в а 1'!, и и л о м е т а р одстојања.
Доњс куће овога ваоеока с у н а д потоком Ралугаом високо
49 метара, а н а ј в и ш е н а д д о њ и м с у високо 116 м е т а р а .
Порекло породица:
АугалиИи (Види а с т у породвцу у засеоку Врањеауј.
Арсенијееи&и славе св. Нкволу. Доселили с у се од невуда
и з Старе Србије.
Периихићи с л а з е с в . А р а н ђ е л а . Д о с е л ш ш с е вв Вионвце.
Чаничи славе св. Алимнија. Доселили с у с е иа С т а р е С р -
б и ј е (село н е з н а ј у ) .
Кчиглни славе с в . Петку 114. о к т о б р а ) . Д о с е л к Л в с у с е из
Чечине.
Голоеи&и славе Св. А л е к с а н д р а (30. а в г у с т а ) . Доселвлн су
1
се из Ваоојевића (Црна Гора }.
Н а ј с т а р п ј а п о р о д и ц а у Т а д е њ у б и л е с у н е к е Ердоглије, ала
с у в е ћ и н о м ииумрли а п о с л е д њ а куКа Е р д о г л н ј а , која ј е била о с -
тала о д с е л и с е в е г д е у нсички с р е в .

О д Т а л е њ а на аапад по с т р а н а м а ј е д н е п р о с т р а н е , гломазне
масе планввске, која је дубоким јаругама взраабијана у кратка

') Већааа Васојевића слави Араићолов-даи, а ариличаи број и Св. Алек-

сандра (30. августа). О тој разладн у слави чуо сам у аасеову Еојиновнћииа
(на Великој Лнвадн) оно. Сва су Васојеввћи слааилн Сн. Аравђвла, алн јелнон
ирилвком кавалн иа Васојевпће 12.000 Турака. Васојевића је било ту свега 300
пушаав (Оорапа). Каио је бој ГЈио вв Св. Алевсавдра то Васојванћи нажу: ,По-
1
кова ваи, Св. Алевсандре, ва ћемо те славим довде је ћеда н коаеиа' . Овн
одрао иобеду а и аадаиу реч.

^•Јоодиг
 ИБАР 617

бнла, налаан св о с т в л н д е о кметије тадењске, коју сачнњавају

з а с е о ц и : Сенци, Двљапи, Жвљезмица, Крвљи, ПрАани н Коњско.
Т о о у с в е малн з а с е о ц и од по неколико куКа п и а у з е з Жељезнице
у в е к в а с е љ е а н с а м о по ј е д н о м породицом.

12. Сенци.
У овом аасеоку иасељена ј е п о р о д и ц а Б а р ч о е а (ПазловиКи).
Д о с е љ е н и с у из Клековице у С т а р о ј Србкјн. славе Св. Луку.

13. Дољани.
У Д о љ а н в м а с у : МедаревиЛи. Они с у п с т а п о р о д н ц а с М е -
д а р е в и К и м а ив ааоеока К о т р а ж е .
У ј е д н у куКу МедаревиКа д о ш а о ј е , као доводак вз о б л и ж њ е г
васеока Палежа, ДрагојловиК.

14. Краљи.
Крал.и су у с т р а н и б р д а Д е л о в а . Имају само ч е т и р и куКе
Дугали&а. 0 пореклу ове нородице вреди оно исто што је ре-
ч е в о ирилнком о п и с а з а с е о к а Врањевп. Прича с е д а ј е овај а а -
с е л а к д о б и о с в о ј е име по т о м е , што ј е ту некакав краљ з а л у т а о
илуКи з а и а н а с т и р Студеницу.

1В- Прћани.
У ПрКанима с у насељенн:
Ромчеви&и. Ово ј е иста п о р о д и ц а с РомчевиКима и.! В р а њ е в а .
ПешиКи с у д о с е љ е н и о д ПешиКа ив УшКа.

16. ЗКељезница.
У Жељезници живе ове иородпце:
ЈвсандриКи славе Св. АрлпКела. С т а р и в ц и с у овде.
ВучковиКи славе Св. В а в е д е њ е (2!. н о а е м б р а ) . Доселили су
с е из о б л в ж њ е г з а с е о к а Р е к е .
НоваковиКи славе Св. М р а т у . Д о о е љ е н и с у и з „ А р и а у т л у к а * .
З о в у в х и А р в а у ч и К и м а . Ј е д а в о д њнх п р е н е к о л в к о г о д и н а о д -
селно се негде у Топлицу.
Гагрице (ЈовановнКи) с л а в е Св. Л а з а р а . Старинци су.

17. Коњско.
У овом з а о е о к у ж и в и само ј е д н а п о р о д и ц а . То су ПешиАи.
д о с е љ е н и о в д е о д и с т е п о р о д в ц е нз УшКа.
61!18 Р А Д О М И Р М . ИЛИЂ.

Кметија Врх.
18. Врх.
В р х с е валази по ј у ж и о ј стрввв С в в с к е Стене (на секцији
погрешво Сура Стена). Воду пију са иавора Вучибаре н са
б р а з д а . којима в а в о д њ а в а ј у ливаде
Поједина места у пољу н м а ј у о в е в а з в в е : Кривача. Дело,
Врело, Мириловац, Штавница
Б а ч и ј е с е а а л а з е по Радочелу.
У с л е д велике с т р м е н п т о с т и з е м љ н ш т а , на коме је овај за-
е е л а к , куКе с у растурене у пеколико малих гомила, јер нигде
нема донољао згодног земљвшта за аодиаање већег броја куКв.
Те поједине г о м и л е вуКа о б р а з у ј у крајеве заоеока Врха и зову
с е : Дотњв., С&љаци, Долина н Царпна.
У Догањи су: КовачевиКи.
У Сељацима су: КоеачевиКи.
У Долини с у : ДрвгојловиКн.
У Царини су: ПетровпКи.
Порекло породица:
Ковачеви&и с л а в е Св. С т е в а н а . Има и х у В р х у 13 куКа. Ста-
ривци су.
Драгоулови&и с л а в е Св. Н н к о л у . Има их 13 куКа. Овде су
ое д о с е л и л и из о б л и ж њ е г з а с е о к а Палежа.
ПетровиАи славе С з . ЂорК.а. Има в х 5 куКа. С т а р и в о м су
иа м з с т а ДајнКа п о д Г о л н ј о м , па с у се п р в о иа Д а ј и К а б и л н од-
селили у Ч и б у к о в а ц к о д Краљева, н о т а м о им н о ч н е м н о г о чељал
у м и р а т и те с е п о в р а т е о т у д а и н а с е л е у Врху.

19. Г о б е љ а .
Гобеља с е налази у с т р а н и бр.та Ј а с е н н ц е о д м а х с п р о т н в в е
о т р а н е о д В р х а . ИзмеКу Врха и Гобеље је једна јаруга, којон
т е ч е малв поток.
И Гобеља с е из истнх р а з л о г а као в В р х д е д и аа крајеве:
Стару Ку&у и Гобељу.
У целом з а с е о к у има с в е г а 15 куКа БоасиЛ.ч (СимовиКа), којн
с л а в е Св. Н и к о л у . О в о ј е с т а р а породнца.

20. Палеж.
ИзмеК,у С т р м ц а и ј е д н е в н с о к е к о с е , која се п р у ж а о д Ра-
дочеда на ј у г твче речица Река. С леве стрвне Реке по падинн
н о м е н у т е косе р а д о ч е л е к е н а л а з е с е куКе васеока Палежа.
 ИВЛР 619

Ј а с н о с е разликују д в а краЈа. Ј е д а н ј е н и ж н — Доњи Крај

н д р у г и нишн — Горњи Кр&ј.
Бачије с у пм у Радочелу.
Порекло породица;
Др&гојлоаиЛи славв Св. Н и к о л у . Стара с у породица.
Г о с п а в и Л и олаве Св. Стевана. И они с у старинци.
МилиАанци славе Св. Јоеана. Доселили су се иа Милића
(студеннчки среа.)

Воровачва кметија.
21. Боровци.
Б о р о в ц н с е н а л а з е на ј е д н о ј мањој ааравни под Боровцем
и Голим Б р д о м , а на меоту које с е з о в е Дело. Овај је заоелак
нешто ввши од оближњег Заоада.

Боровци нам м о г у послужнти као тип насеља посталог у

крчеаини. Овај се Факат нигде, можда, таво јасно не испо-
љава као о в д е . КуКе с а имањима с у и а ј е д н о м веКем пропланку.
С д о њ е стране пропланак је заграКен ј е д н н м комплексом букове
шуме. О д а а с е о к а па н а в и ш е је бороаа шума, која прекриљује
п р и л и ч н о велики п р о с т о р . •

Воду пнју с а к е к о л и к о м а њ н х и з в о р а , који с е а о в у : У Б о -

ровцима, Мала Б а р а , В о д и ц е и У С р е д Села.

К а р а к т е р и с т и ч н о је ј о ш , да овај а а с е л а к има ирло мало с т о к е .

У з р о к ј е о в о м е тај, ш т о н и г д е у околпнм н е м а д о б р е паше.
Сељани и з о в о г з а с в о к а п е к у катран и к и р и н и ј а ј у с коњина.

КуКе о в о г а аасеока абнлв с у с е у д а е одаојене гомиле —

к р а ј а (цемата). Т о с у : Трено и Боровци.
У Трсном оу оае породице:
КостовиКн и Васвљевићи.
У Боровцима ВујовиКн и Дражоввћи.
Порекло породица:
В а с и л е в и Л и ( П а ш и ћ н , АлекоиКи) с л а в е Св. Л а з а р а . С т а р и н ц и оу.
С њима су иста породвца Косгоаи^ц. Њих и Васиљеввћа
ина 15 иуКа.
ДрзжовиАи славе Ћ и р и л о в - д а в . О д њвх се разроднла поро-
д и ц а ВујовиЛа. Има пх сногп 15 куКа. Доселилн се вз Старе
Србнје.
 РАДОМИР И - И Л Н Ћ

22. Засад.
Овај с е з а с е л а к налаав на леаој с т р а н и реке С т у д е и и ц е на
ј е д и о ј ннсокој терасастој заравни, која с е око 300 метара над
реном ивдиже. Ова је тераса на јутл-аанадној страни планине
Ђакова, в с а ј у г о - з а п а д а и с е а е р о - и с т о к а аасечеаа ја двеиа ду-
боким јаругама.
Ианад з а с е о к а валааи с е ј е д а н комплеко б о р о в в г л у н е , а о в о л о
куКа с у њиве з а с е ј а н е стрмним жнтима.
Тераса, на к о ј о ј ј е васелак, мала ј е и о д с е ч н о с е ка С т у -
деници спушта.
Воду п н ј у с а малих и з в о р а к а , којн н е м а ј у в а р о ч н т и х нмена.
Шума с е с горн>е с т р а н е о к о а а с е о к а л у ч н о взвнла, ш т о н е -
сумњнво сведочи да је и овај заселак аасиован на искрченом
иропланку.
Вачнја иеиају. Стоку, н ако ј е има в в ш е , д р ж е у засеоку
код куКа, а н а п а с а ј у по м с п у с т и м а и а а а д засеока.
Све с у куКе вбијене у три гомнле, које немају варочитог
вмена.'
Порекло породица:
Б&лги&и с у с т а р а п о р о д н ц а . В е л е д а оу н е к а д а њ н х о в н стари
бнли врло богати в д а су у Копаоивку ималн с в о ј с а и о к о в за
к о а а њ е р у д е . БалтиКв с л а в е Св. Андрвју.
Један од отарвх БалтнКа (праКед д а н а ш њ е м а р е л о м нара-
штају) д о в е о ј е н а с в о ј е и м а њ е , у с т у п и в ш в им т р е К и н у нстога,
ВукосављевиАе,
Матови&и славе АранКелов-дан. Не авају одакле с у стари-
ном. Овде су се доселили в з о б л и ж њ е г засеока Отреба.
У Засаду се пече к а т р а н , ј е р с е н з н а д з а с е о к а налаан још
н е ш т о б о р о в е ш у м е , т е ј е и к и р и џ и л у к с к о њ и н а у овомв засе-
о к у н е ш т о ј а ч е р а з в и ј е н . Т о с е види п о т о м а , ш т о у З а с а д у нна
о к о 50 коња, д о к куКа вма ј е д в а 35.

2Б. Камењани,
Југо-источно од Б о р о в а ц а но ј е д н о ј стрмој страаи пстра-
Кенс с у куКе засеока Камењана. Њвхоа положај, па готово п
опстанак, условљен је јединнм извором овога з а с е о к а : Бунарок,
са к о г а све куКе в о с е воду.
И овај з а с е л а к има мало с т о к е . У з р о к ј е и с т а о н а ј , к о ј и снс-
н а п р е д ва Б о р о в ц е нааелн.
Бачија нсма.

« ^*Јоо^1е
а
 ИВАР 621

Порекло породица:
У Камењанима о у Гоши*ш. Славе А р а в ђ е л о в - д а н . Д а в н о су
с е д о с е л и л и ва Чвчине. У ј е д н у њ и в у к у ћ у д о ш а о ј е д а в в о Симо
Биор&ц. Симо ј е п о р е к л о м иа Б и о р а у Старој Србији. Слави Св.
Николу.

Савовска кметија.
24. Савово.
На обема странама Савовске Реке, а по странама њене д о -
л и н е налаае ое к у ћ е з а с е о к а Саеонм. С т р а н е д о л и н е с у в р л о с т р м е
те се куће нвсу могле да абију у густу гомилу већ с у нешто
више разре^ене. Земљиште у а т а р у о в о г а а а с е о к а ј е по све не-
р о д в о с т о г а о в д е вма мвло њ и в а , в е ћ ј е веКи д е о а е м љ в ш т а п о д
ливадама, те о т у д а овде има више стоке. Нарочито има доста
говеди и оваца.
Ввћв д е о с е љ а к а а з овога з а о е о к а има њ и в е о к о Краљева,
те г о т о в о свн м у ш к и , с п о с о б н и з а п о љ с к и р а л , п р о в е д у в е ћ и д е о
л е т а т а м о н а њ н и а м а . Т а м о в м а ј у к о л и б е н с а л а ш е . К а д им п р е к о
г о д и в е з а т р е б а ж в т а , и д у с к о њ и м а и д о н е с у п о који т о в а р ,
Порекло породица:
ЗојиЛи в РианиКи с у с т а р а п о р о д а ц а . С л а в е Св. Ј о в а а а .
Усиљани славе Лучин-дан. Дооелили с у се н з с е л а Усиља
с а горњег тока реке Студенице.
У Савову се налазе раавалине једне старе цркве. Веле да ј е
т о била црква Св. Саве, па ј е о т у д а и з а с е л а к д о б и о с в о ј в д а н а -
шње »ме.
Пола сахата с е в е р о - з а п а д н о од у ш ћ а Савоаске Реке у С т у д е -
нвцу налаии с е ј е д н а мала ц р к в н ц а в а з в а н а И с п о с и и ц а Св. С а в е .
Д е с е т к н у м и н у т а о д ње у з б р д о налааи с е К а ц а Св. С а а е . Т о ј е
ј е д н о бунараото удубљење у о т е н и оа тра|-овима о д з и д а у нао-
коло. Предање веди д а ј е т у жнвио Св. Сава, а а о с л е њ е г а п

Д р у г в х старнна у Савову нема.

') На типнву аа маиасгир Студовниу од Са. Саво Шамрка је својеи

ртвом аапвсао, наво иу је Вув по чувешу од иеиог архинандрнта вазао, да ј е
у овој пећинн Исвосвнцв „..,.1агћп1еа11ћив 1ешрог1ћпа Оеог&ц Р е * п т 6 , аНав
Оегпт, вгошИа 1осаЈ[» сосНсев шапивопр1ов в топааЕопо В1ш1ешса оћ т о * ш
ТигсЦио« аа ве аНабон в(.оПао е1Јетвгапо сопаШо 1а цгдет тЈзаК! ТогШаШв
ев1 ео »етроге 1рвитаио^ие 1ур1соп 8. 8аћћао Паттјв регнззе.* Гласник Срп-
свог Ученог Друптва ЕЊ. 40.
о22 РЛДОМНР м. илнк

2Б. Орнице.
Савовска Река изннре у Чемврну. Челенка јој ј е доота р а а -
г р а н а т а и о н д е гдв с е сви т н потоци скувљају налаза се засе-
лак О р н и ц е .
Т о је мали заселак од десетаи куКа, које с у р а а р е ђ в н е по
ј е д н о ј масиввој воси. коју су п о т о ц в , којн састављају Савовску
Р е к у , из Ч е м е р а а издвојнли.
Извора ииа д в а т р и . Најглавннјв је Чесница.
Свуда о к о з а с е о и а налази се шума.
Бачије с у на општннској заједницн у Ржиштима.
Норекло породица:
Г а р е су с т а р а п о р о д и ц а . Д о с е љ е н и с у д а а н о и з Ц р н в Горе.
Славе Сн. Н и к о л у . Има и х 5 куКа. У о в о м з а с е о к у имају и три
куКе Гара, које славв М и т р о а - д а н . З а њнх в е л е д а с у порсклом
о д н е к о г а д о в о д к а у г а р с к у куКу. Овај је п р е з в м е п р и м и о њнно,
ал» ј е с в о ј у с л а в у в а д р ж а о . Одакле ј е б и о п о р е к л о м о в а ј д о в о д а к
не з н а ј у сада.

26. ПОНОри.
Нонорн се налазе у подиожју Ч е м в р н а на таласасто-варав-
њ е н о н аемљишту, где су с в е вуКе на м е ђ у с о б а о м р а е т о ј а њ у од
60—80 м е т а р а погра^ене
З а с е л а к има испусте за стокупо Чемерну. Вачије с у однах
у з а заселак, при д н у Чемерна.
У горњем делу з а с е о к а налазн се неколико плнтких тањн-
р а с т и х вртача, п р е а у ч е н н х х у м у с о м и о б р а с л и х т р а в о м . З б о г овога
ј е (нртача, п о н о р ) . м о ж д а , д о ш л о н имв з а с е о к у .
Порвкло породица:
Грачанци слаае Св. Н и к о л у . Т о ј е најстарнја нородвца у
оаон васеоку.
Бунумире с л а в е Св. Н и к о л у . Д о с а л и л и с е о д н е к у д иа Црве
Горе.
Богавци слане Л у ч и н - д а н . Досољени су од Сјенвце. Старн
с у им б н л и т р г о в ц и .
Зл&ти&и с л а в е Св. Н л и ј у . Д о с е л и л и с е ив З а п о т о ч а у срезу
моравичком.
Н а р о д н о и р е д а њ е к а з у ј е д а Ј О о в д е б и л а н е к а д а е л и к а варош,
али с е ово и н а ч е и и по чсму д р у г о м не м о ж е п о т в р д и т и , ј в р од
какног веКег с т а р о г п а с о љ а н е м а д а н а с никаквих видних трагова.

^»Јоо^с
 ИВАР 623

27. Главоче.
Б а ш п о д н р е с е д л и н о м . која р а з д в а ј а Ђ а и о в о од м а с н в а Че-
мерна налазе се кућв засеова Главоча. З а с е о к с е п о п е о заатно
у висиву и то з а 600 м е т а р а н а д у ш в е м С а а о з с к е Реке. Он с е н
данас налааи у с р е д ш у м е . Има с в е г а 12 к у ћ а . Врло је сточав,
ј е р има д о б р и х п а ш а н л и а а д а , алн ј е о с к у д а н у о р а н и ц и , а н ш т о
је и м а врло ј е ненлодна.
Порекло породица:
Гаре с л а а е Са. Н ц к о д у . О в д е с у д о с е љ е в и о д Г а р а иа О р н и ц а .
Борови&ани с л а в е Св. Ј о в а н а . Д о с е љ е в и с у ив Б о р о в и ћ а под
Голпјом.
Ерооићи олаве Св. Л у к у . Д о с е љ е в и в з Б р с к е о д Голије.
РакиИи с л а в е Св. Н н к о л у . О в д е с у п р е ш л и и з о б л н ж њ е г з а -
сеока Калудре.
Ово је нов заоелав. Њ е г а с у , као ш т о с е в н д и ив горњвх
података о пореклу породице, засновали д о с е љ е н и ц в из околнвх
васелака. Први ј е о к р ч и о о к у ћ н н ц у у овом засеову ђед д а в а ш -
њих Г а р а .

28. Калудра.
Калудра се налазв ниско на девој страни реке Студенице.
В о д у иију с а д в а и з в о р а : К о д В р б е и П с д Селом.
Имања с у по Брду и Боровој Луцн, а шуме: у Крчевивв
и Отачком Брду.
Б а ч и ј е с у око засеова.
Народ прича д а с е овај з а с е д а к аове Калудра с гога што
с у оиде н е к а д а б о р а в и л и к а л у ђ е р н . И с а д се у средини засеока
поанају дуварине од њихових ћелија.
Порекло породица:
Вачкуље с л а в е Св. С и м е у н а . Д о с е л и л н с у с е о в д е и з аасеока
Доца. Има их д в е куће.
Раки&и с л а в е Св. Н и к о л у . О в д е с у с т а р к н ц и и о д а в д е с у с е
раселили по околним засеоцима (Растишту, Главочу в Ржавиј.
Има их 2 куКе.
Јазови&и славе Мнтроз-дан. Доселили се нз Старе Србвје
Има их 1 кућа.
АлексиИч с л а в е Св. Л у в у . Д о с е л и л и с е иа Б в с к у п н ћ а у С т а -
рој Србији.

29. Раотиште.
Р а с т и ш т е ј е у с т р а н и ј е д н е б о ч н е к о с е 1>аконске, која с е ка
југо-западу нружа и з а с е ч е н а ј е доливом Савовске Реке.

^•Јоодрг
624 РЛДОМИР М. ИЛИЋ

Ово ј е ваеелак а б и ј е н о г а т и п а , д о с т а с т о ч а н . И м а д о б р е и о -
п у с т е по Ђ а к о в у ва с т о к у .
Порекло п о р о д и ц а :
ЈуковиАи с л а в е Св. Л у к у . Старинцн с у . Има п х 3 к у ћ е .
Лааавићи славе М и т р о в - д а н . Иста с у п о р о д и ц а с а Л а з о в и -
ћ и м а из К а л у д р е . Има и х I кућа.
РакиКи д о с е љ е н н о д в с т о и м е н е п о р о д н ц е из К а л у д р е .
Д а е д о в и Л и славе М р а т и н - д а н . Д о с е л н л и се вз Ђ а к о в а . Има
их 2 к у ћ е .
Алекси&и д о с е л и л и с е о в д е ив К а л у д р е п р е 40 г о д и н а .
И овај ј е засвлак нов по п о с т а н к у . З а с н о а а л и с у га већином
о д с е љ е н и ц и иа с у с е д н в х васелака.
Старнна нема никаквих.

30. С е л и ш т е .
С е л и ш т е ј е мали з а о е л а к о д д в а н а е с т кућа, које с у подвг-
н у т е п о с т р м о ј с т р а н и ј е д н е ђаковоке косе.
З а овај с е аасвлак вна д а с у га з а о в о в а л н д о с е љ е н н ц и иа
Ђ а к о в а , крчећи гору.
Порекло породица:
Л а в д о в и Л и (Јовнчнћи) славе М р а т и н - д а н . Ј е д н а с у породица
са Павловипима нв Ђ а к о в а , од куда су се и доселили. Има ах
6 кућа.
Сгепоеи*Ји с л а в е Св. С т е в а н а , прешлм о в д е ив Ђ а к о в а . Има
их 6 кућа.

31. Р а д а ц и .
Радаци с е н а л а з е између Ђ а к о в а а Селишта на в и с и н и ол
700 метара.
Има о в е г а с е д а м к у ћ а , које с у ое збилв о к о ј е д н о г извора
н с в е п р в л а д а ј у ј е д н о ј нстој п о р о д в ц и Р&д&цима. Р а д а ц в славе
Св. С т е в а н а . С т а р и н ц и с у .

32. Ђ а к о в о .
Н а ј у г о - з а п а д н о ј с т р а н и ва 300 м е т а р а н с п о д главног гре-
б е н а Ђ а к о в а ва врло велнком п р о с т о р у , а н а веколнким подесним
местима, р а с п о р е ђ е н е с у н е к о л и к е г р у а е к у ћ а , које састављају
Ђ а к о в о . Свака ова г р у п а т о л и к о ј е с а м о с т а л н а и о д о с т а л и х тако
н н д н о и з д в о ј е н а д а би с е п о т п у н о за з а с е б а н з а с е л а к могла с м в -
т р а т н . А ш т о то н н ј е о в д е с л у ч а ј г л а в н н јв у а р о к , ш т о с у с а е
о в е г р у л е н а с е љ е н е г о т о в о ј е д н о м н с т о м с а м о р а з р о ђ е н о м по-
родицои.

си.у^ооц1е
 ИВАР 625

И ове г р у п е сељаци з о в у з а е е о ц и м а , с а м о о в л е ова реч не

а в а ч н з а с е л а к у ш в р е м с м и с л у т . ј . мало с е л о , веК з а с е л а к у у ж е м
смислу т.ј. део села.
Ђавово је разбнјено у ове з а с е о к е : Крижевац, Сретеж, Вр-
таче Н а Водоводама, ПачаврнКе, Стрмоглавицу и Г о в е ђ у .
У Криже&цу, С р е т е ж у и В о д о в а д а м а о у ПавловиКи. У Пача-
врвКима с у В о г о ј е в н К и . У В р т а ч а м а с у ЧуљовиКн (ПавловиКи). У
С т р м о г л а в и ц и с у : ДуловнКи и КароввКи (обе с у о д ПавлоавКа). У
ГовеГ)ОЈ с у СтојиКи:
Порекло породвца:
ПавловиКи (ДуловиКи, КаровиКи, ЧуљоииКи) с л а в е Мратив-
д а в . Стара и м п о г о љ у д н а п о р о д и ц а р а с е љ е н а је по многим засе-
о ц и м а у о к о л в н и . О в д е с е д а в н о д о с е л в л а из Ц р н е Горе.
Богојевићи слава Св. Ј о и а н а . Досељенн из с е л а Шекулара.
Ј е д а н од њ и х о в и х п р е д а к а б и о ј е киез и з в а о сс Симо Пачавра.
П о т о м е нм с е и заселак назове ПачанриКи.
Сгојипи славе Св. Николу. Стара породица.
Има ј е д н о старо гробље, које а о в у Џиновско Гробље. По
гробовима се налази просто нетесано н а м е њ е веКих дименанја,
гото&о у т о н у л о у з е м љ у . О в о о е г р о б љ е в а л а з и у а а с е о к у Стрмо-
главицн, н а м е с т у к о ј е с е з о в е : Пвскавице.

Подумирева кметија
33. П о л у м и р .
Полумир с е налазн на левој обалв Ибра ввсоко у стравана
долаие.
У овом засеоку в о д у пију с п о т о к а в н е к о л и к о изаора.
Поједина м е с т а у пољу имају овв наавве: Равне Ливаде,
Велика Њива, Јвсик, Парлог, Л у к е , Јагњвло, Горњн и Д о њ и До-
л о в и , Металица, Колевка, Осоје, Бачнште, Старо Село, Витлик,
Полумир с е пс тнпу највише приближује седима аласиаскога
типа.
Т о ј е заселак састввљен ив иеколико г р у п а куКа, меКу собом
р а а и а к н у т и х , д о к с у в у ћ е у тим г р у п а м а а б и ј е н е .
Ове поједине г р у п е куКа вову крајевима, а в з а с е о ц н м а и
њ и х н м а о с а м : Т о с у : Л у к е , Г о р њ и и Д о њ и Д о л о в и , Старо Село,
Ј а г њ и л о , ПаКарша, Трњаци в Кринача.
У Јунама су ове п о р о д н ц е : МнлетаКи, К о в а ч е в в К в , ЈојиКи,
ПетковнКв и БлагојевнКв.
У Горњим Долоаима су: МатвовиКи, БиниКи и Т о ш и К и .
МНОГГАФСКН ЗВОРПНК. КЊ. VI. 40
 РЛДОМВГ М . ндил

У Доњим Доловима с у : Ћировићн, Тошићи и Радичевнћн.

У Старом Селу су: Кошани и Гаре.
У Ја'њилу су: Кошани.
У Трњацима с у : Кошаии и Здрввковићи.
У Кривачи с у : Тошићи.
У На&арши су : Вукајловнћи, Степовнћн и Божићн.
Порекло породица:
Вук&јлови&и с л а в е Св. М о ј с и л а . И м а их 4 к у ћ е . С т а р а а о -
родица.
Милети&и с л а в е Св. Арпнг^ела. Има их 4 куКе. Стара ао~
родица.
ЋировиКи слане Ђур1,нц. Има их 3 к у ћ е . Стара породица.
Петкови&и с л а в е Св. Н в к о л у . Има ик 6 к у ћ а . С т а р а п о р о в п ц а .
Ков&чееи&и славе Св. Н и к о л у . Има вх 3 куће Стара по-
родица.
Каш&ни славе Петков-дан. Има н х 7 к у ћ а . Д о о е л и л и с е о в д е
из Чечине у орезу мораввчвом.
Влагојеви&и славе Петров-дав. Има и х 3 ку!>е. Д о с е л и л и с е
и з Бзовнка, у с р е з у студеничком.
МлтовиИи с л а в е Св. Ј о в а в а . Има их 1 иућа. Доселили с с нз
Б р е з о в е (срез жички).
Јоји&и славе Ђурђиц. Доселили с е нз Ш а р п е љ а (село вод
Рашке).
ПајовиИи с л а в е Св. Ј о в а н а . Има и х I к у ћ а . Д о с е л н л и с е из
В у к о ш а на околине варошн Вучптрна. Прво ј е отац ове поро-
двце служио у Куршумлији и ио другим местима, па се овде
аауставио и нриаетпо.
З д р а е к о е и Л и славе Св. Алнмпија. Има и х ( куна, Доселнлв
с е ва Брееиика (ааселак ии п л а в п н и Ђ а к о и у ) . Ина н х н у По-
норвма.
Степовипи славе Св. С т е в а и а . Њ и х о в се отац приветно на
села Ђакова у Полуммр.
Тоиш&и с л а в е А р а н ђ е л о в - д а н . П р и п у а из К а м е њ а и а .
Р&дичеви&и с л а в е Св. Тгирила. П р н з е т а к и з Бороваца.
Г а р е с л а н е Св. Н и к о л у . П р и в е т а к о д Г а р а в з Главоча.
У к р а ј у П а ћ а р ш и н з н а д п о л у м и р с к е м е х а н е има ј е д а н с т а р и
г р о б . Т у ј е , в е л е , с а р а њ е н а н е к а И а ћ а р а . Н е з н а ј у ко ј е т о П а -
ћара н шта је. И о в о је старо васеље, поред осталог ово утвр-
ђује и један податак из а о ч е т к а 18. в е к а . Н а в Саг(е УОП с 5 е т
К о п ј ^ г е ј с п 8 е г \ ј е п и.з. V / . * на в р е и е н а ^аустрнјске о к у п а ц и ј е ии
1718 г. забележено је ово с е л о : Р о И о т Ј г са с и г н а т у р о м аа на-

^»Јоо^с
 ИВАР 627

с е љ е в а с е л а [ООг/ег ђетеоКп*). Оеим н>ега а а б е л е ж е и а с у в з овог

краја још ова места: МапкЦмЈсћ с а с н г а а т у р о м аа Сав(е)1 о а а г
8сћ1бвзег, т о ј е М а г л и ч ; Сгеггла В . (Чемерно); МИапо (Милавџа)
с е л о ; Р а о т н ; (Бзоввк) с е л о ; ЕисЈпо ( Р у д н о ) с е л о ; Ро11аа1 (Плешвн)
с е л о ; БеасћЈтл-о (Дежвва) оело; С о р р о т р Вегјг. (Копаоннк); N0»!
В а г а г ( Н о в н П а з а р ) с а с и г н а т у р о м аа в а р о ш (Ра1аакеп). Нланине
су престављене методом кртнчњака.

Градачва кметија
34. Крушевица.
Крушевица се налази на левој странв реке Крушевнца,
по Чвчином Брду.
П о р е д т е к у ћ е воде п и ј у н и з в о р с к у воду оа н в в о р а : Стрн-
чевпа, Улнце и Грознвчавице.
Поједина и е с т а у п о љ у в о о е ове а а з и в е : Поље, Клековац,
Гуваиште, Бачиште, Јованица, Улнца.
Ш у м е с у у Чичином Брду н Збнраћн. Имања су им рао-
турена. Куће су у груиицама, с а м о ј е п о која, која се налани
п р н к р а ј у , п р с л а у с т р а н у . О в е г р у п е к у ћ а ч и н е к р а ј о в е (џемате)
о в о г засеока. То су:
Л а м е г и н а : Јоковићи 4 к.
Клековац: М а к с о в и ћ и 3 к.
У П о г о к у : Максовићи 2 к.
Лодосојци : БОШКОВИКИ 3 к.
ПантовиКи: Л а н т о в и ћ н 5 к.
У Реци: Ј а њ о в в ћ и 3 к.
Иише Пољл: Бошковнћи 5 к.
З а с е о к ј е о в а ј , п р и ч а с е , д о б и о име п о Т у р ч н в у К р у ш к у , к о ј н
|е н е к а д а овде д р ж а о спахнлук.
Порекло породица:

Максовики с л а в е Св. С т е в а н а . С т а р и н ц в су.

ПлнтовиИи с л а в е Св. Ј о в а н а . Старинци су.
Бошкови&и с л а в е Св. С т е в а н а . Д о с е л и л и с у и з К о р в т а ( с е л о
у С т а р о ј Србији), н о п р в о с у били у Р у д н у па с е о д а т л е д о с е л и л и
у К р у ш е в и ц у на в е п о з н а т и х узрока.
ЈоковиКи славе Сз. Ј о в а н а . Д о с е л н л и с е н з М а л е ш е в а (срев
с т у д е и и ч к н ) . Ј е д н а с у п о р о д и ц а с Ј о в а н о в и ћ и м а из Сријемче.
Једно место зову Колибиште, т у с у им, веле, р а н и ј е б и л е
колибе за стоку.
40-
628 РЛДОМИГ М. ИЛИЋ

ЗН. СриЈенча.
Сријемча св налаав на ј у г о - а а п а д н и м страиама Трештеаца
н Раокрсннца.
Извори с у : Код Корита и Топлик.
Назнвн у нољу: У Борју, Оглавак, У В р д у , П о д Главвцом,
У Равви.
Ш у м е с у : Говеђа Главица, О о р е д а к , М а т к о в с к а Главиоа.
Исиусти су у Вуковијкма и Трештвнцу.
У овом с е васеоку с у с р е ћ е м о с а ј е д н о м врло занимљивом
п о ј а в о м . Онде с е на име јавља а г р у п н с а н о с т и н а њ а . Све имањс
ј е д н о г д о м а — п о р о д и ц е — а г р у п и с а н о ј е нод ку&а'), те ј е н тнп
о в о г засеока разбијенији него код осталих заселака у околиив.
Д в о р и ш т к с у н е о г р а ђ е н а . Стоку д р ж е н а имањнма о к о к у ћ а . В а -
чија вемају.
Порекло п о р о д и ц а :
М&тнови&и с л а в е С в . П е т к у . Има и х 10 к у ћ а . Доселилн се
иа П а в л и ћ а н а у Старој С р б и ј п прв (50 г о д и в а .
Зовановићи с л а в е Св. Ј о в а н а . Има и х 8 к у ћ а . Д о с е л и л и с е
иа М а л е ш е в а с р е з с т у д е в и ч к и .
Има д в а с т а р а х р н т ћ а н с к а гробља.

36. Малешево.
М з л е ш е в о ј е мали з а с е л а к који има с а м о 4 к у ћ е . Н а л а з а се
у с т р м о ј с т р а н и б р д а Л о к в е . У њ е м у с у с а д а БашновиГш. Ово ]е
с т а р а п о р о д и ц а , с л а в и Св. Л у к у . Ј е д а и д е о о д о в е п о р о д и ц е о д -
с е л и о с е у звселак Г л а д н н ц е к о д У ш ћ в .

37. Котразка.
Оиај ј е ааоелак у д а љ е н о д Г р а д ц а , с којим ч в в н ј е д н у кме~
тију, читав сахат н налази се по странама Локве.
Сељави о в о г а а с е о к а пију воду са нзвора: Бунара, Малог
Потока и Стублине.
Н а з и в и у н о љ у : Џамијв, Ставовиштв, Д о л и н а , Страна,
У К о т р а ж и с е могу иадвојитн д в а к р а ј а : Чорби&и и Р&до-
виКи. Овв с у крајеви мало ј е д а в о д д р у г о г и з о л о в а н и , а к у к е с у
з б и ј е н е у блиау и б е з о г р а К е в о г д в о р а .
Порввло вородица:

') 0 овоме вндв внве у оделчу ва стр. 569.: Об*«** Сввјит,

 НВЛР 629

ЧорбиЛи су стара нороднца н јако распроотрањена у аасе-

о ц и н а о в о г а к р а ј а . В е л е д а с у с т а р н и о м н е г д е иа С т а р е Србије с
ц р н о г о р о к е г р а н и ц е . Славе Св. Н и к о л у . И и а н х с в е г а 5 кућа.
Радови&и с у с е о в д е д а в в о д о с е л н л и . С а д нм с е в а с в е т р о -
двло шесто колено од досељења. 0 свомс досељењу знају ово:
Ј е д а н о д ЧорбиКа, к о ј н ј е б и о у д о в а ц , путујући а о трговивн еа
Нови Нкзар, оретве јадву ж е н у , која је у варучју нооала мало
д в т е . Ж е н а с е д о п а д н е ЧорбиКу те је у п н т а о д а к л е ј е . Она м у о д -
говори д а је удовица в д а је од Мојстара. Он ј е п о в е д е собом
с в о ј о ј куКи, ожени с е њоме, а и њ е н о дете, коме ј е било вме
Р а д е , у в м е у с в о ј у куКу и о д р ж и га. Од о в о г а Рвда с у данашњи
Рвдовнћн. Има и х 4 к у ћ е . Славе Св. А р а и ћ е л а .

38. Градац.
Кров о р е д о в о г а з а с е о к а т е ч е једном швром долинон Кру-
шевичка Река, у коју се о р и д н у з а с е о к а с д е с н е стране улива
В р в е в и ц а илн Градачка Река. С о б е страве Крушевичке Реке в
В р в е н и ц е , к по б р д и м а : Лаву, Б о р ј у и Г л о г о в а к у , налазе се гра-
дачке куће.
Воду пију о р е в а в иавора. Изворн о у : Бубан, У Потоку,
С т у д е н а В о д а и т. д .
П о ј е л и н а м е с т а у п о љ у и м а ј у о в е наниве : Л н в а д а , Ч о р б н ћ о к о
П о љ е , Лав, В р т а ч а , У Г л о г о в а к у , К р с т и К , Ч у к а р а , Г л а в н ч и ц а , Л о к в а .
Шуме с у у местима: Борју, Локвн н Остром Врху.
Г р а д а ц је састављев вв н е к о л и к о г р у п а к у ћ а . Т е с у групе:
Чорбићн, Поток, Главица, Г р а д а ц и Арсовнћв,
Б а ч н ј е с у п о б р д у и з н а д к у ћ а , но в е много д а л е к о .
У овом з а с е о к у и м а в в е к о л в к о ч а т м а р в с а внсоким дашчв-
ннм хровом.
Порекло породица:
БаруџиСи с л а в е . Св. С т е в а н а . С т а р а н о р о д и ц а . Има н х о в д е
3 куКо. С њнма с у ј е д н а п о р о д и ц а и Ј о в а н о в и Л и , који оу иадво-
ј е в и у џ е н а т у Г л а в н ц и . И м а нх 4 куће.
АрсовиАи с л а в е Ђ у р К и ц . С т а р н н ц и с у . И н а их 4 к у ћ е .
Бубрсгови/1и славе Ђ у р ћ и ц . Стариицн с у . Има их 3 к у ћ е .
Јадолежи слвве Св. П е т к у . Доселили с у с е нз Тушимље у
С т а р о ј Србији, а и з з а с е о к а Б с к о в е . Има в х 2 к у ћ е .
Шеговићи с л а в е Св. Л у к у . Д о с е л и л и се иа Г о л и ц а у С т а р о ј
С р б и ј в . Има в х 6 к у ћ а .
ЧорбиАи о л а в е Св. Н и к о л у . О њ и н у п о р е к л у аиди в е т у п о -
роднцу у аасеоку К о т р а ж и . Има и х 9 к у ћ а .
630 г л д о м н р м. илв*а

Р а к о в п А и с д а в е Св. Н и к о д у . Д о с е л в л в с е 83 К р њ и н а у Ста-
рој Србији. Има н х д в е куКе.
Клечаци (РадопановиКиј слвве Св. Н в к о л у . Д о с е љ е н и вз К р -
њ в н а у Старој С р б и ј н к а о и РаковиКи.
БелчевиЛи олаве Св. Н и в о л у . Ј е д н а оу п о р о д и ц а с Ч о р б н -
Кнма. Има их с а м о ј е д н а куКа.
Р&дивајеви&и славе П е т к о в - д а н . Доселили с е в з Чечине у
моравнчком о р е з у . И н а их 3 куКе.
Вулови&и славе Лучин-дан. Д о в о д а к с УшКа. Има их с а м о
ј е д н а куКа.
ГрковиКи славе Св. Ј о в а н а . Д о в о д а к из Ч е ч и н е у с р е з у н о -
равичком. Има их само ј е д н а куКа.
Г р а д а ц ј е ч у в е в с а с в о ј е с т а р е ц р к в е , з а д у ж б в в е краљнце
Ј е л е н е , м а т с р е с р п с и и х краљева Д р а г у т и н а и Мнлутина, коју смо
м в в а о р е д (у о п ш т е м д е л у о в о г а рада) о п н с а л и . А о в д е д а с п о -
менемо још само о н о :
К а д с е иде п у т е м ив Градачке Р е к е ка ц р к в и н а л а з н се с
л е в е с т р а н е п у т а ј е д н а велика о т е в а , која ј е висока д о 2 * 5 0 т . ,
а ш и р о к а 2 ш . У њој ј е с г о р њ е с т р а н е у т е с а н а ј е д н а р у о а , д у -
бока око пола метра. У д у ж н н у се а р у ж а у п р а в ц у з а п а д - и с т о к .
У аоточвом је крају нешто у ж а , а а р е м а з а п а д у се поступво
ш и р и . Д у г а ј е и ш н р о к а т о л и к о д а б и в в в с о в ч о в е к у њу и о -
г а о л е п о леКи. Сељацн о в у с т е н у з о в у г р о б н а ц а , а о н е а в а ј у чнја
ј е . Д а н н ј е о в д е п р о в о д л о у с р е д њ е н в е к у с в о ј ж и в о т какав
српски валуђер иооооиик — аскет?

Заревсва вметија
39. З а р е в о .
З в р е в о с е налави п о с т р а н а н а Гњнвца в Голога Брда, ва
л е в о ј с т р а н и З а р в в с к о г Потока,
В о д у пију са извора Г а л о ж ђ а .
Ш у м е с е н а л а з е по о в и н м е с т и м а : у Г њ и в ц у , к о д Гранчице,
у Г а л о ж К и , у ЗарвКнма.
У З а р е а у ж и в и с в е г а ј е д н а п о р о д и ц а , т о с у Вуј&нци (имаЈу
ј о ш и ова презимеаа: АкоовиКи, НиколиКв, ЂоровиКн, Мнда-
киКн) с л а в е Св. Ј о в а н а . Свега и х и м а о в д е 23 куКе. О в о ј е с т а р а
п о р о д и ц а . В и ш е о њеном пореклу в н д и у о п и с у Г о р њ е Б р в е н и ц е .
код породпце АвдријаниКа.
У м е с т у Ш а р а м а има ј е л н о о б и ч н о с т а р о гроб.ге.
 НБАР

Зна се у народу да је овуда ишао у време Турака стари

пааарски пут. Сад ое тнм п у т е м иде у маиастпр Студеницу.

40. Радочевци.

Радочеаци се налаае на о б е м а странама Радочевачког По-

тока, у страни к о с а : Ш а р а (с л е в е с т р а н е ) и Дубочнна (с де-
сне страпе).
Воду пију са иавора: Под Шарама, Илиног Потока и Ј е -
лине Воде.
Поједнна места у пољу н о с е оае пазиве: У Реци, Лпвада,
У Долу, За Брдом, У Осоју, К о д Б а ч и ј е , К о д Б у к в е и т. д .
М е с т а г д е с у ш у м е н о с е о в е н а з н в е : У О с о ј у , Белопача, Б а к -
чиве, Борје.
Д о пре 15 г о д и н а с у у Б а ч и ш т у на з а ј о д н н ч к о ј земљи б и л е
бачаје, али ј е у то д о б а вемља иадељена и сад ту више нема
бачнја.
Порекло породица:
Медвроаи&и (Коловићи, Саалоанћи) славе Митров-дан. До-
селили с е о д М е д а р о н и ћ а ив о б л и ж њ е г аасеока Бечвара. Један
д а о о д о в е п о р о д н ц е о д с е л а о с е у с е л о Д е д н н ц е код К у р ш у м л н ј е .
Само ј е о в о досељење овде нз Б е ч в а р а бнло давно и данашњи
н а р а ш т а ј не зна кад ј е било. М е д а р а овде с а д а и и а 7 кућа.

41. Чешљари.
Чешљари с у у странн б р д а Косовца.
Воду п и ј у са и а в о р а : В о д и ц е и Д р п ј е њ а .
П о ј е д и н а и е с т а у п о љ у н о с е ове и а з и в е : Поље, У Д о л у . П о -
ток, Т у р с к о Г у в н о , Б а р а н К о д Борјанке.
Шуме су у Косовцу и Борју.
Порекло породица:
СпковиАи славе Св. Стевана. Старв су породнца. Нма их
3 куће.
Јањови&и с л а в е Св. Ј о в а н а . Стара п о р о д и ц а . Има и х 3 к у ћ е .
Милованови&и (Симоввћи^ с л а а е Св. Стевана. Стара с у по-
родица. Има и х 3 к у ћ е .
МојсиловиКи су замрлн.

42. Двориште.

У Д в о р и ш т у с у о н е г а две к у ћ е , које се налаае у с т р а н и Дао-

р и ш к о г П о т о к а . В о д у пију с а и з в о р а С т у б л и н е . Обе ове куће при-
632 РАДОМНР м. илит.

падају и о р о д и ц и МилоаановиИа !Дамњавовића). Ова п о р о д и ц а славн

Св. Ј о в а н а в д о с е љ е н а ј е п о о д а в н о из . Т у ш и м љ е у Старој С р -
бији. В и д и и с т у п о р о д и ц у у Р в а т и м а .

43. Доњи Градац.

Д о њ и Г р а д а ц налази с е в а л е в о ј с т р а в и Б р в е н н ц е , и с п о д
з а с е о к а З а р е в а . Т у ј е о с а м куКа Николи&а (Весовића). Ово је
врло о т а р а п о р о д и ц а и аа њ у с е н е з н а ни к а д ј е ин о д а к л е ј е
досељена.

4-4. Бечвари.
Б е ч в а р и с е налазе и о с т р а н а м а д в а била, која с е о д Т р е ш -
т е н ц а о д в а ј а ј у а ноја с у меКу с о б о м р а з д в о ј е н а ј е д н о м ј а р у г о м ,
којом тече Бечварскв Поток.
Пију воду с а ових нзвора: Бубана, Извора у Страни, Под
В и с о к и м Б р д о м , а в е к и пију и т е в у ћ и ц у с п о т о к а .
П о ј е д н н а места у б е ч в а р с к о м пољу н о с е о в е и а з и в е : Ш а р а н ,
К о д Смрчс, У Падииама, У Р а в н и , У Б р д у , Велика Њ и в а .
Ш у м е су у Високом Брду, у Борју, у Осредку, испод Мир-
кове Ливаде.
Порскло породвца:
Легрови&и с л а в е М и т р о в - д а н . Ј е д н а с у п о р о д и ц а с М е д а -
рима из Р а д о ч е в а ц а . С т а р о им ј е п р с з и м е М е д а р и а јога с е п р е -
з и в а ј у и Величкоаи&и, Перови&и, Минови&и Има вх о в е г а 7 иуКа
Милошеаи&и славе М и т р о в - д а н а п р и с л у ж у ј у Св. Ј о в а н а
Овај М и л о ш е в н ћ д о ш а о ј е п р е 10 г о д и н а в з а а с е о в а К а м е н с к е
(срез с т у д е н и ч к в ) као п р п п у з у ј е д н у м е д а р с к у в у К у , и о д т а д а
с в о ј у олаву п р н с л у ж у ј е а ж е н н н у с л а в и .

Бинићска вметија

4Б. Бинићи.
Бннићи с е налазе на ј е д в о м с е р п е н т и н с к о м п л а т о у и з а х з а -
тају велики простор. Овај с е плато з с в е Бинићско Поље и има
а п с о л у т н у в и с и н у преко 1000 м е т а р а . Из р а в н и о в о г а поља днжу
с е неколнка узввгоења, као: Јеселевица (на с е к ц и ј и спецнјалне
к а р т е п о г р е ш н о Ј а с е л о в и ц а ) , Кукаљ, в д р . и имају в л о и в у нешто
већу о д 1100 метара.
 ВВАР 633

Кроз БиниКе т е к у п о т о п и ; Плакаоница н Братељниац, који

с у удубнди своја корвта по 140 нетара.
Воду пију с а и з в о р а : К о д Р а д а к а , К о д Т о н о в в К а , Цветовца,
К о м б а р ј а , В а њ е , В и с о к о г Т о ч к а (1 = 8" С ) .

Н а з и в в у под>у: Б и н в К с к о П о љ е , П е т р о в и ц а , Р а в а ш , Д о , На-
б р ш т а к , Плоча. Р у д н ш т е , Расадник, Конилиште, Комбарје.
Заједннчка оеоска шуна налази с е у Јабучју, а општинска
у Бнсер Води.
Породице Радацн н ТоиовнКн инају ваједничка, неподељена
инања и то Т о н о в и К и у Прдошљевцу н Внјулана а Радацн у
Друму.
И а в о с у куКе врло ј а к о а г р у п и с а н е ипак с е у з а с е о к у м о г у
и з д в о ј и т и трн з а с е б н е г о м н л е : Р а д а м и , Пенде н Томоеи&и.
Бачвје су у БнннКском Пољу.
Свака, г о т о в о , куКа и н а и м а њ а у м о р а в и ч к о м с р е з у (по К о -
рнтннку и Остатијв). Т а м о с у им п о г л а в к т о л и в а д а , ређе њиве.
По ј е д а н д е о п о р о д и ц е проводи тано лето с а стоком.
Порекло породица:
Р а д а ц и славе Сн. Стевана. Стара п о р о д и ц а . Има их 2 куК и

Жиениви&и с л а в е Св. С т е а а н а . Стара п о р о д и ц а . Има нх 6 куКа.

ТомовиКи с л а в е Св. Ј о в а в а . С т а р а п о р о д и ц а . Има и х 4 куКе.
Ненде с л а в е Св. Ј о в а н а . Четнри су колеаа о в д е роКена а
п е т о ое д о с е л и л о о д н е к у л а нв Старе Србије. Има их 10 куКа.
Љубччи&и славе АранКелов-дав. Доселилн с е нз Ж е љ е з н и ц е
!среа с т у д е н и ч к н ) . Има их 3 вуКе.
Млађови&и (Врдоглнје) славе Св. В р а ч в в е . Доселили су се
из Т а д е њ а ( с р е з о т у д е н и ч к и ) . Има и х 2 куКе.
Врнди&и с л а в е Св. Н н к о л у . Не знају одакле с у с е доселнли.
Има н х 3 куКе.
Н е р о д прича д а с у овде живели п р в о неки Грци, па кад ј е
ј е д н е г о д п в е о Св. Илијн пао велвкв саег, ови забоду рало у
аенљу и о д у и з БипиКа н а к у д далеко.
И н а и ј е д н о старо гробље с а велнкнн надгробним плочама.
у гробљу се распозвају н темељи о д неке с т а р е цркве.
У месту Р у д и ш т у у а т а р у з а с е о к а БнниКа ваКеиа ј е некада
р у д а . Има с т а р е з г у р е . И у потоку Плакаоинци нађе се по нало
старе з г у р е , коју овај поток доносв вз атара Остатвје. Пла-
каоввца, иарод п р и ч а , и име н о с н п о томе што се у њој пла-
кала руда.
634 РАДОМИР М. ИЛИИ

46. Риљин-до.
Риљии-до се налази с о б е стране јаруге Риљиалолског По-
т о к а и то у с т р а н а м а Ј а в к о в о г Б р д а и Ј е с е л е е н ц е .
Иввори с у : Б у н а р , Под Дејоавћском Кућом в д р .
Навиви у п о љ у : Р о с в о , З а б е о , Б в л о ч а , Рааан.
Ш у м е с у у З б и р а ћ и в Забвљв.
Бачије с у у Белоча.
Н а ј в е ћ а је з а д р у г а Б у к а р а , и м а у к у ћ и 30 чељада.
Порекло нородвца:
Бук&ре славе Св. Ј о в а н а . Овде б о р а в е о д вајкада. Има атс
6 кућа.
БалтиИи (Дејовнћи) с л а в е Св. А в д р н ј у . Д о с е л и л и с е ив З а -
сада (у с р е а у с т у д е в и ч к о м ј . Има их 2 куће.
П о о о в и & и (Марићи) с л а н е Са. П е т к у . Д о о е л и л н с е и з Чечине
(у с р е з у м о р а в н ч к о и ) . Има и х 5 вућа.

47. Грабовии.
Грабовик с е налази у странн Крајњег Брла и з а х в а т а врло
мало цростора.
У овом з а с е о к у има с в е г а ј е д а н а н а т в и ј и навор и з о в е с е Б о д а .
Заједнвчка шума налазв се у Крајњем Брду.
Бачије с у о д м а х ивнад к у ћ а , о в е т п о К р а ј њ е м Брду.
Порекло породица:
Бубаје славе Ђ у р ћ н ц . Врло стара породица. Има и х 6 кућа.

48. Рокана.
Р ж а н а се аалазв у страни под Висер Водом.
Извори с у : Поток в Преодв.
П о ј е д в н а м е с т а у пољу нмају ове назвве: Раван, Вељача,
С п а с о в а ц , Г а ј , Виља К о л а , Ливада код Старе Цркве, Дубље.
Ш у м а ј е у Б и с е р Води,. Гају и Равни.
Бачије с у по Внљим Колима.
Норекло породица:
Нестороои&и с л а в е Св. Ј о в а в а . С т а р а п о р о д и ц а . И и а н х 4 куће.
Мили&и слане Св. Ј о в а н а . Стара п о р о д н ц а . Има их 2 куће.
А&ничиИи с л а в е Св. С т е в а н а . С т а р а п о р о л и ц а . Има н х еала
само ј е д н а кућа.

РакиИи с л а в е Св. Н в к о л у . Д о с е л и л и с е в з Р а с т в ш т а (заселак

под Ђаковом у срезу с т у д е н и ч к о м ) . Има и х 2 к у ћ е .
 ИВЛР

У м е с т у , к о ј е с е з о в е Д у б љ е има ј е д в о с т а р о г р о б љ е и т р а -
говв од неке отаре цркве.

49. Јаблановик.
Јаблановнк се иалази под Дубљем.
Има свега један вааор, који с е зове Ивовак.
У пољу с у ови н а з и в и : Јаблаиовик, Седлатица, Раввиштв,
Шуме су: у Заравњу, Дедивом Долу, Лнвчивана. Све о у
шуме сеоске.
Б а ч в ј е с у по Ј а б л а н о в и к у . Трла су вснод засеока ва њи-
вама н лввадама.
Порекло породнца:
МатовиЛи (ЗдрааковиКи) с л а в е Св. С т е а а в а . Д о с е л н д в св нз
К о р и т а у С т а р о ј С р б и ј и . Има их 8 кућа.
Кров о в а ј ј е а а с е л а к ишао у турско доба стари пазарскв
п у т . М е о т и м и ц е и с а д вма о ч у в а н е к а л д р м е .

80. Луве.
Дуке с е налазе под Ржавском Равнн, ово Лучке Реке.
И з в о р и с у : О р а ш ј е , д р у г и х н е м а , ввћ пију твкућицу.
Нааиви у п о љ у : П е ј и п - д о и Њ п в е .
Шума је у Заравњу.
Б а ч н ј е с у око кућа.
Порекло породнца:
КотуровиАи с л а в е Св. Л а з а р а . Стара п о р о д и ц а . Има и х 6 кућа.

Побрђсва вметија
51. Побрђе.

П о б р ђ е ое налааи п о и с т о ч в н м с т р а н а м а ј е д в е к о с е , која с е
к л и в а с т о у в у к л а и з м е ћ у П о б р ћ с к о г и Л у к о в и ч к о г П о т о к а . О в а је
к о с а п р в о стрма, а п о с р в д и н и се палази п р о с т р а и а т е р а с а с т а за-
равав, г д е ј е вајаећи д е о кућа. Из о в е о е заравнп о п е т купасто
д а ж у д в а в р х а : Смрк и Б о р о в а Р а в а и . Д р у г и д е о з а с е о к а [3 к у ћ е
Дугалића) одвојно с е с д е с н е страле Побрђског Потока у страни
ј е д в е п л а с е ва којој ј е ааселак Паклење. А ј е д и а к у ћ а Б е љ а к а о д -
селила се н а читав с а х а т о д з а с е о к а с ону страну планине на
општвнску утрину. На двадесет мнвута о д засеока у Луковвчком
П о т о к у , у м е с т у које с е аове Старо Село, и и а о п е т једна нућа
Бељака.
 РАДОМИР м. нлкт.

Воду пнју с А с а н о в ц а , Б а р а и Орегаа.

Шуме у м а љ и м комплексима и м а с а у д а о к о з а с е о к а .
Називи у пољу с у : Блац, С т а р о С е л о , Л у к а ч и в е , Паловина,
Р а в а и ш т а к , ГрнчиКе, Вара, М е т а л и ц а , Бостанигате.
Заселак Побрђе подељеп јо у иеволикп крајева, од којих
сваки п р е д с т а в љ а но ј е д н у абијену г о м и л у куКа, које припадају
ј е д н о ј иотој породици. Гако с е иод Боровом Равни налазе даа
цемата: у ј е д н о м с у две, а у д р у г о м ч в т и р и куКе Ћ о р п а п е К а н
ј е д н а МвлошепиКа, а с е в е р н о о д њих в в д е с е т р и в р а ј а . У прпом
с у девет, у д р у г о м сед&м ц у треКем три куКе Б е љ а к а . Три куће
ДугалпКа с у у Крају Угљевипама и з д н о ј е н е н а д е с в о ј с т р а в н П о -
брђског Потока.
КуКе с у брвњаче кровнном покрнвеве. Н о в м а и д в а шиљака
и ј е д н а куКа н о д Керамидом. Даоришта су, као н свуда, махок
неОграКена.
Имају пмања у баљевачком пољу ва терасама ибарскнм, у
атарима заселака Баљенца и Пискање.
Б а ч н ј е с у нм у Р а д у ш и , К о п ч а р ц у , С р е д њ а к у , С м р в у , Ј е з е р у ,
Саставцима, Чукарини, Зеленвкама, Широком Д о л у , Драшкозинама,
Велнкој Грижаји, РадомприКнма, Татару и Кошаринама.
Порекло нородица:
Бел>аци с л а в е Св. БорК,а. Стара п о р о д и ц а . Има и х 20 куКа.
Ћори&аи&и с л а в е М и т р о в - д а н . Стара п о р о д и ц а . Има и х 5 куКа.
ДугалиАи с л а в е Л а з а р е в у С у б о т у . Д о ш . ш с у о в д е в р в 50 г о -
дина из о б л и ж њ е г з а с е о к а Краља.
Милошеви&и с л а в е Св. Ј о в а н а . Д о с е л н л к с е из васеока Ка-
менске од Студенице манастпра.
Маричићи с л а в е Св. С т е в а и а . Д о в о д а к нв В и о в н ц е (у с р е з у
моравичком) у ј е д н у б е л л ч к у куКу.
Из о в о г с е з а с е о к а о д с е љ а в а ј у п о ј е д и н и у М о р а п у код Краљеаа.
У сеоском гробљу била ј е иека стара црква, која Је сада
преправљена у капелу.

52. Луковив.
Луковичке су куКе п о стрмим странама једног усвог гре-
бона, који опкољавају Луковички Поток н Лесковик.
З б о г врло стрмог нагиба земљвшта куКе с е н в ж у у редове
и а н а т и о с у разреК,еиије но у о к о л н и м засеоцвма.
П р в о с е з а п а ж а ј е д а н т а в а в в и з о д ч е т и р и куКе ЈемуоавКа,
с а д р у г и с а д в е куКе П о к н м и ц а . О с т а л и х пет к у ћ а с у усамљене
п р а с т у р е н е н а по 200 метара меКусобног одетоЈања.

:Р .и.у-Јоо^[е
 ИВАГ 637

Пааива у пољу: Рупчине, Вучи Забео, Језеро, Стрмоглавице,

Суморовац II П р о с е ч е н н ц а .
Б а ч и ј е с у по Б р о т њ а к у , Радушн, Јоаановој Води, Тамном
Доду, Велењској Сечинн, Вељеи Врху.
Порекло породнца:
Покимицв славе Св. А л е к с а н д р а . Стара п о р о д и ц а досељена
п р е 250 г о д и н а и з В а с о ј е а и К а . Има и х 3 куКе.
М л а б е н о е и ^ « с л а в е Св. Ђ о р ђ а . С т а р а п о р о д н ц а . Има их 3 куКа.
Јемуови&и слане Петров-дан. Доселили с е пре 200 година
и а с е л а Ј е м у о в а у С т а р о ј С р б и ј н . Има и х 5 куКа.
У Луконнку нма ј е д и о с т а р о гробље.

53. Грачевине.
Грачевинк с у на ј у ж н о ј отранн Грачевинске Косе, која се
н а з а п а д - с е в е р о - з а п а д од Чупавнце пружа. У Грачевинама је свега
8 куКа, и т о ј е д н а кућа К о ш а н а , и с е д а м куКа Ј е м у о в и ћ а .
Иввори с у : Б у б а н н у Браковицн,
Н а з и в и у пољу: К р у ш е в и ц а , Б р а к о в и ц а , Л е с к о в и к , С т а н к о н и н а .
К у К е с у р а з р е к е н е , а т р н куКе ЈемуовиКа одвојене су 10
и н н у т и о д з а с е о к а у м е с т у званом Кула.
Порекло породнца:

Јемуови&и славе Петров-даи. 0 и о р е к л у ове п о р о д и ц е аиди

н а п р е д о п и с з а с е о к а Л у к о н и к а . У Г р а ч е а и н а м а и х ј е 7 куКа.
Кошани с л а в е Си. П е т к у . Досељени су из Чечине у мора-
вичком с р е з у . Има н х о в д е I куКа.

54. Паклење.
П а к л е њ е с е налазн па д е с н о ј с т р а н и ПобрКског Потока. У
овом се аасеоку запажају три г р у п е куКа. У ј е д н о ј с у двв куКе
ЕкиКа и т р и куКе В у ј и К а , у д р у г о ј с у г р и куКе МиловановвКа.
Т о је Старо Паклење. И у треКој с у г р у п и т р и куКе ПеришиКа.
О в а треКа г р у п а је н а ј и з о л о в а н и ј а и аоне се Лужница. Осим
т о г а налази с е по једиа у с а м љ е н а куКа Вујанаца в СтаиичиКа.
С т а н и ч и К а куКа ј е п о д Т а т а р В р д о м .

Извори су: Б у б а н , Леска, Стара Корпта, Татар В о д а , Пантовац.

Називи у п о љ у : Равав и Татар Брдо.
Поревло породица:
Еки&и с л а в е Св. Н и к о л у . С т а р а породнца.
Вуји&и с л а в е Св. Н и к о л у . С т а р а породнца.
638 РЛДОМИР н. илик

СтевановиАи с л а в е Св. С т е а а н а . Д о с е л и л в се нз з а о е о к а Дво-

рншта са српско-турске гравнце.
ПеришиКи с л е в е Са. Ј о в а н а . Доселилн су ое иа Вионице.
Милаванави&ч славе Св. М р а т у . Д о с е л и л и с е п р е 50 годвва
из Ц р в е Горе.
БожиА је дошао у кућу Перишнћкма. Пореклом је из Р у д н а .
СтаничиЛи славе Св. Ј о в а н а . Доселилн су с е иа Б е о ц а (у
среву студевичкон).
Вујлнци с л а в е Св. Ј о в а в а . Досељевици су оале нв Зарева.
У Паклењу, у несту званон Лужница, у г р о б љ у и н а ј у аш-
д и н е о д с т а р е ц р и в е . Оаа ј е црква и о р у ш е н а и б и л а ј е з а т р п а в а
земљом. П р е д в е г о д и в е р а с к о п а л и с у оељаци т е м е љ н откопали
нспод патоса цркве један п р о с т о р као п о д р у м . Овај је нростор
у к о п а н у ввмљу в о з и д а н ј е н а с в о д . С т р а в е с у о д к а н е в а а свод
о д ц р в е в е , ш и р о к е цигље. Ц и [ љ а ј е д у г а 30 см., ш н р о к а 24 с м . а
танка је.

5Б. Ч у п а в и ц е .
У о в о н су з а с е о к у с в е г а т р и к у ћ о . н а м в ш т е н е на ј у г о - и с т о ч -
н о ј страии ј е д н е капе над Ј а р а н с к и м П о т о к о м . Овај ј е ааселак од
о с т а л и х о к о л н и х у д а љ е н око 2 к т . у ваздушној лвивјв.
В о д у пију са извора Гроца.
Порекло породица:
7'оЈИоеиАи с л а в е Св. Н и к о л у . Д о с е л и л в се иа С т а р е Србнје.
И н а и х 1 кућа.
Пејави&и д о с е л и л и с е и з В и о н и ц е (у с р е з у моравичком). Има,
вх 1 вућа
АрагојловиКи д о с е љ е н н и з Ј а р а н д о л а . И н а и х 1 кућа.

Врвеничка кметија
Б6. Д о њ а Брвеница.
Доња Брвеввца нзлази с е на левој страви рене Брвенице
по странама и терасицама веколикнх брла састављених иа е р у п -
т н в н и х с т е н а . Оаа с е б р д а о д в а ј а ј у о д Г р а д и н е , и п о т о ц н н а : Јо-
шевиком, Гостирадићским Нотоком и Римањским Потоком испре-
д в а ј а н а с у у мање г л о м а а н е ртове.
У целом овом з а с е о к у има 34 к у ћ е , које с у п о д е љ е н а у виша
г о м и л а н а врло различнтим растојањнма (од 5 0 — 6 0 0 м е т а р а ) , а
к у ћ е у т и н гомилама с у ј е д н а у з д р у г у . Најосамљенији оу џеиатн
 ВБАР 639

Максамовића, која се одвојио 2 кнлометра северо-аападно о д аа-

сеока и вамество по обема страиама потока Бабиног Дола н Г в о -
а л е н о в п ћ а , који ј е с и ш а о н а ј н и ж е ка реци Б р в е н н ц в и и м а 9 к у ћ а .
Порекло породица:
М&ксимовиКи с л а в е Св. Ј о в а в а . Ова ј е породвца старином
о д В у ј а н а ц а из З а р е в а . И м а и х 12 кућа.
Андриј&ниКи с л а в е Св. Ј о в а в а . Пореклои од истонмеие по-
иодице у Горњој Врвеинци. Има их 1 купа.
ПантовиАи с л а в е Св. Н и к о л у . Стара п о р о д н ц а . Има и х 3 ку!>е.
ГлавчиСм с л а в е Св. И и к о л у . С г а р а п о р о д и ц а . Има вх 2 к у ћ е .
Гвовденови&и славв Св. А р а н ђ е л а . Доселили с е иа Л у к а (у
срезу студеничком). Има нх 9 кућа. С њима су једна породица
МитровиКи, к о ј в х има 2 куће.
НешовнКи слвве Петров-дан. Д о с е љ е и в и з Р а т а р а (у С т а -
р о м В л а х у ) . Има и х 2 к у ћ е .
КоларовиКи с л а в е Св. Н и к о л у . Д о с е л и л и с е иа Драмића [у
С т а р о ј С р б и ј и ) . Има их 3 куће.

57. Горња Брвенинд.

Горња Б р в е н и ц а ј е малн з а с е л а к . Има с а м о 21 кућу и на-

л а з и с е нк д е с н о ј с т р а в и реке Б р в е н и ц е по т р и м а в о с а м а воје с е
о д Ступввка на север пружају и к о ј е с у п о т о ц в м а Малом Кли-
с у р о м , Пећинсквм и Јоваријевпм Потокои раздвојене.
Порекло породица:
Андријани&и с л а в е Св. Ј о в а н а . Стара породица. Род су с
В у ј а н ц и и а из Зарева н о пореклу знају о в о : Била с у д в е с е с т р е
В у ј а н а н Андрнјава. Вујапа је била у Зареву, а Андријапа у Бр-
веници н о д Вујане су произашли Вујапци а од Андријане Ав-
д р и ј а п и ћ и . А в д р и ј а в н ћ а о в д е има 16 к у ћ а .

БојовиАи с л а в е Св. Ј о п а п а . Једна су породица с Авдрвја-

ааКвма.
Шум&рац је доводак у Андријаннћв из суседног засеока
Варева.
Има ј е д н о м е с т о ноје з о в у С е л и ш т е . Т у ј е , веле, з а Турака
било село.

58. Гостирадићи.
Гостирадићи с у н а д Дон.ом Брвевицом, нод Крушевим Вр-
х о и . Т у с у с а е Вујанцч, к о ј и х о в д е и м а 20 кућа. Славе Св. Јо-
в а н а . Ј е д н а су породица с Вујанцвма иа З а р е в а .

№еа 1.уч^ооц1е
640 РЛДОМНР Н , ИЛИЋ

Беочка кметија

59. Беоци.
Б е о ц п с у веКи з а с е л а к и п р о с т и р у с е на н е к о л и к о п р о с т р а -
н н ј н х б р д а , која с у р а з б и ј е н а Б е о ч к н м и Б р а ј и ш н н и м П о т о к о н и
њ и х о в и м притокама.
Б е о ц и с у с а с т а в љ е н и из в н ш с густих гоиила куКа, које
обично припадају једној породиц«.
Називи у п о л . у : Д о г а њ а , Б н а н и ц а , М е ц о в а ч а , Л у г , Растове,
Пеочко Б о р ј е .
Ш у м е има мало у В о д п ц н . Утрнна ј е у Зиновнпку.
Стоку д р ж е л е т и у К о ш т у р у , В е љ е м и Црпом Врху.
ПорекИо п о р о д н ц а :
СтаничиКи с л а в е С в . Ј о в а п а . Н а ј с т а р п ј а п о р о д в ц а у Беоцима,
Има их 6 куКа.
Ковачеви&и с л а а е Св. Ј о в а н а . Стара и о р о д и ц а . И м а в х 10 куКа.
Читлучани славе Ђ у р К и ц . Стара п о р о д и ц а . Има п х 1 куКа.
ЂуровиКи с л а а е ЂурК,иц. Д о с е л и л и с е иа К о р и т в и к а (у мо-
равичком с р е з у ј . Има их ј е д н а куКа.
Бојови&и с л а в е ЂурГ)Иц. Д о с е л и л в с е нз Р а ш к е , а л в с у ста-
р в в о м на Старе С р б и ј е . Има их ј е д н а куКа.
Гајтанови&и слане С в . А л и м п и ј в . Д о с е л к л и с е из Црнчева ол
п л а н и н е Гајтана и з о к о л и н е ПеКи у Старој С р б и ј н . И м а их 10
куКа. С њ и н а с у ј е д н а вота п о р о д н ц а СтеаапоавКи. Има и х 9 куКа.
МојовиЛи с л а в е П е т в о в - л а н (14. о к т о б р а ) . И с т а с у нородвда
с Ђ о р о в и К и м а нз Павлвце. Има их 7 куКа.
Пвњиши славе Св. Ј о в а н а . Д о с е л и л и с е на В а р е в а о д Рагпке.
Има нх 6 куКа.
Радоњи&и с л а в е Св. Ј о в а н а . Д о с е л в л и с е ив К о р в т н н к а ју
с р е з у н о р а в и ч к о м ) , И м а их 3 куКе.
Трифунови&и с л а в е Са. Ј о в а н а . Д о с е л и л и са иаселаРикова
у С т а р о ј Србнјн. И м а нх 4 куКе.
Ш у . н а р ц н . В и д в исту п о р о д и ц у у о п в с у Д . Б р а е н и ц е . Овле
их има 2 куКе.
О в д е има ј е л н о м е с т о које с е з о в е С е л и ш т е . У м е с т у које се
аове Б и а н и ц а има ј е д н о старо гробље.

60. Нрвенкк.
Б р в е в и к ј е мали з а с е д а в . Има с в е г а 13 куКа и в а л а з и се у
једној узаној долнни стрмвх страва. Овом дочииои тече река
Б р в о н н ц а б а ш п р е д својим ушКем у И б а р .

<оо%\с
 ВБАР 641

Све с у б р в е н и ч к е иуКе с д е с н е стрвне реке, но странама

Коштура т! В е љ е г Врха

Брпеник с с д е л и на три с а и о с т а л н а к р а ј а , који су с к о р о п о

читав к в т о и е т а р удаљеии један од другог. Ти су крајеви г Ло-
љаник, Брвеник и Река.
Порекло породица:
МарковиКи с л а в е Ђ у р ђ и ц . С т а р а с у ц о р о д и ц а . И м а и к 4 куКе.
ВељовиИи славе Арант>елов-дан. Стара породица. Има в х
јелна куКа.
Ј&ковљееиКи с л а в е Св. Н н к о л у . С т а р а п о р о д и ц а . И и а и х 2 куКе.
ТрифумаиКи с л а в е Св. Ј о в а н а . Нста су породица са Три-
•уноввКнма из Беоца. Има н х 2 куКе. *
Маринкоеини славе Св. Јована. Стара породвца. Има вх
једна куКа.
Баштанч с л а в е Св. Ј о в а н а . Д о с е л и л и с е и з Б а њ с к е п о д Го-
л и ј о м . Имд и х ј е д в а куКа. *,
ЧекиКи славе Св. Н и к о л у . Д о с е л н л и с е и з С т а р е С р б и ј е (не
знају из вога с е л а ) . Има и х ј е д н а куКа.

МладеновиКи с а а а е Ђ у р ђ и ц Д о с е л в л и с у ое и з Б н ј е л о г П о љ а
у Старој С р б и ј н ) . Има их ј е д н а куКа.
У Брвенику с е валаан ј е д в а с т а р а п о р у ш в н а ц р к в и ц а , а н а
врху Градске Косе налазе се јако оштеКеве видние старог града
Б р в е н и к а . Н а веК п о м и њ а т о ј карти С р б и ј е иа в р е м е н а а у о т р и ј с и е
о н у п а ц в ј е (1718. г.) помињв с е и Б р в е н в к ( Р г е т е е ш к ) с а с и г н а т у р о м ,
која означава: Сав1е11 о д е г ЈЗсМбааег. А Х а л н КалФа (Споменик
X V I I I с т р . 87. и 88.) га з о в е Л и р а у к и к , и по њ е м у о н ј з долазно
у с а н ц а и з в о р н и ч к и , а налавио с е м е ђ у Н о в и м Назаром, Палави-
џон (Паклицом) и Старим Влахом (Истариадак), 20 д а и а о д Ца-
рнграда.

61. Читлув.
Ч п т л у к с е налази о обе стране кратког потока Ивањ-дола,
нојв ностаје на Црвом Врху, а улива се у Ибар одмах вспод
Читлука.
Н а з н в в у п о љ у : Равви, Слатвна, Старе КуКетивв.
Ц е о з а с е л а к има с а м о д е в е т куКа и с в е п р и п а д а ј у породнца
Читлуч&нл. С т а р а п о р о д и ц а . Слави Ђ у р ђ и ц .
КТ**>Г1 Л*0*И ЗООРВВВ, № . VI. 41
 РЛДОМИР Ц . ИЛИИ

Давличка вметија.
62. Павдица.
П а в л и ц а с е иалааи п о с т р а н а м а б р д а : В р љ е Г л а в е , Р а з б и ј е -
ног Раста, Крушчице а Ђоровске Молитве.
В о д у пиЈу с а и а а о р а : В р б е , С т у д е п е , С т у б л а п Бунара.
Сеоска је шума н а Ј е д о в н и к у . С т о к у г о н е л е т и н а К о п а о н и к .
Н а ј б о љ е с у им о в ц е п а г о и е д а . О д у с е а а им н а ј б о љ е у с н е в а : пше-
н и ц а , в у к у р у в и раж. П ш е н и ц а ј е у н а ј н и ж и м њпвама, п о р е д Ибра.
К у к у р у а ј е п о њ и в а м а у с е л у , а р а ж п о н а ј в н ш н м њивама.
З а с е л а к Је д о с т а р а а р е ђ е н о г а типа нрема осталим засеоцвма
у оволини. Има и и а д в о ј е в и х г р у п а нуКа, вао : С о ч а н ц и , Остра-
Кани и ЂоровиКи.
В р е д и п а п о м е н у т и д а вма о в д е н е к о л н к о куКа ч а т м а р а в три
ц и г л о м з и д а н е , о с т а л е су б р в њ а ч е . Од пре неколико годива по-
чели с у о в д е д а д о л а з е Керампџије о д Ннша, да раде Керамиду
н цигљу, т е Ке с е п о с т у п н о у н о с и т и с в е в в ш е в в и ш е овај ма-
т е р и ј а л при г р а К е њ у куКа.
Порекло породица:
ЂоровиПи славе Св. П а р а с к е в у (14. о в т о б р а } . С т а р а п о р о л и ц а .
Има и х 1 куКа.
Ћирови&и славе Сн. А р а н ђ е л а . Стара п о р о д и ц а . Има их 4 куКе.
Вучи&еви&и славе Св. АранК,ела. Стара п о р о д н ц а . Има их
три куКе.

Милошеви&и (ПавловиКн) с л а в е Св. А р а в ђ е л а . Д о с е л н л в су

ое нз Ц р н е Г о р е с М о р а ч е . Има и х 11 куКа.
Остра^ани (ЈочовнКн) славе Св. ЂорКа. Доселилв се нз
ОстраКа у СтароЈ С р б н ј и . Има их I I куКа.
Сочвнци с л а в е Св. Ј о в а в а . Д о с е л в л в с с на С о ч а в н ц е у Ста-
р о ј Србији. Има в х 4 вуКе.

Бежанци (БелчевнКи) славе ЂурК,ев-дан. Дошли п р е 5 го-

д и н а и з Р а с а е у СтароЈ СрбиЈи. Има в х 1 куКа.
ЧоловиКи с л а з в Св. А л е в с а н д р а (30 а в г у с т а ) . Д о с е л в л и с у с е
ва КраввКа у С т а р о ј Србији. Има и х 3 куКе.
Вујови&и с л а в е Св. Н и и о л у . Д о с е љ е н в с у о д н е к у д а иа Старв
С р б и ј е . Има нх 10 куКа.
ПетровиКи с л а в е Св. Н и к о л у . Д о с е л в л и с е ва К р у ш е н н ц е (у
срезу студеничком). И и а и х 5 куКа.
Испод аасеона ва десној терасв ибарокој налазе се ру-
шеввне старе цркве — Павлице. 0 њој ниоам и о г а о ч у т и вв-

: ^»ооо^1е
е
 ИБЛР 64)1

какво н а р о д н о п р е д а њ е . Име о а о г а з а ^ е о к а несумњиво је доста

с т а р о , ј е р с е , и с т и н а мало на т у р с и и н а ч и н и а м е њ е н о , налааи у
Хаии-КалФе(Споменик X V I I I стр. 87.), г д е о н в е л н : »Пирауник, мећу
Н о в и м П а з а р о м , Палавиџом н Старим В л а х о м , 20 д а н а о д Цари-
града". П о коментару г. С т о ј а н а Н о в а к о в в ћ а на и с т о м м е с т у П и -
р а у н и к (Первенек) ј е В р в е в и к , а , у м е с т у нааначеиом п о т у р с к о м
чнтању Палааиџа«, велн г. Н о в а к о в и ћ , , н е т р е б а т р а ж и т н н н ш т а
д р у г о н е г о Павлицу, цркву на д е с в о ј с т р а в и Ибра...."

Попеска кнетија.
63. П о ц е с Ј е .
И о н о с е налази по с т р а н а м а брда и коса: Карауле н Ћо-
ровске Молитве.
В о д у пију с а и в в о р а : Р а д о ш и ћ с к е В о д е , Милнвојеваче, Ц р е -
шњака, Иавора, Кавака. В и р и н а .
Земља за обраћввање је у местима која восе ове наанве:
Р е п и ш т е , Р о с у љ а , Чачија, Р а с о в а ч а .
Стоку д р ж е л е т и п о К о п а о н и к у . а зими на и м а њ у о к о з а с е о к а .
Порекло лородица.
Милови&и славе Св. Н и к о л у . Стара п о р о д и ц а , ж в в и о в д е о д
11
» б и р - в а к т а . Нма нх 10 кућа.
Милчпеви&и славе Св. Николу. Стара нородица. Има нх
3 куће.
Сави&и славе Ђ у р ћ и ц . Стара п о р о д и ц а . Има н х 5 к у ћ а .
Ш&елови&и славе Св. Илију. С т а р а п о р о д н ц а . Има их 12 к у ћ а .
РашковиКи славе Са Илију. Стара п о р о д и ц а . Има нх 5 к у ћ а .
Ђорђеви&и с л а в е Св. Н и к о л у . Д о с е л и л и с е из Старе С р б и ј е .
Има их 4 куће.
Кнежеви&и с л а в е Св. Н и к о л у . Д о с е л и л н с е нз Старе Србије.
Има нх 3 к у ћ е .
ВукмироеиАи с л а в е Св. Илију. И е анају место одакле су
д о е е љ е н и . Има их 4 х у ћ е .
Лаач&и слаае Таурћеа-дан. Доселили с е п р е 20 г о д а в а нв
Ш и п а ч и н в (у с р е а у с т у д е н н ч к о м ) .

Рватска кметија
64. Рвати.
Рвати с е н а л а з е у с т р а н - ш а О р л о в ц а и Г у ш а в о г Дуба, ва-
п а д н и м д е л о в и м а к о п а о н н ч к е п о д г о р и н е , која с е в а в р ш у ј е в а д е -
644 РЛДОМПР И . И Л И Ћ

оној о б а л и И б р а . Цело јв а е м љ и ш т е о в д е с а с т а в љ е н о ва с е р п е и -
тина и разбијено је сувим јаругама у иинолико б р д а , н о којима
оу распоређеие куће.
В о д у пију са о в а х и з в о р а : Стараче, Под Д р а ж о в и ћ с к н н Бр-
д о м , К о д В р е с т а , У Ве.тикои Пољу.
М е с т а г д е с у њнве и л и в а д е н о с в ове н а а и в е : Д о , Котлвне
,'по к о т л о в и м а , џиновскин лопцима. к о ј и х има у кориту Ибра'.
Остривца, Бабви Поток. С т а р о Село.
Утрнна ј е у Р а а д о љ у . Ш у м а у О с о ј у н Ђ у р ђ е а у Долу.
Бачије су но Копаонику на општинској утрини.
Порекло породица:
А&имови&и слане Св. П н к о л у . Сгара п о р о д н ц а . Нма нх ј е -
д н а нуКа.
ЈанцДи елове М н т р о в - д а н . С т а р а п о р о д н ц а . Има их д а в куће.
Глувчеви&и слаае Св. Петку. С т а р а н о р о д и ц а . Има их 3 вуће.
Товрљани с л а в е Св. П е т к у . С т а р а п о р о д и ц а . Има ик 3 иуКе.
Покимицв славе Св. Александра (30. аигуста). Досељеви
давпо из Васојевића у Црној Гори. И н а нх 12 к у л а .
ВељовиКи о л а в е Св. 1ВорГ)а (зимњег). Д о с е љ е в и д а в н о о д » е -
куда од Моразе. Има и х 3 к у ћ е .
Дражови&и (ДеспотовиКи) славе Ђуођев-дан. Доселилн се
пре 120 г о д в н а иа К о м п н а (Стара Србија). З а т о их аову још н
Конивцима. Има и х 10 кућа.
Кнежевипи с л а и е Св. В р а ч е в е . Д о с е л и л и с е и з Ј е л а к а ц а (Ко-
паоник). Има их 12 кућа.
СавиКи сдаве Митров-дав. Д о е е л и л в се из Т у ш н н љ е (Стара
Србија) п р е о о а и и а е с т г о д и н а . Има и х I кућа.
Колареви&и с л а п е Св- И и к о л у . Доселили ое с к о р о и з Д р а -
н и ћ а (Стара Србнја). Н м а н х 1 кућа.
ЗврмбаловиКи с л а а е Св. Николу. Доселнлн се 83 Драннва
к а д и К о л а р е в н ћ и . Има и х 2 к у н е .

К о ш а к и слаие Св. Петку. Д о с е л н л и с е из Ч е ч и и е (у н о р а -

в и ч к о и с р е з у ј . И и а и х 2 куКе.
Милое&новиКи славе Се. Јована. Д о с е л и л и с у с е п р е веко-
лико г о д и и а из Т у ш и и љ е у Старој Србији. И н а их 1 кућа.
У месту Острвици ниају трагови од нвке старе цркве. Ту
ов в а л а з и и ј е д н о с т а р о г р о б љ е , к о ј е з о в у Л а т и в о к о Гробље.
У Бабииу Потоку, у несту воје се з о в е Старо Село, бнлоје
в е к а д а нелпко оело, па ј е опустило.
 6Б. Мислопоље.
Мислопоље се налази на десној страни Ибра на $ километра
ислод варошнце Рашке. Оно се налааи у самом нодиожју Једне
повисоне косе која је огољеиа н без ннакзог је прорашКа. По-
кривена је танким слојем црвенкасте аемљв, кроз коју су свуда
иабиле веКе н мање груде српеитина, иа чега Је нскључиво п
састављена цела ова коса.
Млслоноље се протегло у лужину готово у правој линијн.
Испод куКа по равници око Ибра су љиве. Овај је ааселак
врло сиромашан. Око куКа нема готово пикаквих мграда; дво-
ришта су неограКена. Има и по која чатмара.
Воду пију са извора: Кладенца н Кол Доње Бакче.
Утрипа је на брду Шанцу. Бачија иема.
За постанак имена села народ зна ову прнчу: Кад је Кра-
љевнК Марко пошао на Косово задржао се огаде 3 дана размп-
шљајуКи да ли да иде или не. Отуда је дошло име засеоку Ми-
слополе.
Порекло породица:
РосиИи славе Св. ЂорКа (зимњег). Стара породина. Има их
три куКе.
Красојеви&и славе Мнтров-дав. Доселили су се из Меља-
нвце од Рнбнице (Стара Србија). Има их 5 куКа.
ЧиамиАи славе ЂурКев-дан. Доселилп се нз Дежене (северо-
западно од Новог Пазара). Има нх I куКа.

66. Радошићи.
РадошиКи се налаве ва десноЈ странн РадошпКске Реко и
нењу сгч ува стране Орловца н Борја.
Порекло породнца:
Ђурови&ч славе Св. Николу. Стара породица. НмаихЗкуКе.
Премови&и славе Мнтров-дан. Стара породица. ИмапхЗ куКе.
ЈовановиКи влаве Св. Луку Стара порзднца. Нма их 2 куКе.
Велови&и (РадоЈковиКи) славе Св. ЂорКа (зимњег). Иста по-
ролица са БељовиКима из Рвата. Има их 6 куКа.
Милијановиби славе ЂурК,ев-лан. Стара породица. Има нх
Једна иуКа.
Јевђи&и славз Ђурђиц. Досељекн из Стпре Србмје. Нма нх
једиа куКа.
РадикввиКи олаве Ок. АранКела. Диселнли се иа Врачева у
Старој СрбнЈи. Има их 2 куКе.

е <1^00^1с
646 РЛДОМИР М. И Л И Ћ

ЈолдовиКи ( А р с и ћ и } с л а в е Св. П е т к у . Доселили се нз Ко-

лашина Прво с у били отншлв у село Отроке код Краљева, па
с е п о с л е п о в р а т е в о в д е н а с е л е . Има и х 6 к у ћ а .
КановиКи с л а в е Св. В р а ч е в е . Доселплн су с е кад и Ради-
чевићи из В р а ч е в а у С т а р о ј С р б и ј н . Има их 2 куће.
СтеваноеиЛи с л а в е Св. М р а т у . Д о с е л в л и с е и з К о н ч у л н ћ а у
С т а р о ј Србији. Ииа их I кућа.
К о л а р е е и Д и с л а в е Св. Л у к у . Д о с е л в л и се из Драмића. Има
их I кућа.
ЗврмбаловиКи славе Св. Н и к о л у . Једва су иста породица
с а о н и м а иа Р в а т а . Има их о в д е ј е д а а кућа.
И з п а д а а с е о к а ва б р д у Г у ш а в о м Д у б у била је некад турска
караула.
Још се у атару радошнћском налаве и темељи од неке
с т а р е цркве, која с е в о в е Св. П е т к а . Н а р о д п р в ч а како с е в е к а д
о т и с л а с б р д а велика с т е а а т е с р у ш и л а о в у ц р к в у и п о б и л а са-
бор, који ј е т у б и о с а к у п љ е н . И с а д а с е с в а к е г о д и н е о Цветима
скупља код ове црквнне велики с а б о р .
У м е с т у где с у с а д а Ј о л д о в н ћ а имања неле д а ј е б и л о ра-
није село. Сад се с а м о н о з н а ј у рупе где су биле куће. Т о је
Старо Село.

ВЕурсва вметија
67. Мурв.
Муре с е се налазе у п о д н о ж ј у к о п а о н и ч к о г масива на д е с н о ј
странп реке Ибра, на самој граннцн између Србије и Турске.
К у ћ е с у растурене по странама Осојнице и Вучје Р у п е . Село ј е
нешто разређеног типа.
Ш у м е и паше су изнал засеока по подгорини Копаоника.
Порекло породицг:
Гаљци с л а в е Св. Н н к о л у . Ови су у Мурама старооедеоцн.
Има их 14 к у ћ а . Овим се имсном ланас преанвају само четири
к у ћ е , а остали с у промевнли презвме и з о в у . с е : Лаааревићи, М а -
р и ћ и , Стајнћн, и Ћ е л о в и ћ и .
ЂорђевиГм с л а в е Св. Таорг,а п о с н о г .
( 24. новембра) Има нх
3 к у ћ е . Старинци су.
Кувмлновипи о л а в е Св. Николу. Прво с у ж и в е л в у Засељу
(село у Старој С р б и ј и , ј е д а в сахат удаљено од гравице), па се
одатле преселе у село Сгупње у Ж у в и . но доципје се поврате и

^оо^1е
 ИНАР

н а с е л е о в д е . И у а их 8 куКа. П р е з и в а ј у с е ј о ш и ПајевиКв. Пссле

њиховог досељења у Муре, доКе в е в о с р е д н о из Засоља у Муре
још једна куКа иств п о р о д и ц е . н ова се оад овде преаива П е -
тровиКи.
КрамакЛ« или Дрсови&и славе Св. А р а н ^ е л а . Доселилв су
с е и з Кобнље в з К о л а ш и н а . Т а м о с у б в л н в р л о ч у в е в а п о р о д и ц а .
И м а в х 10 куКа. П р в о с е д о с е л в о А р с о , коЈи ј е в м а о 7 с в н о п а .

Семетешка кметија
68. Семетеш.
Семетеш с е валазв и а ј е д в о м в и с о к о м , п р о с т р а н о н и по в р х у
т а л а с а с т о ааравњеном м а с и н у . Из о с т а л е м а с е коиаоничке о о д г о -
р и з е и з д а о ј е н Је д у б о к и м ј а р у г а м а С е м е т е ш к о г и Д о б р а в н в о к о г
П о т о к а , а з а п а д в о м с т р а в о м д н ж е с е као з и д Ч у к а р а (1363 м.) н
у в в д у ј е д и о г с л а б о и в д у б љ е н о г л у к а з а г р а ђ у ј е овај масив. З е м љ а
ј е д и в љ а ч н а и врло с л а б о р о д в а , али ј е з а т р а в у врло п о д е с н а и
ц е л у о в у в н с о р а в а н п р е к р и л и л е с у и з в р с н е л и в а д е . КуКе оиог
з а с е о к а з г р у п н с а н е с у у д в е р а з д в о ј е в е гомиле. Ј е д н а ј е г о м в л а
куКа внша, о н а ј е о д м а х к о д С е м е т е ш к е г Ј е з е р а , б а ш у . и о д н о ж ј у
Ч у в а р е , а д р у г а ј е за 8—10 минути испод ње. О б е с у р а а д в о ј е в е
ј е д н о м о н н ж о м глаеицом на којој с е валааи г р о б љ е св р а з в а л и -
в а м а о д неке с т а р е цркве.

У овом з а с е о к у нма в н ш е нзвора, н а о : Јовичин Д о , В р е л а ,

В и ш е Ј е в е р а , и др. бна н а р о ч в т о г имена. Овде се, као што мало
п р е с п о м е в у х , налаан ј е д н о ј е а е р о — Семетешко Ј е з е р о . Н а -
р о д нрича д а се ч е с т о т р е с е , д а му је колачвна а о д е стална
н т в р д о в е р у ј е д а Је врло д у б о к о . У с т а р о с у време љ у д и хтели
д а га иамере, те с у везали камен и с п у ш т а л и у ј е з е р о , и н а в е -
зали с у били аа четирп товара к о в о п а ц а па о п е т д п о н и о у иогли
д о х в а т и т и . Остало о оаом ј е з е р у види н а п р е д у о п ш т е м д е л у , у
о д е љ к у : ХпдрограФиЈа.
З а с е л а к ј е в б н ј е а о г т и п а . КуКе с у врло блнау ј е д н а д р у г о ј ,
о к о куКа нма врло мало з г р а д а , по која к о ш а р а аа с т о к у н г д е
г д е млекар. Све с у о с т а л е з г р а д е у К о п а о н н к у у м е с т у које с е
з о в е Орннце.

Порекло иородица:
Н а ј с т а р и ј а ј е п о р о д и ц а у С е м е т е ш у СекулиКи (ЈованониКи)
с л а в е Са. М и н у , у очи божиКњих поклада. За твм ВучкавиКи,
који славе Св. Н и к о л у .

^оо^1е
648 РЛДОМИР н . нлит.

Досељеинцн су:
Вукови&и с л а в е С п а с о в - д а н . Д о с е л в л и с у с е и з Б е л о г Бвда.
Крушевци славе Св. Н и к о л у . Д о с е л и л и ое нз К о р л а ћ а (среа
отуденичкн).
О д с т а р и и а има ј е д н о о т а р о , с р п о к о г р о б љ е , у к о н е с е на-
лаае р а а в а л к н е о д с т а р е цркве.
Д а с п о и е н е и о ј о ш д а о в д е и и а ва и е к о л и к о м е с т а о и н о г р а д в
— Лојае.

69. Бадањ.
Бадањ се нллззи према С е и е т е ш у , н а с у г е д в о ј коси с д е с в е
отране Добравинсксг Потока. И у њену с у куће згрупвоаве. а
ј в д а ц , ка с е в е р о - в а п а д у издвојени, део зове се Лачнознћн (чује
се, саио р е ђ е , н Ллчнојенићи).
И о в д е око к у ћ е е л а д а с и р о м а ш т в о у з г р а д а м а , ј е р с у летњи
с т а н о в и з а с т о к у , мрс и љ у д е у Копаонику.
Порекло породица:
Радуловики с л а в е Св. Аран),ела. Старинци.
Караџе илн Лачнови&и с л а в е Св Ђорђа Старинци.
Поиови&и славе Св. Ј о в а н а . Доселнлп се пв С т а р е Србпје.

Каановкћсжа вметија
70. Горњи Казновићи.
Каановнћи Г о р њ в налаав с е на д е с н о ј о б а л и И б р а , н о с т р а и а
д о л в в е , к о ј а је о а о т а в љ е н а н з б р е ж у љ а к а : Грабља в Д у б а . Све је
з е н љ в ш т е о в д е с а с т а н љ е н о и з с е р п е н т и в а н п у н о је и з в о р а . Нај-
главиијн о д с в в х ј е иавор, који с е з о в е Чоиур.
Ноједнна н е с т а у и о љ у н о с е ове н а а н в е : К о д Б р е с т а , Горњв
Каановнћскн Л у г , Д у б о а н , Корнта н д р .
З а с е л в к ј е н е ш т о р а з р е ћ е н в ј е г т и п а . ј е р ј е о в д е н е ш т о про-
стравија долина Нброва.
Ш у н е је у с а н о н засеоку врло и в л о . Б а ч н ј е с е налаве д а -
леко о д к у ћ а у К о п а о н и в у и то у Р е п у ш к о м Копаоввку (кажу н
Репух) и Разлољу, а некнна и у Бањском Копаонику. Већииа
б а ч и ј а ј е на о п ш т и н с к о Ј утрини.
У Горњнм К а з н о в п ћ и м а , а тако н с т о и у Доњим Кааноаи-
ћина и свииа околннн з а с е о ц н и а ретке су куће брвњаче, управо
и х н и е м а , нвћ с у в е ћ и н о н о д к а м е н а или чатме, а а о в п ј е с у и од
цнгле. Овоме п о ј а в у у з р о к је в р л о п р о е т : ш у м е ј е м а л о а канена,

и^ОО^С
серпевтнна, који с е у с л е д пувотина парчета у доста нравилно
п о л и ј е л а р с к о комађе, има и е у з в ш е , т е ј е п р и р о д н о , ш т о с у њега
упптребвли као в а ј а г о д в в ј н материјал аа г р а ђ е њ е куКа и с в в х
осталих агрода. Чатма и цигла су новије ствари, донесене са
отрпне.
Порекло породица:
Старе с у породице:
ПударевиКи славе Св. М н н у (Св. М р а т у ) . Веле да су пре
300 година досељени од н е в у д а иа Ц р в е Горе. Има их 2 куКе.
Нрмлци славе Св. ЈаКима. Стари с у . Ж и в е л и с у ов.ае, в е л е ,
ј о ш и аа време Т у р а к а Има и х 12 куКа.
Веочлни с л а в е Св. Ј о в а н а . О д а в н а с у о в д е . Н е з и а ј у о д а к л е
с у досељени. Има нх 5 куКа.
РадивојевиКи е л а в е Ђ у р К н ц . Стари с у . Има и х 4 куКе.
Н&сти&и с л а в е Св. Ј а К и м а . Род су с Прњацииа. Има их
ј е д н а куКа.
Гркови&и славе Св. М и н у . Овде д о ш л и о д н е к у д из Старе
С р б и ј е . И и а их 4 куКв.
Ђорђеви&и д о с е л и л и с е п р е д 1876 г. ( с р п с к о - т у р с к и рат) ва
с т а р о - с р б н ј а в с к о г с е л а МекивнКа.
Љшеви&и славе Св. П е т к у а п р е к а ђ у ј у Т р н о в у Пвтку (26.
јули), д о с е л и л и с у с е за време с р п с к о - т у р с к о г рата иа села К о н -
чулиКа у Старој С р б и ј и .
Има ј е д н а с т а р а црквииа. Д р у г и х о с т а т а к а о д с т а р н в а н е м а .

71. Доњи Казновићи.

Доњи Каановнћи налазе се по страцама Дуба и Рудина.
О д и а х с у уа Г о р њ е КазнониКе, равдвојени с у ј е д н о м ј а р у г о м . И
з а овај заселак в а ж и спе о н о ш г о ј е р е ч е н о за Г о р њ е К а з н о в и К е
(о ш у м и , бачнјама, т и п у и кући).
У Д о њ н м К а з н о в и К в н а с у ове породице:
ЋурчиКи с л а в е Св. Ј о в а в а . Старинци с у Има их 4 куКе.
ЗччевиАи с л а в е М и т р о в - д а в . Д о с е л и л и с е из Старе С р б и ј е о д
Н о в о г П а з а р а . Има их 6 куКа.
Колашинци славе П е т к о в - д а н Доселилн с у с е из К о л а ш и н а .
И м а нх 6 куКа.
НинчиАи славе С п а с о в - д а н . 0 њихову се пореклу не може
в и ш т а звати. Има их I куКа.
Љшеви&и. Види Горње КазиовиКе.
650 РАДОМИР м. ИЛИЋ

Н е п о н а р о д н о м причан>у, ј е р в а р о л д а а а о т о н е з н а , већ по
историјским опомевицима може с е п о у з д а в о у т в р д и т и , д а ј е ово
н а с е љ е врло с т а р о , и д а ј е с а м о нме такоЈ)в врло с т а р о . јер гв
спомиње Св. С а а а у с в о м е т и н и к у з а м а в а с т в р С т у д е н и ц у {авдн
примедбу п о д 2. на с т р . 575.). Т у с е ј о ш ввди, д а је у Казиови-
ћ и м а п о с т о ј а л а н е к а црква Св. Николе ( д р о у г а г о Н и к о л н оу Кв-
звовикмхв}. Та је црква б н л а у то д о б а чувена, јер ј е и њен
и г у м а н у ч е с т в о в а о , п о р е д краља н о с т а л и х с в е ш т е в в х л н ц а , у вз-
бору с т а р е ш и н е (игумана) з а манаотир Студеницу. Да л и је тв
црква Св. Н и к о л е она развалива у Гор. Каановићима, не могу
тврдити.

Ново-селска вметија
72. Ново Село.
Овај с е васелак налази п о с т р а н а м а К о с о в ц а и Р е с н н к а , воје
с е као к о с е з а р а в н и поступно спуштају ка д о л н н и п о т о к а Кунња
(Кукањице). К у ћ е су згруписане.
Воду у засеоку пију с а извора: Точурка (ВГПЈЈ. Точурав)
и Бара.
У п о љ у с у ови н а з и в и : Г о л у б и ц а , К у ћ и ш т е , С е л и ш т е . Једав
д е о Селишта з о в у Д у а р и и е . Б а ч и ј е с у у Коловрату.
Запелак с а д а броји на 30 кућа.
Порекло породнца:
У овом а а с е о к у ж и в е д а н а с с а м о д в е п о р о д и ц е . О б е о у врло
с т а р е . Н е п а м т е н и к а д о у , ни о д а к л е с у д о с е љ е н е . Т о с у : Ж«е-
новиЛи с л а в е Св. Ђ о р К а и Панови&и с л а в е Св. Ђ о р ђ а . У једву
кућу Оановића д о ш а о ј е ј е д а в уљез из К а з н о в и ћ а па ј е првмпо
и славу в п р е а н м е Пановића.
З а време Т у р а к а о в о је био турски спахилук, ага ј е бно
неки Сали-беговнћ.
Нричају д а ј е р а н н ј е о в о в а с е љ е б и л о н а м е с т у , к о ј е с е сада
вове С е л и ш т е , и к о ј е ј е н а д д а в а ш њ и м к у ћ а м а . Г д е с у с а д а Д у -
а р и н е , веле, д а ј е р в н и ј е б н л о велико м е с т о . Имају н развалнве
• т а р е цркве. ПознаЈу се и некв в е р т и к а л в е , но затрпане руое,
сада у облвку плићих л е в к а с т и х в р т а ч а , з а које в е л е , д а с у стара
оква из којвх се вадила руда.
Насеље је ово несумњнво старо. Поред традиције в поие-
нутих остатака то утврђују н споменици').

') Взди оделак: 0 аашнј среда.евеко*иој тсгаграФжјв. (егр. 547.)

е( ц^оо^1с
 ИВЛР 65!

Шарпељска кметија
73. Шарпељ.
Шарпељ се валааи под брдом Лопаром и раабнјен је у три
засеока: Ш&раељ, Бистрицу и Громаду. Громада се налази измсКу
Дон>ег Јариња и Шарпеља. на левоЈ обалв речвце Внстрице. А
Бнстрвца се налаан взнад Шарпеља в Громаде, идуКи уз речицу
Бистрвцу. Куће су с обе страие речице. Оне на левој страни су
по брду Јарику, а на десној у страви брда Лопара.
У Шарпељу су ове породице: Мили&и славе Ђурђнц. Ста-
рннци су.
У Громоди су ове породвце: ПрчиГм слзне Митров-дан в
Премовићи славе Митров-дан. Досељене обе из Старв Србије, „ИЗ
преко границе*.
У Бистрици су: МилутиновиПи, старо им је презиме Мишу-
тлиЛи, славе Са. ЂорКа (зимњег). Старинца су. Гаши&и славе Са.
ЂорКа. Старинцв су. ГашиКа куКе су пол самим врхом брда
Јарвка.
Старина нема.

74. Јариње.
ОваЈ заселак делв се на дна лелв— засеока: Горње и Доње
Јарвње.
Горње Јариње налази се под брдом Јариком и од Доњег Ја-
риња одаоЈено Је брдом Галвчником.
У Горњем Јарињу живе ове породице: Ваталоеи/Еи Блажл-
ри$и и МилчоојевиКи. Сви славе Ђурђев-дан. Досељевн су из
Старе Србије.
Доње Лариње насељено Је овим породицама: МијатовиЛилеа.
којн славе Св. АравКела, ЈаношевиГшма, који такоКе славе Аран-
ћелов-дан, НиколиПимл, којн славе Св. Врачеве и Куамакови-
Аима, коЈв славе ЂурКнц.
Мијатовићи и Јаношевићи су одавна у Јарињу, а Ииколићи
и Кузмановићи су прешли преко границе*.
а

7Б. Чајетина.
Овај се заселак паходв свда у јаруаи потока Сенокоса По
моме мерењу ово је вајвити ааселак ове области и лежи за не-
пувих 800 м. вспод највишег врха Копаонпна — Сувог Рудишта.
652 РЛЛОМИР н. НЛИЋ

Куће еу пограђене по с т р а н а м а нлитке ј а р у г е у с а м о м изворнон

делу поменутог потока.
Воду у засеоку пију с а н з в о р а , о д којих с у г л а в н и ј н : То-
плик (зими ј е веле т о п а о а л е т и х л а д а к ) . К о д Б о р н ћ а , Коваоницн.
П о д Буквом (*=9*СЈ.
Заселак је разређеног типа. Бачије су раније градили »о
Конаонику н а о п ш т и н с к о ј у г р и н и , а с а д а им ј е т у з е м љ у о д у з е л а
држава, те су п р и н у ђ е н и д а а р ж е мање с т з к е п д а г р а д е бачије
о д м а х о к о к у ћ е п о К о с т о в ц у . Ј о ш с у нм п а ш е о к о з а с е о к а у ме-
с т и м а која с е в о в у : Г р а б о в а ц , Д у г а ч к и Б р е г , С е л н ш т е н д р .
У Ч а ј е т и н и д а н а с ж н н е ове породице:
Бачани с л а в е Св. Ј о в а н а . Старннци су.
коланшнци (Петровићи) славе Петков-дан, досељеин давно
нз Колапшна.
Н и ј е увек Ч а ј е т и н а била н а д а н а ш њ е и месту. Р а н и ј е ј е о№*
б в л а на д е с н о ј странн потокв н то не у ј а р у з и као д а н а е него
по једној коси, која чини д е с н у страну т е јаруге. Т о с е место.
г д е ј е р а н и ј е б и л а Ч а ј е т и н а , з о в е с а д а Селиште. Нсвод Селишта
н а ј е д н о ј мањој главичнцн налазн се ј е д н о мање г р о б љ е са мер-
мерним споменицима (махом са малии крстовима), а у среднвн
г р о б љ в , т е м е љ и ј е л н е с т а р е цркве, који се ј о ш лоста д о б р с ра-
спознају.

Н а н е к о л н к о м е с т а у а т а р у о в о г з а с е о к а налазн с е приличва
количина старе руларске шљакње, што неииновно у п у ћ у ј е на
стару окварску радњу.
И овај с е зиселак спомиње, у једвом нашеи своменину вз
средњега века. П о м е н у т ј е у н с т о ј о н о ј повељи д е с п о т а Сте»ана
Лазаревнћа манастиру Х и л а н д а р у ')

Кметија Јошаничка Бања

Опу кметију састављају засеоцп: Бања, Д о б р ч и н , Чоиаге,
Вележ, Шутановнна и Паљевштица.

76. Бања.
О в а ј с е з а с е л а к н а л а з и с о б е с т р а н е реке Ј о ш а н и ц е . но стра-
нама, које чине ј е д н у чалу котлину у којој с е н а л а з и јошаничка
терма, о којој смо ввше у оиштем делу говорвли.
У овом з а с е о к у в о д у нију с реке.

') Внди одељак; 0 нашој средњевевоввој тоногра+ијк јетр. 547.).

«1:.чЈ.00^1е
 653

Поједнша м е с т а у пољу н м а ј у о в е и а з и в е : К р у г , Д у б љ е , Ђо-

ровско Поље, С е л н ш т е , П о б р ђ е , Р а в н и н е , Внтуш.
З н м о о и и к с трлнма јо у Коноровцу, а летње бачнје су у
Бањском Копаоннку.
Ш у м е с у : А с а н о в а ц , Борје, Под Погребпмом и Старченица;
ш у м а је б у к о в а м четиварска.
Село ј е р а з р е ђ е и о г т и п а . З е м љ м ш т е ј е п о т о ц и м а р а з б н ј е в о у
р е б р а и косе, н сваку оваку косу е к с п л о а т т и е једна породвца,
р е ђ е "2—3 куће. Ово је у многоме сличпо са селима власинскога
типа. Земљу, која ј е под утрином, зову „плац*.
Порекло породица:
ЂоровиКи, ВељчовиЛи, Котуранови&и, ЛајовиЛи, БековиЛи,
Митровипи с т а р н н о м с у ј е д н а п о р о д и ц а . Славе Св. Ј о в а н а . Веле
да су д а в н о досељени с Косова. У кућу Пајеввћа у ш а о је једап
П|»ипуз и з К о р л а ћ а о д п о р о д и ц е Дчадарееи&а.
Прибојци (Алексићи) славе Св. Мојсила. Доселили се иа
Прибоја.

У месту Сарачевцу има ј е д н о с т а р о г р о б љ е , које зову Чу-

мино Гробље.

77. Шутановина.
Овај з а с е л а к в а л а з и с е у с т р а в и Ј о ш а н н ц е п о д к о п а о в в ч к н м
Вучавом и све с у куКе на л е в о ј обали реке Јошаннце. Одмах
и з н а д овог засеока почиње т е с н а Бањска Клисура, кроз коју ви-
ј у г а река Ј о ш а н в ц а . Клвсура је у самом гравиту и усечеиа је
иамеђу брда В и т у ш а и Куливе.
У Шутавовмнп пију воду с извора: Кулвне, Шутавоввне и
Тлелина (ВШЈЈ. Ћ е л н н ) .

Порекло породица:
МлриКи с л а в е Св. Н и к о л у . С т а р и н ц и с у . С њима с л а в е н с т у
славу и Мечкари. У Мариће је доведен као доводак један од
ТрифуновиКа из Б р в е н н к а .
Р&дуловиКи славе Св. Аран1,ела. Старинци су.

78. Добрчин.
Д о б р ч в н с е палази по с т р а н и б о д а Срђенца, око Добрчин-
ског П о т о к а . У њ е м у ж и в н с а м о ј е д н а п о р о д н ц а : ЈовоеиЛи, с л а в е
Св. А р а н ђ е л а . Д о с е л н л и с е иа С т а р е Србвје.

«1 :.чЈ.00^1с
 РЛДОМИР м. нлит.

79. Чонаге.
Чомаге с у ва л е в о ј с т р а н в реве Ј о ш а н и ц е п о д Погребнаом.
Т у ж и в е ПавловиАи, Богданови&ч, Игњатови&и, РатковиКи и Бо-
гати&и, славе Св. А р а п ђ е л а . Старином с у ј е д в а п о р о д и ц а . Старо-
еедеоци су.

80. Ввлеж.
В е л е ж је п о д КремиКском Планнном на левој с т р а н и Само-
ковске Р е к е . З а с е л а к ј е равдвојен у д в а краја. Леки&и Демиро-
аи&и и Вучетч&и с у с е нро^еглв у з Самоковску Р е к у , а ЧоловиКа
с у излвојенп с друге страве под Кокоровцем. Освм Вучетика
сви с у ј е д н а п о р о д и ц а н с л а в е Св. С т е в а в а . С т а р в н ц в с у . А Ву-
ч е т и ћ и с л а в е Св. А р а в ^ е л а и д о с е љ е н и с у из Стара С р б н ј е .

81. Паљевштица.
П а љ е в ш т и ц а с е налази у с т р а в и К о ј з и х (Коајих) С т е н а . Т\
жнае само ВеселчноечКч, славе Св. А н д р и ј у . Доселили с е вз
Црне Горе.
У овом з а с е о к у вма с т а р е шљакње.

Трнавска кметија
82. Трнава.
Б р д а п о д којима с е налааи овај великв ааселак вову с е :
К о њ с к а Р а в а н , К р ш а њ а к , Виље К о л о , Д у б љ е , К о ш а р и ш т е , Гла-
вица, Б а ч и ш т е и С е б н и и љ с к о Б р д о . КуКе оу в б и в е н е у једноЈ д о -
л н и и . коЈом т е ч е Т р н а в с к а Р е к а . С р е д в н о м а а с е о к а и д е ј е д а н л у т
о в о кога с у з г о м и л а н е вуКе, т е о в о с е л о ц о т с е К а у неколико ва
нека ш у м а д н с к а с е л а .
В о д у пвЈу с иеколико малих иввора, који н е м а ј у нарочитнх
имена.
Бачије и ш у м е с у п о о г р а н ц и м а Голнје.
У Т р и а в и има в куКа о д ч а т н е , в о ипак ј е веКина брввара
Порекло п о р о д и ц а :
Станиши&и с л а в е М л т р о в - д а н . С т а р в н ц н с у . С њ и н в с у једва
о о р о д и ц а ГвозденовиКн и ЧуповиКв.
Радојееи&и славе Ђ у р ђ и ц (3 н о в е м б р а ) . Д о с е л и л н с е из Старе
Србије с а реве Рашке.
Прииови&и славе Св. Стевана. Д о с е љ е в и иа Т у ш н н љ е (Старе
Србвјеј.

ц ^ О О ^ 1с
 ИБАР

Бубајипи славе Ђ у р ђ н ц . Д о с е л в л и с е иа Б у б а ј е (Стара Србија).

КурандиАи славе Сн. Стевана. Досељеии иа Старе Србије.
Н е анају а з кога села.
РвдовиКи славе А р а н ђ е л о в - д а н . Д о с е љ е н и иа К о л а ш и н а .
Број&чеви&и славе Св. Ј о в а н а . Досељени нз Г о л и ц а у С т а -
р о ј Србији.
МвтовиАи славе Св. А р а н ^ е л а . Не з н а ј у одакле с у д о с е љ е н и .
У овом м е с т у била }е с т а р а црква, где ј е с а д а п о д и г н у т а и о в а .

83. Драганиће.
О а а ј ааселак иалази с е п о страиама Бара, Голиша и Б а р -
о к о г Б р д а . С л е в е ј е с т р а и е реке Р а ш к е , */ ч а с а ј у г о - в а п а д н о
л

ол варошнце Рашке.
Порекло породица:
МлрковиАи славе М и т р о в - д а н . Д о с е љ е н и с у п р е 200 годвна
вз Колашива.
БелобрковиАи с л а в е Ђур*>иц. Д о с е љ е и в иа Старе С р б н ј е .
ШиаговиКи н Томови&и слане Ђ у р ^ и ц . Д о с е л в л в с е иа В о -
вог Пазара.
СавиАи (Дошљвконвћи) с л а в е Ђ у р ђ е в - д а н . Д о с е љ е и н пре 80
г о д и н а о д н е к у д „из н р е к о г р а н в ц е " .
ВучетиАи славе Миољ-дан. Д с с е л . е н и у време рата с р п о к о -
т у р с к о г 187 6. г. из о к о л и н е Н о в о г Пааара.
У д р а г а н и ћ с к о м г р о б љ у била ј е с т а р а црква. Д р у г и х какних
о с т а т а к а о д старина нема у овоме з а с е о к у .

Плешинска кметија
84. Плешин.
П л е ш н в с е налази п о стрмим стран&ма плкниискин с о б е
стране Плешинског Погока. Куће су п о страви Црвог Врха и
Б а у и и о г Г р о б а . И з а о р и с у врло чеоти, мали с у и б е з н а р о ч и т о г
в м е в а . С в у д а око аасеока в а л а з е с е г д е већн г д е маи.и кома.ш
ш у м а . Земља ј е врло н е п л о д и а , њива има мало и о в е с у и с п о д
вућа, паше н ливада ина а е ш т о више.
Куће су све брвњаче. Стаје за стоку оу снбаре. Бачвје
у по подгорннв голијској.
Порекло п о р о д и ц а :
Кутлачи&и. ПеровиАи, КучевиАи, Р&домирови&и, Ј&нкови&и
и Марјанови&и с л а в е Св. Ј о в а н а . У овом с у а а с е о к у одавно в
 РАДОМИР и. илвт.

и с е б е сматрају за староседеоце, ио ј е д а а ин с т а р а ц рвче, д а је

о д с н о ј и х с т а р н х с л у ш а о , како с у о н и с т а р н н о м и з Ц р н с Горе'Ч
У Плешину имају р а з в а л п н е од једне старе цркве. која од
л а а н а н е пева,

88. Жари.
З а п а д н о о д П л е ш и и а па 1 сат по стрмим стравама Ж а р с к о г
П о т о к а у с т р а н и б р д а Л н с с налааи се збивено шест кућа. Џода,
то ј е ааселак Жари. Цоде слдае Св. Араађела и староседеоии
су овде.

86. Бањсва.
Бањска с е н а х о д и ј у ж н о о д Ж а р а с протване стране брда
Л и с е н в а самој ј е г р а н и ц н Н8ме)>у С р б и ј е н Новопазарског Сав-
џака. Иопод аасеока тече иала плапипска речица Бањска и у л н в а
е е у р е к у Д е ж е в у , која т е ч е кроз Новопазарски Санпак.

Ово је, као и осталп околви васеоци, чисто сточарско место.

Ж и в н с а м о о д с т о к е , к о ј у д р ж и п о голијским п а ш а м а . Све с у им
стаје брвиаре, кроапвои влн даском покривене. З а стоку саио
праае н сибаре. Од жита у с п е в а само јечам, овас, р а ж и проха.

Норекло породпца:
Шлркови&и славе Ђурђев~дан. Досељени од Новог Пааара.
Кулиае с л а в е Св. Аран^ела, д о с е љ е в и с у и з Ц р н е Горе.

87, Двориште.
Испод Плешвна, један сат псточно од Бањске, под Кутима
налааи с е иали засеочнћ Двопвште. Над саинм засеонои брдо
вове с е Ш а н а ц , јер је ту, веле, Карађорће био иокопао гоанац,
кад ј е и ш а о ва П а з а р . У с т р а н п К у т а , о к о з а с е о к а , јавља се не-
колико ј а ч н х и з в о р а , који о б р а в у ј у јвдан п о т о к — К у ч е з с к и Поток,
којв са Плешннском и Бањском Рекои образује реку Дежеау.
Порекло породица:
БллгојевиЛи н ВучковиАи славе Св. Стввава. Старивци су.
Нема викаквих остатака од старина.

') Како се јвдан део презива Кучевићи коже ввтв да еу од Куча у Цриој
Гора, ио ови то ие внају и ие тврде.

, љ^|-,^00^1с
а
 ИЕАР 657

Пискатока вметија

88. Пискања.
Кад Ибар изађе нз Брвеничке Сутескв, уђе у једно широко
иоље. С о б е стране ВИДИ се д о б р о очувана проотрана доња те-
р а с а , а с а ње н о д г о р в н а К о ј з н х С т р а н а : Т р с и ј е , Б у к о в о г К о ц а в
П о г р е б и н е . По страиама тих брда н а л а а е с е групе кула Пискање,
а тераса је сва под лнвадама в њввама.
Једаи д е о засеока нздвојен је јаче од осталнх група кућа
баш при у ш ћ у реке Јошанице и ч и н и као ј е д а н а а с е б а в крај а а -
сеока. Овај с е д е о а о в е К а ш и ћ и п о в о т о и м е в о ј п о р о д в ц и , к о ј а у
њему живн.
Порекло породица:
Кашигхи с л а в е Са. Н и к о л у . С т а р и н ц в су.
Грк&јци с л а в е Св. А р а н ђ е д а . С т а р н н ц и су.
СтоловиАи олаве Са. А р а н ђ е л а . С т а р и в ц в су.
Јаснипи с л а в е С в . В р а ч е . Д о с е љ е н и н з З а б р К а у С т а р о ј Србији.
Медари с л а в е М и т р о а - д а н . Ј е д н а су п о р о д и ц а са Медарнма
нз Радочеваца.

89. Курићи.
Ј у ж н о о д Пискање по странама Срвдовнце, Б у в о в о г Коца и
Погребине налазн с е овај мали ааселак.
Порекло породнца:
М&товиКи, Јонови&и, ВучетиКи, К&ровиКи н СтојиКи славе
Св. С и м е у в а (13. • е б р у а р а ) . С т а р и н ц и су.
Вр&нчи&и олаве Св. В а с в л и ј а Д о с е љ е н и иа Старе Србије.
МургиКи славе Св. А р а н ђ е л а . Н е знају одакле с у досељеин
ви када.
С т а р и в а у овом а а с е о к у нема.

Кремићска вметија
90. Крешиће.
О в о ј е б р д с к и ааселак. Налаан с е у с т р а и у о д И б р а з а ('/,
час, а у п о д в о ж ј у К р е м и ћ с к е П л а н и н е и П о г р е б и н е . З а с е л а к овај
обухвата упрано изворну челенку речнце Павлице. Куће с у аби-
в е н е н а ј е д и о ј к о с и , о д о з г о н е ш т о мало а а р а в њ е н о ј која се рта-
о т о п р у ж а о д К р е м н К с к е Планннв н а з а п а д н а а с е ч е н а ј е с а с е -
жтаоггАФСЕн авоганс, књвп V I . 42
658 РАД0М1 ИЛЈ

вера и југа дубоквн јаругама потока, којн састављају речицу

Павлицу.
Земљиште је нећином в з с е р п е н т и н а , б о г а т о ј е иинорима.
Б а ч и ј е и с т о ч н е с т а н о в е д и ж у п о б р д н м а ивнад с е л а : Коа-
ј и м Стенама, Ј е д о в н и к у и Кремићској Плавиви.
Порекло породица:
СимоиовиИи, МаксимовиКи, ГлишовиКи, Аксвнтијвви&и, Сте-
внновиСи, КдвлчевиЛи, БогојевиАи и ЈаковљевиПи с л а в е Са. Ан-
дрнју. Старинци су.

МилајевиАи слане Св. П е т к у , д о с е љ е н и иа Ц р н е Горе.

МилојввиКи ( д р у г и ) славе Св. А р а н ђ е л а . Досељенн из Кр-
њ п н а у Старој С р б и ј н .
НчколиКч с л а в е Сн. Н н к о л у . Д о с е љ е н и с у , но в е внају о д а к л е .
Остатака од старина нема.

Баљевачка вметија
91. Б а љ е в а ц .
Б а љ е в а ц се налави на л е в о ј о б а л н И б р а п о с т р а н а м а ј е д н е
његове веће проширице. Куће су подигнуте по с т р а н а м а брда:
Влашке Равни, Чукаре, Попове Њнве и Лучвчвог Врха.
О в д е је н е ш т о ж у п н и ј е в о у о с т а л и м м е о т и м а ван ове и б а р -
с в е котлине, т е има д о о т а лобрих винограда. П о д в а с е о к о м се
налази доња, пространа и плодна тераса, свв под ливадама в
њивама з а с е ј а н и м пшеницом и кукурузом. Г а ј в се д о с т а шљива
к производи ракија, коју продају Крушевљавима.
Порекло породнцв:
ГимовиКи с л а в е Св. А л е к с а н д р а . Д о с е љ е н в с у в з В а с о ј е в н ћ а
ив Ц р н е Горе.

МоравчиКч с л а в е Св. С т е в а н а . Д о с е љ е н и о д н е к у д а из Мораве.

МвчужжКи е л а в е Св. Ђор1>а. М а ч у ж и ћ и с у д о с е љ е н и а в аа-
с е о к а М а ч у ж н ћ а и з Ч е ч и н е (среа моравичкн).
ЈовичевиИи слане Св. Н и к о л у . Старннцв.

АндриЛи славе Св. Јовапа. Досељени на Биора у Старој

Србвјв.

ПеловиКи славе Св. Ј о в а н а . Досељенв нз Старе Србије с

гравице.

Н а д о њ о ј т е р а с н н б а р с к о ј , крај о а д а ш њ е г и б а р с к о г п у т а , н а -
иазн с е ј е л н о гробљв и у њ е м у р а з в а л н н е о д ј е д н е о т а р е цркве.
 ИВАР 6*59

Р а в а а л и и е ове с в е д о ч е д а ј е ова црква н е к а д а била д о с т а велнка

н лепа, л е п ш а о д с в и х д р у г и х мањих ц р к в и ц а у овоме крају.

92. Ж и ж а в ц и .
Северно од Баљевца по странн б р д а Ш а ш е в а раврег>ене с у
куће аасеока Жижаваца. Овде Ибар прави ј е д н у врло велику
окуку и уреаао је дубоку и уску клисуру.
Порекло породицв:
Б о к о е и Л и славе Св. Н в к о л у . С т а р и н ц и с у .
Голави&и славе Св. А л е к с а н д р а , једна су породица с а Г о -
љовићима в з оближњег Тадења. Старином с у аз Црне Горе из
Васојевнћа.

93. Лучице.
Лучице су азмеђу Баљевца и Ж н ж а в а ц а по странама Лу-
ч и ч к о г а В р х а и Крчаоника.
К у ћ е с у разрег>еие, г д е - г д е с е в в д в г о м и л и ц а о д п о 2 к у ћ е .
Б р д а с у и е ш т о нижа и з г о д н и ј а ва о б р а ђ и в а њ е . Испод з а с е о к а с у
д о б р е л и в а д е , а п о р е д Ибра има и њива з а с е ј а н в х к у к у р у з о м . С т о к у
д р ж е око засеока.

Порекло породица:
Ј/ешоаиЛи славе Ђургднц. С т а р в в ц в с у .
ИлиКи славе Св. Игњата. Д о с е љ е в и ц и ив Старе Србије,
б т е е а м о в и / ш славе Св. Л у к у , д о с е љ е е и с г р а н и ц е .

94. Јаран-до.
Ј а р а н - д о налази с е с о б е с т р а н е Ј а р а и с к е г П о т о к а по Вељем
Врху в Боровњаку.
У Ј а р а н - д о л у с е налааи мркв у г а љ , који се вади иа н е к о -
л н в о малих о к а в а , но о томе внше видн у о п ш т е м д е л у .

Порекло п о р о д в ц а :
Др&гојлоеиАи славе Св. Н и к о л у . Ова ј е н о р о д н ц а стара и
распрострта по внше околннх з а с е л а к а ( Ч у п а в и ц а м а , Врху и
Палежу).
Јемуови&и славе П е т р о в - д а в . Д о с е љ е н и с у иа с е л а Јемуова
у Старој С р б а ј и . Има нх у ј о ш веквм з а с е о ц н м а у о к о л н н и .
42*
660 РАДОМИР м. илит.

9Б. Шумник-
Ш у н н и к ј е мали з а с е л а к , к о ј и с е налази в а г о р њ о ј к а м е н н -
т о ј т е р а с и н б а р с к о ј , а на б р д у Г р а д и н н . КуКе, брвњвче и шиље,
абивене су у једну гомалу и ц е о ааселак иагледа танан толнко
великн као ј е д н а д о б р а ш у м а д н с к а куКа с а з г р а д а м а .
Порекло породвца:
ЈасниКи с у иста п о р о д и ц а са онима нз Пискање, одакле оу
и прешлн овде.
МпртиИи олаве М и т р о в - д а н . Стара породица.
Пројови&и с л а в е Св. Петку. Досељеаи нв БелопавлиКа из
Црне Горе.
ДугалиКи славе Лааарепу Суботу. Иста п о р о д и ц а е а Д у г з л н -
Квма иа В р а њ е в а в и ш е м а н а с т и р а Студенице.
Нмају развалине старе цркве.

96. Бвла Стена.

Б е л а С т е н а с е н а л а з п п о с т р а н п б р д а Д е л а (е ваља о т е г и у т о
иагонорити). КуКе су абинене у гомилу и све припадају једној
п о р о д и ц и Биорцима, који с л а в е Св. Н и к о л у , а д о с е љ е н и с у иа Б н -
о р о в е Н а х н ј е у Старој Србији. Има и х и у з а с в о к у Камењавмна

97. Червњв.
Ч е р е њ е с е н а л а з н а о д б р д о м БиКеле (зову га ј о ш в БиКелско
Брдо). Подељево је у две аасебне гомиле: Ч е р е њ е и БпКеле. Би-
Келе ј е прн в р х у , а Ч е р е њ е п о с р е л и н в б р д а .
Порекло иородвца:
ВуковиАи с л а в е Св. А р а н ђ е л а . С т а р в н ц и су.
РакиКи с л а в е Св. Н и к о л у . С т а р и в д и су.
ЈасниАи, једна су породица са ЈасниКима пз Шумника.
БиАелци (МиладиновиКи) с л а в е Сн. Л а а а р а . Досељени су из
БиКела у Старој Србији.

98. Боровак.
О в а ј мали з а с е о ч н К налавв с е п о в р х у К р у ш е в о г В р х а и Ка-
р а у л е . У њ е м у ж и в е оамо Вујанцч. прешли онде ОД Вујавацв из
суседнога Зарева.

Варевска кметија
99. Варезо.
Варево се налази на левој страни реке Ибра. Ова страиа
његове долнне аатворена је са ввше облнх и нившх брда нв-

:^^ооо^1е
 ИВАР

растављавих уским долинама, И ова ваоеља у оаом делу валаае

ое расноређева оо тнм брдана и њвховпвм а&рааввма. И Варево
ое валаав ва таком земљишту. по овим брднма: Крстацу, Ступњу
в Борју. Један ка југу ивдвојевн део овога засеока, којн ое ва-
лааи по Шумарскон Брду, аове се Шумарци, а све остало Варево.
Поред Ибра има добрих ливада, вма н њива саио оне нвсу
особвто родие.
Куће н аграде оу бггвњаче, но вма в чатмара а в- камевом
звланвх, али махом вровином илн даоком понравевах, пре дав го-
диве поиривевв оу 2—3 и ћерамидом.
Порекло породкца:
Шумарци славе Св. Јована, Старвнци оу.
#оеакоеили славе Св. Ђорћ,а ввмњег (Алимпвјев-дав). Ста-
ринци оу.
ЈашовиАи олвве Св. Внколу. Стармнцн оу.
ДугалиАи славе Лазареву Суботу. Иста породица са Дуга-
лићима ив Врањева.
ЈеленкоеиАи олаве Св. Јована. Старивои су од Шунараца.
Андроеи&и олаве Св. Јеремију.
Има једна раввалвва, коју аову Црквина. Налави со под.ку-
ћама Јолеековића.

100. Власово Горв=е и Доње.

Испод Варева пред самом Рашком (варопшцом) налаве се
Горње и Доње Власово. Земљиште иа комв је овај заселак одли-
кује се у свеиу истим оним оообинама које смо у Вареву вавелн.
Горње Власово ол Доњег одвојено је јаругом Влаоовоког
Потока.
Горње Власово налааа- се под Петровом Лввадом, Власвћем,
Белон Стеном и Преслежом. У Горњем Власову жнве СаноеиАи
славе Митров-дан. Старинци су. Породица Ковачевића нвумрла је.
Доње Власоао аалааи се под Великим Власом, Главицом,
Влаоићем и Вабввом Стравом. Ту жвве ове породвце:
СаеиЛи а ЛегровиДи славе Митров-дав. Старинцн су.
МилетиАи слаае Св. Ђорћа (вимњег). Старивцл су.
Кротови&и славв Св. Јовава.
Р&китиАи олаве Св. Николу. Досељени су из Старе Србнје.
не анају неото.
Мијаилови&и славе Св. Александра. Досељени из Црне Горе
сд Васојевића.

«1:;>чЈ,00^1с
662 РАДОМИР М. И Д И Ћ

ШаатовиЛи оу и с т а п о р о д и ц а с о н и м а иа В р а њ е в а .
Имају у гробљу развалине о д старе цркве.

Боровићска кметија
101. Еоровиће.
О в а ј с е ааселак н а л а з и п о стрмим страиама Буковика. иа
десној обали Боровићске Реке, која у Б р а е и в ц у у т и ч е . Сирома-
ш а н п л а в н н с к н ааселак, ж и в н с а м о о д с т о ч а р с т в а . Онолива јако
попгумљена. Све к у ћ е и а г р а д е од б р в а и а и к р о в н в е . С т о к у лети
д р ж е по Б и с е р В о д н и њеним побрђима.
Породице су:
НедовиКи, Ни&ифорови&и, МаринкоеиКи, АнсемтијевиИи и
НиколиЛи. Сви с л а в е Св. Ј о в а и а и овде су од старнна „од б в р -
вакта".

102. Ивање Горње и Доње.

Ивање ј е под Б и с о р В о д о н према Б о р о в и ћ у и о л е в е стране
Боровнћске Реке. Највећн лео засеока надужно се у јодвој л и -
нији н а ј е д н о ј малој заравнн у подножју једвог серпентипског
г б а т а . Њ и в а ј е врло мало. Д о б р е с у л и к а д е и п а ш е . З е м љ и т т е врло
б р д о в и т о с а стрмим падовима. Ј а р у г е врло д у б о к е и ношунљене.

Породнце:
НнежевиИи славе Св. Игњата. В р л о с т а р а п о р о д и ц а . Стари-
•ЈОМ с у с њима ј е д н а п о р о д и ц а РадосављевиКа, МарковиАа и Ми-
ли&еви&ч.
МирковиАи славе Св. А л н м п н ј а . О њииа ВИДИ опис засе-
ока Саса.
Има ј е д н а с т а р а ц р к а и ц а . која и д а н а с ,ПОЈе* (служи).
Овај з а с е л а к п о д е љ е н је на д в е групе кућа, као два краја,
то је Горње и Д о њ е Ивање.

103. Ладојевиће.
Овај ааселак з о в у још и Ладовиће, налази се под Црвви
В р х о м . И м а њ а с у вм по К о т к љ е в ц у , Валашвцв в Кутима.
В о д у пнју са малих извораха — точкова, који лети готово
п р е с у ш е , те влада врло велвка о с к у ш ц а у води, логлавнто с тога
што је земљиште без шуме и с т е н о в н г о , п о к р и в е н о ј е врло п л и т -
кни слојем земље, тв с е вода не м о ж е да задржи.
 НБАР 663

Породице су:
Рлдослвлвви&и, Миркови&и и Или&и. Сва славе Араиђелов-
дан. Староседеоцв оу.

104. Ријека.
Овај с е ааселак налази пол В а л а ш н ц о м . Овде живе Легро-
ви&и (Аксентијевићв) о л а а е Св. Н в к о л у . С т а р и н ц в су. На меоту
које с е аове Б о р о в а н н а ј у р а а а а л и н е о д с т а р е ц р к в е .

105. Драке.
Оаај з а с е л а к л е ж н у с т р а в и Ц р в о г В р х а . У њ е м у ж и в е Ни-
коли&и, славе Сн. Н и к о л у . Старинци с у .

106. Котиљевац.
Котиљевац ј е п о д Кутима. Т у с у ЂорђевиИи, славе Св. А р а н -
),ела. С т а р и в ц и с у .

107. Тлачина.
Овај ј е заселак на мало п и т о м в ј е м м е с т у но остали нз ове
к м е т и ј е . Налази с е у ј е д н о Ј малој котлиннци п о д Коњском Равви.
Све с у к у ћ е а б в в е н е у ј е д н у гомилу, п о р е д н у ћ е иема готово в н -
какиих з г р а д а . Заоелак ј е к р у ж в о г о б л н к а . Све с у к у ћ е б р в њ а ч е
Овде з л а д а о о к у д и ц а у пијаћој водн и посе ј е лети вв далека
но 2 км.
Породице су:
П&нтоеипи, Симионови&и, Миленкови&и, Стефлнови&и, Рл-
доелновиИи, Неделкови&и. Сви славе Св. А р а н ђ е л а . Старинци су.
Од П а н т о в и ћ а с е ј е д а н д е о о д а в в а о д с е л и о у заселак Плавце
к о д Ушћа. Т в о д с е љ е н и ц и тамо с е з о в у Т л а ч и н ц н .

108. Саои.
З а с е л а к Саои налавн с е на стрмим отранама Кулине према
Сашком П о т о к у .
В о д у пију с а н а в о р а : М и ј у ш к о в ц а , К у т а , Б и с е р В о д е .
П о ј е д и н а м е с т а у пољу имају о а е в а з н в е : Р е к а , Равав
Лавишта.
Ш у м е с у у К у т в м а и Р е ц и . Ш у м а ј е з а ј е д н в ч к а целом з а -
с е о к у . Има и н е ш т о з а ј е д н и ч к е н с п а ш е у з а с а м в з а с е л а к .
 РЛДОМИР М. ИЛИЋ

П р о с т р а н е и е п а ш е које е у д р ж а н н а својина налаае с е у Ви-

с е р В о д и и њих сељаии уаимају п о д аакуп. Ово ч и и е и о с т а л и
з а с е о ц и из о к о л и н е .
Бачије с у п о Ј а д о а и т о ј и К у т и м а .
Порекло породица:
Миркови&и 3 к., Ј о е к о в и п и ( Ђ о л о н и в в ] 5 к. и Ђокови&и 2 к.
Сви слане Св. Алимпија. Све с у о а е п о р о д и ц е д о с е љ е а е п р е 150
г о д в н а из села З а б р ђ а у Старој Србији и н а с т а н и л и с е у Сасима,
који с у т а д а б и л и о п у с т и л и , ј е р с у с е Чурле, који с у д о т л е у
Сасима с т а н о в а л в , била н е к у д а о л с е л и л и .
Мало и с п о д Саса у м е с т у Папратњацима налаве с е д в е куће
ЈовковиКа, које с у с е ив Саса тамо на имање о д с е л и л е .
У овом се ааоеоку налави з г у р е [шшакв>е), коју с е љ а ц и и
с а д а и з о р а в а ј у по њивама, ш т о с в е д о ч и д а ј е н е к а д а о а д е бвло
р у д а р с т а а . Н а о в о у п у ћ у ј е и нме з а с е о к а . Има о в д е и ј е д н о о т а р о ,
з а п у ш т е н о р у д а р с к о о к н о , које ј е врло д у г о .

,^ооц1с
 П Р ЕГ ЛЕД

а) прегдед геограадкит ж етнографових нааива.

ввлија 578. бунар 559.

а ј а т 582, 583, 584, 980, 593. бурад 590.
аибвр 588, 589.
аргатлтк 569. ваде 562.
Арнаутн 594. вајат 588 сЕ. зграда (колиОа).
а с т а д 586. вернге 593.
„ в к ћ е д х ц е " 581.
атар 561, 570, 571, 572, 636.
в в н о 552, 561.
а т у д а 581, 584, 585.
вннова лоаа 561.
внноградн 551, 648, 658.
Ладан, 562. Власн 539, 540.
бачевнна 592, 593, 594. ЧГ, аодиба, в е д е н в ц а 568.
огњар, огаарица. воћарство 531.
вачнје 545, 564, 565, 567, 571, 580, в»ке 561, 571, 578.
588, 590, 591, 592, 594, 595, 608, 609, воћњак 561, 578.
615, 618, 619, 620, 622, 623, 629, 681, врата 548, 580, 582, 583, 584, 588, 589
633, 634, 635. 636, 637, 644, 645, 648, 593.
649, 652, 653, 654, 658, 664.
баџе 581. в у н а 553, 568 584, 592.
башчнца 571, 578.
беанвоје 568. гаће 553.
белн нре 568, 588. говеда 563, 608, 621.
Богумилн 543. грнднна (остаци града) 540, 544.
бравда 562. градава 561 сС воћ&ав
брашњар 585. г в о б 626.
брвнара 565. 586, 654. еГ. брквзаи. т р о б л е 540, 543, 544, 550, 612, 615,
брвнарвца 590. 625, 628, 630, 633, 635, 636, 637, 638,
брвњача 580, 581, 582, 583, 584, 535. 640, 644, 647, 648, 652, 653. 655, 658,
586, 587, 589, 608, 636, 642, 648, 655, 662.
660, 661. гробннна 542, 543, 630.
брктва 553. грозвће 551.
бубан 559. Грни 540, 541, 591, Ш .
Нугара 591. гуњ 553. Види гуњче.
г у а ч е 553. Вали гук.
1.566 РЛДОМВР М. И Л И Ћ
д в о р 572, 578.
д в о р в ш т е 636, 645.
Дибралнје 565, 560, 566.
дниннк 581, 582. сГ. диињав.
дивњви 580. сГ. динвнк.
д о х с а т 582, 583, 584. Ввдв ДОНСВТИБ.
доксатић 589. Ввдв доксат.
д р ж а и н а аајединцк 577, 590.
дтброввчвн друм 537.
едда 561.
ж в т « 561, 563, 566, 568, 577, 585, 589,
620, 621.
аадруга 552, 590, 591, 644.
аапад, ветар 560. сГ. крнвац.
ааселах 541, 544, 545, 549, 550, 551,
556, 558, 559, 560, 564, 566, 570, 571,
572, 573, 574, 575, 576, 577, 578, 579,
586, 588, 590, 591, 592, 595, 597, 599,
603, 608, 609, 6)0, 611,612,613,614,
615, 616, 617, 618, 619, 620, 621, 622,
623 , 624, 625, 626, 627, 628, 629, 631,
632, 633, 684, 635, 636, 937, 638, 639,
640, 641, 642, 643, 644, 645, 646, 647,
648, 649, 650, 651, 652, 653, 654, 655,
656, 657, 658, 659, 660, 661, 662, 663,
664. сГ. ажвмк.
м ш к 550. сГ. заседаа.
васеочка ааЈедакца 590.
аграда 588. сГ. вајат (колаба).
аеил>орадх>а 561, 577.
внжоиннцн 564, 578, 595.
вубуи 553.
ибарска друм 578 сГ. ибарскн иут.
вбврсхн п у т 568, 569, 658. сГ. иблр-
сви друи.
Нбарци 565.
игде 581.
иаба 587, 588, 589.
налвв иа бачије 591.
Иднрн 539.
Јабухе 561, 568.
јниџнк 553 сГ. чвнтрв.
јелек 553.
јочам 656.
ј о в о в а кора 567, 568.
Југ, ветар 560.
кабанвца 553.
калхан 584.
к а и е х а р с т в в 567.
к а и д х д о 585.
каиела 612, 636.
катран 565, 566, 568, 619, 620.
кацн 590.
качара 588, 590.
карицклтк 566, 568, 620.
кмет 576.
к н е т и ј а 576, 608, 611, 612, 614, 616
617, 618, 621, 625, 627, 628, 630, 682,
635, 638, 640, 642, 643, 646, 647. 650,
651, 652, 654, 655. 657, 658, 660, 662.
сГ. свдо.
коваонипа 588, 590.
ковс 562, 553, 608.
к о к о ш а р , 588, 589.
колиба 551. 556, 564, 578. 588. 58»,
592, 591, 595, 621, 627. сГ. (бачевнва
вајат, аграда), огњар, огњаркца.
коиак 584, 585.
Х0В.И 562, 563, 566, 567, 568, 608. 621.
ВвДН ЕОЊИћи.
коњнћн 56М. Видн коњи.
Коааоннчани 553.
х о т а р и 564, 594. сГ. сламњаци.
хошарв 564, 565. 567, 578. 588, 589,
592, 594, 647. (сГ. еиоарв).
к о ш у л а 553.
крвј селв (засеоад) 575, 614, 618, 619-
627, 628, 636, 641, 654. еГ. цемат.
„крал>евскв п у т " 535.
х р е в е т (-111 снавање) 593.
кроветв за сточау храиу 564.
крнвац, аетар 560 сГ. вапвд.
к р е в 581, 582, 583, 584, 589. 593, 594.
629.
кропни.ара 581.
Кртшев-а-аин 561, 658,
х р у ш к е 561.
куктрта 561, 642, 658, 659.
ктћа 551. 553, 556, 557,558, 559, 56(1.
561, 563, 564, 568, 569, 571, 572, 578.
575, 577, 578, 579, 580, 581, 582. 583,
584, 586, 587 588, 590,591, 592. 595
 НВАР 667

607, 608, 609, 610, 611, 612, 618, 614, п е а 583, 584, 585. 587.
616, 617, 618, 619, 620, 621, 622, 623, нодвеве [558.
824, 625, 626, 627, 628, 629, 630, 681, в о д р у м 584, 588, 589, 609, 638.
632, 638, 634, 635, 636, 637, 638. 689, х о л х ц а 585.
640, 641, 642, 643, 644, 645, 646, 647, л о р о д в ч н и ваједкнца 570. 590.
643, 649, 650, 651, 652, 653, 654, 655, „ п о с Ј е к " 563.
656, 657, 658, 659, 660, 661, 662, 663, иоткткницн 569, 571, 578.
664. л о т о ч а р а 567,
„ • Ј а а " 580, 582, 583, 584, 585, 586. нреждади 585.
сј*. ВуХХЊВ. кркветак 626.
к у к е р 592, 594. ирипЈв 626, 632, 653.
ХЈХВња 582. сГ. ,кућв*. ироаор 543, 580, 583, 588, 609. Види-
прозорчић.
лаћвашја 563. п р е а о р ч в * 583. Ввди ировор.
лемеан 579, 581. проха 656.
л е т н ш т е за стову 557, 564, 578, 591, прочсвље 585.
сГ. летиица, летовншта. цшенвца 561, 642, 658.
д е т н и ц а 564. сГ. детвлгге, детовивтв.
л е т о в к ш т е 564. сГ. летавте, детнвца, раж 561, 642, 656.
Л Ј Ч 565, 566, 567, 568. раибоЈ 588.
ракија 552, 561. 568, 590, 658.
ж а н в с т а р 533, 534, 541, 542, 543, 548,
р а к и п х в и ц а 588, 590.
549, 553, 567, 575, 608, 610, 612, 614,
раееднца 575.
615, 617, 621, 631, 650, 652, 660.
раф 585.
х е д о н н н а 552. рнболон 567.
хермерни врстовн 566. 567, 568. Рнмљани 589.
н д е к в р 588, 590, 592, 593, 647.
рударстио 534, 539, 540. 546, 596, 664.
И д е ч а к н 547.
сГ- рудовопњв. *
мрс 593, 648.
рудокопн>а 544, 546, 551. сГ. рудар-
ваедав 594. ство.
х а к и а р 584, 535.
свбор 543, 553, 646.
н а к в е 584, 585.
саборнште 553.
НхшлпЈе 587.
садвш 558, 589, 621.
Новоланврцн Турцн 588.
с а х о к о в 547, 620.
о б о р 592, 594. Саев, рудари 534. 540, 546 551.
о в а с 561, 656. сшгљарац 590.
о в ц е 562, 568, 594, 608. еввње 563, 608.
• г њ а р 592, 593, 594. сГ. бачеввна, ко- север, ветар 560.
даба, огњарвцв. седо 533, 534, 539, 543, 544, 548, 549.
о г њ а р в ц а 592. сГ. Оачеввна, волнба, 550, 551, 558, 561, 564, 567,570, 571,
огњар. 572. 576, 577, 578, 579, 581, 584, 590,
о г њ н ш т е 580, 585, 592, 593. 599. 601, 606, 607, 609, 610, 625, 627,
ФКЈкница 578, 639. 642, 644, 645, 646, 654, 658. сГ.
о п а н д н 553. свл«\ Види сеоце.
опхгтннска акједлнца 570, 577, 590. св** 650. сГ. седо.
с е о с х а ааЈедиица 570.
п м а р о х и Н Ј Т 537, 631. с е о ц е 545. Видв седо, (•««.
п е р д а 583, 584, 585. оибара 589, 594, 656. вС вошара.
 РАДОМНР м, нлит.

Сјеннчнна 600. хдебна вев 588, 589.

слажњацн 564, 594. сГ. котари.
Словени 539, 596. Царвд-рддскв Д р у н 535.
соара 568. цах 545.
оо«« 580, 581, 583, 583, 584, 585, 586, Цигани, чергаши 557, 590.
587, 588, 589. Цаицарх.591.
еовра 552, 586. сС. трпма. црвша 527, 534, 540. 541, 542, 543, 5 4 « .
сватлја 557. 550, 553, 609, 610, 612, 614, 615, 680,
Срби 539, 540, 551, 557. 633, 635, 636, 638, 642, 643, 644, 6 4 «
« т о ч а р « т в о 562, 565, 570, 577, 588, 648, 650, 652, 655, 656, 658, 669, 6 6 0 .
590, 612, 662. 662, 663. Нвдв цркввиа.
стрЈтара 567. црквнна 649.
отругаретио 567. цржвжца 541, 621, 611, 659, 662. В а д п
Огтденачалш 567. цркм.
ствати 562. Црвовтнцн 571, 591.
сукно 553.
с у х њ е 553. чакшнре 553.
ч а д т р а 553. сГ. јавциа.
тиван 583, 584, 585, 588, 589. чаране 553.
телачар 592. с1. тедечар. чативра 586, 587, 629, 642, 645, 661.
т е д е ч а р 592, 594. сГ. телачар. черјен 585.
т е в е ч и ј а 597. ч е с н а 559, 699, 610, 611, 614.
тор 564, 592, 594. четвртва (ограда) 578.
точак (навор) 559. чобаискн кућер 567.
травнв&а 571.
трап 588, 589. п а в а д а н 553.
Трачанн 539. џ е х а т 575, 6и8, 619, 627, 636, 638. сГ.
грла 580, 588, 595, 635. жрај.
т р т м 584, 585, 586. сГ. соара.
цоха 553.
ТурЦН 535, 53Н, 543, 546, 547, 557, 578,
599, 611, 615, 616, 631, 639, 649.
шажија 554.
шиља 579, 580, 592, 608, 660. сГ. хш-
&влер 582. 583, 584, 590. дав, шнлача.
шиљак 579, 636. сС. вшла, ш ш и
уотава 559. ш и д а ч а 579. сС шнља, шиљаа.
устока, ветар 560. шљнве 561, 653.

б) преглед геогрвлснм имена.

лджн-ноток 596. Ааижово Врдо 597.
джбарнште, место 611. Аџвњах, место 614, 615.
Линште 596.
Лрбтлнан, заседах у сдиву Ибра 574. Вабнна Страна 661.
Лрнаутлук у Старој СрЗвји 604. Вабив Д о , аотоа 639.
„ А р и а у т л у к " , зеада 617. Вабжн П о т о х , иавор 644.
лрсовввж, крај (џеиат) у Градку 629. Вадан,, звседак у Ибру 597, 648.
Асановац, азвор 636. Ваисадн, ааседак у Ибру 556.
Асаноиац, шума 653. Бакчнне, шуна 631.
Асаново Седо 597, Вадкавско П о д у о с т р х о 526,539,600.
 ЛНАР
Б а л т х к и , храј (џемат) у Вреаовв 575,
911
Баљенац. злеелак у Ибру 529, 532,
555, 564). 561. 572, 573, 590, 506, 597,
636, 658, 659.
Баљохац, котлнна 557, 560.
Баљевачка кметиЈв 658.
Бал.евдчво поље 636.
Ваљевачка к о т л н н а 531, 532, 556.
Бања, ааселак у Ибру 533, 577, 597,
652.
Бања, иавор 633.
Б а њ а , област 527. е.{. Вакско.
Бањсжа, авселак у Ибру 555, 597, 605,
641, 656.
В а њ с и а , речица 656.
Внњска Клиеура 658.
Б а а с к а ажетнЈа 556.
Вањска Р е к а 656.
Вањевн К о п а о н а в , планнна 592, 648,
653.
В а њ е к о , област 527 сГ. Бања.
Бара, меето 631, 686.
Варе, брло 655.
Б а р е , нзвор 597, 613, 636, 65«.
Б а р е , село у Старој Србији 603.
В а р и и е 597.
В а р с в о Врдо 655.
В а т л а ш , несто 611.
В а т н и к , село у Отарој Србији 606.
В а у н н Гроб 655.
Б а ч е в х в н , заседав у сливу Ибра 574,
Вачевнца 596.
Б а ч н ш т е , брдо 654.
Вжчигате, ивсто 565, 591, 596, 625,
627, 631.
Вачкуље крај (џимат) Доца 608.
Вевовн, еасвлак у Старој Србија 629.
Вела Стеиа 611. с{. Мерхер.
Б е д в Стева, ааседан у ИОру 660.
Б е д а Стева 661.
В е л в Камен 525.
Белж П о т о к , заселак у Ибру 573, 613.
Вели Поток, крај (џемат) у Доцу608.
В е д о В р д о у Старој Србвји 604, 648*
Б е л а в а ч а , аума 631.
Велонавлвкн, пдене у Црној Горн 660.
В е л о ч а , иесто 634.
Б е л о ш е н а ц 597.
Белуке, с м о у Старој Србнји 606.
Вељак, васелав 551.
В е о г р а д , аарош у Србнјн 535, 568.
В е о ц н , засмак у Ибру 531, 554, 838,
640, 641.
Б е о ч в а х в е т в ј а <Ш.
В е о ч к н П е т о в 640.
Веочко ВорЈе, иесто 640.
В е р б е р и ш т е , седо у Старој Србнјн 606.
Беахрожац 591, 596.
В е ч в а р и , васедак у Вбру 554,631,632.
Вечнарскн Поток 632.
ВЗОНИБ, седо у студвннчаои среау 605,
609, 626.
В и а н н ц а , иесто 640.
Вијело Иоље у Старој Србијд 604,
641.
Виљаховац 598.
БПНИБИ, заселак у Ибру 529, 546, 547,
554, 559, 570, 574, 575, 592, 632, 633.
Бхнх&ска пметија 556, 632.
Внннксво Поље 592, 632, 633.
Бнор, село у Старој Србвјв 621, 658.
В н о р е к а Нахија 860.
В н о ч и н , еело у Старој СрбнЈк 606.
Внсер В о д а , иадор 668.
Б в е е р В о д а , пданаиа 530, 562, 565,
571, 597, 638, 634, 662, 664.
ВнсвуиићИ у Старој Србнја 603, 623.
В и с т р н ц а , васедак (џемат) у Шарие-
* у 651.
Б и е т р п ц а , речида 651.
В н т у ш 596.
В н г е д е , брдо 660 сС. Бићелско Врдо.
Б и а е д е , араЈ (џенат) у Червлу 660.
Бвкелсно Врдо 660. сС. Вићале.
Вжведе у Старој Србијн 604, 660.
Вжхор у Старој Србији 603.
ВЈелонаилнав, илемв у Цриој Горн
604.
В л а т н ш т е 597.
В д а т о 597.
Влац, иесто 636.
Вогнћевивж, гаседак у слнну Ибра
574, 575.
В о ж о в а ц 597.
ВоЈиште 597.
Б о ј и о в в ц а 597.
Ворач 535.
.^[-„•ЈОО^С
670 РАДОМНР I I . ИЛИТ,

Норика, крај (цемав) у Бревовв 575, Вреаова, село у жнтком срезу 605.
611, 612. 611, 626.
ВорЈе, брдо 629, 645, 661. Вревова Глава 598.
ВорЈе, шума 629, 631, 632, 658. Вреновац, чесма 614.
Ворова, неето 663. Бревовскв кнетиЈа 611.
Ворова Гдава, с.чло у Старој Србијн Вресннк, васелак у Ибру 549, 598,
606. 605, 626.
Бороинк, ааселак у Ибру 660. Бресничка Плапвна530,549.с1. Е»1-
Воровв Дукк 623. сннчкл Пмникл.
Ворова Р а а а н , врх 598, 635. 636. В р а г а д а 597.
Боровц Страиа 565. Бр-кенхчи Шлнннл 548. с(". Бресничка
Боровац, брдо 619. Иланнна.
Боровачва в к е т н ј а 619. Врњацн, двор 542.
Вороввве,заседакуИбру 605,623,662. Бротњвк 637.
Боровићскв внетнја 662. Брусница, седо у Старој Србвјн 611.
Боровнвсжа Рока 662. БубвЈа у Старој Србнјж 655.
Боровњаж 659. Б у б а и , изаер 616, 629, 682, 687.
Боровцн, заселак у Ибру 566, 598, В у б а н , чесиа 610.
605, 610, 615, 619, 620, 626. Вугарскв, аеила 539, 598.
Б о р о а ц н , крај (цежат) у Воровпна Втжовиж 525, 598, 662.
619. Бткеиицн 598.
Воројевнв 598. Буиов Б о л а ц , брдо 657.
Боројевићи, ааселаку слнву Ибра 575. Вужош у Стврој СрЗнјл 604, 626.
Воена, веиж.а 548, 568. В у и а р , иавор 620, 628, 634, 642.
Востаиигпте, несто 686. Вун&р в о д Седон, нзаор 61«.
Вошњине 596. Втнарсвв Потов 597.
Б р а ј и ш и в ч х в Ноток 640.
Враховнца, нзвор 637. Бжлашжца 596, 662, 668.
Браховпца, несто 687. Бажннроа Гроб 526.
Братед,внац, аоток 633. Варево, ааселвд у Ибру 596,605, 639,
Брвеннк, заселак у ИСру 554, 572, 640, 660, 661.
597, 640, 641, 643, 653. с(. Первенев, Барено, крај (џенвт) у Варену 661.
Пнрауннв, Ргелтешк. Варовсжа жжетжја 660.
В р в е н н в , крај (џаиат) у Бривпику 641. В а с » Ј е х в 1 н , вдеие 599, 604, 616, 637,
Брвеннв, раазаливе града 534,544,546. 644, 658, 659, 661.
Б р в е н в ц а , засвдак у Ибру 572, 639. Велсж, ааселак у Ибру 652, 654.
Брвеннца, реиа 531,532,534,542,558, Велењска Сечжнж 637.
629, 632, 638, 689, 640, 662. «аТ. Гра- Веднкв. ГрвшаЈа 686.
дачка Рвиа. Веджжа Днвада 538, 562, 616.
Врвеннчка жкетжЈа 638. В е л и х а Њжаа, чвето 625, 632.
Врнеалчва Сутеска 657. Велика Ч у в а р а , мвсто 583, 616.
Врда Црногорсжа 552. Белики Влае 661.
Врдо 616, 623. Ведикн Б о в , »рх 530.
В р д о , крај (џежат) у Ушћу 614. Бедкко Брдо 613.
Врева 538. В е л а ч а , жеето 634.
ВревЈак 598. Вељв В р х 637. 640, 641, 659.
Вревна 598. Бетровнвж 597.
Бреаова, ааселаа т ИВрт 557, 575, 611, Вхгњншкх Поток 596.
612. В к д а н , вароп у Вутжрсној 566, 568.
 ИБАР 671

В и ј у д е , иесто 570, 683. ВуковиЈе (нспуст) 628.

Внловска Б о с а 597. В у ч а к (копаоннчкв) 597, 653.
Внља Б о л а , иесто 614, 634. В у ч н З а б е о , меето 637.
Вил>е Б о д о , брдо 597, 654. Вуч(1 Крш 597.
Винотраднна, иесто 551. В у ч а т р н , вврот у стврој Србијн 604,
В н о н и ц а , село у моравшком среву
606. 615, 616, 636, 638. В у ч ј а Река 597.
Вирине, пзвор 643.
Висои, чеснв 559. ГаЈ, иесто 614, 684.
В а с о х н Точак, нзвор 633. Г а ј т а н , шанвна 603, 640.
Ввсово Брдо (шума) 633. Галнчинк, брдо 651.
В и т л н к , иесто 625. Галож|,а џпуиа) 630.
В н т у ш , Ордо 053. Г а д о ж ћ е , извор 630.
В н т т ш , место 653. Гариште 596.
Бнше Јеаера, иввор 647. Гарушана 526.
Више Поља, крај (цемат) у Круше- Гвожће 596.
внцн 627. Гвоадац 54)5, 596.
Впшњица 598. Гвоадачма Р е к а 525.
Вдасн*. 661. Гвонденовака џеиат у Доњој Врие-
Влаеово (Горње и Дов>е), аасолав у пппи 639.
Ибру 596, 661. Главнца 654, 661.
Вдасоаскн Поток 661. Гланнца, крај (џемит) у Градцу 629.
Влашн&, крај (пеиат) у УпЉу 614, 615. Главица, место 613.
Влашка Р а в а и , брдо 658. Главнчаца, место 629.
В о д а , взвор 634. Главоче, васелак у Ибру, 554.623,626.
Воднца, извор 631. Гдадннпе, заседав нод Ушћа 628.
В о д н п а , шуав 640. Глоговак, Ордо 629.
Ноднце, нввор 597, 619. Глоговац 598.
Војннчке Еолкбе 526, 597. Глузсчево Брдо 597.
Врањено, ласелвк у Ибру 559, 574, Глушцн 597.
603, 608, 610, 611, 612, 614, 615, 616, Гњввац 630.
617, 660, 661, 662. Гњнлнца, свло у Стврој Србнјн 606.
Врањено, село у Старој Србнјн 610. Гобеља, заседвк у Ибру 573, 597, 618.
В р а т н л ц е 597. Гобеља, крај (џеиат) у Гобелги 618.
Врачево у Старсј Србнји 603,645,646. Голедаринк 597.
Врба, ивнор 642. Гонећа, звселах (крај) у Павову 597,
Врелв, иапор 647. 625.
В р е л о , ивсто 618. Г о в е а Главнца, шуиа 628.
ц

Ђрла Страна 526. Годовнћ, васедак у Ибру 558, 574,613.

В р л е т н в ц а 598. Гокчаница, река 532, 538.
Врља Глввв, брдо 642. • Голнја, пдавииа 525, 527, 564, 565,
Врљак 598. 592, 598, 599, 600, 605, 606, 618, 623,
Врбнн 598. 641. 654.
В р т а ч а , место 629. Голвце, седо у Старој Србнја 604,
В р т а ч е , »есто 598, 615.
606, 629, 655.
В р т а ч е , васедвк (крај) у 'Вакову 625.
Голвш, бр;о 655.
В р т е ш к а , место 614,
Голо Врдо 619, 630.
В в х , васедак (и кнетија) у Ибру 558,
Голубац, варошица у Србији 566, 568.
599, 618, 659.
Голубпца, место 650.
672 РАДОМВР_ Н . ИЛИТл
Горња Брвевнцп, заселаа у ИОру
езо, 639.
Горње В л а с о в о , засвдак у Лору 66].
Го.»ње Д р а г в ч е в о , ооласт 599.
Горње Инвње, заселак у Ибру 574,
662.
Горње Ј а р в њ с , заседас (џемат) у Ја-
рин.у 651.
Горњн Доловж, арај (звселак) Полу-
мкра 625.
Горњн Д о л о в н , место 625.
Горњи Ибвр, област 527,599,600, 601.
Горњи Еаиновики, заеелак у Ибру
555, 572, 648, 64:', 650.
Горњв Еаановнкскн Лут, несто 648.
Горњи К р а ј , крај (џемат) Годоваћа
614. сГ. Кундовићи.
Горњн К р а ј , кцај (џенат) Пилева 619.
Горњн К р њ в н , ССЈО у Старој Ср-
бнјн 606.
Гостнраднкн, заседак у Ибру 574,
575, 689.
Гостирадикски П о т о в 638.
Гв(-шт1^чцл, заседан 548 сГ. Гуштераће,
Гуштервце.
Грабљс, бреиуљак 648.
Грабоиац, место 652.
Грабоавв, заселак у ИСру 554, 634.
5 9
Град 8 .
Градиц, заседак у Ибру 533, 534, 538,
554, 555, 558, 571, 573, 596. 628, 629.
Градац, арај (џемат) у Градду 629.
Градац, иаиастнр у Ибру 534, 537,
541, 542, 543. сГ. Грлми*.
Градачжа жметвЈа 627.
Градачва Геви 542, 558, 572, 629,
680. сГ. Брвеивца.
Градина, воса (брдо) 551, 638, 660,
Градмна, место 544.
Граднште, иесто 544, 611, 614.
Градсжа К о е а , несто 544, 596, 641.
ГрадкЦк, жанаствр у Ибру 542. сГ. Гра-
Г р а ч а ц 539.
Г р а ч е в и н с , заселак у Ибру 6117,
Грачевинска Коса 637.
Грнчик 531.
Грпчнке, несто 636.
Гровинчавнца, взкор 627.
Громада, заселак (џеиат) у Шарпељу
051.
Г р о ц е , азвор 638.
Гружа, обдаст 599, 601.
Грчко Гробље 550.
Г у б е р е в о , еело у Старој Србнја 606.
Г у в в л ш т е , жесто 627.
Гушавж Д у б , брдо 544, 597, 643, 646.
Г г т т е р в в е , заседаа у Ибру 549. сГ.
Геуигпрннд Гуштернцо.
Гуштеиице, заселаа у Ибру 549,554.
556, 613. сГ. Гоушпрнцл, Гуштервће.
Д а ј в в н , заседак у сдвву Ипра 575
599, 606, 618.
Далмацнја, земља 598.
Дворвшки П о т о к 631.
Д в о р н ш т е , заселак у Ибру 596, 605,
631, 633, 656.
Дебело Брдо 525.
Дедин Д о (шуиа) 635.
Д е д н н ц и , село код Куршужднје 631.
Д е ж в в а , село 627. сГ. 1>ебсћто.
Дежевн у Старој Србији 604, 645, 656.
Д е л о , 5рдо 660.
Д е л о , иесто 614, 618, 610.
Деложи, брдо 617.
Д е н е р о њ а 508.
1>е«сћ1тто, седо 627. сГ, Дежева.
Двчани, манаствр у Старој Србжјн.
535.
Д о , нзвор 613.
Д о , место 633, 644.
Добравввсжа П о т о в 647, 648.
Добрчни, заселак у Нбру 652, 653.
Добрчнвсжн Нотож 653.
Догања, крај (џемат) у Врху 618.
Догањн, место 640.
Далимовннв, место 564, 596.
Доднц, заселак у Ибру 548, 549, 554,
558, 574, 598, 608, 609, 623,
Д о л а ч в а в и е т в ј а 608.
Д о д а ч в а Чесма 608.
Долачко Б р д о 6 0 а
Д о л н а а , крај (џенат) у Врху 618.
Д о л и в а , иесто (Ј28,
Доложн, крај (џежат) у Вреаовж 611,
012.
Д о л о в в , крај (џемат) у •одухнру.
:<чЉ> У^ООЦ|С
 ИБАР 67 3

Дољанн, заселак у Ибру 554, (417. Ђ а п о н о , гпанниа 530, 538, 564. 592,
Дољача, несто 613. 620. 628, 624, 626, 634.
Доња Врвеница, ааседаа у Ибру 638. Ђ о р о в а ћ н , крај (ценат) у Павлвцп 642.
639, 640. Ђоровснн Х о л н т в а , брдо 643, >>43-
Доње Вднсоно, заселак у Ибру 661. Ђ о р о а с к о П о л е , место 653.
Дон>е Д р а г а ч е в о , обдаст 580.600, 602. Ђ у р ћ е в Д о , шума 6(4.
Доње Нкање, васедак у Ибру 662. Ђурковннн, несто 611.
Доње Јарнње, заселак (цемат) у Ја-
рвљу 651. Е и н и о в а ц 596.
Доњи Градац, заселак у Нбру 632. Ерска од Голије 605, 623.
Доњи Д о д о и и , крај (заседак) у Поду-
Ж а б х ц е 597.
Доњн Д о л о в н , место 625. Ж а р н , заеелак у ИОру 656.
Доњн Е а а н о а и ћ и , заослак у Ибрт Ж а р е к и Ноток 656.
572, 648, 649. Ж д р е и ч а 597.
Доњн БраЈ, крај (џеаат) у Годовнћу Ж е љ е а в и п а , заселак у Ибру 554, 596,
614. сГ, Дупивћв. 605, 617, 633.
Доњн Б р а ј , прај (џвннт) у Иалежу 619. Ж е љ н н , плпннна 525.
Дов>и Брв»нн,седо у Старој Србијн 606. Ж в ж а н ц и , заселак у Ибру 659.
Д о ч е в н н а , несто 609. Ж и ч а , манастнр у Србнјн 527, 532
Д р а г а н н ћ е , заседак у ИбрЈ 055. 531. 535, 538, 541, 542.
Д р а г а ч е в о , оолаот 601. Ж и ч к н срев 605, 611, 616, 626.
Д р а ж и а и ћ 538. Ж о ј а , чесма 614.
Д р в к е , заселак у Ибру 663. Ж у њ е к п и а 597.
Д р а и н а е , ссдо у Старој Србнји 603, Ж г н в , обдвст 646.
606, 639, 644.
Драшковнне 636. Забсљн (шуна) 631.
Д р е и , седо у Старој Србнји 606. З а б е о , ивсто 634.
Дрење 598. З а Врдои, несто 631.
Д р н ј е њ , изв'ф 631. З а б р ћ е , село у СтароЈ Србнјн 604,606,
Д р и н а , река 539, 601. 657, 664.
Друм, иесто 570, 633. З а Ј е д а н ц и , несто 538, 570.
Д у а р н н е , место 544, 545, 546, 650. сГ. ЗаЈединце, иеето 570.
Дуварннс. З а ј е ч а р , варош у СрбиЈи 566, 568.
Д у б , брежулак 598, 448, 649. Вапндна Л о р а в а , река 535, 560, 599,
Д у б љ е , несто 634, 635, 653, 654. 600, 601.
Д у б о н и , несто 648. З а ц а д н а Србнја, област 543, 563.
Д у б о к о 598. З а н н с 597.
Д у б о ч н н , воса 631. З а н о т о ч е (наседав Ирадворнце) у ио-
Д у б о ч и ц а , заседак у Нбру 526. равнчком срезу 605, 609, 622.
Д т б о ч н ц а , река 532. Заравње (шума) 635.
Д у б р о в н и к , варош у Дадмацијн 537. З а р е в о , заселак у Ибру 566, 602, 630,
Д у в а р н н е , несто 545. сГ. Дуарнне. 632, 638. 6:39, 660.
Д у г а л н ћ и , крај (цеиат) у Годоввћу З а р е и с к а х и е т х ј а 630.
614. сГ. Доњв КраЈ. Заревскх Поток 630.
Д у г а ч к н Врег, несто 652. З а е а д , заседаа у Ибру 566, 574, 619,
620. 634.
Ћ н в о н н ц а , аарош у Старој Србвји 535. Засеље у Старој СрОијн 60-1, 646, 647.
Ђ в х о а о , ааседак у Ибру 605,624, 625- Збнраћа (шуна) 637, 634.
ВТВОГРДФСКИ ЗЕОРИ8К. КЊИГЛ Т1. 43
674 РАДОМВР М. ИЛИЋ
З в е ч а н , град 526, 640.
З в о р н н ч в н санџак 341.
З и а о в д в к , иесто 564, 596, 646.
Зимовннца, кесто 609.
З д а т н б о р , обдаст (внсораваиЈ 563, 566.
З н а ј 597.
З и а ј е в а ц , брдо 597, 613.
Ибар, обдаст 526, 527, 536, 540, 543,
544, 545, 546, 547,550,551,567,572,
575, 580, 581, 586, 587, 588, 599, 600,
601, 602.
Ибар, рева 523, 525, 526, 527, 528, 529,
530, 531, 532, 533, 535, 536, 537, 538,
539, 540, 545, 546, 548, 549,556, 557,
558, 560, 561, 562, 564, 568,572, 579,
581, 506, 598, 600, 625, 640, 641, 642,
643, 644, 645, 646, 648, 657,658, 659,
660, 661. еГ. ИЕЛХ,.
Не*вк, рева 548. сГ. ИОар.
Иванковац, седо у Србији 540.
Ииаљ-до, нотов 641.
Нвање Горн>е и Д о љ е , заселад у
Ибру 662.
Нвањнца, варошнца у Србији 538.
Н в о в н в , азвор 635.
Иабвце, крај (џемат) у Ирвзовк 575,
611.
Изнор, нзвор 643.
Иавор под Бараманих 559.
Напор у Страви 632.
Изубра 596.
Нлнн И о т о и , нзвор 631.
Нсиосннца Св. Саве 621.
Истарнфдак, област 641. сГ. Отарв
Н с т о ч н а Воеиа, обдаст 601.
Источна СрбнЈн, област 566.
Јаблановик, ааселак у Пбру 538,635.
Јабланоннв, несто 635.
Јабуковац 598.
Јабучје (шуиа) 633.
Јинор, плаиина 601.
Јаворово 598.
Јдгњнло, крај (заселаа) у Иодуивру
575, 596, 626.
Ј а г њ н л о , место 625.
Јадоннта 664.
Јадовннк, планина 592.
Јвввиве, брдо 608, 610.
Ј а н к о в о Врдо 684.
Ј а р а и 526, 597.
Јаран-до 529, 638, 659.
Јаранскн В о т о к 529, 638, 650.
Јаребнце 597.
Јарнк, брдо 597, 651.
Ј а р н њ е , васедах у Ибру 651.
Јарчева ИунриЈа, мвсто 614.
Јнселоввца, брдо 632. с-Г. Јеселевица.
Ј а с е н 598.
Ј а с е н а ц а , брдо 548, 549, 618. сГ. « « -
Ј а с е и и ц а , реаа 548, 549.
НННИЦЈ, брда 54?, 549. сГ. Јасенаца.
ИГЈННМЛ, рева 548.
Ј а с и к , место 625.
Ј а с л е 597.
Ј а с т р е б а ц , ПЛВВННВ 527, 528.
Ј е г о м н ш т е 598.
Ј е д е в н н к , плаинна (онло, брдо) 529,
564, 571, 642, 858.
Ј е з е р о , мссто 636, 687.
Ј е а е р о , чесма 597, 611.
Ј е л а н ц в , седо под Конаоиикои Ш\,
644,
Ј е л е н а ц 597.
Ј е д к н а В о д а , иввор 631.
Јељак, шума 528, 567.
Ј е м у о в о , седо у Старој Србнјн 604,
637, 659.
Ј е с е д е в н ц а , брдо 632, 634. с(- Јаее-
Доиица.
Јонаннца, иесто 627.
Ј о в а н о в а В о д а 637.
ЈовариЈен Н о т о к 639.
Ј о в и ч н н Д о , взвор 647.
Ј о ш а в и ц а , ааседвк у Ибру 556, 561.
Јошаннца, реса 527, 532, 533, 539,
558, 572, 652, 653, 654, 657.
Јошаинчна Вања, ааселаа н кнетцјв
у Ибру 584, 588, 545, 546, 567, 572.
578, 590, 652.
Ј о ш е в н в , поток 638.
Јуасиа Норива, рекл. 540.
Е а д в и а Ческа 559.
>«сг«ч.100ц1с
 ИБЛР
Каавоинкв (Горњи и Доњи), засалак
у Ибру 531, 538, 575, 650. сГ Казно-
јевићи.
Кааноинћска киетиЈа 648.
КааноЈевнћа, заседак у И5ру 575. сГ.
Казиовићи.
К а л у д р а , ааселак у Ибру 554, 596,
623, 624.
К а м е н , село у Старој Сронји 606.
Е в н в и в т о Врдо 616.
К а н е н с к в , заселзл у ИЗру 605, 682,
636.
К а х е њ а н и , заселак у Ибру 566, 620,
621, 626, 660.
К а и е њ а ч а , место 613.
Б в и н л а 597.
К а о н а , селс у Горњен Дрвгачеву 599.
Кара-даг 596.
Кнраћорћев Шавац 597.
Еараман 596.
Кнраула, брдо (коса) 643.
Квраулв, аесто 526, 530, 544, 597.
Е а т у н и ш т е , несто 565, 596.
Каца Св. Саве 621.
Кашнћи, врај (пемат) у Пнскањл 596.
Кнзве 596.
К п с е л н к 597.
Кладенац, извор 645.
Клеконац, крај (џенат) у Крушввв-
нн 627,
Клековац, место 627.
Блековнца у Старој Србнјн 603,618,
617.
В л в с у р а , несто 598, 614.
Е љ у к о в в ћ н . заселчку сливу Ибра 575.
Енеасевнћи, аасслав у славу Ибра
575, 597.
Кнић, село у Гружл 599.
К њ а х е в а ц , варош у Србнјн 566, 568.
Бобаснц« 525, 528.
Еобвља, село у Колашниу 647.
Еоваовнцк, изаор 652.
Е о в а ч и , ааседав у Ибру 538, 545, 546,
547, 597.
Ковачица 596.
Код БкчнЈе, несто 631.
Б о д Б е р н ћ а , нзвор 652.
Еод Борјанке, несто 631.
Б о д Бреста, нзвор 644.
675
Б о д В р е е т а , несто 648.
Код Б у х в е , хесто 631.
К о д В о д и ц е , нзвор 616.
Б о д Врбе, нзвор 623.
Б о д Гранчипо, шуиа 630.
Е о д Доње Вакче, изиор 645.
Е о д Е о р а т а , нзвор 628.
Б о д Радака, извор 633.
Код Сирче, место 632.
К о д Тоиоваћа, изиор 633.
Коаја Глава 597.
Коаје Стенв, брдо 654, 658. сГ. Којзе
Стене.
Коаје Стране, бнло 529.
Еовннца, река 526.
ЕоЈае С т е а е , брдо 654. сГ. КозЈе Ствае.
Којве Страве 657.
КоЈнвовнћв, заселак у слнву Ибра
575, 616.
Еокоронац, место 653, 654.
К о д а ш н и , облвст 599, 600, 646, 647,
649, 652, 655.
Калеика, место 625.
К о л и б а ш т е , несто 58», 565, 596, 627.
Е о л о в р а т , место 650.
Еолубара, оава 540.
БоибкрЈе, навор 633.
Конбарје, лесто 683.
В о х в н у Стнрој Србнји 644.
Бонарево, седо код Краљева 561, 599.
Кончулнћк, село у Старој Србаји 604
606, 646, 649.
Вов-сва Рниаа, Зрдо 654, 663.
Е о њ с к о , заселав у Ибру 574,597,617 г
Е о п а о н в к , област 527, 571.
Копаоннк, планииа 526, 527, 528, 529,
533, 537, 538, 539, 547, 550, 558, 562,
564, 565, 567, 571, 579, 591, 592, 594,
596, 606, 620, 642, 648, 644, 647, 648,
651, 652. сГ. Соррошд Бег#, Моп-
1а$аа Ое1Г 8г&еп1о, СрвСрие Шапнне,
Ћамиш-даг.
Копнлнште, место 633.
Сорроо1к Вегн; 627. сГ. Коааоаик,
Моаи^ва ае1Гагееп(о, Сребрве Пла-
виие.
СороПсћ 545.
Кппрннвица 598.
Копчарац 636.
43"
^Оооц1е
Н7С РЛДОМВР М. ВЛЛТ.
Е о р и т а , место 597, 648.
Е о р и т н н и , олаиаов 564, 633.
Коритнмн, ссло у моравичком срезу
|Ц)6, 640.
К о р н т о , село у Старој Србпји 603,
427, 635.
Б о р д а ћ е , село у студенкчком ерезу
605, 648, 653.
Б о е о в а ц , брдо 631, 650.
Б о с о и а ц , шума 631.
Е о с о в о , област (по.&е) 604, 645, 653.
Б о с т о а а ц , 570, 652.
Б о с у р и ћ н , ваеедкк у слвеу Ибра 575.
Вотвл>еавц, ааселвк у Ибру 663.
Е о т л и н е , несто 644.
Котлови 598.
Е о т р а ж а , заселак у Ибру 538, 617,
628, 629.
КвукЈНк, село 550. сГ. Кукањ, Кува-
Е о т а к н , заселак у слнву Ибра 574.
Б о ш а р н н е 636.
К о л а р в ш т с , Ордо 654.
Б о ш т у р 640, 641.
Кошутнци 597.
Е р а в и ћ е , село у Старој СрбиЈн 604,
606, 642.
Врајње Врдо 634.
Б р а л е к о , инропнца у Србнји 529, 535,
538, 539, 560, 561, 563, 567,568, 587,
599, 600, 601, 618, 621, 636, 646.
К р а л н , заселак у Ибру 574,597,617,
636.
В р а л о к о 597.
Е р е и н и , брдо 614. сГ. Кренин вут.
В р е и и н и у т 614. сГ. Креиии.
Е р е н н ћ е , заседак у Ибру 657.
Бреннћсвн кметнЈа 657.
Крепнћска Идаиина 529, 654, 657,
658.
В р в в а ч а , врај (ааселак) у Полуинру
575, 625.
Б р и в а ч а , место 618.
Крншевац, ааселах (врај) у Ђавову
Ерњнн у Стнрој Србнји 604, 630, 658.
В р с т 597.
В р е т а и о в а ц а 597.
Крстата Вода 597.
Б р с т а ц , брдо 597, 661.
К р с т н ћ , несто 629.
К р у г , место 653.
К р у ш е в в ц , варош у Србијн 535, 538,
545.
К р у ш о в В р х 639, 660.
В р у ш е и н ц а , ааседак у Ибру 591, 6Ш,
627, 642.
Е р у ш е и а ц а , несто 637.
В р у ш е в и ц а , село код Кралеаа 599.
Крушевнчкк Р е к а 538, 629.
В р у ш ч и ц а , брдо 598, 642.
Е р ч а о н и н , брдо 659.
Крш 598.
В р п м њ а к , брдо 654.
Б у а в н ч е в о , село у Старој СрбнЈц
606.
В у н а в н ц в , врх (брдо) 529, 597, »,14,
615.
Е у к а љ , брдо 632.
Кукнњ, иоток (иекадашв.е еелч) 550,
551, 650. сГ. Кеуклм, Кукаанца.
Вукањнцн, ноточић 551, 650. сГ. Ку-
к*в>
В у л а , место 596, 637,
Е у л и а а , брдо 596, 653, 663.
К у . ш в а , нзвор 653.
Е у н д о в а ћ а , крај (пеиат) у Годовнћу
614. сГ. Горњн Крај.
Е у р н ћ в , звселав у Ибру 555, 575.
657.
Е у р ј а ч в , неото 609.
БуршумлиЈа, варошнца у Србкјв 53; . 1
626, 631.
Е у т и , брдо 530, 596, 656, 662, 663,
664.
Е Ј Т Н , нзвор 668.
КучевеЕн Пвток 656.
К у ћ а н н , село у СтароЈ Србнјв 606.
К т ћ а н н , седо у ужачкои овругу 554).
К у ћ и ш т е , иесто 650.
К у ч н , плеие 6-56.
К у ч в б а р а , извор 618.
Лндмавће, зас^мак у Ибру 662. сГ. Л а .
довићи, ЛадоЈеанћн.
Лвдојевац 525, 526.
Ладојепнће, аасслак у Ибру 662. сГ-
Ладојеваће, ЛадоЈевнћн.
^уЧ^ОО^С
 ИКА1> 677

Лпдојевнћн, засслак у Ибру 538, 575. Лучнчвн В р х , Ордо 658, 659.

сГ. Ладоввће, Ладојеввће. Л у ч и ч х а Р е в а 635.
Лаћв, несто 614.
Лаз, Ордп 639. Љубвћ, област 580, 589, 600, 601.
Лав, меето 829. Љ у б о х а р у Хсрцегоаинн 537.
Л а н и ш т а , несто 803. Љ т љ а ц , село у Стврој СрОнји 606.
Латннсво Гробље 596, 644.
Лкчновнћн, врај (џеват) у Бадњу 648. Магдвч, еело и развалнае града у Ср-
сГ. Лзчнојевићн. Овјн 525, 526, 532, 534, 585, 544. 546,
627. сГ. Маоитвсо.
Д а ч н о ј е в н ћ н , нрај (џенат) у Бадњу
Наагвт 596.
648. сГ. Лачиовнћи.
И а в е д о н и ј а , лекља 598.
Л е д е в п ц е 597.
Мвкснмовићн, крај (џемат) у Доњој
Л е с х а , нзвор 637.
Г.рвецицв 639.
Леевовнв 636, 637.
К а л а Вара, нзвор 619.
Лесковнца 598.
Мала Блнсура, потоа 639.
Доснонице, заселав у Ибру 556, 612.
Мала Р е в а 526.
Лотннгте, хесто 564.
Ивлешево, заселак у Ибру 627, 628.
Л е т н х ц а , несто 564, 596.
Малн Б о и , врх 530.
Ј е ш а в , село у Старој Србији 606.
Малн П о т о в , извор 628.
Лнвада, иесто 613, 629, 631.
Мал> 597.
Лнвадн код Старе Црвне, несто 634,
М а и в т а с в , село у Иеру 627. еГ. Ма-
Лнвчнне (шуиа) 635.
глнч.
Липљан, седо на Коеову 540.
Маоннна 598.
Лнса, брдо 656. Марина В о д а , нзвпр 559.
Лисина, васедак 551. Марушаћв, заселак у сливу Ибра 575.
Лоаио 598. Мнтвовска Главнца, шума 628.
Лонњак 598. Мачвв 597.
Лојае, место (ввногради) 648. Мачновнц 597.
Локвв, брдо 533, 534, 538, 615, 628. Мачтзкнћн, аасслак у слнау ИОра 575.
Л о в а а , место 629. Малешево, село у студеничкои срезу .
Локвв, шума 629. 605.
Лопар, брдо 651. Мевннићп, село у Старој Сровјн 649.
Лонвтиицв, васелак у Ибру 532,538. Мељавнца, село V Старој Србпјн 604,
Л о н а т в н ц а , река 532. 645.
Л у г , место 640. Н е р м е р 611. сГ. Вела Стона.
Л у ж в а ц а , крај (џехат) у Иаиењу Металица, место 525, 625, 636.
637, 638. Н е ц о в а ч а , место 640.
Л у в н ч н в е , место 636. Н е ч к а р е 597.
Л у к е , заселаа у Нбру 635. Мијушкоивц, извор 663.
Л у к е , крај (заселак) у Полухнру 575, МИаво, седо 627. сГ. Мкдввџа.
605, 625. Нвлнвџа, ССЈО 627. сГ. МНано.
Л у к е , хесто 625. М в л а т к о в а ћ в , заселак у сдаву Ибра
ЛЈНОВИК, заселав у Ибру 554, 598, 575.
636, 637. Н н л а т х о в в ћ н , село у Горњем Дра-
Л т в о в в ч в н П о т о к 635, 636. гачеву 599.
Л у к о в о , седо у Старој Србнји 606. Мнллвојеаача, нзвор 648.
Лучнца 531. Мвлвћн, заседак у сдиву Ибра 575,
Л у ч в ц е , заселак у Ибру 659. 605, 613, 619.
 РЛДОМИР И. ИЛВЋ

Нкридовац, несто 618. Њкне, несто 635.

Мкрвовн Лннада, (шуии) 632.
Миелопоље, ааселак у Ивру 645.
Мншар, село у СрСвјн 540.
МоЈстар, у Старој Србкјн 604, 629.
Монкасва б е Н ' агкепСо, пдавкнн 547.
сГ. Копаоннк, Соррошк Всг^, Сре- ОрашЈе, извор 635.
брно Пдакнне, Ћаннш-даг.
Морава (око Краљева), обдаст 599.
Морана, реиа и обдает 526, 548, 561,
605, 636, 644, 658.
ЧоравнчЕИ С»еа 605, 606, 608, 609,
615, 622, 626, 630, 638, 634, 636, 637, Орнице, васелак у Нбру 554, 622, 623.
638. 640. 644, 658.
Морача, оОласт н река 604, 642.
Мтнцела 596.
Муре, заселав у Ибру 551, 554, 555.
646, 647.
Мургка кметнЈа 646.
На Брежннама, шума 609.
Набрвггак, несто 633.
На Водовадама, крај (васедак) у Ђа- Остравани, крај (џемвт) у Паидипн
воиу 625.
На Д о д у , ческа 614.
Неготнн, варош у Србији 566, 568.
Нераћа 526.
Нислопоље, седо у Старој Србијв 606.
Ниш, варош у Србијн 537, 566, 568,
586, 642.
Нова Варош, варош у Старој Орбнјн
601.
Иотг! Бахаг, вкрош у Старој Србнјн
627. & Ноаи Пазар, Пваар.
Нови Пааар, варош у Старој Србнје
535, 538, 539, 573, 599, 600, 604, 610, Отроцн, село код Крвљева 600, 646.
611, 613, 629. 641, 643, 645, 649, 655. Оуга«, заселак у Ибру 548. сГ. Умће.
сГ. Моетј Вадаг, Нваар.
Ново Врдо у Стврој СрОнјн. сГ. Нона-
оегба.
Новопаварехи Свнпак 656.
Новоседн, ааседак 550. сГ. Неквгин,
Ново Седо.
Нвввсмн, ааседак 8'Л <:Г. Нопоседн, Но-
во Седо.
Ново Село, засс-лан у НОру 551.650.
сГ. Новосела, Невесмн.
Новоеедека кметнја 650.
Копавегаа 545. сГ. Ново Г.рдо.
Ооарак, ааседак у Ибру 608, 609, 610.
Обарачкк Поток 608.
Обда Гдава 525.
Огдавак, место 628.
Ореш, навор 636.
Ордовац 643, 645.
Орлтшнн« 597.
Орљача 597.
Орљуњав 597.
Орагаце, иесто 647.
Оекортша 598.
Ослица 597.
Осоје, место 625.
ОсоЈе, шуиа 644.
ОсоЈкнца 597.
Осредак, шуна 628, 682.
ОетатнЈа 546, 547, 633. сГ. Овгкс.а.
Ов1ас1а 545. сГ. Остатија.
642.
Оетраће, седо у Старој Србнји 604,
606, 642.
Острвина, иесто 644.
Острк В р х , втуиа 629.
Отачко Врдо, шума 623.
Отокамека Ннперија 526,
Отребе, заселак у студевнчком срелу
605. 620.
Отребо, крај (пеиат) у Вреаовн 575,
611, 612.
Павлићвнн у Старој Србајн 604.628.
Пннлнпа, васелак у Ибру 538, 539,
544. 554, 561. 572, 573, 586, 590, 597,
640, 641, 642. сГ. Палавнџа.
Павлица, котлнаа 557, 560.
Павдица, река 532, 657, 658.
Павлнца, прква 541, 642, 643.
Павлнчва к и е т п ј а 642.
Пивар, иирош у Старој Србнјн 537,
656. сГ. Нотеј Ваваг, Новн Пазлр.
Павариштс, место 544, 545.
 РБЛР 07«

Иааарокн Санџак 552, 003. сГ. Ноао- Пдавцн, заселкк у Ибру 663.
назарскн Сааџав, Пдаваонкца, поток 547, 559, 596. 633.
Пајнно Преело 526, 559. Пдана, заседак у Ибру 534, 587, 538,
ПвКЈење, ззселак у Ибру 635, 637. 544, 545, 546, 547. сГ. Р1апа.
Иалаввца, заеелак у Ибру 641. с ! Нлвна, речнца 545.
Цавлицв. Р1апа 545. сГ. Пдааа.
Палехс, вкеедад у ИОру 573, 617, 618, Пдавојевнћн, крвј 'џемат) у Гшћу
659. 614.
Падовнна, место 636. Ллешвн, ааседак уИбру 627, 655, 656.
Пад>евштица, заселнд у Ибру 652,654. сГ. РоПааЈ.
Л а к е т и н а , крај (цеаат) у Крушевнпн Плешивсва к х е т н ј а 655.
627. Плешннсва Р е х а 656.
Пвитовац, иавор 637. Плешвнсви Поток 655.
Пантовнвл, крај (џенат) у Крушевн- Пдоча, место 633.
цн 627. Плаков Шанац 597.
Дппратњдцн, место 664. Пл>евл.е, варош у Старој Србијн 587,
Палуљн 598. 601.
Пареовнца 598. Побрће, васедак у Ибру 555, 574, 598,
Паресхјв, седо у Старој Србнјв боб. 635, 636.
Пардог, мосто 625. Побрће, место 653.
Пасуљигате 531. Побрћскв вметија 635.
Наћарша, крај (заселак) у Полумиру Побр^сви Потон 635, 636. 637.
625. Ногребииа, Ордо 654, 657.
Паћарша, аотоа 532, 598, 626. Подбање, врај (џемат) у Брезовн 611.
Пауноввћн, крвј (џеиат) у Ушћу 014. Под Вуквоп, нааор 652.
Пачаврнћи, крај (заседак) у 'Вакозу Под Висохнм Брдом, взвор 632
575, 625. Под Главицом, место 628.
Пачнрндв 598. Под Дејонићском К у ћ о и , иааор 634.
Пејин-до, месго (535. Под ДрвисовићсЕНМ Врдои 644.
Пенде, крај (џемат) у Киввћнма 683. Подибар, обдаст 527, 599.
Иервемек, заселак у Ибру 643. сГ. Под К о в а ч и ц о м , место 614,
Браевшс, Пкрауннк, Ргвжевјк Подосојцн, крај (џеиат) у Крушевицн
Перуннна, место 598, 614- 627.
П е т д о в о Брдо 597. Под Погребнном, шума 658.
Петровн, иесто 611. Подреа, крај (џеиат) у Ушћу 615.
Петрова Лввада 661. Подрвње, обдаст 6о1,
Цетрова Дрвва 612. Под Седом, нзвор 623,
Питроввца, несто 633. Под Ш а р а и а , извор 631.
Нећ, варош у Старој Србијн 535, 640. Нолвнље, обдаст 577, 601.
Пећннсхи Поток, 639. Ро11ав1, заседак у Ибру 627. сГ. Пле-
Ннњаж-дол 593.
Пначевнва, место 613. РоНошЈг, заседак у Ибру 626. сГ. По-
Пнраунвв, васелак у Ибру 641, 643. лоумнр, Подунар,
сГ. Крвенив, Иервенек, Рге»ешк. Пемулиш, аасслак у Ибру 548. сГ. Ро1-
Нисвавнце, мвсто 625. 1от1г, Подуивр.
Писжања, заселак у Ибру 532, 555, Полумнр, заседак у Ибру 531, 532,
636, 657, 660. 548, 549, 554, 575, 577,597, 625, 626.
Пнскањска вивтнја 657. сГ. РоПопнг, Помумма.
Пискањскв општнна НолЈДШрскв кметнја 625.

^сЊу^ОО^!
680 РАДОМВР Н . В Л И Ћ
П о л а н н к , крај (поиат) у Крвеинку 041.
Поље, несто 627, 031.
Поморавље, облает 566. 599.
Понорв, з&седав у Иору 544, 554, 597,
622, 626.
Понадн&н, знселак у слнну Ибра 575.
Поаова Њ н в а , Ордо 658.
Поповнц 597.
Поповицв, свло уСтарој СрбнјвбОб.
П о с т е њ е , село у Старој Србнјв 606.
Потарје, област 577.
П о т о в , нввор 634.
П о т о к , крај (џенат) Грвдца 629.
Потож, несто 631,
Потов„чесмв 014.
П о ц е с ј е , васелвв у Ибру 643.
Поцеска вжетија 643.
П р д о т љ е в а ц , несто 570, 634.
Ргетгвп1к, заседак у Ибру 641. сГ. Вр-
веннв, Иервевек, Пирауинк.
Преслеж 661.
Преиој 598.
ПревоЈа, несто 014.
Предода 598.
Преоди, нзвор 634.
Преподац 539.
Прнбај у Старој СрОнја 604, 653.
Приджорица, село у иораввчкох среву
533, 538, 605.
Првјеиоље, вкрош у Новоп&зарскои
Санџану 601.
Првсојнив, брдо, аоса (некадашв>в
село) 550, 551, 597. сГ. Прнсшнннк,..
Прнсшнннкк, некадашњо оело 550. сГ.
Нрнспјинк.
Пришткнн, вароп у Старој СрбвЈж 535.
Прнарен, варош у Стврој Србвјв 535.
Прогорелвца, несто 616.
Просеченкца, иесто 037.
Прваии, заселвк у Ибру 575, 617.
РвоиГк, село 627. сГ. Взовнк.
Пуета Р е к а 532.
П у е т о Поли> 590.
П у с т о с с л а в , хесто 610.
Р н н а н , лесто 634 , 637, 663.
Р а н а н т т а и , пеотп 636.
Раваш, иесто 633.
Рнние Ј и в в д е , иесто 625,
Р а в в е Н>нве, седо у Старој Србвјк
606.
Р а в н в , несто 641.
Раинжне, »еото 653.
Раннн С т о , врх 525.
Р а а н и ш т е , иесто 635.
Радал>нца, село у Старој СрбвЈн 606.
Р а д а ц и , ааседак у Ибру 575, 624.
Р а д а ц н , крај (џенат) Бнннаа 633.
Р а д е ш а н а , населак у еднву Ибра 575.
Р а д о в Лаа, меего 616.
Радомири&и 630.
Г а д о ч е в а ч в н П о т о к 031.
Р а д о ч е в ц н , заселак у Ибру 554, 571,
574, 575, 591, 602, 631. 632, 657.
Р а д о ч е д в , пдаивва 529,530, 549,558,
502, 504, 565, 571,592,608.611,612,
613, 618, 619.
Р а д о ш н ћ а , заселах т Ибру 554 , 6«0,
645.
Радошнкска В о д а , нзвор 643.
Р а д о т н в с к а Р е к а 645.
Р а д у ш а , пдаввна 560, 636, 637.
Р а д у ш а , иоток 558, 616.
Раабвјенн Р а с т , Ордо 042.
Рандоље, иесто 644, 648.
Рајиа-ДО, заселак у Ибру 556. 612.
Р а к ч и а в , иесто 614.
Р а л е н н в н , засодав у Ибру 556.
Р а п о р н т о 598.
Р а с , некадашн>а варош у Гашкој 575.
Р а е а д н и к , несто 633.
Р а е и а а , рекв 526.
Р а с н и а , област 526.
Раокорје 525.
Раекрсннца 530.
Рвскрсннце 628.
Расна у Стврој Србији 603, 642.
Р а е о н а ч а , место 648.
Р а с т и ш т е , заселак у Ибру 613, 623,
631.
Р а е т о к в , несто 640.
Р а т а р к , село у Старон Вдаху 597,
606, 639.
Ратаиеки среа 584.
Рвшва, варошицв у Србвји 525, 530,
532, 535, 537. 538, 539, 563, 567, 568.
581, 586, 606, 626, 640, 645, 655, 661.
Рашна, котдвна 557.
 НВАР
Рншка, неквдашња зеид>а 598, 599.
Рашкв, река 532, 535, 601, (154, 055.
Р а а т и , зкседак у Ибру 554, 555, 573,
596, 632, 643, 646.
Рватска кметнЈа 643.
Р н а в к а , ссао у Старој СрЗвји 606.
Р е х а , заседак у студеннчком ерезу
533, 549, 605, 617.
Роха, крцј (џемат) у Брвеппку 611.
Реви, место 663.
Р е и а , речнца 618,
Р е п в ш т е , место 643.
Р е н у х , нданниа 648. сС Репушкн Ко-
паоннк.
Репушки Б о п а о н п к , плапииа 592,
648, сГ. Репух.
Р е с н и к , брдо 650.
Р ж а н а , иаселак у Ибру 623, 634.
Р ж а н с к а Рвван 635.
Р ж в ш т а 622.
Рнбница, река 525.
Рнбница у Старој Србвји 604, 615.
РиЈемн, васелах у Пбру 663.
Р н в о в « , село у Стнрој Србвјп 604,
640.
Рнл>ки-до, заселвк у Ибру 554, 634.
РпЛаННДОДСКН ПОТОК 634.
Рнмањскн П о т о в 638.
Р о в н н е , сало у Стврој Србијк 604,612.
Ројчнћи, заселнк у сливу Нбра 575.
Р о с н о , место 634.
Росул.а, место 643.
Р у д н н е 649.
Р у д и ш т е , иссто 546, 633.
Р у д н в х 535, 539, 545.
Р у д а н ц а , село нод Коваоникок 534,
539, 551, 561, 596.
Р у д п н ч к а Р е к а 532, 551.
Р у д в н ч к в овруг 548.
Р у д н о , седо 538. 546, 596, 627, 638.
сГ. Кпбпо.
Вношо, седо 627. сГ. Рудно.
Гудњнк 546, 547, 596.
Р у и е 596.
Р у п ч п н е , место 637.
Свборншто 5<Ј6.
Сааава Грпева 525.
С а в н а н Д о н ц в 581.
Сввоно, заседак у Ибру 554. 621.
Савоасва внетија 621.
Савовска Р е к а 621, 622, 623.
Свмокон, несто 546, 596.
Самоковска Рсва 526, 547, 654.
СараЈево, взрош у Босни 568.
Сарачевнц, место 653.
Саеи, заседак у Нбру 516, 547, 596,
662. 663, 661.
Саставци 63*;.
Сашкв Поток 663.
Св. Богороднца, нрква у Ибру 550,
575.
Сн. Нккола у Топлицк 575.
Свнланово, село у Стврој СрОнјн 606.
Свињарац, несто 614.
Себимвљско Врдо 654.
Седлатнца, место 635.
Седаште, звселкк у Ибру 624.
Селнште, крвј (џенат) Угаћа 614.
Селиште, место 544. 546, 550. 551,
596, 639, 640, 650, 652. 653.
Сел>ацп, крај (џемат) у Врху 618.
Семетеш, заселнк у Пбру 533,617,648.
С е и с т е ш в о Ј е з е р о 647.
Семстешка кметијн 647,
Ссметсшкк Поток 647.
Сенокос, поток 651.
Сенцв, ?агелак у Ибру 554, 602, 617.
Свнска Стсна 6Л8, 618. сГ. Сура Стсна.
Снжњак 598.
Сммнчнштс, седоу Старој СрбнјнбОб.
СЈенмцн, варош у Стврој Србнјн 537,
003. 622.
Скелв 597.
Свлапнице, место 584, 610.
Скугуровнца 598.
Слатииа, несто 597, 641.
Сленачко Брдо 597.
Слепчево 597.
Смедерено, варош у Србијн 535.
Смрв, врх 635, 636.
Соколовица 597.
Сохолов Е р ш , место 614.
Совол>а 597.
Совола Р е к а 525.
Солиоце, место 613.
Сочаннцн, село у Старој Србијн 604,
606, 642.
 Р Л Л 0 М Н Р м. в.чити

Сочанцн, врај (оем&т) у Павднцв 642. С т о д о в н , плвнвна 525, 538.

Спаеонац, мвсто 643. Ствуд1ннцл, река 548, 549. сГ. Студенниа.
СровЈа, земља 523. 525, 526, 527, 530, Страака 597.
531, 534, 548, 549, 558, 563, 568, 573, С т р а х в ш т е 525.
576, 578, 598, 599, 600, 601, 602, 603, Страва, несто 628.
605, 656. Стричевац, кзвор 627.
Сребрнац, врх 546, 547, 596. Стривц, несто 610, 613.
Сребвие Пдаиине 547. сГ. Копаоннк, Стрмогланица, крај (заседак) у Тја-
Сорроше Веге, Мов1акпа ае1Г&гкеп1о, кову 625.
Ђаинш-д&г. Стрмоглавнце, носто 637.
Сребрница 545. Стрн, седо у Старој Србијн 606.
СродњвЕ, иесто 636. Стубао, нзвор 642.
Средњн Нбар, област 601, Стублнна, нввор 628, 681.
Средоввца, брдо, 657. Студваа, изиор 597, 642.
Сретеас, нрај (ааселак) у 'Бакову 625. Студена В о д а , азвор 629.
Сретење, црква 615. Студеннца, манастнр у Ибру534.537,
Ср^еаац, брдо 65:1. 538, 541, 542, 548, 548, 549, 566. 567.
Сријемча, ааседав у ИОру 572, 591, 575, 584, 586, 597, 599, 600, 608, 610,
596, 627, 628. 612, 614, 615, 617, 621, 631, 636, 650,
Срњачв 530. 660. сГ. Зшаешса.
СтвЈнштк, место 614. в1наен1са, манастнр у Ибру 621.
Стадак, седо (рвзиадвне града) у Ср- Студеница, област 527, 549, 579.
бијп 535. Студеннца, рева 526, 529, 530, 532,
Ствнвовнна, мвсто 637. 533, 535, 545, 549, 556, 601, 608, 612,
Становнште, место 628. 613,614, 620, 621, 623. сГ. в т ^ д д и а в л
Стамарн, седо у ухнчком округу 584. Студеннчкк срез 605, 609, 610. 613,
Стара В р т е ш в а , место 610. 619, 626, 627, 628, 632, 633, 634, «38,
Стара Е о р в т а , нввор 637. 639, 642, 643, 648.
Ствра Е у ћ в , крај (џемат) у Гобелн Сттпнкв 639.
618. Ступавц брдо 661.
Стара Србхја, веа*а 594, 603, 604, Ступње, еело у Жуин 646.
606, 610, 611, 612, 613, 615, 616, 617, Сувогуае, место 613.
619, 621, 623, 627, 628, 629, 630, 632, Сува Р у д а 596.
635, 637, 638, 639, 640, 641, 642, 648, Суво Г у д и ш т е , врх 526, 528, 529,
644, 645, 646, 648, 649, 651, 653, 654, 547, 551, 570, 591, 598, 651.
655, 657, 658, 659, 660, 661, 664. Суморовац, место 637.
Старв Ц р х в а , несто 541. Супње, седо у Старој Сронјн 600.
Старача, извор 644. Сура Стена 608,618. сГ. Снвска Стена.
Старе Н у к е т н н е , место 641.
Стари Вдах,обдаст 538, 552, 600, 601, Тадеље, заселак у Ибру 555, 558,574,
606, 639, 641, 643. сГ. ИстарИФДак. 584, 585, 605, 616, 633, 659.
Старо Паклење, крај (џемат) у Па- Тадењсаа хметнЈн 610, 617.
кдењу 637. Тажнн Д о 637.
Старо Село, крај (заселак) у Полу- Татар 636.
мнру 575, 625, 626. Татвр В р д о , иесто 637.
Старо Село, иесто 544, 610, 613, 625, Татар Вода. 637.
635, 636, 644, 646. Тоњково, оедо у Старој Србаји 6061
Старчевнца, шума 653. Тевечи 597.
Сто 538. Т н д а , .чеето 614.
 ИБАР
Тлачина знселак у Ибру 574, 663.
Томовнћв, крај (џекат) у Бинпћима
633.
Тонлнк, нзвор 628, 652,
Т о н л н ц а , обднст 526,537,538, 575,617.
Тоилнца, рева 5<И.
Точак, чесма 609.
Т о ч у р а к , извор 650.
Т р г о в и ш т е , село у Ст&рој Србнјн 537,
. 545.
Т р е б н п е , внрош у Херцеговннн 537.
Требиће, село у Старој СпСијн 606.
Т г е р ( е 545. сГ. Тренча.
Трепча, село 545, 547. сГ. Тгерве.
Т р е ш т е н а ц 628, 682.
Т р в а в а , засед&к у Ибру 538, 555, 654.
Т р в а в с к а киетнЈп 654.
Т р н а в е к а Р е х а 654.
Трњ&цн, крвј (заселак) у Подумвру
575, 625, 6261
Т р њ а в л , место 615.
Т р е в ј а , брдо 657.
Т р е н о , крај (џемат) у Боривцииа 61У.
Т у н о в о , село у Стврој Србнјн 606.
Т у р с в в , веиља 530.
Туроко Г у в н о , место 681.
Тушнмља, село у Стнрој Србнјк 604,
606, 629, 632, 644, 654.
И а в а 596.
И а х и т - д и г , ил&иинв 547. сГ. Сорропјв
Вег«, Копаоник, Моп1вл;па оеИ*аг-
неп(о, Сребрне Пдаквне-
ЋелиЈе, мссго 543.
Иелнје, ноток 614.
Ћ е д н н , нввор 653.
У Ворјг, место 628.
У Бороицима, нзвор 619.
У В р д у , место 628, 632.
Уваде, место 614.
У Великом Иољу, ианор 644,
У 1'нложћ.н, шумв. 630.
У Глоговкку, место 629.
Угљарн 597.
Угљевнне, крај (цеиат) у Побрђу 636.
У Гњнвцу, гаума 630.
У Д е л у , место 631.
У ж н ц е , варош у Србији 566, 567, 601-
Ужкчвн охруг 550, 584.
У З а р н ћ н м а , шуна 630.
У К р ч е в к н н , гаума 623.
Улица, нвкор 627.
У л н ц а , место 627.
У Налом Пдандншту, навор 616.
У <"*»ЈУ» весто 631.
У Оооју, шума 631.
У О е р е д х у , нввор 616.
У Пндниихн, нссто 632.
У П о т о к у , вавор 629.
У П о т о к у , крај (аемат) у Крушевнцн
У Р а в н к , нвсто 628, 632.
У Р е ц к , крај (џемкт) у Крушевици 627.
У Р е ц н , место 631.
У с в љ е , село у мервкнчком среву 606,
608, 621.
У Сред Села, извор 619.
Ушћанекц кметнјв, 614.
Ушћанско Поље 614.
Ушће, заселвк у Ибру 531, 532, 533,
538, 548, 549, 554, 566, 572, 578, 577,
597, 605, 614. 615, 617, 623, 680. сГ.
ОЈ***.
Угаке, КОТЛНН& 557, 560, 561. 590.
Фоча у Херцеговпнн 537.
Херцеговнна, земд>& 552, 598, 600,
601, 603, 605, 615.
Х н л а н д а р , икнастнр у Светој Гори
550, 551, 652.
Хмцн 550. сГ. Храшће.
Х р а ш ћ е 550. сГ. Хрлци.
Цнрнград, варош у Турској 641, 643.-
Ц а р и н а , крај (џемнт) у Врху 618.
Царнна, несто 545, 546.
Ц и е т о в а ц , нзвор 633.
Ц е о в н н е , место 545, 547, 596. сГ. Цо-
ННШТК.
Церово, засвлак у Ибру 556.
Ц е с т а , несто 608.
Скегшн, илвннна 627. сГ. Чемерно.
Цоништа, иосто 547. сГ. Цеовине.
Црепгљппк 597.
Црешњак, пзвор 643.
Цркввна, место 541.
 ГЛЛОМИР м. п л и т .

Црхвнна, раазалина 661. Џинонско Гробље 625.

Ц р к п а т т с , место 54!, 5»7.
Црна Гора, зсхла 603. 604, 616, 622, Шаанп, сило (брдо) 529,530, 597, 645,
625, 638, 642, 644, 649, 654, 656, 658, 656.
659. 660. 661. Шаиац, несто 544.
Црнн В р х 640, 641, 655, 663. Ш а п т о н н ћ н , крај (заселаа) у Врвње-
Црногорска Брла 598, 600, 601. ву 575, 610.
Црнчеко, село у Старој Србнјв 603, Шаран, место 632.
640. Шаре, коса 631.
Ш а р е , место 630.
Чнјетииа, заселак у Ибру 550, 551, Шароње, село у Старој Србпјк 606.
558, 570. 571. 573, 574. 591, 598, 651, Шврвељ, заселнк у Нбру 555, 608,
652. сГ. ЧЈИТНМ. 626. 651.
Чдотнм*, заселнв 550. сГ. Чајетнна. Шарпељ, крај (заселак) Шарнелл 651.
Ч а ј е т и н а влнтиоорска 550. Шарпељска кметкјв 651.
Чалија, несто 648. Шншево, брдо 659.
Ч а ч а к , варош у Србији 560, 587. Шевар 598.
Чемерио, адавина 526, 527, 530, 544, Ш е к у д а р , село у Старој Србвјм 603,
559,562,564,565.622.627. сГ. Снегша. 608, 625.
Черење, засвлак у Ибру 555, 660. Шорбутнв, место 611.
Ч е р е њ е , крај (џенат) у Черењу 660. Шнбоик 598.
Ч е с н а к о д Ј а в о р а 608. Шкпачнна, заселак у Ибру 550, 551,
Чесма иа Е р с т у 559. 571. 591,605.643. сГ. Швпачио, Шн-
Чосма у Долина 610.
Чесмаца, нзвор 622. Ш н п а ч и о , заселак 550. сГ. Швиачпва,
Чечвна, село у нораинчкон срезу 605, Шнпкчнш.
615. 616, 621, 626, 630, 634. 637*, 644, Шнпкчнш, заседаа 550. сГ. Шниачннк,
658. Шнначно.
Ч е ш л а р н , заседак у Иору 597, 631. Шнрокн До 636.
Чибуковац, село код К раљева 599,618. Шља&н,* 546. 596.
Чнтлук, заселаа н Ибру 574, 641. Шљавњнште, неото 545, 546.
Чнчиио Брдо 627. Штаамца, седо у рудничкон округу
Ч о и а г е , заселак у Ибру 652, 654. 548, 549.
Ч о п у р . извор 648. Штанннца, ливада 548, 549. сГ. ОЈм-
Чорбнни, крај (џеивт) у Градну 629.
Чорбнћско Ооље, место 629. Штаиница, место 618.
Чукара, срдо 647, 658. Штшнцд, лнвада 548, 549. сГ. Штав-
Чукара, несто 629.
Чукаринм 636. ШуладиЈа, обдаст 566, 600.
Чуиино Гробље, 653. Шумарско Врдо 661.
Чупввкпо, васедав. у Ипру 638, 659. Шумарцн, врај (џемат) у Вареву 598,
661.
Џнмнја, несто 596, 628. Шумннк, заеедав у Ибру 598, 660.
Џоаска Р е в а 550. Шутаноинма, васелак у Ибру 652,653.
Џепе, ааоолак 551, Ш у т а н о в к и а , взвор 653.
 НБ4.Р
в) преглед породичних и осталих презимена.
АкееитвЈеанћк у Воронпћу 002.
АксеитиЈевкћи у Креинћнма 658.
Акеентајавнћн у Гнјецн 663. сГ. Пе-
тровића.
Аксовмћи у Зарвву 630. сГ. Вујаини,
Ђоровнћн, МиЈннлћи, НнноЈнћи.
Алекснћн у 1'зњв 653. сГ. ПрнОојцн.
Алекснћи у Бороицкиа (Трс'о) 610.
сГ. Васнљевнћи, Иашнћн.
Алевсићн у Кднсурн 62 '.
Длекенћм у Растншту 624.
Андрнјилхћн у Горњој Бриенмцн 639.
Андријанићи у Доњој Мрвеницн 639.
Аадрнћн у Бал>евпу 658.
Авдровићм у Вареву 661.
Арнаучнћн у Же*езници 617. сГ. Но-
вадовхћн.
АрсениЈевхћм, у Тадењу 616.
Арсићи у Радошнћнна 646. сГ. Јоддо-
Ареовкћм у Грндцу 629.
Арсовмћн у Мурамв 647. сГ. Краго-
Архмввисков Данвло 542.
Адииовићм у Гинтнма «14.
Бадтмћн у Брозони 602, 611.
Валтићн у Рвјин-лоду 612.
Вадтнћн у Засаду 620.
Балтхћм у Рн*нн-доду 6:1-1. сГ. Днјо-
внћн.
Бааовнћи у Радошаћамн 646.
Бардовм у Гуттсривдма 554, 613.
Внрловв у Сењцниа 554,602,617. сГ.
Навдовићи.
Варуџнћи у Гркдцу 554, 629. с1. Јо-
наноинћк.
В а ч а н х у Чнјетнин 570, 652.
Вачкул.е у Дону 554, 608.
Бвчкуд.0 у Кадудрн 554, 623.
В а ш т а и а у Брвеннку 554, 641.
Веаванца у Пквднци 554, 642. сГ. Бед-
чеанћн.
Белобркокнћн у Драганнћу «55.
В е д ч е в х ћ и у Градцу 630. сГ. Чорбнћи.
В е л ч е п н ћ н у Павдицн «42.сГ. Бехннцн.
Б е л а ц н у Нобрћу 635, 636.
685
Беочани у Гора-км Казиовнћниа 649.
Бнкхћи у Подумнрт (Горњи Долоин)
«25.
Вкорац Снио у Кннен.вним.1 621.
Виорца у Бвлој Ствни 660.
Ввћелцв у Черељг 555, 660 сГ. Ми-
ладниоинћн.
БлнгоЈеиићн у Дворнгату 656.
Влагојеннћм у Полумвру (Л\ке) 625,
«26.
Влажвраћв у Јнрнњу (Горње Јарн
ње) 651.
Богавцн у Попорнма 554. 662.
Вогдавовићн у Чомагама 65-1. сГ. Ко-
гвтићн, Пгн,атовнћн, Иавдовнћн, Рат-
конићи.
Богојеаићи у Допу 608.
Богојеивћн у Ђакову 625.
Вогојсввћв у Кремићимв 058.
ВогоЈовмћи у Ооарву «09, 610. сГ.
Луковићи, Маркоинћи.
Водпв 510.
Вохсвћ у Павлсњу «38.
Веккћм у Го0е*н «18. сГ. Спаовнћи.
Вожићи у Полуипру (Пнћарша) 626.
ВоЈоваћх у Беоцима 640.
Војовнћн у Горњој БрввниАн 639.
Боронићавн у Гдавочу 623.
Бошковићх у Крушевнпн (Бишв По-
Бошковаћн у Крушевнцв (Подосојцн)
627.
Бошкевккх у Срнјемчн «28.
БроЈачеввћх у Трннви 655
Бубаје у Грабовнву 554, 6:14.
ВубаЈе у Трнавн 555. сГ. Бубајнћн.
БубаЈаћи у Трнавк «55. сГ. Бубвје.
Вубрегоаићи у Градцу 629.
Букаре у Гиљин-дчлу 554, 634,
Букумхре у Поиорима ,554, 522.
Бурмадш 59«.
Васил>евнћл у Боровцнма (Трсно)619.
сГ. Алевсићн. Палићн.
Ватвловнћи у Јарнњу (Горње Јврн-
ње) 651.
чимо^Ооо-цк
680 РЛДОМВР м
Велвчковнћи у Бечварнна 632. сГ.
Медири, Мниовићн. Перовнћн, Пе-
тровнћн.
Вељконнћи у Бав>н 653. сГ Бековићк,
Иоровнћн, Котуравовићн, Митронн-
ћи, Пнјовићн.
Вељовнћи у Првенниу 641.
Вељовкћн у Радошнћвма 645. сГ. Ра-
дојконићн.
Вељовнћн у Рватнна 644, 645.
Вееелниовнћн у Пвљевштнцн 054.
Весоннћи у Доњеи Грндду 632. сГ.
Пнколићи.
Врљанцц у Гуштернцана 554, 613.
В р а н ч и ћ в у Курићима 657.
Врнднћн у Бнинћнмм 554, 633.
Вујннци у Бороваку 660.
В у ј а и ц н у Гостнрадићмна 039.
Вујанцн у Зареву 574, 630, 660. сГ.
Авсовнћи, 'Боровнћн, Мнднкнћн, Нн-
В т Ј а н ц и у Паклењу 637, 638.
В т ј в ћ н у Пвкдев>у (Старо Пкклење)
637.
Вујовнћн у Боровкнма 619.
Вујоввћн у Ннвднцн 642.
Вукајлонићи у Полумнру (Наћарша)
626.
В у к в к , хунан 540.
Втккћенкћк у Ушћу (Седноте) 614,
615.
Вукмировнћн у Доивсју 643.
В у к о х х ћ Ђурђе 535.
В у к о в и ћ и у Сенетешу 646.
Вуковмћм у Черењу 660.
Вухосављевнћи у Засаду 620.
Вуловвћн у Градцу 630.
В у ч о т н ћ н у Ведеху 654.
В у ч е т н ћ к у Драгаанћу 655.
В у ч е т н ћ н у Курвћвиа 657.
Вучкћенићм у Павддцн 642.
Вучкоквћк у'Дворишту 656.
Вучконнћи у Жел,езннцн 617.
Вучковнћн у Сеиетешу 647.
Гагрнце у Жед>еаннцн 554, 617.
ГнЈтавоввћв у Беооина 640. сГ. Сте-
вановвћв.
ВЛВЋ
Г в љ ц н у Мурана 554, 646. сГ. Даааре-
внћн, Марнћн, Стајкћа н Иедоваћк
Гаре у Главочу 554, 623.
Гаре у Орннцвла 554, 622.
Гаре У Полуииру (Старо Седо) 554.
626.
Гвоаденовмкм у Доњој Брвевнцх 639.
сГ. Мнтровићн.
Гиоаденомићн у Тринин 654. сГ. Ств-
нишнћи, Чуповнћи.
Гнмовхћх у Ваљевну 658.
Г д а в ч в ћ х у Доњој Брвеннци 639.
Гдкшокикв у Креинћнма 658.
Гдувчевнћм у Рватнмв 644.
Гољомићи у Жихвицвма 659.
Гољовићи у Тадењу 616, 659.
Госпанмћм у Иалеху 619.
Г р а ч а н ц н у Поиорвма 622.
Гркајцн у Пнсавњм 555, 657.
Грковнћи у Горњнх Каааонвћимв 649.
Дах&ановнћн у Дворншту 632. сГ.
Мнловкноннћи.
Данпчнћи у Ржави 634.
Дејовкћн у Ридни-доду 634. еГ. Бвд-
Демкровнћх у Ведежу654. сГ. Деквћи.
Чодовнћн.
Деснотоннћк у Рватнмв 644. сГ. Дрв-
атакићк.
Дивдаревкћ у Бањн 653.
Двадиренићв у Кордаћу 653.
Доглљаковнћх у Драгаввћу 655. К.
ДрагоЈловхћ Обрад 550. сГ. Драго-
днјднћ, Драгослалнћ.
Драгојдоанћ у ДОДАНИМВ 617.
ДрагоЈдоиићи у Врку (Додкха) 618.
ДрагоЈловићн у Јар&н-долу 669.
Драгојловнћн у Пвдеху 619.
Драгојловхћк у Чунавхцаха 638.
Драгодајдмћ Обрад 550. сГ. Дратој-
дадвћ, Драгосдклнћ.
Драгоелалић Обрад 550. с ! Драгој-
лнднћ, ДрагодвЈлић.
Д р а г у т н н , кр&л, 542, 630.
Дрнхсовхћи у Боровцнма 619.
Дражохнћи у Врнњеву 611.
,ц№еаоучЈООЦ1е

Др&жовнћи у Рввтима 644. еГ. Деспо-
товнћи.
Дрнвсовнћи у Ушћу (Крении) 614, 615.
Дугаднћ Авдрија у Врнњеву 559, 580.
Дугадвћн у Вревови (Долови) 612.
Д у г а д в ћ н у Вареву 661.
Дугнлнћн у Врвњеву 574, 602, 610,
611, 660, 661.
Дугалићи у 1'одовићу 574, 614.
Дугадшћв у Доцу (Цеста) 574, 608.
Дугалнћм у Крал>нна 617.
Дугалнћм у ПаЕрћу (Угљевине) 574,
636.
Дугалнћи у Тадењу 574, 616.
Дугалићн у Ушћу (Креинп) 614,615.
Дугалићи у ПТуинику 660.
Д у л о в н ћ н у Ђнаону 625. сГ. Каровићи,
Пнвловићв, Чуловићн.
Ђековнћи у Бањи653. сГ. Велловнћи,
•Боровићи, Котураиовнћи.Мнтронићи,
Пвјовићи.
Ђомоннћм у Жнмавциин 659.
Ћокопнћн у Сикинн 664.
Ђолопнћн у Снснна664. сГ. Јовковнћв.
Ђорђсвнћи у Горн,им Казиовнћимв
649.
Ђорђенићи у Котнленцу 663.
Ђорћеинћи у Мурама 646.
Ђорђевнћн у Поцесју 643.
Ђорнћн у Брезовн (Борнка) 611.
Ђорнћи у Брсвови (Отребе) 612.
Ђоровнћн у Бањи 653. сГ. Вел.кокићи,
Ђековнћп, Котурнвовићи, Мнтровн-
ћн, Пвјоннћи.
Ђоронкћн у Зареву 630. сГ. Аксовићн,
Вујввцн, Мидакнћн, Ннкоднћн.
Ђороннћи у П&вдици 640, 642. сГ. Мо-
јовнћи.
Ћуронићн у Беоцама 640.
Ђуроинћн у Радошнћнмв 645.
Еклнћк у Пвкдењу (Ствро Пвклење)
637.
Ердогдије у Бниићнма 633. сГ. Мда-
ђоинћн.
Ердогднје у кмчком срезу 616.
Ердегдвје, замрд& оородица у Таде-
њу 616.
687
Еронићи у Главочу 623.
Ерци у Ушћу (Пауновићн) 615. сГ. Па-
Х и в к о в и ћ н у Бннићима 633.
Жввмонићи у Брезови (Ивонце) 611.
Жнвковнћн у Новон Ссду 551, 650.
ЗврнФаловнћн у Радопићим&551,574.
646.
Знрмбаловмћи у Рватима 554,644.
Здрввковићк у ЈаЛданоааку 635. сГ.
Мвтовнћн.
Здр&нновнћи у Подумнру (Трњацн)
626.
Зечеинћи у Доњин Казновнћнни 649.
Златвћм у Обврву 609.
Златићн у Поворвнв 622.
Зојнћн у Санову 554, 621.
Игњнтовнћи у Чомаг&на 654. сГ. Во-
гатвћн, Богд&новићи, Пнвдовнћн, Рат-
ковићи.
Илнћи у Ладојсвићу 663.
Идићн у Лучицвма 659.
Јаконл,еннћм у Брвеввку 641.
Ј&вовленнћн у Кремићинв 658.
Јаннћн у Рв&твм& 644.
Јанковнћн у Плешину 655.
Јаношеннћн у Доњем Јарнњу 651.
Јнњонмћи у Крушевици (У Реци) 627.
Јањовићх у Чешљарима 631.
Јаеинћи у Пискањн 657.
Јасвнћи у Черењу 660.
Јнсннћн у Шумвику 660.
Јашоннћн у Варенубб).
Јемћмћм у Радошвћнма 645.
Једенковнћх у Вврену 661.
Јемуоннћн у Грачекинама 637.
Јемуонмћн у Јиран-долу 659.
Ј е и у о в в ћ н у Луковнку 636, 637.
Јопаионнћм у Градцу 629. сГ. Бару-
Јонанонићи у Жедезници 617.
Јованонићи у Рвдошићнна 645.
Јовнновнћи у Сеиетешу 647. сГ, Се-
Јованоннћн у Сријенчи 628.
Јовичввнћи у Вад>евцу 658.
,»^ооц1с
«88 рлдомпг м. илнт.
Јовичнћи у Селишту 624. сГ. Пввло-
Ј о н Е о к н ћ н у Снсина 664. гГ. Ђшо-
внћн.
Јовонаћн у Добрчину 653.
Јојнћи у Полумпру (Лувс) «25, 626.
Јокоинћи у Крушевнци (Паиетиив)
ЈОЕОвпћн у Куркћииа «57.
Јолдовићи у Врху 599.
Јолдоннћн у Радопшћинв 64« сГ. Ар-
оићн.
Ј о ч о в н ћ н у Нзвлнцн «42. сГ. Остра-
Еираћорђе 601. с(. Ре1гоУЈс Сеогриа.
Карвце у Бадњу 648. сГ. Дачиовнћв.
Кароиићн у Бат.!ву 6 2 5. <:Г. Д у л о н н и ,
Павдовнћи, Чуљовићн.
Еаревнћн у Курнћнна 657.
Башнћи у Пнскк&н 554, 555, 657.
Бир Ваенлије 543.
Бнр Д и н в л о 550.
Елечаци у Градпу 554. 630. сГ, Радо-
ншовићц,
Б н е ж е н и ћ и у Ивању ««2. сГ, Марко-
вићн, Мнлнћевнћн, Радосавлевнћн.
Енегиња Милица 550.
Кнеженнћн у Ноиесју 643.
Е н е ж е в п ћ н у Рватниа 644.
Ковнчеипки у Беоцима 640.
Еовачевнћн у Врху (Догања) 618.
Еоначевнћн у Врху (Селапн) 618.
Еоиаченнћи, нзучрлачориднаа уГор-
Еовнчевнћн у Кремнћимн 658.
Еонвчевићн у Подумнру (Луке) 625,
62«.
Боларенићн у Радошнћима 646.
Еоларенићи у Рватннп 644.
Боларовићи у До&ој Брвенвпн 639.
К о д а т в н ц н уДоњим Каановнћнз1а'Ј49.
Еолишнпцн у Чајетиин 652. еГ, Пе-
тровнћн.
Еолоннћн у Рздочевцима 631. еГ. Ме-
дароввћн, Саадовнћи.
Еораћевнћн у Ооарау «09.
Боетоинћн у Боровцнна (Трсно)619.
Еотур&новнћн у Бањи 653. сГ. Всљ-
ковићи, Ђековнћк, Иоровнћи, Мнтро-
внћп, Пајовнћв.
Еотуроннћн у Лувама 635.
Еошанн у Грачевннана «37.
Е о ш а н п у Нолумиру (Јагњнло.1 626.
Еошннн у Нолумнру (Старо Свлсј «26.
Кошоин у ПоЈуннру (Трњапп) 1ј2«.
Е о ш а н и у Рватнма 614.
Бошанн у Тадењу 574, 602, 610.
Б о ш н н н н Паун у Таде&у 584,585.
Крагонићн у Мурама 555, 647. сГ.
Ареовнћв.
Брнљнцн Јсдена 542, 543, 630.
Крвсојеанћв у Мнсдоиод>у '145.
Крстовнћн у Доњеа Вднсову « 6 1 .
Крушевци у Семетешу 648.
Крџе у Ушћу (Пауновнћн) 554, 614,
615.
Еунмвновићн у Доњен Ј а р и њ у ' 651.
Етзианоннћи у Мурана 64«. еГ. Па-
Еуауновнћн у Десковвцама 612.
Кулнве у Бањекој 555, 656.
Бувдовнћн у Годовнћу 614.
Еуранднћи у Трвавн «55.
Е у т л а ч н ћ н у Плешниу 655.
Кучовнћи у Пдешнну 555, 655.
Ладолежн у Грвдцу 554, 629.
Лаваревићн у Мурама646. сГ. Г&љцв,
Марићн СпаЈнћв в 'Кодовнћи.
Днааренвћ Стеван 527, 535, 549, 550.
Давнћн у Ноцесју 643.
Лааовићн у Калудрн 623.
Л в в о в н ћ н у Растншту 624.
Лачновнћн у Б&дњу 648. сГ. Караце.
Лекићн у Вележу 654. сГ, Демнровпћп.
Чолопићи.
Десандрнћн у Жедч-зввци 617.
Ј е т е в к ћ и у Горњни Казповићнма 64;^.
Д е т е в п ћ и у Доњин Казнавићммн 649.
Лукоинћн у Обарву 609. сГ. Богс-је-
Лукоанћв у Растншту 624.
Л>убнчнћн у Бннв1.нна 633.
Максиионнћн у Доњој Брвеннпи «;Ј9.
Иавснноввћн у Кремвћимн 658.
 ИВЛР
Н а к е о и и ћ в у Крушевнпн (Клековап.)
627.
Нанеовнћн ; Крушевицн (У Потосу)
627.
Ннрникоанћм у Брвевнку 641.
Иарнћи у Мураин 646. гГ. Галпи, Ла-
ааревићн, Ствјнћи, Ћеловнћн.
И в р в ћ и V Рнд.нв>долу 634. сГ. Нопо-
внћи.
Наркћв у Шутвновини 653.
Иаричићм у Побрћу 636.
НкрЈваовнћи у Плешнву 655.
Нврннвовићн у Боровнћу 662.
Нкрковнћн у Бриеинку 641.
Мнрковићн у Дрвгкннћу 655.
Ннрковићи у Ивању 662. сГ. Каеже-
внћн, Мндићеинћв, Радосављевнћн.
Ннрвфвкћн у Обарку 609. сГ. Бого-
јевнћи, Луковићи.
Н в р т н ћ н у Шунвику 660.
Нвтковићк у Полуииру (Горњи До-
лквн) 625.
Матковнћи у Сријемчн 628.
Н а т о в и ћ и у Брнвови (Борнаа)611.
Н в т о в к ћ в у Засаду 620.
Н а т о в и ћ н у ЈаДиновнку 635. сГ.
Здравковнћн.
Нктовмћк у Курићнма 657.
Мвтовнћв Цодуниру 626.
Мвтоннћк у Трнави 655.
М а ч у ж н ћ в у Бадввну 555, 658.
Медаренкћн у Дољанвна 617. сГ. Ме-
дари.
Н е д а р е а к ћ в у Котражн 617.
Н е д н р в у Вечвврнма 554. 574.
Н е д в р и у Дољаннма 554, 617,
Н е д в р к у Пнскањн 657.
Н е д а р к у Радоченцнма 554, 602. 631,
632, 657. сГ. Веднчконнћи, Кодовнћн,
Медаровићн, Мнновићи, Перовићи
Пвтровнћи, Снадовнћн.
Недарфвнћи у Радочевцнма 631. сГ.
Кодовнћи, Медари, Спвдоваћи.
Н е ч к а р н у Шугвновннн 653.
Н н ј а в д о н и ћ к у Доњем Вдвсову 661.
НнЈктонићи у Доњеи Јнрнњу 651.
НндадвнФвићи у Черењу 660. сГ. Бн-
ћедци.
КТНОГГАФОВН звогннк, књ. п 44
689
Индаккћк у Зврсву 630. сГ. Аксовнћн,
Втјавцн, Боровићн, Ннколнћв.
Н в л е н к о в н ћ к у Тдачвнн 663.
Н н д е т н ћ н у Доњен Вдасону 661.
Н к л е т к ћ к у Полумиру (Луке) 625,
626.
Н в д е т н ћ в у Ушћу 615. сГ. Песацн.
НндкноЈенићн у Горњем Јарињу 651,
Ннлнјановнћн у Радошећина 645.
Мнлвћавав у Падежу 619.
Нкдмћевићи у Иваиу 662. сГ. Кве-
жевићи, Марковнћи, Радосакдевнћн.
Нклмћевмћм у Ноцесју 643.
Нклнћн у Гкани 634.
Нмлнћв у Шарпељу 651.
Нвловннонићи у Дворнтту 632. сГ.
Дамњкиовнћи.
Ниловаиоввћи у Старон Паклењу
637, 638.
Нкловнвовнћм у Рватвин 644.
Нилонановкћи у Чешл.арнна 631.
Нкдовнћи у Иодесју 643.
Ннлојвикћи у Кремвћу 658.
И и д о с а в л е в и ћ к у Леекови«вна 612-
Нмлошеввћм у Бечварнна 632.
Ннлошевнћн у Павднцн 642. сГ. На-
вловићн.
Нкдошенићв у ПоСрћу 636.
Н н д у т н н , крал, 542, 630.
Н н д у т н а о в и ћ н у Шараеду (Бистрм-
ца) 651. сГ. Мншутдићи.
Н в н о в н ћ н у Бечиарнмв 632. сГ. Вп-
днчконнћн, Мвдарн, Пнровнћи, Ие-
тровнћн,
Нирконпћи у Нв&њу 662.
МмрКфввћн у Лалојевнћу 663.
Ннрвокнћв у Саспма 664.
Нмтровнћи у Бањв 653. сГ. Велко-
вића, 'Бековићн, Ћоровнћн, Котура-
новнћи, Н&јоввћн.
Ннтронвћн у Доњој Брвеннцн 639.
сГ. Гвозденовнћи.
Н и ш у т д и ћ н у Шарвед>у (Бистрица)
555, 651. сГ. Мвдутнновићи,
Нладевовмћн у Брвенику 641.
Нднденовнћк у Дуковнку 637.
Нлаћовнћи у Внннћвив 633. сГ. Е р -
доглвје.
НоЈовићку Беоцнма640. сГ. Ђоровнћн
 РАДОМВР М. ИЛВИ

МоЈсшдоваћн т Чешл.арина 631. Пантоанћи у Крушеннвд (Наатоинћи)

Моранчићн у Бадлвку 658. 627.
Мургићн у Курићниа 555, 657. Пантовмћв у Тдачнин 663.
П а у а о в и ћ м у Ушћу (Науиовићн) 614,
Настићк у Горњим Каавовићииа 649. 615. сГ. Ерпл.
Недељвовићп у Тдачвнн 668. Пачавра Снно 625.
Нвдовићн у Боровнћу 662. Пвшвћм у Вороацнма (Трсно) 619. сГ.
Неиања, шуп&и 526, 540, 541. Алексићн, Васндавоћи.
Нестороввћм у Рхвам 634. Пејковнћн у Увћу (Бдашић) 615.
Нвшоввћн у Доњој Врвевлцн 639. ПеЈонмћв у Чуимнцама 638.
Нкходићи у Боровићу 662. Пеловнћн у Б&љевцу 658.
Н а в о л н к и у Доњеи Градду 632. сГ. Пењишв у Бооцнив 554, «40.
Весовнћн. Певде у Бннићпма 554, «33.
Ниволићи у Драка..в 663. Церишнћв у паклењу [Дужннцај 637,
Ннколнћн у Доњеи Ј&рнњу 651. 638.
Нинолнћи у Крсхићинн 658. Перишнћа у Твдењу 61«.
Ннволвћ Јоваи у Студеннвд 534. Перовнћн у Бечваримв 632. еГ. В.^
Нивчвћх у Доњни Казновнћина 649. лнчковићи, Медарн, Мииовићн, 11 е-
Ннћвфоровићи у Воровнћу 662. тровнћи.
Н о в а в о в в ћ х у Ввреву 661. Перовнћн у Шешвну 655.
Нонавоннћн у Же*еаивцн 617. сГ. Ар- Песацн у Ушћу (Подрен) 554, 615. м,
Мнлетићн.
Петковмћв у Нодушгру (Луке) 625,
Остраћ&ин у Навлнцн 612. сГ. Јочо- «26.
Регтот1с 6*ог*;1пв 624. сГ. К&рвћорће.
Петровићк у Бечварима 632. ст. Ве-
ПавЈовнћи у Вакову 624, 625. сГ. Ду- дичковвћн, Медкрн, Миноиићн, Не-
ловићи, Каровићи, Чуловићи.
П а в л о х х ћ х у Павднци 642. сГ. Мвло- Петровнћм у Врху (Цнрвнк) 599, 61>.
шевнћн. Летровнћм у Доњен Вдасону 661.
Пввдовићн у Рвстншту 624. Петровн1,н у Панлнци 642.
Пандохићк у Селишту 624. сГ. Јови- Петроанћн у Гнјеци 663. сГ. Авсен-
чнћн.
Павловићн у Сенцнма «17. сГ. Вар- Петроввћв у ЧаЈетввн 652. сГ. Ко-
довв. -1&ШИЕЦВ.
Пгшнћн у Коњскои 617.
Цавловићи у Чонаг&иа 654. оГ. Бога-
Пешнћн у Црћаинм» «17.
тнћп, Богдановнћн. П гњатовићи, Рнт-
Пешићк у Ушћу ^Брдо) 614, 615, 617
Пешонмћи у Лучицвма 659.
Пајовкћн у Мурамк 647. сГ. Кузма- НданоЈевмћи у Ушћу (Ндакојевкћкј
новићн.
614, 615.
Пајовићк у Бањи 653. сГ. Велвовнћн, Пдншићи у Гуштернц&иа 613.
'Бековвћн, 'Воровићи, Котураиоићн, Поквхкце у Ду&овнк; 554, 636, 037.
Мнтровнћн. Покнхнце у Ривткна 554, 644.
П&Јоанћв у Подумнру 626. Поповићн у Бадну 648.
Пандрнн у Ушћу (Кремин) 554, 614, Нононнћи у Рнљии-долу 634. сГ. М»-
615.
Нановићв у Новои Седу 551, о50. Црновевчани Стеван 526, 608.
п а в т о в а ћ х у Доњој Ирвеницн «39. Преховвћн у Радошнћмма 645.

, ,1у\Л00^1с
гИ
 ИНЛР
Преаохићв у Шароеду (Громада) 651.
ПрнбоЈци у Бањи 653. сГ. Ллекскћх.
ПринФВМћи Ј Трнавн 654.
Пржави у Горњнн К&вноннћпма 555,
649.
Пројфмићи у ГЛуиннку 660.
Прчнћн у Шароелу (Гронадн) 555,
651.
Пударевмћи у Горњни КвЈновкћиха
649.
Р а д а ц н у Бннкћкма 570, 633.
Гаднцв у Селниту 624.
Рхдивфјевмћи у Горњни Кивовхћв-
649.
Радвченвћн у Подуниру (Доан До-
довн) 626.
Р а д н ч е в к ћ в у Радонгићнма 645.
Р в д о в а в о в х ћ в у Бедох Потоку 613.
Р а д о в а н о х х ћ н у Градцу 630. Л Кде-
Р&доаановкћв у Тдачивп 663.
Р а д о в н ћ н у Котр&жв 629.
Ридовићи у Уигћу (Креннн) 614, 616.
РадоЈевићн у Триавн 6,14.
Радојкфхкћн у Радошнћинн 645. сГ.
БвАОВНћн.
Р&доњкћн у Беоцкиа 640.
Р а д о х к р о в в ћ в у Пдвшнну 655.
Радоенндн-внћн у Ладојевнћу 663.
Радудовнћк у Бадњу 648.
Рвдудовнгћн у ПТутановавн 653.
Ракнтићн у Доњен Вдасову 661.
Ракнћа у Ведон Потоку 613.
Ракнћв у Гд&вочу 623.
Раккћн у Кадудрн 623, 624.
Раккћк у Растишту 624.
Раккћи у Ржанв 634.
Р н к к ћ в у Черењу 660.
Р в т к о в н ћ в у Чом&гама 654. сГ. Бога-
тићн, Вогдаионнћ н, Игњатовнћн, Пв-
вдовнћи, Раткокнћн.
Р а ш к о в х ћ х у Поцесју 643.
Раховкћк у Градцу 630.
Ринввћв у Савову 621.
Ромчевићк у Врвњвву 574, 602, 610,
611.
Ромчевкћи у Прћавнма 617.
Р о с к ћ х у Мвсдоиолу 645.
Схвнћн у Бедом Потоку 613.
Савкћм у Доњеи Рдасову 661.
Савхћм у Драганнћу 655. сГ. Дошдн-
ковићн.
Сахићн у Поцесју 643.
Савмћв у Рватвна 644
Саковнћн у Горњем Вдасоиу 661.
Самеввћм у Чввшрник 631.
Св. Снва 531, 541,543,575. сГ. 8. Ваооа.
Светв Брад> 614.
Сехудкћм у Секетешу 647. сГ. Јова-
ноинћн.
Симмововнћв у Тдачинн 663.
Смиоамћк у Го0вд,н 618. сГ, Вожнћа.
Снховнћа у ЧашА&рнма 631. сГ. Ин-
довановнћв.
Симоновмћв у Креннћнха 658.
Сочнмцм у ПавЈвцв 642.
Снадовнћм у Радочевцинв 631. сГ. Ко-
довнћн, Медвровнћн.
Сретековмћн у Доцу 608.
8. 8аоћн 621 сГ. Св. Сааа
Стајнћк у Мурана 646. сГ. Гадмгд, Ла-
варевнћн, Мврнћн, Ћедовићн.
Стаииинровнћн у Гуштерноана 613.
Станвчнћн у Беоцнма 640.
Стнамчмћв у Пнклењу 637.
Ставкшвћм у Трнввн 654. сГ. Гвонде-
вовнћн, Чу оввћн.
Стехановвћи т Беоцнна 640. сГ. Гвј-
Стеваховкћк у Кремнћнна 658.
Стевавоввћн у Лучицана 659.
Стевановаћв у Пакдењу 638.
Стевхховхћк у Радопшћнма 646.
Стевавовнћн у Ушћу (Селнштв) 614,
615.
Степовнћн у Нодумкру (Паћарша) 626.
Степовићн у Седншту 624.
Стефавонмћм у Тлвчннн 663.
СтоЈмћм у Ђавову 625.
Стојмћи у Курићнмв 657.
Стодоннћк у Ннскатн 657.
Султвк Иурат 585.
Тлнчннцн у Плавцнма 663.
Товрл.апн у Рватинв 555, 644.
Томоввћ Игњат \ Бннићима 592.
Тоиовнћи у Бнвићпмн 570, 633.
44-
а№ «1^^ооц1е
 РЛДОМИР И. ИЛИЂ
Томонлћн у Драганнћу 055.
Тоновнћн у Чунавнцама 638.
Тс-шнкИ у Кажењаднма 621.
Тошнћн у Полуниру (Горњн Додовн)
625.
Тошнћн у Подуииру (Доњн Долови)
626.
Тошићи у Подуннру (Крнвана) 626.
Тошнћн у Ушћу (Креиии) 614, 615.
Трифунонић у Шутановнии 653.
Трнфуноннћн у Беоцима. 640.
Трифтновкћн у Брвсниву 641, 853.
Ћеловићи у Мурама 646. сГ. Галци
Лааареинћв, Марнћн, Стајнћи.
Ћнроинћи у Паилици 642.
Ђнровићи у Полумиру (Доњв Доловн)
626.
Ћорпапнћн у Побрђу 555, 636.
Ћур'1нћи у Доњнм Казновићнма
Усил.анн у Савову 621.
Царица Јела 541, 542.
Царица Ј е д е в а 543, 564.
Д а р Ковтадин 541, 543.
Цар Б о в с т а н т н н 543, 564.
Ч а к а н л у Тадењу 555, 616.
Чвслап 539, 540.
Чекићи у Вриениву 641.
Чиивићв у Мвслополу 645.
Ч н т д у ч а н и у Беоцнма 640.
Ч н т л у ч а н и у Чнтлуву 641.
Чоловићн у Велему 654. сГ. Демнро-
внћв, Лекнћи.
Чоловићв у Павдшги 642.
Чорбнћн у Градцу 629, 630. еГ. Вед-
чевићи.
Чорбићн у Котражн 602, 629.
Чуљонићи у Ивкону 625. сГ ТЈЛОВИ-
ћи, Каровнћм, Павловићи.
Чупопнћи у Трвввн 654. сГ. Гвовде-
новнћн, Станншнћн.
Чурле, негдашња породжца у Саснма
664.
Џоде у Жврима 656.
649. Шаптонпћм у Врањеву 610, 611.
Шантомвћм у Доњем Вдасову 662.
Шаркоимћв у Бањсвој 656.
Шеговићм у 1'радцу 555, 629.
Ш п а д о н н ћ в у Драгавнћу 655.
Шћедовнћм у Поцесју 643.
Шумарац у Горњој Брневкцм 639.
Шуиарцм у Беоцдма 640.
Шумарцк у Вареву 661.
^„^оор^е