UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Departman: Filološki fakultet

Studijski program: Germanistika

Ljubavna tragedija u Geteovom Faustu

(Diplomski rad iz predmeta: Književnost)

Mentor: Student:

Emilija Mančić Vanesa Zumberović

Novi Pazar
Diplomski rad Vanesa Zumberović

Sadržaj

1. Uvod ................................................................................................................................................ 3
2. Legenda o Faustu ............................................................................................................................ 4
3. Struktura dela .................................................................................................................................. 6
3.1. Teme ................................................................................................................................. 8
3.2. Simbol ............................................................................................................................... 9
3.3. Motivi ............................................................................................................................... 9
4. Ljubavna tragedija u Geteovom Faustu ........................................................................................ 10
4.1. Iluzija Margarete............................................................................................................ 10
4.2. Zlatno veče ..................................................................................................................... 11
4.3. Gretin prvi moralni pad ................................................................................................. 12
4.4. Ljubav ili požuda između Fausta i Grete ....................................................................... 12
4.6. Kobna noć ...................................................................................................................... 15
4.8. Moć ljubavi ..................................................................................................................... 17
5. Zaključak

Literatura ............................................................................................................................................... 19

2
Diplomski rad Vanesa Zumberović

1. Uvod

Šturm und drang (nem. Sturm und Drang - oluja i nagon) je umetnički pokret nastao
sedamdesetih i osamdesetih godina 18. veka u nemačkoj književnosti i muzici. Odlikuju ga
izraženi kultovi: ličnosti, subjektivnih osećanja i prirode. Sturm und Drang bio je zasnovan
na idejama francuskog racionalizma, ali sadržao je i protivljenje strogim šablonima i
dogmama estetike racionalizma. Najpoznatiji pristalica bio je Johan Volfgang fon Gete, iako
je kasnije sa Fridrihom Šilerom prekinuo veze sa ovim pokretom i zasnovao takozvani
Vajmarski klasicizam.

Vajmarski klasicizam označava period u nemačkoj književnosti koji je započeo Geteovim

putovanjem u Italiju 1786. Trajao je do 1805. To je epoha u kojoj su Gete i Fridrih Šiler bili
prijatelji i saradnici (1794—1805). Dve knjige Geteovog romana Faust, objavljene 1806.
i 1822, predstavljaaju vrhunce njegovog dela.

U osnovi tadašnje koncepcije umetnosti nalazi se težnja za harmonijom i ublažavanjem

suprotnosti. Književnici se vraćaju antičkim uzorima i idealu lepote gde traže ravnotežu
forme i sadržine. Gete u prirodi traži model za opisivanje odnosa između svega postojećeg,
dok taj odgovor Šiler traži u istoriji.

Gete je rodjen 1749. u Frankfurtu na Majni. Od roditelja je nasledio naučni sklad misli ,
častoljublje, težnju za obrazovanjem, pesnički talenat i maštu . Bio je sklon naučno-
objektivnom pogledu na svet . 1765. stupa na pravni fakultet u Lajpcigu , a 1770. odlazi u
Strazburg na usavršavanje pravnih nauka. U Strazburgu je naučio da voli nemačke starine ,
tu se oduševio arhitekturom starih građevina i tu je zamislio ''Fausta'' . 1775 . odlazi u po
pozivu vajmarskog hercega u Vajmar i tu provodi drugu polovinu svog života . Iako je
Vajmar bio slabo razvijen i izvan političkog i društvenog života u njemu je zivela većina ''
divljih genija '' : Viland , Herder , Gete , Šiler . Gete je tu sklopio prijateljstvo s deset godina
mlađim Šilerom. Najbolje Geteovo delo iz ovog perioda prijateljstva sa Šilerom jeste Herman
i Doroteja. Druga najpoznatija Geteova dela su : Jadi mladog Vertera (1774), Faust (1808),
drama Pobunjeni (1794) .

U ovom diplomskom radu upoznaćemo se bolje sa nastankom dela Faust, kao i strukturom
dela.

3
Diplomski rad Vanesa Zumberović

Faust kao najvrednije Geteovo delo. Delo koje je stvarano šest decenija. Istorijski Faust.
Motiv prodavanja ljudske duše đavolu. Delo pokreće pitanja iz filozofije, religije, nauke i
umetnosti.

Cilj ovog diplomskog rada jeste da se bolje upoznamo sa ljubavnom tragedijom u delu, sa
likom Margarete za koji je Gethe uzeo građu iz savremenog sudskog procesa o čedomorki.
To je bila drama o sudbini proste i jednostavne devojke čija čista ljubav izaziva osudu
malograđanske sredine.

Pisat ćemo i o drugim delima, sa sličnom tematikom. Ovu iako staru temu, imamo i u delima
moderne svetske književnosti.

2. Legenda o Faustu

Faust je najveće delo ne samo Geteovo, nego i svetske književnosti. Stvarano je šezdeset
godina, od sedamdesetih godina 18. veka pa do piščeve smrti. Prvi deo je objavljen 1808.
godine, a drugi deo tek posle piščeve smrti. (U ovom tekstu, kada se govori o Faustu, uvek se
misli na njegov prvi deo!) Faust je posebno delo, velika sinteza. U njemu se spaja srednji vek
sa helenizmom i otvara most za novo doba; prožima se kosmičko i zemaljsko, metafizičko i
ljudsko; stapaju se poezija i filozofija; sudaraju se iskustvo i osećanje nedovoljnosti, težnja za
saznanjem i ljudska ograničenost; u njemu su se pomirili mladalački entuzijazam i bunt sa
misaonom zrelošću.
Gete će Faustu dati dramski oblik i nazvati ga tragedijom. Dramska forma je zadovoljena u
svim njenim elementima, ali je dramsko i u samoj sadržini, u dramskoj priči i njenim
akterima. Međutim, pesnički genije Geteov nije mogao da ostane samo na tome. Tokom
dugoga rada na Faustu, taložilo se u njemu ogromno poetsko, misaono i životno iskustvo
Geteovo, pa je on izraz sinteze rodova: u njemu se stapaju u skladan odnos dramska forma,
epska supstanca, lirska toplina i filozofska dubina. Faust je napeta i dinamična drama
zanimljivog zapleta i originalnih sudbina; on je epski široka priča o čovekovom mukotrpnom
putu ka saznanju i ka ostvarenju sebe kao ljudskog bića kroz ljubav; on je antologija
vrhunske lirske poezije Geteove (da navedemo samo tri primera: Posveta, Margaretine pesme
U Tuli kralj je bio i Bolna sam srca); on je, najzad, traktat o mnogim metafizičkim i
egzistencijalnim pitanjima.

4
Diplomski rad Vanesa Zumberović

O istorijskom Faustu, Johanu ili Georgu Faustu, malo ima podataka. Pretpostavlja se da je
rođen oko 1480. godine i da je njegov život bio skitnički. Radio je kao učitelj pa otpušten.
Predstavljao se kao lekar, astrolog i čarobnjak. Bio je popularan u narodu ali su njegove
veštine cenjene i u višim krugovima. Umro je nasilnom smrću oko 1540. godine. Posle
njegove smrti počela je da se stvara legenda. U nju je ušao i podatak da je on stvorio savez sa
đavolom, koji ga u obliku psa stalno prati da bi mu na kraju oduzeo život. Prva knjiga o
Faustu pojavila se 1587. godine iz štamparije Johana Špisa (Pripovest o doktoru Johanu
Faustu...) sa vrlo dugačkim naslovom. Autorstvo je pripisano Andreasu Fraju.
U sadržini knjige jeste priča o Faustu i Mefistofelesu, o njihovim diskusijama i putovanjima.
Ova je knjiga doživela 22 izdanja. Još dve knjige o Faustu pojavile su se 1674. i 1725.
godine. Ova poslednja doživela je veliku popularnost i rasprostranjenost - doživela je 33
izdanja. Jedno od ovih izdanja Gete je upoznao još u mladosti. Engleski dramski pisac,
najveći do Šekspira, objavio je dramu Tragična istorija doktora Fausta (između 1587 - 1593).
Lesing je započeo ali nije završio dramu o Faustu - to je bio novi Faust, željan saznavanja.
Motiv Fausta obrađivali su mnogi pisci: Bajron, Puškin, Malro, Tomas Man, Pol Valeri.
Obradili su ga u muzici Vagner, Berlioz, List, Šuman.
Građa o Faustu zainteresovaće mladoga Getea. Kada je došao u Vajmar, doneo je skice, ali su
one izgubljene. Sačuvan je jedan prepis neke dvorske dame i on je objavljen 1887. godine
pod naslovom Pra-Faust. Gete je i dalje radio na Faustu pišući fragment po fragent. Njegov
Faust postavlja pitanja načina i puteva spoznaje sveta, pitanje čoveka i njegovih granica,
pitanje smisla života. Njegov Faust sve više pokazuje težnju ne da predstavlja čoveka nego
čovečanstvo. Njegovo konačno saznanje je da najveća sreća leži u radu za dobro čovečanstva.
Godine 1790. Gete objavljuje fragmente pod naslovom Faust. Fragment. Pa opet pauza. Šiler
podstiče Getea da se vrati Faustu jer "u tim scenama vladaju takva snaga i bogatstvo genija,
koji očigledno odaju velikog majstora, i hteo bih da sledim koliko je moguće onu veliku i
smelu prirodu koja izvire iz ovog dela". Šiler je pomno pratio Geteov rad na Faustu, iščitavao
segmente i komentarisao ih dajući pesniku vrlo korisne sugestije i hrabreći ga da istraje. Prvi
deo tragedije konačno je završen i objavljen 1808. godine, ali Šiler nije dočekao taj dan.
Gete je u Faustu mladosti dao značajno mesto: on će u sceni "Auerbahov podrum u Lajpcigu"
prikazati studentsko okupljanje u pivnici i sve ono što mladost odlikuje: opuštenost,
bezbrižnost, vedrina, neukrotivost, čežnje, revolt, šala, pesma. Mladić predstavlja samog
čoveka, a mladost čovečanstvo. Čak je i Faust, u veštičinoj kuhinji podmlađen za trideset
godina, upravo onoliko godina koliko je imao i Gete kada je počinjao Fausta: zato će u lik
Fausta ugraditi sopstvene crte i karakter, a Faust će postati simbol čovekove neutoljive želje
5
Diplomski rad Vanesa Zumberović

za osvajanjem neosvojivog, za znanjem i moći koja sve podređuje čovekovom dobru i sreći
njegovoj. (Atkins, 1964)

3. Struktura dela

Geteov Faust se sastoji iz trostrukog uvoda i prvog dela tragedije. Uvod čine Posveta,
Predigra u pozorištu i Prolog na nebu.
Posvetu je Gete napisao 1797. godine, kada se već približavao kraju pete decenije života, i
kada je odlučio da se vrati Faustu započetom u mladosti. Tema Posvete je tok stvaralačkog
procesa koji se kreće od polu- svesnog stanja stvaralačkog subjekta ("isparenja i magle") do
stvarnosti i ostvarenja dela. Pred njegove oči izlaze likovi koje je ranije koncipirao ("lelujava
stvorenja"), ali ih je ostavio nedovršene, samo u naznakama: oni sada traže od pesnika, da
vam sad čvrsta dam uobličenja". (Gete, 1984)
Sa tim likovima iz mladosti u sećanje dolaze "slike vedrih dana", časovi prijateljstva, likovi
prijatelja koji su pomrli:
"I dobre duše koje, prevarene
od kobi zle, uminuše pre mene
buduće pesme oni čuti neće
kojima nekad svoje prve slah".
Istovremeno sa likovima prijatelja budi se nova čežnja:
Čežnja me, već zaboravljena, goni
tim duhovima, u mir, ozbiljnost, sklad. (Gete, 1984)
"Duhovi" su fragmenti Fausta, nastali u mladosti, koji ga stalno prizivaju da im se vrati, i
daljim stvaralačkim radom ostvari sklad među njima.
Posveta je, dakle, posvećena stvaralaštvu, njegovim mladalačkim radovima, prijateljima koji
su te mladalačke pokušaje prvi čitali i bodrili ga. Ljubav prema onome što radi i ljubav prema
prijateljima učinili su Posvetu jednom od vrhunskih pesama Geteovih.
Predigra u pozorištu jeste sagledavanje pozorišta sa tri tačke gledišta: upravnika, pesnika i
komičara. U upravnikovom gledanju na pozorište ima nesklada: on traži da delo bude
značajno ("nešto što čar novine ima, /i da značajno bude") ali i ,da se svidi svima". On
oličava prizemno gledanje na pozorište kao umetnost jer mu je stalo da se gomila tiska na
ulazu u pozorište i da se toj gomili ugodi sa "što više radnji" i "hrpe događaja". Pesnik
oličava uzvišeno, on je protiv ugađanja publici (masi) a za dostojanstvo poezije jer

6
Diplomski rad Vanesa Zumberović

"Što sja, za tren se rodilo;

što vredi,
ni pred dalekim potomstvom ne bledi"; umetnost je iznad prirode i banalnosti svakodnevnog
života. Komičar će pokušati da pomiri suprotnosti: on se zalaže za poeziju koja je svima
dostupna i prijatna:
Sve uzorno dajte,
pa maštu s njenim hirovima svima,
strast, razum, osećanja razigrajte,
al' svuda neka i ludosti ima!
Direktni uvod u tragediju koja sledi predstavljaju upravnikove reči:
Po tesnoj daščari vi tako
prođite svaki vasionski kut,
nek odmereno brz vas vodi put
sa neba, preko zemlje, do u pako! (Gete, 1984)
Pozorište je sagledano kao svet, a svet kao pozorište.
Prolog na nebu je treći uvod u Fausta, nastao 1800. godine, osam godina pre završetka i
objavljivanja prvog dela tragedije. Iznenađenje za vreme u koje je ovaj uvod nastao
predstavlja izvođenje na pozornicu Boga i satane.
Time je Gete želeo da stvori metafizički okvir za radnju svoje drame. Ovde se, kroz pesme
arhangela, slavi harmonija kosmosa ("bratske sfere") kao kontrast elementarnim razornim
suprotnostima koje vladaju na zemlji. Prolog direktno uvodi Mefista (on je u razgovoru sa
Gospodom), ali indirektno i Fausta (o njemu govore Mefisto i Gospod). Mefisto ovde
predočava svoju sliku čoveka razapetog između "nebeskog sjaja" (duha) i zveri (tela) jer,
kaže on za Fausta "od neba zvezde ponajlepše traži, od zemlje ponajvišu slast" (Gete, 1984)
— iz toga dualizma čovekovog, smatra Mefisto, i proizilazi njegova nesreća. Ovde je
predočen, kao u Knjizi o Jovu, čovekov položaj između Boga i đavola i svet koji je podeljen
na nebo, zemlju i pakao. Đavo je sveden na "zlobnog zadevača", on istovremeno "podstiče" i
"stvara" - po tome je on oličenje Geteove misli da "ono što nazivamo zlim samo je druga
strana dobroga, koja je tako potrebna postojanju njegovom i sačinjava deo celine (Cottrell,
1982).
U razgovoru između Gospoda i Mefista središnje mesto ima pitanje vrednosti čoveka i
smisla života.
Prvi deo tragedije razvijen je u 25 scena koje predočavaju različite prostore. Neki prostori će
poslužiti kao poprište dramske radnje više puta, u više scena. U strukturi tragedije jasno se
7
Diplomski rad Vanesa Zumberović

razaznaje razvođe koje deli dramsku priču na dva dela: metafizički i egzistencijalni. Prvi deo,
od 1. scene Noć do 6. scene Veštičina kuhinja opisuje Faustovo traganje za načinom da se
prekorači granica ljudskih saznajnih moći {2126 stihova u šest scena). Drugi deo, od 7. scene
Ulica pa do 25. scene Tamnica ljubavni je roman Fausta i Margarete (2098 stihova u
devetnaest scena).

3.1. Teme

Gete se bavi velikim brojem tema kroz celo delo, teme koje on obrađuje nisu nove, već su to
teme koje su od davnina prisutne i prate čoveka.

Od samog nastanka čoveka, Biblija se takođe bavi ovim temama. Prvobitni greh, borba
između dobra i zla, strasti, raj, pakao. Neke od tema ćemo u nastavku rada obijasniti i
analizirati malo vise.

Teme su fundimentalne i često univerzalne ideje koje se istražuju u književnom delu. Teme u
romanu Faust su greh, iskupljenje i prokletstvo. (Cottrell, 1982)

Doktor Faust je hrišćansko delo. Suočava se sa temama u srcu hrišćanskog razumevanja

sveta, koje hrišćanstvo definiše kao ponašanje suprotno Božjoj volji. Napravivši pakt sa
đavolom Faust je počinio smrtni greh. Ne samo što je odbio poslušnost Bogu, on svesno i
namerno objavljuje mu neposlušnost. Faust je konstantno neodlučan o tome da li treba da se
pokaje i vrati Bogu ili nastavi da prati svoj pakt sa djavolom. Njegova unutrašnja borba se
nastavlja tokom čitave igre, deo njega želi da radi dobro i služi Bogu, ali drugi deo njega
(dominantni deo, čini se) požude nakon moći koju Mefastofilis obećava. Dobar anđeo i zlo
anđeo, koji se pojavljuju na Faustovom ramenu kako bi ga nagovorili u različitim pravcima,
simbolizuju ovu borbu. Iako ovi anđeli mogu biti namenjeni stvarnom paru natprirodnih bića,
oni jasno predstavljaju Faustovu podeljenu volju, koja prisiljuje Fausta da se obavezuje na
Maristofena, ali i da kontinuirano ispituje ovu posvećenost.

8
Diplomski rad Vanesa Zumberović

3.2. Simbol

Simboli su objekti, likovi, figure ili boje koji se koriste za predstavljanje apstraktnih ideja ili
koncepata. Prvi koncept u Faustu je krv, ona igra višestruku simboličku ulogu u delu. Kada
Faustus potpiše da predaj svoju dušu, on krvlju potpisuje, koja simbolise trajnu i
natprirodnu stranu pakta.. U međuvremenu, Hristova krv, za koju Faust kaže da vidi kako
prolazi preko neba za vreme strašne snoći, simbolizira žrtvu koju je Isus, prema hrišćanskom
uverenju, napravio na krstu; ova žrtva je otvorila put za ljudski rod da se pokaje svoje grehe
i budu spašeni. Faustus, naravno, nije bio onaj koji treba da se spasi.

Sledeći simbol je dobri anđeo i loši anđeo. Andjeo se pojavljuju jos na početku drame.
Dobri anđeo ga navodi da se pokaje, i služi Bogu, dok loši andjeo ga navodi da prati žudnju
za moću i da služi djavolu. Oba andjela simboliziraju njegovu podeljenu ličnost. (Cottrell,
1982)

3.3. Motivi

Motivi su ponavljajuće strukture, kontrasti ili književna sredstva koja pomažu da se razviju
glavne teme dela.

Jedan od glavnih motiva u Geteovom Faustu jeste i motiv tajna znanja i spoznaja običnog
života. Svet misterija u koji je Gete ulazio obećavao je uspeh novih saznanja. I saznanja su
dolazila. Misterije I novi pogled na svet. Pre svega, gnosticizam, verovanje u dualnost sveta, I
stalnu borbu dobra i zla.Verovanje koje je u nemačkoj književnosti I misli vrhunac doživela u
delima Ničea, poput Zaratustre, to je i prvobitna postavka Fausta, odnosno Pra-Fausta. Prvih
nacrta dela, dok je Gete još bio u fazi verovanja u gnosticizam. Inače hrišćansku jeres koja
ima univerzalan princip dualnosti preuzet iz prahrišćanskih, paganskih religija. U Pra-Faustu,
ne postoji još uvek Margareta, lik iskupljenja i spasenja i Faust je centralna figura kroz koju
se odigrava večita borba Boga i djavola za ljudsku dušu.

Centralni motiv ovog dela, jeste i hrišćanstvo kao spas za Getea. Gete je odlično poznavao
duhovni svet i njegovo poimanje uloga u Faustu je skoro u potpunosti hrišćansko, a ne
ezoterično. Dok u samoj prvobitnoj postavci drame, Gete ima nameru da unutrašnji lik
Fausta prestavi kao borbu, između dobrog Boga i zlog đavola. Gde đavo daje mračnu snagu I
moć, koja njegovom sledbeniku stalno stoji na raspolaganju,što je tipično za paganske

9
Diplomski rad Vanesa Zumberović

kultove. Mefistofel postaje klasično oličenje đavola u hrišćanskom svetu. On zavodi duše
prvo ispunjavajući im želje, a onda ih odbacuje, jer on ne služi ljudima, već ih zavodi kako bi
one služile njemu. Dok, s druge strane imamo Margaretu pred kojim Mefistofel nema moć jer
se ona moli, čistog srca, što je tipična hrišćanska teza, suprotna gnosticizmu. Sam slučaj
Margarete, koja se zbog ljubavi predaje Faustu u trenutku ludila, opsednutosti, ubija svoje
dete da bi se u jednom trenutku svesti duboko pokajala, čime dobija oproštaj i spasenje duše,
govori o njegovom poznavanju temelja hrišćanstva. (Fairley Barker, 1953.)

4. Ljubavna tragedija u Geteovom Faustu

Glavni motiv, pored pakta sa đavolom jeste i ljubavna tragedija, koja je rezultat ovog pakta, a
to je ujedno i tema ovog diplomskog rada. Gde smo do sada, kroz teorijski deo obijasnili
nastanak romana, strukturu dela, definisali smo date teme koje se prožimaju kroz roman, sa
bezbroj motiva i simbola. Njihovom analizom ćemo u narednim poglavljima doći do
istraživačkog dela ovog rada, gde kroz činove u delu dolazimo do različitih momenata
ljubave tragedije.

4.1. Iluzija Margarete

Prvi susret Fausta sa Margaretom događa se na ulici tipičnog nemačkog grada. On u njoj vidi
devojku svojih snova, i razvija veliku strast prema njoj.
Nebesa, kakva lepota izvanredna!
Ovako nešto još ne videh ja. (Gete, 1984)
Pokušava da započne razgovor sa njom, ali ona odbija da odgovori i odlazi. Kada se
Mefistofelis pridruži njemu, Faust uzbuđeno opisuje Gretinu mladalačku lepotu i govori mu
Čuj, onu curu moraš mi privesti! (Gete, 1984)
Mefistofelis mu odgovara da nema moć nad njom, zbog njene nevinosti i pobožnosti. On
kaže
Nema ta nijedan greh (Gete, 1984)
Međutim, Faust ipak traži od njega da mu nadje i donese nakit za devojku.

10
Diplomski rad Vanesa Zumberović

U ovoj sceni Faustova gadna požda suprotstavlja se Gretinoj čednosti i ženskoj toplini.
Njihova romansa počinje i nastavlja se u preostalim scenama. Margareta će se razviti u lik
istinskog tragičnog junaka.

4.2. Zlatno veče

Scena počinje sa Gretom, koja je sama u svojoj sobi, plete kosu, i razmišlja, o strancu koji je
tako smelo, okrenuo se za njom na ulici tog dana.
Faust i Mefistofel posmatraju je iz prikrajka, i kada vide da je napustila sobu, oni ulaze. Faust
je želeo da vidi gde ona živi i spava, čak je i od Mefistofela zatražio da ga ostavi samog u
njenoj sobi. Faust ima čudan osećaj smirenosti među Gretinim stvarima i strastvene ljubavi
koja se razvija unutar njega.
Prirodo, ovde kroz snove lagane oblikovala si sušto čedo božje;
detinjske grudi ovde je toplotom život joj nežno proplitao,
ovde svetošću i čistotom božanski njezin lik se tkao (Gete, 1984)
Na trenutke čisto okruženje u kojem se našao izazivaju ga da se koleba da zavede devojčicu.
Međutim, Mefistofelis se ubrzo vraća donosi nakit i skreće Faustu misli, ostavljaju nakit i
odlaze. Margareta se vraća u sobu, sprema se za spavanje i pevuši očaravajuću pesmu
U Tuli kralj je bio,
iz zlatnog je pehara pio
što dragana mu je dala kada je umirala.
Taj pehar mu draži bejaše od sveg što imañaše;
i gorke suze je lio kad god iz njega je pio. (Gete, 1984)
Ova pesma sa temom ljubavi, otkriva njene vrline. U tom trenutku, sasvim slučajno, u
plakaru, nalazi nakit. Oduševljena njegovom lepotom, i ne pita se o neobjašnjivosti prisustva
u njenoj sobi. Kiti se, i ogleda.
Za zlatom sve to najzad hrli,
svak zlato grli. Teško siroticama! (Gete, 1984)
Njena nevinost ostavlja dubok utisak na Fausta

11
Diplomski rad Vanesa Zumberović

4.3. Gretin prvi moralni pad

Mefistofelis govori Faustu da je majka Gretina saznala za dragulje, i sumnja u njihovo

poreklo, kako on kaze: Odmah je zato osetila jasno, da s tim nakitom nije sve baš suviše
časno. (Gete, 1984).
Međutim Gretin nemir koji je osećala, i znatiželja ko joj je doneo, Fausta navode da ne
odustaje, traži od Mefistofelisa nove dragulje koji će zameniti one koje je Gretina majka dala.
Ovo definitivno uspostavlja Faustovu krivicu, za tragične događaje koji dolaze. Faust
nastavlja sa planom da zavede devojku.
Ova scena je važna jer prikazuje Gretin prvi korak koji vodi ka njenom moralnom padu u
odluci da taj drugi poklon nakita bude tajna.
Gete je fokus stavio i na narod u tragediji, osvrće se i na njihov uticaj na celu tragediju.
Ovde se pojavljuje i Marta. Marta je Gretin prijatelj. Kojoj Greta se poverava, i govori joj o
pronalasku još jednog kovčega dragulja, Marta je savetuje da čuva tajnu, i ne govori majci,
inače će joj ih oduzeti.
Mefistofelis ih prekida, i počinje da se udvara Marti, takođe saopštava joj i tužne vesti, da joj
je čovek preminuo. Marta želi da joj Mefistofelis kaže nešto više, ona mu se obraća i moli Još
samo dve-tri reči! Znate, bila bih rada da imam napismeno kako je, gde i kada umro moj mili
i gde počiva sada. Oduvek volim red u svemu, a htela bih da vidim i čitulju o njemu. (Gete,
1984)
Mefistofelis obeća da će za sudca dovesti mladog i otmenog druga i traži od Grete da bude i
ona tu, na šta je ona pristala i sastanak je dogovoren.

4.4. Ljubav ili požuda između Fausta i Grete

Pre sastanka u bašti, Faust i Mafistofelis vode razgovor. Iz njihove konverzacije jasno se vidi
da je Mafistofelis ciničan, dok Faust i dalje poseduje određeni stepen duhovnosti i idealizma.
Posebno kroz njegova izlaganja o Greti
... kad ne nalazim ime plamsanju neizrečenom,

12
Diplomski rad Vanesa Zumberović

pa kada svima čulima krstarim,

loveći reči najviše, kroz svet, i ovu strast,
od koje sav se žarim,
beskrajnom zovem, večnom, večnom
- zar je to samo vraških laži splet? (Gete, 1984)
U bašti, Faust upoznaje mnogo bolje Gretu. Dok šetaju Greta mu govori o svom životu kod
kuće, o majci, bratu, i ljubavi prema sestri. Faust je očaran njenom pričom, a i Greta Faustom.
U Gretinim rečima se vidi zaljubljenost, zanos.
Šta sve ovakav čovek, blagi Bože,
ume da misli, šta sve zna i može!
Pred njim se samo od stida rumenim,
na sve što kaže odgovaram sa: da (Gete, 1984)
Nakon par dana Faust i Greta poljubcima izjavljuju novonastalu ljubav jednog prema
drugom. Ova scena je vrhunac prve faze Geteove romanse. Zbog podčinjenosti ljubavlju
prema Faustu, Gretina budućnost je u potpunosti u njegovim rukama.
Faust je rastrojen ambivalentnošću između njegove nesebične ljubavi prema Greti i strastvene
želje za nju, Faust odlazi u šumu da sredi svoje misli. On je zahvalan za novu radost u životu
koju mu je pružila njegova ljubav prema Greti, ali i zbog velikog emocionalnog bola zbog
svoje nespretne požude.
Mefistofelis ulazi i prekida Fausta u njegovim mislima. Podseća Fausta da je on taj koji ga je
spasio od samoubistva i ko je odgovoran za njegovo sadasne stanje.
Mefisto nije u stanju da ubedi Fausta da su njegova osećanja prema Gretenu samo fizička.
Faust više ne može da se kontroliše i požuruje da vidi Gretena, govoreći:
Đavole, ti pomozi da vreme straha skratim! Što mora biti, nek se odmah sluči! Nek se sudbina
njena na mene sunovrati i ona sa mnom u ambis nek se sruči! (Gete, 1984)

4.5. Majka tuge

Greta je tužna, misli na Fausta, sedi u sobi i peva:

Bolna sam srca,
bez mira i sna,
nikad ih više ne stekoh ja.
Kad nije on sa mnom,

13
Diplomski rad Vanesa Zumberović

u grobu sam tamnom,

ceo mi svet gorči ko jed.
Bednu mi glavu smutio jad,
u srču se duša rasprsla sad. (Gete, 1984)
Ovo je jedna od najpoznatijih pesama Geta. Izražava Gretinu ogromnu ljubav prema Faustu.
U narednoj sceni Greta i Faust su u vrtu, primetila je da on nikada ne učestvuje ni u jednom
religioznom obredu, a zabrinuta je za stanje njegove duše. Pitala je da li veruje u religiju.
Kao odgovor, Faust navodi svoju toleranciju prema verovanjima drugih ljudi, uprkos
njegovom preziru prema konvencionalnoj religiji i pravoslavnoj teologiji. Opisuje njegovu
ličnu veru u prirodu i ljudske emocije kao manifestacije ove kosmičke vodilje.
Objašnjava nazovi ovo kako hoćeš,
zovi to: sreća: Srce! Ljubav! Bog!
Ja nemam za to imena!
Osećanje je sve; ime je šum i dim
što omagljuje nebesko žarenje čisto. (Gete, 1984)
Faustova stvarna briga ovde nije da da potpuni ili čak istinski odgovori već samo da
prevaziđe potencijalnu prepreku između njega i Grete.
Faustov odgovor nije u potpunosti zadovoljio Gretu, ali se okreće drugom izvoru
anksioznosti - njenom intuitivnom nepoverenju i strahu od Mefistofelisa. Faust je uverava, a
onda traži dozvolu da dođe u njenu sobu te noći. Jedina primedba Grete je da bi njena majka
mogla da ih zatekne. Međutim kako kaže Faust
Anđele, za to ima leka!
Samo tri kapi iz bočice ove,
ako ih pred noć uspeš u njenu čašu mleka,
uljuškaće je u duboke snove. (Gete, 1984)
Konačna priča Maristofrna u toj sceni podrazumeva njegovo uverenje da će prokletstvo
Fausta i Grete biti obezbeđeno njihovim pokušajima te noći.
Posle neizvesnog perioda kada drugarica Gretina Lizabet, ogovara neku devojku, vidimo
Gretino saosećanje. Sada kada je i sama počinila greh, i nosi Fausovo dete za koje još niko ne
zna u njenim rečima vidimo drugačije razmisljanje i saosećanje sa devojkom
Kako sam samo jezik drešila pre,
kad bi neka devojka zgrešila!
Kako za porugu tuđem grehu
sve reči mi nedovoljne behu! (Gete, 1984)
14
Diplomski rad Vanesa Zumberović

Prošlo je nekoliko meseci i Faust je napustio Gretu. Nejasna predskazanja o predstojećem

padu koji je osećala,. zbunjena i uplašena onim što je doživela, Greta instinktivno traži
pomoć Pomozi! Sramoti i smrti me ne daj! Božanska mati, ti koja iskusi kako se pati,
milostivo na bedu moju gledaj! (Gete, 1984)
U simboličnom smislu Greta je sada "majka tuga", s obzirom da ona nosi Faustovo dete.

4.6. Kobna noć

U narednim scenam se pojavljuje Gretenin brat Valentin, koji služi kao predstavnik
konvencionalnog morala. On demonstrira svoju netoleranciju, brutalnost i nemogućnost, sa
Geteove tačke gledišta, da se saosećajno slaže sa stvarnim ljudskim problemima.. On govori
o tome kako je Gretina reputacija nekada bila izvor ponosa i sreće za njega. Međutim, sve je
narušeno sada kada je čuo glasine o njoj i nažalost shvata da je njena nevinost izgubljena.
Valentinova ljubav prema Greti je iskrena, ali njegov stav je okrutan i nezamenljiv. Čeka na
vratima u nadi da će uhvatiti tog ljubavnika i osvetiti se.
Međutim izgleda da Faust nema osećanja za siromašnu devojku i samo je zainteresovan samo
za zadovoljavanje njegovih telesnih potreba. On traži od Mefistofel da donese više dragulja
jer ne želi da pozove Gretu praznih ruku. Sve do ove scene bilo je moguće saosećati sa
Faustom i gledati ga kao nevinoj žrtvi Mefistofelove krivice, ili ignorisati njegov nemoral
zbog empatije. Ali Faust je sada na najnižem nivou - on nema simpatije za devojku koju je
zavodio i napustio, govori o Greti kao da je obična prostitutka, uprkos ljubavi koju je nekada
tvrdio da oseća za nju. Valentina ih je ugledao, najpre, sruši Mefistofel i izaziva Fausta. Vade
mačeve, Mefistofel pomaže Faustu i on smrtno rani Valentina. Uspeju čak I da pobegnu.
Greta izlazi i otkrije užas da je njen brat na samrti. Ona pokušava da ga uteši, ali sa svojim
poslednjim rečima Valentin vređa svoju sestru i predviđa joj mračnu budućnost.

4.7. Gretina nesreća

Greta je u katedrali pokušava da pronađe oproštaj za svoje grehe i utehu zbog svoje gotovo
nepodnošljive patnje. U crkvi je gužva, ali ona je sama, osim zlog duha koji je vreba u blizini
i prijeti joj. Šaputajući joj u uvo, duh joj navodi njene greške - trudna je, Valentin je mrtav
zbog nje, a njena majka je takođe mrtva, ubijena od kapi sna za spavanje koje joj je Greta
dala.

15
Diplomski rad Vanesa Zumberović

Greta ne može imati koristi od utešnog uticaja religije jer je svesna svoje krivice i strahuje od
prokletstva. Prema Getinom mišljenju, konvencionalna religija je suviše ograničena i
nefleksibilna da bi mogla da oteža nesrećnog grešnika.
To ubija Gretine preostale nade za milost i povećava njenu bedu. Emocionalni intenzitet
scene povećan je izmenom između hora, koji je pevao moćnu latinsku himnu Dies Irae ("Dan
gneva") i iscrpljujuće optužbe o zlu duhu. Najzad to dostiže Gretinu granicu njene
izdržljivosti i pada u nesvest.

Posle skoro godinu dana, nastupila je Valapurgina noć. To je vreme godišnjeg

godišnjeg okupljanja veštica i duhova na vrhu Brokena na Harzovim planinama (u centralnoj
Nemačkoj) kako bi proslavili satansku orgiju. Planinski vrh je pokriven rojevima demona
koji pleše i pevaju. Napetost se uzdiže do ludog kršenja zla, dok Mefistofelis vodi Fausta
kroz njegovu žestoku skupinu, upoznaje ga sa svim infernim duhovima srednjevekovne
legende i dovodi ga da učestvuje u njihovim obredima. Dok je povezan u erotičnom plesu sa
mladom ženskom vešticom, Faust iznenada upozori na miš koji izlazi iz usta njegovog
partnera. Šok od ovoga izaziva ga da se seti Gretchen.
Obraća se Mefistofelu: Mefisto, vidiš li u daljini priliku bledu,
samu, sa lepim licem dečjim?'
Jedva se kreće, i sve mi se čini
da su joj noge uvezane nečim.
Zakleo bih se svim na svetu
da naliči na moju dobru Gretu. (Gete, 1984)
Ima viziju nje u lancima, postaje potresan i misli počinju da mu lutaju.
Mefistofel odmah izlaze u akciju. On daje fantastično tumačenje vizije i pokušava da odvrati
Faust-a tako što ga vodi u pozorište na planini.
Faust zna da je Greta u zatvoru i traži od Mefiistofela da joj pomogne da je oslobodi. Đavo
odbija. Kaže da nema potrebe da se brine jer nije prva devojčica koja će biti kažnjena zbog
svojih greha. Faust postaje uznemiren i počinje da se dere na Mefistofelisa govoreći:
Psu! Odvratno čudovište!
- Preobrati, beskonačni duše.
Preobrati tog crva ponovo u njegovo pseće obličje,
u kom je često noću voleo da trčkara ispred mene,
sklupčavajući se pred noge bezazlenom putniku,
a skačući mu na ramena ako bi ovaj pao! (Gete, 1984)

16
Diplomski rad Vanesa Zumberović

Mefistofelis govori da su ljudi uvek ovakvii udružuju snage sa đavolom, ali nemaju hrabrosti
i neće moći da izdrže posledice svoje odluke. On takođe podseća Fausta na vlastitu
odgovornost za Gretinu nesreću. Mefistofel kaže:
Aha, evo nas opet na granici mudrosti,
onde gde se vama ljudima remeti pamet.
Što se udružuješ s nama, kad nemožeš do kraja podneti to društvo?
Hoćeš da letiš, a patiš od vrrtoglavice?
Jesmo li se mi nametnuli tebi, ili ti nama? (Gete, 1984)
Faust nastavlja da insistira na tome da Mefistofel spasi Gretu. U svom očaju on uzvraća divlje
pretnje đavolu. Mefistofel pokušava da ga zadavi ističući da bi bilo kakve opasnosti u
pokušaju spašavanja, jer avangardni duh traje na mestu Valentineove smrti da bi kaznio
Fausta, ubicu. Ali Faust se više ne bavi njegovom blagostanjem i istrajava. Na kraju
Mefistofel popusti. On se slaže da učini sve što može, ali dodaje da nema ovlašćenja u
ovakvim stvarima.
Faust i dalje nije potpuno svestan zlobne prirode Mefistofela, jer ga poziva da pomogne u
spasavanju Grete, a ovaj zahtev otkriva da on i dalje zavisi od Mefistofel i dalje predstavlja
potencijalnu žrtvu đavolske moći dehumanizacije. Nova otkrivena moralna žestina Fausta
izgleda istinska, ali on ne priznaje svoju krivicu zbog Gretchenove nesreće. Ova scena je
afirmacija moći ljubavi, a ne moralnosti, ali ukazuje na osnovni odnos dva principa i stoga
nije u suprotnosti sa Faustovom definicijom Boga ranije u pesmi.

4.8. Moć ljubavi

Pomoću Mefistofela, Faust stiže do Gretine ćelije. Kada uđe, Faust zaključuje da ju je
uhvatilo ludilo zbog zatvora i osećaja krivice. Greta ga se ne seća i uplašeno se zagreje u
ćošku ćelije.
Faust je ožalošćen ovim otkrićem, vrišti u očaju. Iznenada Greta dobija čula i prepoznaje ga.
Ona radosno skoči i njeni lanci padaju. Faust i Greta su u zagrljaju. Sada kada se njen
ljubavnik vratio, Greta se više ne plaši i oseća se sigurno i da će sve biti dobro.
Faust pokušava da izbavi Gretu iz ćelije pre jutarnjeg svetla, ali odbija svoju ponudu za
bekstvo. Ona zna da ne može izbeći kaznu za njene zločine i ne predviđa nikakav mir osim
groba.
Faust neuspešno pokušava da promeni mišljenje.

17
Diplomski rad Vanesa Zumberović

Greta je očajna Dan! Jeste, evo moj poslednji dan sviće; a mišljah, dan venčanja moga biće.
Ne reci nikom da si već bio s Greticom. Ah, pokidan je venac moj! Neće se više isplesti! Mi
ćemo se opet sresti; al' ne uz igru i poj.
Mefistofel ulazi u ćeliju i upozorava Fausta da dođe. Greta prepoznaje đavola i strahuje da je
došao zbog nje. Ona se moli za božansku milost
Sudu božije pravde, ja se tebi u svemu prepuštam! (Gete, 1984)
Mefistofel govori Faustu da odmah dođe ili će ih ostaviti na cedilu. Govori da je Greta
osuđena, međutim čuje se glas odozgo iz nebesa koji kaže, " Spasena je!"
Greta je dobila spasenje i Božiju milost (glas iz nebesa) jer su joj zločini bili rezultat
neiskustva i njeni motivi nikada nisu bili grešni ili nečisti. Greta je dovedena u greh tako što
je pratila njene instinkte. Gretine poslednje reči: " Henriče, pred tobom se grozim! (Gete,
1984) kojima izražava svoj užas u bezbožnom, negativističkom životu koji je Faust izabrao
zadržavajući svoju vezu sa Mefistofelisom. Njen poslednji plač je napor da ga napusti đavo i
baci se u milostivu ruku Gospodina.
Ovo je kraj prvog dela tragedije, deo većeg dela, ali u isto vreme kompletan sam po sebi. Za
sada Mefistofel je izgubio i nije uspeo da obezbedi Faustovu dušu. Božja vera u čoveka
potvrđena je Faustovim moralnim obnavljanjem u noći Valpurgis i njegovim poslednjim i
bezuspešnim naporom da se napravi dobro delo. Uprkos njegovom flertovanju sa
senzualnošću i zlom, Faustova ljubav prema Greti razvila se u nešto više od požude. Pored
toga, shvatio je da je potpuna negacija razuma odbojna prema ljudskoj prirodi.
Faust, međutim, još uvek nije našao sreću ili ispunjenje u životu, i nije dovoljno očišćen
grešnosti da se okonča njegov savez sa đavolom. U svom sledećem govoru Faust kaže: " O,
da se nikada ne rodih! (Gete, 1984). Dakle, u rešavanju Faustove borbe sa njegovom dušom
je uzdržana, ali strastvena i pokretljiva ljubavna priča koja je došla do tragičnog kraja.
Na kraju, Faust izgleda konačno na pravom putu.
Gretino spasenje i njena ljubav prema njemu sve do trenutka njene smrti su lekcije koje će
mu se trajno urezati.

18
Diplomski rad Vanesa Zumberović

5. Faustovsko u drugim delima

6. Zaključak

Literatura

1. Atkins, S. (1964). Goethe’s Faust. Massachusetts: Harvard University Press.

2. Cottrell, A. P. (1982). Goethe’s view of evil and the search for a new image of man in our time.
Edinburgh: : Floris Books.

3. Fairley Barker. (1953.). Goethe’s Faust six Essays,. Oxford: : Oxford University Press.

4. Fric Martini. (1977). „Gete“ , Istorija nemačke književnosti, . Nolit, Beograd,: preveli Vera Stojić i
Branimir Živojinović,.

5. Gete, J. V. (1984). Faust. Beograd: Nolit, Prosveta, Zavod za udžbenike.

19
Diplomski rad Vanesa Zumberović

20