UNIVERZITET BIJELJINA

Studijski program: Farmacija

Analiza toka racionalne funkcije i crtanje grafika

(Seminarski rad: Matematika)

Mentor: Student:

Doc. Dr. Aldina Suljkovic

Seminarski rad

𝟔𝒙−𝒙𝟐 −𝟗
Ispitivanje toka i crtanje grafika racionalne funkcije 𝒚=
𝒙−𝟐

1. Oblast definisanosti

Kako deljenje nulom nije definisano, racionalna funkcija nije definisana, za one vrednosti za
koje je izraz u imeniocu (ispod razlomacke crte) jednak nuli. 𝒙 − 𝟐 = 𝟎, za x=2. Dakle
Df={𝒙 ∈ 𝑹|𝒙 ≠ 𝟐} = (−∞, 𝟐) ∪ (𝟐, +∞)

2. Nule funkcije i presek sa y-osom.

Vrednosti argumenta x za koje je funkcija jednaka nuli, nazivaju se nule funkcije (presek sa
x osom). Racionalna funkcija je jednaka nuli za one vrednosti za koje je izraz u brojiocu
(iznad razlomačke crte) jednak nuli.

𝒚 = 𝟎 ⇔ −𝒙𝟐 + 𝟔𝒙 − 𝟗 = 𝟎

Izraz u brojiocu je kvadratna funkcija. Nule kvadratne funkcije se dobijaju rešavanjem

kvadratne jednačine. Opšti oblik kvadratne jednačine je 𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙 + 𝒄 = 𝟎 Rešenja se
−𝒃±√𝒃𝟐 −𝟒𝒂𝒄
dobijaju po sledećem obrascu 𝒙𝟏,𝟐 = Ako je diskriminanta = 𝒃𝟐 − 𝟒𝒂𝒄 > 𝟎 ,
𝟐𝒂
jednačina ima dva rešenja, ako je D = 0, jednačina ima jedno rešenje, a ako je D  0,
jednačina nema rešenja.

U ovom primeru je D = 36-36=0, pa jednačina ima jedno resenje

−𝟔 ± √𝟑𝟔 − 𝟑𝟔
𝒙𝟏,𝟐 =
−𝟐
𝒙𝟏,𝟐 = +𝟑

To znači da ova funkcija ima jednu nulu, odnosno presek sa x osom u tacki N(3,0).

Presek sa y osom se dobija kad se za vrednost argumenta x uzme nula i izračuna vrednost
funkcije.

𝟔 ∙ 𝟎 − 𝟎𝟐 − 𝟗 𝟗
𝒙=𝟎⇒𝒚= =
𝟎−𝟐 𝟐

2
Seminarski rad

9
Presek sa y osom je tačka M (0, 2)

3. Znak funkcije

Znak kvadratne funkcije 𝒂𝒙𝟐 + 𝒃𝒙 + 𝒄 = 𝟎 zavisi od znaka konstante 𝑎.

U našem primeru znak određujemo na sledeći način:

Ako je a  0 i D = 0, jednačina ima samo jedno rešenje i kvadratna funkcija ima negativan znak
za svako x iz oblasti definisanosti, osim za rešenje 𝑥1 = 𝑥2

−𝑥 2 + 6𝑥 − 9 - - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - - - - ---

𝑥−2 - - - - - - - - - - - - - + + ++ + + + + + ++

6𝑥−𝑥 2 −9
+ + + + + + + + - - - - - - - - - - - - ----
𝑥−2

2 3

Dakle y>0 za 𝒙 ∈ (−∞, 𝟐), 𝒂 𝒛𝒂 𝒚 < 𝟎 𝒛𝒂 𝒙 ∈ (𝟐, 𝟑) ∪ (𝟑, +∞)

3
Seminarski rad

4. Asimptote

Ako funkcija nije definisana u tački a, funkcija ima u toj tački vertikalnu asimptotu ukoliko
važi

𝐥𝐢𝐦 𝒇(𝒙) = ±∞ 𝒊𝒍𝒊 𝐥𝐢𝐦 𝒇(𝒙) = ±∞

𝒙→𝒂+ 𝒙→𝒂−

U našem slučaju funkcija nije definisana u a = 2. Ispitaćemo kakve vrednosti funkcija dobija
u okolini te tačke

𝟔𝒙 − 𝒙𝟐 − 𝟗 𝒙=𝟐+𝒉 𝟔(𝟐 + 𝒉) − (𝟐 + 𝒉)𝟐 − 𝟗

𝐥𝐢𝐦 =( ) = 𝐥𝐢𝐦
𝒙→𝟐+ 𝒙−𝟐 𝒉 > 𝟎, 𝒉 → 𝟎 𝒉→𝟎 (𝟐 + 𝒉) − 𝟐

𝟏𝟐 + 𝟔𝒉 − 𝟒 − 𝟒𝒉 − 𝒉𝟐 − 𝟗 −𝒉𝟐 + 𝟐𝒉 − 𝟏 −𝟏
= 𝐥𝐢𝐦 = 𝐥𝐢𝐦 = = −∞
𝒉→𝟎 𝟐+𝒉−𝟐 𝒉→𝟎 𝒉 𝟎

Za određivanje granične vrednosti upotrebili smo smenu x = 2+ h, gde je h mala pozitivna

veličina koja teži nuli. Na osnovu dobijene granične vrednosti, zaključujemo da kad x teži ka
2 sa desne strane funkcija teži -.

𝟔𝒙 − 𝒙𝟐 − 𝟗 𝒙=𝟐−𝒉 𝟔(𝟐 − 𝒉) − (𝟐 − 𝒉)𝟐 − 𝟗

𝐥𝐢𝐦 =( ) = 𝐥𝐢𝐦
𝒙→𝟐− 𝒙−𝟐 𝒉 > 𝟎, 𝒉 → 𝟎 𝒉→𝟎 (𝟐 − 𝒉) − 𝟐

𝟏𝟐 − 𝟔𝒉 − 𝟒 + 𝟒𝒉 − 𝒉𝟐 − 𝟗 −𝒉𝟐 + 𝟐𝒉 − 𝟏 −𝟏
= 𝐥𝐢𝐦 = 𝐥𝐢𝐦 = = +∞
𝒉→𝟎 𝟐−𝒉−𝟐 𝒉→𝟎 −𝒉 −𝟎

Sada smo upotrebili smenu x = 2– h, gde je h mala pozitivna veličina koja teži nuli. Na osnovu
dobijene granične vrednosti, zaključujemo da kad x teži ka 2 sa leve strane funkcija teži +.
Dakle prava x = 2 je vertikalna asimptota funkcije i sa leve i sa desne strane grafika.

4
Seminarski rad

Ukoliko je

lim 𝑓(𝑥) = 𝑏 𝑖𝑙𝑖 lim 𝑓(𝑥) = 𝑏

𝑥→+∞ 𝑥→−∞

onda je prava y = b, horizontalna asimptota. Granična vrednost racionalne funkcije kad x 

, određuje se na sledeči način:

∞, 𝑛 > 𝑚
𝑥 𝑛 𝑎0 𝑎0
lim = { ,𝑛 = 𝑚
𝑥→+∞ 𝑥 𝑚 𝑏0 𝑏0
0, 𝑛 < 𝑚

U našem primeru je n =2, m = 1,

6𝑥 − 𝑥 2 − 9
𝑝𝑎 𝑗𝑒 lim =∞
𝑥→∞ 𝑥−2

Što znači da vertikalna asimptota ne postoji. Vertikalna i kosa asimptota se uzajamno

isključuju, ako postoji jedna ne postoji druga. U ovom primeru ne postoji horizontalna
asimptota, pa ćemo ispitati da li postoji kosa asimptota.

Opšti obrazac za kosu asimptotu je y = ax +b

𝒇(𝒙)
Gde je 𝒂 = 𝐥𝐢𝐦 , a 𝒃 = 𝐥𝐢𝐦 ( 𝒇(𝒙) − 𝒂𝒙)
𝒙→+∞ 𝒙 𝒙→+∞

𝟔𝒙−𝒙𝟐 −𝟗 𝟔𝒙−𝒙𝟐 −𝟗
U nasem primeru 𝒂 = 𝐥𝐢𝐦 = 𝐥𝐢𝐦 = −𝟏
𝒙→+∞ 𝒙(𝒙−𝟐) 𝒙→+∞ 𝒙𝟐 −𝟐𝒙

𝟔𝒙−𝒙𝟐 −𝟗 𝟔𝒙−𝒙𝟐 −𝟗+𝒙𝟐 −𝟐𝒙 𝟒𝒙−𝟗

𝒃 = 𝐥𝐢𝐦 ( + 𝒙) = 𝐥𝐢𝐦 ( ) = 𝐥𝐢𝐦 ( 𝒙−𝟐 ) = 𝟒
𝒙→+∞ 𝒙−𝟐 𝒙→+∞ 𝒙−𝟐 𝒙→+∞

pa je kosa asimptota 𝒚 = −𝒙 + 𝟒. Da bi nacrtali kosu asimptotu, dovoljne su nam bilo koje

dve njene tacke y(0)=4 y(4)=0.

Kosa asimptota prolazi kroz tacke 𝐾1 (0,4) i 𝐾2 (4,0)

5
Seminarski rad

5. Monotonost funkcije i ekstremne vrednosti.

Da bi odredili ekstremne vrednosti i intervale monotonosti, potrebno je da nađemo prvi izvod

funkcije i nule prvog izvoda.

Za nalaženje izvoda racionalne funkcije upotrebićemo formulu za izvod količnika

𝑢 , 𝑢′ 𝑣 − 𝑢𝑣 ,
( ) =
𝑣 𝑣2

U nasem primeru je

(𝟔𝒙 − 𝒙𝟐 − 𝟗), (𝒙 − 𝟐) − (𝟔𝒙 − 𝒙𝟐 − 𝟗)(𝒙 − 𝟐), (𝟔 − 𝟐𝒙)(𝒙 − 𝟐) − (𝟔𝒙 − 𝒙𝟐 − 𝟗)

𝒚, = =
(𝒙 − 𝟐)𝟐 (𝒙 − 𝟐)𝟐
𝟔𝒙 − 𝟏𝟐 − 𝟐𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 − 𝟔𝒙 + 𝒙𝟐 + 𝟗 −𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 − 𝟑
= =
(𝒙 − 𝟐)𝟐 (𝒙 − 𝟐)𝟐

−𝟒 ± √𝟏𝟔 − 𝟏𝟐 −𝟒 ± 𝟐
𝒚, = 𝟎 ⇔ −𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 − 𝟑 = 𝟎 ⇔ 𝒙𝟏,𝟐 = = ⇔
𝟐 ∙ (−𝟏) −𝟐

−𝟐 −𝟔 −(𝒙 − 𝟏)(𝒙 − 𝟑)
𝒙𝟏 = = 𝟏, 𝒙𝟐 = = 𝟑 ⇒ 𝒚, =
−𝟐 −𝟐 (𝒙 − 𝟐)𝟐

Dakle, nule prvog izvoda su x1 = 1 i x2 = 3. Sada treba odrediti znak prvog izvoda. Kako je u
imeniocu funkcije y, izraz (𝑥 − 2)2 koji je pozitivan za svaki realan broj (zbog toga što je izraz
na kvadrat), znak funkcije y zavisi samo od znaka kvadratne funkcije u brojiocu.

−𝑥 2 + 4𝑥 − 3 = −(𝑥 − 1)(𝑥 − 3)

- - - - - - - - - - ++ + ++ + + - - - -- - - - - - -- - - - -

1 3

𝑦 , > 0 𝑧𝑎 𝑥 ∈ (1,3), 𝑝𝑎 𝑗𝑒 𝑓𝑢𝑛𝑘𝑐𝑖𝑗𝑎 𝑚𝑜𝑛𝑜𝑡𝑜𝑛𝑜 𝑟𝑎𝑠𝑡𝑢𝑐𝑎 𝑛𝑎 𝑡𝑜𝑚 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑣𝑎𝑙𝑢

6
Seminarski rad

𝑦 , < 0 𝑧𝑎 𝑥 ∈ (−∞, 1) ∪ (3, +∞), pa je funkcija, monotono opadajuca na tom intervalu.

U tački x=1 funkcija menja svoju monotonost, iz monotono opadajuće, prelazi u monotono
rastuću, pa u toj tački funkcija ima lokalni minimum. U tački x=3 funkcija iz monotono rastuće,
prelazi u monotono opadajuću, pa u toj tački funkcija ima lokalni maksimum.

𝑦 koordinatu maksimuma dobijamo kad za vrednost argumenta u funkciji zamenimo x =3, a 𝑦 kordinatu
minimum dobijamo, kada u funkciji zamenimo x =1.

𝟔∙𝟑−𝟑𝟐 −𝟗
𝒚𝒎𝒂𝒙 = 𝒚(𝟑) = = 𝟎, 𝑷𝒎𝒂𝒙 (𝟑, 𝟎) koordinata maximum
𝟑−𝟐

𝟔∙𝟏−𝟏𝟐 −𝟗
𝒚𝒎𝒊𝒏 = 𝒚(𝟏) = = 𝟒, 𝑷𝒎𝒊𝒏 (𝟏, 𝟒) koordinata minimum
𝟏−𝟐

6. Konveksnost, konkavnost i prevojne tačke

Tražimo drugi izvod funkcije:

,,
(−𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 − 𝟑)′ (𝒙 − 𝟐)𝟐 − (−𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 − 𝟑)((𝒙 − 𝟐)𝟐 )′
𝒚 = =
(𝒙 − 𝟐)𝟒

(−𝟐𝒙 + 𝟒)(𝒙 − 𝟐)𝟐 − (−𝒙𝟐 + 𝟒𝒙 − 𝟑) ∙ 𝟐(𝒙 − 𝟐)

=
(𝒙 − 𝟐)𝟒

−𝟐𝒙𝟑 + 𝟖𝒙𝟐 − 𝟖𝒙 + 𝟒𝒙𝟐 − 𝟏𝟔𝒙 + 𝟏𝟔 + 𝟐𝒙𝟑 − 𝟒𝒙𝟐 − 𝟖𝒙𝟐 + 𝟏𝟔𝒙 + 𝟔𝒙 − 𝟏𝟐

=
(𝒙 − 𝟐)𝟒

−𝟐 ∙ (𝒙 − 𝟐) −𝟐
𝒚′′ = 𝟒
=
(𝒙 − 𝟐) (𝒙 − 𝟐)𝟑

Drugi izvod funkcije nema nule, pa funkcija nema prevojne tačke; funkcija je konkavna za 𝑥 ∈
(−∞, 2), I konveksna za 𝑥 ∈ (2, +∞)

7
Seminarski rad

7. GRAFIK FUNKCIJE