Б ЕЛ ЕЦ ЈЈ^ Р ^ Г“^

УШВ. БИ БЛ И О ТЕа
::/и . 6». < \ г :
СТАРОЈ С Р Б И В -М М д о ј и

од
ТОДОРА П. СТАНКОВИЋА

БИБПИОТ™
СЛОБОДћМП ). ЗОВћНОВИЋИ
П&еР,'Ш14>еГ |<очзул<з

НИШ
Штампано у Државној Шталшарији Краљ. Србије
 ПРЕДГОВОР

Јастребов, Гопчевић, и други познаваоци

Истока.у својим написима— историским, географ-
ским и етнограФским—-јасно су утврдили фактима
и документима: да су сви Словени у Старој
Србији — Маћедонији чисти и прави Срби.
Бугари, служећи се продатим душама и не-
истином, и сада дрско доказују да је живаљ у
Маћедонији — бугарски, и траже је, као компен-
зацију за некакву своју „неутралност“ !!
По многоме изгледа да има просвећених
људи који, и поред написа Јастребова, Гопчевића,
и других, ипакверујуда у Маћедонији има Бугара!
Изгледа да ти просвећени људи, обманути
дрскошћу Бугара, или нису читали написе Јастре-
бова и Гопчевића, или су их заборавили!? —
После свога 40 годишњег трудног рада у
Старој Србији — Маћедонији зарад истине и
правде, износим део својих бележака, из којих
ће се јасно видети зашто су Бугари својом „про-
пагандом“ донекле и могли успевати у стварању
некаквог бугаризма; зашто су приступили —
пушци, бомби, ками и огњу; и зашто, поред свих
ужаса и грозота, ипак нису успели да у Маће-
донији створе Бугаре.
Молим просвећене и меродавне људе да са
размишљањем прочитају Јастребова и Гопче-
вића, а и моје белешке, и уверен сам да ће тада
свако бити убеђен како у Маћедонији није ни-
када било, и да и сада, и од старина, у њој
нема Бугара. Сав словенски живаљ у Маћедо-
нији, по свему — српски је, а Маћедонија —
српска је...
Т. П. СтанковиЋ
 САДРЖАЈ

1. П редговор ...............................................................
2. Белеш ке из скоре п рош лостн Српских
јуж н их к р а је в а н н еоборива Факта да тамо
живе прави Срби .............................................. 2
3. Од куда б у гар ска пропаганда и н ајезд а
по српским: крајеви м а и три околнооти,
које су томе иш ле на р у к у ....................... 38
4. О тварањ е срнских к о н с у л а т а ....................... 60
5. Белеш ке за време 2*Д годиш њ ег бав-
лењ а у С к о п љ у ................................................... 62
6. Б у гар ск и в а р в а р и з а м ........................................ 135
7. Б ал ван ски рат ................................................... 189

'зс»-о-<к>—
ВЕЛЕШ КЕ ИЗ СКОРЕ ПРОШЛОСТИ СРПСКИХ ЈУЖНИХ
КРАЈЕВА - ИЗ КОСОВСКОГ, БИТОЉСКОГ
И СОЛУНСКОГ ВИЛАЈЕТА

I
Необорива фанта да тамо живе прави
Срби
Словени, који у тим крајевима живе, по
историји, етнограФији, типу, језику, тради-
цији, песми, обичајима и, главно, по слави,
■Срби су. — вГде је слава, ту је Србин'1. —
Брда, реке, долине и села носе и данас срп-
оке називе.
Има пуно манастира и цркава са запи-
сима и жпвописним сликама старих српских
владара. Пма пуно замкова и других обе-
лежја некадагпње Србинове славе и вели-
чине. За сваки манастир, цркву и замак
везана је народна традиција, о којој сваки
сељак прича, као да из књиге чита.
И најпростији сељак у свима тим кра-
јевима уме да исприча по који догађај из
Српске Историје, и од свакога се може чути
1*
да је његово царство пропало на Косову_
Сваки прича п пева о Немањи и Немањи--
ћима, о Светом Сави и Светом Краљу Мнлу-
тину, Душану Силном, о Краљу Вукашпну
и сину му Краљевићу Марку, Цару Лазару,
Милошу Обилнћу итд. Нпко ништа не зна да
прича, нитн да пева о каквој бугарској про-
шлостн, нити у опште има каквих старих
трагова бугарских.
Ова непобитна истпна — жива је. Она
се видн у народним обичајима, у песмама
о славп, Бадњем Дану, Божићу, Белој Не-
дељи, Цветнма, Ђурђев-дану, Видов-дану, у
прнчама о биткама на Велбужду (Ћуетен-
дилу), на Марицп, Косову и Косовској Бптки.
Кад се ко наоружа каквим било оруж-
јем, каже с е : »Наоружао се, као да ће на
Косово((.
Народ Српски је песничкп народ: све
важнпје догађаје у своме животу опевао је.
Песма је Српском Народу била једина
помоћннца у дугим и иеравнпм борбама за
народност, име, понос, част и слободу.
Међу осталнм Србпма одлнкују се у пе-
сништву: Дебарцп, Прилепчанци, Охриђани
и другн. У свима њпховим песмама певају
се иста лица, која су позната и свему Срп-
ском Народу, и при чијем се помену одушев-
љавају свп деловн Српекога Народа. Име
Марка Краљевнћа толпко је урезано у срце
 народно, да му је то име заиста дух храни-
тељ који није дао да народ клоне.
Срске народне песме увек су опевале
велика дела својих првака и јунака — љу-
бимаца народних.
Није то било одавна, већ пре 50 година,
када се у свима крајевима Маћедоније —
Старе Србије — нпје ни знало за име »Бу-
гаринсс. За то име знало се само у толико, ко-
лико је оно било потребно да ко кога увреди,
назвавши га »Бугарином,« зашта би увређени
увредиоца тукао или тужио.
Кад се у тамошњим крајевима овца из-
јаловн, или кад се жито на њиви уродичави,
кажу : »Избугарило сесс, —• обележје нечег
што се покварило.
Народ наш у свима тамошњим краје-
вима и не уме да каже „Блгарин,сс већ »Бу-
гарин *.
Исто је тако и дан — дањи у Средачкој
'Области, која је, на жалост, сада под Бу-
гарском. —
До пре установљења Егзархата у Ца-
риграду, а и после тога, Срби из Скопља,
Велеса, Куманова, Штппа, Струмице, При-
лепа, Охрида, Ћустендила, Кратова, Кочана,
Дебра, Битоља, Гостивара, Тетова, и из оста-
лих места јужне Старе Србије, преко својих
месних народних првака, стојали су у везп
с Кнежевином Србијом, и усмено п гшсмено
су нзјављивали Књазу и његовој владп жељу
за ослобођењем п уједињењем са Србпјом^
о чему иостоје оригина.лни документа.
У свпма побројаним крајевима, све до
установ.вења Егзархата, па и после тога?.
ннсу нн престајале српске народне школе.
Свп горњпкрајеви, па и Средачка Област,
посећпвалп су Манастир Дечане — у коме
се чувају моштп Св. Краља СтеФана, оца
Душановог, — као манастир и задужбину
свога краља; п сваки онај којп бн бно у
могућности да посети Дечане, и поклонп се
моштпма Светога Краља, сматрао се нај-
срећнијим.
Нико ннје говорпо »идем у Дечане,“ већ
пдем у »Светн Кра.в.11 II, готово, у свнма
горе поменутим градовима, »Светп Краљ(<
је пмао своје метохе, као што је имао своје
метохе н Срнски Хилендар. У те метохе
одседали су манастпрски калуђерп, када су
долазнли ради пнсанија и водилн госте у
манастнр, а у већпм градовпма стално је
обптавао по један калуђер дечанскн и па
један хилендарскн. У многнм градовима п
сада постоје те манастпрске куће — метоси.
Поред осталпх градова, метоха дечан-
ских би.10 је још и у Видину, СоФијп, Ћустен-
дилу, Кратову и Штипу. У Штнпу се још
памти, када је тамо био дечански калуђер
јеромонах Тшрило, који је сваке годпне водиа
Штппљане н околне грађане у манастнр Де-
чнне на иоклоњење светпм моштима Краља
 Св. СтвФана Дечанског. Одлазак и посећи-
вање манастира дечанскога и свраћање у Пећ-
ску Патријаршију сматралп су као покло-
њење Христову Гробу — као да иду у Је-
русалим. Ишло је сваке године по 50—100
породица. Пспраћај је био свечан, чега се
многи од старијих људи у Штипу и сада
живо сећају и о чему причају.
После установљења Егзархата, бугарска
је пропаганда одвраћала народ од посећи-
вања Манастира Дечана и Пећске Патри-
јаршије, а у последње време егзархијске вла-
дике су бацале и анатему на свакога онога
ко би отишао у Манастир Дечане.
У Скопљу и сада још имају своје ме-
тохе и манастир Дечани и манастир Пећ-
ска Патријаршија.
Посетиоци Дечана доносили су из ма-
настира својим домовима иконе Св. Краља
СтеФана, које су у манастиру добијали, и
сваки је поред свога домаћег свеца наме-
штао и икону Св. Краља СтеФана Дечан-
ског. Благослов старијих људи за млађе био
ј е : »Да те Бог однесе у Св. Краљ ДечанскиУ
Манастир Дечане посећивали су и Срби
из слободне Кнежевине Србије и Црне Горе,
као и из северне Старе Србије, Босне и Хер-
цеговине.
После српско-турског ратовања 1876,
77 н 78 године, због разузданости »Арнау-
таша<(, настала беше несигурност на путу
/Љг
за Дечана, због чега се престало с посећи-
вањем »Сз. Кра.васс, нарочито из удаљени-
јнх крајева Српства, због чега и манастир
поче имовно опадатп и задуживати се.
Поред манастпра Високих Дечана, народ
се одушевљавао и овим многобројнпм мана-
стирима, као задужбинама српским :

У Скопљанекој Околини:
1. ) Марков Манастнр, — хр ам Св. Дп-
мптрија, задужбина п гробнпца Краља Ву-
кашина ;
2. ) Нерешки Манастир, — храм Св.
Пантелије, задужбииа СтеФана Немање; п
3. ) Манастир Св. Идија, — задужбпна
српске краљпце Неде;
4. ) Трескавачкн Манастир, —• храм Св.
Василија, задужбина Дмнтрашка Мрњавче-
вића, сина Краља Вукашина ;
5. ) Чучерскп Манастпр, у Скопској Црној
Гори, — храм Св. Никите, задуж бина срп-
ског цара СтеФана Уроша Милутпна;
6. ) Кучевискп Манастир, такође у Скоп -
ској Црној Горп, — храм Св. Аранђела, за-
дужбина српског цара СтеФана Уроша Не -
јаког;
7. ) Побушкп Манастпр, такође у Скопској
Црној Гори, — храм Св. Богородице, задуж-
бина српског цара СтеФана Немањ е ;
 8. ) БањанскиМанастир, такође у Скопској
Црној Гори, — храм Св. Илије, задужбина
некога војводе СтеФана Високога, деспота
српског.
У Кумановекој Околини;
9. ) Матејички Манастир, — храм Св.
Богородице, величанствена задужбина Цара
Уроша и Царице Јелене; место крунисања
Крања Милутина;
10. ) Нагорички Манастир, — храм Св.
Ђурђа, задужбина Краља Милутина.
У Кратовекој Околини:
11. ) Цесновскн Манастир, — храм Св.
Аранђела, задужбина Јована Оливера и Цара
Душана, где су мошти Србина сведа, Св.
Гаврила, званог Десновског.1)
У Криворечној — Паланачкој Околини:
12. ) Криворечни Манастир, — храм Св.
Богородице и Србина свеца Аћима Осогов-
Р Мидош С. Мидојевић, у својој кљижици »Напш ма-
настири и Еадуђерство,« штамданој 1881. год. пз које сам узео
ове податке о манастирима веди за Лесиовски Манастир још
и ово: »Старешине десновских кадуђера више стаиују у Кра-
тову, месту вечне куће Немањића, од ире Немаље па до изу-
мираља те свете српске породнце, у коме још и данас има 9
Немањићских гробница. У овој породичној^Немаљићсвој гроб-
ници, која се и састојада од самих цркава, подигнутих над
гробовима знатнијих умрдих чданова Немаљићске породице,
који за живота свога нису одсечно наредидп где ће се сахра-
нити, као што је речено, још стоји 9 цедих, и много разва-
љених Немаљићских надгробницаФ.«
ског, задужбпна Краља Драгутина. Вечнп
стан моштију Св. Аћима, обновљен деспо-
том Ђурђем Бранковићем, где је и он са-
храњен;
18.) Пчињски Манастир, — храм и вечни
боравак моштију Св. Ода Прохора, Србпна.
У Велешкој Околини:
14. ] Велешкн Манастпр, — храм Св. Пан-
телије, задужбина српског Краља СтеФана
Немање;
15. ) Велешки Манастпр, — храм Св. Дп-
митрија, задужбина и вечна кућа српског
жупана и брата Немањнног, Страшимнра;
16. ) Велешкп Манастнр, —храм Св. Спаса,
задужбнна Краљевића Марка;
17. ) Ветрскп Манастнр, — храм Св. Јо-
вана, задужбина српског Краља Св. Сте-
Фана Дечанског;
18. ) Билски Манастпр, — храм Св. Бо-
городице, код Богомиле, задужбнна краља
српског Уроша Великог.У
У Штипекој Околини:
19. ) Овчепољски Манастир, — сада са-
свим разорен, у пределу Неманицп, —• храм
Св. Николе, задужбина СтеФана Дечанског;
20. ) Немањићскп Манастир, — храм Св.
Аранђела Михапла, сада у развалинама, за-
дужбина Немањића.
 21. ) Кочански Манастир, — храм Св. Пан-
телије, задужбина СтеФана Немање, доцније
обновљен народом српским из те околине.
Ј Битољекој Околини:
22. ) Топлички Манастир, —- храм Св.
Николе, задугкбина Краља Српског Уроша
Великог, обнављала'га и одржавала преко две-
ста година породица Чардаклијића, која је
имала својих имања овде, код Манастира,
у Теунову, Маврову и НићФОрову;
23. ) Слепчевски Манастир, — храм Св.
Јована, задужбина српског Краља СтеФана
Дечанског;
24. ) Дисалојски Манастир, — храм Св.
Богородице, задужбина српског Краља Уро-
ша Великог;
25. ) Свети Ђорђе, — задужбина српског
Краља Радослава;
26. ) Свети Илија, —■задужбина српског
Краља Вукашина.
Ј Сереекој Околини;
27. ) Храм Св. Јована Крститеља, — за
дужбина српског Цара Душана, његове жене,
царице Јелене, где јој је и вечна кућа;
28. ) Ковински Манастир, — храм Св
Аранђела Михаила, задужбина Цара Душана;
 29. ) Струмичкп Манастнр, — задужбнна
српског Краља СтеФана Уроша Дечанског.

У Прилепекој Околини:
30. ) Златовршки Манастир, — званп и
Трескавац, —- храм Св. Богородице, задуж-
бпна српског Краља СтеФана Уроша II Ми-
лутина;
31. ) Слепчевскп Манастнр, — храм Св.
Николе, задужбнна СтеФана Уроша III ;
32. ) Прнлепскн Манастнр, — храм Св.
Аранђела, задужбпна Краљевића Марка и
жене му, Краљнце Јелене, п место Маркова
круннсања;
33. ) ЗрзаМанастнр, — задужбина српског
Краља Војислава, обновној га Краљ Ву-
кашпн, који се у њему п крунпсао.

У Дебарекој Околини:
34. ) Бпгарски Манастир, у пределу реке
Радпке, — храм Св. Јована, задужбина срп-
ског Св. Краља Јована Владимпра.1)

1) Игуман овога манастпра, архпмандрит Мпхаило, пре-

дао ми је 1894, год. овај преипс пз старог лротовода мана-
стпрског, који гдасп:
 ПРВПИСМНШсо дрвеннго протоком
ЖОППОТПРСЖНГО отптсо шдпни
креотитвдк дектомгсо пгиопо-
ПКП1А' ТПКИ ЖИПДПТО' ДТ.Т ПВРКИ
ОТКЧЖК1 ЦКРВКК1 :•

перки ктиторх: пеелшГх, царх' 0\шешн'а л\она\'х,

царицб |Тмастас|'к> а\омаЦнк>, кра'аћ. Отефан х,
Оил\ешн'2 л\она'^к, К 'ннб л\онар*нк>, кра'лк I \0ан&
л1она'\-2, Пннб л\онаЦнк>, влЦочестиваго краАа О те-
г|\а'на, и радосла'ва Отефа'на ОЦроша, 0\тл\ешн % Л10-
наДх, 0 ’ле'нб Л1она\-'Гнк>, кралк Оте'фан‘ приснополп-
нае'л\аго царж Отефаиа, царицб 0 ’вге'н'|'к> л1011аЦ'нн>
и царл\ ОЦроша К8ка'ш'|на, кралл Жар'ка П ’ндре'-
аша, Кралицб 0 ’лисаве'т8 л\она\Гшо, царж 0\-л\ешн'а
шил\'ши, Иванбшх Дил\итр|'к>, ОДглешб, Ж'|\-а'илА,
и Пиколаи, 0 ’ливера, ФУлиппа, Гшанна, ЖарГнк> л\о-
на\|'|ио, ДеспоГк, Гша'нн&, Гавр'|'л'& л\она\к, Жбиана
Еран ка, Де'лна, К ’настасГк> л\опа\Гнк, П ’ндре'ашг.
Па'зорх, П"нно л\она\Г|по, ГешргЈа /Иатршпб л\она-
\Гнк>, 0 ’ле'н8 л\она\Гнк>, Киранб.
шв'|'е и л\ена се' сите ста'ри и цар ски Ктитори
ш в4ка, фо се' преставиле, нол\ани Г осподи:- во
царЧткГ тво4-, а‘л\ин' в.
 етд'ри поженпци атхГешепгеко-
ПСОЕЖ:
шрвостителА елвБД, И’ рсс'н1К1; е<1ВБЈ, Гамн'ГкТл,
В’ кстад1к», Глкшв'х, еТстјдУк, еавва. Д Г и ан В,
НТкоди/ид, ДанГллА, ГшанГкТа, СмввК, ПрЦора.
в'фрел!а, впГрТдона, ГригорТа, Л ’наста'сТа, ЖартГрТа.
Про\'ора, Ггна'тТа, ЖнанУа:-

■епгекопсоЕт,.
НТкнфорх, ГригорТк, ТнастасГо, Ж артгрТк, I V -
сифх, КГриах, Га'ввб, ИфсенТк, ва'вв8, НТкифорх,
ГшнГкТа, в ’ встадУа, СТввб, Даапанх, ‘НТкодил\х,
ДанУил'х, Ги>анТ кТа, Проррх.

ИГлкна Герол\она'\швх ГгблинсОвх и’ Ера'тТа

ЖонастирскћЈи :
Са'вва, ПетронТк, ГларТонх, Л1нтрофанх, Гша-
нГкТа, ОавватТа, НУкодил1х, Гшсифх, НТкодГшх.
‘ГнтшнЈа, Про\ора, е ’пТфа'нТк>, За\а'рТа, Савв!>, КТ-
сарпшнх в фрелГх, Жатдеа, ГшакилГх, ХарТтонГ,
ЕенТалп нх, Гшасаф' х, ПарлГТа, Жатдеа, Па\олпа,
ДГонГсУа, е ’ пУфаша, Неофит'х, За\а'рТа, ПарденТа,
Пе'тронТа, Про\ора, НТкодГпна, Жака'рТа, Гша'ннх
Житрофлнх, беофилх, Пеофитх, ПетронУа, ДГшнГсТа,
Ж н р офанх, ГларТачГх, Иеофитх, Гамнх, 1Грсе'нТа
ЖТ)Ј<\илх, ХлрТтон'&, К\-рТ'лх. 1ГсаТ'а, ОерафТ'л\х,
Жан!$ил'х, ГакрТилх, Д1итрофан'х, Па\-о'лпа, Гере-
ллТ а, ТрТфилТа, ЖакарТа, ГшанГкиа, КупрТан'а, Жан-
насТа, Жрсе'нТа, ОГл\еиш'х, Жака'рТа, Гера'сил\х, Прсе-
ша, (ГерафГл\к, веодосТа, Д’кра'л\Та, ЖТ\аилх, Д\;ш-
нГсТа, ГшакилГх ДанТил' х : •

У Охридекој Околини:
Зо.јКалчишки Манастир, на северозапад-
ном крају Охридског Језера, — храм Чисте
Пречисте, задужбина Младена Бранковића,
обновила ћерка Деспота Ђурђа Бранковића,
Султанија Мара ;
36. ) Свети Наум, у југо-источном крају
Охридског Језера, задужбина Српског Краља
Михаила.
37. ) Дешански Манастир, у Дебрци, —
храм Свих Светих, задужбина Св. Ангелине
Српске Краљице;
38. ) Света Богородица, више Охрида,
задужбина Султаније Маре, ћерке Деспота
Ђурђа Бранковића.У
У Тиквешкој Околини:
39. ) Бошавски Манастир, Успење Св.
Богородице, задужбина Радослава, српског
Краља сина СтеФана Првовенчаног ;
40. ) Полошки Манастир, — храм Св.
Аранђела Михаила, задужбинасрпскогКраља
СтеФана Немање;
 41. ) Улпшки Манастир, — храм Успења
Св. Богородице, задужбпна српског Краља
Михаила;
42. ) Костурски манастпр, изнад Костура
— храм Св. Илије, задужбина Краљевића
Марка.

У Корчанекој или Горичкој Околини:

48.) Биволућски Манастпр, — храм Св.
Апостола Петра и Павла, задужбина српског
Краља Петрислава, оца Св. Јована Влади-
мира, Кра.ва Српског, где је и вечна кућа
Краља Петрислава.

У Елбаеану:
44. ) Загорпчкп Манастпр, впше Елбасана,
— храм Св. Духа, задужбпна српског Св.
Краља Јована Владимира, где су целокупне
мошти његове.

У КичевекоЈ Околини:
45. ) Поречкн Манастир, — храм Св. Бо-
городпце, задужбнна Стеоана Уроша Вели-
ког, српског Краља;
46. ) Крњнно Манастнр, — храм Чисте
Пречисте, изнад Кичева, задужбина Краља
Милутпна (доцније оправљан п поправљан).
 47.) Јешачки Манастир, — храм Св. Ата-
пасија (18 јануара), задужбина СтеФана Не-
мање, обновио Цар Српски Аазар.
Поред побројаних манастира, постоје
још као задужбине старих српских владара
и ови манастири: Пећска Патријаршија, Ма-
настир Коришки, Црноречки, Берански, Де-
вички, Грачанички, Неродимски, Драганачки,
Св. Тројица у Плевљима, Милешево, Бања
— између Прибоја и Нове Вароши, •— Бањ-
ска — испод Рогозне, близу Косовске Ми-
тровице — и још 64 манастира у Краљевини
Србији, Црној Гори, без нових крајева, и
49 српских манастира под Аустро-Угарском,
као и 12 српских манастира у Средачкој
Области, која је сада под Бугарском, међу
којима је и манастир Рилски, као и црква
»Свети Краљсс у С офији у којој се чувају
мошти Св. Краља Српског Милутина.
У свима поменутим градовима, свака је
кућа имала српске песмарице, којима су се
Срби одушевљавали и поткрепљивали наду
на што скорије ослобођење и уједињење.
Сваку кућу красиле су слике ондашњег
Књаза Србије. Такве су се слике виђале и
на календарима и цигар-папирима, јер су се
ствари с таквим сликама на јагму продавале.
Од свију градова, за пример да наве-
дем град Велес.
 Велешани беху најодушевљенији и нај-
смелији Србн, и до установљења Егзархата
знали су само за српске пшоле, а нпкако за бу-
гарске. Чак п после установ.вења Егзархата,
Велес је нмао српске школе, све до српско
турског рата 1876 годпне, па и после тога.
Од 1889 год. до 1843 у Велесу је бно
учптељ Спиридон Јовановић, из Чакова у
Банату, који је као нишки учитељ дошао
за учитеља у Велес1).
После Спирпдона, у Велесу су бнлп
учптељп: некп Милутиновић и Сава Радој-
чић, обојица нз ондашње Кнежевине Србпје,
н некн Мнтар, такође Србпн, алн се не зна
одакле је.
Око 1850 године дошао је за учитеља
у Велес Ђорђе Милетнћ из Новога Сада,
који се у Велесу и оженпо Евком, кћерју
Наума Поп-Давчевића :Даовца), пз Велеса.
Око 1860 годпне у Велесу је био учнтељ
Јордан Хаџп Костандиновић, из Велеса, који
је пре тога бно учнтељ у Скопљу, Прилепу
и Кавадарцима, а после Велеса, 1869 год.,
опет у Скопљу.
1866 године, Миша Кушевнћ, ондашњн
чувенп велешкн трговац п првак, довео је
за учнтељицу и васпнтачицу женске деце
у Велесу Марнју Недовпћку, родом пз Будим-
Пеште, кћер Андре Поповнћа, која је пре*)
*) В и ј п »Глас«, — црквено кљпжевни лист свештенетва
Епархије Нпшке, од 13 апрпла 1910 год. бр. 4 од Т. П. С.
тога неко време била учитељица у Кара-
новцу (Краљеву) н Чачку, а коју су му, као
спремну и ваљану учитељицу, препоручили
надлежни кругови у Београду.
Марпја је у Велесу била учитељица све
до 1870 године, када је примљена за учи-
тељицу у Призрену.
У Велесу 1870 године био је учитељ
неки Крепијевић из Велеса, а око 1875 го-
дине у Велесу је био учитељ и Тоша Мар-
ковић, нз Аустро-Угарске, који је доцније
био општински инжињер у Нишу, где је и
умро. И сада се у Велесу чува једна црквена
књига добивена на дар из Русије, на којој
стоји: „ Славено-српском училишту у Велесу
1855 године*.
Мпше Кушевић, Ђорђе Дрндаревић и
остали велешки трговцн и првацн народни,
идући трговином у Пешту и Беч, увек би
излазили пред Књаза Србије, који их је радо
примао и обавештавао се о приликама.
Ретко је било куће у Велесу, која онда
ннје имала слику Књаза Србије и Косовску
Вечеру (Цар Дазар са својим војводама у
очи В^осовске Битке); а куће Мише Куше-
вића, Ђорђа Дрндаревића, Димитрија Каран-
Филовића и још неколицине првака велешких
имале су пуне ормане српских књига.
До установљења Егзархата у Цариграду,
у Велесу, поред именованих лица, радили
су на ослобођењу и уједињењу са Србијом
још и Ђоша Трајковић, звани Новоселад, ц
његова браћа, Настас и Таса.
Какво је онда стање било у Велесу,
тако је нсто стање било и у осталим гра-
довима Старе Србије, од скора прозваие
»Маћедонпја«.

Стари ерпеки учитељи у оеталим градовима

у Скопљу: ‘)
Р1змеђу 1830 н 1835 годпне у Скопљу
је био српскп учитељ некп Никола из Прп~
лепа, а школа му је била код цркве Св.
Богородпце. Око 1848 године бпо је учнте.в
у »Чајиру® Ђорђе Карга, нз Скопља, а послс
њега, поп Арса нз Велеса. У овој се школп
учио п Коста Сидовнћ, из Скопља, који мп
је то лнчно казао 1895 годпне. Био је учн-
тељ у Скопљу и некн Павлентпје, калуђер
из Св. Горе.
Кад је грчки владика отпочео агпта-
цију, да се у Скопљу заведе засебна грчка
школа, Скопљанцп нађу за потребно да до-
бпју што школованпјег учитеља, п доведу
из Аустрије неког Парталеја, коме је право
име било Павле. Овпм учптељем попела сс
скопљанска школа за један степен више
од пређашње, јер је Парталеја предавао,
‘) Историју српске школе у С еопљјг ошнирно ј е описио
М. В. Веселииовић у VII књ. >Враства« за 1890 годину, одакле
сам извадио некодпка' имеиа старпх срнских учптеља у Скопљу.
 сем црквених књига, и чисто српску писме-
ност, а понешто и из опште и црквене
историје. — За време Парталеја, који је
биоу главној школикод Св. Богородице, отво-
рена је бпла и трећа школа на левој обали
Вардара, у »Араџи Селаледин — махали,® у
којој је био учитељ неки распоп Атанас.
За овим ускоро су дошли још два учитеља,
и то неки Анастас из Велеса, и Србин из
Галичннка у дебарском крају (Србин му је
било крштено име). Анастас је дошао у главну
тколу код Парталеја, а Србина наместе код
распопа Атанаса. По смрти распопа Атанаса,
Скопљанцн доведу на његово место неког
Трајка, из Штипа. После Парталеја дошао
је за учител.а калуђер Доротеј, који је био
само неколико месеци. За овим, Скопљанци
доведу за учитеља1) Јордана Хаџи Костан-
диновића — Џиновића, из Велеса. С њим је
дошао, као помоћн-ик учитеља и певац у
цркви, Игњатије Тошевић — Џимревић из
Баптиног Села. Тада су довели за учитеља
у »Чаиру« и Михаила Ковачевића из Штипа,
брата Јосиоа Ковачевића, учитеља гњилан-
ског. Око 1854 године дошао је за учитеља
у Скопље и неки Анђелко, учитељ врањски.

х) Јордана Хаџи Костандиновића ја сам познавао. Уи#~

зпао сам га 1872 године у Призрену, где је- био дошао за
пратко време. Поред учитољевања он се занимао и дрибира-
н>ем старина, нарочито старог српског новџа, од кога .је дмао
осећу збирку,
1858 године дошао је из Кнежевине Србије
за учитеља у Скопље Стојко Аћимовић, родом
из Тетова, а за овим Сима Дамњановић из
Годовика, среза ариљског у округу ужичком.

У Бапшном Селу:
( бод Ведеса)

У Башином Селу, код Велеса, зна се

за ове учнтеље: Давче Н. из Башнног Села,
Димко Н. из Велеса, Јеврем Митровић нз
Кнежевине Србије (кажу да је дошао лз
Јанкове Клисуре старе границе Кнеже-
внне Србије), Петко Златковић С, Милан
Поповић из Аустрије, Никола Н. пз Ора-
овца, и Илија Бурчевић нз Рудника. у Ве-
лешком срезу. Овај се школовао у другом
одељењу Београдске Богословије.

У Тетову:
У Тетову су од 1839 до 1877 године
били ови учитељи:
1839 године Сераоим Спасић, архиман-
дрит нз села Јелашника; Јаков Саздановић,
1844 године, свештеник из Тетова; 1849 го-
') Право му је пме Спма Дамњановпћ, алп ::бог по.1и-
тичке врнвиде, учињене у Боснп под Турцпма, променио је
име и презиме. Бпо је учитељ у Свопљу п Гњплану, и свуда
је оставно депе успомене.
Погинуо је вао четовоЗја у рату с Турцпма, у брес-
ничепм вппоградпма, у срезу добрнчвом, 1876 годпне, где му
је и спомевпк подпгнут.
дине — Наум Ивановпћ, свештеник, отад са-
дашњег архимандрита Саве из Тетова; 1850
године — Сима Дабић из Тетова; 1852 го-
дпне — Риста Шкуљка из Тетова; 1859 го-
дине — Константије Симоновић, јеромонах
из Галичника; за овим Крста Ђпнић из Га-
личника, па Стојко Аћимовић, Настас Кр-
стић из Тетова. који је свршио школовање
у Кнежевини Србији, а после учитељевања
у Тетову више година био је учитељ у Тес-
ковцу. За овим је био учитељ у Тетову —
Јаков Паламаревић из Гњилана и Мисаило
Ђорћевић, свештеник из Беловишта, у срезу
Тетовском. 1867 године и 1868 био је учи-
тељ у Тетову Гаша Стефановић из Тетова.
187ТЈ године, Вирсавија, монахиња из села
Дешка, и Марја X. Стаљевићева из Тетова.
1871 године — Крста Вељковић, из Сири-
чана у Тетовском срезу, који се учио у Бе-
граду. 1872 године — Ђорће Дазаревић. нз
Винче у округу београдском, и његова жена
Јелисавета. У истој години био је учитељ
у Тетову и Агатон Брајовић, пз Брајића у
срезу љубићском, доцннје судија у Кнеже-
вини Србији. Тада је био учитељ у Тетову
и СераФим Петровић, свештеник из Тетова.
1875 године, и после тога неколпко година,
бно је учитељ у Тетову Јован Хаџи Ђорђе-
вић, из Дебра, који је сад прота у Тетову.
1885 године — Плија Костић и Спира Кам-
перелић, обојица из Призрена. 1887 годнне
— Ђорђе П. Богојевић, из Тетова.

Ј Кратову:
Од 1850 до 1860 године у Кратову је учи-
тељевао Стевча Максимовићиз Кратова. Овај
Стевча је после тога имао приватну школу,
у којој је спремао одраслије ђаке са села
за свештенике. Од 1861 до 1864 године учи-
тел> у Кратову бно је Коца Јовчевић из
Кратова. Од 1864 до 1870 године — Алекса
Петровић — Кукурек. У »Великој Махали«
Цалук Пазар) учитељевао је у Кратову око
6 годнна поп Андон из Ћустендил-Бање,
заједно с Димитријем Поп-ЈосиФОвићем нз
Кратова. Око 3—4 године учитељевали су у
Кратову —- Тодосије Алексић, из Криво-
речне Паланке, и Јован Хаџи Цветковић,
пз Кратова. У „Царин-Махали® били су
учитељи још и Димитрије Христић, Спира
Димитрнјевић н Ђорђе Алексић, сви из Кра-
това. Од 1871 до 1873 године био је учи-
тељ у Кратову Живота Миловановпћ, из Пе-
тровца у округу пожаревачком1). До одла-
ска његова, у Кратову су сви учитељи учили
децу из црквених кшига, а Живота, сем*)
*) Егзархпјсви вдаднва Цдарнон довушавао је да увдонн
Живогу Мпловановнћа из Кратова, ади ирвади вратовски до-
веду Животу у Ђустенднд еод веће турсве вдасти, поднесу
јемство о његовој псправности, п врате га у Кратово, где је
лродужио рад у шеолн .
црквених књига, предавао је и чисто српску
писменост, Српску Историју, Физику, Гео-
метрију и т. д. После Животе, понова је
дошао за учитеља у Кратово Димитрије Поп
ЈосиФовић, заједно с Николом Цветковићем
и Салтиром Димитријевићем из Кратова. Они
су учитељевали све до 1885 године, када
је први пут отворена бугарска школа, у ко-
јој је био учитељ неки СераФим Тошев. Кра-
товци су се бунили противу Тошева, али га
је егзархијски владика силом одржавао, те
је због тога био мали прекид у српској
школи. Школа је српска 1891 године об-
новљена учитељем Јованом Ђ. Поповићем,
из Кратова, и од тада није више никако
прекидала рад.
У Куманову:
Од 1828 до 1834 године био је учитељ
у Куманову Трајко Н. из Штипа, који је
предавао Српски и Словенски. Он је оставио
леп глас, и његови су ђаци били: Иконом,
Прота Михаило X. Стојиљковић, Денко Кр-
стић, Таса Костић-Цивко, Ђоро Јовановић
и други добри Срби.
Од 1835 до 1843 године — Димитрије-
Митре —-, звани „ДаскалЦ из Матејча у
срезу кумановском. 1844и 1845 године били
су учитељи — Денко Крстић и Ђоро Јова-
новић, из Куманова. 1846 и 1847 године —
Коста Јовановић, из Кратова. Од 1848 до
1861 године — учитељ Шивко из елободне
Србије, који је оставио врло добре успо-
мене у народу. За овим, од 1862 па до
1887 године, — Заоир Поповић, из Гњилана,
пеки Зарије Поповић, нз Црне Горе, Жи-
вота Миловановпћ, нз слободне Србије, п
Заоир Златановић, из Куманова, са својом
жено.м Настом, из слободне Србије. г'
У Кочану:
До пре установљења Егзархата зна се
да су у Кочану били српски учите.вн: Вла-
димир Н. и Зарије Радичевић из слободне
Србнје, Милош Декић, из Берана, са својом
женом Милицом.
У Криворечној Паланци:
Памте се као српски учнтељи пре 1870
године некн Живко и Филотеја. Последњп
је п умро као учитељ у Криворечној Па-
ланци, и сахрањен је у оближњем манастиру
Св. Јаћима Осоговског. Старн људи тврде
да је пре 1870 године било још неколпко
српскпх учитеља, чијих се пмена не сећају.
У Штипу:
Павле Гроздановић, Коце »Кривп«, Ко-
стадин СараФОвић, Ђорђе Милетнћ из Срема,
Костадпн Шећернновић, Ј осиф Ковачевић и
његов брат Мнханло. Ј осиф се школовао у
Београду, а доцније н у Русији.
*
* *
Народни прваци који су, у име народа, ра-
дили на ослобођењу и уједињењу са Кнеже-
вином Србијом пре установљења Егзархата;
У Куманову;
Младен •— Денко Крстић, Димитрије
Петковић — Иконом и намесник митропо-
литски, прота Јован Станојковић, Петко Мит-
ковић, звани »Рикач,<с бојаџија и трговац и
црквени тутор, Цветан Цакић, обућар, Јован
Спасић, трговац, Митар Чаркија, обућар,
Стевко Ачковић, обућар, Хаџи Стојко Си-
моновић, Алекса Вукашиновић, тутор цр-
квени, Никола Стојан — Ћајић, Никола Ри-
стић, Стојиљко Ристић, Јован Ћаја —• Чав-
даревић, Тодор Вукашиновић,1) Михаило X.
Стојиљковић, Таса Костић —- Цивко, Димн-
трије Николић, Кузе Димитријевић, ЗаФир
Димитријевић, Данило Цакић, Петар Цакић,
свештеник, Аранђел (Анчо) Јовановић, обу-
ћар, Дима Шљапа, механџија, Таоа Здрав-
ковић, Таса Цивковић, Трајко МуРк0Вић) Ј о
ван Ристић, бојаџија, Наско Николић.
У Криворечној Паланци:
Хаџи Трајко Стевановић, Хаџи Петар,
трговац, Апостол X. Стевановић, поп Стојче,
Р Тодор Вукашиновић је иснустио своју мученинку душу
у нриштинском затвору, где је затворен као Србин и против-
ник Бугарске Егзархије.
отац садашњег свештеника Мите Стојчевића,
п Доде, отац Фнмка Додевпћа, садашњег
каФеџије у Криворечној Паланци.

У Кратову:
Архимандрит Антим Ристић, Максим Не-
шић, Димитрије Тошић, Арса Златковић, поп
Риста Мака, Јован Дудић, Давнд Граматик,
Коста Додевић, Михаило Иљевић, Наум х4ба-
џија, Хаџи Поп Апостол, Хаџи Ђорђе Мак-
СИМОВИћ II ДруГИ.

У Кочану:
Јанко — Нако Богатиновић, Поп Васи-
лије Прота, Дветко Цнћун, поп Ј осиф Ђуна,
игуман манастира Св. Пантелејмона, Хара-
лампије Цветковић и други.
У Ћуетендилу;
Браћа Поп Новаковићи, синови Хаџи
Трајковнћа, Коста Трајковић, поп Макарије,
поп Новковпћ, Дојчин, механџија и други.
У Трну:
Аранђел Станојевић, Гига Перић—Поп
Анђелковић, Тричко Кођин, Гига Дидић, поп
Глигорије п други.
У Скопљу:
Коста Сидовић, Хаџп Коста, Хаџн Стев-
ковић, Стојанча Гале, Јања Петровпћ, Јо-
ванча Младић, Поп Јован Трајковић —
Бурко, поп Димко, Поп Кочовић, поп Коста-
дин, Поп Николић и другн.

У Велееу:
Коста Јанковић, Ђоша Трајковић и ње-
гова браћа, Настас и Таса, поп Костадпн
Поповић, Мнша Кушевић, Ђорђе Дрндаре-
вић, Димитрије КаранФиловић и други.

У Башином Селу близу Велееа:

Јован Хаџи Трајковнћ—Минцић, поп
Костадин Поповић, Ђорђе Максимовић, Јован
Јордановић и Коста Наумовић из Богомнла.

У Штипу:
Хаџи Костандин, Хаџи Андоновић, све-
штеник Анастас, Костандин и Димитрије
браћа Живковићи—Кркалијевићи, из Моз-
гова код Алексинца, Ј осиф П. Анастасијевић
—Кукла, трговац, поп Костандин, звани »Рим
папа«, Наум Кучубавић трговац, свештеник
Костадин ЈосиФовић, свештегшк Јаћим, Андон
и Ђорђе Икономовићи, трговци, Мане Млад-
чевић, поп Анастас Икономовић, доцније
архимандрит (овај је био оклеветан код
турских власти као Србин, и за то протеран
прво у Приштину, затим у Солун, а одатле
на острво Родос).
 У Кичеву:
Поп Тома Иконом, Сераонм А. Мат.пгса
пз Охрида (онда заступник владичин), Дима
Угрпновић, Ђорђе Бојаџнја, поп Риста Поп
Христовић, Петар Мутавџија из Ор.ванца,
архнмандрпт Козма, Хаџи Симеон, игуман
манастнра Св. Пречпсте, н другн.

У Дебарекој окодини:
Марко Рпстпћ нз Нерезп, прота Анђелко
п Јован Петровнћ пз Стеблова, ЗаФнр Нп-
колнћ нз Јабланнце, И.во Грујић нз Бискугг-
штине, Тодор Ћаја Ђорђевић, из Дазаро-
По.ва, и другн.
У Гоетивару:
Поп ТрпФун, Мацо Самарџпја, Снмњан
Поповскп, Ђорђе Макспмовпћ, бојаџија, н
оетали.
У Тетову:
Петар Ђокић, Сима Протић свештеник,
Плнја Деспотовпћ, Ннкола Будпмовнћ, Зака
Петровић, Зака Миловић, д-р Димитрије Поп
Илпћ—Парлић, Алекса X. Димовић трговац,
Дима Мартпновнћ, трговац, Сима Илпћ, епи-
троп н осталп.
Од свнх поменутих п непоменутих нз
доба од пре 40 —50 годпна, има нх којп су
V раду за српску народну ствар иретрпелп
многа страдања, а има их који су у оковима
и тамницама турским на мукама пспустили
своје мученичке српске душе.
Било их је и пре њих, а и после њих,
којн су одушевљено радили н страдали за
одржање имена српског, али су мп имена
њпхова остала непозната.
*
* *
Имам прн руцн 13 оригиналних писама
трговачке садржине, која су писана на срп-
ском језику у С офПји , Серезу, Прплепу,
Штнпу, Тетову и Врањи:
1855 године, Браћа Михаиловићи, из
СоФије, гшшу Николаћу Христодулу, у Нишу.
1856 године, Ђорђе Андон, тш- Сереза,
пише Хаџн Костп Хаџи Стевчетовнћу, у
Скопљу.
1857 годпне, нпше Хаџп Вндан Јова-
новић, из Ппрота, Николаћу Христодулу у
Нишу.
Исте године пише Коста Јовановића, из
Скоп.па, Николп Христодуловићу, у Нишу.
1858 године, Браћа X. Д. Кушевићн пшпу
нз Велеса Нпколи Христодулу, у Нишу.
Исте године пише Коста Јовановић, пз
Скопља, Николи Хриотодулу, у Пнпгу.
Те године, гшгае из Велеса X. У. X. М.
Дрндаревић Ннколи Хрпстодулу, у Ншпу.
 Исте године, Хаџп Заоир X. К. Поповић,
из Скопља, пише Николп Христодуловићу
у Нишу.
Поменуте године, пишу Браћа Кондо-
вић, ћурчије из Прилепа, Николи Христо-
дулу у Нишу.
1860 године, пнше из ПЈтипа А. ЗаФп-
ровић, Стерију Костандиновићу у Нишу.
1870 године, пише из Врања Бојко Буја-
новче X. Костп Стевковићу — Панчевићу,
у Скопљу.
1873 године. пише Дпмнтрије Терпевић
Тодору Станковићу, у Призрену.
Нсте године X. Гавра X. Снмовић, нз
Тетова, пнше Тодору Станковићу у Призрену.

Лиет „Призрен11 у Призрену1)

' —* ___
_____________________ — —

Од почетка августа 1871 до половннв'

1874 године у Призрену је, као у месту
столице ондашњега Призренског Вилајета,
излазно званични внлајетски лпст „Призренс<,
којп је штампан с једне стране на турском, а
с друге на српском језику.
Призренски Вилајет делио се на четири
санџака: Призренскп, Нпгпкп, Скопљански
и Дебарски.

1 ) Псторцја лнста »Прпзреи1, извађена из мога бележ-

ника, нзишла је у13вњпзи 5Годвшапце Ннколе Чупнћа,« пз
које се видн бугарсви узуриаторски рад на иобугариваау Срба,
 Призренски саиџак су састављали сре-
зовн: Призренски, Ђаковачки, Пећски, Гу-
сињски, Приштпнски, Вучитрнски, Гњилан-
скн, Тетовски п Гостиварски.
Дебарски Санџар; састављали су сре-
зови: Горњо Дебарски, Доњо Дебарски, Ел-
басански и Матски.
Скопљански Санџак састављали су сре-
зови : Скопљански, Кумановски, Криворечно-
Паланачки, Кратовскп, Кочанскн, Штнпски
и Радовишки.
Нишки Санџак састављалн су срезови:
Нишки, Десковачки, Пиротски, Знепољски
(Трнскп), Врањски, Прокупачки и Куршум-
лиски (сада Косанички).
Дист »Прпзрен® од свога постанка, 1871,
па до прекида, 1874 године, имао је евоје
претплатнике у свима тим санџацима, а и
ван њих, у Ћустендилу, Прилепу, Охриду,
Бптољу п т. д.
У Ћустендилу су му били претплат-
ници: Браћа Поп Новаковићи, поп Мака-
рије, поп Новак, а за 10 претплатника, учи-
теља и свештеника, слат је преко Дојчнна,
механџије у Ћустендилу. И свима јо било
мило што је „Призрен® штампан на Срп-
ском .Језику.
У то исто време излазио је у Рушчуку на
турском и бугарском језнку лист „Дунав«, као
званични орган Дунавског Вплајета (Туна
Вилајети). Било је обавезно да овај лист
примају сви званичнн кругови, као и учи-
тељи и свештеници у целом Дунавском Ви-
лајету, коме је припадао и Ћустендил. Али
га Ћустендилчани, као Србп, нису разумевалн,
те су се претплаћнвалн на „Прнзрен«.
Бугарској пропагандн се још онда није
свнђало што се »Призрсн« радо чита не
само у Призренском, Битољском и Солун-
ском Вилајету, већ п у једном делу Дунав-
ског Вилајета, за то је и ударила у интриге,
како би се омео нзлазак »Призрена« на
Српском Језику. »Дунав« — н ако је био
званични орган Дунавског Вплајета — на-
падао је »Призрен*, а нарочпто његовог
преводиоца са Турског на Српски Језик.
Напомињао је да иреводилац с Турскдг ке
иреводи иравилно, већ »разиграва си ркага«,
онако како су његова уверења и како је добро
ио Србију и Сриство, јер он — иреводилац
— и није ништа друго до сриски агент.
Чим је покренут лист »Призрен*, СаФет-
паша, тадашњи валија Призренског Внла-
јета, предузео је пут по своме вилајету, и
свуда је од хришћана добијао захвалност
што званпчнп лпст валплука нзлази на њн-
ховом језику. Он је том ириликом ирошао
Ниги, Пирот, Аесковац, Врање, затим је оби-
шао цео Скопљански Мутесарифлук, који су
сачињ&вали: Скоиље, Куманово, Кратово, Ко-
чана, Штии, Радовиште и Криворечна Па-
ланка. Када је дошао у Скопље, поздравплп
су га добродошлицом неколико хришћана, ме-
штана, међу којима је био и некакав То-
дорча Ћурчија. Поред осталога разговора,
СаФет лаша се похвали како ће сваким
даном бити све боље у његовом вилајету.
Међу већ постигнутим успесима на побољ-
шању стања поменуо је и оснивање листа
»Призрен«. Тодорча Ћурчија, као плаћеник
бугарске пропаганде, који се за 150 лира
био одрекао своје српске народности и прн-
мио бугаризам, одговори СаФет паши: да је
добро учинио што је покреноу у Призрену
лист, али је рђаво то »што га ми не разу-
мемо, јер није на Бугарском®. Видевши Паша
дрскост Тодорчеву, сети се да је то бугар-
ски плаћеник, те нареди својим људима да
му доведу ирвог Хришћанина, кога сретну
на улици, који је при том писмен и родом
нз Скопља, а Тодорчу и његове другове за-
држи и даље код себе у конаку. Није про-
шло ни 10 минута, а пашини људи доведу
преда-а-њ једнога Скопљанца, кога је Паша
одмах упитао које је верс и које народно-
сти. Овај му одговори да је Хришћапин.
Паша му на то да један број »Призрена«,
и каже му да седне и да прочита један
чланак српског текста, који ће му превести
на Српски и објаснити. Паша је, међутим,
контролпсао превод помоћу истог чланка на
Турском Језику. Скопљанац је прочитао, па
му то каже на Турском. Паша тада уппта
Тодорчу и остале да ли је тај Скопљанац
одатле, п да ли га они познају. Сви одго-
ригие да је старином из Скопља, да је једне
вере и народности са њнма, и да је једном
од њих и комшнја. Пошто је све то чуо,
СаФет паша извуче нз своје торбе бугарскп
лист „ДунавС(, који је тада излазио у Руш-
чуку, н пружи га Тодорчн, указав му прстом
извесно место да га прочита, објасни н пре-
веде на 'Гурскн. 'Годорча узме вДунав<(,
почне га читати, узврда се и после поду-
жег муцања није нншта могао разуметп
п прочнтати. Паша је затим понудио свнма
Тодорчпнпм друговпма и ниједан нпје мо-
гао да објасни Паши, шта је прочитао из
»Дунава®. Саоет паша се јако наљутио, п
пред свима рекне Тодорчи: вТи си неваљао
човек, ти си прави музевир (интригант)сс.
Ј840 годинеу Солуну је иостојала сриска
црквена штамиарија. У овој штампарији је
1840 на Српском Језнку штампан молитве-
ник, чији наслов гласи:
 книгд
ГЛ Л Г0Л 6Л М А
ОуТЋНТбШб ГРНШНТЈЛТШ
И РИ Ш Д 6Ш т проотти

А З И К Ш ОО КУРТЛЛЛ ЈбРОЛНГ
НЛХЛ ВТЛКШЛГО И Г Ш б Н Т В
ТГТ, Ж О Н Л 0ТВТР Л 6 Ш 6 Ч М Г 0
от игсо лолшом
Г/Ј, ТГ1П, (ТОЛУ/ПОК1И
при х а џ и ' д п ш г ев о д & то м
Н Р Х 1 Л Ш И Д Р Г Т Д О ГИ П И 'Т0 1 О 1 ГС З
ЕГП Л1ГЈТ1
1840
Изгледа да је ову књигу Кирилову —
после његове смрти —• дао да се отштампа
у солунској штампарији Теодосије, архиман-
дрит синајски, јер је предговор ове књиге
његов. У предговору, поред осталог, Тео-
досије вели и ово:
......... и Агсон чмокТ\’кх |цш1одокн1И 1еромонлД&
КУрЈллх что шврпметгА ко Л1011астк1р7 стаго Тда-
насЦ ктЈтора ккјспгк. к н а зх Лдзар^ сбрпск'|. за ижом
л>
отсца гаагоам: 5 ф« некк! килх онх полБгиалх: неки
кила шпракЕна и т^пографТа наша, отн веше нзго-
рЕла и сЕга надЕ^кли на в га шти не'ли толкш а
Лпракири, нл!а вг х н за повнше............
Из овога се јасно види да је ова српска
штампарија постојала у Солуну п много пре
1840 годнне, јер је њу пре штампаша ове
књиге оправио јеромонах Кприл, пошто је
бпла нзгорела.
II
Откуда бугарска пропаганда и најезда
по Српским Крајевима?
Три су околностн које су томе највнше
ишле на руку:
1.) Турцп су се бојалп Срба и мрзели
пх; по псторпјп • и траднцијп, — Србп су
првп противстали надирању Турака у Ев-
ропу; Србн су првп начелн Турску; Срби су
се пре и у почетку XIX века дпзалп на
Турке, и с њима.се туклп, све док не ос-
лободише један мали део свога завичаја.
Турци нису нигде хтели да чују за српско
■пме, док су, међутнм, праве Бугаре сматралн
за своју мирну рају, и нпсу знали нп за
какву битку с Бугарима. Турцн су добро
знали, да Бугари немају своје Косово, јер
су своју државу предалп Турцпма без от-
пора. Турци су мрзели Србе и нису хтели
нн да чују за име Србин и зато, што је он-
дашња мала Кнежевина Србија, својпм сунцем
слободе, загревала смрзнута срца неослобо-
ђених Хришћана у Турској. Отуда, дакле,
Турци нису трпелн име Србин, и свака оп-
тужба против ма кога Хршћанина у Тур-
ској да се назвао Србином повлачила је
собом п смртну пресуду. Турчину није сме-
тало да чује вРумсс, »Хриетијан®, »Кавур«
п »Булгарсс. Турчину је био сваки Србпн
„Ђаурсс као н, још једини истим именом зват,
„Москов Ђаурсс. —
Турске власти нису пропуштале ниједну
књпгу из Кнежевпне Србпје, у којој би било
поменуто и само пме Србин или Србија.
Такве су књиге с места уништаване, а са
доносиоцима таквпх књига поступало се као
с велеиздајницима.
На Бугаре, као на мнрну и покорпу
своју рају, која нпкад нпје устајала на оружје
за своју слободу, Турцп су обраћалп већу
пажњу, па по томе пмали су п већу веру
у њих и њихове школе. То је егзархијске
владике и остале бугарске пропагаторе и
охрабрпло да код турских властн денун-
цнрају све оне Србе, који неће у Егзар-
хију, како су то царскп душманн који стоје
у вези са Србијом.
2.) Од 1850 до 1860 годнне ретко је
била која варош која уз српске школе нпје
 имала по једну за грчки језик, а нарочито
у градовнма где је била владпчанска сто-
лпца. У тим школама, грчкп језпк учпла
су деца из српских школа, одвајајућн по
један час дневно или по два дана недељно.
У некпм градовима бпле су засебне школе
и засебнн учитељи за грчки језик, а у неким
градовпма су тај језпк предавали српски
учитељн којн су знали грчкн.
Грчкн језик се у ч и о по захтеву вла-
днка, а учнла су га деца оннх родптеља,
који су највнше пмали прпступа код вла-
дпке. Како су владпке бнле по народностп
Грцн, то су внше ценилн н уважавали све
оне куће, пз којнх су деца учила грчкн језик.
Од 1860 годпне почпње повпка прво
протпву грчкпх школа, п у колико је којп
владпка впше подржавао грчке школе, у
толпко је внше бујала мржња наспрам вла-
дикагрчке народностп. Та мржња напослетку
се претворпла у праву буну протпву већине
владика — владика Грка, а нарочпто про-
тпву оннх којн се нпсу старалп да, по својој
пастпрској дужностп, шпре просвету на на-
родном језпку, ннтн су бранп.ш народ од
беде п невоље, већ су му сплом наметалп
Грчки Језик, н из цркве нзбацпвали сло-
венске, а уносплп грчке књпге. Само по
селпма цркве су служиле на Словенском,
а по градовпма — пли само грчким, плп за
једном певнпцом грчким а за другом сло-
венским. Поред тога, владпке грчке народ-
ностп већпном су бплп тирани и глобаџнје.
Свештенпке су у цркви јавно пред народом
вуклп за косу, грднлн и псовали. Парохије
су продавали по цену од 100—1000 динара;
нарочито је овако стање у Штипу било за
време митрополита Игњатија, зарад чега је
Егзархија у Штипу и могла прво да продре.
Српски народ обраћао се Васељенској
Патријаршпји молбом да се за владнке не
постављају они којп не знају Словенскн Језик,
јер народ не зна Грчки, те мора да се са
својнм пастиром споразумева преко драго-
мана, или на турском језику. Такве молбе
слате су из свију српских епархија, које
нису нп слутиле на Бугарски Егзархат, те
су оне тим молбама и нехотице, пошто
српска народност није била призната у Тур-
ској, помогле стварању Бугарског Егзархта,
који је 9 марта 1870 год. објављен султа-
новим оерманом.
Међутим, новорођена бугарска пропа-
ганда, поред тога што је обећавала народу
у српским епархијамада неће дирати у срнске
народне школе, обећавала јс још идаће, као
словенска црква, штитити и помагати српске
школе, итд. итд. Уз то, српски народ, у поја-
ви егзархијских владика, са словенском служ-
бом у цркви, гледао је и неку своју добпт
и своју иобеду над владпкама грчке на-
родностп.
 У прво време, бугарска пропаганда увера-
вала је сваког како су Егзархију добили Слове-
ни, анеБугари. А кад су нашп сународници
вндели још како се ниКнеживинаСрбијапоза-
хтеву Русије није много лротивилаустановље-
њу Егзархата, почелн су Егзархат сматрати
као своју српску ствар. Тако је бнло све донде
док Бугарска Пропаганда у епархијама: Веле-
шко Дебарској, Ћустендилској, Охридско-
Преспанској, па чак и у Скопљанској, није по-
чела денунцпрањем код турскпх власти, гони-
тп и протерпватн српске, а на њнхова места,
доводпти и постављатн бугарске учитеље, као
што је то бно случај, 1872 године, са срп-
ским учитељем у Кратову, Милошем Деки-
ћем, који је отеран у Днјари Бећпр, где је
бпо на заточењу впше од 6 годпна.1) Пре
Лекића страдао је у Кочану од бугарске
пропаганде и Зарије Радпчевпћ учитељ, а
поред њега још и многн други.
Чнм је народ увидео да га је Бугарска
Пропаганда, под Фпрмом црквено-словенском,
само обмањпвала, и да јој је главни цпљ —
побугарнвање, почео се бунити протпву сме-
рова Егзархата, п понова се обраћати мно-
гобројним молбама, утврђеннм потписима,
печатпма црквеннм, манастирским н сеоским,
Царпградској Патрпјаршији, молећи за вла-
') Отрадање н заточење Мплоша Лекића озисано је на
странп 72 мојо књпге „Путне белешке по Старој Србији*,
која је штампана 1910 године.
Дике српске народности, да се народ не би
одвајао од Велике Цркве — Патријаршије
Цариградске. (Молбе су такве слате патрнјар-
шијииз Нишке, Пиротске, Скопљанске, Веле-
шко-Дебарске, Ћустендилске, Охридо Прес-
панске епархије). Али Патријаршија, љута на
Бугаре, што су се оцепили од ње, није хтела
ни да чује за оправдане молбе из помену-
тих српских епархија. Сваку молбу за вла-
дике Словене и молбе за словенско читање
у цркви, Патријаршија је сматрала као покрет
противу саме себе, те је молитеље немило-
срдно одбијала и гурала у Егзархију. Егзар-
хија пак и бугарска пропаганда обележа-
вале су све такве молитеље као Бугаре; ме-
ђутим, Турцима је име Бугарин било благо,
н стога су одобравали све обмане бугарскпх
шовиниста, којим су начином ови добпли
маха да Србе у Турској називају Бугарнма.
У то доба беше настала читава јурњава
од плаћених агената бугарскпх, којн су не-
савесно обмањивали иарод да би добплп што
више потписа и печата на празним харти-
јама, под пзговором да је то за словенску
службу, а они су после над тпм потгшсима
писали молбе, и у њима наводили да пот-
писници признају Бугарску Егзархпју п да
моле за егзархијске владике. А у многпм
местима су бугарски агенти подшазили на-
роду лукавством: Сви смо ми, браћо, Срби;
а ли, иош,то Турци мрзе Србе, то ћемо се зваги
Бугарима. само да би отерали грчке владике ,
иа ћемо иосле бити оиет Срби! —
Почев од Игњатијева у Цариграду, па
до најман.ег консулатског званпчннка руског
у Турској, уверавали су Србе у Старој Ср-
бији да ће се свп Словенн у Турској који
буду призналп Бугарску Егзархпју ускоро
ослободнти турског ропства. Као прпмер на-
водим само један случај:
Кад је 1871 годпне Дпмптрије Поп Плнћ
— Парлпћ, из Тетова, пптао свога пашеиога
п српског првака у Велесу — Ђошу Трај-
ковпћа, Званог »Новоселца®, зашто су Ве-
лешани пристали уз Егзархију, Ђоита му је
одговорпо од речп до речп ово: »У послан-
ству руском, у Цариграду, рекоше мп, како
Егзархија пма да прнкупи уза се све пра-
вославне Словене у Турској, а не само Бу-
гаре, и онда ће битп ослобођенн свп Сло-
венп којн буду прпзнавалп Егзархнју нтд.(<
II поп Сераопм Петровић, из Тетова,
само је због тога бно покретач код Тетов-
чана да приђу Егзархији.
Руспја заиста нпје овпм мислила да
учини какво зло Србнма. Она нпје нп са-
њала да ће Егзархија, као словенска црква,
бити ђенералпггаб за побугаривање Срба!
3.) Српски народ под Турцима беше
остао без нкакве заштите, а егзархпјске
владике и остала бугарска пропаганда, по-
моћу политичке наклоностн Турака и но-
моћу бакшиша, прво се дочепаше дркве и
по неког попа, па после уз припомоћ турске
власти не пуштаху у цркву, не даваху при-
чешће, не дозвољаваху кргптавање деце у
цркви, нити приступ свештеницима у цркву
који нису хтели признавати Бугарску Егзар-
хију, а поврх свега тога не дозвољаваху
сахрањивање у гробљу. Стога се дешавало
да се у многим местима умрли не опоју и тако-
ђе не сахране по неколико дана, а новоро-
ђенче не крштава месецима и годинама, и
све дотле док дотична породица не изјави
да признаје Бугарску Егзархију. А познато
је да наш народ сматра за велики грех чу-
вати дуго време у кући некрштено дете,
а особито му тешко падаше на душу да
напушта гробове својих предака. И у томе,
тако тешкоме, времену народ српски под
Турцима беше једини народ остављен без
и чије заштите и помоћи.
У прилог томе ево шта каже немачки
лист „Сћгошк ћег СћпзИмгећТ од 30 априла
1914 године бр. 18 о постанку и раду Бугар-
ске Егзархије:
вБугарски Егзархат је јако утицао иа
балканске ствари, како у религиозном тако
и у политичком погледу. С једне стране он
је учинио много добра, а с друге — он је
замрсио и без тога јако замршене ствари
на Балкану. Уређивање егзархијских ствари
досле Букурешког Мира, цостало је тешко
питање. То се питање може пратпти, кад
се најпре тачно сазна постана.к и развитак
Егзархата.
Кад су се у деветнаестом веку Грци,
Срби и Румуни ослободили не само од тур-
ског ига него и од црквенога поглаварства
константннопољског васе.венског патрц-
јарха, у нсто време пробудила се жеља и
код бугарског народа за самосталннм н на-
ционалним развићем њихове цркве. Бугари су
још под Турцпма, када нису ни могли ми-
слпти о полптпчкој независности, добили
црквену аутономију.
После тешких преговора, а несумњиво
иомоћу Руса, ова аутономија била је зага-
рантована Бугарима Ферманом Султановим од
10. маја 1870 годнне. Овпм се Ферманом
одређује, да Бугари морају добити своју
пародну цркву под пменом „Бугарског Ег-
зархата" прн слободном потчпњењу визан-
тнјском патрпјарху. Али, патрнјарх нпје хтео
да потврди првога егзарха Антима, који је
пазначен 1872 г. и одлучио је сву бугарску
цркву од царпградске цркве. То је довело
до шнзме и оснивања бугарске националне
цркве не у потчпњеностп патријархату, него
упоредо с њим.
Прп оснивању Егзархата још нпје по-
стојала бугарска држава. Међутим, егзарху
су биле потчињене готово све оне области,
које сада састављају бугарску државу. Осем
тога, чл. 10. Фермана, одређивало се, да се,
осем побројаних у њему области, и другим
областима допушта, да приђу Егзархату, ако
на то изјаве жељу две трећине становника.
Због ове одредбе Егзархат је добио неоче-
кивано велики прнраштај, а патријарх је
претрпео велики губрхтак, јер су Словени1
у масама нагрнули у Егзархат не само у
Маћедонији него и Царнградском и Једрен-
ском Вилајету, и то ве/шка не из симиатије
ирема бугарској националности, него због
мржње према Грцима, чији је представник
био патријарх. Словене је у Европској Тур-
ској за присаједињење Егзархату у главном
побуђивала мисао да ће они због овога до-
бити словенске епископе, свештенике и учи-
теље а тако исто и богослужење на сло-
венском језику, јер је Патријархат увек ишао
на супрот националном покрету и образо-
вању Словена. Он је стално поставл>ао Грке
на дужности, у местима где није било Грка.
Сада је патријарх добио жалосну освету за
такав свој рад.
Потчињавање Бугарском Егзархату није
се морало сматр&ти као иризнање бугарске
народиости. То се јасно види из тога, што
су се одмах у почетку за патријарха нз-
јаснили и маћедонски Срби као и Албанци

1 Овај Немац, Србе у Маћедопи.ји већпном назипа нде-

менсЕИ — Словенима,
и Куцовласи, који живе у Тесалијн и Маће-
донији. Да је 1870 године у место Бугар-
ског Егзархата основан Српски Егзархат илп
да је обновжена Пећска Патријаршпја, коју
су Срби јако желели, онда бп Словени, који
су живели под Турцима, у таквом истом
броју прелазили п у Српскп Егзархат.
Широко распрострањена антипатпја
према Грцима довела је дотле, да је за
кратко време у Европској Турској Егзархат
имао впше прпврженпка него ли Патрнјар-
шија. По последњој статистицп Егзархиста
је било 1,200.000, а Словена патријаршнста
400.000. Вероватно би Егзархату пришао
још већи број словенскнх општина, да се
бугарска нација , која је 1818 године иостала
независном, није служила Егзархатом као
средством за бугарску ироиаганду, и да није
радила на томе да изједначи словенске ег~
зархисте и Бугаре, што никако није могло
бити. Због тих нзједначавања н ницале
су свађе пзмеђу Србпје п Бугарске, јер
многе маћедонске словенске оиштине. које
су у г^рквеном иогледу ирииадале Бугарском
Егзархату, нису имале никакве симиатије
ирема бугарској народности. Погрешнн за-
кључци, које је учинила Бугарска из ши-
роко разгранате сФере утнцаја Егзархата,
саблазнили су је и на прекомерне претен-
зије односно Маћедоније, и иа рат протпв
својпх бивших еавезнпка,
 Дакле, бугарски егзархат се појавио у
новој бугарској кнежевини и Европској Тур-
сдој као организација паралелна православ-
ном патријархату, која је нанела штете ста-
рој цркви. Егзархату је било потчињено
11 епархнја (.СоФИЈа, Трново, Пловдив, Варна,
Рушчук, Видин, Враца, Сливен, Стара За-
гора, Товеч и Самоков) у кнежевини Бу-
гарској и 7 у Маћедонији (Скопље, Велес,
Неврокоп, Струмица, Битољ, Охрид и Дебар).
Резиденција егзархата од 1885 године, на-
лазила се на Ортакеју (БосФор). Пошто су
многе вароши и села делом остала верни
патријарху, а делом прешла егзархату, то
и становници тих вароши нису увек живели
у хришћанској љубави. У неким варошима,
на пр. у Скопљу и Битољу, имали су рези-
денцију и грчки (доцније српеки) и бугарски
епископи. Са појавом Бугарске Кнежевине,
која је истина остала вазална Турској, по-
ложај егзархата није се изменио. Као и пре,
егзархату су остале потчињене општине,
како у самој Кнежевини тако и изван ове.
Та јурисдикција вишег бугарског сановника
која је продрла у центар Маћедоније, давала
је Бугарима огромно преимућство у поре-
ј^ењу са Србима и Грцима, али у исто време
ока је чинила. да је егзархат сее више и више
добијао отиор Словеиа-Срба, који нису хтели
да се асимилирају са бугарском иацијом.
Да егзархат није водио пропагаиду у тако
јасном духу велико-бугарске идеје, сигурно
би још и сада био глава свих Словена, који
живе у Маћедонијп, у црквеном погледу. .
Кад је 5. октобра 1908. г. вазална кне-
жевина Бугарска проглашена краљевином,
Бугари су се, из појмљивих узрока, из-
јаснили за постојећу црквену органнзацију.
Турска је тражила нзмену, јер је суверена
Бугарска иступила из османлнјског државног
савеза и било би немогућно, да егзарх на
челу соФијскога синода влада и на турској
територији. Резултат преговора био је тај,
што су маћедонске областн егзархата из-
двојене испод утпцаја софијског сннода п
потчињене новом синоду, којп је установ-
љен 1909. године. Овај је добпо своју ре-
зиденцију у Цариграду. За чланове су на-
значена три епископа и три светска лица
из Маћедоније. Представником његовнм по-
стао је егзарх, којн, на тај начин предсе-
дава у два синода у бугарском у Софији,
н маћедонском у Цариграду. Порта је даље
желела да раскине везу егзарха са софнј'-
ским синодом, којп је могао имати за свога
представника соФијскога митрополита, и да
га остави само за егзарха у Европској Тур-
ској. Бугарска је, пак, у интересу политпке
територијалног проширења, хтела да сачува
своју везу егзарха са оба синочд. За време
тих преговора букнуо је балкански рат. Због
успеха балканских савезника егзархат је
претрпео велики губитак. Он је морао усту-
пити великн део своје црквене области Грч-
кој, Србији и Бугарској. Егзархијске општине
присаједпљене Бугарској после рата (26.800
кв. килом.) сада припадају националној бу-
гарској цркви; али Србији не требају егзар-
хијски свештеници и раднпцн бугарске про-
паганде на територији, која јој је додељена
Букурешким Миром, због чега је поотпуш-
тала све епископе, свештенике и учитеље,
који су иожелели да и даље чувају инте-
'ресе егзархата и да воде шовинистичку бу-
гарску иолитику. И пређагпње егзархијске
општине у областима које су припале Ср-
бији, драговољно се иридружују сриској на-
ционалној цркви. Могућно је, да ће велики
добитак области, које су некада припадале
великом српском царству са Пећским па-
трпјархатом, утврдити код Срба жељу, да
се обнови црквено достојанство у новом
блеску. Тако исто и Грчка жели да све
присаједињене егзархијске општине приса-
једини националној јелинској цркви.
У сваком случају, због одредаба Буку-
решксг Мира, које су Турске границе много
смаљиле, и СФера власти егзарха сасвим јо
умањена. Број душа, које су остале под
егзархатом, не прелази преко 6 0 хиљада.
Због тога се егзарх у децембру прошле
године преселио у Софију и сигурно је да
се неће више вратити у Цариград, где је
4*
узео управу над егзархистнма у Турској
један бугарски епископ.
Напустивши своје место председника
синода у Цариграду, егзарх је решпо да
остане као глава само софијскога синода.
Даље одређивање његових Функцнја, одре-
диће бугарска национална црква. У стварп
је егзарх због политичкнх н црквенпх про-
мена сасвим изгубио свој првобитнн значај.
Ако се он одржи, онда ће сигурно пред-
стављати собом само један почасни поло-
жај вишег духовног лица у бугарској на-
цноналној црквн."
То су дакле најглавнија оакта, која су
бугарској пропаганди ишла на руку.
И у тако тешком стању по наш народ
у Турској Царевинп ипак се хорила народна
изрека: ву шизму нв ћемо, јер нисмо Бу-
гари; владике фанариоте иеЛемо, јер нисмо
Г р ц и .“
Један пример из Кратовске околине
1872 године:1)
Иларион, егзархиски владика у Ћустен-
дилу, 1872 године долазио је из Ћустендпла
у Кратово и околину да покуша побугара-
вање. Турске власти, нз мржње наспрам
Срба и за добар бакшиш, позвале су се-
љане из околннх села, а нарочпто из оних
Ц Извађано нз књнге »Путне белешке но Старој Ср-
бијиг од Т. П. С. штампане 1910 године, стр. 10.
која имају цркве. И кад су се људи из окол-
них села прикупили, некакав жандармски
јузбаша испречио се пред сакупљевЛм на-
родом и љутито питао зашто не примају
бугарског владику и зашто га не пуштају
у цркву, ови му на то одговоре, — зато
што нису Бугари. А кад их је одмах затим
питао, па шта су кад нису Бугари, ови му
(не смејући рећи да су Срби, јер би само
за такав израз били оковани и затворени)
кажу да су Грци. А кад им је на то овај
рекао: ВА бре пезевенци, кад сте Грци што
не говорите грчки ?а Ови му на то одговоре:
„Шта смо да смо — Бугари нисм о ; а Цар
зна од кога је добио царство на Косову —
то смо м и а. И само због те изјаве, сви су
прваци народни који беху на томе скупу,
окованн и под јаком стражом, отерани у
Скопље, где су њих неколицина у „Куршумли
Хану(( од боја помрли, а неки су отерани
у Азију на издржавање осуде, одакле се
неки нису ни вратили.
Осим тога, Иларион је и миоге друге
грађане и српске учитеље денунцирао и хап-
сио помоћу турскнх власти и протеривао,
што је нарочито чинио у Кочану и Кратову.
Бугарска пропаганда, вндећи да јој те-
шко иде са наметањем имена Бугарин, јер то
име народ није хтео примати, своје школе
назва »Баштинске Школе,» а Стару Србију
»Маћедонијом,® да би се називом Маћедо-
нија начинио мост за прелаз у бугаризам.
Међутим до иојаве Бугарске Егзархије нико
те крајеве није називао Маћедонијом већ
Старом Србијом ■
*
* *

Милош С. Милојевић и II одељење Бео-

градске Богословије
Милош С. Милојевпћ, који је, тако рећп,
скоро једнпн предвпђао велпку опасност од
бугарс.ке пропаганде, устао је п тражно : да
се учпнн све што се може учиннти да би се
наш народ под Турцима заштитпо од егзар-
хијских агената, којп беху кидпсали на наш
незаштићени народ да му наметну име »Бу-
гарин,<( — и једва је успео да се 1873 го-
дине отвори у Београду једна школа за срп-
ску децу пз неослобођених предела српскнх.
Та је школа отворена у септембру нсте го-
дине, под називом »II оде.вење Богословије*.
За 'управника те школе био је постав.вен
он лично. Унисало се преко 80 питомаца.
Питомаца је било из Ннша, Лесковца, Про-
купља, Врања, Куманова, Кратова, Кочана,
Велеса, Охрида, Прплепа, Штипа, Битоља,
Косова, Новог Пазара , Сјенице, Нове Ва-
роши и по неколико из Босне, Херцеговпне
и Црне Горе.
Да би се питомци истога завода пгго
скорије н што бо.ве изучплн, и да би врсме
одређено за одмор и забаву употребили на
корист своју и опште народну — Милојевић
је завео да' се сваке недеље и празника,
после службе Божје, вежбају умним веж-
бањем. Ујутру, сваке недеље и празника,
млађи су декламовали пред управником
песме, а старији читали беседе, које је сваки
за себе спремио.
У беседама својим, питомци су се уза-
јамно упознавали са својим местима рођења,
и изнссили споменике српске, описујући ма-
настнре и цркве подигнуте од српских вла-
дара из лозе Номањнћа, са преписима, по-
јединих написа из онога доба. Пзноснли су
народне обичаје, патње и насртаје туђих
народа на наш народ, заветујући се теж-
њама да се у заводу што брижљивије уче
и науче, како би при повратку, у местнма
одакле су, могли бити од користи српској
заветној мисли и примерима показати како
се љуби отаџбина.
Осим тога, кад је било два или три
нразника, учили су и престављали одабране
српске патриотске комаде. Било је набав-
љено и направљено све позоришно одело
и намештај.
За две године и неколико месеци из-
говорено је у томе заводу 215 беседа од
старијих питомаца, од којих је 80 беседа
отштампано 1879 године у кп.изи »80 беседа".
 Војно вежбаље у томе заводу није изо-
стајало.
Овај је завод у Фебруару 1877 године
укинут1). II ненЈто, што при оснпвању тога
завода није било све спремљено, а нешто
и због ондашњег рата, завод је дејствовао
2 годпне и неколико месецн. Али и ако за
тако кратко време, ипак су питомци из тога
завода били потпуно спремни за своју на-
ционалну задаћу.
Већина тих питомаца учествовала је у
рату с Турцима 1876, 1877 и 78 године, а
неки и у рату 1885, све под командом свога
управника Милоша С. Мплојевпћа.

Држање Бугарске Егзархије у рату српско-

турском 1876 године
Бугарска Егзархнја п њене владпке зло-
употребише н рат Србије за ослобођење
Хрншћана испод турског господарства, го-
дине 1876. У место да и они са своје стране
учине што за ослобођење, онп су се баш
тада подвлачили Турцнма и код њих денун-
цирали српске учитеље и српске прваке, те
су многи од њих нспраћепи на заточење
Ј) Није бпло мудро п оправдано што је овај завод
укпнут, јер свс до нојаве Св. Савске школе, кДа јс на два-
иаест година носле тога установљепа у Веограду, нпје било
ни једне школе у Србијп која је можла прпхватити на шко-
ловање што већи број срнске деде из Старе Србије.
у Азију, а српске школе насилно затварали
н у њима помоћу турских власти постав-
л>али бугарске учитеље. Али народ, свестан
своје надионалне дужности и у таКо тешким
и критичним околностима по Србе у Турској,
после првог српско-турског рата 1877 го-
дине, када Турци, због рата са њима, још
већма беху озлојеђени на Србе, 26 оебруара
исте године спремио је молбу за владаре свих
великих сила, коју су потписали сви прваци
п знатнији људи из епархије: скопљанске,
нишке, рашко-призренске, велешко-дебар-
ске, битољске и охридо-преспанске. Истом
молбом послато је и пуномоћство народно,
којим се овлашћују као представници на-
рода: архимандрит Сава Дечански, Коста
А. Шуменковић, из Охрида, Тодор П. Стан-
ковић, из Ниша, Деспот С. Баџовић, из Кру-
шева (код Битоља) и Аксентије Хаџи Арсић,
из Прнштине. Том се молбом тражило при-
саједињење са Србијом, те да се српски
народ сласе и очува у својој прадедовској
вери и српској народности. Не може ли то
да буде, онда велике силе да узму у за-
штиту народ у Старој Србији, да га с једне
стране Турци не прелпвају у мухамеданство,
а друге народности у туђу му народност.
Да се народу српском у Старој Србији даде
да има свога егзарха у Пећи, под чију би
власг потпала још и Босна и Херцеговина
итд. итд.
 Док је ова молба по Старој Србији
потписивана и печатима утврђивана, прошло
је више од два месеца, те је у Београд, где
су се налазили изасланици, стигла тек око
половине маја 1877 године. Но како онда
ослобођење хришћана у Турској беше пре-
дузела Велпка Русија, а беше на прагу и
поновни српско-турски рат, то се није нашло
за нужно да се ова молба подносп дворо-
вима великих сила, јер беше велика веро-
ватноћа да ће се победом Русије над Тур-
ском, Стара Србија ослободити и присаје-
динити С-рбији.1)
Из српско-турског рата 1876 годпне
произашао је руско-турски рат 1877 годнне,
коме се придружила Србпја и Црна Гора.
Из тога рата дошло је ослобођење Бугар-
ске, 1878 године, у чије границе уђе и близу
милијон чистих Срба; Србија из та два мучиа
рата једва је добила неиуна четири округа,
а Црна Гора још и мање> —
II та новоослобођена Бугарска, која је
руском, српском и румунском крвљу осло-
бођена, у многим се приликама показала
Русији н Румунпји неблагодарна, а Србпји
постала заклети непријатењ.
Та, туђом крвљу ослобођена раја турска,
брзо је заборавила да Србија није добила
') Шта оу даље радили представницн Старе Србпјеизнео
је Јован Хаџи Васпљеввћ у својој књизн: »Покрет Срба и
Вугара*.
своју слободу и незавнсност на тањиру, већ
се за њу борила и лила крв потоцима, па
припомогла и ослобођењу те петстогодишње
турске раје, сада слободне Бугарске Државе,
која за своју слободу није испалила ни један
»пиштољ !“
Све што је Бугарска од дана свога
ослобођења радила, радила је само да Ср-
бији нахуди, да Србију понизи. Она је по
ослобођењу свом упетостручила своју про-
пагандску радњу на побугаравању Срба у
јужној Старој Србији, коју из пропаганд-
ских рачуна прозваше Маћедонијом, у којој
су се бугарски агенти, нечувеном под-
лошћу, дрскошћу, злочинима и ужасима
служили противу српских школа и српског
имена.
Бугарска је, денунцирањем код турских
власти, отпратила на вешала и заточење
велики број српских свештеника, учител:>а
и народних првака. И само због тога и
таквог њеног крвничког држања, а не само
због Источне Румелије, дошло је до рата
Српско Бугарског 1885. године. Пловднвски
догађај био је само ускоритељ тога рата.
И ако је у тај рат Србија ушла са малим
бројем војске, према којој је бугарска војска
била два и по пута већа, и ако је при за-
кл>ученом миру тај рат обележен као рат
у коме није било побеђенога нити победиоца,
ипак су се без стида и образа Бугари ки-
тили некаквом својом »сливничком побе-
дом!к У тој својој охолости, намераваху
подићи и величанствени споменик на Слив-
ници, те да и тиме пркосе Србији. —
Бугари, од уображене те своје победе
на Сливници, посташе дрскији, јер су, звец-
кајући сабљама по софијској калдрми, пре-
тили час Турцима, час Србима, а час и Ру-
мунима! — Не поштедишо ни своје мирне
поданике Грке, нападоше им на школе,*
цркве и имовину па забранише им и учење
грчког језика. —
Бугарима изгледаше као да су на Бал-
кану једино они и да за њихове претен-
зије беше мали и цео Балкан!

III
Отварање српских конзулата
Тек после српско-бугарског рата, Ср-
бија је предузла неке мере за заштиту и
очување српског имена у јужннм крајевима
Старе Србије — недавно прозване »Маћедо-
није® — тиме што је 1886 године устано-
вила своје конзулате у Скопљу, Бптољу и
Солуну. Појавом српских конзулата, народ
се у неколико осећао заштићен, и почео се
отресати Бугарске Егзархпје и бугарских
школа, као туђих установа. И поред свпх
разноврсних, тешких и по живот појединаца
опасних препрека, које су непрекидно ства-
ране противу српских школа и учитеља,
како од стране Егзархије и остале бугарске
пропаганде, тако и од стране самих турских
власти, народ је ипак похитао многобројним
молбама за дозволе отварања својих на-
родпих — српских школа.
Та радосна и једнодушна навала за отва-
рањем српскпх школа беше јавни израз
народни да тамо српски народ још живи и
и да је јунак. И само да беху турске власти
подједнако толерантне, како наспрам бу-
гарских, тако и наспрам српских школа,
за 2—3 године не би било ни трага од бу-
гаризма, нити би у косовском, битољском
и солунском вилајету било и једне бугар-
ске школе. Али у место тога, турске су
власти, по погрешној и по Турску 1нтетној
политици цариградске владе, а и због доброг
бакшиша, чиниле услуге само бугарској
пропаганди.
Да није Бугарска Егзархија установ-
љена, не би се ни знало за име Бугарин
у номенутим вилајетима. А да је у место
Бугарске Егзархије повраћена Српска Па-
тријаршија или српски егзархат, извесно је
да би тој Српској Патријаршији припадала
и садашња бугарска престоница, СоФија, као
стари српски Средац. Извесно је да би сав
иросвећени свет другојачије мислио, знао
и писао о недавно названој Маћедонији-
извесно је да би сав честити свет био убе-
ђен да сада звана Маћедонија није ништа
друго но права Сгара Србпја, и да свп Сло-
вени којп тамо живе и не могу бити друго
до правн и чисти Срби, — што и историја,
геограФија, етнограФнја очито и тврде.

IV
Белешке за 2'/, године мога бављења
у Скопљу
За потврду свега довде наведеног, нз-
иосим своје белешке, вођене од 12 децембра
Ј 892 годнне до конца јула 1895 годпне,
дакле само за две и ао године мога бављења
у С-копљу.
Поред егзархијског владике Макспма и
његовог штаба, који сачиљаваху: лекар,
Татарчев н ђакон Шарапчијев , — беху
противу нас п плаћени турски чпновннцн,
почев од Валнје па до последњег практн-
канта. Поред овпх били су протпв нас не-
нријатељскп расположеии још и аустријски
конзул, Шмукер, а по мало и конзул грчки
Пападопулос.
Шпијунажа беше развнјена у највећем
стенену, а преобучени турски жандармп не-
ирекидно су мотрили на српскп конзулат,
те због тога Срби мештани и из околнне
ннсу сме.-ш јавно улазити у њега.
 Патрцјаршнјски митрополит, Методије,
бно је љут на нас, што га је »Дневнн Л'истк
нападао.
На годину н ио дана пре мога доласка
у Скопље, Грци су из српске цркве Св.
Спаса избацили словенске књиге и заменилн
пх грчким.
Срби Скопљанци, који онда беху уз Ег-
зархију, имали су цркву Св. Богородицу са
словенском службом, а они који су остали
уз Патријаршију нпми су у цркву Св. Спаса,
све донде, док се у њој служило на Сло-
венском Језику, а од како се у њој почело
служити само на грчком, остали су без
цркве и прнчешћа.
Власти турске у Скопљу непрестано су
позивале српског учитеља основне школе
у Скопљу, Васу Поповића, н наређивале
му да школу затвори, јер ће иначе битн
подвргнут строгој одговорности.
Турске власти беху готово из скију
српских школа, а нарочито у тетовском и
гостиварском крају, покупиле и однеле све
сриске књиге. И поред свију препрека, које
су на сваком кораку стављане српским
школама и српеком имену, ипак се оне ни
до тада нису могле искоренити, јер су српске
школе са српским учитељима постојале у
овим местима:
 Скопљанека околина:
У Бањану, са учитељем Стевком Мла-
деновићем, из Бањана; у Броду, са учите-
љем Петром Стојковићем, из Мирковца; у
Булачану, са учитељем Исаилом Вуковићем,
из Осоја, Нахије Дебарске; у Кучевишту, са
учитељем СераФимом Младеновићем, пз Си-
рпчана, у Кучкову са учитељем Јованом
Поповићем, из Кучкова: у Новом Селу, са
учитељем Анђелком Поповићем, из Кожља;
у Побужју, са учитељем Марком Урошевн-
ћем, из Чучара; у Чучару, са учитељем
Нешом Ђорђевићем, нзЧучара; у Бардовцу,
са учитељем Назаром Цветићем, пз Плеваља;
у Мирковцу, са учитељем Нецом Јевајкови-
ћем, из Мирковца.
Прешевека околина:
У Биљачу, са учитељем Јањом Љуби-
ћем, нз Биљача; у Бујановцу, са учитељем
Стојком Беличковићем, из Дрежнице ; у Кли-
новцу, са учитељем Давидом Димитријеви-
ћем, пз Гњилана; у Св. Петкп, са учитељем
Станојем Младеновићем, из Дрежнице; у
Козјем Долу, са учитељем Аћимом Јелнћем,
нз Сарајева у Боснп; у Барбарцу, са учи-
тељем Симом Димптријевићем, нз Тетова; у
Стајевцу, са учитељем Јованом Стеванови-
ћем, из Рани-Југа у гњиљанској околини;
у Шаинцу, са учитељем Харитоном Станоје-
внћем, из Буштрања.
 Кумановска околина:
У Довезенцу, са учитељем Петром Чав-
даревићем, из Куманова; у Кокошињу, са
учитељем Даном Стојановићем, из Коко-
шиња; у Старом Нагоричану, са учитсљем
Крстом Алексићем, из Кичева.
Кратово:
У Кратову, мушка и женска школа, са
учитељем Јованом Ђ. Поповићем, из Кратова,
Јеленом Пубуровићком, из Аустро-Угарске,
и Дамњаном Прљинчевићем, из Бабуша на
Косову.
Кочане:
У Кочану, мушка и женска школа, са
учителзима: Димитријем Марковићем, из Ко-
чана, Јорданом Поповићем, из истог места,
и Кристином Миловановићем, из Књажевца
у старим границама Србије.
У Тетову;
тетовској и гостиварској околини:
У Тетову, мушка и женска школа, са
учитељима : Андром Гроздановићем, из Приз-
рена, Јованом Ђорђевићем, из Дебра, Томом
Арсићем, из Тетова и Мплицом Миленко-
вићевом, из Крагујевца.
У Беловишту, са учитељем поп Мисаи-
лом Ђорђевићем,из истог села; у Сиричану,
са учитељем Николом Симоновићем, из Си-
5
ричана; у Маврову са учитељем Маном
Десовићем, из Маврова; у Нићоорову, са
учитељем Тодором Богдановићем, из Нић-
Форова;' у Дуфу, са учитељем Хаџн Поп
ТеоФнлом, из ДуФа; у Старом Селу, са учн-
тељем Танасијем Петровнћем, из Белови-
шта; у Вратниди, са учитељем Јованом
Милосављевићем, из Вратнице, и у Пеунову,
са учитељем Јоксимом Караџићем, нз Теунова.
И ако су ове школе постојале од пре
50—60 година, ипак су учитељи и општп-
нари непрестано позивани на одговор и не-
престано им је наређивано и прећено да
школе затворе итд. Но благодарећи одлуч-
ности и храбростп народа и учитеља, школе
нису прекидале свој рад, нити се губила
нада на боље дане за српску народну ствар.
*
На 15 дана по моме одласку у Скопље,
Цариградска Патријаршија упутила је за
протосинђела при Скопљанској Митрополији
јеромонаха Дионисија Петровнћа, родом нз
Босне, који је учио грчку богословпју на
Халки.
Постављање Србина за протосинђела
прп Скопљанској Мптрополнјп, обрадовало
је све Србе у целој Скопљанској Енархији
и сваки је у њему гледао не протосннђела,
већ владику Србина. Алп, егзархијски вла-
дика Максим, впдећи у томе ерпски успех,
а знајући расноиожење народно за српску
ствар, поплашио се доласка Диониспјева,
те је, Бугарима урођеном шпијунажом и ин-
тригама, успео да Дионисија представн Ва-
лији као штетног по интересе Турске Царе-
врше, у чему гаје својски помагао аустријски
конзул, Шмукер, те се због тога с Диони-
сијем и догодило оно што није смело да буде.
Протосинђел Дионисије прртспео је у
Скопље у очи Божић, 1892 године.
Знајући да паш народ једва чека да
види и да чује у цркви протосинђела своје
народности и свога језика, он је, по одо •
брењу мнтрополита Методија, 30. децембра,
отпутовао у Куманово да на Нову Годину
служи у Кумановској Цркви.
Протосинђел Дионисије дочекан је врло
одушевљено од Кумановчана
Уочи Нове Године био је у цркви на
вечерњу, а кад је на дан Нове Године оти-
шао у цркву да одслужи службу, и већ био
при крају, »Словословија,® ушао је у цркву
турски полицајац с неколико жандарма, и
наредио проти Мнхаилу X. Стојиљковићу да
уђе у олтар, да протосинђелу Дионисију каже
како је Кајмакам наредио да свуче црк-
вено одело и да одмах прекине службу. На
ово је протосћнђел Дионисије затражио да
лично из уста полицајчевих чује ту наредбу;
полицајац је притрчао Дионисију, и лично
му наредио да се свуче, јер ће га иначе
силом своје власти извућп из цркве.
На овакву категоричну наредбу Диони-
сије је одговорио како се он покорава на-
редби властн; потом је свукао црквене
одежде, прекрстио се и целивао Св. Престо,
па у пратњи впше грађана отишао у свој
стан, одакле је о свему овоме телеграмом
известио митрополита Методија. Око 11 сати
истог дана, пре подне, понова је дошао по-
лицајац, и у име Кајмакама наредио Дио-
ниспју да сместа отпутује у Скопље, што
је Дионисије и учинио.
Чим сам за ово сазнао, одмах сам оти-
шао митрополпту Методију, и од њега тра-
жио да за овакав насртај на цркву п све-
тињу Православне Вере, насртај — какав
Турци нису смели да чине ни пре 200 го-
дина, уложи озбиљан протест код Валије,
и да од Патријаршије тражи депешом да
одмах то учини на Портп. Уверивши га да ће
га у његовом праведном захтеву свесрдно
потпомагати, како српско тако и руско по-
сланство у Цариграду, он је још нстога дана
наппсао Валијп протест најжешће садржине.
Ова аоера с протосинђелом Дионисијем
беше јако поплашила валију, Едхем пашу,
алн га окуражише аустриски конзул, Шму-
кер, и егзархијски митрополит, Макснм, а
овај последњи га је н натоциљао на ту
аФеру.
 На неколико дана после ове аФере, кад
се очекивала ма каква сатисоакција, добио
сам писмо од Лисевића, руског консула у
Призрену, којим ми јавл>а, како је из Цари-
града извештен да се лротосинђел Дионп-
сије неће моћи одржати у Скопљу, јер је
Порта тражила од Патријаршије да га уклони
из Скопља. Чим сам за ово сазнао, одмах
сам молио посланство у Цариграду да по-
ради код Патријаршије како би ова узела
у заштиту протосинђела, и да не допусти
да турске власти извршују жеље бугарског
егзарха и његових владика, већ да буду
подједнако праведне према свима својим по-
даницима.
За овим је грчки лист у Цариграду
»Неологос« од 27 јан у ар а 1893 године донео
ову нотицу по кумановској аФери :
„На јучерашњој седници Св. Синода
читана је министарска тескера која се односи
на протосинђела Св. Скопљанске Митропо-
лије. Решено је да се патријаршијском те-
скером одговори царском министарству и да
се на захтев министарски даду објашњења
по тој ствари«.
Из овога се јасно видело да је скопљан-
ски валија Порти поднео неповољан извештај
о Дионисију, кад Порта тражп од Патри-
јаршије објашњење.
Тек 15 оебруара исте године, митро-
полит Методије добија од Пагријаршије гшсмо
у коме стоји како је она, поводом куманов-
ског догађаја о Новој Годпни, поднела Ви-
сокој Порти свој такрир, којим јој ставља
на знање да је протосинђел Дионисије ото-
мански поданик, да га Велика Црква познаје
и да је с њеним знањем отишао у Скошве
на дужност помоћника код патријаршијског
митрополита, којп има права да га шаље
по својој епархијп у свако доба, кад год се
за то појави потреба да проповеда право-
славном народу Слово Божје, н да у епар-
хији врши све оне послове којп нду на ко-
рист нашег Православља, да је ученик па-
тријаршијске школе наострву Халкп, и најзад
одлучно је захтевала од Порте да се нај-
строжије казне они чиновнпцн којн су бнли
повод да се учини онај скандал о Новој Го-
динп у кумановској цркви. Ако би који поп
и био штогод крив, суд га мора у таквом
случају оставнти на миру да сврши закон
у цркви, па тек онда да га позива, и то не
непосредно, но преко дотнчног владпке, као
што се наређује дрквеним повластицама,
које су потврђене високом царском ирадом.
Ово је извесно одговор на питање Порте
о томе какав је човек Дионпсије, и зна ли
за њега Велика Црква. •
Из овога се види да је Патрпјаршнја
одговорила Порти онаио како треба, а на-
рочито је добро то, што је горњим патрп-
јарпшјским одговором потпомогнут скопљан-
ски митрополит да свога помоћника може
у свако доба слати по епархији.
Чим је ово писмо патријаршијско стигло,
молио сам митрополита Методија да Дио-
нисија упути да бар једну службу одслужи
у кумановској цркви, те да се тпме колико
толико обрадује наш народ у Куманову. Али
Митрополит је нашао за потребно да се
с тим још мало причека, како то не би из-
гледало да се Валији пркоси.
Митрополит Методије, као патријаршиј-
ски митрополит, почиње корисно да ради,
али велешко-дебарски, Антим, и Јоаким, у
Струмици, као и да не постоје. Они ништа не
раде нити што предузимају противу узурпа-
торског рада бугарске пропаганде, већ мирно
сеире и гледају шта се све збива. Како сам
дознао, они ни о чему и не извештавају Па-
тријаршију, а камо ли да стану на браник
својих привилегисаних права ради отварања
школа. Велешко-дебарски је загрдио још и
тиме, што није знао ни једне речи Словен-
ског Језика, већ со с народом споразумевао
на турском језику, те га зато народ и није
трпео, а све је то ишло на корист бугарске
пропаганде.
Сад долази друга невоља
1891 године царско^ ирадом добила је
патријаршија извесне школске иривилегије
какве егзархијске школе нису имале.
 Концем 1892 године, МуарнФ мудир
(просветни надзорник), Абдула ЕФендија, до-
био је пз Цариграда циркулар у смислу
прнвилегије патријаршпјских школа, и одмах
је тражио од патријаршнјских митрополита
у Скопљу, Призрену, Велесу и Струмнцн
да му пошаљу списак постојећих школа
које духовно стоје под њпховом управом,
како бн за сваку школу издао званичну
дозволу.
Митрополит скопљански, Методије, први
је предао траженн спнсак, у којије унеоп не-
колико школа, које се по молби мештана
имају тек отворити. Грчкнх школа у његовој
епархији нпје било, сем једне у Скопљу, у
којој су се учила махом српска деца. Али,
кад је просветнн надзорннк, Абдула ЕФен-
дија, казао валији, Етхем паши, да ће све
школе у Скопљанској Епархнји озиачпти
као српске народне школе, јер се друкчије
и не могу обележитп, поигго онн, чнје су
те школе, нису ни Грцп нн Бугарн, Валија
му је казао да нривилегпје важе само за грчке
а нпкако и за српске школе; међутнм по
царској иради прнвплеговање важи за све
школе које стоје под црквеном управом
царнградске патријаршпје. Али су се Турци
тек после издате наредбе прнсетнли да не
ће бити добро, ако се прнвнлегија одржи и
за српске школе, п то из овпх разлога:
што би под тпм прпвилегпјама патрнјар-
шијски митрополити сами потврђивали учи-
тељске сведоџбе и дипломе, сами би састав-
љали наставне програме, и за све неис-
правности у школи Министарство Просвете
би се имало обраћати Патријарпшји, а у
унутрашњости — патријаршијским митропо-
литима. Тим истим путем бн се замењивали
учитељи и учитељице који немају дипломе.
Једном речју: школе би стајале под над-
зором само патријаршије и њезинџх митро-
полита. Такво, дакле, право за српске школе
Турцима се није свидело, јер над српским
школама не би могли имати свој непосредни
надзор, који је њнма главна ствар.
Како ће о тим школским привилегијама
и даље бити речи у овој књизи, то се враћам
редом на излагање својих бележака.
*
Заузимањем код валије, 14 јануара 1893
године, враћени су на своју дужност у Приз-
рен наставници Призренске Богословије
— јеромонах Јанићије и Сава Јакић, којима
су турске власти у Призрену биле забраниле
наставу јошу првој половини 1892 године.
20 јануара 1893 године отворена је у
Скопљу женска школа, и за учитељицу по-
стављена Јелена Радуловићева. Отварањем
женске школе у Скопљу, Скопљанци су се
уверили да је српским школама осигуран
опстанак, те се у мушку и женску школу
уписало још првог дана преко 100 ђака.
Отварањем српске мушке и женске школе
у Скопљу, грчка се школа испразнила, и
остала је само на 7—8 ђака грчке деце,
јер су друга деца била сва српска.
Том прилпком, поред осталих, нзвадио
је своју децу из грчке и одвео у српску
школу и Ставра Ђорђевић, сајџија из Скопла.
На питање моје зашто је дао своју децу у
грчку школу, одговорио ми је: »Само зато
да ми се деца не би побугарила нисам их
дао у егзархнску школу већ у грчку ; а како
сада имамо своју српску школу, ја сам их
извадио из грчке школе и дао у сриску.*
Ставра је родом пз Охрпда.
17 Фебруара 1893 годпне, са преко 50
потписа грађана Кочанаца нослато су молбе
Султану, Великом Везиру и Валији, којима
су молили за наредбу да нм се даде ред у
кочанској црквп, у којој им бугарски вла-
днка помоћу власти не да да се моле Богу.
У молбама својим напоменулп су како црква
није бугарског владике, већ народа у Ко-
чану, а народ који је ову цркву подигао ннје
ни мислио да ће се његовим потомцима за-
брањивати да се у њој моле Богу, а још
мање, да ће им се наметатн туђе пме, име
„Блгар.*
Абдула Ефендија, просветнп надзорник,
и ако није био наш човек, ипак је код Ва-
лије био обележеи као српеки пријатељ, те
је само зато уклоњен из Скопље, и на ње-
гово место доведен Ћенан еФендија, би-
тољски просветни надзорник, познати бугар-
ски плаћеник.
Чим је овај нови просветни надзорник
дошао у Скопље, прва му је брига била да
позове српског скопљанског учитеља, Васу
Поповића, коме је категорички наредио да
школу затвори, ииаче ће га строго казнити
и школу ће му силом власти затворити. Али
је учитељ и даље радио у школи, очекујући
да види како се силом власти затвара школа.
Пошто је митрополит Методије ставио
у списак и кумаиовске школе, које су турске
власти биле затвориле пре годину и по дана,
то је митрополит наредно општини и учи-
тељима у Куманову да се школе отворе и да
се продужи школски рад. Општина је по
овој наредби поступила, а учитељи: Јевта
Џуковић, Јован Михаиловић и учитељица
Параскева Јовановићева,приступили су раду,
о чему је прота Михаило X. Стојиљковић
известио Митрополита 23 Фебруара.
Видећи да се егзархијском владици нн
мало не смета при отварању нових школа,
док се, међутим, српским учитељима забра-
њује да учитељују и у старим српским на-
родним школама, које од вајкада постојаху -
митрополит Методије нареди да се отворе
српске школе у Брезни и у Зубовцу. Али,
одмах но отварању ових школа, турски жан-
дарми -дотераше у Скопље зубовачког учи-
теља, Павла Поповића и брезничког, 1Вла-
димира Атанацковпћа. При спроводу Павле
је имао на рукама гвоздене карике, као да
је најокорелији зликовац. Али су ускоро
обојица пуштени п враћени на своју дуж-
ност. Учите.ву Павлу враћене су и све
школске књиге, које му је Кајмакам био
одузео и спровео Валији.
Чим се учнтељ Павле вратио у Зубовце,
уписало се у његову школу 120 ученпка,
82 мушке п 38 женске деце.
Како су по наредби тетовског кајмакама
све српске школе у Тетову и тетовској око-
лини затворене, што још нису снабдевене
званпчнпм дозволама, то је митрополит Ме-
тодије 11. марта 1893 године строгом ли-
сменом наредбом наредио проти Сими Про-
тпћу, у Тетову, да одмах школе отвори и
учитеље позове на дужност, напомињући му
да каже, ако Кајмакам пита по чнјем су
наређењу отворене, да је то учинио по на-
ређењу патријаршијског Митрополита; а ако
Кајмакам нареди да се школе понова за-
творе — да то не чине, већ нека их Кај-
макам затворн својом руком, ако то сме.
Знајући да Кајмакам тетовски, после
ове наредбе упућене проти Симн Протићу,
неће остати равнодушан, Митрополит је 18
марта нсте године отпшао Валији, п замо-
лио га да наредн Кајмакаму тетовском да
више не забрањује отварање српских школа
које је Кајмакам својевољно затворио, а
уједно је замолио Валију и за наредбу да
се једном даду дозволе свима школама за
које је већ одавна поднео снисак. Валија је
на ову представку осуо Митрополита овим
речима: Ти лажеш, и све су твоје жалбе лаж-
не, и зато ћу те као таквог ухапсити.
Овако дрзак и увредљив одговор Ва-
лијир, веома је дирнуо осетљивог Методија,
те је одговорио како он — Методије — не
лаже, и да су му све жалбе истините и
праведне, и да га као таквог не сме ни
криво погледати а камо ли хапсити. Кад му
је Валија на то викнуо: »Напоље!" митро-
полит Методије се испречио пред Валијом,
и рекао му да га не може отерати, јер је
ово царска, а не Валијина кућа.
Чим се вратио у своју митрополију, Ми-
трополит је одмах отправио патријарху те-
леграм ове садржине:
»Писмо ваше од 2 марта примих. Код
овдашњег Валије ништа не могах учинити
за школе, јер министарске наредбе немају
силу: оне остају мртво слово на хартији.
Због тога је Кајмакам тетовски забранио
рад у нашим православним школама. Молим
подејствујте за наредбу да се што пре из-
даду школске дозволе. Валија ово чини по
наговору аустријског конзула, који Валију
вуче за нос да овде створи што више
Бугара.®
Услед ове свађе митрополита Методија
са Валијом, настаде још горе стање по срп-
ске школе. Ово у толико више, штоје Ми-
трополпт престао ићи у Меџлис,1) те су се
у Меџлнсу решавале важне ствари без при-
суства патријаршијског митрополита, као је-
диног јавног заштитника срнских школа и
учптеља.
Ова свађа пзмеђу Мнтрополита и Ва-
лпје охрабрпла је бугарску пропаганду, н
њој наклоњене турске кајмакаме, те су ови
почелп јавно да иду на руку бугарској про-
паганди и смелије да предузимају све мере
противу српских школа и учитеља.
30 априла 1893'године, владичин за-
ступник у Куманову прота Михаило X. Сто-
јиљковић, телеграмом је известио митропо-
лита Методија како му је Кајмакам наредио
да с места затвори српске школе у Ку-
манову. На овај извештај, Митрополит је
наредио своме заступнику да школе не
затвара а Кајмакам ако хоће н може — нека
пх затворп на своју одговорност. Истог дана
Мнтрополит је о томе телеграмом известио
Патријаршију у Царнграду.*)

*) Меџлнс је адмннпстратпвип саветни суд. којн са-

стављају: вадија, митроподпт п још неколико грађана пза-
браних од свију вера.
 Сутра дан, 1 маја, митрополитски за-
ступник, прота Махаило X. Стојиљковић, те-
леграФским путем известио је Митрополита
како је Кајмакам кумановски, с једним јуз-
башом и одредом жандарма, растерао ђаке.
из српских школа и школе затворио. За овим
је истог дана прота Михаило лично дошао
у Скопље, те је усмено реФерисао и добио
упуства за даље управљање. Поред осталога
прота Михаило напоменуо је како је Кај-
макама навео на ова.ј поступак Али Фехми
еФендија, управник Финансија у 1ауманову,
бугарски плаћеник.
2 маја исте године, два ученика и две
ученице из кумановских школа телеграмом
су молили Султана, Патријарха и Валију за
дозволу, да им се школе отворе. Већ сутра
дан, Валија Едхем паша, ггосетио ме је и
са узбуђењем рекао ми је да су српске-
школе у Куманову затворене зато што нису
ушле у списак пријављених школа. Да би
ме у исто време уверпо како он није при-
јатељ бугарских школа, рекао ми је да ће
затворити и неке бугарске школе. Поводом
тога рекох му: „Онај који Вас је наговорио
да затворите српске школе — није пријатељ
Турске Царевине.к Валија ми се на то дуго
извињавао и уверавао ме како он не пра-
ви разлике између српских и бугарских
школа итд.
 Противу затварања српских школа у
Куманову и другим местима, и противу
тога што турске власти не признају право
српским школама по привилегијама од 1891
годнне, учињен је хитан корак и код Порте
и код Патријаршнје у Царпграду. Али Турци
н после тога осташе прп своме да те при-
вплегије важе само за грчке школе.
Патријаршија, која је имала да се стара
да та права одржи и за српске школе, није
се у томе својски заузимала, што ће се у
току овога написа објаснити.
6 маја исте године, мнтрополит Методије
и протосинђел Дионислје осветнше нову
цркву у селу Кучкову. Освећење је испало
сјајно. Народ, који је многобројно прису-
ствовао освећењу цркве, свечано је н оду-
шевљено дочекао п испратио своје црквене
поглаваре.
По освећењу цркве, протосннђел Дио-
нпсије држао је прикладан говор, који је
још већма одушевио све присутне.
16 маја 1893 године, иротосинђел Дио-
иисије служио је ирви иут Свету Литургију
у цркви Св. Сиаса у Скоиљу. Све што је
на тој службн пало у део протоспнђелу Дио-
писију, читао је Словенски.
14 маја јављено је телеграФскн пз Ца-
рнграда, како је Порта наредила Валијн да
не днра у српске школе, и да се нареди
учитељима да се за дозволе обраћају непо-
средно Валији. Дакле, Порта овим нуди
дозволе за српске школе, али без нриви-
легпја од 1891 године, које остају у важности
само за грчке школе.
Другим телеграмом од истог дана јавља
се из Царпграда да је Министар Просвете
известио Патријарха, како је наређено Ва-
лији да се измири са митрополитом Мето-
дијем, и да му изда школске дозволе, а у
исто време саопштава ми се Патријархова
молба да посаветујем митрополита Методија
да буде блажи и помирљквији према Валији.
Како и поред свега тога турске власти
ни до 20 маја не дозволпше отварање срп-
скнх школа у Куманову, то је Митрополија
Скопљанска наредила кумановским учите-
љима да се још јсдном обрате Валији за
дозволу. И по томе су 24 истог месеца
кумановски учитељи дошли у Скопље да
замоле Валију за дозволу. II у место да им
Валија изда дозволу, он затражи од њих
ипсмену жалбу противу митрополита Мето-
дија, што им је он потврдио програм и све-
доџбе, па их задржао код себе.
За овнм су кумановски учитељи замо-
лили Валију писменом молбом за одлучан од-
говор, хоће ли им дати дозволу за отварање
школа или не.
Пре него што су ову последњу молбу
и предали Валији, овај ми је дошао у по-
сету, и одмах је почео говорити, како су
му кумановски учитељи јутрос долазили и
молнли га за дозволу отварања школе нтд.
У псто време приметио сам нз његова го-
вора да га јако боли што су га неке наше
новпне напале због затварања школа у
Куманову.
Поводом тога дала ми се згодна при-
лпка да напоменем Валији, како је затва-
рањем српскпх школа у Куманову учпњсна
н велнка неправда и велнка погрешка Од
речп до речи рекао сам Валијн ово: в11з-
гледа ми да Ви замерате што су неке наше
новпне изнеле своје негодовање због за-
тварања српских школа у Куманову. Тој
замерци нема места, јер су те нзјаве на-
ших новина изрази искреног пријатељства
паспрам Турске Царевпне. Извесно Вам је
познато да се из Косовског Вилајета имало
вазда што-шта нзноситн у нашим новинама,
па се то није чпнпло, једино пз пријатељ-
ских обзнра. Од многобројних немнлих до-
гађаја да Вам изнесем само неколпко слу-
чајева који су билн за јавност, на ипак о
томе ннсте моглп наћи ни речп у нашпм
иовинама. Као пример износим ово: зубо-
вачкп учнтељ је спроведен нп крив ни дужан
у Скопље под јакомжандармеријском стражом
и са гвозденим карикама на рукама — само
зато што је српски учитељ; а да Вам п нс
номињом о другпм српскнм учитељима који
су пспред заптија дотерпванп без пкаквнх
крпвица, већ само у цпљу да се тиме српски
народ п његови учитељи заплаше. Прото-
спнђела Митрополптовог власт је истерала
пз цркве куманов-скеу тренутку кад је вршио
С-лужбу Божју, која је због тога прекинута,
што ни у ком слачају нпје смело бити; то
је учпњено само зато што је протосинђел
по народности Србин. Власти су турске у
Гњилану прекопавале цркву, тражећи у њој
скривено оружје и муницију. Патријаршпјски
Митрополит, који у рукама има царскн Ферман,
пстерпван је из Царског Ућумата, у који је
долазио да од царског Валије потражи школ-
ске дозволе н запттиту од нападања бугарске
узурпаторске пропаганде. Ова, осећајући се
потпуно заглтнћена н потпомогнута од турскс
власти, на дрзак начин напада п потказује
сваког православног хришћанина који неће
уз Бугарску Егзархију, како би на тај не-
дозвољени начпн стварала Бугаре у ме-
стима где нх ника.д вије било. У Призрен-
ском, Пећском и Приштинском Санџаку, а
нарочмто у Кази Гњиланској, нагни суна-
родницп страдају и пропадају од зулума ра-
зузданих Арнаута. Најзад, да Вам изнесем
још један зверски догађај који је извршеп
тек пре неколико дана: пољак села Све-
тишнице, у Кумановској Кази, по имену
ГПабан, чувнш да су се појавилн неки хај-
дуцп из Бугарске, почео је уцењивати по-
једине богатије људе пз тога села, претећи
да ће их оптужити као јатаке појављеннх
хајдука. Како ови људи нису ништа знали
о хајдуцима, то му нису нн хтели датп нн
паре, због чега их је Шабаи доставно властн
како је бајагп впдео хајдуке и како пх се-
љанп села Светишннце чувају и т. д. II само
поводом те лажне доставе, у масама су по-
јуриле заптпје, војницп и Арнаутн по свима
селима Кумановске и Прешевске Казе. Они
су починили разноврсна свнрепства и му-
чилн нп крпве ни дужне људе, од којих су
сада неколицина на самртп, а један је од
тешког мучења и умро. Највпше су људп
мученп у Светишници, Гпновцу, Герману,
Пак.шшту, Шнрокој Планини. Буковљану и
у Рамни. Сва ова мучења вршена су но
заповестн команданта батаљопа у Биљачу,
који је по чину бннбаша-мајор11.
Кад сам завршио свој говор, Валија је
бно толпко збуњен, да ми није умео ништа
друго рећи до само: »Хвала Вам што ми
све то саопштисте. Дајем Вам реч да ћу
наредити да се све то извиди, а нарочито
носледњи догађај;' том прнлнком ћете вн-
дети како ћу поступити са кривцима.®
Кад се Валија са мнохм растао, отпшао
је право у Ућумат, где су га с молбом у
руцп чекали кумановскн учитељи да му пре-
даду молбу за дозволу отварања школа. Чим
је Валија прочитао молбу, одмах је наредио
муарио мудпру (надзорник просвете) да нм
с места изда дозволе. О впј Ј е морао одмах
то учннити, те су кумановски учитељп још
истог дана добили званичне дозволе, у по-
јима су школе озиачене као сриске народне
школе. Ово је дакле ирви акт званичног ири-
зпања срџске народности у Турском Царству.
Одмах су на свима српским школама истак-
путе табле са написом: »Православна сри-
ска народна ш кола С(. Тиме се свако српско
срце у народу загрејало, и овим се успехом
народ уверио да више не треба да крије
своје српско име.
И ако је овим званичним дозволама
много добивено за српске школе, ииак би
било много боље кад би се патријаршијске
привилегије одржале и за српске школе,
чиме би ове биле иод непосредним над-
зором патријаршпјских митрополита, а не
под турском влашћу.
Бугарска Егзархија знала је добро да
би те привилегије српских школа потиснуле
бугарске школе у епархијама: Скопљанској,
Велешко-Дебарској, Струмичкој, Охридско-
Преспанској и Битољској, и да би извешта-
чени бугаризам у тим епархијама прошао
као лед на сунцу, и народу остао само као
рђав сан. Стога је Бугарска Егзархија и
употребила све могућне начине да турску
владу заплаши опасношћу која јој прети,
ако се патријаршијске привилегије буду
пренеле и на српске школе. Поред тога
Бугарска Егзархија припретила је Турцима
преко соФијске владе да ће исте привиле-
гије тражити и за своје школе и тиме сгво-
ритп једно ново питање. Отуда се само и
можс разумети Портина понуда да се српски
учитељп за дозволе непосредно обраћају
дотичнлм валијама, а нс преко патријар-
шпјскпх мптрополита. Нема сумње да је ова
Портипа попуда потекла п гш претходном
споразуму с Патрпјаршијом, а ево како:
као што сам мало пре напомепуо, Порти је
много стало до њеног непосредног надзора
над српским школама, а то не само због
мржње п неповерења којпм су Турци за-
дахпутп наспрам Срба уопште, по и зато
што се бојала да се тиме, не створп какво
ново пнтање са Бугарском, те је преко својих
власти по вилајетнма почела стваратн раз-
новрспе сметње и одуговлачити издавање
дозвола српским школама, што је пзазвало
велико огорчење у народу, те су појурнле
многобројне жалбе противу појединих ва-
лија, а нарочито противу валије Косовског
Вилајета. Порта се, видевши да нема другог
излаза, обратпла Патрпјаргапји, н с њоме
споразумела да Патријаршпја не покреће
вишепптање о прнвилегпјама срнскпх школа,
већ да то право Патријаршпја задржи само
загрчке школе. Патрпјаршпја, пак, знајући
да тиме ншпта пе губи за грчку народиост,
а да бн се тпме уједно и удворила Порта
и отуда извукла какву корист од Порте,
престала је нотрзати то патање. Патријар-
шија је ово урадила ио смишљсноме плану,
како би се на тај начпн извукла од наших
и турскнх замерака, јер ако ми примимо
портину понуду, па од тога не добијемо
ништа стварнога, Патријаршија би нам могла
рећн: Па ви сте обишлн патријаршију и
сами сте с Портом преговарали и споразу-
мевали се. Стога је писац ових редова бно
мшхгљења да се не одступа у погледу при-
вилегија, ако баш то није могуће, онда да
се од Порте тражи писмена обавеза бар за
ове две тачке:
1. ) Да се у Косовском, Битољском н
Солунском Вилајету, на појављепе молбо
мештана, дозвољава отвараље српскихшко ;а
по постојећим прописима закона са називом:
»Православна српска народна школа«, и
2. ) Да се дозволи отварање српских
средњих школа, где год се зато укаже по-
треба у поменутим вилајетима.
Али нитп је Патријаршија одржала при-
вилегије над српским школама, нити смо
као накнаду зато добили Портину обавезу
у ширем смислу отварања српских школа.
Наш народ у свима поменутим вилајетима
био је и на даље остављен у националном,
школском и црквеном погледу без ичије
заштите. Сва иада била је само у Бога и
његову правду.
 Како се на сваком акту, који се у Ми-
трополији напнше уобичајпло ударање пе-
чата, и како је пстн у Скопњанској Митро-
полији све дотле био са грчким натписом,
то је учињено шта треба, те је Мптропо-
лија набавила српски печат са написом:
з)С. православна скопљанска митрополија«.
Овај сриски иечат иочели су ударати 9 марта
1893 годипе на сва писма која се упућују
појединим општпнама,. намесницима, црквама
и манастприма, а истп је ударан и на сва
уверења учитељска и т. д Да грчкп печат
замени српским, Митрополита је нагнало
то, што је бугирска пропаганда увек тим
грчким печатом проиагнрала на своју ко-
рист, како Патријаршија у свима прнлнкама
потискује Словенскп Језик.
На радсст нашега нзрода, а на пораз
бугарске пропаганде, Митрополпја је на
Српском Језику нагатампала учитељска уве-
рења, венчанице, крштенпце и све остало,
што је потребно за црквено— школске по-
слове. II све црквено школске општине су
набавиле печате са написом: »Сриска г^рк-
вено — школска оиштина у.....
Митрополнт Методије потврђивао је за
српске школе и мапе Балканског Полу-
острва од Карића, којима су све школе биле
снабдевене.
23 јуна 1893 године, митрололпт Ме-
тодије посетио је Валију, који га је љубаз-
но примио. Овом посетом дала се забораву
она мартовска свађа између Валије и Ми-
трополита. Али, у место да Методије ово
измирење, које је Валија јако желео, иско-
ристн, те том приликом протосинђела Дио-
нисија приближи Валији, Митрополит га ни
приликом ове посете није хтео повести со-
бом, већ је повео попа Антанаса, Грка, који
је разповрсним сплеткама починио грдне
неприлике и Митрополиту Методију и срп-
ској ствари, па ни она мартовска свађа Ми-
трополитова и Валијина није без прста поп
Антанасовог. Јер, кад год је што имао са-
општавати Валији од Митрополита, или Ми-
трополиту од Валије, поп Антанас је то вршио
неверно, теје на обема странама потпиривао
мржњу. И после 2 дана, 25 јуна, када је
митрополит Методије испраћао Валију за
Пећ, ишао је на станицу железничку у
пратњи попа Антанаса, а свога протосин-
ђела, свога помоћника, још ни у једној при-
лици није представио Валији.
Пре измирења с Валијом, Митрополит
сс извињавао да Дионпсија не може водити
собом код Валије, све док се запетост из-
мсђу њега и Валије не доведе у првобитно
стање. Ну, он то није чинио ни после из-
мирења, због тога што се бојао да поново
не дође у сукоб с Валијом, јер му је и
Патријаршија напоменула да ће са Скои-
љанске Епархије бити уклошен, ако се још
једном понови оно што је било у марту.
Поп Антанас је интригирао код Ми-
трополита и противу Дпонисија, а код Грчког
конзула и противу Митрополпта и противу
Дионисија.
Због тога што егзархијски владпка Мак-
сим непрестано крстари по епархији, а куда
он лично не може, шаље свога иконома и
ђакона, а патријаршијског митрополпта народ
ретко кад види и у месту његове резнден-
ције, који ни свога протосинђела, човека
пуног одушевљења за православље, нигде
не шаље, — одох Мптрополиту Методију,
и саопштих му све оно што егзархијски вла-
дпка и његови људи раде у побугарнвању
Срба. Том приликом рекох му да ћу писати
лнчно Патријарху, и молити га да изашље
свога повереника у Скопљанску Епархију,
да види н чује како је у народу завладало
уверење да Егзархпја ужпва већа права но
Патријаршија, а све то зато што егзархијски
владика и шегови намесници и ђакони не-
престапо путују п проповедају важност н моћ
Егзархије. »Нпје довољно«, рекох му, »што
сте Ви наклоњени Србима, кад Вн ван своје
Митроиолпје никуд не пдете, ннти шаљете
у место себе свога протосннђелаа.
Овај прекор не беше по вољн Мптро-
политу Методију, али није био ни без ус-
пеха. Његов је одговор био, како он за своју
отаџбину сматра само Србију, у којој мисли
и своје кости да остави.
Митрополит Методије био је чесгит и
осетљив човек, и потцуно одан српској ствари,
али се много бојао да му се због тога не
нашкоди. Ова бојазан долазила је отуда, што
га грчки конзул и оно неколико дошљака
Грка у Скопљу нису трпели.
7 јуна 1893 годпне, прота тетовски, Сима
Протић, у име српског народа вароши Те-
това и околине, упутио је непосредно молбу
Патријаршији, снабдевену потребннм доку-
ментима, за допуштење да се црква тетовска,
која је у априлу 1873 године изгорела, по-
крије, и у исто доба молио је Патријаршију
да иодејствује код Порте за наредбу, којом
би власти престале потпомагати егзархијског
владику у побугаривању православног на-
рода српског.
Ових дана је с пуномоћством грађана
Башиног Села, блпзу Велеса, отпутовао у
Цариград честити и одушевљени Србин Пе-
тар Ташевић, да се жали Патријаршији и
Порти што нм се не да дозвола за школу и
што им се не даје ред у цркви. Петар Та-
шевић, као радиик и паћеник, може се
с пуно права назвати мучеником за српску
народну ствар.1)
Р Петар Ташевић мучки је иогинуо 1898 године од
бугарске иродаганде. Сахрааен је у Бажином Селу.
 У другој половинп јуна 1893 године,
тетовски кајмакам је одредио једну коми-
сију, коју су састављали: тетовски муфтија,
један полицијски чиновник и један жандар-
меријски јузбаша, са задатком, да нспита
и поднесе извештај о томе: да ли хришћани
из околних тетовских села говоре српскп
нли бугарскп?
То исто учпњено је п у Гостнвару н у
гостиварској околини. И ова је комиснја, 5
јула 1893 годнне, утврдила својпм извешта-
јем : да се у тим крајевима говори српскп, а
не бугарски.
За овим је кајмакам тетовски почео н
од појединнх села тражити: да се народ опре-
дели и пзјасни о својој народностп. Али, чим
је стао добијати изјаве, у којима је стојало:
иМи признајемо Патријаршију као духовну
власт, али смо ми стари Срби, као гито су
и наши дедови и арадедови били, кад је султан
Мурат заузео ова .месга*, — прекинуо је
тражити изјаве по осталнм селима.
Школскн испити у Скопљу, и у осталим
српским школама Скоп.ванске Еоархпје, бплп
су концем јула 1893 године. Ревизнју у Скоп-
љанској мушкој н женској основној школи
извршно је протосинђел Дпонпсије, у при-
суству митрополита Методија, и преко сто-
тину грађана Скопљанаца. У Куманову су
билн испити такође у присуству митропо-
лита Методија, протосинђела Дионисија, и
преко 150 кумановскпх грађана. У Кратову,
Кочану и околпни, присуствовали су испиту
намесницп Митрополије и грађани. У сео-
ским школама скопљанске околине извр-
шили су ревизију — Васа Поповић, учитељ
скопљански, и поп Јован Бурковић.
Овом првом јавном ревизијом добивено
је то, што је у народу појачано уверење
у стабилност српских школа, и што је народ
увидео да се може слободно називати својим
народним именом — Србин.
3 јула исте годгше, митрополит Мето-
дије и протосинђел Дионисије отишли су у
?1уманово, а оданде у Кратово, где су од
народа одушевљено дочекани.
10 јула исте године, бугарском пропа-
гандом потплаћени Арнаутин мучкијеубио
велнког Србина и родољуба — поп Анту
Димитријевића—Пауновића, игумана мана-
стира Забела у Кумановској Кази, родом пз
Старог Нагоричана, где је отворио и школу.
Сахрашен је у манастиру Забелу, поред
свога деде, попа Пауна Стојиљковића, та-
кође заслужног Србина, који је умро 1891
године у истом манастиру.
Покојни поп Анта син је попа Дими-
трија, сина поп Паунова, који је 1878 го-
дине због српског устанка отеран и затворен
у чувеној Канли Куле у Солуну, где је 1884
године и умро.
 0 овоме устанку д-р Јован Хаџн Васи-
љевић у VII књизи »Браства® пише ово:
„Као што су увек и свуда у Српству ма-
настирм били места, где су се смишљале
многе патриотске мисли, п одакле су пола-
знли апостоли српске вере, тако је бнло, у
овом манастиру 1877 и 1878 године. —
Пошто је наша војска већ у јануару ме-
сецу 1878 стигла до Пчпље, и ту. по при-
мирју, стала, нашло се Срба у куманов-
ском округу, који су се подпглп протнву
Турака, и тражилп да се Куманово и Па-
ланка са својим окрузпма присаједине Ср-
бији. Та је мпсао ннкла у глави покојнога
попа Димитрија у манастиру Забелу. Ни од
кога не подстицан, већ у договору са сво-
јим пријатељима, највише са свештеницима,
дшке свој крај на оружје. Устанак је био
захватио све од Куманова до данашње бу-
гарске граннце, до Кратова и до Овчег Поља,
а главна станишта устаника беху у манасти-
рима: Забелу и Карппнн. Устаници су се
храбро држали протпву Турака све до јула
месеца 1878 годнне, а тада их, с великом
војском, растера прнштпнскн А фис паша«.1
1 августа дошли су у Скопље поп Сте-
ван Грујић из Гостпвара, и поп ТеФтер пз
Железног Речана, и жалили се Валпјн, по-
казујући му аноннмна писма, која им је пн-
сала и којима им је претпла бугарска про-
паганда. Валија их је лепо примио, али ннје
ништа предузео по томе.
1 августа 1893 године отворена је срп-
ска школа у селу Шталковицп (Кратовска
Каза) и за учител.а постављен је Антоније
Мплосављевић, који је свршио Учитељску
Школу у Београду.
18 августа исте године. Валијин заступ-
ник, вилајетски теФтердар (шеФ рачуновод-
ства), писао је Митрополиту Методију да на-
реди учитељима да се пријављују школском
надзорнпку за школске дозволе. И Митро-
полит је позвао све учитеље српске из своје
епархије да по томе одмах поступе.
1 септембра исте године, Ђерасим Ди-
митријевић, из Криворечне Паланке, изјавио
је да ће севратити патријаршијској странци,
јер сматра за проклетство што је, и ако
силом околности, пришао Егзархији. Он је
блиски рођак, ондаипт.ег попа, сада проте,
Ђорђа Алексића из Кратова.
2 септембра исте године јављеио је из
Цариграда, како је Валији издата наредба,
према којој ће турске власти одобравати
отварање школа свима оним општинама, које
то буду тражиле, као и под оним истим на-
зивом под којим се буду пријављивале. Али,
та, по наше националне интересе, важна на-
редба, као да није ни постојада за, Скопље,
јер не само да се по њој није поступало,
већ је, напротив, просветни надзорник, Ће-
нан-еФендија, тек онда почео најочитије
иснољавати своју мржњу наспрам српских
школа н учитеља. Српске учптеље, којп су
долазн.ш за дозволе, враћао је, изговарајући
се да Валија није у Скопљу; док је, међу-
тнм, егзархијским учитељнма чинио све мо-
гућне олакшпце, и на прву изјаву, и без прн-
јављеее жеље мештана, нздавао школске
дозволе, п ако Валнја није бпо у месту.
Ћенан еФендпја јавно је заступао п пот-
помагао бугар жу пропаганду ; а ка.д му се
Јордан Поповић, учнтељ, у Белн, близу Ко-
чана, који је пспунио све пропнсане захтеве
од стране власти, пријавно за школску дозво-
лу, овај му нпје хтео издати, већ му је дао једну
цедуљицу да је школа пријављена. Тако је
исто поступио и са српскнм учитељем у
Брезни. А кад су ова два учитеља показалп
цедуљице, први кајмакаму кочанском, адругн
тетовском, оба су кајмакама рекла: да без
Формалне дозволе просветног надзорннка
не могу допустптп рад у школп. Међутим, у
селу Брезнн онда је постојала и егзархијска
школа, за коју је просветни надзорнпк на
прву пријаву учнтеља дао дозволу, коју му
кајмакам тетовскп ннје нн тражно на увпђај.
Све ово јаено документује да је између про-
светног надзорипка и поједпних кајмакама
постојао спорузумни план противу српскпх
школа и српских учнтеља.
 Просветни надзорник, Ћенан еоендија,
као плаћенпк Бугарске Кнежевине, није хтео
нп да чује за какве наредбе из Цариграда,
када би ове биле корисне по српске надн-
оналне интересе. Под изговором да ће им
датн дозводе, он је месецима задржавао у
Скоп.ну масу српских учитеља да троше и дан-
губе. II напослетку, после 2—3 месеца, нађе
им по какву »неправилност«, те их вратн у
љнхова места да отуда донесу какво уве-
рење или шта друго, по Форми овој илп опој
п т. д. — а дотпчним кајмакамима повер-
лшво је писао да што више одуговлаче са
издавањем увереља, те да тим одуговлаче-
њем српски народ увиди да се до српских
школа тешко долази, па да их и не тражи.
Напослетку, кад је просветни надзорник
дотеран до дувара, и морао приступити изда-
вању дозвола за српске школе, он је тра-
жио од сваког српскога учитеља по 180 гроша
у злату за сваку дозволу, на име таксе, што
је у ствари било за његов џеп. Али кад му
је један од учитеља, а у лрисуству још не-
колико турских чиновннка, рекао да похпта
оа дозволом, јер ће иначе потрошити новац,
који је спремио на име таксе, Ћенан-еФен-
дија се збунио и рекао да се на име таксе
има да плати у таксеним маркама — само
10 гроша, и ништа више. А кад је већ и без
таксе од 180 гроша морао приступити изда-
вању дозвола за српске школе, он се огра-
ничио само на места у којпма су већ по-
стојале српске школе, а за нове није хтео
ни да чује. Међутим за егзархпјске школе
није ни питао, јер кад би за њих пптао и тра-
жио уверења да су оне раније постојале,
онда ниједна егзархијска школа не бп могла
опстати, јер до 1871 годпне ннје нп једне
нп било.
Тетовскп кајмакам, Исмаил Махнр беј,
забрањује српском учитељу у Бр е зн и да у
школи радп без Формалне зв авпчне дозволе,
п ако овај има 30 ђака, а егзархијском учи-
тељу у истом селу, који има само 4 ђака,
н иш та не смета.
Да би се забашурпла кривица тетовског
кајмакама, што је српскогучитеља у Брезни,
Владимира Атанацковића, без икакве кри-
вице, спровео стражарно у Скопље, дата је
овоме учитељу званична школска дозвола,
у којој је школа означена као српска на-
родна школа.
Кад се учитељ Атанацковпћ са званич-
ном дозволом вратио у Брезну, н отворио
школу, сељани села Брезне толнко су се
обрадовали томе успеху, да се п оно неко-
лико кућа, што је припадало Егзархнји, вра-
тило Патријаршпји, и своју децу дало у
српску школу.1)
Ј) Ревизор Тетовсве Казе за 1898—99 школссу годину,
кад је био у селу Брезни, прибел.ежио је у своме пзвештају,
Еојп је посдао пз СБОлља, ову причу:
 Са издавањем дозвола за остале срггске
школе, просветни надзорник, Ћенан-еФен-
дија, одуговлачио је п даље, а Валија се још
не беше вратио из Пећи, те се није имало
коме ни жалити, Затварањем пак појединих
српскнх школа н ствараљем разноврсних
неприлпка у отварању школа које народ
тражп, — народ и учитељи беху изложени
великим трошковима, трчкарању и дапгубама.

--------------- — Модим да ми се не уиише у грех, што

ћу да наведем једну дричу што су мије сељани причади, коју
су чуди од Тодора Станковића, бившег српског консула овде,
кад су били код њега за време отварање школе.
»Кад смо дошли у Консулат почесмо да изувамо опанке,
а г. Консуд рече: *Не изувајте опашсе, мени су ваши опанди
чисти, нема од њих блата, и мк смо сви из опанка изишди;
удазите, добро сте ми дошди. драгаимида браћо !* Ето, тако
смо седеди с њиме сдободно, Господине, као што и сад с то-
бом седимо. Хвада Богу и ономе, који те је овамо посдао. По-
пили каву и ракију, па и цигар дувана испупгиди, а иеви и
по два — све то у Консудату с њиме. У том он иам тад једну
припу каза, коју .ја (Мано.јдо рече) упамтпх, да п данас мп
је у иаметн, а која је баш депа и умесна за нас Србе и Бу-
гараше:
»Срби су онде као једаи стари дебео дуб, па кад код
дуба бдизу изникне тиква (то су бугараши) и опа тиква цусти
врежу око дуба и преко дуба, а наступи време, падне сдаиа
и убије тивву, па тако посде буде, да од тпкве не буде ни
помена. Кавва је та тиква бида, онако ће бити и са Вугара-
шима, који су се иочели овуда рађати од пре 20 година, иа
би хтеди да не буде Срба, као она тивва што се иоиела бида
на дуб нрево грана да се дуб не види. Шта је бидо од оне
тикве, тако ће бити и са Бугарапшма. Како је остао дуб и
држао се, тако ће се и у целини у овим крајевима одржати
српсви иародЛ
—- Како ти се допада ова прича рече газда Манојло.
—- Допада ми се врдо добро, да депше не може бити.
Таква се истипита прича мора сваком ноштеиом човеку до-
пасти, и сваки ће је радо сдушати и добро упамтити, ре-
вох м у .-----------
 Бугарска пропаганда, у братском савезу
с турским властима, наду за угушивање
Србизма полагаше у своју наснлну моћ, а
Срби — само у Бога3 његову правду и на-
родну свест.
27 септембра 1893 годпне, мучкијеубн-
вен Јован Поповић, српски учитељ у селу
Кучкову: — ето бугарске насилне моћи.
Валија се вратио из Пећи тек 10 окто-
бра 1893 годпне, и почео је да потппсује
оне дозволе, које му је за српске школе
предао још пређашњи просветни гадзорннк,
Абдула еФендија, кога је исти Валија укло-
нио као српског прнјатеља. Алн, и са пот-
писнвањем тих дозвола није се Валија много
журио. Потписивао је у неколико дана по
једну.
20 октобра исте године посетио ме је
Ћенан еФендија, просветнн надзорник. Прп-
мно сам га хладно, и том приликом рекох
му: „Ваше држање противу српских школа
п учитеља не одговара интереспма, Царе-
впне, нити садашњој политпцн Султановој
према Србији«. Затпм му рекох: „Ми не-
мамо потребе да дајемо пара, јер нншта бес-
правно не тражпмо. Тражимо школе за
народ на народном језику. Султан Мурат
није ове крајеве освојпо од Бугара, већ од
Срба, и Вн, као просвећен човек и просветнп
надзорник, добро знате да овде нема Бу-
гара«. На све ово ннје умео ништа да ми
 одговори. Само Је промумлао неколико речи,
пзвпњавајући се, како он није српски не-
пријатељ, што ће ускоро и делом потврдити.
Егзархпјски владика, Максим, разјарен
на стаље у Скопљанској Епархији, а наро-
чпто што је Валија почео да потписује и
издаје дозволе за српске школе, одмах по
повратку Валијином у Скопље, одјурио је
у Куманово, а оданде у Кратово и Кочане,
да моли и плаћа поједине кајмакаме, не би
ли се у неколпко стало на пут народном
покрету за отварањем ерпских школа и на-
пуштањем Бугарске Егзархије.
У то исто време, Кочанска Српска Оп-
штина и грађанство опуномоћили су и упу-
тили у Цариград Арсу Максимовића, гра-
ђанина вароши Кочана, да се жали Порти
и Патријаршији, што им се не да ред у
Кочанској Цркви.
27 октобра 1893 године добише зва-
ничне дозволе два српска учитеља и једна
учитељпца, за школе у Новом Пазару, и
учитељ из Врачева, близу Новог Пазара.
28 истог месеца добише званичне до-
зволе четири учител>а и две учитељице гњи-
ланске школе.
31 истог месеца добише званичне до-
зволе сви стари и нови наставници Приз-
ренске Богословије, а ректор, архимандрит
Иларион Весић, отпутовао је са истом до-
зволом за Призрсн 1 новембра исте године.
 У потет:у новембра добише званичне
дозволе још и ова трп села за своје школе:
Бела у Кочанском, Градиште у Куманов-
ском и Пеуново у Гостиварском срезу, од
којих прва два за новоотворене, а последње
за школу отворену 1892 годнне.
14 новембра добише се званичне до-
зволе за школе у Вучитрну, Приштини, '1ип-
љану п Неродпмљу.
У свима досад издатим дозволама школе
су означене као српске народне школе.
Кад је учптељ у Белн, Јордан Поповић,
показао кајмакаму кочанском, Атиф беју,
добивену школску дозволу, Кајмакам му је
одговорно како он не зна нн за какве Србе
у свомс подручју, и нзредио му да шкочу
не сме отварати. Потом је Кајмакам позвао
кмета села Беле, и од овога изн\ђавао из-
јаву, како у Бели нема Срба, п како народ
неће српску школу. Кмет није дао тражену
изјаву, нпти бп му је сељани одобрили.
Кајмакам кочански, А тиф беј, мешао
се н у чпсто црквене ствари, само да што
впше помогне бугарску пропаганду. Ево
за то п једног примера:
Чим је дознао да је село Песка, у Ко-
чанском срезу, дало нзјаву да напушта Бу-
гарску Егзархију, п враћа се Велнкој Црквн
— Патријаршијн, п тражило да му Патри-
јарпшјски Митрополит рукоположи за све-
 штеника — Ђорђа Дазаревића из истог села,
Кајмакам је известио Валију, како заступник
п (тријаршијског мнтрополита, у Кочану, буни
народ, и како хоће да запопи човека, који
нема зато способиости. Поред трга, Кај-
макам је строго припретио заступнику ми-
трополитовом да ће према њему предузети
најстрожије мере, ако буде још које село
дало изјаву да напушта Егзархију. А за
овим је одмах дотерао из села Песке по-
менутог Ђорђа Пазаревића и још неколико
прватса из истог села, и овима је казао:
»Ако хоћете да вам се овај човек запопи,
а ви га водите бугарском владици; а ако
тако не поступите, ви ћете у затвор«. Али,
кад су му ови одговорили да не признају
егзархијског владику и да с њиме немају
никаква посла, — Кајмакам пхје све стрпао
у затвор, где их је свакога дана; преко
својихљуди, нудио да признаду егзархијског
владику, па да их ослободи затвора. Овако
је чинио више дана, и кад је напослетку успео
да добије тражену изјаву, пустио их је с
тим, да за попа приме онога, ко.га им ,ег-
зархијски владика буде одредио.
Кумановски Кајмакамје забранио попу
Димку пз Довезенаца да не сме ићи у село
Сгрозовцс, које је напустило Егзархију и
тражило од Патријаршијског Митродолита
да им за свештеника уиути поменутога попа
Димка, Сељанима нак наредио је да одмах
приме егзархијског попа.
21 новембра 1893 године добнх изве-
штај да је кочански кајмакам, А тпф беј, по-
иово дотерао и бацпо у затвор учитеља
села Беле, а кмету нстога села прппретио
затвором и оковом, што му није дао тра-
жену изјаву.
22 новембра добнше званичне дозволе
школе: Добротпнска, Гуштеричка и Грача-
ничка у Прпштинском Срезу, и школа у
НићФорову, Тетовског Среза.
26 истог месеца добпх извештај, како
је нарсђепо да се све српске школе, које
до тога дана нису добиле Формалне званичне
дозволе, затворе. По тој наредбп, Кајмакам
Прешевски паредио је учитељима у своме
подручју да прекину рад н затворе школе.
Због те наредбе прикупише се у Скопљу
сви учитељи Прешевског Среза, а како се
Валија не жураше с. потппснвањем школ-
скнх дозвола, то су учптел.п, на своју ма-
теријалну штсту н па уштрб школског рада,
моралн дуго чекати у Скопљу.
Истога дана (26 новсмбра) посетно ме
је Валпја, Едхем паша, п том прнликом
рече ми како се егзархијски учнтељп не по-
коравају наредбама властп -одиосно школ-
скпх дозвола, те је морао наредити да се
затворе све егзархијскс шноле гоје пе.мају
дозволе. На ово му одговорих: »Да, паре-
дили сте да се затворе егзархијске школе,
али ваши кајмаками не затварају бгзархијске
школе, већ само народне српске школе<(. По-
ред тога, напоменух му, како није још ниједна
егзархијска школа затворена, већ им се,
напротив, иде на руку, а затварају се само
српске народне школе, којима се чине не-
чувене сметње. Напоменух му и о затва*
рању српских народних школа у Прешев-
ском Срезу. На ово ми је Валија дао часну
реч, да ће још истога дана, телеграФским
путем, наредитн свима кајмакамима да не
чине никакве сметње српским школама, а
просветном надзорнику наредпће да с места
изда званичне дозволе свима српским учи-
тељнма који на ших чекају.
2 декембра исте годпне, био сам код
Валије и жалио се противу Кочанског Кај-
макама, који је, не вермајући наредбе Ва-
лијине, затворио српску школу у Бели, а
учитеља, нп крива ни дужна, држи у затвору,
На ово мп је Валија одговорио, како о томе
нема нзвештаја, али да ће одмах питатп
Кајмакама, и да ће мп саопштити његов
одговор.
5 истог месеца, опет сам посетио Ва-
лију, који ми је тада показао телеграоски
одговор Ка.јмакамов, којим га извештава да
је учитеља села Беле притворио зато што
га сељани неће, и што је преко воље се-
љана дошао у село и силом отворио школу.
 А кад Ва.шји рекох да му Кајмакам није
изнео праву нстиеу, п да га је својим од-
говором обмануо, јер да су кајмакамови од-
говорп истннити ие бп ткола у Белн била
пуна ђака, и кад сељани неће учитеља .Јор-
д"на, онда — зашто је свака кућа дала децу
да их он учи, — Валија ми је обећао: да
ће ствар иоак извидити и учннити даље
што треба.
7 декембра псте године, извештен сам
да је Кајмакам Кочански понова звао кмета
села Беле и насилно му одузео сеоски печат,
н ставио га на изјаву коју је сам Кајмакам
написао, како, бајагн, сељани села Беле
неће српску школу. Алп, чим су сазналп
осталп сељани, одмах су сви скупа дошли
Кајмакаму, с писменом молбом да им не за-
брањује српску школу, јер ће се иначе жа-
лпти и Султану у Царнграду. Кад је Кајмакам
прочитао молбу сељана села Беле, поцепао
ју је, прваке народне стрпао у затвор, а
остале отерао у село. Сељани су се, за
овим, телеграФСки жалили Валпји.
Кад је Кајмакам Кочански впдео да се
сељани селаБеле неће оканути српске школе,
он је неке своје људе слао у затвор, те с.у
притворенпм првацпма пз села Беле пре-
тнлп како ће лежатп у затвору све докле
год не потпишу пзјаву противу српске школе,
•— али, у томе ннје успео.
 Кочански Кајмакам, Атиф беј, нарочиту
Је своју ревност показао противу српских
школа онда, када се у Кочану налазио ег-
зархијски владика Максим, који је донео
Кајмакаму многе поклоне.
Истога дана добише званичне дозволе
школе: Внтинска и Кормињанска, у Гњи-
ланском Срезу, Козјанска и Стајевачка, у
Прешевском, и Гостиварска и Галатска, у
Гостиварском Срезу. И у овим дозволама
школе су означене као српске православне
народне школе.
За школу у Гостивару уступно је своју
кућу, честити Србин и добар родољуб и
радник на српској ствари, — поп Стеван
Грујић. За учитеља у Гостивару постављен
је Андра Кујунџић, из Ораховца код При-
зрена, свршени богослов призренски, а у
Гадати — Сима Бабарогић, такође свршепн
богослов призренски. Обојица су 9 декем-
бра отпутовала на своја опредељења да от-
почну рад.
9 истог месеца добиле су званичне до-
зволе српске (мушка и женска) школе у
Кочану.
На све школе које су добиле дозволе
метнуте су више врата, табле с натписом:
Православна ср»иска иародна школа.
На годину дана после смрти Исанла
Вуковића, учитеља у Булачану, подигнут му
је споменик са овим написом:
 »-ј* Овде почивају земни остатцн Исаииа
Вуковића, православног српског учитеља.
Исаило је рођен у Осоју, Дебарске На-
хије, а умро је у 30-тој годннн свога жп-
вота, као учнтељ у селу Булачану, 25 де-
кембра 1892 годпне.
Овај надгробни споменик подиже му
његов род за вечнаја памјат 1893 године".
Учитељ у Вратнпцп, Јован Мплосав.ве-
впћ, дошао је 14 декембра исте године, и
жалио се како је 9 истог месеца дошао у
школу некакав заптнја из Тетова, и тражно
од учитеља на увиђај школску дозволу, коју
учитељ ннје могао показати, јер је још није
нн добио. Стога је исти зантија отерао у
Тетово п учитеља и сеоскдг кмета, где су
учитеља пустнлн да дође у Скопље да тражи
дозволу, а кмета су задржали у затвору, док
се он не врати пз Скопља.
19 декембра јавља се нз Тетова како
је Кајмакам, Исмаил Махир беј, вндев да
народ нагло напуптта Бугароку Егзархију,
и да бугарнзму нема места у Тетову п око-
линп, почео попуштати, како би оспгурао
себп доходак и од Срба, те је, кад је на-
ступило решавање по спору око зграде
старе српске школе у Тетову, изјавио протп
Сими Протићу : да ће спор решити у корист
српску, п да ће потпомагатн Србе у сваком
погледу, ако му се даде каказ прпстојан
поклон Т1у у томе нијс успео, јер се Србп
пису служили поткупљивањем турских изе-
лица.
1893 годнне бно је још један српски
успех и у томе, што је у Цариграду отштам-
пан сопски календар »Голуб®, који је радо
прпмљен п читан у свима крајевима Ко-
совског, Битољског и Солунског Вилајета.
Ове године је М. Веселиновић штампао
статистпку српскнх школа и ђака у Ото-
манској Империји. Противу ове статистике
осули су Бугари, у своме листу »Новине",
грдњу противу Веселиновића и статистике,
која им је памет померила. Они су навиклп
да лажу свет, па су се тад изнечадили овом
радњом. Онн се нису бојали баш толико
ове статистике, колико су се бојали других,
будућих, јер су тек тад видели како од њи-
ховог извепггаченог бугаризма неће бити
ништа.
Србн Скопљанци, који су силом окол-
ности пришли Егзархији, почињу нагло сим-
патисати српској ствари, и због тога се
између њих и егзархијског владике беше
иојавила оштра размирица, која беше узела
толико маха да се због тога Егзархија то-
лико поплашила, те је у почетку августа
1893 године упутила у Скопље свога се-
кретара, Хранова, да умири побуњене гра-
ђане. Вбог тога је Хранов обећао грађанима
златна брда, само да се умире, а био је
принуђен да потписом „Један Ш тникс<, на
делом табаку хартије предочи егзархистииа
у Скопљу велпку шгету, ако се не одржп
слога, и ту је своју брошуру прплеппо на
црквенпм вратпма цркве Св. Богородице.
У декембру 1898 године косовског ва-
лију, Едхем пашу, заменио је ХаФ’з паша.
Поред свих препрека и сметњи које су
чињене противу српских школа, ипак је у
1893 годпни у реону Скопљанске Митро-
полије, отворено осам нових школа, и по-
став.вено 20 нових спремних учите.ва и
учитељица.
Као што је н ранпје поменуто, натпнсн
на српскпм школама гласпли су: „Православна
с/жска народпа ш кола ((. Али, у почетку 1894
године онн су, по наредбп власти, замењенп
с а : „ Православна мушка [или женска) школа
српског иарода , иоданика славне Отоманске
Царевине((. У осталом, овај нови натпис на
српским гцколама бољн је од ранијег.
У селу Леунову, Гостиварске Нахије, у
иочетку 1894 годпне престала је егзархијска
странка и егзархијске школе. Све су куће
у овоме селу напустиле Егзархију, п дале
своју децу у српску школу.
У почетку исте године пријавнлн су се
некп грађанп из Штипа, Велеса н КрпЕо-
рсчне Паланке, са изјавама: како напуштају
Егзархнју н траже школе на свом српском
језику.
 20 јануара 1894 године, посетио ме је
Мптрополит Методије, и то баш онда, када
сам размишљао и био пун јеткости што се
у цркви Св. Спаса не служи на Словегском
Језику, јер сам бпо уверен да би само Сло-
венска служба у цркви Св. Спаса могла
вратпти већину Срба Скопљанаца из гаизме
у православље, — те пребацих Митрополиту,
како је он увек болестан, кад год се има у
меџлису да решава каква важна школска
или црквена ствар, а ако није болестан, он
отпутује у Манастир Св. Прохора Пчињског,
где нема ннкакве опасности од бугарске
пропаганде, а у места у којима непрекидно
раде егзархпјски владика и цео његов штаб
— не пде никад, нити шаље у место себе
свога помоћника протосинђела Диописп,а.
Доктор Деогшда, Паламида и други, по на-
родности Грци, често иду у Тетово, и увек
одседају у Митрополији, у којој је и српска
женска школа. „Дознао самС(, рекох му, „да
се велешки доктор Секнларидес и сада па-
лази у Тетову, куда је отишао с препо-
руком Митрополита да га прота Спма Протић
смеети у Митрополији. Шта то значи? Је ли
Митрополија — гостионица, па да се у п.ој
Грци курдишу, и пе водећи рачуна како наш
иарод на то гледа и како се тиме даје по-
вода да бугарска пропаганда пзпоси нашсм
народу очевидне примере, како му Грци
заузимају њсгову муку и сиротињу — цр-
 квенс куће, па у њима бадава седе. Ннје лн
доста што је због подобнпх и других не-
правди, које су долазиле од Фанарских вла-
дика, наш народ од пре 20 година најурен
у шпзму, која га сада прелпва у бугарску
народност. Ако нас наша браћа Грцп, чнјн
су пнтересп заједнички са српским, неће по-
магатп у враћању народа из шнзме у пра-
вославље, мп нећемо и не можемо дозволити
да нам одмажу®. И напослетку, рекох му, како
со надам да ће бар од сада чинитп све оно
што од љега, као главног Фактора, очекује
Велнка Црква и праведна српска ствар.
Сутра дан добно сам од архпмандрита
Диоиисија ово писмо: »Кад је Митрополнт
јуче дошао од Вас, био је узнемирен, и од-
мах је ушао код мене у канцеларију, те се
жалио, како сте му о неким стварима врло
озбнљно говорили. Опао ме неко код кон-
сула, али не знам баш право —• ко је; по
свој прилици бнће Тома Јовановић, илн Хаџп
Коста, а'Ш свакојако је Тома. Мптрополпт
је сада омекшао, и Вашпм јучерашњпм др-
жањем успели сте много*.
У ово време, прп концу 1893 и у по-
четку 1894 годнне, бугарске новнне беху
дигле читаву хајку протпву турске управе,
што, бајаги, Турцн затварају бугарске школе,
док, мсђутим, турске власти нпсу затворпле
ниједну бугарску школу, нити су бугарским
школама Турцн чинили ма какве сметње.
Бугарску је заболело то, што народ напушта
Егзархију, п што најенергичније отвара и
најодушевљеније поздравља српске школе
као своје народне школе.
У Фебруару 1894 године »Видело« је
донело вест, како је Валија Косовског Ви-
лајета у своме вилајету затворио неколико
бугарских школа. То је било погрешно, јер
Валнја није затворио ни једну бугарску
школу. Школе за које се каже да их је
Валија затворио — то су школе, из којих
је народ најурио бугарске а на њихова места
примио српске учитеље.
Турци нн у једној прилици нису пока-
зивали своје симпатије наспрам српских
школа. За то ево још једнога примера: Кад
је Кајмакам Малешки вндео званичну до-
зволу за српску школу у Берову, он се
запрепастио, и није могао овојим очима ве-
ровати у оно што види. За њега је бпло
нсшто страшпо по Турску Царевину што
је иод. називбм »Сриска. народпа ш кол а«
издата званична дозвола, те је исту вратио
Валији спитањем дане буде случајна грешка.
А кад му је Валија ову вратпо, с напоме-
ном да нема никакве грегаке, Кајмакам је
уздахнуо и рекао: „Нисам знао да ћу и то
доживети да своју рају називамо Србима!а
10 Фебруара 1894 године било је бла-
го д а р ењ е за Оултана у цркви Св. Спаса.
Из цркве су српски ђаци са учитељима
 отишли у Конак, и честитали Валији про-
славу султановог ступања на престо. Увече
су српске школе у Скопљу биле ванредно
осветљене што је Турцима било веома мило.
12 оебруара сам извештен да се у Со-
фијп спрема атентат на српског и руског
консула у Скопљу. Руски консул, г. УГисевић,
ми је то потврдио, јер је, вели, и он о томе
извештен.
У Фебруару 1894 године напустнло је
Егзархпју још тридесет кућа у Куманову.
Богословско-учите.вска школа у При-
зрену подигнута је од 4 на 6 разреда.
Јанићнје Дановић, нз Кавадарца, изве-
стио је Лазара Ризовића, учнтеља у Гра-
дишту, Кумановског Среза, како се у око-
лини Кавадарца могу отворнти српске
школе, јер их народ тражи.
У почетку априла 1894 године, Мнтро-
полит Мпхапло упутио је из Србије у Скопље
старца ђакона Дамаскина, кога је Митро-
полит Методије поставио за игумана у
манастиру Побушком, у Скопској Црној Гори,
где је на потпуно задовољство отправљао
своју дужност, и постао омиљена личност
народна у многим околннм селима.
10 априла 1894 године, турске заптије
дотераше из Кратова у Скопље д-р Костаћа,
и одмах су га затворши. Прво су му из-
ненада претресли кућу, па га после под
јаком стражом спровели у Скопље.
 Д-р Костаћ је по народности Грк, али
је праведну српску ствар искрено помагао.
Стога смо се постаралп за његово ослобо-
ђење, и он је био слободан после два дана,
јер му при претресу није ништа нађено што
би га компромитовало. И њега је опањкао
егзархијски владика Максим, само зато што
је наклоњен Србима
13 априла 1894 године, на неколико
дана пре Ускрса, Срби Скопљанци, предали
су молбу Патријаршијском Митрополиту за
Словенску службу у цркви Св. Спаса. Молба
је била ове садржине:
»Ми верна чеда Васељенске источне
православне Цркве, који смо староседеоци
у овоме граду, дочекасмо да немамо своје
богомоље, нити нам се дозвољава ма где у
граду да чујемо службу божију на нашем
старословенском језику, као што се је и у
Св. Спасу до пре 3 године читало.
»Долази Божић, долази Ускрс, долазе
толики благи дани у години, а ми јадна
чеда Велике Васељенске Цркве, немамо
где да се помолимо Богу, немамо прилике
да чујемо Вашу архијерејску службу, које
смо жељни и чекамо нестрпљиво тај час,
када ћете нас обрадовати својим благосло-
вом и наредити да се у цркви чита сло-
венски.
»Милостиви Архипастиру, Вама је по-
знато наше црквено стање у овоме граду,
те да Вам то неповторавамо. Шизматпци
су заузели две цркве, остала је била нама
једина Св. Спаса, у којој се чптало с једне
стране грчки, а с друге словенски, а од
пре трп године окренуто је све грчки, те
због тога су многи слабијп л.удп прибег.ш ши-
зматицима. Ми и данашњи дан незнамо зашто
је овако учињено с нашом црквом? Изгледа
као да је Велика Црква хтела и нас да на-
јури у шизму, јер да то ннје мислила и да
ннје избацила књиге словенске из Цркве,
данас небн бнло ни једног шнзматика у
Скопљу и шпзматпчки владика морао бп
да бега.
„Наша деца и иаши ученицн из наших
школа немају где да чују оловенску службу,
а шизматички владика свакојаким обманама
вреба н наврћо нашу младеж у гаизму због
словенске службе.
»Ми Вас добри и Мнлостпвп Архипа-
стиру молнмо и преклињемо, да праведно
оцените наше мучно стање, и изволите на-
редити да се бар другог дана Ускрса чита
словенска служба у Св. Спасу, те да се и
наша залеђена срца мало раскраве и осете
да нх мајка Велпка Црква хранн и чува,
„Ако ваше Впсокопреосвештенство неби
могло ма из каквих разлога ову нашу пра-
ведну молбу нспунити, онда Вас молимо да
је изволите доставити његовој светости Па-
тријарху, неби лн он увидео наше праведне
хришћанске жеље, и нас очувао у чистом
духу, дарујући нам словенску службу у Цркви
Св. Спаса.
»Верни синовп велике васељенске исто-
чно православне цркве и понизни Вашем
Високопреосвештенству
13. Априла 1894 г.
у Скопљу.<(
Долази 189 потписа.
Мнтрополит Методије, и ако је био во-
љан да се праведној молби Скопљанаца ода-
зове, он није смео то учинити, бојећи се
оно неколико Грка досељеника у Скопљу;
али је молбу послао Патријаршији, од које
ни благослова ни одговора није било. Међу-
тим егзархијски владика Максим је на први
дан Ускрса, 17 априла исте године, објавио
народу како је Султан одобрио све захтеве
Вугарске Егзархије у погледу егзархијских
школа у Маћедонији, и да се према томе
егзархијске школе могу отварати и без доз-
воле власти. Поред тога објавио је и како
је Султан одобрио још два владичанска места,
и то у Велесу и Неврокопу, и какоје бугар •
ском егзарху поклонио једно место у Цари-
граду за подизање бугарске више духовне
школе.
Неоспоран је Факт да је Бугарска Кне-
жевина, претњом и лармом преко својих
новина, успела да заплаши и принуди Тур-
ску на ове уступке који су наперенп је-
дино противу српства у Турској.
9 маја исте године, Београдска певачка
дружина давала је концерат у хотел »Ту-
рати“ у Скопљу, на потпуно задовољство
Срба Скопљанаца. Концерат су посетили сви
виши турски чиновницп војног п грађанског
реда, сви страни консули и грађанство обо-
јег пола. Београдска певачка дружина оста-
вила је у Скопљу најбољи утисак.
26 истог месеца, Митрополит Методије и
Дионисије служпли су Титургију у Манастпру
Нерешком. Служби су прнсуствовали и многи
скопљански грађани из радости и одушев-
љења што је манастир ослобођен из егзар-
хијске руке, и враћен Србима.
27 истог, Митрополит Методије и Архи-
мандрит Дионисије служили су службу Бо-
жију у Манастиру Побушком.
Уз званичну дозволу за српску основну
школу добивена је и дозвола за српску по-
лугимназнју у Скопљу.
Хаџи Димитрије Гуцевић из Злетова, у
Кратовској кази, човек највећег угледа у
својој околини, напустио је Егзархију, и 21
маја псте године, заједно са својим братом
Поп Анастасом били су код мене, којом су
ми приликом казали да ће, поред Злетова,
и село Страцин напустити Егзархију, и тра-
жити српску школу. Злетово и Страцнн су
два главна села у Кратовској Кази. Поред
осталог, Хаџи Димитрије и Поп Анастас ре-
коше ми да је народ у свима селима Кра-
товске и Криворечно-Паланачке Казе — срп-
ски, и да је готов да напусти егзархију; а
Хаџи Димитрије рече још и ово: пНарод се
разбудија, и пеће више на бугарску страну.
Сви знамо дајенаш манастир Лесново, Св. Оца
Гаврила , остао још од сриског царства \
Кад је егзархијски владика дознао да
је Хаџи Димитрије напустио Егзархију, упу-
тио је у Злетово свога ђакона Шарапчијева
и још пеколико њих из свог нропагандског
штаба да моле Хаџи Димитрија да не на-
пушта Егзархију, — овај није хтео ни да
чује за то мољакање, већ им је одговорио:
„Несам Бугарин , нити овде има Бугараа.
Истовремено је напустило Егзархију и
село Пантелија, са Манастиром Св. Панте-
лијмона, у Кочанској Кази. За овим одмах
су дошли у Скопље — монах Пантелимон,
из истог манастира, са Ђорђем Стајевићем
и Максимом Јаћимовићем, из села Пантелије.
Панајот Живковић, Поп Панајот Хаџи
Илић, Поп Атанасије Костадиновић и Хаџи
Арсеније Стојановић, сви из Штипа, дошли
су у Скопље и изјавили да су напустили
Егзархију и вратили се Великој Цркви, јер
знају да нису Бугари, већ прави Срби. Они
Ј) Лесновски Манастир, храм Св. Аранђела, — задуж-
бина је Јована Оливера и цараДушана, место боравка мош-
тију Србина свеца, Св. Гаврила Лесновског.
рекоше да су уз њих још и Андон, звани
»Ђузел Андон«, који има и царски орден,
и Панајот Хаџи Карчевић, који је аза код
Кајмакама у меџлпсу, а поред њих још и
других 50 кућа, те сс надају да ће њима
следовати већина грађана у Штипу, и тада
добити цркву Св Аранђела у вВарош ма-
хали((, (јер у Штппу има две цркве, друга
је Св. Николе, а постоји п црква Св. Воз-
несења, која је до саме вароши у Новом
Селу, које се сматра више као махала штпп-
ска, него ли као село).1
Поменута лица наводила су ми многе
узроке због којих је Егзархија могла успетн
да Штип са околином дође под њу. »Бу-
гарскаје«, рекоше ми, „много радпла да град
Штпп и околину побугарп, али и поред
таквог рада на томе — народ није побугарен,
јер се буни противу бугарпзма п неће да
заборави своје српско име. Хоћемо да бу-
демо оно што су нам били очеви, дедовп п
прадедовп. У селима штнпскпм, народ је,
по обичајима и ло језику остао српски, и
ниједан сељак није престао славити славу.
И у Штппу сви знамо за свој свети дан,
дан славе((.
Од именованпх свештеника, Патријар-
шијски Митрополит поставио је Попа Пана-
1 Ш.ан Новоседске Цркве израђен је по захтеву Штин-
љана у Веограду 1857 г.
јота за свога намесника у Штипу. — На
неколико дана пре ових Штипљана, долазио
је у Скоил.е и Пане Голупче из Штипа, и
казао ми како се народ у Штипу почео бу-
нити против наметнутог му бугаризма, и хоће
да напусти Егзархију и да се врати Патри-
јаршији, те да би могао што пре доћи до
српских школа. Он ми је поред осталог рекао
и овб; „Бугарске школе нису нас могле по-
бугарити. И међу онима који су свршили
више бугарске школе, има их који су остали
у уверењу да су Срби, а не Бугари. Ја имам
с-вога рођака којије свршио више бугарске
школе и који је учитељ у бугарској гимна-
зији. Он ми је, у разговору о развићу бу^
гаризма у Штипу и околини, рекао како су
Штипљани по историји, језику и обичајима,
Срби, а не Бугари, али су појавом Бугарске
Егзархије, и стога што су мрзели владике
Грке, и, најзад, што Турци нису трпели срн-
ске школе, — били принуђени да приме бу-
гарске учитеље.11
За овим се, у том истом циљу, пријавио
и Пане Д. Накашић из Штипа, а то је исто
ионовио и преко Јордана Бабановића из
Штипа. За овим дошли су : ЗаФир Хаџи Ми-
шевић, сараФ, Пане Хаџи Николић и Ђорђе
Пецић, заједно са Попом Панајотом, такође
сви из Штипа. Ови последњи поднели су
Валији молбу за отварање српске школе,
з а коју је достављ ен за учитеља — Ј осиф
Брадић.
На четири дана пре него што је учитељ
Брадић дошао у Штип, Кајмакам је наредио
српској странци да попише и да му преда
спнсак домова и ђака за српску школу. А
кад је то учињено, Кајмакам је тај списак
предао егзархијском владици, којн се због
тога онда бавио у Штипу,. те је владика,
по истом списку и помоћу турске власти,
позвао к себи домаћине, којима је прво обе-
ћавао новчану награду, а свештеннцпма веће
парохије, а кад му ни то није помогло, он
је припцетио да ће сваки онај који остане
на сриској страни — страдати као бунтовник
иротиву Турске Царевине. II само је тако успео
да за кратко време омете покрет народни
противу бугаризма.
Колико се егзархпјски владика Максим
и сва бугарска пропаганда поплашнла од
народног покрега у Штнпу п околинп, н
какве је све мере препоручпвао Максим
месном одбору и намеснику у Штппу, — видп
се то из ова трп његова пнсма, која су под
9 мартом 1894 годнне, бр. 407; под 26 истнм
бр. 508 и под 2 апрплом бр. 551. Пнсма по
реду гласе :3)

Р Оригиналпа писма су у архпви мшшетарства про-

свете, у Веограду.
 Љ 407.
9. мартг 1894 год.
Свопие

До Г-да ЧленоветГ на смесени хазаински

СТ>ВИТГБ.
Вт> г. ГЦипа.
Г-да членове !
Дгвлбоко се оскорбихме отт> известието
че сгврпската пропаганда преди очите Ви
се домогва да посее своитГ плевни и вт>
тал чиста нива, както тцо е Вашии градт.
1Дипт>. Вш пг1>рвенцитГ които р&ководите
делата цч.рковни и учили1цни, големк товаргв
пде земетГ на шиКтГ си и пде бкдетГ отго-
ворни предт> младото поколение Което наи-
строго ше Ве осгвди, ако вт> случав Ви по-
зволитГ на това зло направи нзва и вт> този
чистк Вашт> градт>. НиЦ отт> тукт, употре-
баваме и гце употребимгв всички в ђ з м о ж н и
и законни средства, за да не допустнемв
на това зло да се вмакне вт> градаггт> Ви.
Но Вии тамт> като прлтт> и месна духовна
властк, требва да положетГ наК-големо ста-
рание, да употребитГ всички закони мерки
и усилик, пдото да можете свнко лче да
попречите на злото, което наК-страшно
загрозлва градатк и околината Ви. Веднажт>
загнездено злото, изгубва се вече нор-
малниотЂ редЋ, както втв цкрковнигћ така
и вгв училииднигћ Ви работи. То (злото) гце
всее раздорЂ и несогласие както между
Васт> опш,инаритћ, така и между целото
мирно христиннско население в ђ градатв
и околината Ви. 1Це се изгуби дисциплината
между свнгцвницитћ, ш;е се нви расценле -
ние на енорИтћ и пр. пр.
Нии като оцлнихваме сетнинате отч.
това зло, апелираме прлди Васт. и Ве задл-
жаватгв. Ви като првенци п рљковадители на
цгврковнитћ п училиш;ни работи вгв градатт.
Ви, требва да оставитћ на страна и партии
и часни каприци и задружно вснчки наи-
сериозно да се заловитћ за да отстраните
злото, което иска да се влкне вт. градатт. Ви.
Като призоваваме вврху Вас/в Божиктт.
благодлтћ, остаемт., Вашгв молитствувателв,
ћ Скопскин Мнтрополитт. Максимт.
(Печат)
II.
Љ 508.
26. мартЂ 1894. год.
Свопие.
До Негово Всеблагоговћинство Протоие-
реи Захарин АрхиереДскп Намнстникт.
Вт. НЦипт,.
Ваше Всеблагоговћинство,
Ст. голлма скргвбгв прочетахме писмотоВи
отт. 22. того, което сногци чакт, получихме,
ст> което ни иввестлвате за отстнпницит!, свл-
нденицн : Наце и Пане. Ние забгћлежахме анде
когато бћха тукк, че тћпото расканние нее
искрено. Ст. гражданина Ви Г - н ђ Пане Го-
лупчева, знае за всичко ст> тин свлгценици
тукт> и Ви е расказалтв безскмнение своитћ
и наши впечатлснин. Като нћмахме писмо отт>
Васт. за тћхт>, усмт>нихме се опде повече и се
обезпоконвахме, затова испратихме парочно
и Г-на П. Коцова. Жално ние че не ни увтдо-
михте на врнме телеграФически за случката,
та за земеме мћрки по ст> врћме, бихме Ви
испратили увћштателното кт>мт> христианитћ
писмо, както говорихме когато бћхте тукт>,
но сега отнваме по визити, по случаи на
Баирама, та непде можеме да успеемт>, нт>
пде Ви кажемт, да облвите отк наша страна,
никои да нема сношение ст> тћхт., и никои да
си не слуша споредн както Ви казахме и устно
когато бћхте при наст>. Направете енергично
прћдставление на властвта за смутителитћ,
какго може Ви се каза устно. Работете
бкрзо, разумно и законно; не чакаите да Ви
пристигватк, да Ви малилтт,. лвжатк, посра-
мотиватк и поборнватгБ два попова пикни и
двама мирнни безсчестни: това не препоруча-
ва оппдината Ви. Удивително, тин пилни
развратницп телегрпФиратт. на Грт>цкин Ми-
трополитк , и тох! имк отговарл, че се
застлпилк за тћхт>, а Вие не ми извћста-
вате, като че всички сте усатоннсани, за-
колдовани.
Като призоваваме надк Васк Божието
благословенин, останме, Вашк Молитству-
вателв
т Скопскин Митрополитт,
Максимт,
III.
551.
2 аирплпп 1894 год.
Своцпе
До Негово Всеблагоговнпство Протои-
ерен Захарии АрхиереискиЛ НамлстникЂ.
Вт, ГЦипђ
Завчера Ви телеграФирахме да ни лвите
колко сгв останали отђ потписавшит’!. Арзо-
халЂтт, че признаваткГрЂцката Патриаршин;
но до сега ош;е не сме получили отгово-
рнтв Ви. Трвбваше ст> врЂш,анието Ви ст> попт>
Наце и хаджинта да направите тако гцото
и другитГ заблудени да се обрнатт, на пра-
винпЂТЂида потпишатк отричанието си отт>
Патриаршинта, припознаванието в б вГдом-
ството на Екзархилта и веднага телеграФИ-
чески да ми сБобштитГ. НДипската опгцина
трГбваше да разбере важностшта на това
непдо, и да употрГби всички старанил, наД-
брзо и наД-енергически, инаслага оргкжието
докатк не свали противникЂто си. Има
моменти вт> които изгубеното не се вртица
ст години. ХладнокрЂвието и небрежението
сл освдителни вт> такива случаи, каквБто е
случал ст> срт>бската пропаганда вт> градтвтт.
Ви. Вие не требва да призирате противни-
ка си, не требва да казвате: какво тце
ни направи един попт. Карта, или един крт>к-
малин — се това е зло, болка на тгћлото,
макарт> слаба. Дћиствувавтћ прочее по
бртзо, приберете всички вт> кошарата, не
оставанте ни една овца отт в тн к а: Чу-
каите желтзото докттт е горћпдо. Попт
Нане и Крткмалинта ош;е не се прв1даватт,
отце се влечатт подирт стрбскитћ агетатори
и стрбскитћ динари. Земени су млрки за
привличанието имт, или поне за обћзврћж-
дението имт.
Като призоваваме над, Васт Божпето
благословление, останме,
Вашт молитствувателв
СкопскиЛ Митрополитв
Максимт.

29 јуна 1894 године, на Петровдан, из-

вршени су испити на најсвечанији начин у
српским школама у Скопљу. Испиту су при-
суствовали: Митрополит Методије, Архиман-
дрит Дионисије, сви страни консули, сви
виши чиновници грађанског и војног реда,
пуно свештеника и грађана обојега пола.
При дочеку и испраћају гостију свнрала је
војна музика.
Ревизију по свима српским школама у
Скопљанској Епархијп извршили су настав-
ницп Призренске Богословско — учитељске
Школе и спремнијн учитељи основних школа:
Петар Костић, наставник Призренске Бого-
словско - учитељске Школе — у Куманову,
Кратову и Кочану; Спмо Поповић, наставник
исте школе — у Скопљу, Тетову и Гости-
вару; .Јевта Џуковпћ, учитељ Кумановски,
за школе у Кумановском срезу, и Дамњан
Прљннчевић, учитељ Кумановски, за школе
у Прошевском Срезу. ГГо сеоским школама
у Кратовском, Кочанском, Малешком, Скоп-
љанском, Тетовском и Гостиварском Срезу,
извршили су ревизпју такође спремнијп учи-
тељи градских основнпх школа.
Андон Стојановић, Михаило Ристић п
Никола Јовановић, сви из Крпворечне Па-
ланке, још у почетку 1894 године дошли су
у Скопље, и изјавнли где треба — да су онп
и још 16 кућа Паланчана напустилн Егзар-
хију н вратилн се својој српској народностп.
За овим, ускоро је образована у Криворечној
Паланци Српска црквено школска општпна,
и отворена српска школа у кући доброг ро-
дољуба српског —- Кола Липића, а 15 јула
исте године за свештеника је рукоположен
Андон Стојановић, из истог места.
 За овим је дошао из Криворечне Па-
ланке Пане Пацевић с молбом да га Па-
тријаршијски Митрополит рукоположи за све-
штеника на 50 кућа и истом месту и три
села: Баштево, Пламеницу и Дубочицу, која
су оставила Егзархију и вратила се Патри-
јаршији. Али чим се вратио у Паланку, да
узме и донесе изјаве од Паланчана и поме-
нута три села, турске су му власти наре-
диле да се не сме удаљавати из вароши, а
у исто време почеле су му стварати и неке
кривице.
Кад се видело да се у Криворечној Па-
ланци и по околним селима народ почео бу-
нити против наметнутог му бугаризма, Па-
тријаршијски Митрополит поставио је у њој за
свога намесника вредног и доброг родољуба,
Проту Ђорђа Алексића из Кратова, чијим су
постављењем Паланчанп окрепљени, те су
онии околнаселапочели напуштатиЕгзархију,
и од ње се отресати као од највећег зла.
Прота Ђорђе Алексић има лепих својих за-
слуга и у Кратову.1)
1 августа 1894 године дошао је у Скопље
Пол Васиљ Хаџи Димитријевић-Гуцевић, син
Хаџи Димитрија Гуцевића из Злетова, и дао
изјаву како се са својом парохијом, која се

Р Прота Ђорђе Алекспћ нпјс био срећан да дожини ос-

лобођеље за које јс толлко радио, јер је 23 априла 1911 го-
дине умро у своме родиом месту, Кратову..
9
састоји из села: Бучишта, Неокосе и Рај-
чине, вратио Патријаршијској странци. Пз-
јаву су му потврдили и кметови сеоским
печатима, а појединцп — печатима и пот-
писима.
У исто време дошао је из Велеса Сазда
Тројчић, трговац, који је у споразуму са
својим друговима нзнео своје мишљење и
потребу да се у Велесу установи одбор,
који би имао да радп противу бугарске про-
паганде, а у који би одбор ушли: Плпја
Хаџи Мијовнћ, Тодор Џајкић, Тодор Чип-
кушевић, Риста Мечаловнћ, Тодор Анчевић
и Петар Ристић, сви из Велеса.
Мнтрополит Велешко-Дебарскп—Антим,
примно је за свога секретара Јована Ђ. По-
повића, учнтеља Кратовског, те је п ова
Мптрополија почела кореспонднрати у својој
епархијн на Српском језику, а дотле је пре-
писка вођена на Грчком.
Почетком августа отворене су празничне
школе за неке недовољно спремне учптеље
ссоске, које ће поучаватп школованијп
учнтељи.
10 августа 1894 годпне, Манастнр Матка,
блнзу Скопља, враћен је од Егзархнје п пре-
дат Србима, где је на Вел. Госпојпну, исте го-
дине, у њему одслужио литургију Патријар-
шнјскн свештеннк, Србпн, Поп Перко. А кад
је за ово сазнао егзархијскп владика, пот-
платио је Исмаила Мола Сантовог и кмета
 Есата, те су ови претњом тражили од се-
л>ана села Матке да потпишу изјаву како и
на даље остају уз Егзархију.
1 септембра исте године добивене су
званичне дозволе за школе у Кучкову и
Кучевисту.
23 истог мес. Митрополит Методије руко-
лоложно је за 'ђакона, а сутра дан за све-
штеника — Павла Поповића, учитеља Зу-
бовачког, на парохију у истом селу.
Рполико је егзархијски владика имао
уплива на турске власти, доказ је и овај,
што је на захтев његов тетовски кајмакам
оптужио свога секретара, ТевФИк еФендију,
као српског прнјатеља, те га је Валија от-
пустио из службе. Кумановски, пак, кајма-
кам није могао да трпи Малић Бега, жан-
дармериског јузбашу, што се овај дружио
са српским учитељима, те га је, по тужби
Р^ајмакамовој, Валија уклонио из Куманова.
Извештен сам био како је егзархијски
учитељ у Криворечној Паланци, Ахило Мин-
цовић, ишао од села до села, и јавно при-
поведао народу како ће Бугарска бити ве-
лика и т. д. а Кајмакам Паланачки није пре-
дузимао ништа противу Ахила; а на захтев
егзархијског владике не дозвољава улаз у
цркву онима који напусте Егзархију, као
што је био случај 1 априла исте године, када
је послао свога заптију, Фејзулу, да из цркве
истера Александру, жену уваженог Србина
9*
— Кола Липпћа, која је била дошла у цркву
да се помоли Богу. Кад је Фејзула наредно
Александри да изађе из цркве, она се ус-
противила и казала да је дошла у своју цркву,
коју је народ с.аградио а не бугарски вла-
дика; црквењак Стојан, који је био ту, окура-
жен присуством кајмакамовог заптије, ухва-
тио је Александру за мишке, и насилно из-
гурао из цркве.
Пољак (чувар по.ва) у селу Железно-
речану, у Гостиварској Кази, који је и од-
метник од власти, чувенп Плијас из ЋаФе,
којн је п многе српске мајке у црно завио,
претио је бељанима у Железноречану да
ће убитн сваког оног који небн хтео при-
мити егзархијског владнку кад у село дође.
То исто чинио је и СеФер, из Зајаца, у Ки-
чевској Кази. Они су, обадвојица, као пла-
ћеннцн егзархијског владике, пратили овога
по тетовским и гостиварскнм селима у другој
половини јула 1894 године. А кад су дошли
у гостиварску околину, егзархијскп владика
Максим дознао је да у селу Железноречану
постоји скороподигнута а још неосвећена
црква, те је 23 јула исте године, — у пратњи
поменута два зликовца, Илијаса н СеФера,
којима се придружио и чувени арамија —■
ТаФа Мислим, из села Србпно, — јурнуо ноћу
изненада у село Железноречане. и помоћу
своје пратње насилно отворио цркву, п силом
дотерао неколико сељака, те је на тај начин,
иод заштитом своје зликовачке пратње —
не осветио, него — оскрнавио цркву, и ако
га нико није звао, јер ово село није било
под Егзархијом већ под Патријаршијом. А да
би заплашио народ да се неби бунио против
ове дрскости Максимове, цела је његова
пратња, при улазу у село, пуцала из пу-
шака, због чега су се деца и жене попла-
шиле, мислећи да су на село ударили Арна-
ути да их побију и покољу.
Железноречански свештеник, чим је
чуо да је Максим дошао у село, побегао је,
и отишао прво Кајмакаму Тетовском а затим
и Валији у Скопље, и протестовао што је
егзархијски владика непозват дошао у ње-
гово село. Једини пришипетља егзархијског
владике био је, из овога села, неки Билбил
Петровић.
Андон Костандиновић, звани »Струми-
чанинС(, из Радовишта, долазио је у Скопље
са изјавом да ће 50 —60 кућа у Радовишту
напустити Егзархију и вратити се у крило
своје српске народности и тражити отва-
рање српске школе. Он је, рекао је, уверен
да ће се вратити и поп Риста Темељковић,
из Радовишта, који је противан егзархијском
владици; а сељани села Ињева и Дедина,
као и многих других села, чекају само да
се ствар у Радовишту покрене, како би их
имао ко у Радовишту заступати и бранити,
 Игуман Манастира Лешка (храм Св. Ата-
насија), задужбине Цара Лазара, Хаџи Је-
зекиљ1), под 28 октобром исте године,
писао ми је преко Јована Парлића, трговца
из Тетова, како он — Игуман — ради да
село Лешак и још неколико села у тој око-
лини, а п он сам, напусте Егзархију и на-
метнути им бугаризам. За овим су одмах
лешчани и напустилп егзархију; и под 3
декембром исте године поднели су молбу
Патријаршпјском Митрополиту, да их Велика
Црква прими под своје закри.ве, као праве
Србе. Исту је молбу спровео Прота Сима
Протић, из Тетова, својим писмом од 8 декемб.
Српска Гимназија у Скопљу, за коју је
добнвена дозвола још с пролећа 1894 .го-
дине, отворена је и отпочела рад 1ђ но-
вембра исте године.
Под 28 новембром исте годпне, Прота
Сима Протић, из Тетова, писао је да су се
и сељани села Глога, које пма цркву Св.
Атанаса, отресли Егзархије, а писмом од 19
декембра исте године то је исто јавио п за
село Варвару.
Из Гостивара, под 17 новембром исте
године, јавнли су да су села: Волковија,
Стенче и Вруток напустилп Егзархпју и вра-
тили се Великој Цркви, проклињући бугар-
‘) Само зато што је као Србиц радио у корлст српске
ствари, Хаџи Језикеља су бугарске комите убиде 17 јуна
1897 године.
ску пропаганду, која их је хтела да отуђи
од своје српске народности.
И поред разноврсних сметњи, које су
чиниле бугарска пропаганда и потплаћени
турскп чиновници и зликовци, а и поред не-
рада Велешко-дебарског Митрополита, Ан-
тима, српска ствар у Велесу и околиии, сва-
ким даном је ишла на боље, као што ће се
то при крају ове књиге моћи видети.
Егзархија, видећи ово стање у Велесу
н околини, одмах је упутила велешком ег-
зархијском владици за инспектора егзар-
хијских школа, Петра Поп Арсића, који је
родом из Богумила, да помоћу овога стану
на пут отварању српских школа. Но овај
побугарени Србин из Богумила није могао
да одврати ни једну кућу, ни из свога род-
ног места, те је морао ускоро напустити
Велес.
Бугарски варваризам.
Бугарска,, видећи да се ни егзархијом,
ни накдоношћу турске владе — многим ус-
тупцима и повластицама Бугарској Егзар-
хији — ни подмићивањем Турака, ни денун-
цирањем српских учитеља и српских првака,
неможе нигде у Старој Србији — Маћедо-
нији да одрнш извештачени бугаризам, ири-
стуиила је иуш ци, кам и2!, (познатој и чу-

2) Кама је иож с обе страие оштар.

веној по извршеним бугарским зверским по-
кољима н ужасима), бомби и огњу, и нреко
својих ил&ћених разбојника — „колшта® —
за кратко време иобила много стотина Срба
— учнтеља, попова, калуђера, ђачкнх роди-
теља и школских старалаца! Сиалила је много
кућа и читава села, уироиастила је имовину
хиљаде и хиљаде домаћина Срба! Унигита-
вал а је сриске историске сиоменике, заиисе
и живоиисе ио сриским манастирима и г^р-
квама '
Варварскнм и разбојничким средствима,
— пушком, камом, бомбом и огњем, — по-
бугаривала је остављене саме себн н не-
заштпћене Србе у Турској Царевннп, и ппак
их нпје могла побугарити, — народ је остао
при свом Старо-Српском Језнку, при својим
обичајима и слави, при својим песмама и
предањима, прн својој свести да су Срби,
а не Бугари. —
6 августа 1894 годнне, у друштву са
руским консулом у Скопљу, Јисевнћем н
српским вице-консулом, М. Веселнновпћем,
одосмо у Марков Манастир Св. Дпмитрпја,
који је на 21/, сата јужно од Скопља, на Мар-
ковој Рецп. Манастпр је тек од неколико
година био под управом егзархијског вла-
дике, и у њему је седео један калуђер Скоп-
љанац.
Кад смо стигли у Манастир, прегледали
смо конак и оно што се може видетн око
Манастира, затим смо ушли у цркву, и паж-
љиво разгледали стари живопис, који је скоро
ишчезао а натписи и написи намерно избри-
сани. Упрепастили смо се кад видесмо да су
напис над вратима и глава Краља Вукашина
премазани кречом тек пре 20 дана. Љсевић
рече пред калуђером да је то грех и нешто
више од варваризма. Калуђер се језуитски
изговарао како он о томе ништа незна.
Слика Марка Краљевића се не види, јер је
вешто заклоњена иконама темпла. Ну поред
свега овога варварства бугарске пропагаиде,
опет смо видели 6 верига, које висе из ку-
бета над амвоном у кругу на коме су ви-
сили полијелеји. На четири сачуване вериге
добро су очувани котури у којима је изли-
вено од бакра : »Во Христа Бога благовјерни
Краљ Влкашин«. Испод ових котура са на-
писима, изливен је двоглави орао са раши-
реним крилима. Било је и старих пергамен-
тских књига, али су их, по наредби бугар-
ског владике, сакрили и утаманили.
Такво је јадно стање ове задужбине
Краља Вукашина, коју је народ поклоиио
сину Вукашинову, Марку Краљевићу, те је
нико друкчије и не зове ио »Марков Ма-
настир«.
Чим смо се вратили из Маиастира, ег-
зархијски владика послао је мајсторе да пре-
мажу све старе иконе, токорсе да поправ-
љају старе пукотине, а у самој ствари да
униште трагове српских споменика, па да
у новом сликању увуку своје свеце и на-
писе, као што су то учинили у Нерешком
Манастиру близу Скопља.
8 августа ишао сам Валпји Хаф'з-пашп,
и испрпчао му о овом варварству бугарске
пропаганде, рекавшн да су Турци толнко
векова чували н поштовалп старе споменпке,
а сада бугарска пропаганда хоће да нх уни-
штп; н уједно молно сам га да томе злу
стане на пут, додавшп, да ћу о свима тим
варварствима јавпти својој влади. Валија се
чудно таквпм Богомрским поступцима бу-
гарске пропоганде, и рекао мн је да ће на-
редити да се ствар нзвиди.
Молио сам и руског консула у Скоп.ву,
који се и сам лично уверно о овпм варвар-
ствима бугарске пропаганде, да пише у Ца-
риград посланику руском, и он је обећао
да ће то учинити.
Срби неће и не могу никад заборавити
уништење сриских сиоменика, јер се то неда
заборавити.
Петроградски Археолошкн Завод имао
је при крају 1900 годпне седницу, у којој
је, између осталога поднео извештај П. Д.
Драганов о томе: како Бугари унпштавају у
Маћедонијн писмене споменике који су на-
писани Грчким и Словенским Језиком. Овај
словенски језпк у Маћедонпји Српски је, п
због тога Бугарп и уништавају те споменике,
мислећи да ће тиме збрисати маћедонско
српство. Да Бугари заиста уништавају спо-
менике, потврдио је и извештај Руског Ар-
хеолошког Завода у Цариграду, о коме су,
у јесен 1900 год. проговориле наше новине.
У јулу месецу 1894 год. у друштву са
г. Слободаном Јовановићем, посетио сам Ве-
лес, а том приликом и Манастир Св. Дими-
трија, који се налази до саме вароши Велеса.
Пре но што ће се ући у цркву, пред
вратима црквеним, лево, постојао је исто-
ријски споменик из прошлости српске, —
једна плоча, која је положена на каменом
подзиданом месту до дувара црквеног, у ви-
сини од пола метра, те је изгледало као
да покрива какав гроб. Но како је та плоча
служила и за седење пред црквом, то су
се многа слова с ње излнзала и постала
недовољно читка, али у главноме садржина
није пропала. Препис са нлоче овај ј е :
(Види препис плоче на стр. 140).
Како сам дознао, и овај је споменик
уништен или негде затрпан у земљу варва-
ризмом бугарске пропаганде.
Све до 1885 год., по свима манастирима
постојали су многи старизаписи и многе старе
књиге на пергаменту, али су егзархијске вла-
дике и над тим записима и старим књигама
посведочили бугарско дивљаштво, јер су наре-
ђивали да се записи уништавају, а старе свете
књиге спаљују. Но како је било још честитих
калуђера и црквених тутора, који су — као
Срби и као побожни људи не хотећи то
чинити, — плоче са старим записима и старе
Р

Б№
ш у Ш '

■Оо
А \ м -

РоЖк-тС,
ЈпРзЈ,
6 ^ С Г ЈЈ
књиге, кришом од егзархиЈских владика, за-
копавали по црквама или ван ових, по по-
друмима и другим местима, — то би се
истраживањем, извесно, много шта пронашло.
Има још много живих људи који памте
те записе и етаре књиге, и памте да је све
то нестало чим су манастири дошли под
управу Егзархије.
Бугарима није ништа свето. Они се спу-
стише толико ниско да се у Бугарској у
велико поговараше и о прелазу у католи-
чанство.
Руски генерални консул у Солуну, сада
покојни, Иван Јастребов, са киме сам се
упознао још 1871 године у Призрену, под
29 мартом 1898 године,поред осталога писао
ми је и ово : »Поздравитв ми владику (Ми-
троаолита Методија) и кажите му да чува
стадо своје од вуков а. Није далеко време када
ћемо видети још вигие иодлости у Бугарском
Народу, који морално иада ниже и ниже.
»Једном Бугари беху иротив грчког клира
сад су већ незадовољни својим клиром. Услед
овога се ускоро развио индиферентизам и
к религији. Њему сад је све равно бити иро-
тестантом или католиком. Гледајте сад Бу-
гарску, шта се тамо догађа.? Оно што сам
не много ире наговестио.а
Грчки лист у Цариграду »Константино-
полос,« у своме броју 273 од 3 декембра
1893 године донео је ово:
 „Богомрско дело
Пз Струмице пишу нам 29 новембра
следеће:
Јуче на дан помесног празника на гробу
светих 15 мученика, држао је помен наш
Архијереј Јоаким у присуству многобројног
православног народа. На један пут изненада
упаде као бесомучан бугарашки Пои Герасим
са рул>ом бунтовника и поче се дерати и
викати па и најпогрднијим изразима псовати
свету службу и тући штаповима и каме-
њем сакупљени народ и Архијереја итд. “

И ако је Султан Хамид учинио многе

уступке, а остале турске власти п све
могуће олакшице бугарској пропаганди у
њеннм неправедннм и дрскпм захтевима,
ипак је бугарска штампа, само из срдите
немоћи, што се народ нагло отреса буга-
ризма, осула сву паљбу на Турке. За по-
тврду тога ево једног чланка, који је бу-
гарска »Свобода«, од 7 декембра 1894 го-
дине бр. 1546, донела:

„Турското правителство и бглгарит!) вт>

Македонич.
Всћки здравомислл1цт> човћкт>, коћто
малко-много е изучилт> положението,вт>което
се поставени Турцин и Бт>лгарин слћдт> по-
слћднлта Русско-Турска воина, напт>лно се е
убћдилв, че СЂгцествуванието на едната отт>
тЕхђ безт> другата е повече отт, проблема-
тично. Заличванието на Бтлгарин отт кар-
тата на Балканскин полуостровт значи и
унигцожението натурската властв вт Европа,
а може би и вт Азин и наопаки, послћд-
ствинта отт стсипванието на Турцин при
днешнитћ обстонтелства едва ли ше бл&де
полћзно за бтлгаритћ. Ето загцо лицата, на
които сж повћрени сљ.дбинитћ на тин двћ
двржави, като забравлтв миналото, трћбва
да се вт.удушевливаттЕ, отт> едни и сжгцитћ
идеи за постиганието на едно истинско и
искрено сближение, толкозђ необходимо за
тћхнитћ взаимни интереси и за тћхното само-
ст>хранение отгв окржжагопцитћ ги едни и
сжнди неприлтели. Разбира ли се обаче това
отв тамв, отте>гдћто трћбва? За голћмо сгжа-
ление, трћбва да признаемт., че колкото тан
истина иочва да се разбира вђ Софил, тол-
кова вв ДариградЂ работлттн противв нел.
Вт> Бвлгарин забравиха всичко минало
и напослћдвкЂ се дадоха такива нвни до-
казателства на добри разположенил кђмв
Турциа, които немогжтЂ да се разбератЂ
само отђ тин, които работлтЂ проти†соб-
ственитћ си интереси. Тил доказателства
напослћдЂКЂ сж. достигали до ниско ла-
кеиничание само да се даде да се разбере,
че Кнлжеството желае да живће добрћ сђ
своитћ сђсЕди турцитћ. И всичко това е
 правено безг да очаква Бклгариа какви и
да било частни вигоди за себе си; един-
ственното и желание е бнло, вк залгћна
Турцин да остави бклгаритТ вт, Македонин
да се развиватт, свободно вт> цврковно-
училшцно отеошение и да се ползуватк ст>
сжгцитћ правдини, ст> каквито отдавна огце
всички други народности се ползуватв.
Турското правителство, обаче, както се
види, гледа сквсћмк друго-нче навкпроса. То
счита бклгаритћ като наи-опасенк елементк
вт, двржавата сн и е взело всички нац-строги
мћрки протав училшцата имт>, като мисли
по тол начинт> да ги убие морално. А наЛ-
вкзмутителното е тур, че то е взело за
помопдникк вв туи си адско намћрение грвц-
кото духовенотво и срвбската пропаганда.
Свћдћнилта, конто сме скбрали отт> досто-
вћрни источници отт> разни градове на Ма-
кедонгш, даватк да се разбере, че прав-
динитћ, които се даваха отт> Султана ст>
прадето му отт> тан годпна, сж. ушицожени,
п че турското правителство е вт> намћренпе
вт> нар-кксо врћме да затвори всички бт>л-
гарски училшца вт> тан злопдастна страна,
като сапдеврћменно дава нап-голћма свобода
на сврбскић агптатори, да отваратт, такива,
гдћто поискатв.
Ето бвлгарскитћ училпп1,а, които са^ за-
творени отв едпнт> мћсецв насамв:
 1) Вн Б итолбскил виГлаетг вт> селата:
Олигца, ЖелинЂЈ Бннбоки, Желегоше, и Жу-
паница; Костурска кааза, вђ селата: Ем-
боре, ДебелецЂ, и други 12 села в ђ Нћрин-
ската и Каилжрската каази, вт> Дебнрската
кааза има затворини 8 училшца, а споредЂ
наЦ послћднитћ изв4,естин нмало много сел-
ски училшца сега наскоро закрити е само
загцото сж бнлгарски.
2) Вт> Скопскин вилаетЂ слт затворени
сл,ћдук)ш;ит'ћ училихца: вђ г. РадовишЂ, вт>
с. Берово, дгћвическото училитце вте> Кума-
ново, новооткритото тал година училипде вт.
махалата Варошт. — мислимн вн г. Тетово,
вт> селата: Раотинци, Долне-Еловци, Зу-
бовци, Цћрово, Тетовска кааза, в гб с. Д о -
брево, Кратовско, вт> селата : Будинарци, Ро-
бово и Русиново, Малешевска кааза; а спо-
рћдк послћдни извћстил затворени били
всичкитћ бтвлгар^ки училитца вгб Тетовско.
Оттв Солунскнн вилаетн нћма 01це точни
свћдћнин, но се знае, че прћслћдванинта
проти†бнлгарскитћ училихца сж. започнати
вђ Тиквешко и Струмишко, гдћто имало
вече затворени училигца.
Вт> замћна на прћелћдванието на бгл-
гарскитћ училшца, на сврбитћ е разрћшено
да отворнтн и тћ сж отворили такива вт>
г. Битолн, вн Водентв, и г. Скоппе охце едно
ново, и онде 2 2 други училихца схн отворени
вгб Скопско. На бнлгаритћ отгб с. Башино
10
село, близо до Велесгв е взета цврквата и
е дадена на сврбомаиитЉ, които сл! сахмо
10 кжгци при едпо населенпе отђ 200 кжши.
Вкобнде до сега каквото е поисквано отт>
сркбскигћ консули е било на драго скрдце
испЂЛНнвано отк турскитћ властн.
Отк изложеното до тукт. се вижди, че
турското правителство по единт> наи-бру-
талент, начпнт иска да смаже бтлгаргцината
вт> Македоннл и че положеепето на бтл-
гарскитћ учители п учплшца е много по
лошо отт> туи, вт> което се намнраха прћди
ирадето. Положението на бтлгаргцината в ђ
Македонин е за оплакванпе. Прп грубин ре-
жимт>, копто царува вт таи страна, не сж,
втзможни никаквн легални протести н по-
стж.пки прћдт правителството. Очптћ на
Македонскил бтлгаринт ктмт кого другиго
може да бљцатт обврнатп вт тол случаи
за помотттв ако не ктмт свободнил му братт?
И нит'1 сме наптлно увћренп, че бтлглрската
интилигенцил, печата, а наП вече правител-
ството, което располага ст по други срћд-
ства ш;е повдигнатт високо гласа си про-
тивт посћгателството, което е насочено
противт наититћ братил вт тап злогцастна
неотдћлима частв отт обгцото отечество.
Нии сме наптлно увћрени, че замћстгшка
на Стоилова, които забравп интереситћ на
Бтлгарин за личнитћ сп облагн и награди,
гце забрави партизанскптћ омрази и ц е на-
 прави потрћбното, ако не за друго, то поне
да се запазнтт. извогованитћ отђ г. Стамбо-
лова правдини за стлгародцит!:, ни отвђдб
Рила. Нека се докаже, че каквито и да сж
мнћниита на правителственната партил за
вљтр-ћшнага па и за втшшната политика на
Кннжеството, тн не забравл никога обш;ит4,
интереси и че когато доиде работата за
обгцо добро, всички еднакво мислимтв, а не
както кабинета на Стоилова. Дано не бждемт
излтгани вт> надгћждитр си, които сж на-
дћжди на всички бклгари, македонци, ми-
зирци и тракиици.
У.«

И после свега овога, егзархијски вла-

дика у Скопљу, по примеру бугарске штампе,
жалио се Валији противу српске пропа-
ганде. А кад му је на то Валија затражио
да му именује и изнесе личности противу
којих се жали, владика на то није могао
ништа да каже, већ је оћутао и отишао.
При крају 1894 године, као подесан за
то место, упућен је за учитеља у Злетово,
Давид Димитријевић, учитељ, кога су на
Богојављење 1895 године, а по наредби ег-
зархијског владике, узнемиравали у цркви.
И само Давидовој уздржљивости има се
благодарити што Срби Злетовчани нису на-
пали узурпаторе, те се у цркви није дого-
дило крвопролиће.
10*
 Прп крају 1894 године, Анта Стоилко-
вић и Денко Тројановић-Мартинац, из Та-
бановца, заједно са поп Петром Николи-
ћем из Куманова, долазили су у Скоп.ве да
се самном виде и да ми кажу како у Та-
бановцу нема внше нн једне куће на ег-
зархијској страни.
У овој 1894 години Скопљанска Митро-
полија нашла је за потребно да учитељима
српским изда и на потпнс саопшти ово на-
ређење:
»И ако у нашем раду нема ничега про-
тнву Турске Царевине, бугарска пропаганда
је ипак успела да турске власти с непове-
рењем прате рад и кретање српскпх учи-
теља. Стога се наређује свима учитељима
и учптељицама да строго пазе да ничега
немају што би турску осетљнвост вређало,
како код њих, тако нн међу ђачкпм књи-
гама, јер је било случајева да је бугарска
пропаганда, по урођеној подлости. лукавству
и нечовечностн, подметала протнвне књнге,
не само по школама и становима српских
учитеља, већ је то чинила н са ђацпма,
подтурајући такве књпге у ђачке торбице,
у намери да српским школама п на тај
начин напакости.1
1 Хаџи Антону Јовановићу, трговду из Гази Ментеш
Махале у Скопљу, 1891 године подметну.га је бугарска дро-
паганда у дућан српсву пеемарицу — Ллру, па јавида Тур-
цима који су је и нашдп при претресу. Антон је због тогаиз-
држао тешке муке у затвору.
 8 јануара 1895 године, прота Сима Про-
тић из Тетова спровео је Патрнјаршијском
Митрополиту две молбе сељана села Рога-
чева, који једном изјављују како напуштају
Егзархију и враћају се Патријаршији, а
другом моле да им Митрополит освети но-
воподигнуту цркву, за чије су зидање до-
били царску дозволу преко Патријаршијског
Митрополита, покојног Пајсија, када није
било Бугарске Егзархије, и када још ни
помена не беше о каквом бугаризму у Скоп-
љанској Епархији.
Анастаса Миленковића, ваљаног Србина
из Раховог Дола, у Велешком . Срезу, Ми-
трополит Велешко-дебарски рукоположио је
за свештеника 20 јануара 1895 године, на
општу молбу сељана.)
У јануару 1895 године, почео је у Ца-
риграду излазити српски лист »Цариградски
Гласник«, коме су се од срца обрадовали
сви Срби у Турској Царевини, како они
под Патријаршијом, тако и они под Егзар-
хијом. Обрадовали су се томе листу зато
што је на њиховом језику.
Чим је „Цариградски Гласник« стигао
у Скопље и у целу Скопљанску Епархију,
одмах су телеграфским путем, преко Великог
Везира, отправл^ене Султану изјаве захвал-
х) Поп Апастас је доцније мучки уби.јен од бугарске
ироиаганде.
ности од стране народа. Телеграми су от-
прављани нз Скошна, Куманова, Криворечне
Паланке, Кочана, Пехчева, Берова, Тетова,
Гостивара и других места.
24 јануара 1895 године, дошао је у
Скопље Велешко-дебарски Митрополпт, Ан-
тим, и отсео је код Митрополита Методија.
Бпо сам код њега, и говорпо сам како бн
у његовој епархпји требало живље раднтп
у корист Велике Цркве; и нека има на уму
да наш народ није вољно пришао Егзархији,
већ само због нерада и неумешности Па-
тријаршијских владика; и најзад, да не за-
борави ни то како српски народ уме да
цени и награђује своје архипастире, који
чувају и бране своје стадо. Дао мп је реч
да ће се од сада живље раднти, и нада се
да ће се ускоро отворити све српске школе
у велешкој околини, јер пх народ тражи, а
нада се да неће дуго проћи, па да се и у
самом Велесу постнгне велики успех, јер
се народ српски буди и хоће да се отресе
Егзархије и наметнутог му бугаризма.
Бугарска пропаганда, — немогућн да
трпи вредног и честитог Србина, свеште-
ника у Башином Селу, Срећка Остојнћа из
Митровице, којп је постављен за свеште-
ника у Башином Селу 1894 године, и који
је допрннео својом умешношћу да се многа
српска села у велешкој околини отресу Бу-
гарске Егзархнје, — оптужпла га је тур-
 оким властима као бунтовника и противника
Турске Царевине, тега је Кајмакам Велешки,
27 јануара 1895 године, стражарно спровео
у Скопље, одакле је спрвоведен и интер-
ниран у своје место рођења, Косовску Ми-
тровицу.
Поводом тога, Патријаршијски Митро-
полит у Велесу, 28 истог, известио је о томе
Патријаршију овим телеграмом:
»Кајмакам Велешки, без икакве кри-
впце, својевољно је протерао православног
свештенпка Срећка Остојића. Православни
Хришћани киње се на разне начине од
стране шизматика и власти само зато, што
се враћају у Православље. Учините шта
треба да се Хришћанима даде слобода да
чине што им савест налаже.®
Коста Ј. Лозанић, предавач у Призрен-
ској Богословији, отишао у Битољ, као у своје
родно место, да од власти узме прописно
уверење, на основу кога би му управа Ко-
совског Вилајета, могла издати дозволу за
наставника у поменутој школи. И кад је у
јануару 1895 године Валији Битољском
предао молбу, Валија је на истој донео
овако решење: »Сри даскали олдугундап
идаре меџлиси мазбатаји тастик итмез“ што
у преводу, значи: „Зато што је сриски учи-
тељ, тражеио уверење меџлис му не може
иотврдити."
 1 Фебруара 1895 године, Богумилчани,
у Велешком Срезу, предали су Кајмакаму
Велешком молбу са 125 потписа за дозволу
отварања српске школе у Богумилу.
Услед тога што су се у Велешком срезу
појавиле многе молбе за отварање српских
школа, ставилп су се Велошком Митропо-
литу на расположење ови учитељи: Јован
Ђ. Поповић, Коста Ј. Минцпћ, Давид Дими-
тријевнћ, Петар Чавдаревић, Јован Мнхаи-
ловић и Станко Димитријевић; а за Башино
Село — Трајко Ковачевић, гњиланскнучитељ.
6 оебруара исте годнне, прота Данило
Трајковић, намесник патријаршијског Мн-
трополита у Кочану, телеграмом је изве-
стио Митрополита како су прошле недеље
десет кочанских свештеника одслужили Бо-
жију службу у кочанској црквп, и поменулп
пме Патрпјаршијског Митрополита Методија,
а не егзархијског владпке Синеспја. То је
значило да су се 6 свештеника вратпли
патријаршији и демонстратикно пзјавилп
како ннсу Бугари, него Срби. Свештеницп
су били ови: Еманоил поп Павловић, бивши
заступник егзархпјског владике, поп Антанас
Ђорђевић; поп Глпгорпје Поп Еманоиловић;
поп Тодор Поп Михаиловић; поп Гаврнло
ТрандаФиловић и поп Захарије ГЈоп Стева-
новић, — свн из Кочана. Остала четири
свештеника су била и раније под Патрп-
јаршнјом.
 Од поменутих свештеника, први има
поред 50 кућа у Кочану, још и села: Ку-
чино, Бурилчинои Припечено. Други поред 50
кућа у Кочану има још и села: Градче, Ре-
чане, Костин Дол, Ново Село, Небојане и
Главовицу. Трећи има парохију у Кочану.
Четврти, поред 50 кућа у Кочану, има још
села Безиково и Истибање. Пети, поред 30
кућа у Кочану још и село Сасу. Шести,
поред 40 кућа у Кочану, има још и села:
Јастремик и Полаћи.
Сви именовани свештеници, који су
напустили Егзархију, учинили су то по спо-
разуму са својим парохијанима. Али претња
турске власти и разне ујдурме егзархијског
владике учинише те се иривремено стаде
на пут овом свештеничком и народном по-
крету за напуштање Егзархије и отресање
од бугаризма.
Хаџи поп Глигорије заступник егзархиј-
ског владике у Кочану, који је умро у 1894 го-
дини, пре смрти своје на један дан испо-
ведио се својим пријатељима овим речима:
„Не жалим што ћу умрети, а ли жалим што
раније иенаиустих ироклету егзархију , те да
не умрем грегиан као бугараиха.
Јаковче Пауновић из Тетова, у очи смрти
своје напустио је егзархију бојећи се да не
умре грешан што је пришао егзархији.
Поп Ћира Стојановић из села Беле, Ко-
чанског Среза, вратио је на патријаршијску
страну села: Ораовац, Чуриљак п Црвену
Њнву.
У јуну месецу исте године, напустило
је Егзархпју и село Туденце у Тетовском
Срезу, о чему је прота Сима Протић поднео
извештај Патрпјаршијском Митрополиту; а
за овим дично је дошао мени Поп Деспот
Поп СераФпмовић из Беловишта, но којн
чинодејствује у селу Туденцу и Трпче Јан-
чевић из истог села, те су ми горње и
лично саопштилп.
Село Раштак са својнм свештенпком
Поп-Ђорђем, такође је напустнло Егзархију,
и вратило се Патријаршији.
1895 године извршен је испит у срп-
ским школама у Скопљу, на далеко свеча-
нији начин него 1894 годнне. Свечаном
испиту присуствовалп су: Валија ХаФ'з паша;
командант војске, ТевФпк паша; Патријар-
шијски Митрополит, са својим помоћннком
Архимандрнтом Дионисијем н осталим све-
штенством; свн впши чиновници државнп
и железнпчки; сви страни консули и мно-
гобројан народ из Скопља. За све време
те свечаности, војна музпка увесељавала је
присутне. Нп једна школа у Скопљу дотле
ннје имала овакву свечаност.
Највиђенпји Скопљанцн који су још
припадали Егзархијн, па и њпхови општи-
нари, у 1894 н 1895, о свима великим пра-
зницима редовно су посећивали српски кон-
сулат. Они су у тим посетама увек гово-
рили: ^Ама ми си од старине знамо шта
смо. Ми несмо Бугари, а несмо ни Грци.
Што беше КраљевиЛ Марко — то смо м и “.
Други ће рећи: »Знамо си што смо од ста-
рине, али ироклети фанариоти, сас њина
неиравда, наиравише те се викамо Бугариа.
Један од ових рече ми:
»Ја сам игиао у Бугарску , и баш далеко
онамо где су ирави Бугари. Они нису што
смо ми. Не зборе како ми, и ич не разбирам
што зборувају. Не иевају како ми, и много
су студени на срце, и ич те не иитају за
здраво и живо. И лик немају како м и , и не
видо личног човека. И имена на села несу
како наша. Ми си викамо : Љубаице, Побужје,
ДрЈачево, Летевци, Брезица итд. А они у Бу-
гарској викају си села: Карамурат, Коџали,
Хорозлар, Османли, Татарли, Саманли, Хам-
залар, Кавакли, Араили, итд. Код нас си
овамо имамо манастире и големе цркве, ира-
јене још у Сриско Царство, иа си и свако
село има ц р к в у ; а тамо ће да ирођеш ио
дваест села, иа нећеш да видиги ниједну цркву.
Немају ни свети (славу), као ми што имамо.
Они кољет курбан, како Турции.
Међу дошавшим првог дана Божића
1894 године, беше и неки Јован Механџија,
који је родом из Бродца, но који од више
година живи у Скопљу, и који онда имађаше
сина и ћерку у бугарској школи у Солуну.
На питање како му се уче деца у бугар-
ској школи, одговорио ми је: »Нз ћар, чок
зарара, што значи: »Мало вајде, а много
штете“. Кад сам га питао шта хоће тиме
да каже, одговорио је: »Кад ми деца одоше
од куће у бугарску школу, зборише нашки;
сада говоре Бугарски, а то је — док туђе
научише, своје заборавише®.
У бугарским школама се и није пола-
гало на опште знање. Од ђака се тражило
да науче Бугарски, и да кажу: »Аз сам
Блгарин1', н кад то кажу, они су само тиме
већ положили »одлично" испит из свих
предмета.
Казивалп су ми појединци како деца у
бугарским школама уче буквар по годину,,
две дана; док, међутим, у српским школама
деца науче за једну годину дана и да чи-
тају читанку и да пишу.
Кад је 1883 године први пут отворена
егзархијска школа у Тетову, егзархнјскп учи-
тел>, Глигорнје, немилпце је тукао ђаке што
не могу да заоамте бугарске речи. Петар
Парлић, нз Тетова, још се сећа Глигоријевих
шамара што није могао да запамти бугар-
ске речи.

15 јуна 1895 године Бугарска је при-

редила једну комедију, због које се грдно
осрамотила.
 Она је у Софији отштампала многобројне
плакате, у којима су изнесени лажни теле-
грами како је бајаги букнуо бугарски уста-
нак у Маћедонији, па су те плакате послате
свима редакцијама новпна на страни, а преко
Аустрије и у Солун, одакле и у друга места
јужне Старе Србије. У тим измишљенмм те-
леграмима изнели су и многа места која је
устанак обухватио. Те исте телеграме до-
неле су и све бугарске новине. Међутим,
устанка није било нигде; само су тога дана
биле пребачене из Бугарске на турску страну
неколике чете, које не само што нису могле
подићиIустанак ни у првом селу до бугар-
ске границе, него нису биле одмакле није-
дан сат од бугарске када их је потера од
турске пограничне војске тако сузбила, да
су четници побегли у највећем нереду на-
траг у Бугарску. А према бугарским нови-
нама и лажним телеграмима — устанак је
захватио био сву Маћедбнију, па и сву око-
лину 'Скопља, и Скопље је са свију страна
било опкољено устаницима, и т. д. Од свега
тога у истини је остало само бугарска брука
и срамрта.
Те исте чете, да би обмануле народ, го-
вориле су народу у пограничним селима
како је то народни устанак а ие бугарски и
како ће српска и бугарска војска упасти у
Турску чим се буде подигао устанак.
 Народ је у Старој Србији и Маћедонији
памрзао Бугарску и .због тпх и због доц-
нијих њених чета, које му ннсу помагале,
већ су га пљачкале и нарушавале му миран
живот. И све донде док се за заштиту на-
рода и његових првака не појавише и српске
чете, бугарске су биле само разбојннчке н
пљачкашке. Бугарске чете разрезивале су
порез на свако село и богатпје људе, а
новац су односи.ш у Бугарску. Једном речп,
народ је пропиштао и мајчнно млеко од бу-
гарских четника, те је прво тражио осло-
бођење од Бугара, па онда од Турака, јер
му Бугари беху много тежи и много не-
сноснији.
Око половине јула 1895 године, збачен
је Кајмакам Штнпскп, јер се нз ухваћене
преппске обелоданило да га је егзархијскн
владика Синесије подмнтио са 150 лира да
радп противу српске странке, и недозволп
отварање српскпх школа у Штипу. Долас.ком
новог Кајмакама побољшане су околности
за српску народну ствар у Штппу.
Успело се да турска цензура пропушта
за Турску »Трговпнскп Гласник«, »Дневни
Дист,“ »Пољопрпвредни Календар,« п многе
књиге за основне школе, гпмназнје и трго-
вачке науке.
И поред свих овнх разноврсннх незгода
које су стваране протпву српских школа, —
као денунцнрање, гоњење, затварање, осу-
ђивање, злостављање и убијање српских учи-
теља, српских свештеника, ђачких родитеља
и народних првака, — ипак је 28 јула 1895
године било само у Скопљанској Епархији:
56 основних мушких и 10 женских школа,
једпа Гимназија у Скопљу, са 76 учитеља,
14 учитељица, 2350 ученикаи 390 ученица:
Ево тадашњих школа и учитеља :
Варош Скопље:
Гимназија, са наставницима Симом По-
повићем, из Босне, и Данилом Катанићем,
из Гњилана.
У двема основним школама мушким и
једној женској били су учитељи: Сава По-
повић из Призрена, Митар Пантић, Коча
Минић, из Скопља, Пазар Станимировић, из
Неродимља, Јелисавета Поповићева, из Ох-
рида и Магдалена Михаиловићева, из Тетова.
Скопљанека околина:
У Бањану, Бојко Цветковић, из Бањана.
У Бродцу, Петар Стојковић, из Мир-
ковца, и Димитрије Јовановић, из Бродца.
У Кучевисту, СераФим Маринковић, из
Сиричана у Тетовском Срезу.
У Кучкову, Нешо Поповић, из Чучера.
У Мирковцу, Трајко Ковачевић, из
Мирковца.
У Побужју, Марко Урошевић, из Бањана.
У Чучару, Нешо Ђорђезић, из Чучара.
 У Новом Селу, Танасије Поповић, из
Куманова.
У Булачану, Петар Ацевић, из Глува.
У Глуву, Стојко Ацовпћ, из Глува.
У Прешевеком ер езу :
У Бујановцу, Мпхаило Ђорђевић, из
Прпштине, за мушку, а његова жена Ма-
рија за женску основну школу, и Стојилко
Величковнћ, пз Дрежнице.
У Биљачи, Јања Љубић, из Биљаче.
У Козјем Долу, Аћим Јелпћ, из Сарајева.
У Св. Петци, Нван Цакић, из Куманова,
и његов помоћник, Станоје Младеновић, из
Дрежнице.
У Барбарцу, Сима Димитријевић, из
Тетова.
У Клиновцу: у мушкој, Коста Ј. Минцић,
у женској, Даница Ј. Минцићка и Пепосава
Минцићева.
У 1Паинцу, Анђелко Поповић.
У Герману, Антоније Милосављевић из
Митровице.
У Стајевцу, Лазар Цветић, из Плеваља,
У Куманову и околини:
У Куманову: Јевта Џуковић, пз Пле-
ваља, Миханло Даниловић, из Кочана, п
Стојан Стојчевић — Стејнћ — из Призрена;
у женској: Сооија Џуковпћка, из Београда
и Евица Даниловићка, из Срема.
 У Кокошињу: Тодор Чакширлијевић, из
Прилепа, и Дина Стојановић.
У Градишту: Дазар Рпзовић, из Ка-
вадарца.
У Старом Нагоричану: Крста Алексић,
из Премке, у Кичевском Срезу.
У Довезенцу: Спасоје Војинчанац, из
Клечовца.
У Табановцу: Амвросије Јаковљевић,
из Галичника.

Ј Кратову и Кратовекој окопини:

У Кратову: у муглкој, Давид Поиовић,
из Куманова и Јован Михаиловић, из Ве-
леса; у женској, Кристина Д. Поповићка,
из Књажевца и Јелена Дубурићка, из
Панчева.
У Шталковици : Љубомир Аћимовић, из
Тетова.
У Злетову: Давид Димитријевић , из
Гњилана.
У Криворечиој Паланци: Риста Мурго-
вић, из Куманова.

Ј Кочану и околини;
У Кочану: у мушкој, Дамњан Прљин-
чевић, са Косова и Јован Радонић, из Пле-
ваља; у женској, Султана Д. Прљинчевићка,
из Велеса.
У Бели: Јордан Поповић, из Кочана.
11
 У Нивичану: Лука Рајковић, из Ба-
њаРлуке.
У Тетову и околини;
У Тетову: у мушкој, Андра Гроздановић,
из Призрена, Андра Рнзовпћ, из Бито.на,
Тома Арсић из Тетова; у женској, Мплнца
Миленковпћева, из Крагујевца.
У Вратници: Јован Мплосављевић, из
Вратнице.
У Брезни: Тодосије Крстнћ, из Брезне.
У Маврову : Раде Симпћ и Манојло
Деснћ.
У Нпћфорову: Ставра Спнрић пз Нић-
Форова н Тодор Богдановпћ из истог села.
У Сиричану : Нпкола Спмоновић, из
Сиричана.
У Старом Селу: Танасије Петровић, из
Беловишта.
У Беловишту: Василије X. Перић , нз
Тетова.
У Одру: Никола Мнхаиловнћ.У
У Гоетивару и околини:
У Гостивару : Андра Кујунџпћ, из Ора-
овца оризренског, и Антоније Петровић.
У Зубовцу: у мушкој, Новпца Бабовнћ,
из Берана, у женекој, Живка Бабовнћка, пз
Београда.
У Галати: Сима Бабарогић, из Призрена.
У Леунову: Јокснм Караџић.
 У ДуФ у : Милован Кастратовић, из По-
лице у Беранској Нахнји.
У Пожарану : Теооило Караџић , из
Галичника.
У Малешком ерезу:1)
У Берову: у мушкој, Јован Кастрато-
внћ, из Берана, Спира Радивојевић, нз Приз-
рена, Радош Ђоковић, из Васојевића, Васи-
лије Поповић, из Берова и Василије Тренић,
пз истог села; у женској, Јелена Радивоје-
вићка, из Ваљева.
У Ратеву : Станко Костић, из Галичника.
У Велешком ерезу:
У Башином Селу: у мушкој, Ј о с и ф Бра-
дић; у женској, Марија Ј. Брадићка.
У Ораовцу: Петар Чавдаревић, из Ку-
манова.
У Руднику: Поп Илија Бурчевић из
Рудника.
Од 28. јула 1895 године, па све до осло-
бођења тих крајева, а то је за пуних 17
година, српске школе су достигле много већи
број од онога који сам навео. Али о тим до-
цније отвореним школама ја немам белешку,
као што у опште немам бележака ни о мно-
гим врло важним догађајима који су се де-
шавали после 1895 године, а који би у мно-
Р Срез Мадешви ирипада Струмичкој Енархијп.
11*
гоме и многоме допунили и иојачали слтшу
коју сам изнео.
Све побројане школе снабдевене су биле
званичном дозволом под назнвом: Право-
славна школа Сриског Народа, иоданика
славне Отоманске ЦаревинеН —
Сем овога, у ниже означеним местпма
Скопљанске Епархије, беху као сигурни на
помолу и овн успеси:
Скопље и околина:
Прнступљено беше отварању српске
основне школе и у махалн »Чајпр" у Скопљу,
за коју је школу Ида папуџија понудио своју
кућу, а на чијем је ртварању радно ЗаФнр
механџија, зет Петруша Илкића пз Скопља,
Отварање школе у махалп »Гази Мен-
теш,<( за коју су били покупљени п потписн
махалаца, што беше нзвршено п по при-
станку махалског кмета, Дпмнтрија.
На отварању школе у махалп „Топани®
радпли су: Јања Чивчија — Ачановски н
некп каФтанџија из Сконља.
Струмички Митрополит, Јоакнм, известио
беше Мнтрополпта Методија да ће у авгу-
сту исте године доћи у Скопље ради спора-
зума о остварнвању народнпх жел^а у Стру-
мичкој Епархнји, за отварање српских школа,
за које су већпостојале многе молбе у Стру-
мичкој Кази.
 Јања Жежовић, првак у селу Драчеву,
изјавио је да ће се његово село, које броји
140 кућа, вратити Патријаршијн, јер као
Срби не могу остати под Егзархијом. »Село
наше,сс рече Јања Жежовић, »има три све-
штеника: Попа Николу, Попа Ђорђа и Попа
Петра. Учитељ нам је Тодор Црвенојелеко-
вић из Штипа. II попови и учитељ виде да
нисмо Бугари, већ прави Срби.сс
Сељани села Петевца беху већ предали
изјаву да ће напустити Егзархију. У име се-
љана донели су и предали изјаву: Никола,
Анђел и Мана, из истог села.
Село Рамановце изјавило је да ће се
вратити Патријаршији. Изјаву су предалн
преко Стојка Младеновића, који живи у
Скопљу. За овим на неколико дана, по тој
истој ствари долазило је код Патријаршијског
Митрополита неколико људи из истог села.
Село Цидимирци такође је изјавило да
ће се радо вратити, само тражи да му Па-
трпјаршијскп Мптрополит постави попа, јер
им је дотадашњи свештеник, Поп Коста,
остарио, те не може да врши своју дужност.
Сељани села Дивље чекали су само из
Београда на повратак Андре Стојановића,
— родом из истог села, који је 1893 године
напустио бугарску гимназију и продужио
школовање у Београдској Богословији, —
па да га приме за учитеља. Али је Андра при
крају 1894 године, када се из Београда вра-
тно кући на боловање, после неколпко ме-
сеци умро у Скопљу. Покојнн Андра био је
одушевљен Србин.
Тодор Ђорђевић и Никола Блажевић, из
Кожља, долазили су, п изјавили да ће се
село Блаце, које је близу Кожља, вратити
Патријаршији. Блаце има 44 куће; а уз
Блаце вратиће се н село Бодар са 23, Кат-
ланово са 18 и Пбрахпмово са 30 кућа.
Сељапп села Доброг Дола са поп Ва-
сиљом, изјавили су да ће напуститн Ег-
зархију и вратити се Патријаршији, јер су
се уверпли да егзархијски владика није пра-
вославан кад он уништава старе записе у
Марковом Манастиру, и премазује свеце на
зидовима црнвеним, који су зограоисани још
за време Краљевића Марка. Овај манастир
је у атару истог села.
Сељани села Брезпце, које има 40 кућа
а имало је и наметнугу му егзархијску школу,
беху изјавнлн да ће своју децу дати у срп-
ску школу чим се ова отвори у Детевцу,
јер од Брезице до Детевца нема више од
3/4 часа.
Ђорђе Китановић из Љубанца, који је
свршио 7 разреда бугарске школе у Солуну,
нзјавно је да ће из чистог родољубља, да
бн послужио српским нацпоналним интере-
сима, напустити бугаризам, јер је уверен
да је по језику и ио обичајпма Србин, као
што су му и родитељи Срби.
 Тетово и околина:
На путу надуштањаЕгзархије беху села:
Роотинци, Огуновац и Јанчиште, са жељом
да се у Роотинцу отвори српска школа.
Исто је тако стајало и са Тејарцем и Ја-
лошником.
Трајко Угриновић, син Угрина Трпко-
вића у Скопљу, као егзархијски учитељ само
на неколико кућа у селу Маврову, поручио
је да не може више остати у егзархијској
служби. Он има и брата СоФронија, који је
такође учио бугарску школу. Њихов отац
Угрин, пре него што су му деца свршила
бугарске школе, био је добар Србин, и као
такав страдао је за српску ствар, јер је био
на заточењу у Солуну 1882 године.
Куманово и кумановеки ерез:
ПопКостадин—Коча—Поп Михаиловић,
из Куманова, долазио је код мене са Поп
Димом из Довезенаца, и изјавио да ће се,
са 140 кућа у Куманову и 80 кућа у два
села, вратити у крило Велике Цркве. У
овоме ће га потпомагати његов таст, Мла-
ден Петковић, терзија, и шурак Симон, као
први и уважени грађани кумановски.
СелЈани села Аљинца, преко свога кмета
Вељана, беху изјавили да ће напустити Ег-
зархију.
Исто тако је било и са селом Бојилов-
цем, у коме је свештеникПоп Спасоје. Овоме
селу следоваће сва средоречка села, којих
има на броју 20.
Већ је било јављено да ће и остатак
од 50 домова у селу Четирцу вратити се
Патријаршији.
Поп Димитрпје Поповић беше послао
пзвештај да ће се село Пезево, које нма 80
кућа, вратитн и тражпти српску школу.
У Мургашу беху сељани већ почелп да
раде да отерају егзархијског и приме срп-
ског учитеља.
Из села Нагорнчана беху дошлн неко-
лицина које су се.ванн упутили да изјаве
како они нису ни мислпли да се преласком
на страну Егзархије могу сматрати за Бу-
гаре. Изасланнци ми рекоше : »Ми знамо да
смо Срби и да ће нас Србпја ослободити,
зато ћемо напустити Егзархнју п вратитн
се Патријаршијп 11 На челу овог покрета
беше Стеван ПГа.ва, пз истог села.
Из села Рудара, које има 60 кућа, п
из села Стрезовца, које има 50 кућа, дола-
зило је неколнко људи п изјавило како они
не могу бнтп Бугари, и да ће се живо за-
узети да се отргну од Егзархије. Они ми
рекоше како већ по два ђака пз оба села
иду у српску гнколу у Довезенце, и како
обе љихове цркве ииају записе који тврде
да су обе цркве подигнуте за време Срп-
ског Царсгва.
 Петар Спасојевић и његов друг Аврам,
из села Матејпча, — где је паш стари Ма-
настир Матејич, који онда беше у егзархиј-
ским рукама а који је пун живописа и за-
писа српских, -— долазили су да ме моле
у име осталих сељана да их избавим из бу-
гарских руку, јор се, рекоше, боје Бога да
се називају Бугарима поред оне велике за-
дужбине српске. Потом се они вратише у
село да сви сељани нотпишу изјаву и пре-
даду је Патријаршијском Мигрополиту како
би их оримио у крило Православља. То
беше само на два дана пре мога одласка
из Скопља.
Дима Цветаквић. из Куманова, беше
у споразуму са сељанима Жеггвана да на-
цусте Егзархију. и да отворе срнску школу.
У томе циљу долазио је и сам дотадашњи
егзархијски учитељ у Жегњану, Атанасије
Краљевић, и изјавио ми је да ће, као Србин,
норадити да се у истоме селу егзархијека
школа замени српском, Јер је то једнодушна
жеља Жегњанчана. А поред тога, рекао ми
је да ће и села: Стеданце, Малотино, Бо-
јиловце и Перинце отргнути се од Егзархије.
Сељани села Никољана молили су да
им се одобри отварање српске школе у Ма-
настиру Забелском, јер је Никољане од ма-
настлра удаљено само по сата.
Кумановски прваци радили су и на
отварању српске школе у селу Драгоманцу,
у којој би се учили ђаци из Врачевца,
Пузаљке и Добрачева, која су села онда
још била под Егзархијом.
На два дана пре мога поласка из Скопља,
долазили су ми: Крста Војинчанац, Коле
Петровић и Младен Војинчанац, сви из села
Клечевца, да ми кажу како су донели и
предали Валнји молбу за дозволу отварања
сриске школе у Клечевцу.
Клечевце има стару порушену цркву
Св. Ђорђа.
У Клечевце би долазили ђаци п из села:
Зубовца, Новосе.вана, Шуп.вег Камена и
Јачинца.

Кратово и кратовеки ерез:

Бејах извештен да ће поп Анта Павло-
вић, нз Барбарева, које има 120 домова, са
својнм сељанима напуститн Егзархију, и
вратити се Патријаршији. А чим он и ње-
гова парохија буду то учииили, нсто то учп-
ниће и Поп Јеврем Миладиновић, из истог
села, а који има још и село Стројпманце
од 25 домова.
Беше ми јав.вено да ће то псто учинити
и Поп Димитрије Додевпћ нз Пендела, са
селима Пенделом и-Доманцем.
Поред једне цркве која је била у срп-
ским рукама, радило се на добијању реда
и у другој црквп у Кратову.
 Село Нежилово, од 40, и Филиповце, од
60 домова, беху спремни да даду изјаву за
повратак Патријаршији.
Села у близини Злетова: Зелени Град,
Семери, Јамишта, Ратковица, Новокозје, Кал-
ниште, Ратевци и Бучишта, припремаху се
да се отресу Егзархије и наметнутог им
бугаризма. Извештај овај донео је Андон
Трајковић из Злетова.
Пон Павле Димитријевић из Кратова
упутио је свога зета Димитрија Петровића
да ми јави како ће се вратити Патријар-
шији са целом својом парохијом, која се са-
стојала из села: Мушкова, Нежилова и
Горњег Кратова.
Беше ми јављено да ће села: Бунеш,
Припотанци и Глобица молити за српску
школу. Парох им је био Поп Зарије.
Био сам извештен да је Панајот Кусе-
вић, егзархијски учитељ у Кратову, почео
чинити олакшице да деца из егзархијске
прелазе у српску школу, јер га је савест
мучила што се одвојио од своје српске на-
родности.
Поп Михаило и син му Поп Димитрије,
из Страцина известили су мо да ће се се-
љани села Страцина вратити у крило Ве-
лике Цркве, и да ће отворити српску школу.
Кочане и кочанеки ерез:
Прота Данило Трајковић, из Кочана,
као намесник Патријаршијског Митрополита,
известио је Митрополита да ће се село Со-
коларци вратити Патрнјаршији са својим
свештеником, Попом Михаилом.
То исто јављено је и за села: Тркане
и Подлог.
Дионисије Мицовић, из Кочана, који је
аза код Кајмакама, а који има царски орден
и ужива поверење у народу, беше ми пору-
чио да ће своје дете извадити из бугарске
гнмназије п дати у српску, и да ће он на-
пустити Егзархију, заједно са Тодосијем Ми-
хаиловићем, трговцем, својим братом Тодо-
ром, Сандом Јевремовићем и Јорданом Ко-
цовићем, који је, као и остали, Кочанац.
Криворечна Паланка и ерез:
На прагу беше отварање и женске школе
у Крпворечној Паланци.
Валија Косовског Вплајета већ беше
пздао наредбу да се Србима у Криворечној
Паланци да ред и у цркви.
Сељанп села Конопнице беху усталн
против Егзархпје и учинили шта треба да
се врате Патријаршији.
Поп Ј осиф Поп Симоиовић и Димитрије
Давидовић, из Ранковца, долазили су к мени
и изјавили жељу Ранковчанада се ово село
са 130 домова врати Патрнјаршији. Чим ово
село то учини, одмах ће му следовати п
Оторшица, са 120, п Ветерница, са 20 кућа.
У том и :том циљу долазио је к мени и Цве-
тан Јаћимовић, из Ветернице. Поп Ј о с и ф Поп
Симоновић рече ми да ће се и Поп Ђорђе
из Одрана, а чијаје парохија у селу Псачу,
вратитп Патријаршији За овим ме је о томе
и сам Поиа Ђорђе известио.
Поп Арсо Величковић јавио ми је то
исто и за село Радибужје, које ика 120 кућа.
Сељани села Огуда беху се већ побу-
нили противу Егзархије и противу бугарске
школе и учитеља.
Егзархијскп Прота у Криворечној Па-
ланци, Пон Ђорђе, долазио је к мени и
изјавио да ће са својом парохијом, која
има 100 домова, и са још 2—3 друга све-
штеника папустити Егзархију и вратити се
Патријаршији; а то ће учинити само зато
што су Срби.
Штип и Штипеки ерез;
Коца шећерџија, звани »девеџија«, из
Штипа, известио ме је да ће и он своје-
вол>но радити за српску ствар у Штипу,
јер то желп сав народ, сем неколико пла-
ћеника бугарске пропагаиде и турске вла-
сти, које су плаћене да осујете покрет на-
родни за отресање од Егзархије.
Ђорђе Трајчевић, из Штипа, долазио
је к мени на пеколико дана пре мога од-
ласка из Скопља, и казао ми да ће се из
штииске околине ускоро вратити Патријар-
шији ова села: Неманиће, са 170, Ранчице,
 са 40, Мечкуовци, са 60, Богословац, са 60,
Песковац, са 120, и Карбинци, са 40 домова.
А кад све ово буде, моли да му се онда
син Димитрије, који је егзархијски учитељ,
нрими у коју београдску школу, како би се
поправио у језику, који је, учећи бугарску
школу, искварио.
Пане Чаушковпћ из Штипа, јавио ми
је да у Штипу има много кућа које једва
чекају да се слободно смеју назвати Срби-
ма и да своју децу дају у српску школу.
Стојан Ташановић, из Штппа, преко
учитеља српског у Штглковици, Антонија
Милосављевића, поручио ми је да ће у Штипу
и околшш радптн на српској ствари, нв свога
чнстог убеђења пошто је Србпн.
Днмитрије Поповић, бившп егзархнјски
учитељ у Штипу, долазио је, и рекао ми је
да ће, у споразуму са Попом Панајотом и
другпм првнм људима, радити да се Штнп-
љани, као Срби, оцепе од Егзархије и от-
воре српске школе.
Коста Баша, нз Св. Ннколе, казао је
Данилу Цветановићу, из Куманова, да је у
Св. Николи волико одушев.вење за повра-
так Патрнјаршији, и да ће се свих 200 до-
мова оцепити од Егзархије и тражити српеку
школу, само да тамо дође један патрнјар-
шијски свештенпк по народности Србин.
Георгије Икономовић, из Радовишта,
ондашњи егзархијски учитељ у Дединп, из-
вестио ме је да ће, као Србип, повратити
патријаршији многе куће и свештенике у
Радовишту и околини, -јер је осетио да се
народ, неком невиђеном силом, буни протпв
Егзархије, а највише зато што му се не-
дозвољавају српске школе.
У Штипу је, на корист српске народне
школе, радио и ђакон Ђ. Шумановић, из
ЈЛтипа, али незнам да ли је истрајао на
томе раду.
Велее и Велешки ерез:
Поред Сазде Пројчића, трговца, Илије
Хаџи Мијовића, Тодора Џајкића, Тодора Чип-
кушевића, Ристе Мечаловића, Тодора Анче-
вића, који су установили одбор за рад на
повратак велешана Патријаршији, пријавили
су се да раде на томе пољу још и Илија
Ђорић, Димнтрије Поп Мирчевић и Ђорђе
Чипкушевић, сви из Велеса. Илија Ђорић
био је код мене и на 7—8 дана пре мога
одласка из Скопља, са својим шураком Ђо-
шом Чолаковићем, трговцем из Велеса, који
живи у Скопљу. Обојица су ми изјавили да
ће, као Срби, радити да се њихови суграђани
велешани, који су залутали у Егзархију,
врате из ње.
Томе раду били су наклоњени и Дими-
трије Пешовић и Тодор Војинчанац, из Велеса.
Поред села: Башино Село, Сопот, Руд-
ник, Чугунци, Јонузбегово, Орахов Дол, Не-
жилова, Купнново, Габровник, Богумила и
Ново Село, која су напустила Егзархију и
отресла се бугаршша, и вратила се у крило
Велике Цркве; бпла су на путу да то исто
учине и ова села: Стари Град, Новачане,
Војннце, Чашка, Раковац и Јеловец.
За повратак села Војнице долазио је
к мени Филип Давчевић, из истог села, кога
је довео Јања Жежовић, из Драчева.
Никола Ђорговић, из села Сопа, дола-
зио је и рекао ми је, да ће ових дана ње-
гови сењани дати изјаву како нануштају
Егзархију.
Малешки ерез:
Поред оеталих села која су већ раније
напустпла Егзархију, беху се решила да се
врате Патријаршијп и села: Смоимирово,
Негрево, Митрошинци, Умлена, Царево Село,
Руснново, Пстовник, Тработевиште, Пеш-
чево, Паничарево и Будинарце.
Почело се радити да струмички патри-
јаршијски митрополит, Јоакнм, постави за
свога намесника у Берову Попа Ве.вка Ка-
царевића, из Берова.
Поред ностојећо српске школе у Бе-
рову и Ратеву, појавнла се беше жеља у
народу да се отворе српске школе и у Пеш-
че.ву, Владимпрову, Царевом Селу и Русинову.
 Гоетивар и околина;
Задобивање реда у цркви гостиварској
успешно се приводило крају.
На прагу одступања од шизме и по-
вратка у Православље беше и село Д. Је-
ловце, заједно са својим свештеником, Поп
Манасијем из истог села.
Обновљењем српских школа уГостивару,
Зубовцу, Деунову, ДуФу, Галати и у Пожа-
рану, егзархијска странка у Гостивару и
околини беше на издисају. —
Умојим белешкама, поред учитеља, при-
бележена су и нека лица која су, за време
мога бављетва у Скопљу, отворено и неу-
морно радила и потпомагала српску народну
ствар. Поред многих других износим само
по неколико лица из свих главних места.

У Скопљу:
Поп Јован Бурковнћ, Тома Јовановић и
браћа, ХаЈ^и Зафир Цветковић, Коста Си-
довић, Цветко Сидовић, Петар Декић, Ха1ди
Коста, Ставра Ђорђевић, Трајко Бурковић,
Атанасије Хаџи ЗаФировић, Стојко Младе-
новић, Коча Миновић, сви из Скопља.У

У екопљанекој околини:
Поп Стеван Крстић, из Кучевиста, Поп
Аца, из Чучера, Поп Риста Јовчевић, из
12
Булачана, Спасоје Трајковић, из Булачана,
Поп Мнхаило Поп СтеФановпћ, нз Кучевиста.

У Тетову:
Коча Богојевић, Прота Сима Протић,
Васа Богојевпћ, Александар Парлић, Јован
Ђорђевић, свештеник, Рпста Стојановић —
Нушић, Јован Парлић и др.
У тетовекој околини:
Спира Гавриловнћ, из Брезна, којијеса
опасношћу по свој жнвот радио и страдао.
Поп Мисаило из Беловишта, Поп Стојко
Сталевић, из Вратнице, Теооило Апостоло-
вић, кмет Старог Села, Трпче Јанчевић, из
Туденца, н Поп Деспот Поп СераФНМовић,
из Беловпшта, парох у Туденцу.У

У Куманову:
Прота Мпхаило X. Стојилковпћ, Димп-
трије Николић, ТЈорђе Денковнћ (син, муче-
ннка за народиу ствар — Денка Крстпћа),
Василије Мптковић —Рикач, трговац, Таса
Цивковпћ, Трајко Мурговнћ, Јова Ристнћ,
бојаџија, Наско Николић, Дина Цветковић,
Таса Цакић, Дича Цакић, механџпја, Аран-
ђел Јовановић, обућар, Стојко Тасић, обу-
ћар, Кузе Димитрнјевић, трговац, Коце Мур-
говић, Таса Здравковић, механџпја, Хаџи
Павле Стојилковић, син му ЗиФир, Данило
Цакић, свештеник, Петруш Цакић, свеште-
ннк, Атанасије Стојилковић, родом из До-
везенца, Поп Петар Николић, Поп Ђорђе
Јовановић, Аца Додевић, механџија, Дима
Шљапа, механџија, и Величко Трајковић,
звани »Отљанац«,1) Прота Анастас — Ташко
— Петровић, Коле Гребенаровић, Стојко Да-
заревић, Илија Тасић, Илија Димовић, и други.

У Кумановеком ерезу:
Поп Анта Димитријевић, игуман Мана-
стира Забела, Петар Спасић, Анта Стојил-
ковић и Цветко Стојилковић, из Матејича,
Денко Тра,јановић —Мартинац, из Табановца,
Крста Војинчанац, Коле Петровић и Мла-
ден Војинчанац, из Клечевца, и Петруш Поп
Алексић, из Кокошиња.

У Кратову:
Поп Ђорђе Алексић, из Кратова, за-
стушшк Митрополита у Криворечној Па-
ланци, Прота Михаило Ђорђевић, Димнтрије
Поповић, Димитрије Николић, Коца Апосто-
ловић, тутор црквени, Теодосије Стојковић,
Атанасије Гичевић, Коца Костић, Михаило
Дпмитријевић, Павле Стојановић, Јован Сто-

х) Његов син Наско, и аво богат човек, оставио је жеиу,

децу к све своје имање без надзора, и отипгао у добровољце
цротив Вугара, 1913 године, а садаје добровољац у рату нро-
тив Аустрије!
јановић и Ћнра Апостоловпћ. Последња пе-
торнца су из Махале Царине.
У Кратовеком ерезу:
Поп Василије X. Димитријевић, Поп Ата-
насије Гуцевић, Хаџи Димитрије Гуцевић,
Андон Трајчевић сви из села Злетова, и
Арса Аксентијевић, из Шталковице.

У Криворечној Паланци и околини:

Поп Андон Стојановић, Никола—Коле
Липић, Михаило Ристпћ, Никола Ивановић
— сви из Криворечне Наланке, Петар Цвет-
ковнћ, Митрополитов намесник, Алекса Ми-
шић, Пца Нпколчовпћ, Поп Ј осиф Поп Си-
моновић и Днмнтрије Давидовић, из Ран-
ковца, Стеван Аћимовић—Стајковац, из Ве-
терннце, Аћим 'Борђевић, свештеник нз Ран-
ковца, Анђел Гарда, пз Станча, н Цветан
Јакнмовић, из Ветернице.У

У Кочану и Кочанеком ерезу:

Прота Данило Трајковић, Днмптрије Мар-
ковнћ, Арса Макспмовић, Гуша Јуцовпћ, Је-
врем Митовић, Игњат СтеФановпћ, Ванђел
Христнћ, Димнтрпје Мнновпћ, сви из Кочана;
Поп ЈеФта Стевановић, из Нпвпчана. Поп
Ћпра Стојановић, из Беле, Пантелнмон, мо-
нах Манастира Св. Паетелнја, Ђорђе Сто-
јевић и Максим Јаћимовпћ, из села Пан-
телија, Нацко Поповић и Јован Доротлија
из Беле, Ђорђе Лазаревић, из Леске.
У Штипу и Штипеком ерезу:
Панајот Живковић, Поп Панајот ХаџИ
Илић, Поп Атанасије Костадиновић, Хаџп
Арсеније Стојановић, Пане Д. Накашић, За-
Фир Хаџн Мпшевић, сараФ, Пане Хаџп Ни-
колић, Ђорђе Пецић, Ђорђе Трајчевић, Коце
Шећерџија, звани „Девеџија«, Пане Чауш-
ковић, Стојан Ташановић, Ђакон Ђ. Шу-
мановић.
Андон Костадиновић, звани »Струми-
чанин((, Коста Баша, из Св. Николе.
У Велееу и Велешком ерезу:
Сазда Пројчић, трговац, Илија Хаџи Ми-
јовић, Тодор Џајкић, Тодор Чипкушевић,
Риста Мечаловић, Тодор Анчевић, Петар
Ристић, Илија Ђорић, Димитрије Поп Мир-
чевић, Димитрије Пешић, Тодор Војинчанац,
Ђорђе Чипкушевић, Игњат Димковић, сви
из Велеса; Петар Ташевић, из Башиног Села,
Лазар Манојловић, из Башиног Села, Поп
Анастас Миленковић , из Ораховог Дола,
Димко Петрушевић и Риста Димковић, из
Ораовца, Поп Илија Бурчевнћ, из Рудника,
Јован Димитријевић, из Башиног Села, Јор-
дан Арсовић, Риста Таневић и Димитрије
Михаиловић, из Ораовца, Алекса Најдано-
вић, из Богумила, Тодор Аћимовић—Мрав,
Игњат Поповић и Алекса Комчевић, сви из
Богумила; Дина Скендер, С ојко Таиевић и
Риста Анђелковић, из Теова, Тодор Бабу-
нац, кмет Новачански, и Филип Давчевић, из
Војнице.
У Малешу:
Поп Вељко Кацаревић, Анђел Тошић,
Ника Треннћ, Илија Марковић, Василије По-
повић и Василије Тренић, сви пз Берова.

У Гоетивару и Гоетивареком ерезу:

Поп Стеван Грујић, Јован Бајевић, из
Гостивара, Поп Павле Поповић из Зубовца,
Јоксим Караџић, из Деунова, Поп ДеФтер
Поп Днмитријевић, из Тајмишта, Јокспм Ђор-
ђевнћ, тутор цркве Галатске, Столе Илић,
кмет галатски, Дејан Антоновић, из Нић-
Форова, Хаџи Поп ТеоФило, из ДуФа, Поп
Филип, из Срећкова, и Мпхаило Димитри-
јевић, из Доње Брњице.
*
* *

Са непзмерним болом своје душе, цз-

носим овде нз свога бележнпка нмена Срба
који су на разбојннчки начнн поубпјанп од
стране бугарскпх »комитаДсамо зато што
су радили на очувању српског имена у Скоп-
љанској Епархпји са Велесом, (који припада
Велешко-Дебарској Епархнјн) и ако мој бе-
лежник није обухватио ни половину жртава
у Скопљанској Епархији:
Петар Ташевић, из Башиног Села, из-
боден ножевима, погинуо је у сред Велеса
1897 године.
Игњат Димковић, из Велеса.
Риста Димковић, из Ораовца у велеш-
кој околини.
Поп Анастас Миленковић из Орахова
Дола у велешкој околини.
Димко Петрушевић из Ораовца у веле-
шкој околини.
Тома Јовановић, трговац из Скопља,
погпнуо је пред својом кућом 1899 године.
Коча Миновић, свештеник из Скопља,
погинуо је у Скопљу 14 новембра 1905 год.
Прота Станко Ивановић рањен је у
Скопљу 1899 год.
Младен Марковић, Дазар Бојићевнћ и
Пера Бигуловић, сви пз Кучевиста, Скоп-
љанског среза, убијени су 23 новембра 1904
године.
Пеша Коњевић, из Кучевиста, тегпко
рањен 23 новембра 1904 годнне.
Анђел Петровић, из Булачана, убијен
22 ловембра исте године.
Петар Ђорђевић, из Шишева, убијен
5 декембра исте године.
Атанаско Стевковић, из Горњана, уби-
вен 10 марта 1905.
 Никола Јанковић, из Мирковца, убијен
3 марта 1906 годпне.
Никола Манојловић, свештеник у Кожљу,
13 новембра исте године одведен од ,,ко-
мита,(< убијен а место где је закопан ни
данас се незна.
Тома Ушиновнћ, нз Бродца, рањен је
11 септембра 1907 год.
Снмона Јиповца, сабрата Манастира
Матке, ранили су бугарском прооагандом пот-
плаћенн Арнаути, услед чегаје остао без ногу.
Попа Јована Максимовића, митрополнт-
ског намеснпка у Кратову, убилн су 17 ок-
тобра 1899 годнне.
Бугарске »компте® под вођством Јор-
дана Спасова, 11 августа 1904 годпне, на-
пале су на село Рударе у Кратовском срезу,
п на најгрознпји начгш убилп Младена Чи-
зању н жену му Сребру, Дпмнтрпја А. Дун-
ковпћа и жену му Тројанку, Нешу А. Дунко-
внћа и сина му Кузмана, — само зато што
се нису хтели одрећи имена српског.
27 јула 1904 годпне убијен је у Тато-
миру, Кратовског среза, Дима Спасић, звани
»Пртеја.«
17 маја 1907 годпне, у повратку са са-
бора у Довезенцу, убијени су на путу —
Јанко Атанасковпћ, учитељ у Рудару, и
Трајко Јововић, са двема кћерима — Ми-
лицом и Маром; Трајко је пз Рудара а учн-
тељ Јанко је родом пз Страцина.
 28 октобра 1905 године убијен је Анча
Нешић, из Рудара.
15 јула 1907 године убијен је: Ни-
кола Макоимовић, а 20 августа исте године
— Тодосије Јовановић, кмет шталковачки.
Тодосија су бугарске комите мучиле на нај-
зверскији начпн, док није издахнуо.
Ђорђе Илић и Никола Маџаревић, из
Кратова, при повратку из Криворечне Па-
ланке, убијени су на месту званом »Нисац<(,
па бачени у шуму. Ово је било 19 новем-
бра 1906 године.
У марту 1905 године, доктор Василаћи,
Грк, који живи у Кратову, када је ишао
ради пелцовања у Куново, био је на путу
ухваћен од бугарских »комита“, одведен у
нланину и убијен. Комите су му одвеле
коња у Бугарску, и тамо га продале. Ово
је с Василаћем учињено само зато што је
своју децу дао у српску школу.
Бојко Тасић, из Рудара, Кратовског
среза, убијен је 6 декембра 1905 године.
Крста Спасић, из истог села, убијен је
5 јула 1906 године.
ПавлеКрстић, из села Шталковице, истог
среза, заклан је у својој кући у Шталковици.
20 јула 1908 године убијени су Богдан
Николић и Томан Николић, из истог села.
»Комите® су пуцале на њих ван села, зато
што нису смели да уђу у село, бојећи се
да шталковчани нису наоружани. Ова два
 покојника лично је опојао скопљански мп-
трополит Вићентије, који се десио у Зле-
тову, и на глас о овој погибији отишао у
Шталковицу да им, као честитим Србима
којп су за народну ствар положпли п своје.
животе, укаже достојиу пажњу.
10 јула 1893 годпне, убијен је велики
родољуб, Поп Анта Димптријевпћ — Пау-
новић, игуман Манастира Забела, у Кума-
новском срезу.
Атанаско Стојилковпћ, из Довезенца,
погинуо је у септембру 1904 године.
Данило Стојановић, учнтељ у Кокошнњу,
погинуо је у јулу 1904 године.
4 септембра 1904 године, бугарске »ко
мнте® похватале су, повезале, стрељале н
изболе ножевима: Јована Цветковпћа, учп-
теља из Куманова, Милана Поп Петровпћа,
Јана Ивановпћа, Дону Мнтовнћа и Гаврила
Јовчевића, најугледннје Србе у Кокошињу.
У недељу 2 јануара 1905 годнне, по
свршеној Службн у Кумановској цркви, по-
шав кући нападнут је у сред варошн Ку-
манова — Протојереј Атанаспје — Ташко
— Петровић, смртно је рањен, и 5 истог
подлегао ранн. У исто време рањен је и
Јаћим Крстнћ, нз Старог Нагоричана, којп
је од те ране умро 6 истог месеца. У дру-
штву са ова два покојника био је и садашњп
кумановскн протојереј, Стојан Ј. Стејнћ, којн
се одбранно оружјем
 Петра Д. Поповића, из села Кшана
убише 7 Фебруара 1905 године, а 13 истог
убили су му супругу Таску и кћер Мирсу.
1906 године погинуо је од зликовачких
руку бугарских »комита® — ватрени Србин,
Александар Арсе МуФтаинског, из Куманова,
коме је било 19 година. Његови родитељи
завештали су српској цркви у Куманову не-
покретно имање, у вредности 12 хиљада ди-
нара, за спомен погинулог им сина Алек-
сандра.
31 декембра 1906 године погинуо је
Тодор Михаиловић, учитељ, идући путем из
Младог Нагоричана у Бељаковце, у срезу
Кумановском.
У Кочану су били жртве бугарских ко-
мита: свештеник, Димитрије Марковић, све-
штеник, Петар Цветковић и грађаНин, Игњат
Стевановић. Сва тројица су били истакнути
борци против бугаризма.
Бугарска пропаганда убила је и Јео-
тима Стевановића, Арсу Веселиновића, кмета,
Насу Анђелковића, Јеврема ДиЈЈитријевића
и Јордана Младеновића, из Нивичана, у срезу
Кратовском.
Поп Андон Стојановић, из Криворечне
Паланке, премлаћен је од потплаћеника бу-
гарске пропаганде.
Убијен је и Аћим Ђорђевић, из Ран-
ковца.
 Цветан Јакимовић пз села Ветернице,
убнјен је у својој згради, коју је био пре-
творио у српску школу.
Нецу званог »Злепеника,сс из Штипа,
убиле су бугарске »комите“ само зато што
је тражио да га, као Србина, за свештешша
рукоположн патријаршијски митрополнт.
Миша X. Паневић, из Штипа, убијен
је у своме винограду, код Новакове Чесме,
више Новог Села, зато што је радно на срп-
ској ствари.
Славка Карађауровпћа, из Штипа, убили
су само зато што је јавно доказивао да су
Штипљани Срби.
Ману Витларевнћа, свештеника и па-
роха лесковачког, убили су зато што га је
за свештеника рукоположио српски архи-
јереј у Скопљу. Убијенје првог дана Ускрса
1908 год.
Хаџи Језекила, нгумана Манастира Пе-
шка, у Тетовском срезу, убиле су бугарске
»компте« зато што се одрекао Егзархнје,
п што је радпо на томе да се ње одрекну и
сва села у околпни Манастира. Погинуо је
17 јуна 1897 годпне.
Кад је оволико много сриских жртава
иало само у скоиљанској Еиархији, колико
ли и х је тек иало у еиархијама: Струмич-
кој, Велешко-Дебарској, Охридо-Пресианској
и Битољској ■?!
 Чујте сви иросвећени људи , уверите се,
не заборавите нинада грозоту и варварство
бугарске ироиаганде, која је на један тако
неизмерно гнусан начин, ио једном разбој-
ничком сслану, радила на истребљењу Срба !

Бапканеки рат.
У савезу са Црном Гором, Бугарском
и Грчком, Србија је 1912 године објавила
Турској рат. У томе рату Срби су осло-
бодили Стару Србију — Маћедонију и по-
могли Бугарској да постане двојно већа.
Српском помоћи Бугари су освојили Једрене,
добили Тракију и постали господар два мора.
Утрошено време и ратни трошкови шест
пута нас више стају за Бугарску и само
због ње, него док смо сами ослободили
Стару Србију — Маћедонију.
Па како нам се та Бугарска одужила
за наше толике услуге и тако скупоцене
жртве?! Наравно тиме што је 16 јуна 1913
године, са разбојничким планом, мучки на-
пала на наглу и Грчку војску, првеиствено
на нашу, на војску своје братске и верне
савезнице Србије!
Бог је хтео да Бугарска, за своје почи-
њене грехове и за разбојнички и мучки
напад на своје верне савезнике, дооисиви
своју срамоту и своју ироиаст на Брегалници;
јуначка и свесна своје дужности, српска
војска, са својпм савезницима, натерала је
Бугарску да колено-прпклоно моли за мир.
После огромних и ужасних беда и не-
воља које је српски народ претурио преко
главе у Косовском, Битољском и Солунском
Внлајету, правдаје најзад победила, јер су
већим делом српски крајевн из сва трн впла-
јета ослобођена и присаједињена Србији. —
Хвала и слава српским витезовима —
војсцн српској, која је дело ослобођења и
уједињења извршила са дотле не запамће-
ним јунаштвом и са надчовечанском издрж-
љивошћу!
Слава онпма којн у одбрану незаштп-
ћеног народа српског у Турској Царевинп
дадоше своје животе у четничком ратовању,
на Табановцу, Четирцпма, Петраљицн, Че-
лопеку, Великој Хочн, Бељаковцу, Козјаку
Гулину, Пасјану и другим местима!
Слава паћеницима и мученицима на-
родним, којн, бранећи своју народност, па-
доше као жртве бугарских најамннка, зли-
коваца п разбојннка! Слава и онима што по
затворима турским, оклеветанп од бугарске
пропаганде, испустише на мукама своје
мученичке п племеннте душе! Хвала нека је
онима који у тој непрекидној борби ипак
осташе живи и дочекаше плод свога рада
— своје ослобођење и уједињење са мајком
Србијом!
 Хвала и с.вима просветним радницима
српским у тим крајевнма који, и у најтежим
п најстраховитијим околностима по Српство
и по себе саме, осташе будни и неустра-
шими на стражи своје дужности!
Правда, је Божија иобедила — Мучениг^и
су освеЛени. — »Бог чува Србију((. Бог Не и
иомоћи скором уједињењу свега Сриства !
Н а дан 400 годиш њ ице Св. Ђ орђа
К ратовца — 11 Фебруара 1915 године
у Н иш у
 ДОДАТАК

Н а страни 17-тој после 19-тог реда озго с л о -

четка и зо стал о је ово: У овде побројаним околи-
нама има још преко 20 м анасти ра срлских за д у ж -
бина, којих нема у мојим белешкама.
Н а страни 31 п осле седм ог реда озго, случајно
је и зо стал о ово :
Сва пом ен ута лица из свију овде побројаних
места, била с у у тесној м еђусобној вези и помо^у
п оузданих људи све до Н иш а имали су своје си-
гурне кан але за нош ењ е писам а и свега што је било
потребно за сп оразум са слободном кнеж евином
Србијом.
По ослобођењ у Ниша, П ирота, Л есковца, Врање,
Прокулљ а и К урш ум лије, сва о стал а овде побро-
јана м еста и њихове околине до саме реке Струме,
у 1878 години многобројним молбама и са више
хиљада потпи са утврђеним печатим а сеоским и м а-
настирским , молили су за присаједињ еш е са Ср-
бијом. Молбе су у п у ћен е Ц ару Р уском А лександру
II, К н езу Србије М илану, Берлинском К онгресу, а
неколико с у п редате и енглеском п осланику у Врањи
(и заслани ку конгреса). Тим молбама су јуж н и кра-
јеви Старе Србије (М аћедоније) молили за п ри са-
једињење са Србијом, а источни (Видински округ
са Трном, Брезником и осталим градовима све до
реке Искра) протестовали су што се као Срби
придају Б у гар ско ј кнеж евини и молили су за при-
саједињењв са Србијом.
 У том см ислу у п у ти л н су своје молбе и пред-
ставницима великих сила у Б еограду и на берлин-
ском конгресу,
У својим молбама поред остал ога навели су
како н и су Б угари , д о к азу ју ћ и да су по исторнји,
по је зи к у и по обпчајима правн Срби.
У молбама својим, како они из јуж них тако
и они из источних крајева, навели с у како они
ж иве у земљи, у којој су многобројни споменици срп-
ски и свете мош ти пређаш њ их краљ ева и царева срп-
ских, као и свети х п атри јараха и вели ки број му-
ченика и задуж беника српских, и да таква земља
не може бити нпчија до само српска.
Трнчани, Ц арнброђани и Брезничани са свима
својим селима не само што су најодваж није и н ај-
енергичније п ротестовали ш то се као прави Срби
лридају бугарској кнеж евини, но су вадили н ба-
цали коље, којим је међународна комисија обеле-
ж авала садаш њ у ср п ск о -б у гар ску границу.
А ранђел С танојевић из Трна, Иван Пејчић из
Б р езн и ка, Миладин М анчић п Глиш а Табаковић из
Држине, Адам М аринковић из К у сеВ р ан е, Тонча Ва-
сиљевић и Д пмитрије Ц акић нз Трна, као народне
вође, радилп с у неуморно да се бар Трн, Брезник
п Цариброд не одвајају од своје мајке Србије. А сам
народ је у масама излазио пред м еђународну ко-
мисију, која је обележ авала границу, и стајао на
п ут комисији, те су чланови комисије због тога
морали прекидати рад и обраћати се својим вл а-
дама 8а у п у тств о ш та да р ад е? — на ш та им је
одговорено да се реш ењ е берлннског кон греса не
може мењати. И тако се с т в о р и б у г л р с к а д р ж а в а
с а в и ш е од ј е д н е чет врт ине и а чисто с р и с к и х з е м а л а
и сри ског ж ивља.
На истој (31) страни у 11 реду н зостал а су
м еста: Пирот, Скопље и Велес.