Ukupno stralll 211

806
JUGOSLOVENSKl Projektovanla put8Y8 JUS
STANDARD OSIGURANJE DONJEG STROJA SAOBRA{:AJNICA ~~4,2!!9..
I UKUPNE STABILNOSTI TLA I TRUPA PUT A
SA OBA VEZNOM ...__.- ..-----.-... - '-'." ".-- 1990~..
PR1MENOM
ad 1991~1.05
Pravilnlk br. 06/01-93/215 od 1990-09-11; Slulbenilist SFRJ. br. 67/90.

for stab/llty of 6IIrth slop6S In road construction

Earth works. Technical requlr"",anrs

Prl!ozl A I B Imaju Informatlvan karaktar.

SAD R ZAJ
Stralll
1
Uvod
1
1 Predmet standarda I podruela primena
2 Veza 18 druglm standardlma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ~. . . . ., . . . . ., . . . . . . .,. . . 2
, , ,. . . . . . . . . . . . . ...2
3 Mehanlzml nastabllnoltl zemlJanlh
mall u podruelu saobratajnlc:a ..
, , . , , . . . . . . . , . . . , . . . . . . , . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . ,5
4 Uzrocl naltabllnoltl ."".. '. . . ,
, . . .. 6
6 Paramatrl. optaratanja l metoda analiza. . '. . . '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
«I l:vntotatla , .. . .. ... .., .. . ... .. . .. .,. ',' .. . .. . .. .. ..,. .., . .. . . . . ... 5

7 Marenja parametara evrltota tla .".".,...,

:, ".,... 6
, , ,
8 Karakterlstlenlslueajavl. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
15
9 Metoda analiza stabilnostl ,
15
10 Mahanlzf!li loma I metoda proraeuna
, , 21
11 Podobnost metoda za tri mahanizma nastabilnostl , . 21
12 Kritarljuml stabllnost; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . ., . . . . . . . . . . . . .,.,.. 23
13 Matoda stabllizecija ; tehnieka raJenja
Prilog A Metoda za relavanja uslovnih jadnaeina granlena mnoteu za pro;zvoljnu kllznu povr!
,
. . . . . . . . ., 25
27
Prilog B Po.bni koncepti u analizl stabilnosti kosina

Uvod
Ovaj standard def1nl~e tehnlcke elementa projektovanja 0 kojlma ja neophodno vodld raeuna prl dell.
nisanju geotehnickih parametera, uslova opterecenja, metoda proracuna I pri izboru krlterijuma 51ebll.
nostl zemljanlh materljala trupa puta I njegove okollne.
Problematika postaljlce puta I kolovozne konstrukclje, koja ja pod znacalnim utlcajem $Iobratajnog opte.
recenja, nlja predmet ovog standarda.

1 Predmat standarda i podrut3ja primene

Ovlm standardom sa utvrduju tehnlckl uslovi 18 projektovanje donjeg stroja $Iobrecajnlca prama uslo,l.
ma stabllnostl temaljnog tla. koslna n..lpa, useka, prlrodnlh padlna I vaclh masa zemljanlh mltarlle~
u domenu puta I njegove okollne.
Predmat standarda ja da odgovaraj uclm projektnlm merama I krlterljumlma obezbedl kolovoznu kon51ruk.
clju od §tetnih deformaclle I veelh pomeranja koja bl mogle nastatl usled pojava nestabllnostl veclh zlpre.
mine tla u podrueju trupa put a I temeljnog lIa. Stabllnost masa tie ja uslovllan. I §Irlm lokalnlm prlrodnlm
geotahnlcklm I topografsklm uslovlma u kojlma sa $Iobreeajnlca nalezl, a utlcal $Iobraealnog optaraClI1ja
na ove poj.ve je od sekundarnog znaca!a.

I izd:lnje SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

I I
Str""" 2 JUS U.C4.200 807

2 Veza sa drugim stBndardima

JUS U.B1.001 - Geomehenleke Ispltlvlnjl. Oll1tl kllslflklcljl tie

JUS U.B1.028 - GeomehenJekl Ispitlvanjl. Ispltlvlnje dlrektnog smlcanjl tie
JUS U.BI.029 - Geomehoniekl!spitlvlnjl. Ispitlvlnje smlcenjl u trllksljelnom lperltu
JUS U.B1.030 - Geomehlnlekllspltlvlnjl. Odre(llvlnje prltlsn. evrstoCe tie

3 Mehanizmi nestabilnosti zemljanih masa u podru~ju saobratajnica

3.1 Obllci nestlbilnostl terlna se del. nl trl osnovne kltegorlje, preml vrstl geololklh
"edina u kojlml $I po-
jlvljuju.

3.1.1 U eyrstim It.mklm mlllm. moguce su po;lye otkldln;1 ogrlnleenog oblml n. strmim 1/111potkop.nim
delovim. (silk. 1), pretur.njl blokovl stenske mase prl nepovoljnlm grlnlenlm uslovlml I rl.pore<lu dll'
kontinultetl (sllke 2) I kllzln;. blokova (sllka 3). Primarl sa sllke 1 I 2 podrezumavaju uslove kod koj Ih u
mehlnlzmu rlvnotde preovlad.va klnematlke krutog tela. IIZ ogrlnleano ueelea perlmetlrl evrstoCe, od
kojlh je u prvom prlmeru od znleljl zlteznl evrrtoCe mIse mltarl;lla. I u drugom 18 nestlbllnost po)IV'
Ijuje potpuno nezevlsno od evrstoCe stenskog materljell. U treeem sluelju (IIIkl 3) odlueujucl utlcellmlju
p.r.metrl smicejne evrstoCe po povrlinam. dlskontinuitete Izme(lu blokoVl, klo I orljentlclj. dlskontl-
nultete.

.?/

~~/vhx

SIIkl3
SIIke1 SIIkl2

3.1.2 Reratiyno plltk. kllz.nj. IU moguCa u k.vlzlhomoganim aredlnlmB IIIIkl 4) III po grlnlcame Izma(lu OlnoV.
no atene I zemljlnog mlterijlle Iznld nje (sllka 5 I 61.

. SIIkl4

SIIkl5 SIIkl6
808 JUS U.C4.200 Sir'" 3

3.1.3 Dubok8 kllzanjl zlmljlnlh mlSO SOpojlyljuju u obllku koo noiliel 7, gell JI pom,,"nJ" ml" tlo ogrlnle..
no j8dnom Ikoljk8ltom kllZllom poyrll prlbllfno st.,nog III Ilipsoidnog obllk8, so r.lotlyno mollm dlstor-
z/jlklm dofo~maeijomo kllznog t.lo. U Iluelju dl so formlrl kllznl powl kojl u znltnoj mlrl odltupl od
onl kojl usloyljlYI pom,,"nj" so predomlnontnom komponlntom rotldjl, mogutl IU IIo20nlll obllelll
rulleltlm r.lltlvnlm u.:!eltem roucil. I ..1,.loclj. kllznlh m_. NI llici 8 prlk8zlno I. kllzno tllo ko). II
sosto;1 od poj8dlnoenlh d.loYI eljl j. prodominentnl Yilieino pom.,lnll pollodlce rotlclj. uz mlnju kOn!-
pon.ntu """,Ioclj. SOvellklm Iloklllzovenlm dlstorzljsklm d.formecljlmo Izm."u n)lh. Moguto IU Islo-
20nl pom..ln)1 prot.fI1o trlnsloclon. prlrodl, prl eemu II vertlk8lno kompon.ntl pol Iodice grlnlenlh
u~loYlpo pom.rlnjlm~ ""stilim uslod rlzllke u brzlnlml kretonjl pojodlnlh dllOYI kllznog telo (1IIkI91.

SIIkl7 Slikl8

3.1.4 Oslm nlpred oplsanlh obllkl nestabllnost; prlrodnlh padlnl, mogutl su pojlYI tleenjl slpklh neyellnlh
materijala pod de;stvomgr.Yitoclje, SOIII bez u.:!esta podzemne yode. Obllk pomer.nj. znle.jnijlh kolitl-
n. zemljanlh mlter;j.11 koje, nolene Intenzlynom bujlcom yode, mogu ugrozltl soobracljnlcu jesu teclltl.
3.1.5 Drugl obllcl rulenjl tla, kao Ito su zornljane Ilylne, tecen)1 I progreslynllom, ne mogu se InlllzlrlU kon.
yenelonalnim postupciml. Za!tlta od OYihoblikl nestabilnostl zemljlnlh mosa sastojl 51 u IdenUflkleljl
probleml, ko;1Sl dllje tretlra praktlcnlm prlyertlynlm merlml.

3.2 U oyom standardu .. tretlro grupi probleml u kojo) 58 potoneljllnl nlstlbllnost mole oplslU klo kllzen)e
po jednoj III yill kllznih poyrll, amasa tll .. krete kao eelinl Iii kao nlz od manjeg brojl pojedlnlh cellne
ml" tll.
Obllel kllzanjl terlnl I trupi PUtl Sl, preml obllku kllznl po.rll kojl dell pokrltln ad nepokretnog dell
ma.. tlo, mogu podelltl n. trl osnGynl Yf$te,I to:
- rlyne IIIpllnern. (Sllkl 101.
- krutno<ilindrlene (sllkl 11).
- slolene (sllkl 12).

SIIkl10 SIIk8 11
Str... 4 JUS U.C4.200 809

Slika 12

3.3 U slu~.ju prlrodnlh III ..~ Iz..d.nlh kosin. more s. uStano.ltl "aktl.noSt koslna" kola Izra!o.a ..lIelnu I
brzlnu nj.nog pomerenj.. Na sllcl13 prlkazono Jakleslilkaclja brzl,,! kllzanja koslna. 'Oplsnl krltorlluml
za klasiflkaclju aktl.nostl t.rena po uslo.lma stobllnostl. ill nestlbllnoltl koline III slede~1.
3.3.1 Steblln. koslne
Pomerenja se nlsu doga(l.la u pro!losl, a nema Ih nj sade.

3.32 Rana fez a ru!.nja

poja.a puzanle, sa III b.z longltudlnalnlh zatduflh pukotlne na po.rllnl terena. Brzlna pomerania Ie Iz.
me(lu 0,111,5 m/god. (zajedjnleka poja.. z. mnoge koslne).
3.3.3 Srednja fez. ru!enja
Progresj.na poja.. pukotlna I lokalnlh zaru!a.an;a kod krufno-clllndrlenih kllinlh po.r!l; bloko.1 Ie po.
~Inju od.ajati kod planamih kllzan;a a !irinal dub!na zatafuflh pukotlna se po..fa.aju. Brzlne pomeranja
rastu I do 6 em/dan, dol.zl do ubrzanja pomeranj., noroelto za .rema I nakon p.d".ln., . uspor..aju se u
,,,,In,..pn.
toku I\lvlh III lulnlh_pllioda, Nil 1)()lIuuiwl-motJu utlcatl avenlu.lnn papl.vo uknllku.. fUUJlUB
red vodenogtoka, kao I poj... zemljotresa.
3.3.4 D.lImleno III tot.lno ruhnje
V.f. mo.a tla IIIdoo.n.st.bllno mas. so pomarlo uno. prlvrem.nl poloh). ost..llajuflllO ,ob. !k"rpu.
3.3.5 Potpuno rulanje
Cel. nest.blln. masa so pomerllauno. kon.enl polohl kre~uflsobrzlnomod oko 1 m/mln u ,Iue'lu roo
t.clonog kllz.nja. PI.nern. kllz.nj. st.nsklh mas. mogu donlzatll brzlne Izme(lu 20160 km/eas.

BRZINA KLASIFIKACIJA

10Z Ekstremno <tI

brzo .C'
10'.. OJ
3m/s >U
OJ
.....
10° --
Veoma OJ
1Crl c
brzo .>
I 0
1(Jz I -J
UI q3rn1min I
.........
II
E 10'3
::J K)~ 8rzo
0
c L~
'N
'-
aJ
10-';

,(f
Umereno
\5m/mes fi
I
10-7 5 poro I
105m/god I
I
Jet Veoma
sporo 6cm/god
- 10" Ekstremno fJ
spero . t Sllka 13
810 JUS U.C4.200 So 1

3.3.6 Lavin. 111 teC.nja

Mogu sa rezvltl Ilz gore oplsanlh obllke kllz.nj. kosin.. Tot.lnl I ko08Cnl obllcl rulenj. .. Costo mogu
dogodltl odjednom I b.z prethodnog upozorenja.

4 Uzrocl noStabllnolt1

Kllnnje ma.. tla n.staje kada proseCan smlcajnl napon du! krltlCne kllzne povr~1 postane veCI od proseC.
ne smicajn. CvrnoCo tie.

4.1 Prlrodne padlne

Noravnoteb 'slle' mom nutati usloa ,ednag ill vi~ faktora:

11 Promena proflla pr..eka koslne prl kolo) se pov.Cavelu .ktlvne .11. po\lOCo.anlem1011n.Ugornlam delu
koslne ill pri kojoj II smenjuju otporne slle uklanjanjem materljala sa no!iCnog dela koslne.
2) PovaCavanje pornag prltlsk. podzemne vode, usled Coga dolaz! do pede nlvoa normalnlh efektlvnlh
napo08 I smanlenja smlcajne CvrstoCo tla. Pornl prltlscl podzemne vade mogu nastatl zbog zasiCenja
atmosfersklm.padavlnama (kl~m 1/111topl)anjem snegal, fIItraclle voda Iz ve~taCklhIzvora, wog po.l.
~enja nlvoa podzamne vade usled promene uslova drenlranja padlne, oscllaclle nlvoa vode u podruClu
padlna pored vodenog toka III pored .e~aCklh jezere n.stallh gradenjem brana. Zeostal. vod. ne mole
da pratl spu~anje hldrostatlCkog nlvo., usled nepovollnog odnoS8 Izmedu brzlne spultanj. nlvo. I vo.
dopropusnostl tla od kojeg i. teren Izgraden. Unutarnja erozlj. prl kretanju vode mo!e IZllYatllznole.
nje Cestlca m.terlj.l. - sulozlju.
J) Progreslvno sm.nlenje smlcajn. C.rstoc, tla'lli stene usled rasped.nj., Izlu!lvanl', prom.n. u mlner.l.
nom s.stavu, k.o I otvlr.nje I rezmekl.vanje po prslln.me IIIkontinu.lno I postepeno smlcalno delor.
mlsanje (puZlnjel.
4) Vibraclje uzrokov.n. z.mljotresom, minlranjem!" pobijanjem ~Ipo.a. Indukovane dlnamlCke sil. uzro.
kuju zbljanje IImesitlh peskov. I prallnastlh materljala I lesa ispod nlvoa podzemne vode III kolaps
senzltl.nlh gl108, uzrokujuCi poveCanje pornog prltlska. ClkllCnl naponl IZlzvanl zemljotresom mogu
luzvatlllkvelakclju rastresltlh ZlslConlh slojev. jednoliCnog, peska.

4.2 Kosin. nasipa

Kllzanja tela IIIkosin. nasipa mo!e nastatl usled jednog III vile od sled.Clh uzrok.:
1) OptereConj. temeljnog tI. Izn.d njegove gllnlCne noslvost! s. an.llzlra u koherenlnom zaslConomtiu Z8
uslove u toku gr.denj. III neposredno nakon za.rletka glldenla naslpa. Prlvromena st.bllnost naslp. na
mekom koherentnom tlu je krltlCnlja od tr.jne stabllnostl, jer s. CvrstoCatla povecava tokom vramena
zbog dlslp.cljo pornog prltlske u procesu konsolld.clje. Potrobno Ie proverltl uslove stobllnostl z. odgo.
vOlllucl brol komblnocllo ...podole I vollClne pornlh prltlsoka. Costo 10II Inkv"" sluColl)vlm. krltIC,,"
rel.tlvno duboka kllzna povr~ kola tanglll Cvr~Cotlo 'spod mekog gornjog sloja.
2) Spultanj. nlvoa vod'lLpodruCju naslpa pored vodenog toka III pored veltaCklh jezera nastlllh grada.
njombrana.Zaostala voda ne mob da pratl spult.nje hldrosta.~ICkog nivoo usled nepovoljnog odnosa
Izmedu brzlne spultanja nlvoa I vodopropusnostl tla od kojeg je naslp Izgraden. Ukollko je pod log.
mal. vodopropustljivostl, prl spu~.nju nlvoa vode povecava so opteree.nj. tla n..lpom, ~o r.zulluje
nedrenlrenlm prlra~jem pornlh prltlsaka u podlogome od koherentnog sltnozrnog materljale. Pobil.'
nj. lipova mob IUlY.tl nestabllnost naslp. usled genorlsanO{jpornog prltlska. Unutarnja erozija prl
prodlranju vade mob JUlYatl Iznolenje mat.rijala - sufozlju.
3) Dln.mlCke slle. Vlbraclje Inzvane zemljotresom, mlnlranjem III poblj.njem ~Ipovaltd.

4.3 Useci iii za.ci

Kllzanja mogu nastatl usled jednag III vl~. uzroka oplsanlh u t. 4.2. Dopunskl laktor kojl trebe .n.llzlratl u
sluCaju tvrdlh glln. p.d horlzontalnlh n.po08 za vreme Izvodenja IskoPD, ~IO mo!. IZlZv.tI pol'vu 1/111
I'
otvaranj. prslln.. Ukollko vod. ude u plSllne, dolaz! do omeklav.nia I C.lStOQ gllne se progreslvno sm..
S".n.6 JUS U.C4.200 811

njuje. Mor. 51Im.ti u vldu d. je trajna st.bllno't usek. krltlOnlj. od prlvremene st.bllnostl. K.d. je,kosi.
n. otvoren. dub vreme I postoji moguenost Inflltr.clje vOde, mol. doel d~ bubrenj., sm.njenj. Ovrstoee
tokom vrem.n. I progreslvnog ruhnj. kosin..

5 Parametri, optere~enja i metode analize

6.1 Probl.m .n.llzo stabllnostl ..mIJ.nlh m... svodl .. n. odr.alvonje Odno.. Izmeau r.spolo!!v. smlcajne
Ovrstoee I proseOnog smlcaJnog n.pone IIImobilisene Ovrstoee koj. j. potrebn. d. hlpotetlOko kllzno t.1o
odrll u r.vnot.ll. T.j Indeks relatlvne st.bllnostl, kojl II n.zlvo ..f.letor slgurnostl", definite, II k.o:

FS-T/Tm
gdeje:

Tf - smlc.jn. Ovrstoe. tI., .

T
m - prose On. veliOln. smlc.jnlh napon. kola d.lu)e po kllznoj povrll, potr.bn.
kllzno telo u r.vnotell, 111mobillsane smlcajna Ovrstoee.
d. odrll hlpotetlOno

6.2 OptereCenje roase tlo II sestojl od:

1) sopotvene tellne mase uJ,
2) Ij)oljnlh saobr.ee;nlh I druglh optereeenj.,
3) pornlh prltls.k.,
4} Inercli.lnlh sll. zemljotresa.
Optereeenj. n.veden. dd 1) do 3) tretlr.ju se k.o stain. st.tIOk. opt.reeenj.. OptereCenje pod 4) predst.v-
Ij. sluO.)no kr.tkotrajno optaree.n!..

. 6 Cvrstoca tis
6.1 Podrazumeva se da emplrlj,kl linear.n Mor-Kulon- TercaglJev z.kon pred'tovlia zadovoli.v.jueu .prok-
sim.clju opls. stanja n.pona prllomu u Odieaenom Intervelu efeletlvnlh napon. (sllka 14).
6.2 Krto pon.hnj. tla u dranlranlm uslovlma opteroOonja mole bit I znaOajno kod tvrdlh prekonsolldovonlh gll-
na I zbljenlh krupnozrnlh materlj.la u nllam podruOju normalnlh napona. Postoi.nje razllke Izmeau vr~ne
cvrstoee I r..ldualne Ovrstoee u odsustvu cementlrajutlh ve.. Izmeau zrna objetnjav. II trenjem Izmeau
cestlc., prom.nom konflguraclje skelet. tl. I prom.nom zapremln. ,(dll.taclje) u odnosu ne krltlcnu po.
roznost, te lomom pojedinacnih zrn. krupnozrnih meterljele, k.o I promenom orljenteclje flloc.stlh ml-
ner.l. gtineu sluc.iu sltnozrnogtl. (silk. 16).

7 Merenje parametars ~vrsto~e tla

7.1 P.rametrl smlcajne cvrstoce tl. odreauju se I.bor.torljsklm I terensklm I,plllv.nilm. I prlmenom m.tod.
povratne anallze.
7.1.1 Lobor.torlJ,k. m.tod. su:

- opltl trl.k,lj.ln. kompr.,lj. (vld.tl st.nd.rd JUS U.B1.029).

- opltl dlrektnog smlcanj. Ivld.tl st.nd.rd JUS U.B1.028).
- oplt Jedno.k,lj.lne kompr.,lj.lvld.tl stend.rd JUS U.B1.030I,
- oplt smlcanj. u prstenastom smlcajnom .paratu,
- oplt I.bor.torl;skom krllnom ,ondom.
7.1.2 Terenske m:8tode su;

- oplt terenskom krllriom sondom,

- terenskl oplt dlrektnog smlc.nj.,
- penetr.clon. sondlr.nj..
812 JUS U.C4.200 7

7.1.3 Matoda povretna anellu data IU u t. 9.3.

-
1
1

7:l SmlceJne tvrstote po bllo kojoJ rami zavt.1 od razllke Izmedu lotalnog nor_loog nepone I pornog prll'"
ka,lto ..Izrafava Mor-Kulon-T~Ii8Vim emplrlJsklm zakonom u obllku:

r, - c' + (an - ul tan"

gdaje:

c' -- kohezlJa za afaktl1lne nepona,

e' . ugao smlca;ne otpornoltl tie Z8ataktl1lna napone,
an - totelnl ~rmalnl nepon kojl de\uJa na ravan loma,
u - pornl prltlsak.
7.3 Alternatlvno, ako Ja e' konstanta nezevl od nlvoa napona, Istl ukon Ioma sa mota oplsatl preko glev-
nlh nepone prllomu u obllku:

(a, - asl - 2 c' cos 8' + (a, '+ aJ'1 sin"

gda su 0,' I oJ' mlnlmalnll mekslmalnl glaml afektlml napanl prl Iomu.
Graflk tako oplsane IIneama zevlsnoltl Izmedu afaktlvnog normalnog nepona I makslmalnog smlca;nog na.
pone koJi mota de prlml skelat tla, prlkazen na sllcl14, predstavlJa amplrlJ.ku aprok.lmacllu veza proseC.
nlh napane prl vallklm daforrnacljama.

'f

SIIke14

7.4 Tla kod kojlh su zrna me<lusobno pOV8una ...ied rakrlstallzecljalll camantl,.na oksldlma gvol<1a, manga.
na, kalcljuma, slllcljuma III druglh matarlj a mogu lmetl stvarnu kohezliu, odoosno omlcajnu Cvrstotu ked.
je normelnl nepon jednak null. Ukollko postojl stvarna kohezlja zn.eajne veil Cine, tade 18, nalealte, mote
govOfltlo stenl a ne 0 du.

7.6 P,eme fund.mentalnom prlnclpu efektlvnlh napone, kojl sadrlll stev de su I promena zapremlne I omlc.i.
ne evrstota funkclje razllke totalnlh napone I pornlh prltlsaka, formuille 18 obllk anvelope napone 10m. ze
"elsto koherentan" materllal, Ito Ie prlkazaoo 118sllcl16, a mob sa Izrazltl k.o:

.,.
f
. C
u
III r,. (a, - oJI/2. cu

gdele:

Cu - kohezlla nedrenlranog uzorka (u dallem tekstu: nedrenlr.na kohezlj.). perametar evrstote u totalna
napone, nazevi..n ad nivoe napona, all mole bit! funkclja poloh;a elementa tla u prostoru.
Strono d JUS U.C4.200 813

'Z"

Silica 15

Ukolllc(ne element 1IOdomzesl~nog tla OptefKuje na takev nefln dl nlje 1nOgua. IYIkUlCljl .ode Iz
Intergrlnullrnog Prtlstorl, na mob doti do znafljne promene Zlpfemlne. I obzlrom ne WIOmlmllu stllljl-
vost vede u odnolu ne stllljlvOit lleeletl tla. Ako Ie ne menje zepremlnl slceletl, tade ne mole dotl do pro.
mene efektlvnlh nepone. Ako II ne menil efektlvnl napon, tldl je smlfut8 evrstota koRstlntna. U ovom
Iluflju Ie IVIkrugovl totllnlh nepone presllkeveju u jedan krug etektlvnlh napona.
,
7.8 Dellmlfno zlsitenllltnozrnl meter III" opteretlvenl u nedrenlrenlm uslovlml pokezuiu ..lItlvno vellku ko.
hezlju i zlkrlvljenost Invelope totllnlh nepone Ioml. Relatlvno vlsoke kohezlil Ie prlvldnog kerlktere, k80
polledlCl sukeije I negetivnlh pornlh prltlslke uzrokovenlh kepl18rnlm etektlml kojl POYKeVlju etektlvnl
nlpon Izme(lu zrna. Prl povetanju vlelnostl u drenlrenlm uslovlml opedlju etektlaukelje I fvrstota tla
Opedl. ZI odre4en Inleljllnlstepen zlSltanjl neopteretanogelementl tie, A porlstom nlvoe totllnlh napo.
na u nedrenlrlnlm u.loviml dolazi do Istlsklvenjl I ..stverlnil vezduhe u vedl, stepen
zeslta"'l reste I
pornl prltl.el rlstu. Ukollko je Inleljllnlstepon zlSltanjl tlkeV dl .. prl odre(lenom nlvou napona Slv
YOZ'
duh rlnvorl u 1IOdl, mlterl)ll.. u nedrlnlrenlm uslov'lml poflnje ponllatl k80 potpuno koherlntln, tl prl
dostlzlnju odre41nog nlVOl neponl fvrstote postlje konstlntna (Sllke 18).

'Z"

SIIkl18

7.7 Konceptl Iz t. 7.5 I t. 7.6 omogutavlju lnallzu uslove prlvremene stlbllnostl m... tie u prlrodl u Ilufaje.
vlml klda je brzlna promena naponl usled prlreltoja optoretanja znetno veta od brzlne promene etlktlv.
nlh nlpone, Ito je klrlktlrlstleno Iskljuelvo Zl .Itnozrne metorljlle mele vodopropusnostl.
7.8 Polto II u toku kon.olldlelje odvljlju procesl promene zepremlne, promeno pornog prltllke I promena
efektlvnlh nlpone, fvrltota .. vremenom menja.
7.9 tvrstota tli nlje nekl unlpred dltl konStlntl, VK je, 'zme(lu ostalog, I funkel;1 putlnje nepone I !storlje
deformeel;l.
7.9.1 Ako 51 niYOtotlblh neponl povetlvl, trenutak zavrletke nlnolen;1 opterKlnjl IZI.letlk grl4enja nell.
po, ne primer) predstlvljl krltlenl uslove Zl stlbllnost me.. zo.ltenog .Itnozrnog tll.

7.9.2 Ako Ie nlYOtotllnlh nopone u tlu smln)uje !prllzvo4enju useke, ne prlmerl, usled usporenog bubrenjl
(konsolldleljl SI .uprotnlrn znlelmll generlute .. negatlvnl pornl prltllel. poYKeveju sa etektlvnl no,ponl
I mesa tla mote bltl, blr prlvremeno, Itlbllna. Di.ipoe'ja nogltlvnlh porn In prltiSlke rezultlra padom Imlcaj.
ne fvrltote. Ovo mole dovestl do odgo4enog ruleR)I, Ie au parlmetrl fvrstota Zl efektlvne napone moro-
davn' Zl ocenu trl)ne Stlbllnostl mill tll u lekvlm ullovlme.
814 JUS U.C4.200 Siltna 8

7.9.3 Neka normalno konsolldovana sltnozrna zaslblna tla osetljlva su na 'poramecaje Uuslovlmasprecene pro.
mena zapremine. Takva tla pona!aju 58 krto I dostllu vr!nu cvrstocu prl relatlvno mallm deformacljama, .
nakon toga, praktlcno odjednom, usled strukturnog kotapsa skeleta dolul do vellkog I nag log porasta por.
nog prltlska, . nedrenlrana cvrstoca opadna za fedan do dva rada vellclne. Odnos Izmedu nadrenlrane mak.
simalne cvrstoCa Cu Jtvrstoee preradenog tla cu, sa Istom Z8premlnom pora IIIlstom vlawo!cu u uslovlma
potpunog zasleenja osoblna je koja 58 nazlva "senzltlvnost".

7.9.4 Krto se pondaju u drenlranlm uslovlma 1 cvrste prekonsolldovene gllne I zbljenl krupnozrnl malerljall.
Vr!na cvrstoCa sa moblll!e prl relatlvno mallm deformacljama, a Z8tlm sa porastom smlcajnog pomeranja
cvrstoCa postepeno opada I nakon vellklh deformaclja dostl!e konstantnu, rezldualnu vredno'l"zn.lno
m.nj\J od vr!ne. Dljagram kojillustruje takvopondanje datje nasllc117. U tom slucaju sa Z8 Istl m.lerllel
mogu deflnbal! dve anvelope napona loma, tl. vr!na I rezldualna.

&~~ <f ft
Slika 17
I
. d'

Vr!na smlcajna cvrstoca sa mole aprokslmlratl vec ranlje naved.nlm Izrazom u I. 7.2, a rezidualna n.
analognl nacln:

; + tan 0'
f,r =- c'r 0' r
"

Indeksom r oznacen! su odgovarajucl paramelrl rezidualne cvrstoce, Ii. paramelrl smlcajn. cvrSloce Iia
nakon vellkih smlcajnih pomeranja. Rezldualna kohezija c, ie real no iedn.ka nuli, jer mehanlzam 10ma
podrazumeva relativno klizanJe glatkih plocastih minerata, koj! su orljentisani p.ralelno sa ravni loma.
Ugao rezidualne smicajne cvrstoce 0;, kojim se opisuje m.ksimalnl smlcajnl otpor tla oakon vellklh I
dlskontinualnlh smlcajnlhpomer.nja, veom. cesto zavis! od vellclne normalnlh efektlvnlh Ilapona kojl de.
luju u ravnl loma. Eksperlmentl I anallze uocenih pojava nestabilnostl mogu prlkazatl da je anvelopa
rezldualne smlcajne cvrstoce tla zakrlvljena (sllke 17 I 20).

7.9.5 Odnos Izmadu vr!ne I rezldualne smlcajne cvrstoce zavlsl od nlvoa.napona I oplsuje se Indeksom krtosli:

1'f -ir
I B '"
Tf

7.9.6 Krupnozrnl zbljenl necementlr.nl materlj.II, k.o !to su drobljenl kamen, !Ifun.k I pasak I njlhove m.lavl.
ne, nemaju kohezlju. Zakon cVTSloCadat je u obllku:

Tf . u'n tan0'

Za dati materij.1 ug.o smicajne cvrstoce zavlsl od zbljenostl I nivoa napon..

Ugao vr!ne smlcajne cvrstoce granul.rnog m.lerlj.la s.slojl se od zblr. komponenle Irenj. prl konStlnlnol
zapremlnll od doprlnosa uticaj. promene zapremlne (dll.t.cije).
Strono 10 JUS U.C4.200 815

7.9.7 Znafajna vell~lne kohezlje, dellnlsena fvrsto~om u ravnl u kojoj je normalnl napon jednak null, no pollojl
ukollko Izme(lu uno ne posto)e hemljske III ..cementne" veze. Odseeak, kojl konvenclonolnlm poslupclma
nastaje ekstrapolacijom p~ve anvelope ka nultom nivou: normalnih nopona, stvara privldnu kohezlju koja je
u najveooj meri posledica zakrivljenostlanvelope napona loma, Elementl nellnearne anvelope napona lema
prlkazani su no sllkama 16, 17, 16, 19120.

7.10 Zavlsnost ugla smlcajne otpornostl tla u funkclji normalnog napono u ravnl lema mote se oplsatllzrazom:

(1 + I7/PN)
0' ~
08 + t:.0'/
gde je:

0'8 - baznl ugao trenj a,

t:.IJ' - mekslmalna ugaona razllka,

PN - normalnl napon srednjeg ugla.

Gornji izraz,ilus1rovan no sliei 18, oplsuje ugao smicajne evrsto~e zbirom od dva elana. Drugl sablrak ima
osobinu da teil ka nuli sa porastom normalnog napona, tako da ukupan ugao smicajne evrsto~e teli kon.
stantnoj granlfnoj vrednosll koja se deflnl!e kao baznl ugao tranja
"B'

11

6'
a;
Slika 18

7.10.1 Izraz Iz t. 7.10 prlmenjen na izraze Iz t. 7.2 17.3 redukuje se na konvenclonalnu linearnu Mor-Kulon-
- Tercagijevu envelopu u svakom od slede~a 1r1 slueaja:

1. oko je makslmalna ugaone r.zllk. .60' - 0 za prolzvoljno konoene vrodnosll par"motr. PN' dohlja se d.
je ~
"8;
'"
2. ako je ..n.pon srednjeg ugla" PN jednak null, za prolzvoljnu konaenu vrednost AI!' doblja sa da je, kao
1 u prethodnom slueaju, 0' ~ 08;
3. ako je "napon srednjeg ugla" beskonaean, tada je 0' - 08 + A0' - 0~.

7.10.2 Nelinearna anvelopa napona 10m. mote se opis.tll druglm analltleklm IZlazlma pod uslovom d. takav
opis .proksimlra eksperlment.lne rezult.tc bolje od stand.rdnog line.rnog zakona.

7.10.3 Na slicl 19 prlkazanl su k.rakterlstlenl rezultat! Z8 kompaktlranu glinu. Promena ugla smlcajne evrsto~e u
funkcljl normalnlh efektlvnih napona data je no sllcl19a). a oblik anvelope napono 10ma u konvencionol.
nom podrueju napona Ispltlvan)a do 400 kPa na sllcl 19b). Razllka Izmedu IInearne Interpretaclje loplsa
nellnearnom anvelopom posobno je znaeajn. u podrueju nltlh nlvoa napona (silk. 19c)). !lustraclja mogu.
~e zakrivljenostl anvelope rezldualne smicajne otpornostl za gllnu je prikazana no sllcl 20.
 --...

816 JUS U.C4.200 51 1\

7.10.4 Ked I118tarlj.'. kojl Ie krt~ ponalaj'! 10m la mol. odvlj.tl progr.llmo. 18 r.zlleltlm It.panom inobUlucl'
J. totalne evrstoee u pojedlnlm t.ekama gan.rlsen. kllzn. povdl, kojl 18 oplsuj. r.zldualnlm 'aktorom:

1',-1'
R-
1', =-1',
.,.,
",,,
a) "fII'

lOG 2DII
(k~.1
1DQ
a:: JDD

bI£~ al

,.-

p lOG ;III
I.~.I
103 UJI
~IOU"
'If
c)
: ~\..~------- ..
ik~'

10.,.-- -~--'Cr.~"
-- 0 sa
(.~,
ICXI ItCI a,; 110

ii
~ za f b)

III

10 III !II sa 10 111

(J"'
10
~I<~ 0 sa 100 ItCI lID
(k~"
"' IIIP'11

Slika 19 Slika 20

8 Karakteristi~ni slu~ajevi

8.1 Kosin. u krupnozrnim c.mentiranim mat.rijalima

U slueolu nlskog nlvoa podzomn. vod. (.lIko 211 10m 18 malo dosltl pn plltkol plomlrnollllllingo zokrlv.
Ijenoi kllznoj povr!1. Pojava Zltelue. pukotlne je kankteristlena prl relatlvno vlsokom nlvou podzemne
vode Isllka 22), kada sa kllzanje doga4a po relativno plltkoj kru!no-cliindrienoj kllznoj povr!1. No!lca kllz.
nog tela j. uslovliena lokalnom vi.lnom koslne.
Anallzlra sa prlmanom parameter. evrstoeo z. e'oktlvn. napone c' I 0' sa dronlronlom uzo' k. ("dronlr..
nl oplt"). Vellelne pornlh prltlsaka s. odrec!ulu Iz tIItr.clono sllko pomoeu str uino mro!e.

8.2 Kosine u krupnozrnim nevezanlm metarij.lima

Stabllnost kosin. zavlsl, pre SVegd,od nlvoa podzemne vode (sllke 231 24). Pri nlskom nlyou podzemne
vade kUzanje so pojavljuie u obliku lokalnih odronjavania sve dok 5. koslna n. ubla!1 do nagiba koji je
iednak uglu trenja 0'. Prj vlsokom nivou podzemne vade ugao stabilnog naglba kosine je pribll!no iednak
0'/2.
SUM. 12 JUS U.C4.200 817

S.G
s,c;
~

Slika 21 Slika 22

S.G
S,G
Na sllkama ie:
S - pesak
Slika 23 Silk. 24
G - !Ijunak

Analizira sa prime nom efektivnlh napona I para~etn 0'. Manja kohezlja, koja fepajfe!ee posladlca zakrl.
vljenoStI anvelopa napona loma, sa zanem.rujo:Posebna petnja se mora posvetlt!'pltanju te(:enia ako su
u pitanju rastreslti sitnozrnl peskovl.

8,3 Kosine u zasieenim normalno iIi malo prekonsolidovanim glinama

Klizanje se pojavljuje po prlbilino kru!no-clllndrlfnoj kllznoj povr!1 hllke 25) (:Ijl se polo!aj mole tecrlj-
ski odreditl u zavisnostl cd promene fvrstoce u preseku koslne. Polotaj podzemne vode ne utJ(:e na sta.
bllnost osim ako !luktcacija nivea ne menja .fvrstotu iIi se pojavljuje u pukotin; izazlvajucj dopunsko hori-
zontalno opterecenje.
Anallzira se u totalnlm naponima, uz opisivanje promene fvrstoce u presaku. Parametri fvrstoce sa odre-
c3uju iz opita jednoaksijalnom kompresljom, oplta sa nadreniranlm uzorkom (.,nedreniranl opit'1, triaks;-
.
jalnom kompresljom iii pomocu krllne sonde.

Na sllcl ie:
CL - pra!lnasta gllne
'--... CH - masna gllne
""'---

Slika 25

0.4 Kosina u uslojenom profilu tie

Polotaj krltlfne kllzne povr!! z8v!s; od relatlvne fvrstoce I orijentaclje slojeva. Klizna povr! je festo kom-
blnacija aktlvnlh neutralnlh I pesivnih delova, prl femu centralnl blok odgovara uslovlma stratlflkaclje.
Kllzna pov!! je naj(:e!ce slo!ena (sllka 26).
818 JUS U.C4.2uO Str.". 13

Na sllclJe:
S - pesek
G - IIJunak
C - gllna
M - prallna

Slika 26

Analizira sa u efektlvnim naponlma prlmenom c' 11'1'za sitncizme materijale i 1'1'za nevezane.

8.5 Duboka Pl'zsnja starih kHzilta

Povrl lomu III nJan va~1 deo je blilgo zukrlvlJan (sllku 27), a u gornjam dalu sa mole uo~itl Itarl olllJnk -
- skarpa, ~Ija je dullna u preseku reda vell~lne 10 % ukupne dullne preseka kllzllta. Smlcajna ~vrsto~a
kllzne mase opada sa veli~lnom pomeranja koja su se ranlje dogodlla. Kritl~ne su situaclje u tvrdim pre.
kcinsolldovanim gllnama, koja su omek~ne, Isprskale 1 sa strlJama po kllznoJ povrl!.

Na sllclje:
CL - prallnasta gllna
CH - masna gllna

Slika 27

Anallzlra se u elektJvnlm naponlma I parametrlma rezldualne smlcajne ~vrsto~e. Pri tome je neophodno
odredivanje mobillsanih parametara ~vrsto~e metodama povratne analize, koja je opisana u t. 9. Zahtevani
laktor! sigurnostl mogu u ovom slu~aju bltll znatno manjl od 1.4, all ne manil od 1,15. Anve!opa napona
loma mola bltl zakrivljena, te se mora vodltl ra~una 0 nlvou prose~nlh normalnlh napona za kojl se pro.
vode laboratorljska Ispltlvanj. ~vrsto~e.

8.8 KHzanje zbijenog nalipa na mekom vezanom tlu

Povrl 10m. mote bltl uslovljena predomlnantnlm mehanizmom rotaclje (sllka 281111translacljom uz poia.
vu aktivnih I paslvnih prlzml, koje ~lne slotenu kliznu povrl. Potrebno ie anallzlra!! oba mehanizma 10m.
da bi se nal.o krltl~.n.

"""---~
,
~ ~
~
"I
I
/"
,
S,G

+
CLICH
Na sllel ie:
CL
CH
- prallnasta glln.
- masn. gllna
"""""""'" "",/'"
S - pesak
"" ~" G - Iliun.k
Slika 28
S 14 JUS U.C4.200 819

Analiza nabllnonl sa mora Iprovanl za totalna I za afaktlyna napona da bll8 od.adlo k.ltlean Ilutaj.
U Ilueaju veoma brzog g.aGenja zanama.uja 18 mogub1on konaolldaelja J anellza prJ",amana nabllnonl
Ip.oYodI u totalnlm naponlma p.lmlnom peramata.a ey.ltote Iz oplta sa nadrlnl.anlm uzo.kom IIIlz
oplta k.llnom sondom. Ukollko sa deformacljl prl Iomu mata.lja'a nellpe I podlogl jako ,"zllkuju, faleto.
Ilgu.nostl mo.a bltl vecl od 1,00 lako 18potpuno zanama.1 amlcajna e",stoe. tela naslpe.
T.ajna stabllnolt 18 anallzl.a prlmenom pe.ameta.a eyrstote Z8 efaletlyna naponl uzlmljucl prl tome vall,
elna pornlh p.ltlsakl p.ama hld.OItaUeklm usloylme dlletl.anlm ~o!ajam nl- podzlmna yoda.
Owe sa mora posaboo Yodltl.aeuna 0 valleinll b.zlnl razyoja Ileganjal horlzontalnlh pomeranja u Yllml'
nu. SleglnJ. t.upe put. nakon Izg,"dnj" koloyoznl konsuukelll ne Imlju blU nl vlllka nl ne.lvnoml.ne,
j.. to,mole Izazv.U zn.eajnl defo.m.cljl I ottet8nja. Pojava podulnlh pukoUna u kolowzno) konst.ukel.
jl mo.a se spreeltl mlnlmlzl.anjlm yelleina odgolSonlh defo.meclja. Pod.azumev. sa da sa, oslm t80.ljl
konsolldaeijl, ovde moraju upot.lbiU metode naponsko~aformaclC¥\e analiza koje omogucuju ..gledava.
nje ka.akterlsUenlh yelleln.. U oyom slue.ju su, oslm pe.ameta.. ev.noe., od posebne valnostl dlfo.m..
eljskl pe.amet.!.
8.7 Kllzanja kosina u.ka u tvrdlm ispucalim 811ne....

Smanj.n)1 horlzonulnlh napona (sllke 29) p.1 IzvoGenju Iskopa Izazlva bub.anjl glln. I
otva,"n'" prsllna,
Ito z. posledleu Ima pad eyrstoe.. Obllk krltlenl kllzn. pov.11 zavlsl od v.llelne I orlj.ntaeljl prsllna III od
dubinl omeklanja gllnl.

;
I
,/ I
,
l
,,/ ,/ 'CH
,"
, /' "
/ ./..""
//',' ,,' Nasllelje:
"
...f.:::::--"
----- CH - m.sna gllna

Silk. 29

Priyrem.na stabllnost sa .nallzl.. upotrebom yrlnlh peramlta.a evrstoel e' I c'. T.ajna stabllnost Sl anall-
zlra prlmenom rezldualnih parameUra evrstoel e; Ie;.
Ukoliko je Indeks kltostl 18 < 0,5 I r..ldu.lni faletor R > 0,85, mole ,", pored rlzldu.lnl, ZldrlaU I
vrlna smlea;na evrstoea. Ukollko oba uslova nlsu !spunjlna, marl 18 rleun.tl II rezldu.lnlm paremetrlme
smleajne evrStoee, jer postojl znatna yerov.tnoe. pojave progreslynog lome.
8.8 Nasip na padini
Uslovl nlstabllnoltl sa poJ.vljuju Iz najmlnj. dv. rlzloga; usled powe.nj. optlrltlnJa prlrodnl padlnl
novlm optlretenjem tlla nasip. i usled Izmlnjenlh uslov. dronlran;a I lvapo.aeljllz padlne,lto mole iza.
zvaUpoveeanjepornlh pritlsaka.Stabllnostnaslpa(sllka 30) Dvlsl ad kvalltlta tlla naslpa(u manjo]me-
rl), ad pa.amatar. evrstoe. padlnskog mat..!jala I od Inleljalnlh st.nJa nlwa podzlmna vod.. Obleno 18
rulenjl kosin. dog.1So u obllku podnollenog kllz.nj., n.kon Izvesnog vrlmln. po z.vrlltku gra""nj.,
kad. d06e do povllan;a nlvo. podzemene yodl. Prvl znacl nest.bllnostl H pojavljuju u obllku podulnlh
pukotln. rll kolovoznoj povrllnl (sllke 31), n.kon toga slede m.nja denlv.l.elja koj. mogu p.etll u kona,
eoo rutenje trupa puta sa dllom pad!n..
Analiza 18 sproYodI paramltrlma eyrstoel u etlletlvnlm I18ponima, all .ka ja povrlinskl pIIdlnskl sloj za.
siten Yodom, potrabno je, paralelno, Iprovestll anaUzu stabllnostl u totelnim naponima, Yodetl raeuna 0
uslovima dlltorzijskih deformeeij. i konsolldaeijl.
820 JUS U .C4.:ZOO Su.na 16

Slika 30

Slika 31

9 Metode analize stabilnosti

U smlslu ovag standarda. metode anallze stabllnostl zemljanlh masa se dole na trl osnovne grupe:
1) PrvD grupa metoda je usmerena nil odroaIvnnje more stDbllnostl maso till Izr8~UrntvanJcm faktol IJ
slgurnosti, prl temu su u najllroj prlmenl metode u ok,;irima prlnelpa grenitne ravnotde. Ovaj prist up
se mora prlmenjlvati, jer daie odgovor na vaino pitanje da 11je neka masa tla stabilna, sigurna Iii na gra.
nlellomo, kada sa mogu oteklvatl velika pomerenja III rulenje.
2) Analiza stabllnostl se ne sprovodl samo da bl se doblo faktor slgurnosll za poznate parametre tla, vee i
za odredlvanje parametara tvrstoee prl lomu ukollko je dollo do pojevo ","Inbllnnul mosn II.. Zhuq
toga se analiza sprovodl na obrnul n.tln; nalma, ako je pOlnalo da je prl rulenju Fs a 1,0, Irate s. para.
melrl kojt.odgovoraju ovoj realno konstatovanoj sltuaelj!. Takav postupak se ovde nallva "povratnom
analilom". Radi odredivanja pouldanlh parametara tvrstoee u efektlvnlm naponlma, neophodno je sa
najveeom mogueom pouzdanoscu odreditl velltlnu I rospored pornlh prltlsoka no kllznoj povrll prllo.
mu.
Dodatnl zahtev podrazumeva I potrebu odredlvanja nlvoa normalnlh napona prllomu, kako bl sa oda.
brale valltlne optereeenja prl komparatlvnlm laboratorljsklm Ispltlvanj;ma. Na ovaj natln se odredl pro.
setna tvrstoea prl lomu, koja u slutaju vellkih I ponovljenlh pomeranja najtalce odgovara rezldualnlm
parametrlma tvrstoCe.
3) Tree. grupa metoda Ima kao primarnl ellj odred1vanje stanja napona I deformaelja, prl temu su veiltine
pomeranja prl radnom nlvou napona od prvenStvenog Interesa. Ova grupa m.toda $I mot. upotrebltl
.. anall.u stabllnostl zemllenlh mase, ukollko sa matematltkl modellra I pojava progreslvnog loma, kao
dopuna obave.ne anallze metodama granltne ravnotele.

10 Mehanizmi loma i metode proraauna

10.1 U metodama granltne ravnotele so podralumeva d. je laktor slgurnostl Fs, dellnlsan I.,azom u t. 5.1,
konstantna velltlna dul kll,n. povrll. Pri tom. I' neophodno unap,od delln".tl mogue. meh.nll"" hi.
po.tetltkog loma I odredltJ kllzno telo ogranlteno killnom povrll, za koj. se doblja merodavna mlnlmalna
vrednost laktora sigurnostl, koja za najmanju fizltkl mogueu granleu Ima vr.dnost 1,0.
- St IS JUS U.C4.200 821

10.2 Ukollko smlcajna tvrst~a zavlll od tr.nja. odnosno od normalnog napona, ,alpo,ed unotarnjlh Ilia j. od
prlmarne valnoltl za odrallivanj. velltlna normalnth napone po kllznoj po..!1 od koj. z.vlll i';vrstot. tla
u Olnovl Ivake lam.lo. SIIe koje deluju na pojedlnatnu lam.lu Izdvojenu Iz kllznog tela prolz.oljnog obllka
I drug. velltlllO ko;e figurllu u ullavlma ravnot.le prlkazane IU no sllcl 32.

O~_. .-.--------.--.. X

r
. 0 1
I 1
i
al
i
i
I

h
Poznato N.poznato

1-1
i i

--
Xi_IJ 'XI
~
E.-1 I ::~: l
IX I

bl / - E-
I

~"~
_'
~'
)J
M1 f,
.;
:f~' 'If
VI

Slika 32
Nepoznate velltlne IU: Broj
N' - normalne elektlvne Ille u olno.1 Ivak. lomel. n
S
,
- smlca;n. 1110 U olno.llam.l. n
- polofajl normalnlh komponenata medulam.lnlh Ilia n-1
E - velltln. normllnlh komponenata matlul.meln. Iile n-1
X - velltln. Imlcojnlh kompon.nata m.tlulam.lnih Iila n-1
e - polola;1 normalnih Iila u olnovllamele n
FI - laktor Ilgurnostl

Ukupno nepoznatlh 6n-2

Za ro!enj. problema na ralpolaganju IU trl ullovo ravnotela za I.aku lamelu (lblr horlzontalnlh Ilia, zblr
vertlkalnlh 1110I zblr mom.nata moraju bltl lednIki null) I uslov 0 mobillsanoj tvrstotl,lz kojeg so doblj.
vez. Izm.tlu smlcajn. I nonnolna slle u osnovllom.I.,lto d.je ukupno Ivega 4 n jednatlna.
r.tna metoda, u Imiliu ovog standarda, IUon. koj. zedovoljavaju sve uslove ramotale uvotlen;em razlltl-
tlh pretpostavki:-an bez zanemarivlnja pojedinih komponenata IPoljnlh I unotlrnJlh Ilia.
Prlbliin. metod., u smiliu ovog standarda, su one koja III zanamaruju pojedln. sll. 1/lIIlgnorl!u n.ke UI'
love r..notele.
822 JUS U.C4.200 Str.". t 1

10.3 Plona",o kllz"o povrtl Isllk. 331. kolo .u ,el.tlvno plilk. u odnolu n. dullnu kll7rKIIi '.Ia I pUlalnlll1l IU
pov,lInl terene, mogu .. tretlretl keo kllzne tele beskone~ne dullne, toko de .e utlee" n. krajevlme mogu
zenemarltl. Db. komponente me"ul.melnlh III. u vertlkelnlm pre"clm. .\1 konltentne dul kllznog tel..
tOko de je ,ezllke odgoveraju~lh komponenete ze lueku lemelu jednek. null, te 58 njlhove vell~lne ne po.
j.vljuju u uslovlme ,evnotefe. Iz,az z. lakt~' slgu'OO5\I, u odsustvu sj,oljnlh opte'e~enj. Iln.rclj.lnlh .110
zemljot,esa, gl8sl:

F. . . c' + \11 .. z .
z co.> Q - ul t.n '"
Iin Q cos a

Silk. 33

Iz ove veze se dalj. mote Izvestl specijalan slu~aj za uslove fIItra~lje podzernne vode pa,elelno koslnl I
kllznoj povrll, Uo da;e:

e' + (1' z - 1w hw) cos> a tan

Fs. '"
. z . sin", COI
1
'"

U gornjom Iz,azu je redl jednostavnostl zanema,ene eventualne ,ezllke Izme"u jedlnl~nlh ma.. tl. !znad I
!spod nivoa vode. U slu~.ju sltnozrnlh meterljale t.kvo rezllke I. zenemarljlve, . obzlrom do se mo'er Ij31
zaslli vodom Ilzned nuhog pljezomet.rskog nlvoe kapllarnlm penjanjem.
10.3.1 Ako 58definite ko.lleljent pornog prltlska u oblJku:

'\I
. u/..;. z. u .b/W
Iz,ez za Fs Iz prethodnuo~ke se mote n.plsad ke~:

C'/(1' z) + (1 - 'U! cos> a tan ",

Fs.
sin Q cos
'"

10.3.2 UkolJko je mat.'lial bez kohezlje t'li je e' /1Z ,elatlvno male vell~lna, go,njllz,ez postaje:

Fs. 11 ten "'/ton Q

-'\I'
S".n. 18 JUS U.C4.200 823

Ako )e pr.vae fIItr.elje u podrutju Ilea n.koh.r.ntne ~osln.horllontalan, tad.)e r u - "('h" sa tlpltnom
vrednottu ru!Ol0,5. S1edl'da nekohor.ntna ko.lna bOl prl.ultv. IlIlr.elon. vod. Ima oko dva put. votl lak-
tor slgurnoltl u odnosu na oplsan. uslov. utleaja pornlh prltl,aka.
10.3.3 luazl Iz t. 10.3.1 110.3.;2,1 pored Qtlgledn.lednoltavnostl" Imaju relatlvno vlsoku tatnolt ukollko su
Ispunj.nl uslovl la koj. Ilvedanl, t. Ih tr.ba upotr.bljavatl za plltka kllzna t.la, plltka transladona kll.
'u
zltla Ila uslov. lokal". stabllnostl granularnlh I nevelanlh koslna.

10.4 Kruino-clllndrl~ne kllzn. povrtl (silk. 34) s. anallzlraju, u na~.lu, metodam. lamela.
10.4.1 Metoda F.llnljusa 111tlv. "h.d,ka m.toda", koj. s. bOllr. na lan.m.rlv.n) u obp kompon.nt. m.dul..
melnlh ,lIa, definite ,. lualom:

F, - Le1' + (Wcos a - u I) tun 0

LWslna

U Irikelonim sist.mima, kod kojih po,toj. i lna~jnij. v.litln. pornih pritisaka, primenom gornjeg izraza
,. doblj.ju nodovoljno koroktnl (konzorvatlvnl) rezultatl, t. s. u takv1m .Iuta)ovlmo ova m..odo n. pr.-
porutuje. Ovaj Izraz dale kor.ktne relultate u slutaj.vlm. kada ,mlea)n. tvrstotu n. z.vl,1 od v.lltln.
normalnlh napona na kllznoj povrtl, $to je slutaj samo u anallzlltabllnostl maso koherentnog tla u nedre-
nlranlm uslovlma, ako s. um.sto e' stavl eu 10' - 0u - 0, tto dale:.

Le u I LOu IR
Fs- :/:Wsln,a LWX

Slika 34

10.4.2 Proracun stabilnostl,u slutaju do se mehanlzam loma mole aprokslmiratl ellindrl~nom kllznom povrtl, uz
implieitno uvodenje uticaja normatnih komponenata medulam.lnlh sl1a na raspodelu .I.ktivnih nor.
malnih napona dul kllzne povrti, vrti so po tat nom Bitopovom Izrezu ko)i glasi:

L[e'b+(W+ XI-,-XI -bu)tan0']ma

F. -
L W ,'In a

gde Ie:

ma = 1I{eos a + sin a' tan 0'/F')

Vr.dnostl za F, I bX - Xi-I - XI zo svnku I.molu koja zadovoljava gornju j"rlnoclnu, prodstavljaju rlgo-
 ---...

824 JUS U.C4.200 S..- 19

rozno rolonll problema. Ako II Zl prvu oprokllmlclju UIVOJlda la /J(, 0 za lvaku 18mllu,lodlna""po. .
Z""Ia oSlaio FI koja flgurll8 Sl obo Itrana znaka Jod""koltll no mole sa aklpllcltno Izrazill.
10.4.3 U praktlfnoJ upotrobl moll 'II prlmln/lvlIl ..rUtlnlkl motod", ko/I podrazumlva zanlmarlv.nj' lazllka
v.rtlkalnlh komponlnltl ml<lulamllnlh sila u Izrozu Iz prlthodnog flln., odnalno prlmanu IZllz':

Fs Do
1: [c'b + (W - b u) tan 8') m..

1:Wlln..

10.4.4 Za dlllmlfno potopljenu kOllnu, no koju d.luju IInliska opt.II~nja, podeljlna opter.eenJa l!nercljllne 11-
Ie z.mljotresa, rutlnskllz"z za Fs II mole naplsatl u prolir.nom obllku:

1: { c'b + [W + W' + Ry + P b + kv (W + W.I - bu.] ten IJ'} m..

FI-
1:[W+W'+ Ry +p b+ky IW+W.l)sln..+ Rx VR/R+kx IW+W.lv/R

gdeje:

W'
Wz
-- potopljene mila d.11 lam. Ie Ispod nlvo. vade,
Z8sl~no m.sa del. I.m.le Ispod nivol vad.,
u.
p
- pornl nltprltls.k Iznld hldrost.tlfkog nlvo.,
- lodnlko podoillno vertlkalno spot]nje opterotonlo,
Ry - vartlkllnl kompon.nll &pol]nlegIInl;s1<ogopt.r.~lnla,
Rx - horlzontaln. komponont. &poliniogIlInll.kOl!'opt.,.~.nl.,
k. - kOlflcijent horlzont.lnog s.lzmlfkog ubrz.n].,
ky - ko.flcljlnt vertlk.lnog s.;zmlfkog ubrz.nj.,
y
1 - krak Inarcli.lna sll. u odnosu n. cent.r kllznog kruo..
N.poznata vallfln. taktora slgurnostl I. pojavljuj. sa ob. strano znak. ]odnakostl. t. s. transcod.ntn.
jod""fln. relav. Iteratlvnlm postupkom. Postupak direktn. supstltucije konverglr. dovoljno brzo ZI pr.k.
tlfne potr.be, prl eemu s. usvaj. d. je r.i.nj. doblj.no ako je razllk. dva sukceslvna r.zultata man;a od
n.k~ unapred date m.lo tol.ranclje. Toloraneli. nn 1m. bltl Yft~aod 0,001.
10.4.5 U an.llzi st.bllnostl se mora noel ona )cllzn. poyri koj. daj. minlmalnu yrednost t.ktor. .Igurnost!. Krlo
tlfna krulno-cllindrlfna kllzn. poyri II mole Odrodltl prlmenom rl.funara,
I'll femu s. probnl centrl po".
taylj.ju u fyoroy. d.te mr.1e III s. prlm.njuj. postup.k automatskog tr.lenja krltlenog centra po n.ko)
od metOda optlmlzaclje tunkcije sa trl promenljlve.
10.5 Kllzn. poyrl; proIzvoljnog obllk., ko;e keo speclj.l.n slufaj podrazumeyaju I krulno-<:lIIndrlfne, trebo u
n.felu Ispltlyatl tafnlm metod.ma koj.z.doyolj.yaju.va Irl usloy. raynotd. koJi su prlkaz.nl u t. 10.7.
10.5.1 Faktorl slgurnostl prlhvstljlY. taenosll u slufaju homogenlh r.lallyno plltklh Ilzdulenlh kllznlh lola mogu
se odredltl Janbuovom metodom (1954) prema Izrezu:

1: [c'b + IW - b . u) tan \!I') no

Fs -
1:Wtan..
gde je:

n.. - sec' ../(1 + tan.. Ian \!I'/F.),

10.5.2 Ullc.j dellmlfne polopljenoStI so uyodl ne sllf.n nofln kao I u BI!opoyoj matodl, a pro!lren obllk, koJi
obuhyata spal;na opter.tenje Iln.relj.lne silo lOmljolre.a, mole sa nepl.atl kao:

Fs.
{
1: c'b + [W +'W' + Ry + p b + ky (W + WzI b ul] tan IJ'}
"0
-
1: [W + W' + Ry + P b + ky (W + W.IJ t.n Q,+ Rx . k. (W +
W.'

Vellflne u gornjem Izrazu su dellnlsane u t. 10.4.4.

S,..no 20 JUS U.C4.200
825

10.5.3 Maloda navedena u t. 10.5.1 110.5.2 na pokeluju vllOku 1IIII'.lnolt prl poredenju .. ,.tn'lIm POIIUpclma.
Zbog ovog nedoltatka korls~1 sa .mplrl/ska korakclja rarultat8 prlkal- ne sllcl 35, kaja /a pro,,..I.',
kamperallyne ana Il,. ogranlt.nog broja homog.nlh presake. KorakclJa . sprovodl nekon l8Vfletke Itera.
eI'a po na..d.nlm lun/ma. Ova amp/rljlka korakclja obuhY8t8 ne aprokllmaUvan net/n ..mo osnom'
obllk u t. 10.6.1 . na I obllk II t. 10.5.2, ukollko u I"aru ligurilu IInl/ska opleratenla I 'narclj.,... Ifla
laml/olre...
S obllrom na to da matoda korlsll sarno dya usloya raynotah, a !gnar/Ie Irnlca;n. kamponant. rne4ula.
melnlh Ilia, ... praporutuJ. .. la opl1u upOtrabu. U smiliu ovog Itanda,d., ova melod. .. klallllkuj. u
prlbll!na matoda. N.vedana ogranltenjl .. ... odno..1 nl Jlnbuoyu matodu II (19731.

\1£

\10

fa

Fs (korlg) - 10 X Fs
I
o,.z IU CI,4
SIIkl 35 d/L

10.0 Za fllltki moguta klilna pov,!1 prollvoljnog obllka, radovoljlvan;a III uslova ,aynota" (tltna m.lode)
bellanemarlvanja pojedlnlh komponenall unullrnjlh slla,uldokal ",ltke dopusUyosti ,.lenja,ohalha.
c:lujarezultall kojl sa kretu u prihvatljivo uskim granlc:ama, bel obzira na tip hlpoteza ko;lja blo upo.
,trabljan za daflnl..nja metode kola daja jednoznatan rezulllt.
10.7 Osnoyn. usloyne jednatlne Iz t. ~0.2. Na sllcl32a) prlkazana /a prollvo'Jna killna povrlltdelj.na yerUkal.
nlm preseclma na n lamela, prl cemu IU mec:lulameln/presacj numerlsanl od 0 u "aktlynom potetku kil,.
nog tela" do n u ..noflcno; tackl" kllzn. poyr!1. Deflnicije prvsetnih Ilia I njlhoyih napadnlh tataka date
su na IlIcl 32b) sa usyoienom pozltlvnom orljenlacl/om opter.t.nla I momenala Ilia. Konturne sll., koj.
deluju na IZdvojenu lamelu I odgoyarajute zep,emlnske sll. mogu se, prema prlkaranom poSlupku, pod.U.
tl na pozn.te I nepoznate veiltIne. Ukollko je lamela dovoljno uska, tako da se moment! usled rnllke
elektlynlh normalnlh napo"a
"a krajevlm. beze syak, I.mel. mogu zenemarltl (e. 0), t,' us'oya ..vnote"
U rav"1 ze syaku lamelu glase:

t X-O

E,-1 - E, + Nj sIn 01, .. 5. cos 01, + H, . 0

1:Y-O

XI-I -X,-Nj COSOl,- 5, sin 01,+Vj-O

1: M - 0 (za srldilnju tatku Olnove lamelel

EI-, d,_, + (b,/21 tan 01,- E, d, - (b1/21 tan 01,- (b,/21IX,-1 + X,I + M, . 0
82.6 JUS 1l.C4.200 Gunn" ~1

U gornjlm Izrazlma VII MI supoznata v.~~ln. oPt.r.~.nJa k~iad.luJu na lamolu I, 0 ..odo so no:
HI'
VI - zllir svlh .vOPtlkolnlh kompononota 1110 koio obuh\lotaju sopstVllnu to!lnu lamol., zadatu v.rtlkalnu
komponeotu spoljnjog opt.ro~.nj., v.rtlk.lnu kompOnentu uZ90n. (pornl prltiscl U osnovl 10m.I.)
I v.rdk.alnu kompon.ntu'$.lzml~kog ubrzanja;
HI - zblr svlh horllol)talnlh kompon.neta gore navodonlh Ilia;
M,- lllir Ivlh pozn.tlh moman.to u odnolu na ".dllnu ta~ku osnov. l.m.I.; sonoll so od mom.nto
spoljnieg optero~.nJa I momonto Inorclj81nlh sUo us led horllonl81nog s.lzml~kog ubrzanja.
.
Osnovna n.poznol8vall~ln., laklor ~lgurnOsll, prodlt.vlj8 YO.lU Izm.au "ormalnlh I smlcajnlh III. u osnovl
10m.l. u obllku:
N' tan + c' I
Fs ~ '"
s

Zadovol]avan].m gor. navedenlh uslovnth jedna~lna d.flnl!. s. kor.klno rol.nie ko]e j. mogu~. na~1 Ul
uvoaenj. dopunsklh pr.tposlavkll bel zan.marlvanj. pojedlnlh komponer)at. me(!ulamolnlh Ilia.
Jedan od mogu~lh polupaka la ralavan]e osnovnlh uslovnlh Jadna~lna granl~n. ravnolef. u metod I Ie.
mele dal Je u Prllogu A. .
10.8 Oslm poslupka oplsanog u Prllogu A ovog standarda, uslovne jedna~ln. Il I. 10.7 se mogu rdlill druglm
ekvlvi1lnntnh:nnou~nn prlzflntlm motodomn nkn 7ftdovoljnvnJu,..Iova 11uvm)fmu u t. 10.2.1 I 10.0 bel
lanemarlvan]a poJadlnlh kompon.nata medulamelnlh slla.
U OVO; la~kl slandarda prelpostavl;eno je da su parametrl smicajne ~vrsto~e dati u konvencion.lnom,
linearnom obllku. Prollr.n)a m.toda no nollno~ran obllk anv.lo~a noponaloma zahlovo dopun,klll.ro.
Ilvan po'tupak u slu~alu clllndrl~nlh I prollvoljnlh kliznih povdl, kako bi se ladovoljila odgovaraJuca la.
visnosl Ilmeau normalnog napona I smlcajne ~vrsto~. duf kllzne povr!1.

11 Podobnost metoda za tri mehanizma nestabilnpsti

11.1 Melode z.pror.~"n stabilnostl, u lavisnOSli od oblika klizne povr!i. moraju zadovoljit; slede~e uslove:
1) Za planarne klilno povr!i mora se lOdovoljltl najmanja jedan uslov ravrioteze, I to u,lov ravnotefe slla u
pr.vcu kllunja hipoloti~kog kllznog tola. Rdani- ie dalo u I. 10.3.
21 Kruzno.clllndrl~ne kllzne povrll mor.ju se anallzlrad melodomkoja zadovoljava najman;e dva uslova
ravnoteze. Rutlnska Bliopova meloda, na\led.na u I. 10.4.31 10.4.4, daje ladovoljavajuce resenje, all
s. mogu upotrebldl metod.. prlmenlnve na prolzvoljn. killne povrsl.
31 Prollvoline kllzne povr51 moraju so anallzlratl melodam. koje zadovoljavaju trl uslova r.vnolefe. U
manje krltl~nlm slu~.].vlma i ukollko nama znaeajnlh spol]nlh opterecanja 111spoljnlh stabllizaclonih
, slla, mogu se upolrablti I metode koje dellml~no zadovoljavaju samo dva uslov. ravnotaf., all se prl
tome moraju upolreblll.odgov.r.ju~e korekclje uzlmajucl u obllr ogranl~enja navadana u 1.10.5.3.
1'1.;2 Prostornl elektJ, ukollko sa smatraju zna~ajnlm, mogu so uzell u obllr manje rigoroznlm I nau~no prima,
11m poStupclma.
'
11.3 Zo homogon. koslna sa jednostavnom g.om.lrljom I homagenlm rasporedom pornlh prlt/s.ka postoja
odgovaraju~ gotova ra~en]a u obllku labela 1/111 dl]agrama kojl se mogu j.dnoslavno upotreblll u ogranl,
~enom broju slu~ajeva.
rab.le I dljagraml za proroeun st.bllnostl lemljanlh masa mogu sa upotrebltl u onlm slueaj.vlma keda s.
aprokslmacija rea.lnog problema moze pouldano Ilvestl na I.kav na~ln da su zadovol]enl uslovl la koje
je re!en]e dalo. I najjednoStavnljl problem se soda mofe reSavatl so ~om la~no~~u I manj 1m utro~kom
vremena primenom ra~unara I odgovaraju~lh soflva"klh pak.la.

12 Kriterijumi stabilnosti

12.1 Pod naru~onlm uslovlma StablinoStI podrazumevoju so. delorm.cljo trupa puta, I.meljnog tla 111okolnog Ie,
rena, kojlma se narusa.. kontlnultet mas. tla, !to Ilazlv. I dlskontinultale u kolovolnoj konslrukclJl,
vellke Ilmen.u podlttnomi popni~nom preseku pute J dslecanja na okolnlm obj.ktlma u podru~iu
saobra~.jnice.
51"'"
22 JUS U.C4.200 827

12.2 Ukoliko su defor~cije takva da nl dollz/ do naru!evenj. kontlnultotl, an )1 rad vanelnl pomeranja kolo-
VOlnl konstrukcljl takav da ,Iuz/va prlml'tnl promlnl u podulnom I poprlenom profllu puta, krlter/juml
sa samo Indlraktno mogu povazati II par.mltrlml evrstota, an II vanelnl I lOaeal ovlh pojava moreju apI-
s8tl dlformlcllsklm pokazatlilfma.
Gr.nlca Ilmldu oplse (vetlhl pomar.n)a uslovllanlh volulnatrlJs~lml dllormlcl)ama I pornaranla u.lad
dlsto.r:rllsklhdllormaclja u musl tll razgranleave/u I dye osnovna mahanlzml tnJnlh pomlranll:
11 U prvom sluee)u Sl lOhtavI de f.ittor slgurnonl u krltlCnu kllznu povrl nl bud. manlf ad nakl uno-
prad dnta vradnostl (Fs > 1), prl eamu se podrazumeva da jl na tl) naeln Indlrlktno zadovol/an I
uslov 0 mellm daformlClJeme.
2) U drugom slueaju Sl anallzlraju vIIIClnl deformaclja, uz Implicltnu pretpoStevku da .u dlformeclie
unemarljlvo mule.
12.3 U Izboru r.eunsklh paremetar. CVrstO~1I druglh uslove .n.llze doputte sa dltlrmlnlstlCkl 1/111probulJl-
IistlCklprlstup.
12.3.1 DatermlnlstlCkl prlstup podrazumev. d. sa odredenom par.metru tla u ..ako) taCkl
ma'l tl. prlpll. n.ka
vrednost, kola mot. odgovar.tl srednjo) vrednostl IIIlma n.ku vrednost kola il mlnja III vIta ad proseCnl.
Vellelna par.m.tr. II mote menjatl ad taCk. do taek. III Sl odreden. konstantnl vrldnostl pr/pl.uju
pojedlnlm zonam. ako 51 njihovl osobln. Izr.zlto razllku/u. V.IIClnl I ro.pared pornlh prltls.kl sa t.kode
utvrd. nl osnovu raspoloflvih pOdataka, a prl tome se Ima u vldu d. nJlhove velleln. mot. bltl promen-
lilva u vremenu- VolIClne ,pollnlh oPtere~onja, ukljuCuJu~1I selzmlCke utle./a, Unoso se k.o dOlO,kon-
stantne vellelne.
12.3.2 Probablll'llckl prllaz prlhvata clnjenieu da su p;lrametrl slucajne vellcln. koje se mogu krelatl u nekom In-
to".lu I mogu sa oplsatl n.kom lunke/jom raspodolo. Brol prom.nlllvlh, mOdullm, nill ogranlCon somo
ovimelementima za svaku lacku veC one mogu bitl lunkelje u prostoru (p.ramalrl CvmoCe, pornl pr/llselJ I
u vremenu (slucajna optereeenja, var/jaclje nivoa podz.mnlh voda, selzmlckl utleaj!), Broi promenljlvlh I
nlvo pauzdanostl poi.dlnaCnlh podataka postavljoju lakvom pr/l81u ralatlvno vlsoka zahleve. Ovakav
pr/SIUP se mota upotralJltl somo u goolo!klm formaeliama u koJlma su pralhodno vrlona oblmno geolahnl-
cka istra1ivania i izveden; znacalni gradevlnskl zahvatl kojl su rezultate sprovedenlh istratlvlnla, u od9O-
v.rajuCol morl, tahnlckll okonomskl verlllkovall,

12.3.3 Ako so Ima u vldu da oblm zomlJanlh radova u useelma I nasipima zavls' od naglba koslna, mora so poseb.
no dokazlvatl ekonomska opravdanost nlflh vrednostl faktora slgurnost/ u slucaju veliklh zemljanlh rado-
va- Mora so Imatl u vldu ~Inl.nle. da nlfe vrednoStI faklor. .lgurno.tI lnaco Istovromono I poveConlorlo.
formaclja tla, nophodnlh za moblll.anje relatlvno v.cog dela raspolof/va cvntoce, Ukoliko se te delorma-
cljo mogu dlrektno odrazitl na pomeranje kolovOlne konstrukelje, nlske vrednostl faktora slgurnastl
nemaju ekonom.ko opravdanie.
12.4 Od prlmarnog je znacaja Izabratl one parametre cvrstoa. kojl su merodavnl kako za prlvrem.nu.tako I
za trajnu stabllno.t trupa puta I nje90va okollne.
12.5 Za potrebe projektovanja po ovom standardu usvajaju se determlnlstlckl krltedjuml dall u tabell I,
, Tabela 1 Projektne vrednostl mlnimalnlh dopu!tenih faktora .Igurnostl prl statickom opterea.nju
-
(bez inerclialnih sila zemlJotresa) I visakoj pouzdanostl parametera
SluCaj Parametrl Fs(mln)

Nasip no m.lo daformabllno! podlotl 1,4

"', e'
Naslp na slobonoslvom zaslCenom tlu 1,4
"', c', e..
Usek u zasltenlm gllnama 1,4
"', e', Coo
Usok u krupnozrnom tlu
II' (e'.O) 1,2
-.-
Prlrodno nostobllna podln" 0; Ie;'!! 0) 1,10.

-Sima ukollko su parametrl pouzdano odret1anl metodomn povr.tno In.lh:8.

Napomena: U slucaju nlske pouzdanosll parametora, mlnlm.lnl F. treba uvaCatl z.O,25.

828 JUS U.C4.200
51"'"
23

'12.6 Utlcal Indnog zemljotrela na n.bllnolt kOllne unosl so nokon Ipro.edenlh .nallza zo Itltleko ullo.o oJ!'
terece';jl.'Uk;;ilko se Izracunaju faktorl slgurnonl Fs < I, rezult.t sa mob prlh.atltl ~ko so polebnlm
proraeunlma pokat. da ce pomeranja bltl u prlh.atljl.lm granlcame.

13 Motode llilbiliz8cije I tehniak8 re~j8

13.1 U Ploj.kto..nju zemljanlh ,ad".a m02e I. dogo<llli tI. ,.cun.ke 1'10..'. liuurnoIUIHlkdlu<l...<lnhlj.ju
not.lj.no nllkl faktorl slgurnostl.
U toku l%Vollenj. zemlj.nlh r.dove I k.snlje, u toku .ksplo.t.clje objekt., mogu so uoeltl poj... nest.bll-
naiU.
U I..kom ad n..ed.nlh Iluc.)e.. mora .. odgo.arajuclm proJ.klo..nlm m.,.",. oll.,lI.dltl z.<lo.oll.."
juca stabllnost.
Da bl se na!la odgo..rajuc. rahnje. moreju se Identlflko.atl gla.nl rulozl prognozlrene 111uoc.ne nosta.
bllnonl, kako bl tehnlcko re!enje bllo raclonalno I Ilgurno.

'131.2 Gla.nl razlozl za moguee poja.e nestablinonilli nodo.oljne sigurnostl mogu so I..stl ne joden III.I!e sle-
declh Utroka:
1) KOl)turozemljanih ma.. su Isu.l!e strme u odnosu na karakterlstlke materllala kojllh "clnj..aju.
2) Materijalj. nodo.olinec.moce, te ne mole da se odrtl u r..notetl za prod.lllenugeometrliupresaka.
3) Pornl prltiscl su .Isokl,
!1° Ima odlucujucl uticaj na stabllnost masa tla,
4) Na masu tla su delo.all, IIIce delo.atl, nekl nepo.oljnl Ipoljnl utlcaju, kao, na primer, .ellk. saobraeej-
na opterecenja, selzmlcke Inercljalne slle 111opterecenja okolnlh objekete.
33.3 Mere la stabllilo..nje zemljanlh m.s. se u o.no.nlm ~rt.rna klaslflkuiu na sledecl necin.
13.3.1 Promena geomatrlje preseka
11 Ublala.anje nagiba koslna mole predsta.ljaU eflkasnu stabililacionu meru ukollko su kritlene relati.no
plltke klizna po.r!l.
21 Preraspodela zemljanlh masa u preseku koslne preme!taniem mase tie .. .I!eg dela koslne na njogo. nltl
deo moguea je najce!ee u slucaju useka I zasoka na padlnl.
3) Dod..anie belastau notlcl kosinemole predsta.ljatl eflkasnustablllzacionumeru u slueaie.lma kad. ie
krltlcn. rel.ti.no duboka kllzna po.r!.
13.3.2 Dren.lne mere
1) Po.r!insko dreniranje - kontrol. oticaja I erozlje predsta.lja oba.eznu meru pre.entl.ne za"lta saobra.
c.jnlce I njenog !Ireg podrucja.
2) Drenir.nje mase tla plltklni drendnlm .istemom prlmenjuie so u slueaje.lma .eoma .isoklh nl.oa pod-
zemnlh vada koje pornlm prltlscima smanjuju e.rstocu tla ta prodsta.ljaju glavnl uzrok nastabllnostl.
3) Drenironje mnso dublnskJm drene!nlm mernmn podrozumovo Intorvonclje no smanjnnju alto.klll prltl.
saka 1/111 presecanje ak.lfera kojl utleu na stabllnost masa tla.
13.3.3 Potporne konstrukclja
1) Gra.itacionl tipo.i potpornlh konstrukclJa mogu po.oeatl stabllnost mas. tla pod uslovam da .. obazba.
dl stabllnost kllznlh tela u kojlma Ie konstrukclja nalazl. Korytrukclja mora, osim toga, zadowljlU
uslo.e stabllnostl prl klizanju Ipreturanju. Doputt.no optereeenjetemeljnog tla mora so dokazatl prema
odgo.arajucem postupku 11. Pri/racunlma .. mora dokazatl flzU~klprlhvatljl. r..pored unut.rnjlh Ilia
prl zado.olj.nlm uslovlma stabllnostl.
2) Sidrene potporne konstrukclje mogu po.aCe11stabllnost mase tie pod uslovam da se upotrebe sil. 0090-
.arajuceg Int.nzlteta aktlvnlm III pasl.nlm sldrlma (ankerlmal.Ankerl se mora;usldrltl u stabllnom
podrueju m- tis IIi u nl21m sloj..lme stan.. Proracunlms po matodama koje se o.lm stsndardom d.-
flnl!u kao tecne mors so dokazatl flzlckl prlh.atljlv raspored unutarnjlh Ilia prl zedo.oljenlm uslo.lms
Stabllnost' .
1
JprlVllnlk 0 t.hnil~kim normetivhnlzi projektOWlnje I izvoGenje redOY. kod tameljenjllJnlGevinsklh obj.b'l.
Strone 24 JUS U.C4.200 829

13.3.4 Oblo!ne k,onstrukclje

1) Prskanl beton olafan fallfriom mre10m uz prlmanu kratklh ankera mole se upotrebltJ ze Itablllzovanle
koslna u meklm 1/111relpadnutlm stenama, u vezanom tlu, radl obezbedenja od lokelne nestobllnoltl.
2) Oblofnl zldovl od betona IIIkamana camentnom malteru mogu Ie upotrebltl u Ilufaju 1 Iz ove taf.
u'
k..
13.3.6 Ojafavanje masa tla va!tafklm matarljallma
1) Armlranl. tla Ilnt.tlfklm matarl/allma IO.ogrld) prlm.nluja sa za nablllzovanja kOllna oollpo I prima.
nJufe s. lukceslvno sa napradovanJem naslpenf..
21 Prlbadanje tla (soli pinning) mole sa upotrabltJ za lokalno stablllzovanje koslna useka. Ova mera sa
komblnuja sa postupkom pod 1 Iz t. 13.3.4,
13.3.6 Tratlraoja tla
1) Temperaturno (termlfkol ojafanje tla mote sa upotrabltl ukollko sa, Izma!!u ostalog, dokata da tla
pokazuja osoblne ofvrl~avanja prl tarmlfkom tratlrenju.
21 Injekelono tretlranla masa tla se mota upotrebltl ukollko so dokale da odgovarejuta Injekelona masa
mote prodretl u masu tla, Ita 00 nakon vezlvanja dovestl do ofvrltavanja. Mora so imatl' u vidu utlcaj
primenjanih prltlsaka na op!tu stabilnost masa tla tokom Izve!!enja radova.
31 Elaktroosmoza sa mota upotrabltl u .Iu~aju zasl~e"lh gllna.
13.3.7 Paslvna mare
Ukl.nl.nla nostabllnog matarll.'a molo bltl atlk.sn. mera ukoilko .u ..",.mln. odootog noll.bllnoo mo.
terljala r.latlvno mal., a odgovarajUl~imanall.ama sa dokata da takva Intervanella ne~e d.stablll.ovati pt'a.
ostall den mase tla.
13.4 Za stablllzovane mase tla iz t. 13.3 mora se dokazatl da su zadovoljenl krltarijuml op!te stabllnostl obu.
hva~anl ovim standardom:
13.5 Ukoliko se u okvirlma stablllzaeionih mera, oslm tla, primenjuju i drugl materljall i/ili konstrukeile,po-
tr.bno je doke.atl njlhovu strukturnu stabilnost po oeufno prlznatlm metodama za odgovarajuoo kon.
strukelja I materlj.la.
830 JUS U.C4.200 Su ~

PRILOG A

Metoda za r8l8v8nje uslovnlh jednai!ina Dranli!... ravnotele za prolzvollnu "Iizoo povrt

A.1 Velii!1118smlcejne komponente mel1ulamelne slle X, pretpostevlja Ie u obllku:

X, - A flxll E, - A f, EI (11

gdeje:
A - nepoznete komtanla,
Itx,1- I, - zad.t. funkclj. r.spod.l. neglba me(lul.m.lnlh 111e.
U nei!.lu, prvo Ie ZI funkclju I(xl IZOber. konSt.nt., Ito odgov"l hlpotlzl dl su sve mel1ullmllne Ille
mel1usobno per.lelne. Ukollko se ne dobljl flzli!kl prlhvetljlv rlspored unutarnjlh slle, t.da Ie Irlte onl
lunkcljl kojo te takve uslove zadovolJlII.
Rodl kreteg plunj8'ozn.else:

I, - (tan g'/Fs -Ian a,1/11 + tIn aj tan 9'IFsI 121

D, - 1 - a,A f 1 (31

gj-I -I-I, Afl-I (41

qj (1 -I, ton~) g. 151

-

Rriavanjem II) I 121 po E, doblja se

EI- EI-I g'-I/III +q, b,c;tan a/Fs+ a,V/I, + H,/D, (61

GornJa rlkurzlvne jednai!ln. mora do zadovolJl uslovo ne krajlvlma kllznog II Ie, ko)1 se Jednostavno mogu
naplsatl keo:

E0 -0 (71

En - 0 18)

Mornenlna jednai!lna, uz oZl18ku da je D, - E, Imeobllk:

d"
D,- A Ib/21
D'-I + (Ej-I + EI) (b/21 tIn al - If'-I Ej-1 + flEil + MI- 0 191

Imajuei u vldu uslov 171 ze 1 - 1 - 0, mora bltl

DI-I - Do - 0 a, prIme uslovu (81 u I- n, mora ie zado-
voljlll uslov de Ie Dn .. O. Nakon zldovoljlvlnja ovlh uslova polotaj napodnlh tai!eka me(lullmelnlh
.,"
odre(luje II Iz Izraze:

d, - Dj/E, (ul- 1 do n - 11 (101

SIStem od 2 n ...lIneemlh jednai!lna tlpe (6) I (101 trIbe relill de bl II odredlle nepoZl18tl velli!ln. FI, A,
E. I d, korll6enjem uslovI (711 (81. Ako Ie broj I.mell n, brol nepoznetlh II svodl ne n - 1 aile
EI'
.
n - 1
momenetl te velli!lne A 1 Fl.
DI'
A.2 U opItem IlueoJu Iterltlvin poSt~p.k Z8 relevlnJe slsleml nelln..rnlh Ildnli!lne avodl II nl dye hlrecljlka
petlje u Ilueoju konw...,;onllne lineerne Invelope neponlloml. U prvoj petljl rekurzlvnlm poltupkom IIZ8
S.ron8 26 JUS U.C4.200 831

flkslranu v.llelnu nepozn.t. A tr.1I FI tlkYO d. J. En - 0 prem.lzr.z/me tllll (6),' z'llm se seIZl.eun.-
tlm vrednostlme ullZl u drutJu IIItlju II Izrezlme tllll (101. gII. . Izr.eun.Vlju Vlllel", DI poe.vod
I- 1
do n. Z.tlm II v.rlr. A dok v.lle,", Dn ne bude menl' od nek. dovollno mel. ud.l. 101.raneIJe. POilu.
IIIk II ponevll' unut.r dV8 ",vldene Iter.c/Jlke petll' dok toler.neli. ZI nelzr,vnllU Iliu
En I toler.nell.
z. V8l1elnunelzrevnetog momentl d.tog v.lle'nom D ne budu Istovremeno zIdovoljen..
n
A.3 Tribe lmetl u vldu d. . prorei!unlstebllnostl ZI prolzvolln. knzne poml, ilz zIdovolJavanj. Ivlh ullov.
revnotefe bez obzlr. tip metod. kol' obuhVltl tle.n postulllk u smlslu ovog st.nd.rd., moraju Ipro,
"'
vodltl prlm_m 'Iektro~1h reeunlre.
832 JUS U.C4.200 Suo.. 27

PRILOG B

Posebnl konceptl u analizlstabilnostl kosina

8.1 Sinteu ulaznlh pOdataka I raeunsklh rezultata mora se u projektnoj dokumantaeljl prlkazatl ne ja..n I
pregledan neeln. U odra"anlm slueajevlma ja ,azult.ta analiza korlsno uablie;tl u nakollko koncepata koJl
daju iasnljl uvld u znee.j pojedlnlh promenljlvlh. Korlna 58 koneaptl kojl slede.

8.1.1 Taorlj. naulralna IInlja u prlmanl na ..gledavanja prom ana uslova stabllnostl potaneljalno nastablln. mas.
tla ilustr~anaje na slie; 36. Prime.. radl, prlkazana ja kruino-clllndrlena kllzna pom, all sa postupak mo.
Zeprlmenltll na kllznu povri prolzvoljnog obllka.
Mom.ntl u odnolu
na ow taeku

~
Ce tar rotaeije
NasipenJa uvek
)
pov ol"no
~Nesipenje pri.
. vremeno nepo-
voljno ali po-
volino za Imi-
nu nabilnost
Naslpanje.uvek
nepovol)no

I
Nedrenirana neutralne taeka
. n.posr.dno Ispod eantra rotaelie

Slika 36

Aka so lH,kn ad 1001010optorctl nQklrn mollrn OplO1otul1icm,uvnJ utica) m02u hllDll dVQ IIUlltvlsno posledlcc.
Prvl efekM bl Ie 18stojao u promenl vellelna "aktlvnlh slla", a drugl u promenl .fektlvnog napona u osnovl
lama Ie na kllznoj povril. Mogu se daflnlsall dye taeke Oil dvallnlje. ako se podr.zumeva trodirnenzionalan
problem) koie r.zgr.nleavaju pozltlvna ad negntlvnlh .fekata naslpan)a III usee.nla kOlin. u o<l,,"'u
".
stabllnos! kllznog tela, za nedranlran. r drenlran. uslov.. Ovo omogu~va da SAkv.lltatlvno ocene prlv...
menll trajnl efektl stablllzeclonih mera prl preraspodall masa tla radl stablllzovanja koslne.

8.1.2 Koncept ekvivalentnog bloka podrazumevada je me1odolT'!:"~ili~ne ravnotefe odrcacn rasporednormall,ih

napona I mobilisanih smleajnlh napona po konturl kllznog tala koj. j. optereeeno I eventualnlm spoljnlm
optereeenjem Iinereijalnim selzmlektm sllama. Rezultuju~ slla pornog prillska du! kllzn. povril moia se
rastavlll na komponentu upravnu na ravan ekvlval.ntnog bloke (uzgon) I na komponantu por"elnu so
kliznom povrtl (strujnl prltlsak). Ugao naglba kose ravnl Slattekl ekvlval.ntnog bloka moZe 58, sa dovolj.
nom taenoieu za praktlen. potr.b., Izrazlll odnosom odgovaraiuelh Int.grala komponontalnlh n!pona
du! kllzne povlil. Na ovaj naeln je kllzno telo prolzvoljnog obllka svedeno na statlekl .kvlval.ntan blok za
kojl s. moZe razmatratl utlcaj spoljnlh optereeanja na njagow stabilnost.
Ako se razmatra utlcaj slla sldrenja (ankerl) na stablinoS! bloka, mora se dokazatl da ~Ptimalan naglb slla
sldrenja zaklapo adre"en ugao sa .kvlval.nlnom kosom ravnl pod odgovar.jueim nagibom.
Iz opl.ree.nja akvlvalantnog bloka I du!lna kllzne povrll moou se odredltl proseen. velleln. normalnlh
napona I proseena v.llelna mobillsanoo smleainoo napona za prlm.nu u odre"lvanju r.zldu.lnoo faktora
Izt. 7.10.4.
Ulaznl podacl za enallzu stabllnosll moraju da obuhvale raspored I v.lleln. pornlh prltlsaka u masl tla prl
lomu, to sa plj.zometarsk. sllka more utvrdltl sa makslmalnom mogueom t.enoteu.
Koncept .kvlvalentnog bloke 58 mora korlstltl uanali~itrajnihdeformacijamasetle usled sna!nlh z.mljo-
tresa ukollko so pseudostatlekom anallzom doblje da je Fs< 1.0.
Slr.'\8 28 JUS U.C4.21)C) 833

8.2 ZI uslovl selzmlekog optlr.tenjl, v.llelnl 18lzmlek09 ubrz"ni", tzv, krlth'!no ubrzlni. koj. doj. vellelnu
flklorl slgurnoStI fs . I, boljl j. poklzot.'j stlbllnostl od vredno.tI flktorl sfgurnostlZI nlko dlto II'
I
Izmleko ubrzlnj..
PodrlZumevI II dl Fs < 1 n.ml f/zlek09 smlsle, III ukozuj. dl 61, blr u vr.m.nu dok J. rleunskl wed.
nost tlkvl, rlvnot.ta bltl prlvr.meno naru!enl, Ito za posledlcu Iml pojavu trljnlh pomerlnjl. Vellelnl
pomerlnil 61 zlvlsltl od deflcltl otpomlh sill, obl/ko I trljan;1 pul.. salzmlekog ubrzonj I I brojl pul..vI.
Iz ovlh podatlka tr.bl Izrleunat/ vel/elnu trlnsllclon09 pom.rlnjl bloka nl kosoj ,"vnl klo lumu pome.
ranll ZI datu Istorlju optereten;1 uz pretpostlvku krUto.pllstlenl vall Izm.du sill I pomerlnj I.
S obzlrom nl to dl j. Ht/eno kllzno tllo vloml eesto slofen09 obl/kl, potr.bno je postupkom opl..nlm
u t. 8.1.2 presl/katl slstlm slla u ekvlval.ntnl blok no ko~j rlvni.- Izrleunltl pomerln;1 slute Zl ocanu
efekotl snafnlhZemlj~traS8nl sta~(lnostI ocenu ,lzlkl rulanjl.
, ,
..
8.3 R.zultatl anallze opl..nl u t. 9 neophodnl su u projlktovenju ..nlclonl h III stablllzlclonih merl, ler j.
nlvo pouzdanostl unetlh Ilzvedenlh parametarl ralallvno vlsok, Ie se Zl p,ojoktnl k,lto"jum ,nogu u,volltl
relat/vno nlskl flktorl slgurnostl.
8.4 Znleajnlja razllka Izmedu Izrleunato vrednost/ ev,stoa. I One merene u llborltorljl maguca je u slubju
prvlh kllzanjl u prokonsolldovanlm gllnlml kod kojih jl karlkt.ristiena pojavI prog,e.lvnog loml, Poredo-
nja ,ozullatl me,onlh pa,amell" evrSloCa I rozulllta p,o,"eun" po postupku oplsanom u 1.9 omogu61vl
da so ad,edl v,ednost ",ezidualnog fa,ktora:', koja bl morala bltl Izmedu 0 11.
8.5 Ukollko Sl .tvlrno trodlmenzionllan p,oblom onll/zl,. koo rovan, metodlmo pov,.tno onallzo so dobllalu
paremetrl fvrstote viII od stvarnlh. ho treb8 Imetl u vlduprlporot1enJulua~unatlh Pllramotar.S8maronlm
v,ednostlma dobljonl", laboratorljskim Isplt/vanjima. Ukollko sa goomot,lja kllznog loll U vromanu ,ulenj-
no razllkuje znaeajnllo od stanja u stablllzovonom ~anju, tada SOefektl trodlmanzlonalnostllz pov,atno
anallz. Ilz dokaza stabllno.tl u stablllzovanom .tanj;. znaeajnijo na ,azllkuju.

8.6 Koncept otpornosne anvelope je lIustrovan na slici 37, prl eemu SOopis postupka mole rezimirltl tekstom
koji sledi.
Za datu geomelrlju p,esoka I utv,don III p,olpostavllen ,aspo,ed po,nlh prltlsoko, vorl,onlom pOlom.lo,o
dablja so skup probnlh tlelka na 1]-' dljag,amu (sllka 37b).
Gornja obvojniea, Inv.lopa svlh tako dobijenlh lacaka, nazlvl se otpo,nosnom anvelopom.
Faktor .Igurnosll sado molo od,adlt/ za svakl por vr.dn05l1 paramota," iii' 1 c', kao 110jelo prlkozono
no Iliel 37bl. '"
Ukollko se na dljag,"m prlk.zan na sllei 37cl nlnese "oblak Ileaka" iii'Ie' Iz elUpe,'mentllnlh podatlke,
doblja s. I mlnlmalnl vr.dnoSt lakto," sigu!nost/lz odnosa odseeaka prave od koordinatnog poeetka do
nljbllle tleke "oblaka" IIIdo najbllla laeke na grIn lei koja oplsuje skup eksperimHnlalnlh podltakl.
Ovlm postupkom s. mole analizlrat/ i etlkasno>'! pojedlnih Stlblllzlelonih mera u funkcljl p,lmenjenih
merodlvnlh plrametara, klo ho j e to ilustrovano na sllel 37bl.
834 JUS U.C~.200 5"on8 29

8)

~
r,
///// F .--Tf
.,.

b)

// 0
/.-- (5

tQn~

OP
Fs=Oi"

c)

c'
Silka 37

N, OInoyu mlll)I")' Republ1tkog lekreterljltl:tl kulturu SA SrbiJ. br. 413-81/74.g2

...".4.111974 n. plet... 1'0'111n. prOmtt
tamp. Sawinl Z8vod U ItlndlrdillciJu - a'ogred --.