Ustav iz 1974

radni
č
ke klase i socijalisti
č
kog društva. U ostvarivanju ove društvene funkcije
udruženi radnici
odgovorni su jedni drugima i socijalisti
č
koj zajednici kao celini.
Društvenom svojinom sredstava za proizvodnju i drug
ih sredstava rada obezbe
đ
uje se svakom da se,
pod jednakim uslovima, uklju
č
i u udruženi rad društvenim sredstvima i da, ostvar
uju
ć
i pravo rada
društvenim sredstvima na osnovu svog rada sti
č
e dohodak za zadovoljavanje li
č
nih i zajedni
č
kih
potreba.
Polaze
ć
i od toga da niko nema pravo svojine na društvena s
redstva za proizvodnju, niko — ni
društveno-politi
č
ka zajednica ni organizacija udruženog rada, ni gru
pa gra
đ
ana ni pojedinac — ne
može ni po kom pravnosvojinskom osnovu prisvajati p
roizvod društvenog rada, ni upravljati i
raspolagati društvenim sredstvima za proizvodnju i
rad, niti samovoljno odre
đ
ivati uslove raspodele.
Rad
č
oveka je jedini osnov prisvajanja proizvoda društve
nog rada i upravljanja društvenim sredstvima.
O raspodeli dohotka na deo koji služi proširivanju
materijalne osnove društvenog rada i na deo za
zadovoljavanje li
č
nih i zajedni
č
kih potreba radnih ljudi saglasno na
č
elu raspodele prema radu, odlu
č
uju
radni ljudi koji stvaraju taj dohodak, u skladu sa
me
đ
usobnom odgovornoš
ć
u i solidarnoš
ć
u i društveno
utvr
đ
enim osnovama i merilima za sticanje i raspodelu do
hotka.
Sredstva namenjena obnavljanju i proširivanju mater
ijalne osnove društvenog rada zajedni
č
ka su
osnova održavanja i razvoja društva tj. društvene r
eprodukcije koju na osnovu samoupravljanja
ostvaruju radni ljudi u svim oblicima udruživanja r
ada i sredstava i u me
đ
usobnoj saradnji organizacija
udruženog rada.
Osnovica svih vidova udruživanja rada i sredstava d
ruštvene reprodukcije i samoupravne integracije
udruženog rada je osnovna organizacija udruženog ra
da kao osnovni oblik udruženog rada u kome
radnici ostvaruju neotu
đ
ivo pravo da, rade
ć
i društvenim sredstvima, upravljaju svojim radom i
uslovima
rada i odlu
č
uju o rezultatima svoga rada.
Ostvaruju
ć
i rezultate zajedni
č
kog rada kao vrednost na tržištu u uslovima socijal
isti
č
ke robne
proizvodnje, radnici neposrednim povezivanjem, samo
upravnim sporazumevanjem i društvenim
dogovaranjem svojih organizacija udruženog rada i d
rugih samoupravnih organizacija i zajednica i
planiranjem rada i razvoja integrišu društveni rad,
unapre
đ
uju celokupan sistem socijalisti
č
kih
društveno-ekonomskih odnosa i savla
đ
uju stihijno delovanje tržišta.
Nov
č
ani i kreditni sistem sastavni su deo odnosa u druš
tvenoj reprodukciji zasnovanih na
samoupravljanju radnika u udruženom radu društvenim
sredstvima i celokupan dohodak ostvaren u tim
odnosima neotu
đ
iv je deo dohotka osnovnih organizacija udruženog r
ada.
Polaze
ć
i od me
đ
usobne zavisnosti proizvodne, prometne i finansijsk
e oblasti udruženog rada, kao
delova jedinstvenog sistema društvene reprodukcije,
radnici u organizacijama udruženog rada ure
đ
uju
svoje me
đ
usobne odnose u društvenoj reprodukciji i sara
đ
uju na takvoj osnovi da se radnicima u
proizvodnji obezbedi da odlu
č
uju o rezultatima sopstvenog teku
ć
eg i minulog rada u celini tih odnosa.
Radni ljudi svoje li
č
ne i zajedni
č
ke potrebe i interese u oblastima obrazovanja, nauk
e, kulture,
zdravstva i drugih društvenih delatnosti, kao delov
ima jedinstvenog procesa društvenog rada
obezbe
đ
uju slobodnom razmenom i udruživanjem svog rada sa
radom radnika u organizacijama
udruženog rada u tim oblastima. Slobodnu razmenu ra
da ostvaruju radni ljudi neposredno preko
organizacija udruženog rada i u okviru ili preko sa
moupravnih interesnih zajednica. Ovakvim odnosima
obezbe
đ
uje se radnicima u tim delatnostima jednak društven
o-ekonomski položaj kao i drugim
radnicima u udruženom radu.
Radni ljudi u cilju potpunijeg, racionalnijeg i org
anizovanog zadovoljavanja svojih li
č
nih i zajedni
č
kih
potreba i interesa u društvenim delatnostima i u od
re
đ
enim delatnostima materijalne proizvodnje,
zajedno s radnicima u organizacijama udruženog rada
tih delatnosti osnivaju samoupravne interesne
zajednice u kojima ostvaruju slobodnu razmenu rada
i neposredno ure
đ
uju odnose od zajedni
č
kog
interesa. Radnici i radni ljudi osnivaju samoupravn
e interesne zajednice i radi zadovoljavanja odre
đ
enih
svojih li
č
nih i zajedni
č
kih potreba i interesa udruživanjem sredstava na na
č
elima uzajamnosti i
solidarnosti.
Radni ljudi koji samostalno vrše delatnosti li
č
nim radom sredstvima u svojini gra
đ
ana imaju na osnovu
tog rada u na
č
elu isti društveno-ekonomski položaj i u osnovi ist
a prava i obaveze kao i radnici u
organizacijama udruženog rada.
Uživaju
ć
i ovim ustavom utvr
đ
eno pravo svojine na obradivo zemljište, zemljoradn
ici imaju pravo i
obavezu da iskoriš
ć
avaju to zemljište radi unapre
đ
ivanja poljoprivredne proizvodnje u sopstvenom
interesu i interesu socijalisti
č
ke zajednice. Socijalisti
č
ka zajednica pruža podršku zemljoradnicima u
podizanju produktivnosti njihovog rada i slobodnom
udruživanju u zadruge i druge oblike udruživanja
radi unapre
đ
ivanja uslova njihovog rada i života.
U cilju organizovanog uklju
č
ivanja zemljoradnika u socijalisti
č
ke samoupravne društveno-ekonomske
odnose i unapre
đ
ivanja poljoprivredne proizvodnje, obezbe
đ
uju se uslovi za njen razvitak na osnovu
društvenih sredstava i društvenog rada, kao i uslov
i za udruživanje zemljoradnika i njihovu saradnju s
organizacijama udruženog rada na na
č
elima dobrovoljnosti i ravnopravnosti.
Radi ostvarivanja materijalne osnove ravnopravnosti
naroda i narodnosti Jugoslavije, radi
ujedna
č
avanja materijalnih uslova društvenog života i rada
radnih ljudi i radi što uskla
đ
enijeg razvoja
privrede kao celine, u Socijalisti
č
koj Federativnoj Republici Jugoslaviji posve
ć
uje se, u opštem interesu,
posebna pažnja bržem razvitku proizvodnih snaga u p
rivredno nedovoljno razvijenim republikama i
autonomnim pokrajinama i u tu svrhu se osiguravaju
potrebna sredstva i preduzimaju druge mere.
Radi unapre
đ
ivanja uslova svog života i rada, stvaranja osnova
za njihovu stabilnost i što potpunije
koriš
ć
enje mogu
ć
nosti za razvoj proizvodnih snaga društva i za pove
ć
anje produktivnosti svog i
ukupnog društvenog rada radi razvijanja socijalisti
č
kih samoupravnih odnosa na toj osnovi, kao i radi
savladavanja stihijnog delovanja tržišta, radnici u
osnovnim i drugim organizacijama udruženog rada i
radni ljudi u samoupravnim interesnim zajednicama i
drugim samoupravnim organizacijama i
zajednicama, kao i u društveno-politi
č
kim zajednicama, oslanjaju
ć
i se na nau
č
na saznanja i na njima
zasnovane ocene razvojnih mogu
ć
nosti, planiranjem svog rada i razvoja uskla
đ
uju odnose u društvenoj
reprodukciji i usmeravaju razvoj društvene proizvod
nje i drugih društvenih delatnosti sa svojim, na
samoupravnoj osnovi utvr
đ
enim, zajedni
č
kim interesima i ciljevima.
IV
U Socijalisti
č
koj Federativnoj Republici Jugoslaviji sva vlast pr
ipada radni
č
koj klasi u savezu sa svim
radnim ljudima grada i sela.
U cilju izgradnje društva kao slobodne zajednice pr
oizvo
đ
a
č
a, radni
č
ka klasa i svi radni ljudi razvijaju
socijalisti
č
ku samoupravnu demokratiju kao poseban oblik diktat
ure proletarijata i to obezbe
đ
uju
revolucionarnim ukidanjem i ustavnom zabranom svako
g oblika društveno-ekonomskih i politi
č
kih
odnosa i organizacija, zasnovanih na klasnoj eksplo
ataciji i svojinskom monopolu, i svakog politi
č
kog
delovanja usmerenog na uspostavljanje takvih odnosa
, ostvarivanjem samoupravljanja u
organizacijama udruženog rada, mesnim zajednicama,
samoupravnim interesnim zajednicama i drugim
samoupravnim organizacijama i zajednicama kao i u d
ruštveno-politi
č
kim zajednicama i društvu uopšte,
i me
đ
usobnim povezivanjem i saradnjom tih organizacija i
zajednica, slobodnim i ravnopravnim
samoupravnim ure
đ
ivanjem me
đ
usobnih odnosa i uskla
đ
ivanjem zajedni
č
kih i opštih interesa radnih
ljudi i njihovih samoupravnih organizacija i zajedn
ica samoupravnim sporazumevanjem i društvenim
dogovaranjem, odlu
č
ivanjem radnih ljudi u ostvarivanju vlasti i upravl
janju drugim društvenim poslovima
u osnovnim organizacijama udruženog rada i drugim o
snovnim samoupravnim organizacijama i
zajednicama putem delegacija i delegata u organima
upravljanja samoupravnih organizacija i
zajednica, kao i putem delegacija i delegata u skup
štinama društveno-politi
č
kih zajednica i drugim
organima samoupravljanja, obaveštavanjem radnih lju
di o svim pitanjima od zna
č
aja za ostvarivanje
njihovog društveno-ekonomskog položaja i za što pot
punije i kvalifikovanije odlu
č
ivanje u vršenju
funkcija vlasti i upravljanja drugim društvenim pos
lovima, javnoš
ć
u rada svih organa vlasti i
samoupravljanja i nosilaca samoupravnih, javnih i d
rugih društvenih funkcija, li
č
nom odgovornoš
ć
u
nosilaca samoupravnih, javnih i drugih društvenih f
unkcija, odgovornoš
ć
u organa vlasti i
samoupravljanja, smenjivoš
ć
u nosilaca samoupravnih javnih i drugih društvenih
funkcija i
ograni
č
avanjem njihovog ponovnog izbora i postavljanja na
odre
đ
ene funkcije, ostvarivanjem kontrole
radnika i drugih radnih ljudi i društvene kontrole
uopšte nad radom nosilaca samoupravnih javnih i
drugih društvenih funkcija u samoupravnim organizac
ijama i zajednicama i u društveno-politi
č
kim
zajednicama, ostvarivanjem i zaštitom ustavnosti i
zakonitosti, društveno-politi
č
kom delatnoš
ć
u
socijalisti
č
kih snaga organizovanih u društveno-politi
č
ke organizacije, slobodnim i svestranim
aktivnostima ljudi.
Samoupravljanje radnih ljudi u osnovnim organizacij
ama udruženog rada, mesnim zajednicama,
samoupravnim interesnim zajednicama i drugim osnovn
im samoupravnim organizacijama i
zajednicama osnova je jedinstvenog sistema samoupra
vljanja i vlasti radni
č
ke klase i svih radnih ljudi.
Radi obezbe
đ
ivanja uslova svoga života i rada i društvenog razv
oja i stvaranja socijalisti
č
ke zajednice,
radni ljudi u opštini, kao samoupravnoj i osnovnoj
društveno-politi
č
koj zajednici, i u drugim društveno-
politi
č
kim zajednicama, povezivanjem svojih organizacija u
druženog rada i drugih samoupravnih
organizacija
i
zajednica,
delovanjem
društveno-poli
ti
č
kih
organizacija,
samoupravnim
sporazumevanjem, društvenim dogovaranjem i funkcion
isanjem skupština kao zajedni
č
kih organa svih
ljudi i njihovih organizacija i zajednica, ostvaruj
u svoje zajedni
č
ke interese, vrše vlast i upravljaju drugim
društvenim poslovima.
Ustavom utvr
đ
ene funkcije vlasti i upravljanja drugim društvenim
poslovima u društveno-politi
č
kim
zajednicama vrše skupštine društveno-politi
č
kih zajednica, kao izabrane i smenjive delegacije r
adnih
ljudi u samoupravnim organizacijama i zajednicama i
društveno-politi
č
kim organizacijama i drugi
skupštinama odgovorni organi.
Radi što potpunijeg u
č
eš
ć
a radnih ljudi i svih organizovanih socijalisti
č
kih snaga u ostvarivanju vlasti i
upravljanju drugim društvenim poslovima i radi uskl
a
đ
ivanja njihovih zajedni
č
kih i opštih društvenih
interesa, organi društveno-politi
č
kih zajednica razmatraju inicijative, mišljenja i p
redloge društveno-
politi
č
kih organizacija, zauzimaju stavove o njima i sara
đ
uju sa društveno-politi
č
kim organizacijama.
Radni
č
ka klasa i svi radni ljudi i putem državne vlasti o
pšteobaveznim normama obezbe
đ
uju
socijalisti
č
ke društvene odnose, razvoj društva i upravljanje d
ruštvenim poslovima na samoupravnim
osnovama, štite slobode i prava
č
oveka i gra
đ
anina, socijalisti
č
ke samoupravne odnose i samoupravna
prava radnih ljudi, rešavaju društvene sukobe i šti
te ustavom utvr
đ
eni poredak.
Samoupravni položaj i prava radnog
č
oveka u osnovnim i drugim organizacijama udruženog
rada,
mesnim zajednicama, samoupravnim interesnim zajedni
cama i u drugim samoupravnim organizacijama
i zajednicama, samoupravni položaj radnih ljudi u o
pštini, slobodno samoupravno udruživanje, aktivnost
i stvaralaštvo radnih ljudi, ravnopravnost naroda i
narodnosti i slobode, prava i dužnosti
č
oveka i
gra
đ
anina, utvr
đ
eni ovim ustavom, osnova su, granica i pravac ostva
rivanja prava i dužnosti društveno-
politi
č
kih zajednica u vršenju funkcije vlasti.
Društvena samozaštita, kao funkcija samoupravnog dr
uštva, ostvaruje se aktivnostima radnih ljudi,
gra
đ
ana, organizacija udruženog rada i drugih samouprav
nih organizacija i zajednica, društveno-
politi
č
kih i drugih organizacija i društveno-politi
č
kih zajednica, radi zaštite ustavnog ure
đ
enja
samoupravnih prava radnih ljudi i drugih prava i sl
oboda
č
oveka i gra
đ
anina, radi zaštite društvene
imovine, obezbe
đ
ivanja li
č
ne i imovinske sigurnosti radnih ljudi i gra
đ
ana i radi slobodnog društvenog
razvoja.
Radi ostvarivanja i uskla
đ
ivanja svojih interesa i samoupravnih prava u sklad
u sa opštim interesima
socijalisti
č
kog društva, kao i radi vršenja odre
đ
enih društvenih poslova i razvijanja raznovrsnih
aktivnosti, radni ljudi i gra
đ
ani slobodno se udružuju u društveno-politi
č
ke i druge društvene
organizacije i udruženja gra
đ
ana, kao sastavni deo socijalisti
č
kog samoupravnog sistema.
Društveno-politi
č
ke organizacije, kao oblik slobodnog politi
č
kog organizovanja radnih ljudi na klasnim
socijalisti
č
kim osnovama, aktivan su
č
inilac razvoja i zaštite socijalisti
č
kog samoupravnog društva.
V
Slobode, prava i dužnosti
č
oveka i gra
đ
anina, utvr
đ
eni ovim ustavom, nerazdvojni su deo i izraz
socijalisti
č
kih samoupravnih demokratskih odnosa u kojima se
č
ovek osloba
đ
a svake eksploatacije i
samovolje i svojim radom stvara uslove za svestrani
razvitak i slobodno izražavanje i zaštitu svoje
li
č
nosti i za poštovanje ljudskog dostojanstva. Slobod
e i prava
č
oveka i gra
đ
anina ograni
č
eni su samo
jednakim slobodama i pravima drugih i interesima so
cijalisti
č
kog društva. Socijalisti
č
ko društvo
obezbe
đ
uje uslove za što potpunije ostvarivanje i zaštitu
sloboda i prava utvr
đ
enih ovim ustavom.
Svaka aktivnost kojom se narušavaju ove slobode i p
rava
č
oveka i gra
đ
anina protivna je interesima
socijalisti
č
kog društva.
Polaze
ć
i od toga da su obrazovanje, nauka i kultura bitan
č
inilac razvoja socijalisti
č
kog društva,
podizanja produktivnosti rada, razvoja stvarala
č
kih snaga ljudi i svestranog razvoja li
č
nosti,
humanizovanja socijalisti
č
kih samoupravnih odnosa i opšteg napretka društva,
socijalisti
č
ka zajednica
obezbe
đ
uje slobodu stvaralaštva i stvara uslove za razvoj
i unapre
đ
ivanje obrazovanja, nau
č
nog,
kulturnog i umetni
č
kog stvaralaštva kako bi što uspešnije služili podi
zanju stvarala
č
kih sposobnosti
radnih ljudi, unapre
đ
ivanju socijalisti
č
kih društvenih odnosa i svestranom razvoju slobodne
i
humanizovane li
č
nosti.
Vaspitanje i obrazovanje se zasnivaju na tekovinama
savremene nauke i posebno marksizma, kao
osnovama nau
č
nog socijalizma, služe osposobljavanju radnih ljudi
za rad i za samoupravljanje i
njihovom vaspitanju u duhu tekovina socijalisti
č
ke revolucije, socijalisti
č
ke etike, samoupravnog
demokratizma, socijalisti
č
kog patriotizma, bratstva i jedinstva, ravnopravnos
ti naroda i narodnosti i
socijalisti
č
kog internacionalizma.
Radni ljudi u organizacijama udruženog rada i drugi
m samoupravnim organizacijama i zajednicama, na
osnovama solidarnosti i uzajamnosti i socijalisti
č
kog humanizma, obezbe
đ
uju svoju ekonomsku i
socijalnu sigurnost i stvaraju sve povoljnije uslov
e za život i rad i za razvoj svestrane li
č
nosti radnog
č
oveka. Ovi ciljevi socijalne politike ostvaruju se
stalnim poboljšavanjem i ujedna
č
avanjem uslova
života i rada, prevazilaženjem na osnovama solidarn
osti i uzajamnosti, razlika koje proizlaze iz
materijalne nerazvijenosti i drugih nejednakih uslo
va života i rada, izjedna
č
avanjem mogu
ć
nosti
obrazovanja i rada i onemogu
ć
avanjem i otklanjanjem socijalnih razlika koje nisu
zasnovane na primeni
na
č
ela raspodele prema radu.
Socijalisti
č
ka društvena zajednica obezbe
đ
uje materijalne i druge uslove za ostvarivanje prav
a boraca,
vojnih invalida i porodica palih boraca, kojima se
garantuje njihova socijalna sigurnost.
Radi zaštite i unapre
đ
ivanja
č
ovekove sredine, radni ljudi i gra
đ
ani, organizacije udruženog rada, druge
samoupravne organizacije i zajednice i socijalisti
č
ko društvo obezbe
đ
uju uslove za o
č
uvanje i
unapre
đ
ivanje prirodnih i drugih vrednosti
č
ovekove sredine koje su od interesa za zdrav, sigur
an i
delotvoran život i rad sadašnjih i budu
ć
ih generacija.
VI
Radni ljudi i gra
đ
ani i narodi i narodnosti Jugoslavije, rešeni da sv
e svoje snage usmere stvarala
č
kom
radu u miru i izgradnji svoje samoupravne socijalis
ti
č
ke zajednice, dosledno sprovode politiku mira, a
protiv agresije, rata i agresivnih pritisaka bilo k
oje vrste. Radi obezbe
đ
ivanja svog mirnog razvitka i
socijalisti
č
ke izgradnje, oni su odlu
č
ni da svim raspoloživim snagama i sredstvima, oruža
nom borbom i
drugim oblicima opštenarodnog otpora, štite i brane
svoju slobodu, nezavisnost, suverenitet,
teritorijalnu celokupnost i socijalisti
č
ki samoupravni poredak Socijalisti
č
ke Federativne Republike
Jugoslavije. U tom cilju radni ljudi i gra
đ
ani i narodi i narodnosti Jugoslavije organizuju i
izgra
đ
uju
opštenarodnu odbranu kao nerazdvojni deo socijalist
i
č
kog samoupravnog društvenog ure
đ
enja, svesni
da je odbrambena sposobnost društva i pripremljenos
t zemlje za odbranu ve
ć
a a mogu
ć
nost od
agresije manja, ukoliko je razvijenija opštenarodna
odbrana kao oblik i sadržina odbrambene
organizovanosti društvene zajednice. Ja
č
anje odbrambene sposobnosti zemlje sastavni je deo
politike
mira i ravnopravne me
đ
unarodne saradnje.
Opštenarodna odbrana u Socijalisti
č
koj Federativnoj Republici Jugoslaviji je jedinstve
ni sistem
organizovanja, pripremanja i u
č
eš
ć
a federacije, republika, autonomnih pokrajina, opšt
ina, organizacija
udruženog rada, mesnih zajednica, samoupravnih inte
resnih zajednica i drugih samoupravnih
organizacija i zajednica, društveno-politi
č
kih i drugih društvenih organizacija, radnih ljudi
i gra
đ
ana u
oružanoj borbi i svim drugim oblicima otpora i u vr
šenju drugih zadataka od interesa za odbranu zemlje
.
U opštenarodnoj odbrani oružana borba predstavlja o
dlu
č
uju
ć
i oblik suprotstavljanja agresiji. Oružane
snage Socijalisti
č
ke Federativne Republike Jugoslavije su nosilac oru
žane borbe i
č
ine jedinstvenu
celinu. Vrhovno rukovo
đ
enje i komandovanje oružanim snagama obezbe
đ
uje jedinstvo i nedeljivost
oružane borbe.
VII
Polaze
ć
i od uverenja da su miroljubiva koegzistencija i ak
tivna saradnja ravnopravnih država i naroda,
bez obzira na razlike u njihovom društvenom ure
đ
enju, neophodan uslov mira i društvenog napretka u
svetu, Socijalisti
č
ka Federativna Republika Jugoslavija zasniva svoje
me
đ
unarodne odnose na
na
č
elima poštovanja nacionalne suverenosti i ravnoprav
nosti, nemešanja u unutrašnje poslove drugih
zemalja, socijalisti
č
kog internacionalizma i rešavanja me
đ
unarodnih sporova mirnim putem. U svojim
me
đ
unarodnim odnosima Socijalisti
č
ka Federativna Republika Jugoslavija se pridržava n
a
č
ela Povelje
Ujedinjenih nacija, ispunjava svoje me
đ
unarodne obaveze i aktivno u
č
estvuje u delatnosti
me
đ
unarodnih organizacija kojima pripada.
Radi ostvarivanja ovih na
č
ela Socijalisti
č
ka Federativna Republika Jugoslavija se zalaže za
uspostavljanje i razvitak svih oblika me
đ
unarodne saradnje koji služe u
č
vrš
ć
ivanju mira, ja
č
anju
uzajamnog poštovanja, ravnopravnosti i prijateljstv
a naroda i država i njihovom zbližavanju za najširu
i
što slobodniju razmenu materijalnih i duhovnih doba
ra, za slobodu me
đ
usobnog obaveštavanja i za
razvijanje drugih odnosa koji doprinose ostvarivanj
u zajedni
č
kih privrednih, kulturnih i drugih interesa
država, naroda i ljudi, a posebno razvitku demokrat
skih i socijalisti
č
kih odnosa u me
đ
unarodnoj
saradnji, kao i društvenom napretku uopšte, za prev
azilaženje blokovske podele sveta, za odbacivanje
upotrebe sile ili pretnje silom u me
đ
unarodnim odnosima i za ostvarivanje opšteg i potpu
nog
razoružanja, za pravo svakog naroda da slobodno odr
e
đ
uje i izgra
đ
uje svoje društveno i politi
č
ko
ure
đ
enje putevima i sredstvima koje slobodno bira, za p
ravo naroda na samoopredeljenje i nacionalnu
nezavisnost i za njegovo pravo da, radi postizanja
ovih ciljeva, vodi oslobodila
č
ku borbu, za poštovanje
prava nacionalnih manjina, uklju
č
uju
ć
i prava delova naroda Jugoslavije koji žive u drugi
m zemljama kao
nacionalne manjine, za me
đ
unarodnu podršku narodima koji vode pravednu borbu
za svoju nacionalnu
nezavisnost i oslobo
đ
enje od imperijalizma, kolonijalizma i svih drugih
oblika nacionalnog ugnjetavanja i
pot
č
injavanja, za razvijanje takve me
đ
unarodne saradnje koja obezbe
đ
uje ravnopravne ekonomske
odnose u svetu, suvereno raspolaganje nacionalnim p
rirodnim bogatstvima i stvaranje uslova za brži
razvitak nedovoljno razvijenih zemalja, za poštovan
je opšteprihva
ć
enih normi me
đ
unarodnog prava.
Zalažu
ć
i se za svestranu politi
č
ku, ekonomsku, nau
č
nu i kulturnu saradnju sa drugim narodima i
državama, Socijalisti
č
ka Federativna Republika Jugoslavija kao socijalist
i
č
ka zajednica naroda, zastupa
gledište da ta saradnja treba da doprinosi stvaranj
u onih demokratskih oblika povezivanja država,
naroda i ljudi koji odgovaraju interesima naroda i
društvenom napretku, i u tom pogledu ona je otvoren
a
zajednica.
Svi organi, organizacije i pojedinci dužni su da se
u me
đ
unarodnim ekonomskim, politi
č
kim, kulturnim i
drugim odnosima i u svojim odnosima sa organima i o
rganizacijama u inostranstvu, pridržavaju ovih
na
č
ela spoljne politike i me
đ
unarodne aktivnosti Socijalisti
č
ke Federativne Republike Jugoslavije i da
se zalažu za njihovo ostvarivanje.
VIII
Savez komunista Jugoslavije, pokreta
č
i organizator narodnooslobodila
č
ke borbe i socijalisti
č
ke
revolucije i svesni nosilac težnji i interesa radni
č
ke klase, zakonitoš
ć
u istorijskog razvitka, postao je
organizovana vode
ć
a idejna i politi
č
ka snaga radni
č
ke klase i svih radnih ljudi u izgra
đ
ivanju socijalizma
i u ostvarivanju solidarnosti radnih ljudi i bratst
va i jedinstva naroda i narodnosti Jugoslavije.
Savez komunista Jugoslavije, svojim usmeravaju
ć
im idejnim i politi
č
kim radom u uslovima socijalisti
č
ke
demokratije i društvenog samoupravljanja, osnovni j
e pokreta
č
i nosilac politi
č
ke aktivnosti radi zaštite i
daljeg razvoja socijalisti
č
ke revolucije i socijalisti
č
kih samoupravnih društvenih odnosa, a posebno radi
ja
č
anja socijalisti
č
ke društvene i demokratske svesti, i odgovoran je z
a to.
Socijalisti
č
ki savez radnog naroda Jugoslavije, stvoren u narod
nooslobodila
č
kom ratu i socijalisti
č
koj
revoluciji kao dobrovoljni i demokratski front radn
ih ljudi i gra
đ
ana i svih organizovanih socijalisti
č
kih
snaga, s Komunisti
č
kom partijom na
č
elu, i dalje izgra
đ
ivan u uslovima razvoja socijalisti
č
kog
samoupravnog društva, najšira je osnova njihove dru
štveno-politi
č
ke aktivnosti u socijalisti
č
kom
samoupravnom sistemu.
U Socijalisti
č
kom savezu radnog naroda Jugoslavije radni ljudi i
gra
đ
ani, Savez komunista Jugoslavije
kao vode
ć
a idejna i politi
č
ka snaga, druge društveno-politi
č
ke organizacije i sve organizovane
socijalisti
č
ke snage ostvaruju politi
č
ko i akciono jedinstvo socijalisti
č
kih snaga i usmeravaju društveni
razvoj na osnovama vlasti i samoupravljanja radni
č
ke klase i svih radnih ljudi, i u tom cilju rasprav
ljaju
društvena pitanja i pokre
ć
u politi
č
ke inicijative u svim oblastima društvenog života,
uskla
đ
uju mišljenja,
utvr
đ
uju politi
č
ke stavove u pogledu rešavanja tih pitanja, usmerav
anja društvenog razvitka,
ostvarivanja prava i interesa radnih ljudi i gra
đ
ana, ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnost
ii
unapre
đ
ivanja socijalisti
č
kih samoupravnih demokratskih odnosa, daju predloge
za rešavanje
društvenih pitanja i daju smernice svojim delegatim
a u skupštinama društveno-politi
č
kih zajednica,
utvr
đ
uju zajedni
č
ke programe društvene aktivnosti i zajedni
č
ke kriterijume za izbor delegacija u
osnovnim organizacijama udruženog rada, mesnim zaje
dnicama i drugim samoupravnim
organizacijama i zajednicama i za izbor delegata u
skupštine društveno-politi
č
kih zajednica,
obezbe
đ
uju demokratsko predlaganje i utvr
đ
ivanje kandidata za
č
lanove delegacija u samoupravnim
organizacijama i zajednicama, kandidata za delegate
u skupštine društveno-politi
č
kih zajednica i
kandidata za vršenje samoupravnih javnih i drugih d
ruštvenih funkcija u društveno-politi
č
kim
zajednicama, razmatraju opšta pitanja kadrovske pol
itike i izgradnje kadrova i utvr
đ
uju merila za
odabiranje kadrova, prate rad organa vlasti i organ
a upravljanja samoupravnih organizacija i zajednica
i
nosilaca samoupravnih, javnih i drugih društvenih f
unkcija, iznose svoja mišljenja i ocene i vrše
društvenu kontrolu i kritiku njihovog rada naro
č
ito u pogledu obezbe
đ
ivanja javnosti rada i odgovornosti
u radu, stvaraju uslove za svestrano u
č
estvovanje omladine i njenih organizacija u društve
nom i
politi
č
kom životu, obezbe
đ
uju obaveštavanje radnih ljudi i gra
đ
ana i svoj uticaj na društveni sistem
informisanja i na ostvarivanje uloge štampe i drugi
h vidova javnog informisanja i komuniciranja, bore
se
za humane odnose me
đ
u ljudima, za razvijanje socijalisti
č
ke demokratske svesti i normi socijalisti
č
kog
života, kao i za otklanjanje pojava koje sputavaju
razvitak socijalisti
č
kih samoupravnih demokratskih
društvenih odnosa ili im na bilo koji na
č
in nanose štetu.
Društveno-politi
č
ke zajednice, u okviru svojih prava i dužnosti, duž
ne su da obezbe
đ
uju materijalne i
druge uslove za ostvarivanje ustavom utvr
đ
enih funkcija Socijalisti
č
kog saveza radnog naroda
Jugoslavije.
Radnici dobrovoljno organizovani u sindikat, kao na
jširu organizaciju radni
č
ke klase, bore se za
ostvarivanje ustavom utvr
đ
enog položaja radni
č
ke klase, za ostvarivanje socijalisti
č
kih samoupravnih
odnosa i odlu
č
uju
ć
u ulogu radnika u upravljanju društvenom reprodukci
jom, za ostvarivanje interesa i
samoupravnih i drugih prava radnika u svim oblastim
a rada i života, za obezbe
đ
ivanje ravnopravnosti
radnika u udruživanju rada i sredstava, sticanju i
raspodeli dohotka i utvr
đ
ivanju zajedni
č
kih merila za
raspodelu prema rezultatima rada, za samoupravno po
vezivanje i integrisanje razli
č
itih oblasti
društvenog rada, za razvijanje proizvodnih snaga dr
uštva i podizanje produktivnosti rada, za
samoupravno uskla
đ
ivanje pojedina
č
nih, zajedni
č
kih i opštih društvenih interesa, za podizanje
obrazovanja radnika i osposobljavanje radnika za vr
šenje samoupravnih i drugih društvenih funkcija, za
demokratsko predlaganje i utvr
đ
ivanje kandidata za delegate u organe upravljanja u
organizacijama
udruženog rada i drugim samoupravnim organizacijama
i zajednicama i kandidata za delegacije u tim
organizacijama i zajednicama i delegate u skupštine
društveno-politi
č
kih zajednica, za najšire u
č
eš
ć
e
radnika u vršenju funkcija vlasti i upravljanja dru
gim društvenim poslovima, za ostvarivanje interesa
radni
č
ke klase u kadrovskoj politici, za zaštitu prava ra
dnika, za obezbe
đ
ivanje socijalne sigurnosti i
razvoj životnog standarda radnika, kao i za razvija
nje i ja
č
anje solidarnosti i podizanje klasne svesti i
odgovornosti samoupravlja
č
a.
Sindikat pokre
ć
e inicijativu za samoupravno sporazumevanje i društ
veno dogovaranje, neposredno
u
č
estvuje u tom sporazumevanju i dogovaranju i daje p
redloge organima upravljanja samoupravnih
organizacija i zajednica skupštinama društveno-poli
ti
č
kih zajednica i drugim državnim i društvenim
organima za rešavanje pitanja koja se odnose na mat
erijalni i društveni položaj radni
č
ke klase.
IX
Društveno-ekonomski i politi
č
ki sistem i drugi odnosi utvr
đ
eni ovim ustavom usmereni su na
proširivanje uslova za dalji razvitak socijalisti
č
kog društva za prevazilaženje njegovih protivure
č
nosti i
za takav društveni napredak koji
ć
e, na osnovu svestrane razvijenosti proizvodnih sna
ga, visoke
proizvodnosti rada, obilja proizvoda i svestranog r
azvitka
č
oveka kao slobodne li
č
nosti, omogu
ć
iti
razvijanje takvih društvenih odnosa u kojima
ć
e se ostvariti na
č
elo komunizma „Svako prema
sposobnostima — svakome prema potrebama“.
U tom cilju organi samoupravljanja, državni organi,
samoupravne organizacije i zajednice, društveno-
politi
č
ke i druge organizacije, radni ljudi i gra
đ
ani neposredno — pozvani su da celokupnom svojom
delatnoš
ć
u proširuju i ja
č
aju materijalnu osnovu društva i života pojedinaca
razvijanjem proizvodnih
snaga, podizanjem proizvodnosti rada i stalnim unap
re
đ
ivanjem socijalisti
č
kih samoupravnih odnosa,
stvaraju uslove u kojima
ć
e se prevazilaziti društveno-ekonomske razlike izme
đ
u umnog i fizi
č
kog rada i
u kojima
ć
e ljudski rad postajati sve potpunije ispoljavanje
stvaralaštva i ljudske li
č
nosti, proširuju i
razvijaju sve oblike samoupravljanja i socijalisti
č
kog samoupravnog demokratizma, a naro
č
ito u
oblastima u kojima preovla
đ
uju funkcije politi
č
ke vlasti, ograni
č
avaju prinudu i stvaraju uslove za njeno
otklanjanje i izgra
đ
uju me
đ
u ljudima odnose zasnovane na svesti o zajedni
č
kim interesima, na
socijalisti
č
koj etici i na slobodnom stvaralaštvu
č
oveka, doprinose ostvarivanju ljudskih sloboda i pr
ava,
humanizovanju društvene sredine i ljudske li
č
nosti, ja
č
anju solidarnosti i
č
ove
č
nosti me
đ
u ljudima i
poštovanju ljudskog dostojanstva, razvijaju svestra
nu saradnju i zbližavanje sa svim narodima, u sklad
u
sa progresivnim težnjama
č
ove
č
anstva za stvaranjem slobodne zajednice svih naroda
sveta.
X
Izražavaju
ć
i osnovna na
č
ela socijalisti
č
kog samoupravnog društva i njegovog napretka, ovaj
deo
ustava je osnova i pravac za tuma
č
enje ustava i zakona, kao i za delovanje svih i sva
koga.