ПАВЛЕ ИВИЋ

ДИЈАЛЕКТО Л ОГИЈА
СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА
ß

УВОД И ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ

►ί

4
*
■
Ч

і
щ

+■

МАТИЦА СРПСКА
 ПАВЛЕ ИВИЋ

Д И ЈА Л ЕК Т О Л О ГИ ЈА
СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА

УВОД И ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ

ДРУГО ЙЗДАН.Е

МАТИЦА СРПСКА
 і

J;

'
:

χ,
■

Ч .

b
і

1
I-I *4
ţ

:·\І
л
» •ѓ

.L

>
 ПРЕДГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ

Прошло je већ више од четврт века откако je објављен по­

ел едњи преглед наших диј алената и ньихових особина (проф. А.
Белића у Народно j енциклопедії) и). У међувремену се наша д и а ­
лектологи) а развијала и даље, публиковани су стално нови радови,
тако да близу половине досад објављене грађе о нашим дијалектима
отпада на издања нови j а од Белићевих чланака у Народно) енцикло­
п еди и . Иако ти чланци остају и дал>е драгоцен резиме резултата у
j едно j епоси, ризница иде j а и руководство за даљи рад, новија
проучавања донела су и много новог материјала и често нову
интерпретацију чињеница. С ве то, заједно с околношћу да je Н Е
одавно раепродата, рађа потребу за једним новим приручником о
нашим дијалектима.
Пишући овај рад настојао сам да пружим преглед најважнијих
досадашњих резултата, користећи ce целокупном постојећом лите­
ратурой о предмету. У з то сам употребио и своје белешке са дија-
лектолошких екскурзија вршених у разне крајеве наше земље
(Војводина, Галипољски Срби, северна Србија, долина Велике
М ораве, долина Западне М ораве, околина Лебана, неточна Сла­
во н ц а).
Иако, природно, не може тежити за исцрпношћу, овај преглед
je знатно опширније заснован од поменутог Белићевог. Разум-
љиво je што ce ja при том нисам ограничио на репродукованеє
постојећих резултата, већ сам у много случајева покушао да поја-
вама дам ново осветљењ е. Обавештен читалац имаће често прилику
да у тексту ове књ иге наиђе на нова схватања о разним проблемима,
ситнијим или кру пни j им. Jecy ли та схватања оправдана или не,
показаће даља дискусија у науци. Ja сам се, међутим, већ због самог
карактера овог приручника, ретко упуштао у полемику. Наравно,
уколико сам одбацивао усвојена гледишта, то нисам чинио олако
или без раз ложно. Аргументи за схватања која износим по правилу
се виде из мог излагања, чак и тамо где се не помшьу експлицитно
имена писаца ко j и су друкчије мислили (разуме се, у библиограф-
ским одељцима дела тих аутора редовно су наведена).
Н овине у овом раду крећу се, кад се одбију појединачне on*
серваци j e о разним предметима, углавном у четири правда:
 or»hnt меои него што се досад обично
1. Настојао сам да, У дијалеката са фактима историје
чинило, повежем факта
етникума који je говорно т Д І ску језичку облает не

посматрам отргнук» ^ жн” Ловенског језичког земљишта ;

Већ Г К ш Г с а « У дГда« први допрннос за одређиван,е струк-
поав е д ^ ДГишеКрачуна о лингвистичко-
-геограЈским моментима посвећујућн пажњу изоглосама Koje на
разне начине пресецају традиционалне д и,алекатске границ
Р Разѵме се* у свим овим правцима може се и потребно je pa
дати и даже, и оно што се износи у овој књизи далеко je од то
да бѵде дефинитивно. Довољно je ако то буде ,едан скроман, у
понеком погледу тек почетни, корак унапред. У сваком “ уча,у, по
моме мишљењу четири поменуте тачке обележаваЈу будуће развоЈне
смерниде наше дијалектологије.
И класификација дијалеката у ов ом раду (§ 42, 42а) одступа
у извесним nojединостима од онога што je уобичајено. По свој при-
лици he се у овом погледу постићи даљи напредак кад будемо рас­
полагали лингвистичким атласом нашег j езика. Хада ће се моћи
улотребити и статистични метод и подела на дијалекте, ко j и су по
правилу ¡единице релативне вредности, моћи he се вршйти на
једини правилан начин, у зависности од производа броја и значаја
изоглоса на терену.
Празнина у овом приручнику има свакако много. У њима се
делимично огледаj у празнине у данашњем познавању наших диј але­
ната у науци. Друге празнине резултат су свесног занемаривања
извесних маргиналних чињеница. Такав поступай неизбежан je при
набрајању одлика noj єдиних диј алената. Готово у в ек по сто j е пери-
феријски говори који не познају неку од особина иначе карактери-
стичних за одговарајуће дијалекте као целину. Ако се желе истаћи
у лрви план чињенице од крулнијег значаја, не може се инсистирати
сваки пут на noj единостима ове врете.
Напоя€на' КаРта У прилогу израђена je углавном по досадашњим
р ма и описима диЈалеката. Од рани j их карата овог типа она се р азл и ­
н у й orf п р ^ т а ° аТ0МЄ ШТ° *е Уп° т р ебл>ена нови j а литератур а, а такођ е и
Учености наших rnnn^*** теренских испитиваша, П ри садаш њ ем ста њ у προ-
само апрокси«Ттив“ дКоваКве Ѕ т е може с Г ^ “ П03НаТЄ
прецизност ті « Λ , , * КВ- карте м°ж е се очеки вати само р ел ати вн а
тешкоћу ствара одвајање ј е к а в Г ^ ПОказале лретхидне к ар те. Н ар очи ту
Восне и Херцеговине и іужноі n ríff говора °Д икавских у западној половини
Да се служим старим Д Г . я І ™ Х р в а т ск е * Т у сам био приморан
вероисповестима. Т е карте м еЬ ѵ™ ^ П0казуЈу распоред стан о вн и ш тва по
говора с вером није nofnyíw оправдано!* бЄЗ МаН* а & Ш сам0 и з Је Дначава1* е
6
 ПРЕДГОВОР OBOM ИЗДАЊУ

Прошле су више од две деценије откако je распродато прво

издање ове Дијалекш ологије, објављено 1956. године. Од тада je
расла потреба за новим издањем. Одавно се носим мишљу да напи­
шем нову књигу, у којој би нашли своје место резултати науке у
међу Бремену, а ко j а би обухватила и чакавско и кајкавско наречје.
Извршио сам многе припреме, написани су и делови текста, али
су ме многобројне друге обавезе стадно спречавале да довршим
замашни посао око новог издања Дијалектологије. Према садаїшьем
стању моj их обавеза јасно je да тај посао неће моћи бити окончан
још за неколико година.
На инициативу издавача, а због потражње квьиге у публици,
сада се поново објављ ује текст прве књиге с минималним изме-
нама. Правопис je осавремењен и уједначени су неки називи етнич-
ких заједница и териториjално-политичких ¡единица. Осим тога,
на неколико места испуштена су тврђења заснована на старијим
изворима, за ко j а je нови j а литература показала да не одговарају
чињеницама.

ч
 СКРАЋЕНИЦЕ
назива најчешће поминаних часошіса й издања

AfslPh Archiv für siavische Philologie (BerJin) _

B SL Bulletin de la Société de linguistique de Pans л_ ятЛ
ГЭС Годишњак Задужбине Cape и Bace Сто;ановића (Беоґр ^
ИССФ Известия на Семинара по славянска филология при Университета
въ София „ .
JAZU Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (Zagreb)
ЈФ Јужнословенски ф и л о л о ґ (Београд)
лмс Летопис Матице српске (Нови Сад)
LS Lud słowiański (Kraków)
MJ Македонски јазик (Скопје)
HJ Наш језик (Београд)
NVj Nastavni vjesnik (Zagreb)
PKJ Prace Komisji Językowej (Polskiej Akademji U m iejętności, Kraków )
Пролози Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (Београд)
Rad Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti (Zagreb)
R ËS Revue des études slaves (Paris)
RS Rocznik slawistyczny (Kraków)
CAH Српска академија наука (Београд)
С6НУ Сборникъ за народни умотворения, наука и книжнина (одн. Сборник
за народни умотворения и народописъ) (София)
С Д 36 Срлски дијалектолошки зборник (изд. СКА, одн. СА Н )
C E 36 Српски етнографски зборник (изд. СКА, одн. СА Н )
CKA Српска краљевска академија (Београд)
СКГл Српски књижевни гласник (Београд)
ZfslPh Zeitschrift für slavische Philologie (Leipzig, Heidelberg)
ZNŽ Zbornik za narodni život i običaje JA Z U
УВОД
О Д О С А Д АШ Њ ЕМ П РО У Ч А ВА Њ У С РП С К О Х РВА ТС К И Х
Д И ЈА Л Е К А Т А

§ 1. П рвим нашим дијалектологом сматра се с правом Вук

Караџић, ч о век за чи j e je име везано то лико великих почетака у
историји наше културе. И ако и у старијој литератури има понешто
расутих напомена о разликама између наших народних говора,
прави рад на српскохрватској дијалектологији као научно j дисци­
плини почео je тек Буковом активношћу. Пишући у више махова
о питањима наших ди j алеката, В у к je давао сваки пут нове податне
и усаврш ени ју класификацију. Већ у предговору првом издању
њ его во г чувен о г Р јечника (1818) наведен je низ диj алекатских
особина, углавном по њ еговим личним опажањима о говорима
Србије и В ојводи не. Д оцније, нарочито после своји х путовања по
југозападним крајевим а, В у к je изнео много новог материјала. У
п редговору издањ у Српских народных пословица (Цетиње 1836)
он je саопштио вели ки број особина говора Ц рне Горе, Боке и
Д убровника.
Р азви так наш е ди јалектологи је после Бука није ишао брзо,
иако je наука о нашем јези ку у то доба иначе напредовала крупним
корацима. Н и Даничић, ни Јагић —*а то су д ва највећа имена наше
јези ч к е науке у др угој половини X I X века — нису били д и ал ек­
толози. И пак су нам од Даничића остале Р азлике између јези к а
ср п ск оїа и х рват ск оїа (Београд 1857), у ствари не баш срећно за­
сн о вал списак разлика између ч ак авск о г и ш токавског наречја,
гд е je чакавш тина заступљ ена углавном језиком старих писаца.
С в е до пред кр ај X I X в е к а писало се о дијалектима сразмерно
мало, сасвим несистем атски, и ретки су радови који у методолош-
ком п огледу одмичу даљ е од Вука. Ш тавиш е, немајући широког
В у к о в о г сагл едањ а ствар и и радећи примитивно и дилетантски,
и звесн и аутори дали су радове j едва употребљиве или такве Koju
с е могу употребити само с највећом опрезношћу.
Н а самом п очетку X X столећа наступно je преокрет у нашој
ди јалектолош кој науци. П рихваћена су модернија схватањ а и ca-
врш ени ји методи. Д ело М илана Решетара D ie serbokroatische B eto ­
nung sü dw estlicher M undarten ҐБеч 1900) пово Іе огласило нову CT'4””

II
 Овим радом отпочео je низ значащих расправа о акценатском сис­
тему у по;единим нашим дијалектима. Ускоро затим следио je и
Решетаров Der štokavische D ialekt (Беч 1907). Али још пре појаве
ове књиге изашли су Дијалекти неточне и ју ж н е Србије Александра
Белића (Београд 1905) и његова Діалект ологическая карт а серб­
скаго языка (Петроград 1905), а кратко време после тога и Бели-
ћеви радови О српским или хреатским дијалектима (Београд 1908),
?ам Ътіки по чакаескимъ говорамъ (Петроград 1909), Zum heutigen
Stand der serbokroatischen D ialektologie (Kraków 1910), Акценатске
студије (Београд 1914) и низ других. У односу на Решетарове,
Белићеве расправе представљају нов крупан корак унапред, како
у погледу прецизности гласовног бележеља, тако и у погледу ши­
рине концепција. Професор Белић je централна личност наше дија-
лектолошке науке. На бази његових ставова или у диску си ји c
њима развијени су готово сви погледи ко j е наука дан ас има на
проблеме наших дијалеката. Широк круг Белићевих ученика и
настављача развио je велику делатност у истраживању дијалеката.
Наши данашњи дијалектолози највећим делом су ученици Белићеви.
Нешто после првих Белићевих радова из дијалектологије, јавио
се у овој области проф. Стјепан Ившић. Њ егове студи j e D anašn ji
p osav ski govor (Загреб 1914) и Je z ik H rv ata k a jk a v a ca (Загреб 1936)
остају до данас најбоље од свега што je речено о тим дијалектима.
За даљи развој методологије наше науке имају заслуга поред оста-
лих стручњака и М јечислав М алецкии Јосип Хам, ко j и су учинили
прве кораке ка увођењу метода лингвистичке географ ије (М . M a-
Iz ä d j P rzeg ląd słow iańskich gw ar Istr j i , Kraków 1930; J . Hamm, Š to-
kavština D onje P odravine, Zagreb 1949) и Бранко Милетић, који je
применио поступке експерименталне фонетике на изучав ање гла­
совног система једног народног говора (.Црмнички Говор, Београд
1940). Посебан знача j има допринос проф. М иливоја П авловића,
који се не своди на успешно прихватање страних текови на, него
се тиче разраде специфично наше методолигије за реш аваш е спе-
цифичних српскохрватских проблема. П авловић je , нарочито у
кшизи Г овор Среш ечке Ж упе (Београд 1939), дао образац анализе
еволуције једног дијалекта у светлости миграционих струја одлуч-
них за формираше ж ивљ а који говори тим дијалектом. Од активних
трудбеника на овом лољ у дали су веома значајне радове и проф.
М ате Х расте (углавном о чакавским говорима) и проф. М ихайло
Стевановић (о говорима на јуж ној ивици наше јези чне територије).
i
Данас се дијалектологија интензивно развија и у београдско^
и у загребачком центру, а отпочела je активност и у новијим уни-
верзитетским центрима у Сарајеву и Новом Саду. —■ Улога стра-
наца у проучавању наших дијалената, која je раније била релативно
већа, у овом тренутку je минимална.
§ 2. Ако желимо да сведемо биланс урађеног дијалектолош-
ког посла код нас, морамо констатовати да су досад постигнути
знатни резултати. Располажемо низом монографија које пружају
више или мање исцрпну слику говора појединих места или кра-
јева. За друге делове нашег језичког земљишта имамо описе огра­
ничени) е по обиму или радове који покривају шире области без
упуштања у појединости о локалним говорима. У главним цртама
по знате су нам особине сваке дијалекатске зоне, а за понека места
имамо и велику масу детаља.
С друге стране, не треба схватити да су наши диj алекти про­
учени у потпуности. У нашем познавању чињеница има великих
празнина. Пре свега, оно je територијално неравномерно. Из чита-
вих пространих области немамо ниједне потпуне монографије о
говору неког места или краја. Т акав je нпр. случај Војводине,
па и уже Србије, с изузетком периферне призренско-тимочке зоне.
А и тамо где поето je монографије, њихова вредност je не j єднана.
Стварно добрих, таквих ко je у сваком погледу испуњавају захтеве
модерне науке, има мало. Па ни у њима се, у оста лом, не прецизира
слина структуре одговарајућих говора, већ ce дају описи схваћени
као збир појединачних чињеница. Што се тиче старијих расправа,
уколико у њима подаци нису нетачни или недовољно тачни, оне
ипак обично не задовољ авају ни методски ни изнесеним фактима.
М ногд питања у њима остај у без одговора јер се на многе особине
није обраћала пажња. Па ни новији радови нису сви једнако пот-
пуни, нити су рађени у век по истим принципима. Оно што je инте­
ресовало једног испитивача, остало je изван видокруга другога,
тако да je поређење стања у различитим говорима отежано. Наро­
чито су запостављене дијалекатска синтакса, лексика, семантика й
образование речи. Отуда ми, иако углавном знамо чега све има
у дијалектима, немамо прецизну пред ставу о изоглосама чита*
бо г низа особина. М ада je свима нама јасно да карте простй-
рања конкретних језичких црта имају за науку много већу вред­
ност него карте на ко j има су означене само границе ди ј алеката,
ми смо j ош у век приморани да се ограничимо на ове друге карте.
Биће потребан већи број нових монографија, а нарочито ће битй
потребан рад на изради атласа, кодективан, смшнљен и дуго*
трајан. Т е к када будемо имали у рукама језнчки атлас наше земл>е,
моћи ћемо доносити коначне судове о нашим дијалектима, њихог
вим особинама и р азвоју, као й о њиховнм узајамшш односима*
 _ „ Пгим оадова наведених у § 1 (а о којима
§ 3. Литература- Venn v Q Вуковим поіледима на
..
в. „ V « ” V» S - г ™ О » LXXVII ( 1910),
српске дщплекше и
101—242і.

v оквиру м а Ѕ м Ѕ ш о б ла с т и

“ еког и бугарског језика. Ако оставимо по страни некадашіьи

заіеднички живот словенских племена пре досељења на њихова
садашша места, јужнословенска језичка територија већ око три-
наест векова постоји као непрекинута зона широм које ce језички
таласи распростиру из многобројних жаришта у разним правцима,

без претензија на исцрпност (потпунију библиографију, која ће свакако бити

драгоцена и чак неопходна за даљи рад у овoj области, наша наука очекује
у наговештеном делу проф. Мате Храсте). У овој књизи нису могле бити
узимане у обзир ствари од незнатног научног интереса, тако нпр. популарни
публицистични чланци без новог материj ала или извештаји о йзвршеним дија-
лектолошким путовањима без навођења научних резултата. Изостали су и
многобројни радови у којима се не саопштавају нове чињенице о дијалектима,
него се дискуryj е о пореклу или значај у какве појаве запажене у народним
говорима. Исто тако по правилу нису обухваћени радови посвећени другим
проблемима, а у којима се уз пут даје и понеки дијалектолошки податак (таква je
нпр. Брохова іоьига Slavische Phonetik, Heidelberg 1911, упор, стр. 113, или
Решетарова монографія Дубровачки зборник од Год. 1520, Беоґрад 1933, упор,
стр. 167), Нису наведени ни радови који се баве само једном дијалекатском цртом
L л К0Ј1 Ka°N т * Матића Reduplizierung der P räposition ѕ г
ñ ? J b r ¿ Í aVOn >’ AíslPh. XXXI, 477 или интересантиа расправица Д. Бро-
радови не^лЇГе ѵ“ ' Т 0т ,Zdan,U ”Prav°Pisa"’ Jezik ·> 54—56. Ни етимолошки
Р непотттL · P ДИ)алектолоиіке литературе иако се често баве лек-
З ^ д а т е Т Х р к ^ Г Д " 0" ,ЄЗИКУ- БИЛ° бИ) Да1ье> веома корисно ску-

в а деЅ задатка Т° ,Є П° Себан посао’ к° * « сачи­

ло правилу оне које не^аі^н^зішші.їІГірг П0Гледу Рецензија; изостављене су

» ствари. Исто вредиТ з а д и Ѕ а З Н° В° Г мат1Ри’ала ни нових погледа
записивача и најчешће неакцентоване РачЈм*СТ° ВЄ бележене °Д нестручних
ямо где они у извесној мери надокнаііѵіѵ СЄ’ Ипак Су Уношеки текстови
» ^ “ / “В.°ра неког краЈа- Међутим. n n ™ L n T e ^ ™ ." PaBor Дијалектолошког
V ff 1 W ^ U | Л

диетични текстови

14
сударају се и укрштају, стварајућн сплетове и снопове изоглоса
Између језика који су се развили овде током векова нема провалиіе
Тамо где се j езици додирују, дијалекти с обеју страна има¡y редовно
многе заједничке особине, тако да je прелаз између језика постелен
обично са безброј нијанса. Отуда je границе између језика тешко
одредити. С друге стране, отуда je дијалектологија сваког од четири
јужнословенска језика неодвојиво везана за дијалектологију су-
седа: ако желимо знати изоглосу неке језичке појаве, веома често
je морамо пратити и преко границе. Узајамност у језичком развоју
траје до данас. Не само старе, него и многе скорашње иновациje
прешле су границе између j езика. Неколико важнијих гласовних
изоглоса лепо илуструју поступност која постоји између јужно-
словенских диј алената, распоређених од Словеначких Алпа до Цр-
ног мора:2

Извесни старији радови ситнији по обиму и скромне вредности нису наве­

дени зато што су обухваћени библиоґрафским прегледима у стандардним делима
као што су Решетарова кіьига B etonung ИЛИ Белићеви Дијалект и исмочне и
ју ж н е С рби је.
И поред тога штоимајунеоспорну вредност за историјску дијалектологију,
нису навођени радови о језику појединих старих писаца или писаних споме­
нина из разних крајева. Тежиште тих радова налази се ипак на историји језика.
Као докуменат за модерно стање дијалеката узимано je углавном оно што je
написано за последњих сто година. На тај су начин искључени извесни иначе
веома кориснй радови као што су G ram m atik der iîiynschen Sprache И, А.
Брлића ( Ł 1833) или рад Асима Пеца Н еке фонетске особине у писмима херце-
говачких муслимана (Оґледи II, 1953, 93—109). Из разумљивих разлога од овог
начела морало се одступити у вези с радовима Бука Караџића.
У допуну датим библиографским обавештењима треба поменути и то
да у часописима као што су ЈФ и RS налазимо редовно прегледе нових пу­
бликация у области проучавања нашег језика (ово je нарочито важно стога
што су понеке од ових бележака у ствари ванредно корисне сажето форму-
лисане рецѕнзије). Библиографију ЈФ срећно допуњава RS тиме што бележи
оно што je о нашем језику објавдвено на страни. Пре првоґ светског рата*
тј. пре него што je ЈФ преузео на себе тај задатак, RS je регистровао и наше
домаће публикације. А пре појаве свих ових часописа AfslPh je врло живо
пратио целокупну научну производњу на овом пољу. Стога се у тим публи-
кацијама могу наћи и понеки библиографски подаци који из малопре поме-
нутих разлога нису ушли у прегледе дате у овој књизи. Треба додати и то
да се за године од 1939. наовамо може консултовати и Bibliographie linguis­
tique у издању C IPL-a, а да за период од 1919. до 1930. постоји реферат проф*
А. Белића, L F II (1931), А 245—А 261.

2 Овакав цртеж по природи ствари не може претендовати на прецизност

детаља (што ниje ни његов цшь). Извесне изоглосе искидане миграцијама
приказане су овде приближно, углавном на бази говора стариначког живл»а
(уколико га има у одговарајућим крајевима). ...
 • J

Легенда:
Западно од линиj е I:
*Ф > (редовно) j
Западно од лини; е II: *skj > шћ и сл.
Западно од линије III: ж е > ре у през. море
Западно од линије IV; чување квантитативних раз*
лика код вокала
Западно од линије V: изједначени рефлекси s и б
Западно од линије V I: + + + + *tj > ћ или сл.
Западно од линије V II: Ъ > е или затворенији глас
Националне границе
Д ве чињенице произлазе јасно из ове слике.
крајњем западу- север озападу и на крајњем исток
лазе цолови између коj их има много ступњева пре
општи правац великих изоглоса најчешће іугозаі
И друго, да се изоглосе по правилу не поќлапају
границама.
§ 5. Има, пак, једна зона у којој се приближно (наравно, у
најкрулнијим цртама8) поклапа већи број значајнијих изоглоса. То

* Салю шиш део изоґлоса наведених особина одступа од означене лини;

to неколико десетина километара
je линиja која иде од околине Видина на Дунаву ка југу, пролази
кроз западну Бугарску неточно од Бедоградчика, кроз околину
Берковице, Брезника и Радомира ка ћустендилском пределу и jy r ¿
словенско-бугарској граници западно од тога града. Овим прав­
цем протичу, поред осталих, следеће изоглосе:
1. западно од ове црте стари словенски полугласници су из-
једначени je дан са другим (нпр. дан, сан у ерпскохрватском), а
неточно одатле њихови рефлекси се разликују (буг. ден : сан);
2. стари носни вокал о дао je на западу л абиj ализован вокал
(у , о : ерпхрв. рук а, словен, roka), а на истоку не лабиj ализован
вокал (ъ, а или сл.: буг. ръка, макед. р а к а 4) ;
3. почетне трупе вь- и въ- (у слабом положају) дале су на
западу у - (удовиц а), а на истоку в- (вдовица);
4. прасловенска група * tj дала je на западу h, ч или сличая
глас, а на истоку ш т ъ ш ч или сл. (ерпхрв. свећа, свијећа, словен.
sv eča, м акед. свеќа : буг. свеш т ) ;
5. гласовна група чр- измењена je на западу у цр~ (чрн > црн),
а на истоку je консонант ч у овој групи сачуван без промене;
6. тзв. епентетско л у примерима као земља чува се на за­
паду, а на истоку je испало (буг. зем ја);
7. разлика између н и њ, посталог у прасловенско време, у
лолож ају ислред e n и, одрж ава се на западу, а на истоку je изгуб­
л е н а (ерпхрв. ѣ еіа ген.-акуз. личне заменице : буг. него);
8. звучни сугласници на крају речи чувају своју звучност на
западу, а на истоку изговарају се безвучно (у буг. и макед. језику
изговара се Грат = град) ;
9. на западу je група вс- у примерима као все, всаки дала се-
(све, свани), док на истоку она промена изостаје;
10. на за п а д у je у употреби заменички наставак -ία у ген. щ.
м. и ср. р., а на истоку оста je старија форма -ίο (ѣега : него)',
11. ном.-акуз. мн. именица ж. р. на -а има на западу заврше-
так -с (жене), а на истоку -и (жени);
12. л. заменица 1. лица једн. на западу гласила, a на истоку
(У)ас или сл.;
13. л. замен. 1. л. ми. на западу je ми, а на истоку ние;
14. на западу се чува трородност облика ном. мн. заменичко-
-придевске промене ( = придевских заменица и придева), док се на
истоку употребљава истн облик за сва три рода (ерпхрв. бели,
беле, бела : буг. бели м., ж. и ср. р.);

Сви примери у овом списку у&ш еу ш омитарајућка килякешшх

jезика.

S Павле ИвиЬ
 • гтпгчента налазимо наставай -м додаг
15 . на западу у «■ Д £ " Р а на ИСТОку су у живо) употреби.
на огледапродужен>е старог наставка -р ( и * * »

л. мн. презента има на западу наставай ко,'и je на

истоку непознат (д° ^ 3" " “ ^„алазш яо на западу наставке без

17. V 3 . ЛИДУ МН. Презент
* — „л«/ мл истокѵ долази “tu у
КР ГГнГзападу се у 2. л. мн. аориста и имперфекта употребљава
„ а с т а І к " Т н а истоку новије образоване -хш е,
Г на западу се чува разлика између наставка 3. л. мн. аор»-
ста ™ ф е к т а У(-*у), а на истоку оба она времена у 3. л
лін. имају исти завршетак;
20. на западу нема постлозитивног плана највише ако ce у
неким пограничним говорима употребљавају постлози тивне показне

ђени плані .. .
21. на западу су у употреби суфикси *-ζ#δ ( > ~ип, -ич), *-o tja
(> -oha, -оча) и -ача, који су на истоку непознати.
Простирање свих ових особина врло je широко, тако да нпр,
већина западних одлика заузима највећи део терена до Јадрана
и Алла, или чак цео тај терен. Многе од њих имају велики значащ
за упоредну граматику словенских j езика. То су, нпр., оне под 2,
6, 10, 13 и 20 и, нарочито, оне под 1 и 4, у ствари диференцијалне
црте које предвајају јужнословенско j езично земљиште на д в е
велике области.5 При том je и старина највећег дела ових одлика
релативно врло знатна. За историјску страну проблема од бйтног
je значаja чшьеница да су ове разлике поетоja ле j опт у време над
није било многих других разлика, чије йзоглосе сад пролазе доѵк-
ЧИЈИМ правцима.

запаяно1ГпТт? Т0Га ЛИНИ,'а К0)'а ИДе °л околине Видина'до і

ZZTn Ћустендила м°Ра се «втрати важном језичком
^ Г м е ђ ™ еЛдаИ
љ? ! 7 ц 0Д 3аПаДНЄІу“ оВенске)језичке <
више тако одређена СнопУи^пНДИЛСКЄ ,0К0ЛИНе ова граница
_ _ _ _ _ ДР 5 Сноп из°глоса ко,е се од видинског до ш

^падне или неточне терТт^и^нагга^™ К0МПЛИКОІ!аниІУ слику: у дубі

^кавским и чакавски ^) T,âZ P1013“ “ 4«“* говорима (и неким х Ѕ с ќ
Í “ ™ · нпр. у Родшіима*. Ajram ttm Я П0Негде У ДУбини бугарске Тезш
г г до hy ^ = ~ e «
м * °ВУ 30НУ 0М Ша ИСІУ ДИференц^ПНу B № c T 0.MeHyl

'feđl Џ.
Iv« ·
тендилског кра j а протежу релативно сложно, овде заокреће ка
западу и југозападу, расипајући се при том. Готово свака изоглоса
има свој посебан правац, углавном преко земљишта македонског
j езика :

Вѵдии

Ћустсндил

•ч

ДрЖдЬне границе
Републичће границе

§ 6. Питање како je настало овакво стање није просто, и наука

на њега није дала коначан одговор. Једно je у сваком случају јасно:
део разлика о којима се ради своди се на прасловенске дијале-
катске разлике, т ј. настао je још пре коначног досељења Јужних
Словена на Балкан. Т о одговара историјском факту да je један
део Јуж них Словена дошао на Балкан кроз Панонију (до дниj и
Србохрвати и Словенци), а други део кроз Дакију (доцнији Бу гари).
Па и у првим вековима после досељења контакт између две трупе
племена изгледа да није био врло ж ив, бар не у северном делу
зоне гд е се оне граниче. Т а к накладно успостављен je живљи
додир и многи но ви j и језички таласи прешли су некадашњу бари-
j еру у једном или другом правду. Тако се догодило да je прво-
битну подвоj еност заменила многострука повезаност. На ју гу , у
М аке д они j и, односи су, међутим, били друкчији. Чин>енице суге-
рирају идеју да je од самог почетна ова облает била засута насе-
љеницима с обе стране, а при том су то вероватно били насељеници
који су се први издвојили из словенско матице, још пре коначног
 щ
• ^ Ш
'ytâЛ
Г№;
liv неточне и за- •'#ft'W
êЩ
k'
Y

:3m
-Ж
?Mfe
'.«5
» к ъ *

арском ι~»·ν» западно o« — стране др л ча^- - ђ

е изоглосс проржу западни) е- С 00^ " Г ѵпНОГ прелаза између
чизяни, а непе и маїье-више друга појединост у

[вају іезика. V такво^ ^ оД неколико ТаЧН0 )Є

M
езичкој сличи, - поеђивање национал 580) према којем
,«ie меродавна за оДређ«. ftlph XXVII, 580) P м

Јачкама из политичке природе . Ј а ц и , а ^ ,

g
"ост »
S 5^ s a g S 5 = »
пфападнще ™ ^ 0Ј лн0_п0Лит«чку чињшицу.
само линївисшичку, « н w v вези с границом између
Исте моменте треба р ати н а у у такође и у вези са гра-
ерпскохрватског и — ™ језика.
ницом. између ерпскохр , λλ-ιλϊμ ѵгка и дуга зона
Дуж северне границе Мшедониуеn J j Ł HBe Паланке и
(око Тетова, Скопске Црне Г ° Р ’ ^ важн,ијИходЛи касрп ско-

■ акодаског я т Тш , »пр. у W P « ™ « разшк о м ік

(«а ¿ука a не на руку — мак. књиж. je «a р
полугласника (замена s са о и & са е). Упор. s 1Z:S*
§ 7. На северозападној међи српскохрватског земљишта тешко
je наћи изоглосу која би одвајала све хрватске кајкавске говоре
од свих словеначких, тако да овде, још више него на југоистоку,
одлучујућа улога припада општем утиску о укупности језичких
особина и, наравно, национално] свести.
Све нам то даје право да српскохрватскима сматрамо Д іа ­
лекте у крајевима где живе припадници одговарајућих нација, што
значи да се југоисточна граница наше језичке територије у грубим
цршама поклапа са границом CP Србије према Бугарској и СР
М
Македонией, а северозападна, опет у грубим цртама, са границом
СР Х рватске према CP С л о вен іи . У исти мах изучаваћемо језичке
везе кој е поетоj е ду ж све три границе, у оба правца, ослобођени
предрасуде да тиме одређујемо чију било националну припадност
§ 8. Лит ерат ура. В. дела наведена у § 29, а посебно она под,
бр. 1, 6, 16, 19, 22, 23, 24, 25, 26 и 31, Упор. § 132.

ОСНОВНА СРП СКО ХРВА ТСКА Н А РЕЧЈА

§ 9. Међу разликама ко j е деле данашње српскохрватске д і а ­

лекте има таквих које засецају у језичку структуру, дакле које ce
тичу самих саставних елемената j езика, а не само присуства овог
или оног елемента у noj єдиним конкретним случајевима. Говори у
неким крајевима имају аналитичку деклинацију место синтетичке,
а такође и аналитичку компарацију место синтетичке, даље има
низ говора ко) и не знају за инфинитив и низ других ко j и не знају
за аорист и имперфекат. О ве собине у битној мери одређују лик
обличког система у одговарајућим говорима. Сличай je знача) и
извесних гласовних црта. Неки говори не познају разлику између
силазне и узлазне интонације, неки не знају ни за разлику квантите-
та, а на многим странама налазимо више од пет вокала. Понегде има
само д ва реда африката, а у noj единим говорима нема непарних
безвучних консонаната (х и ф не поето je, а према ц стоји звучно
s = дз).
M a колико дубоке биле ове разлике по својој суштини, само
један део њ ихов погодан je као класификационо мерило за дија-
лектологију. П ре свега, неке од поменутих појава сасвим су ско-
рашње и представљ ају процесе ко j и су у извесним говорима још
у току. Т о ствара читав низ проблема: између говора различитих
генерација у истим местима нема подударности, изоглосе су у стад­
ном покрету, а осим тога иш чезавање неке морфолошке к а т е го р іє
обично je постепен процес. Између ж иве употребе аориста и ње-
го во г потпуног нестанка има низ прелазних ступњева (аорист се
нпр, употребљава само у неким лицима, или само у неким син­
таксичним ситуаци j ама). О вакве прилике не пружају оштро обе~
леж ену и стабилну изоглосу, каква j едино може да послужи као
диференцијални критеријум. Осим тога, неке од поменутих појава,
као што je губљ ењ е разлике између африката типа ћ и оних типа
ч, ја вљ а ју се истовремено на најразличитијим странама, у дијалек-
тима који иначе немају међусобно никакве везе, тако да нам недо-
ста je право да их соединимо на основу о ве једне црте. То све,
 - ѵотш -е одбити знача) структуралних
наравно, не значи да тр релативно новијим појава.ча. Т а
критерија, чак и акоJ * !, иоедност и не смеју се мимоиНи. Због
мерила имају врло високу ^ Р Я ^ на1пе дијалектологије у бли-
тога ће један од на,ва^ н" 1 ' изоглосе извесних појава ове врете
ској будућностибити^да> Р^ биде увек прецизно фиксиране,
ко j e v доеадашњо) литер уу критерија оцртава ce jacHo )една
§ 10. На гребним особинама. То je облает призренско-
дијалекатска зона ca ™ 6 - х в а т а источне и j ужне крајеве Србије,
-тимочког дщалекта К ) °ух албанске границе код Дечана
на југоистоку од лИн^ Ко’" е^ р а Говори у тим пределима имају
Л” 6>” ΡΓ « познају инфинигив „

не знаіу за разли У глас ь поред пет стандардних српско-

вокалском систему Р У особина углавном се покла-
Ä - Ä S S S p - од најважнијих и најизразити-
t o д Ѕ е к а т с к и х међа на нашем језичком земљишту. С друге
U no другим критеријима, призренско-тимючки дщалекат улази
Г ^ а т в штокавског наречја, супротставља,ући се сво,им на,ста-
Dniим особинама чакавском и кајкавском наречЈу.
ζ 11. Иначе на терену нашег језика нема случайна да се по­
клепи већи број изоглоса структуралних разлика. Стога се при
дијалекатској подели мора водити рачуна о другим моментима.
Једна од наj стари) их међу изоглосама које секу западнојужно-
словенско тле je изоглоса промене *d j > j (meja < *m edja, rojen <
*rodjem ). Ta je промена остварена на западу у словеначком Језику
и у најзападнијем делу српскохрватских крајева. У простору јужно
од Купе и Саве ова иновација створила je прву дубоку пукотину
нзмеђу чакавског и штокавског наречја, која су се почињала оцр-
тавати.
Доцније су најсеверозападниј и међу говорима који нису имали
ј за *dj\ преживели низ иновација у заједници с најсевернијим
српскохрватским говорима ca j < *d j. Тако су у целој овој зони
полугласници замењивани вокалом е или сличним гласом (ден и сл.)
а старо меко р* у међувокалском положају развило се у групу
р ј (морје). Исти процеси извршени су и у словеначком језику на
читавом његовом земљишту или само у источнијим крајевима. На
тај се начин формирала основица кајкавског наречја са особинама
«oje га с једне стране везују за српскохрватски, a с друге за сло-
веначки језик.
У з ове црте дошле су и разлике у упитној заменици за ствар:
чакавски дијалекат добио je своје садашње име по заменици ча,
а кајкавски по заменици кaj. И говори на пространој територији
 неточно од чакавских и кај-
кавских области изградили су
такође низ заједничких особи­
на (о ко j има в. ниже). Тако
се образовала основица што-
кавског наречја.
Данае je с појмовима три
основна српскохрватска нареч-
ја удружена и представа о чи-
*Ѵи»1*Iі тавом низу других особина које
често имаj у знача j но место у
самој j езичкоj структури. Изо-
глосе тих одлика не покла­
ла) у се увек прецизно с грани-
цама наречја, али ипак протичу
углавном у истим правцима.
Оно што чини битност д и а ­
лекта као целине (и што да je
могуЬност да се у науци опе­
р и т е тим термином, упркос
узајамној независности и изу-
% крштаности изоглоса на тере-
*
ï _!*···*
ну) није неки непостојећи иден-
титет особина на читавом н>е-
говом земљишту, већ приб­
лижена из j едначеност ево лу-
тивних тенденција ко j а чини
да су раз лике унутар једне ди-
јалекатске области сразмерно
мање од оних према суседима.
§ 12. Литература. В. радо-
ве наведене у § 29, а посебно
оне под бр. 1, 2, 4, 5, 6,11,13,
15, 16, 18, 19, 21, 22,23,24,25,
26, 30, 31, 32 и 33.
 Џ

II
ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ

•·*·4

χ .

*5

і
Jt

ѓ
 ГРАНИЦЕ

§ 13. Од трй основна српскохрватска наречја штокавштина

заузима највеће територијално пространство. Она обухвата наше
становништво у целој Србији с Војводином и Косовом, у Црној
Гори, у Босии и Херцеговини и у великом делу СР Хрватске.
Срби са Црногорцима сви су штокавци, а такође и Муслимани и
велики део Хрвата.
§ 14. Северозападна и северна граница штокавштине чини у
исти мах неточну границу чакавштине одн. кајкавштине. Готово
на целој ширини од Драве од Јадранског мора ова je међа врло
јасно оцртана и сразмерно мало има прелазних говора чија би кла­
сификации а стварала тешкоће. Овакво стање je резултат сеоба ко j е
су битно измениле састав становништва у овим областима. На
штокавској страни дуж међе према кајкавском и чакавском на-
речју налази се данас углавном живаљ досељен из удаљених к pa-
јева. Тако су нпр. штокавски јекавци у близини Сиска и Карловца
већим делом потомци досељеника источнохерцеговачког порекла.
Природно je што основица њиховог говора нема ничег заједничког
са говорима кајкаваца у тој околини.
Г раница штокавштине полази од Драве северно од Вировитице»
прави лук на западу и северу од горњег тока реке Чазме тако да
обухвата град Б j ело в ар, спушта се даље ка j угу секући реке Чазму
и И лову, избија на Саву код Јасеновца, а затим се протеже ка
западу јуж но од Саве и Купе пролазећи близу Сиска и Карловца
и допирући све до Огулина. Одатле се пружа узак рукавац не баш
компактног чакавског земљишта све до око лине Оточца где дија-
лекатска граница заокреће за 180° и упућује се опет ка северу.
Код места М ркош ьа, на тридесетак километара неточно од Рнјеке,
она чини још један оштар заокрет и између Новога и Сења до-
стиже јадранску обалу, с тим да чакавски Сень оста je опкољен
штокавским насељима. И јужно одатле има на копну низ чакавских
тачака дуж обале, и то на одсеку од трогирске околине преко
Каштела, Сплита и Доњих Пољица до Омиша. Осим тога чакавска
j е и западна половина полуострва Пељешца. Острва у Хрватском
 чуло* и Ластово* ^ ^ П0)ЄдИНИх штокавских на сел,а
т*ІУ штокавске тон Р иа] тако нлр. на Шолти, Врачу, Х в ару
, далеким севернщимШТОКаВСКИХ говорних
говорм пл оаза
υαοα и на копну,
« «а КОПНу, окру-
ОКру'
ИКорчу-їв. ^ ; ' мчаКпВСким становништвом. М и ћемо поменуТи
жених клјкавскт . к т зеМљишту налази се једна између
само ве^ 0*3еКопривнице, друга око доњег тока реке Чазме и
Крижевадаям р ся овет чко) граници западно од Загреба
трећа у жуяо р у две штокавске области у Истри
На чакавском п р а у „ западну Истру, дакле кр ајеве око
пуле Ровшьа и Порет, све до лини/е која иде од ушћа Раше преко
κ Ι , Ι η Ζ и Каројбе до ушћа Мирне (на ову зону надовезује се
облает лешовитог чакавског штокавског говора даље ка северу,
све до реке Рокаве на ко)oj лежи граница словеначког , езика)’
ггpira група штокавских насеља у Истри je на крајњем северу
те покрајине, на вясоравни Ћићарији око места J еловице, Водице
и Трсгеяяк.
5 15. Северна, неточна и јужна граница штокавштине исто-
вегне су с одговарајућш границама срлскохрватског језика. Т о
не значи да се ове границе увек поклапају с државном границом
Штокавског живља има дуж границе у М ађарској, углавном
деловима Бараже, Бачке и Ваната ко)и су остали изван Југославите
И у Румуниj и поред границе југозападно о д Темиш вара и у Кли­
сури на Дунаву (југонсточно од Б еле Д ркве) налазе се груде con "
ских насела, С друге стране, у штокавску територију у ствари "
спада/y жеста населена народностима на југословенској страни m
у Славонији, у Војводшш, у североисточној Србији, на Косово ^
у Југозападној Истри, С0ВУ и

< * * £ = :~ Т о д ° :г п „ х ™ г и<,налнш! " * » -

У m Z ’ И" “ '“ 1 ™ фа,ШИ Жолясе налазе се τρΓχρ”™ ™ ™ '

нашег становништва тако ѵ ' У ?У УНИ)и П0СТ0ІИ низ оаза

од Темишвара у Банатској Црноі Љ мГи Κ° АрЗДаз Затим Ист<>чно

у Тдакоі ie било јеД™0 crneJ Ξ Γ Ϊ На ИСТ0Ку од в ™ · И

пола у Тракији. После првог гн<= ЄЛ° ’ Бар;амич У близини Гали-
пресељени су у Пехчево у ИСТ0: Г Г а СТаН0ВНИЦИ овог мест8
йадазе. Језик ових старше ^ Г Л ! Н.° і МаКедони'и> гДе <* и сада j
 Цен, j ОШ увек ѵг гтотчт
дашњим говорима ѵ ° 1 Неис*оришћен D«
ѵж е l e 6 ' У сРеДи>ем в е к у ”г М К^ « и м Г РВОар п а т а к а о не„

наовамо, штокавски ,ΙΓ ДУ од ™ ІавТ т Т ВСНог наречја к

захватно знатан део 3^ ал> Пол,еРао се „ а Т “ У Нашн« з е ^ Су
кавциліа. То важи , эешь«шта ранні- и , севеРозапад » * aMa
од уш ка Ц ети н Т * " ШТ0Кав< * е кр аеве ν” Γ εΗθΓ «
за северозападни део Ђ о с и е Т ^ Делове УЖ ^Хп* ’ИСевеР°западно

ЖДа негде око ВировитипГ КраІевима С л а ! ^ іугоисточно

граница, настала природ"™ I Ми* ° * ц ї Н ° * До Драве”
могла бити тако оштпа на разв°јем на сами раЅно’ та стаоа
ГУРНОіе да су штоадвски ГовДпаНашЊа’ * £ Г н а с т Г * " еста> 5
имали особина Koje су их чинин" НепосРеДНо источи СЄОбад,а· Си-
KajKíüiCKoM наречју. Донині Єпредазнима ка « ° °Дове Диниіе
снажн° з а г у с н у т и 2 1 СУ ° ВИ Гвво р Г у т о Г аВСК° М
« «а таі начин интевдивниГе*“ 1 ** Дуб«не 3 Р33не«ни
У Т0КУ сеоба од Х у в J ”П0ШТ0Канљени” °Г земл*щта
кавског живља на d e m Ка Наовамо ломеоенР
наше становништно * ,УГу' У ДеловимасІ СУ * ГраниДе Што-
н»има у везГ сТ ту р 0ск30т : ло іе и Воіво^

Г Ѕ с ί Сл“ °“« " »4SÏÏSДощиі'· і· *»»-

а д м т “ 5 ? * » « « « отст’о тю ,' покрп»> т и м » «
«селили из већине ’ своСЛЄДРУГ0Г светског l i a ™ °ДН°СН0 ма^ Р -
У тим местима je колони* Насеља У нашим севе^™ °У СЄ^ еліци
w axi7 «у™ «С Г 2 Г Ю
<" 0&вдм“·
>с У » м в к ш Г Ѕ и Ѕ ”” a.iCmcKo/’f ' “8· "‘»»■ а» од
Даже ка истоку и сеие ПР°Дрл° У Метохиіу на ^ Тановаиштна, које
411 СУ У знатно,' меои РУ’ СВЄ Д0 ®раіьа, Тодлиие и ^ 0 " У пределе

в д *

г - ïvÄ
РУСИІw r f -
Словенмім ^
U u РУ ИХ Штокавских —
 пц Т Е р А Т У Р А
« l7· ^ Л ггеп einstige und jetzige

„ № # - Ж Ѵ - ,ю ·
1. Mülfy\?b X 11'1 ( 1890 B„ nyr c«CTeM“TCKcţ обавТштења “едним
r, renzen. AtSl , , e дал** “¿ r я»Реч,®;,ена je анализа некадашње
G лстѕл°г ^ L r я ча' п,„ріі- ДРаГ0,Ц" ! J да штокавски.
¡1“РигмеЅУ *^*доиНИ{?> *И
јГкраЈевима Ь0)
^• ""^ сп р а в ^ ск я х ° соби „„«ното ми пътуване ПО
J Ä ^ iS S n » 3 г., Извѣстия
, s . к-ьлгария
2' д а - . ’їпр
ї йминистерство1
* W “ Í J S »■ - p « » “” 0 ,ф 0 с Л " “ ‘
^М'МавДвР0В'^ 4 \ Я1 3 8 -'145· яризревско-тииочког типа у

Дета»«« одр ЬЯ „справка F je корекци^ днобугарском По-

ї ї !'
обавеШте№ податке Η Р l31j 6ρ· 6)·
т~ ~ с“да-
S 3 .W “ ** љшЉј„, mođruSko-rijećkoj iupamji.
3 # SirohaU ^ ^ е°255---2б9.
Лгттт П9С4'^1905ј> . . cv „риказане границе

s Ä s - ’ S S ä r ? ; » 1ä i S ” й
v(такође
s a с&
картид )
s z & s v - k сербскаго ЯЗЫка.
4. А. И. Беличь, Д і^І^к Г п о 'сл а в я н о в ѣ д ѣ н ію ” И . Санкт-
Отдѣльный оттискъ изъ > > ° р а. самоМ зборнику СТО)и година
Петербургъ 1905 [датум сепарата, н
1906], 4“, 1—59 (с картом). најважнијих говорннх

- ж ѕ р 2 f S Ł Â t s s i s r ş
S S a s r -W L -»■
£ М і» » . D -
der Wissenschaften, Schriften der Balkankoimssion, v u
Г , 320 стубаца (ca две карте). дашчеви„
Граница штокавштине према кајкаЕШТюш 'објављен je У An'
іеренски« испитивањииа (извештаі о m n g o T f w p Ш - 1 9 1 , Док je грани»
zcigcru бечке Академике наука X X X V III LIVUIJ стр. ю ... _ ,.:^ :
према чакавштини подложна ревизији.
 6. M ieczysław M ałecki, Przegląd słowiańskich gwar Istri; o„t ,
Akademja Umiejętności, PK J 17. Kraków 1930, l —i 6o (c a n c e r
карата).
Уписана граница истарсие штокавштине, као и низ раэличитих изоглоса

7. Stjepan IvŠidy Jezik Hrvata kajkavaca. Ljetopis ΤΑ7ΊΤ л« t

1934/35) 1936, 47— 88 (s kartom). 1 P JAZU 48 O *
Ha крају карта која обухвата највећи део хрватскпх кајкавски*
(на основу ауторових теренских испитивања). Самим тим пата і. 1 0вора
западна граница штокавштине на сектору од Карловца до Лоав. ~ “ ΒίΡο-
одступа од Решетарове (бр. 5) само у неколико детаљГ Р 14 лини1а

8. Franjo Poljanec .S t o r ija srpskohrvatskoslovenačkog književnog

jezika s pregledom naših dijalekata t istorijskom «tankom. Za više
razrede srednjih škola. IV popravljeno izdanje. Zagreb 1936 1— 2 3 2
(s kartom). *

9* A . Белић, Савремени српскохрватски j език, I део; Гласов»

я акценат. Београд 1949 (карта на стр. 24—25).

10. Ivan B r a b ec, A late H raste і Sr eten Živkovićy Gramatika hrvat-*

skoga ili srpskoga jezika, I I izdanje. Zagreb 1954 (karta u prilogu)
Карте у три последња рада, иако су изнете с педагошком и информатив­
ном сврхом, а не као непосредни резултати истраживања писаца. представ-
љају збир раније прикуплених података и стога су најсавременије од свега
што je досад урађено у овој области. Ипак су и ту потребне различите корек-
ције у појединостима.
%

О С Н О ВН Е ОСОБИНЕ

§ 18. Данае се сви (или бар скоро сви) штокавски говори

разликују од кајкавски х и чакавских говора (или бар од готово
свих говора тих наречја) не само заменицом што, већ и низом
других особина: променом чр - у цр- (црн а не чрн), променом л
на крају речи или слога у о (у д ве периферијске области у а),
изврщеним тзв, новим јотовањем денталних оклузива у вези са /
(iбраћа < брат ја < б р ат ц а), проширењем множине већине једно-
сложних именица м. р. уметком -ов- (-ев-), облицима ген. мн. на
~а (или ~а*х, - е ах) и јачим или елабијим чувашем аориста.
»

§ 19. М еђу особине карактеристичне за ш токавскеговореспа-

дају и. промене д > у (рука < рдк а), е > (доследно) е (почеши <
почеши), въ~, в а- (у слабом положају) > у - (удоеица < въдотца)у
\ ··...· -: ' .· '"
.
 s ЙС- > ce- (сее < есе < вьсе),
, , йй и ,я * * * < 7 с наставкам -у ( y i p f y ) и инстр.

í ^ p f лок. ІД· йме^ а с т . (Ж поиіевске промене (шиі(в), Э/>у-

ген. (-*■ > » * £ ^ и С - п р и д е в с к е промене (о«я села,

Га .a ¿не &
* ?*α>τ
* %ίκ .? мн. заменичк^
* . даМГ і7 у " броТеве оЯ
ОД 22 ДО
до 44 различите
различите
а не ^ Ä i £ e од 5 наЄ1^ и е мегатоннjе у низу морфолошких
я непознава» ^ (е презент *« “ 1оД граница штокавског на-
категорща се ових поЈава ИР која би 0бухватала делу кај-
ИаК0 „ема ниједне међу » ^ так0 нема ни нештокавских
реч)а, птк територИЈУ, Стога и комбинација тих
КаВЅ ? и би поседоваля ^ ° ^ Яе. (С Друге стране, мало-
особина спада у положај штокавски говорни типови
«ројни су я има)у периф Р > оВИХ особИна).
У којима изоста)е по говора (доДуше не сви!) захваћен
§ 20. Већи део што™® и ь, г (У јаком положаj у) > β
іе и претварањем з > УJ . · атоНИјСког дугог уэлазног акцента
(дан, сан), затям ПР°"® < млѕшпш), уклањањем " са послед-
У ' far** > f a \ đ a вдда т и вода), a такође и ишчезавањем
№ЄГ T u ширегьем наставала с елементом -*« У Дат. и инстр.,
гласа .t я яшряьем већини штокавеких говора
< ? ““ f *■ “ i» ·“ * ·) »
S ” Є л ееч к е noj единое™ као ват ра (а не ага«) итд. Ни
те по'аве нису ограничене на штокавштину, али и овде вреде
констатадије учињене поводом претходне трупе особина.
δ 21. Наізад треба поменути и неколико других иновација које
су раширене у великом делу штокавеких говора (што никако не
значи у свима), али чије apee у ерпхрв. језичкој области не из лазе
из граница штокавштине. Овамо спадају. промена старијих група
*stj, *skj и *sk пред палаталним вокалом одьг *z d j, * z g j и *z g пред
лалаталнйм вокалом у шт одн. ж д (вЬшишцй5 м ож дан и) 1, тзв.
новоштокавско акценатско лреношење (питала > пйш ала, воде >
воде)у затим ново јотовање лабијалних сугласника (іробѣ е < ïpoâje
< ïpoôbjé) и стапање трупе јд у облицима глагола сложених ca
мши v A (wnhou илі’ййjΛ2 "LTuo ttQouMP pp tí nr'vrtítnítív
лексичних ПГлбиНЗ
If
1 У даљем излагању ове ће се Трупе помињати најчешће скраћено, Tj.
просто као „*«/ и *í %‘” или сл.
* Особине поменуте у овом S неће у даљем излагању бити истицане по-
оеоно за сваки дијалекат. Уколико, међутим, у непом дијалекту нека од ших
изостаје, то ће бити наглашено.
 «oje су ограничен на већи део штокавскчѵ
лексема раоник, а не лемеш, ж ел езо или сл ) ð°ра ^тако НПр.

ННКОЛИКО С ТРУ тстѵол ттт

КАРАКТЕРИСТИКА
§ 22. Међу променама које су штокавски ™
у овом развоЈу од епохе западнојужнословенске 7 ° РИ пРе*ивел,
оне у вокализму спада,у у најкрупније. Од десег ІЄДНИЦЄHaosa«Q
кала ( + P + 4) встало ,е у већини говопя „ НеКаДашн,их вс
літокавском типу оличеном у нашем књижевном”; / стандаРДно
( + р). Углавном ,ош пре краја средшег века пТГ ,ЄЗИКу’ <*«ο ne
из,едначили су се с другим вокалима ?> «. ь = ;
.свео на класична систем од пет самогласника ^ “ В0Кализа
У »
о

Начелно нсги развој преживели су углавном и

зори, док у ка,кавскима, као и v сл п «™ ,,! И Н а в е к и гс
различила друга решења (њих, уосталом „ м М ,език^ налазим
феријским штокавским говорима) ИпаиѴ», И У По>единим пери
■ битна разлика између штокавског и чакавско?0“ П° ГЛеду Іедн
прво готово у свим својим говорима Мочено Т Т ' Док »
систем (уколико и има негде артикулационж н и ія Т СТВореа
виду нема,у фонолошки значај), у другом ъ Л ’ ° НЄ П0 пра
ским и словеначким говорима У У као и у кајка!
(а > о, дифтонгизациј е итд.). почеле вршити крупне измеї

« о т j една т е н д е Ц ?аЗВг^ о в ТГ “ тоНсРЄЧІа КарактеРис™чна je

ломињаних прасловенских вокя ·π. Є догодило после замене
учешћа консонаната према в о к а л и м Т ^ 6 сман>ен>е Релативнох

^ значило je просто смањење б р Ј а ^ у г л а Ѕ а Т n S f ” 5 ИСПадање

представља чямрн.иоо,т * в л а с н и к а , а промена гл > -о
говним вокалом. У осталом ІГппо 'Еслоговног сонанта чистим и ело-
а претвапање л ѵ « тглгг промена въ- > у - значи вокализацију,
ликвиде При том гѵ 0СИ Н0В ЧИСТ В0Кал на местУ Раније слоговне
Д ,^ Г у 1 °‘ m
i· » » « р ™ c
•Значе донекле орене' ^ ТОМ смислу штокавски процесе
Систем конгтгаи Ње ^ дне прасловенске развојне тенденције.
лоје данас налааиЈЛЛ^ Т Je претрпео кРУпних промена. Разлике
данас налазимо између говора то су уједно и разлика3
3 Павде Мвић
 цпМ „екях сразмерно ређих
тйЧѴ се УглаВаНГжи>а Да се уклони по,ава
^ тй „ я3ра*а*а одного места испада *>
„рема стаР°^шЬе ДО-да^ а„ата. Те® “ „ одЯ. в или се (нпр.
Фонема· № '::ѵ^их ««нео« оДН. заме,ьу,еи гласу «.Непар-
■ еііарню1

JAJ* J —
„ост « ^ Г т е я л ь а ка Д о н е с у PaC" f ^ aP реда алвеоларних
кате ^ “ у једном « J оПозИЦИЈе из»еђУсД ћ 1 џ с а ђ , C друге

говори"3· угим речи" * која >е и ™ „ оа, штокавштина по-

“ “ “

Г Гласовни Р33" 0^ мери - ^ ^ в о р а сваки вокал и сваки

реіье - У вр.-*^ем делу шт°каВСКВХд jєднано и на пометку, и у

консонант може" ^ у з т0 сваки сваки КОНСОнант уз-

средини, и на ВРХ - - и, наравно. ооР У ^ и кратки, могу
уЗ сваки КОНСОНаН __ „лі/атТИ МОГУ ОЙ ^ __

носити - Д 7 ^ " ИТИ било испред у словенач-

"С аТ лакавском и « ^ Г о д овис правила. Н а штокавском

Ї Ї £О»еволуциЈИ
у « . r Sакценатск
J .'S S A i * > γοβορ“ “ Β·
i З»-41 · . „лп* пЛ0ГИје у већини штокавских говора ка-

И“ П ^ С Ї - Т я н с р . , с ¡«дне стране, а ген.

вачељем дат., инстр. и лок. или д књижевном Језику,
и лок., са друге. У миогимговр , ви ш е наставцима
лок. се ни у іедшши ни у ^ " ин; р“ у j еднини код неких
од датива. Остао je Једино друкчИЈИ акценат у

ГИ“н е " « ™ ». « И »ек .н У «—

І о в а с л а ж , а ш у с ш юіединостіиіас т р у м ^ - П о р е Д Ф
матских разлика као што су оне у погледу х и ф , Јављ аЈу
фолошке као механизација употребе енклитике ou Koja У V
ним говорима долази за сва лица jд. и мн. потенцијала (ми ou
уклањање извеснюс глаголских облика (прилог времена прош »
і имперфект), затим елиминациj а
ген, (-акуз.) и дат.-лок. јд. м. и нзвесних

•-у. Λ
и придева неодређеног вида {н,еювт(а) место ѣеіова, добром ; г ап ч
место добру човеку ). С ве ове веома раширене појаве пп0кпчи , Г ?
себи пут и до говорног )езика образованих људи у
Извесна друга морфолошка уирошћавања, обично прежние,«
наставака из Једних парадигми у друге истоврсне парадигме o c S v
на нивоу изразитих диЈалектизама, пре свега због ужих авеа Z Z
имају. О вакве су природе уопштаваже -ом у инстр. ід. именин!
м. и ср. р. тзв. меких основа (Грожђом) или обрнута експанзиі!
наставка -ем ([млекем), затим преношењем наставка -бм у инстп
јд. и на именице ж . р. на консонант ( крвљом ) и уравнаваша ѵ З
л. мн. презента где се непаралелни однос у парадигмама разли­
ч и я х глаголских врста (ішресем , - ш , . . . тресу, али носим. -иш
. . . носе) отклања на два начина: или неутрализацијом разлике ѵ
каракт еристичном вокалу (шресем . . . шресу - носим . . . носу) или
остварењем паралелне проширене морфолошке структуре (тресем
. . . т реседу — носим . . . носиду , одн. шресем . . , тресеју =
. . . носију).

О И С Т О Р И ЈС К О М
Р А З Е О ЈУ Ш ТО К А ВС К О Г Н АРЕЧЈА

а) О односим а прем а суседним наречјима и другим

јуж нословенск им језицима

§ 24. П ојава првих разлика између штокавског и чакавског

наречја није значила прекид додира, па ни развојне заједнице,
између ове д в е вели ке дијалекатске ¡единице. У поређењу с овом
основном чињеницом од секундарног je значаја питаше — на које
наука досад ни je могла дати сигуран одговор —1да ли je најважнија
од старих разлика, промена * d j > j , настала пре или после досе-
љења у садаш ње јуж н ословенске области. У сваком случају ова
једна промена н и је довољ на да докаж е да je у прво време што-
кавско-чакавски контакт био битно слаби j и од чакавско-кајкавског,
пошто нпр. друга стара из ог л оса —1ш м о : ча : кa j — показу) е сасвим
друкчију сли ку: ч а < ч ь само je архаични j а формаЈзаменице чьшо,
док je к a j потпуно различит облик. Навођене су, додуше, и друге
старе л о јаве к о је сп ајају ч акавске говоре ca кајкавскима (укљу-
чујући ту и словеначки јези к ). Овамо спадају инстр. јд. именица
осн. на а с наставком - ç (словен , ribo, северночак. рибу), остаци
префикса v y -, з место и з, низ лексичних подударања и извееш
појединости у размеш тају т з в . метатони j ских акцената (презент типа
 л Али ове особине по
ка0 боіаій» ^ - Ј к најсеверни)е чакавске
„ ВЙД Северни»е’f 'ц1ТОкавштини), а нису увек
й**» Of v o r p ^ ef j a стаіье као У £ раКтерИстично ,е, с друге

ни о « * ·« * , друі*** я уДРУж^ и чакавштина често су

сТРаНЄ’воРе оД ка,КпязвоІУ цітокавиітин ^ пр0Менама о у ,
ске ,Т ;РД О < се ДОДЙР о ѵ п ^ У ^ једног, тако и другог

яШЛЄ и !» > -ѵ у На,п страни промене ) У процеси који се тичу

* ^ечіа (оетавл>аМп све те говоре’ јаЛектологије). Није, уоста-
"аГкавскИ^ Ä као Делине него Д ^ шмеНутИХ у приходном

лом, са св и м - данека 0Д љих пДн УзнаЧе аПСолутни разно,ни

пасусу; п о д и р и У °B0M^ “ 2 « ® у је У главншш говора оба

и д еям и S начин, Ошрилике у исту одн. у нешто

« ■ r yK . ? 2 o S у і д у ђ■ коі*
ЛГ в с к о м није обична. ХР0™тоКаВСКИм говорима, али од ових
Ł e Л > У и -Л > -Р УЈ 1 Све то значи да ,е и у прво, и

штине и чакавштине - као ш J разликује у ствари само то што

Л рема томеj прву Т°такавско-Укајкавског контакта, који j е затим

мање-више престао. наоваШ) све је мање промена коj e

у раздобљу од XV на земљишту оба наречја. Обично
би захватале већа прос р ^ наіезД0м Турака, коja je изменила

ма колико логична била, не сто,и р оаниіе није било.

> * ш «одире,. чак створює новстамо М век су
Не само што су многи чакавски кРаЈев штокавске насеље-
и они који су остали чакавски примили - (где се нпр.

и у већини чакавских говора облици ішуралеких Д дРнегДЄ у

у новоштокавском духу), али долази до изр ігкочко гнездо,
другим крајевима, нпр. у Сењу, ко,и ,е ДУГ0 «7 наречја своди
Биће, дакле, да се све мања узајамност између оба н р ^ y¡}T0
на нормалан процес све веће диференцијације и у
 су чакавски говори готово сви потпали под веома јак романски
утица j, који je y новије време одвео развој њихове фонетике, спи­
танеє и лексике у сасвим посебном правцу.
Међутим, један други моменат у вези с повећањем разлика
између штокавског и чакавског наречја ипак je несумњиво резул­
тат сеоба. Т о je данашњи готово потпуни недостатак хірелазних
говорних типова. У средњем веку, по свему судећи, таквих говора
било je много и прелаз од штокавштине ка чаказштини свакако
je био поступай дуж деле линије њиховог додира. Чак би се могло
рећи да није сасвим умесно питање где je била граница ова два
наречја у средњем веку. Реалније би било поставити питаие како
je у то време протицала која од конкретних изоглоса диференци-
јалних особина. Доцније су некадашњи прелазни говори делом
ишчезли у ратовима и сеобама, а делом тако интензивно штока-
визирани да су у њима остали само трагови некадашњег прелазног
карактера (§ 1 6 ).
§ 25. Специфичне ш токавско-кајкавске заједничке особине,
такве ко je би чакавштини биле непе знате или у најмању руку
углавном непознате, нису нимало многобројне, Ипак би се могло
навести повлачење акцента * са последњег слога, ко j е je захватило
(бар што се тиче отвореног крајњ ег слога) претежан део слове-
начких и хрватских кајкавских говора исто као и највећи део
ш токавског земљишта, Остале ш токавско-кајкавске изоглосе обу-
хватају најчешће од кајкавских говора само хрватске, па и њих
по правилу не све. Овамо до лази рефлекс ђ или сл. < *đ j у северо-
неточном кајкавском подручју, затим губљење х у многим гово­
рима. Замене Q > у и > у повезу j у многе хрватске кајкавске
говоре истовремено и са чакавштином и са штокавштином, а одва-
ја ју их од других говора истог наречја, као и од готово свих сло-
веначких дијалеката.
У стариначким славонским говорима чуЕају се извесне ста­
рике црте, непознате осталим штокавским говорима, а обичне у
чакавштини и кајкавш тини ( " акценат, мН < *skj, *$tj итд.). Т о
ни j е толико знак симбиозе с тим наречјима колико периферијског
положа) а ових говора међу штокавским дијалектима. Али при-
суство извесних, иако другоразредних по значају, кајкавских ино*.
еација у славонским говорима доказу je да je ов де ипак постојао
еволутивни контакт с кајкавским наречјем.
§ 26. Знача)не су и везе ш токавских говора с њиховим jyró-
источним суседима, говорима македонског језика. Веома многи маке­
донски говори, а међу њима и они у основици књиж евног j езика,
имају цр- < чр- и зн ају за губљењ е х и за ново јотовање. М ако­
донско ќ н ѓ < * tj9 * k r одн. * d j Врло j e блиско, историјскии фонет-

ІІ
 шшокавске

fc, штокавских говора у почетку се, како

S 28. Разлике измеђушто најстарИј е п ојаве ове врете

ш,е ce MO y итд оди. *z d j. * z g j ИТД. групама шћ

a) змена г Ру * дани) на већем делу т е р и т о р іє у з ч у вањ е

^ • e(*rS £ bp«»«™ «Λ ■;*» <··“ *“'■’ у н" у

овора на западу и северозападу, .
e „ојава · » « « н т . У примерим» c»
раткогузлазноі а ц у ст а ш а ] у неким славонским гово-
има насѵппот ' у истим примерима у другим говорим а исте зоне
Н Г Ѕ « « ™ » «г»»« У главншш штокавских говор»
уји су касније сваки ~ претворяли у )■
Оба ова феномена имају, међутим, веома ограничен знача) за
im језички систем: разлике се не односе на постојањ е или не
¡ање неке категорије (нпр. фонеме) него само на распростра ^
извесних већ постојећих консонантекях, одн. акценатских^
(ипак, у време кад je само вокал ско дуж ењ е врш ено, о
у дродужешш слоговима нмао je м ного већи знача), J
 m a њега стаила чињеница да je у најсеверозаладнијим коајевима
разлика између старог кратког узлазног и старог кратког силазног
акцента још била жива, док су другде та два акцента в-ћ бала
изједначена). — У извесним говорима на западу налазимо и про­
мену *d j > j , али ти су гозори у своје време и иначе представ­
ляли прелазне типове између штокавштине и чакавштине.
Доуге старе изоглосе (тачну хронологију ту je немогућно утвр-
дити) имају сасвим ситан, углавном лексички домаша j. Осим пра­
вих лексичних изоглоса (тзв. изолекса) као што су хлеб ; крух,
огањ : ват ра , крст : к риж овамо до лаз е и односи као м ож е : море
(сама промена ж е у ре позната je обично и тамо где се говори
м ож е , али ce најчешће ограничава на партикулу ~р(е) :је р у менекар\
затим чет веро : чет воро , греб : гроб, вребац : врабац итд. Могућно je,
и чак je врло вероватно, да je било и значајнијих синтаксичних и
акценатских разлика. Али ту нам недостају хроно лотки ослонци.
Свакако један од најкрупнијих догађаја морао je бити прелазак
~ у “ у већини говора.
Пред крај средњег века дошло je до много оштрије диферен-
цијације. Т о je епоха замене j ата и појаве штокавског акценатског
преношења. X IV век донео je нарочито јак заокрет. Тада су извр-
шени, или бар започети, процеси као што су замена полугласника,
л на крају речи и слога и вокалног а такође и промена јт и јд
> ћ> ђ. На та j начин створен je стандардни штокавски тип, „nor­
mals tokaviseh” . Призренско-тимочки крајеви испали су овом при­
ликом из ш токавске развојне заједнице и пошли сасвим посебним
путем, а и на другим странама (Црна Гора, неки крајеви на западу)
појавиле су се рубне области са заостајањем у развоју у овој или
оној појединости. О ваквих појава још je више y вези са штокавским
акценатским преношењем ко j e je з ayзело углавном центр алне кра-
јеве, избивши на југозападу на море код Дубровника, а на северо-
истоку на румунску и мађарску етничку границу у Boj во дини.
У току доцнијег развоја још неколико иновација раширило ce
преко пространих apea. Т о су образоваше нових облика у плурал-
ским пад ежима, ново јотовање и губљење х. Разношењу ових
особина, исто као и експанзији ш токавског акценатског преношења,
много су допринеле сеобе (в . § 31 и д,). Није случајно изоглоса
изједначењ а облика дат. и инстр. мн. на северу и северозападу
уж а од изоглосе нове акцентуације. Објашњење je просто: акце-
натеки феномен стари j и je хроно лошки, и први таласи миграција
носили су само нову акцентуацију, али не и нове деклинационе
■ облике. С друге стране, сеобе нису довољне за објашњење распро-
■ страњености новог јотовањ а и губљења х (упор. § 45).
 тература
S 29. Л и
мају значаjа за карактеризацију
•я се овД* наводе има,у одређивање унутрашних
Радони » £ * ка0 целине « лИ црта широм штокавске

Ѓериторије- ^ П н т о к а в с к о г «аРе^ атсКИ уз сваки од поменутих

» Ч -Ѕ Г Ѕ « л °» °“ Ѕ“ ™ ” |И
лиГалеката, изузев У
„ некой од њИХ· гпаматички и големички списи
1. Д у * К а Р ^ Ѕ Т с г р . XV + 224 + 510 + 5 9 3 ).
___ .ЦІ. БеО ГраД 1 о ґ и д о ст а м н о г о б р о н и Б у к о в и
I
1 „fivxaaheHH су пор д ’ , ских д и ја л е к а т а . Т и Б у к о в и о с-
У обом « « J U * ф р а гм е н т а р н и , и а к о им н и у јед н о ј

вр?и били су стајала п рони ц љ и вост. J д Н дни д; с р п с к й м п о сл о ви ц а м а ”-

приливи налазимо у п Ре^ " ” „ а ш и м д щ а л е к т и м а п р о у ч е н ,е у
диіалекатском типу ВуК овИХ « * » * ” * л ед и м а н а с р п с к е д щ а л е к т е и к н и -
(в. $ 171, 6 р Ј Ј ' љлића „О Буковим по ,_ J L 2 (прештампано под насловом,
раДУ Л',е^ик” Глас LΧΧχ ΙΙν( w ’ У книзи А. Белића „Букова борба за

— - а у Вуковом Ріечнику·
je дао И статист србскога и хр ватскогъ.

2· $· ΙΧ (1857)> 1_59·
"T ra p a списан 107 Ä F
^ даватским” језиком, идући У том ^ ^ зак0на”, стр. 17— 19, наброЈао
чежићу за историју, језик и обичу* ?езиКа”)· Чакавштину у обом раду, сас-
седамнаест разлика н3" ^ ан>а :представља углавном језик писаца XVI в.
Није поклоне® Довоина важна разл^ меіодаким грешКама рад и данас за-

'Â Ï Ï E S » ~Р»
3 . М .Ћ . І Ь М , K— — О р е * . * « ! » » 1876·
1253. v *о^тг/_7ft ОпиС ГСО^
Србија обухваћена у границама до рата c ^ Р ' ^ ° “ има итд. у поглављу
графски, статистички, етнографски^С а£а° еристику неговог говора (оби™0·

по страну-две), дату дилетантски я * једшш и звэр дщалек-

За поједине пределе ова книга )е, на жалост, joui у ι
толошкнх обавештења. . * « -,
4. ¿«Aa Z!««, Nekoje, većinom sintaktične razlike izmetu a
kaikavštine i štokavštine. Djela JAZU 7 (18 )*
 На основу текстова, старијих и новијих. Штокавштину прецставіъаіѵ
углавном Букове народне умотворине. Богат материал неједнаког значаіа чиіа
дијалектолошка интерпретација захтева ревизију. 1 1:

5. Milan Rešetar, Die čakavština , . (в. § 17, τ. 1).

На стр. 98— 109 и 161— 165 одређује, углавном у дискусији са Даничи-
ћем (в . горе под 2), карактеристике чакавштине и штокавштине. С разлогом
критику je Даничића што дапаш њ е ш токавско стање пореди са чакавским y
X I I I — X V I в . Али са гледишта модерне дијалектологије Р, није у праву к а я
пориче ди ференци j ал ну вредност цртама које су некада биле обичне у оба
наречја, ал и их данас налазимо само у чана веком. Иначе Решетару у овом
раду смета недовољно вођење рачуна о истини да су изоглосе по правилу
узајамно неза висне. Њ егов списан од де сет карактеристичних разлика ниje-
био у потпуностл потврђен доцнијим испитивањима. У п . τ. 6 и § 151 τ. 4 и 5-

6. V atro slav J agió, Ein Kapitel aus der Geschichte der südslavi-
schen Sprachen. AfslPh X V II (1895), 47—87 (превод на српско-
хрватски у књизи Izabran i kraći spisi V. J ., Zagreb 1948, 286—317).
Д оказује континуитет и постојање поступних прелаза између јужносло-
вен ски х jезика одн. српскохрватских наречја (на ову просту али фундамен­
тално значајну истину враћао ce Јагић у виш е махова, упор. AfslPh X I X
(1896— 7), 276-—277 и E inige S treitfrag en , 2. VerwandschaftsVerhältnisse innerhalb-
der slavischen Sprachen, A fslPh X X (1898), 13— 48, нарочито стр. 19— 24, 34— 38>
и 3. Eine einheitliche slavische U rsprache?, AfslPh X X I I (1900), 11— 38, наро­
чите стр. 26— 3 8 ).: И стиче да између чакавш тине и штокавштине нема јаза
(исто гледиш те заступљ ено je и у Јагићевим напоменама уз Решетарову рас­
праву наведену под 5, објављеним у AfslPh X I I I , 388— 397). Убедљиво-
je Јаги ћ ево одбацивањ е тезе по ко joj би српски и хрватски говори били н а к -
надна интерполација између словен ачки х и бугар ски х.*3

7. Љуб. Стојановић. Приступна академска беседа, Глас LII

(1896), 1—29. *

Посвећено питању када je српскохрватски језик изградко своје каран-

теристичне особине. Иако je несумњиво тачно да je индивидуалност нашег
језика изграђена тек по досељењу у његову садаииьу постојбину, аутор греши
над претпоставља да су Јужни Словени донели на Балкан апсолутно уједна-
чен говор и да су све разлике настале у укрштању са различитим староседео-
цима у разним деловима нове домовине. Аутор, који свој став заснива на не­
критично) примени Хиртове супстратске теорије, Губи из вида чтьеницу да
низ дивергенца потиче из епохе дијалектизације прасловенског језика. Наро­
чито неуверљиво делуje његово ничим поткрепл>ено објашњење јекавизма
утицајем влашког супстрата.
Рец.: V. Ja g ić, AfslPh X IX , 269— 274. Одбија категорични и оштро, с
иешьучивим инсистирањем на слабим странама. Стр. 274— 275 даje извод из
писма В. Облака, који се такође сасвим неповољно изражава.
* . 1

3 Добар преглед раниje литературе (Шафарик, Вук Караџић, Даничић,

Миклошич, Јагић, Решетар) о односима између г давних наших наречја и
између нашег и словеначког jезика дао je А. Белић, у расправи Језичко једин~
сшво Срба, Х рват а и Словенаца код Ъуре ДаничиНа и њеГоеих саефемекика, Дани-
чићев зборник, Београд — Љубљана 1925, Посебна издања СКА LV , 28— 71,
 &

g M ila n Rešecar, Pitaña о govoru prostoga naroda. Izdala Di

;ija b. os.-h erc. zem aljskog m uzeja. Sarajevo 1 897, 1— 2 2 .
rekcija
Квестионар од 150 питан,а (од којих многа сједиш ују у себи _ на
ѵвек сосћан начин — већи бро, потпиташа), намешен попушавашу од стране
Іесн е интелигенније по селима у Босни и Херцеговини. У састављању питаш*
односе највише на фонетику и морфологи,у, а маше на синтаксѵ, ак!
'е е т е и лексику, има доста невеш тине (она су састављ ена пре него што се
Решетар потпѵниіе упознао на лицу места са ди,алекатском проблематико«}
O sa брош ура ' задржава Т н а“ “ “ “ " KBecWo« P и
као сведочанство стаіьа науке у доба к а д je настала.
9 V a tro sla v J a g ió , D ie Aufgaben der Erforschung der süd-
slavischen Dialekte, erläutert an dem Verhältnisse der serbo-croati-
sehen Schriftsprache zur bosnisch-hercegovinischen Alun dart. An­
zeiger der Kaiserlichen Akademie der W issenschaften, Phil.-hist. Classe
X X X IV 1897 (1898), 72— 90.
C
J
Програмски чланак без новог материјала. Набрајање одраније познатих •
ѓ
особина јекавских и икавских говора у Босни и Херцеговини и оеврт на ню­ ■*{
:ł.
хову истори/у. .Тй
-v 'S

10. M ilan R ešecar, D ie serbokroatische Betonung südwestli­ ut

А-
•r
'.•у·:

cher M undarten. Kaiserliche Akademie der W issenschaften, Schrif­ І

ten der Balkankommission. Linguistische A bteilung I. W ien 1900, S·τ
Д
4 °, 222 ступца. "і,ψ·
. .* s<M X.

Д ело које je отворило н о ве в и д и к е . У у в о д у п р егл ед сиромашне раније

литературе о акцентуацији штокавскйх говора, затим анализа типова акцен­ ■·:c
• I,

туаціє у інтокавском наречју уз први покушај да се одреде модалитети и

степени новоштокавског преношења. Затим сйстематско поређење акценат- «• fμ .·
ских система Дубровника, Прчаша й Озринића са системом Вука и Дани- ·.*»*.*
• -•
-t

цѵ
ѕ чс·.

чића. Начин класификације матеріала значи умногоме напредак према Дани-

чићу (драгоцен je нпр. критеријум акцента на крају одн. почетку речи; пре­ ■%
γΛ
глед глагола по временима срећнији je од оног по врстама), али има и про­ 1ł·

мащених потеза (заједничко проучавање именица м. и ср. р.). Сумњива je и

'

добит од истовременог излагања три различита акценатска система. Решетаров

материјал не даје потпун преглед лексичних одступања. Дискусија о пореклу
појединих акценатских односа често je неуспело поставлена. Без текстова.
(Извеснй подаци из ове монографије објављени су претходно у Решетаровим
извештаіима укљученим у Јагићеве прегледе рада Балканске комисије бечке
Академије наука, Anzeiger, Phil.-hist. CI. X X I V 1897 (1898), 151 157, XXXVI
(1899), 28—33).
Peu.: A. A . Шахматовъ, Извѣстія Отдѣленія русскаго языка и слове-
оіости Императорской Академіи Наукъ VI (1901) 1, 339—353. С признаем.
Користи прилику да развије своја схватања о односу штокавске ак«ен*У « 1
према чакавској и о прасловенском систему (ова схватања 3наДй
у нову епоху словенске акцентологије). — Љ . СшоЈановић> СКГл ( )> ењу î}
•jr«.
·*ί<

Допуњавајући Решетара указује на још један ступан, у штокавском p V·

акцента, застушьен нпр. у говору околине Врн>аца.
11. А . Белинъ, Діалектологическая карта сербскаго языка
і
§ 17, т. 4). ї'

■ / '

v
 Прва научно заснована класификациіа наших
разграничением и подацима о основним особинам?^ С њиховим
међу подлиЈалектима. Разрађеи поглед на историіски п Л ^ *ГД€- и 0 Разликама
дијалекатских односа. Као основица узето „родословно „абло”^ ^ ™ “
ґранаша без довољно ннсистирања на узајамној н сзави с..^„ .° ДИ,аленатског
дано велика пажња поклолена je значаіу мигпат.ь изоглоса. Оправ-
објашњења која из овог проистичу нисѵ ieiraaiS, " , И мешаві>на, иако сва
клучака смажена je ускошЬу матер,"ала “ Ј јГ ™ за'
ређе су омашке и одвећ смела тврђења. Кајкавски лиіал^І^ "?· рсполагањУi
(аутор je у то време сматрао да je његова основица слівеначкі} а к п І Г Ѵ ° бзир
чакавских говора je join несавршена. Најбоље и наГд™жнІіе о я Фі’КаЦИ’а
парти,е о говорима у Србији (ту аутор има много с о Ѕ ? н о т мГтапЃ™ **
терена). Нису довољно наглашене разлике међу разним " к а в г а и Г ^ Г ’“™ **
си ф ш п щ и іа °за ст у п л е н ^уСпредгГвору^етЛевоТС,<0 ^°гіаНСКИ” (°ва ^na­
li јужне Србије”). Рад садржи напомене о ранијој л и т а р Л ™
разво, науке донео ,е модификације многих схватажа оздГ1,зра)^ „ ? Л ™ ,И
од тих измена Јавиле су ce већ у токѵ лискѵеиіе нзРажених (неке
која се одмах развила), али полІтно писане^стоанииГпп,. * РешетаРа>
темел наше модерне дијалектоло™* Р " ИЦЄ ° ВЄ расправе остале =У
Рец.; Т. Д . Флоринскій, Обзоръ новѣйшихъ трудовъ и изляиїй ™ „
вяновѣдѣшю XV, Университетскія извѣстія XLVI W Юевъ 1907^No η
II - неоффиціальная VI, 1 4 0 -1 4 2 . С похвалама. Не с л а ^ се
^ к ч к а в с к о м наречЈу и о призренско-тимочким говорима. — С Кульбакинъ
Русскій филологическій вѣстникъ LVI Q906') 399—402 и » ™ Кульбакинъ^
само неколико ситнијих примедаба. зуу- 402· Веома позитивно,

12* М іїап Rešet ar} Der štokavische Dialekt. Kais Akad der

AbI' ѵ ш -
У уводу дискусиЈа о груписању српскохрватских диіалекатэ ^ им «
лом уз полемику са Белићем (којему пребацује ^лучивале к^кав^ине иачин
поделе чакавштине, давање посебног места косовско-ресавском диіалектѵ ппи
писивање чакавског порекла штокавским икавцима т у ^ч ењ Г ген е^С ™ "-
диЈско-воЈВођанског дијалекта мешавином екаваца и јекаваца и поотипе
ирелазног карактера призренско-тимочким говорима). Замерке Д u t k n Z Z
оправдане: има случајева где Решетар није добро разуГо Б ел^а понёгле
je упао у противречност (случај косовско-ресавског дијалекта), а с доѵге стране
РешетаровДо0ТвИ
іешетарово ^ и с ал ОДштокавских
груписање УСТа° °Д НЄКговора
ИХ СВ0ЈИХ 27— 28) °вде
(стр. « P « наппелак
не значи *™ ™ '
плодна
плодна заИ
за наЄшуМдијалектологиЈу.
нашу лИ^я1905' И и* К полемика К0Іа Іе 0ВДе почела била ванредно

nР™ Ј ^ Т ? Тар0В0 излагање 0 особинама штокавског дијалекта заснива се на

резултатима његових теренских испитивања, највише у Црноі Гори* Боки,
Херцеговини и Босни (углавном дуж линије Неретва-река Босна), деловима
лавошце и северне Хрватске (тачан списак посећених места недостаче). Го-
пи?яе и В9Јводине Р. није испитивао. Понегде je употребљен и мате-
Р ) л из ьосне и Херцеговине добивен дописним путем по упитнику наведено»
ре по/; . Има много нових опажања и знатан број тачних констатација (про­
снат погреши их објашњења je низак). И пак рад не даje потпунију слину
ИЈедног л окалног говорног типа, нити оцртава прецизно иједну изоглосу.
е^ т° ,Є За Єитне ос°бине наведен сасвим оскудан материјал, па и то поне-
Д ез тачне ознаке места бележења. Најбогатији грађом и најзначајнији Џ
 rt „ ИЃНИ jara (er 59— 90). Остале партіце носе често печат сл> naj нога.
одел»ак с замени ^атаест. э ^ податне о великом делу овде обухва-
Додниїи радови пружи * к0:и ;е у Своіе време значно огроман
ћених говора. Ъ свакс м сј^ ЈУ иne лноет као ил устрани ј а тадашњег стаїьа
S T T J oÄ S Ä S S Ä S “ збиркарсчіі (стр.
? ? І І З 6™ Тек"товТнем а (Понешто од резултата из ове књиге об)ављено ,е
^ Anzeigern лсменутим у § Π, τ. 5 и у о б о » Ł т. 10).
Peu · А Belič, R S 1 , 184— 202. C правом констатује да юьига да)е мање
него што яаслов oóehaim. Дискусија о низу појединости.
13 А . Б е л и ћ , О срлским или хрватским дијалектима. Глас
СКА L X X V III (1908), 60—164.
Разрада и модификовање пишчевих схватаіьа о односича међу српско-
хо ватс^м даіалектил.а уз опггру полемику с Решетаром (на,више о питањима
штокавског карактера призренско-тимочких говора, генезе шумадиЈСко-срем-
» о г дијалекта и утицаја чакавштине на образоваше штокавских икавских го-
вора). Изнет низ нових аргумената, понекад уз коришћење новог м атериала.
На сто. 69__82 преглед основних особина ш токавског и чакавског наречја и
лотадаішье литературе о њима. Класификација дијалеката показу je крупан
напредак према оној из 19С5. Ш токавско наречје подељено je на I призренско-
-тимочке говоре и II све остале говоре (А екавске, Б а) ; екавске и б) и кавске).

14. А л ек сан дар Б ел и Н ,

Основне црте историЈСког развитка
српског j езика. Годишњак СКА X X II за 1908 (1909), 106 110.
Групксање ш токавских говора у шест дијалеката, први пут уз равно­
правно узимање у обзир критерија акцентуациje и замене јата. Летимичан
преглед хрснологије јављ ањ а диференцијалних особина (прво замена ј ата, ззг
тим акцентуација, најзад нови сблици плуралских падежа).

15. M. Rešetat, Zur Frage über die Gruppierung der serbo­

kroatischen Dialekte. AfslPh X X X (1909), 597—625.
Поводом Белићевих радова под 31 и 13. Инсйстира на неким својим
гледишшма, у другим случајевима признаке да je погрешно разумео Белића
или одступа од раниjих схватаіьа. Истине важност садашњег стања дијалекта
као класификационог мерила. Стаје и сам на гледиште да уз замену јата и
акцентуација има битан значај за груписање штокавских дијалеката. У вези
с акцентуацијом даје неколико умесних запажања.
Рец.: А. Belič, RS 111,283— 306. Поздравља еволуцију Решетарових схват
таља о груписању дијалеката. Расправља о низу проблема, највише о при-
зренско-тимочким говорима и о стушьевима штокавског акценатскоґ пре-
ношења.

16. А. B elič, Zum heutigen Stande der serbokroatischen Dialek­

tologie. R S I I I (1910), 82— 103 (c картом).
Преглед наших дијалеката (овога пута укључена je и кајкавштина), н»и-
хове основне карактеристике и груписање. Овај рад представл>а завршетак
и круну дискусије која je трајала од 1905. год. Очевидан je велики напредак
лрема Белићевим првобитним схватаньима. Може се рећи да су концепције у
шуци о класификацији наших дијалеката еволуирале од 1905. до 1910. више
него у целом ранијем или целом каснијем периоду. ^
 17. A . Белић , Стара Србија ca историско-језичке
тачке гле-
дишта. СКГл X X IX (1912), 665—-673.
Схватања о херцеговачком, зетском, косовско-ресавском, призренско-
-тимочком и шумадијско-сремском дијалекту, изложена популарно и понег m*
с извесним модификацијама. д

18. Stjepan Ivíiáy Nacrt za istraživane hrvatskih i srpskih nar­

ječja. Iz I knjige „Kovčežića za hrvatska i srpska narječja” JAZU4.
Zagreb 1914, 1—4 3 ..
Упитник ca 380 питања од којих већина садрже потпитања, а готово
сва су илустрована конкретним примерима. Обухвата фонетику, акценат, мор­
фологи) у и синтаксу. Лексици je посвећено неколико начелних напомена.
Иако богат материjaлом и добро састављен, овај упитник, наравно, не исцрп-
љује проблематику наших дијалеката. Из разумљивих разлога запостављене
су тананије гласовне нијансе. Особености призренско-тимочких говора нису
узете у обзир, а остале су углавном. у сенци и одлике других говора у Србији.

19. А. Belic, L es rapports mutuels du serbo-croate et du Slovène

RES I (1921), 2 0 — 27.
Ч

Излаже схватање по коjем je епоси заједничког живота чакавског и

штокавског наречја на Балканском полуострву претходила фаза ближе уза-
јамности чакавштине и кајкавштине пре пресељења на Балкан.

20. N . van W ijk, D u déplacem ent de l’accent en serbo-croate.

R E S I (1921), 2 8 — 37. і

О неким питањима y вези са штокавским акценатским преношењем.

XХристаjе уз Решетара^ који у разним степеняма преношења види сукцесивне
ступњеве кроз које су морали проћи и говори са потпуно пренесеном акцентуа­
циям. Мало новога.

21. R.
Strohal, Hrvatski dijalekti. Zagreb, без године (по првој
реченици текста изгледа да je књижица писана око 1922. год.),
1 29 ■

Излаже CBOjy теорију о развоју хрватских дијалеката (он сматра да je

до XVI в . чакавско наречје обухватало делу Хрватску, укључујући и Сла-
вонију и данас кајкавске крајеве, а такође и већи део Боене и Херцеговине,
па чак и део Црне Горе). Осим тога даје преглед распореда хрватских наречја
по покрајинама одн. жупанијама и котарима. Иако у овом излагању нема много
оитно нових података, увукао се низ нетачности које долазе отуда што су оба-
вештења из друге руке. — Знатан део материјала из ове брошуре аутор je
употребио у својим чланцима о дијалекатском стању у појединим областима,
ооЈављеним у NV J (в, ниже библиографију за одговарајуће дијалекте).
•"І
22. F. Ramowi, U n eisoglosse čakavo-kajkavienne. R E S
4 8 — 58.
s.· l¿i'\¿ -·: *·
v

•Λ
,
сериj и изашао je, у ствари, само овај рад,
 Ф о н е тск в и историјска разматрања о прелазу *d j > 7\ Мисли
промена извршила тек на садашњем Јуж нословенском тлу. Њ егова Сс
не даj у одлучног доказа за т о . у У^енти

23. A . B e lic , L e caractère de In volu tion du serb o -cro ate d'

origines jusqu’à nos jours. Le monde slave, Nouvelle série Ц Hq-k ?
No. 4, 25—44. V
Популярно изложене идеје из радова под 26 и 27.

24. Л//СИЈ M arguliés, Historische Grundlagen der südslavi^k

Sprachgliederung, AfslPh X L (1926), 1 9 7 -2 2 2 . Schei1
На сто; и да објасни чињенице јези ч к о г и д и јал ек атск о г цепања на
венском ј угу историјским факторима. Т а je теж њ а вищ е него оправдана СЛ°~
аѵторовэ недовољ но познавањ е историје ју ж н о сл о вен ск и х народа и њих * ЛИ
je зика није га сачувало од гр убљ и х греш ака и залетањ а, нарочито у
логи j и . Аутор полемише са в а н В ејком ( в . § 132), али je њ его во об j aim! Но~
развоја призренско-тимочкИх говор а кудикам о слабије од ва н В ејко во г ^
њ егово расправљ ањ е о историји к а јк а в с к о г н ар еч ја и односу ш токавщ тии1
према чакавш тини не дон оси зн ач ајн и ји х н о в и х резултата. не

25. M ikołaj van W ijK O stosunkach pokrewieństwa między ję2v.

kami południowo-słowiańskiemi. Prace filologiczne X I (1927), 94— Ц2
Преглед дотадашњих мишљења о односима између штокавштине и ча
кавштине и између српскохрватског и бугарског језика, о призренско-тимоч-
ком и македонском проблему итд. Аутор даje и своје поґледе на свако од ових
питања настојећи увек да заузме што објективнији став. Његова гледищта
нису доследно оригинална, али су трезвена и у сваком случају зрелија од Мар­
тулиесових.

26. А . БелиН, Српскохрватски јези к. Народна енциклопедії j а

српско-хрватско-словеначка (уредник проф. Станоје Станојевић)
IV (Загреб 1929), 3 9 2 --4 0 5 ,
i F

Поред осталог обухвата поглавље о историјском развитку нашег језика,

у којем су изложене и пишчеве концепције о формирању наших дијалеката и
іьиховим првобитним односима. Знатна еволуција опажа се у схватању шћа-
кавских говора. Упор. бр. 27.

27. А . Велику Штокавски дијалекат, Народна енциклопедија

IV (1929), 1064— 1077 [исти текст сачињава прво поглавље (стр.
1—50) у књизи „Српскохрватски језик, Дијалекти, правопис,
кн>ижевни j език” предавања дра Александра Белића, проф. уни-
вер з., Београд, без датума (литографисано)].
Границе, садашње и некадашње, укратко о односима са чакавским и
кајканским наречјем, преглед штокавских говорних типова, н>ихових гРа^ ^
особина, нијанса, ксторије и међусобних односа (укључени су и македо
говори на територији Југославије). Овде су ауторова гледишта ИЗЈЈ° -ни:и
мање-више коначној форми. Рад представлю најзначајнији и на)садр
досадашњи преглед штокавских говора. Ти су говори овде п0Де^Ѵ нмочке)
роштокавске (= македонске), средњоштокавске (=*= призренско-
 и вовоштокавске (све остале). Новоштокавски говори разврстани су на екав-
Г аЧе < ™ У ^ > « °-с р « *с к е ^ ¡екавске,
архаичните детско с,еничке) и млађе (млађе херцеґовачке) и икавске наі
архаични,е (посавске), архаичније (западаобосакске) и млађе (далматинска
Принцип ове поделе представља нов корак унапред, али неке од noieдикости
подложке су ревизии Сво,у ванредно високу вредност овај рад задрж^а
и данас, иако су многоброна новија проучаважа у међувре.чену доне а и нову
грађу и нове погледе. _ Известен брсј пропуста и непрецизно стш изованих
места тиче се уґлавном спореднијих чивьетща. стилизованих

28. М. M ałecki, Przegląd słowiańskih gwar Istrji (упор. § 204,

UU* v J»
Стр. 22 24 о особинама по којима се чакавско наречіе разликуіе оа што-
кавског (с кратким освртом на ранија мишљежа). Узете су у обзир vríamoM
црте ко,е су обичне у свил, чакавским говорима, а у штокавштини их нема л”
долазе на сразмерно малом делу земљишта. Аутор с правом наглашава лТо
припадности неког говора једном или другом наречју не треба судми по по-
себно узетим по,едкначним цртама, већ по укупности факата. Ово даіе Z o n y

ca границей између два,у наречја. Разуме се, вредност набројених одшша^і-

купно осамнаест) ни,е увек једнака, али je међу жима ипак £ л о таквих које би
оправдано могле изостати са списка. ’

... ?£: F ranck> Studien zur serbokroatischen Ortsnamenkunde

(Veröffentlichungen des Slavischen Instituts an der Friedrich-Wil­
helms-Universität Berlin № V I). Leipzig 1932. X I I + 239 (ca 14 ка­
рата у прштогу).
Покушај систематике српскохрватских и македонских имена места va
вођење рачуна о етимологији и формантима. Као главни извор м атер н а

ришћена и грађа ко,у пружају писани споменици историје нашег јТзикаВД-

већа пажња посвећена je топономастици Србије. Изнесени матеріал дпа-
гоцен je упркос неизбежној непотпуности и недовољно продубљеној често
и несигурно, интерпретации. За дијалектологиjу су од велике важности кате
Koje показуЈу распрострањеност топонима с појединим суфиксима. Ту се оцрта-
ва,у изоглосе, у великом броју случајева кшншитатите природе Р
Рец.: Stanisław Rospond, ЈФ Х И , 270—284. Не оспоравајући коришост
yr yje На празнине и погрешкеуњој. Његове исправке односе сеРщ>вен-
ствено на етимолошку страну материјала. р

. v. S tr°ha.l, Nešto о historiji hrvatskog jezika i njegovih nar­

ječja. Zagreb 1932, 1— 92.
_ · ,
*
\
Проширен текст бр. 21.

v n d V n íí; van Wii k> Les lan8ues slaves du Sud· Le Monde Slave
X iv (1937), Тоше IV, 76—101 (објављено и као поглавље у књизи
истог аутора Les langues slaves, De l’unité à la pluralité, Dijon 1937*
П1—136; друго издање Хаг 1956, 97—118).
Углавном попужене и даље развијене ауторове идсје из рада под 25-
углавном Б Ѕ е в и бЛеМа даскусиЈа са РаД°ВШ4а објављеним у међуврелену»
 Нови
ц. л « « * ■ — — ” r

ОД о ово/ кінзи1 в4 «oi пр" к" y ^ р ^ и сто р и ск о г развитка српско-

ми»™ ·«· > « “ Ч І— „ Iе " - Π « . « “

» 7 н Т к К
о р и Ѕ кратким објашжежима о ДИ)алек
ловим ссобинама и разводу. штокавских говора треба консулто-
Нanoмена : За лексички “ “Ж Ивековић-Броз, Југославекска акаде-
вати наше стандардне речнике ( У Ј публикацијама, пре света у С р^
мија). Много грађе налази се расз-то j р ^ б о р Ѕ к у за народни ж ивот и обичаме
скоч етнографском се и веома много текстова на народном
S » Ä - “ “ 0 занадних.

§ 30. Поето* -в е с т а « број редова

дијалеката као таквих, већ д ) теоенѵ. При том і е осим

Х Г в ес к ° о г ™ ^ Л аоб^ваћено и ча" к Г ¡ І Г к Г Од
■ евентуално чак и земљиште осталих ,ужнословенских )езика, и д
радова ове врете иоменућемо:
1. A. Белић, Приказ рада: Dr Branko M iletič, O srbochrvaţ-
.skÿch intonacích v nareči stokavském. 1926 v Praze. Ј Ф V I (1926
—1927), 225—;232. [Дат je, поред осталог, и оеврт на типове изго­
вора штокавских акцената у разним крајевима].
2. С. Тројанотћ, Ватра (в. § 171, т. 9). (Поред описа народ­
них обичаj а и веровања у вези с ватром дат je и преглед народних
израза коj и се тичу ватр е и огњишта и велики број под атака о гео­
графини лексема из ове области; то je и приказано на карти у при-
логу).
3. Stanislaw Rospond, Południowo-słowiańskie nazwy miejscowe z
sufiksem *-*>/-, PKJ 25 (1937), X X + 254 (ca три карте) [садржи
•обимно
------- - логлавље v *географском
WX ^/UüHlVLUia^jr топонима
размештају X на -иЩ.
•а. Л —~

4. Branimir Bratanicy Uz problem doseljenja Južnih Slavena

{nekoliko etnografsko-leksičkih činjenica). Zborni]
-skog fakulteta Sveučilišta
eučilišta u Zagrebu I (1951), 221—;
221—250 (sa šest karata).
I тврђује се географска
графска распрострањеност знатногзнатн< броја израза из
Области терминологий rinafcwv справа
шогиј е ораћих mnoDo у ,/ )јужносл
·ужнословенско)* *
далекосежни историјски заюьучци не проистичу
неопходно из ЗЕьеговог интер есантног
 ЗНАЧАЈ СНОБА

§ 31. Покрети нашег живља познати под именом сеоба (ми­

тра циja, метанастазичких кретања) имали су ванредно велике
размере, како по Бремену трајања, тако и по обухваћеној терито­
р і й и по масама пресељеног становништва. Почетак сеоба —- уко-
лико je познато историји — везан je за турску инвазију наших
земаља. Од првих деценија X V века па до дубоко у X IX век текле
су миграционе струје у разним правцима и разним j ачинама. Чак и у
X X веку колонизација нашег света у Војводини, Славонији, на
Косову и у Метохији наставила je у великој мери покрете из рани-
јих векова. У току сеоба испремештан je највећи део становништва
у простору „од Велешке Клисуре на Вар дару па до Загребачке
Горе” (Цвијић). Највећи део нашег живља налази се данас на
новим седиштима, различитим од средњовековних.
§ 32. Турски упади у наше крајеве изазвали су сеобе у правду
севера, северозапада и запада. Становништво се склањало испред
освајача у области које су остајале под хришћанском управом.
Већ из 1404. године имамо вести о преласку Срба из Србије у j ужни
Банат. Многе од ових сеоба организовале су мађарске, аустријске,
одн. млетачке власти да би населиле опустошене пограничне пре­
деле и, нарочито, да би добиле војнике за борбу против Турака.
На такав je начин формирана чувена аустријска Војна граница.
Али и сами Турци пресељавали су делове нашег становништва
даље ка северу и северозападу. И њима je било потребно да у
опустеде крајеве смеете некога ко ће обрађивати земљу плаћајући
лорезе и хранећи војску. Било je и случајева да хришћани сту­
ла ј у у турску војну службу (тзв. мартолози). И з истих разлога по-
мерале су се у истим правцима и трупе нашег живља које су при-
миле ислам. О ва се историјска збивања огледају данас у чшье-
ници да ш токавско становништво заузима на северозападу све
оне области које су биле под турском влашћу и највећи део оних
ко je су биле у саставу аустријске Boj не границе.
И готово сваки аустријски или млетачки рат против Турака
локретао je масе нашег становништва на миграције. Пребегавали
су обично они који су се пред Турцима компромитовали сарадњом
-с њиховим непријатељима.
Несређено стање ко j е je у турској царевини настало у X V II
веку и ко je се продужило до краја њеног постојања такође je
изаэивало нове таласе сеоба из Турске. Свет je бежао од безакоња,
л љ ачке, силовања, убистава, данка у крви, високих пореза.
о je , најзад, и чисто економских узрока сеобама. Станов-
планинских краіева кретало се ка плодниj им долинама и4

4 Павле Ивик
 :y на; стал ниj a>jep их
стру/ гтіласт с тановништва
т а н о в н и ш т в ;У
преде-
п р сд е ^
цицали, у “ „родни прир» тичан правац, управан на пла-
je Ο«£збеђ',В™
ι ev обич«0 KaPafeK„M
P пуТем ка низини. О туданиззна-
,а ' а^ е Дак-іе На’КРДче ДИнаРски гребен под углом од 90
rte венд^ » мећа сече ДИИЛК____ ттгчпаћа;* -----
Поли-
чаЈнН* Д ^ аСуцрот нпр.
с т е іі^ оке Кретале ^
- Ä B K H e ка организовано у великим масама.
0Д Понеке од сеоб" нВпм покрети изазвани шшитичким или рат-
Гакви су били углавном дшграција обављен ,е, међутим, на
„да догађајима. Н а ) в ^ д ^ маЊИМгруПама. Тиха и поступна
даукчщ'я начин, п^еддаа лик МНОгих наших покрајина.
„нфилтраниіа " „ ап„е сеобе : у j едно j генерации нека се поро-
Честе билеѵ и
Честе су о“" Τ3Β· " ттрногорских
----- „ „ .ю р с к и х брда до Старога влаха,
ДО игарога Влаха, да би
д„ца помери нпр. од д ѓ геНерацији прешла, рецимо, у Шума-
у сдедећој яли '^ д а ц ш о е у Подунавље или Банат.
дију, а °д£ ле ° Д едничка територија у вези са сеобама може
5 j Í на “ колико зона. Пре свега треба разликовати тзв. аме-

танастазичке об в^ сизЯЧКИХ области где je прилив био јачи.

v ппвеспадају само периферијске зоне: тимочки и лужнички кра-
і!вй на S L истоку и тзв. цивилна Х рватска (између западне
LTfie некадашње Војне крајине и границе С л о в е н іє ) на кр ад ем
еевепозападу. Далматинска острва представлену прелазан тип:
стдадаци још увек преовлађују, али и бро, насељеника ,е знатан.
На целом осталом делу наше језичке тер и то р іє пресељеници доми-
нираіу Тако je проценат старинаца сасвим нйзак у цел оj северно j,
западној, централној и јужној Србији, па донекле и у Војводини
/ ^ «w Ол*n /чтттУттл ÄT
дсјшхѕи ^ L»v/,η,w*~ v*---
ÍтiТЖTJClPP TKPUW нашим живљем и ППР
іатігя Mттт-гчa iiM rtH Iilf ТТЛКП е Т а )
Извесни наши крајеви одиграли су у историји улогу стал-
ног извора сеоба. Такав je појас наших највиш их планина дуж
водомеђе између јадранског и црноморског одн. јегејск о г слива.
То су планински венци који се од предела западно од Сарајева
протежу преко херцеговачких површи и Ц рногорских брда, до-
пиру до Метохије и, обухватајући Ш ар-планину, настављ ају ce y
Македонији. Из тих сиромашних сточарских кр ајева стално су ce
спуштале миграционе струје y правцу богатијих области, ман»е
дрема Јадрану (јер су области дуж обале углавном кршевите), а
* Поетоje разлози за претпоставку да су кретања ове врете почела још
пре турене наїезде (јер су и узроци постојали још тада), као што су се и наста­
вила после протеривања Турака, све до у X I X , па и X X век (колонизаций
Војводине и других области после I и II с в . рата),

50
више према долинама Саве и Мораве и њихових притока, и дал>е
преко Саве и Дунава у Панонију. Прилично знача jну улогу као
миграционо жариште одиграле су и планине на бугарској граници,
у масиву Старе планине, Суве планине итд.
Према струјама насел>аван>а ко jе доминираjy у различитим кра-
јевима може се метанастазичка територија поделити на неколико
зона.
Најјача од свих струја била je динарска. Њена матична област
су планине од горњег тока Врбаса па до Проклетија, дакле углав-
ном висински делови Херцеговине, Црне Горе и Санџака. Терн-
тори)а преко ко)е се распрело ово становништво огромна je. Она
обухвата Црногорско приморје, далматинско копно, целу Босну,
велики део Хрватске и највећи део Славоније и нашег насеља у
Барањи, велики део Војводине, сву западну Србију и више од
половине Шума ди je. Матична област ове струје може се и поделити
на три основна жаришта.

---- Границе СФРЈ

одн. CP Словеније и
ГР Македоније
т^ т Планински венци

Општи правац мигра­

нта из политичких
разлога
«—
Главни правди мигра­
ций из економских
разлога

Најзападније од њих je западна Херцеговина са су седи им

областима западне Боене и далматинског копна. Ови крајеви да­
вали су пресељенике йкавског говора, углавном католике, који су
се раширили по многим крајевима Боене, јужне Хрватске, Далма-
ције и Истре. Овога су порекла и бачки Буњевци.
Друго жариште налази се у неточно) Херцеговини, наро­
чито у деловима Херцеговине који су 1878. и 1913. године при-
 ѣ .

raIfMa Д урм и тора, С и њ а је в и н е , M a -

й поноі Гори- Ту У у до чинама Пиве, Таре, Лима и горњег
глИћанеое?& вело ie О б и ч н о брзо проширило на све
гоКа - Г с т а н о в н и ш т в о n o je ^ С р б и је к а в ц и с н о в о м а к ц е н т у -

СТра « no Босни, Д а ™ " £ £ · Србији и Војводини. у .'Λ

»ν·
западној Србиј« * J ¡ " 0¡je доминирају источнохерцеговачки
дошзади, католици я ® еће ДИНарско жариште у Црногор-
Д Врло je активноІТделовима Санџака, укључуЈући ту и сје-
в к и крај. ДосељеншЖ део њихов примила je Србија, где
ријом акцентуациЈО-м· п ) да лев0Ј· обали Ибра и у западнијим
се они најизразигије:ск u и схановништво Црногорског при-
ДМ°аВсглаїноСм Ї из Старе Црне Горе.
мор,а углавном , насељавања била ,е косовско-метохщска,
■ К з Ѕ ла екавски дијалекат са стари, ом акцентуацијом.
ко,a ,е Разн0® “ i£Be од Копаоника ка Јужно, и Западно, М о-
Г У о Г д о долине Западне Мораве и облает северно од ње,
Гаатм се прешла и преко Велике Мораве у сливове Ресаве, М лаве,
Дрне реке, доњег тока Тимока итд. .•
кЦ
«Ч
rt,·'і
Трећа велика струја била je вардарско-Јужноморавска. Она :u
потиче из крајева на граници М акедоніє (па и с друге стране те
границе) и из горњег тока Јужне Мораве. Овај живал, преплавио
je јужноморавску долину (отуда се и дијалекат зове призренско-
-,'ужноморавски), а затим продро и у долину Велике ІѴХораве, па
чак и до београдске околине.
Четврта струја, тзв. шопска, кретала се из планинских крајева
на бугарској граници ка моравскоj долини и њоме низводно, опет
све до београдских села, разносећи осо бИне тимочко-лужнйчког
дијалекта.
У долини Велике Мораве и у Шумадији укрстиле су се све
четири струје. У мешавини која je настала доминира у западни j им
пределима (западно од линије Београд—М ладеновац—‘К рагује-
вац) динарски елеменат, а источнике одатле смеса осталих струја.
Становништво Boj во дине потиче врло великим делом из
северне Србије и обухвата како некадашње старинце те области,
тако и досељенике са разних страна, који су преко С аве и Дунава І
прешли знатним делом већ етнички измењени, као представници
новог етничког типа Шумадинца, створеног у резултату многостру-
ког укрштаіьа. .r -f

52
Ç
•:îi[
· · í .r
 y нашој антропогеографскоj науци постоји врло опселша ли­
тература о пореклу становништва у разним крајевима. По архив-
ским подадим а и по народним предањима, ко j а по правилу имаjу
врло висок степен веродостојности, разрађено je ово питање за
многе крајеве. З а највећи део Србије забележено je порекло готово
сваке породице, углавном у серији „Насеља и порекло становниш-
тва” Српског етнографског зборника С А Н .
§ 34. П оследицесеобапоразмеш тај дијалекатабилесу огромне.
Територије неких дијалеката проширене су, територије других
су смањене, a многи дијалекатски типови ишчезли су. У много
случајева прекинут je или ослабљен географски контакт између
дијалекатских ¡единица које су дотле показивале развојну пове-
заност. Стариначки славонски говори изоловани су од кајкавског
и чакавског наречја, a између земљишта чакавштине и кајкавштине,
које су ce раније граничиле на врло широком сектору, забио ce
клин ш токавских насеља допирући све до Горског котара.
Сеобе су силно допринеле ширењу извесних диј aлекатских
црта (у нашим специфичним приликама оне су у том погледу можда
чак значајније од самог нормалног промета). Тако су новоштокавске
иновације у акцентуацији и деклинацији надалеко разнесене сео-
бама.
У резултате сеоба спада и стварање помшьане велике дијале-
катске плоче која захвата већи део штокавских говора, a одликује
ce ј единством и резултатима замене свих оних прасловенских гла­
сова одн. гласовних група који су били подложни променама (je-
дини изузетак чине разлике у рефлексима јата). Оваква уједначе-
ност не поето j и иначе нигде на јужнословенском терену. За што-
кавске развојне прилике карактеристична je чињеница да већина
славонских говора, који су иначе — у кругу штокавских дијале-
ката — тако рећи антипод Буковом источнохерцеговачком типу,
има (сем у акценту ациj и) тачно исте фонеме као и Буков j език, c
тим да и гласовне вредности тих фонема по правилу имају исту
нијансу.
У највећем делу Боене и Херцеговине, у Славонији и Барањи,
у многим кр аj ев има уже Х рватске и Дал мациje, у деловима Воево­
дине, у извесним пределима у Црној Гори и у Санџаку сеобе су
створиле разлике у говору према вероисповестима. Вера, право­
славна, католичка или муслиманска, представља у нашим краје-
вима и иначе историјску категорију од прворазредног знача)а,
која je као таква претходила кристализацији националних целина.
Сеобе су учиниле да ово битно обележје етничких група у многим
крајевима одваја једне од других носиоце говора различитог
порекла — старинце од досељеника или досељенике са д веју раз-
 V као кочница говорне нивелације. y
на Ту вера Д ^ Г у код нас
^јству1е «ас били створени, а ко, и ко-
ко,и
ЯИХ страну■ у т а k ó j и Су
к а \ И су кол ____ика у вери
хг п^пи значила
янячиля ір ъ,е
г и
истори,ским УвзѴ тек у наше Д ’ остзапреноше№е,езичких
вачНо И1“а aIIKa¿BOопштешеи толИка да би се данас за Босну

°tZero*Zy <* СУ-ДИИ« 00-л ” з 0СЛавне, а други за остале, са

"„нгеистичка атласа: )еДа»' ■ незавИсним системнма изоглоса.
„Гебним и узаіашю наше в н чињеници да у нашој
S 35 Миграциони пок, е ^ .£ то обично случа, на другим
іезичкоі средини, вяше не често дредстављају јасно омеђене и
странама, дијалекти оДИС ^ ице. 0 штре међе наста,у тамо
іезички релативно У)една ог два жИвЉа досељена из међу-
где сеобе ставе ,едан п°р ¡ начен0ст Се појављу,е тамо где се из
собно удаления местЛ^ ндх крајева населе велика пространства6,
сраз.иерно местима где се помешало становништво ¿vSG
С доуге стрик, говори. Они се одликују у првом реду
створени су И мс честим некорелативним резултатима
великим бро,емДУ истом положају у разним речима (нпр. на
местѵ'стГе гРУПС *dj налазимо час j , час ђ, б ез фонетског оправ­
д а в Кроз неколико поколења мешавина обично преври и долази fái
до њене кристализације. Број дублета ce смању,е и ствара с е , езични
тип са стабилясаним особинама, али недоследност рефлекса у noje- •V
s»
диням случајевима остаj с као видљив траг некадашње мешав ине.
Правац кристализације мешавине зависи од односа снага
дијалекатских струја које су ушле у њену основицу. При томе
игра улогу не само сразмера броја породищц већ. и читав низ фак­
тора економске и културне природе. При j єднаним бројним усло-
вима старинця су но правилу надмоћнији над насељеницима. Они
су обично економски јачи, међусобно повезанији (нарочито ако
дошљаци нису сви из истог места) и боље се снал аз e на своме Ж
терену. Нарочито je повољан положај староседелачког говора
тамо где досељеници не долазе сви одједном већ сукцесивно. Тада
месно становништво асимилује посебно сваки талас придошлица,
тако да потомци асимилованих и сами делују у правду асимилације
л

ову констатацију не треба схватити апсолутно. И за наш језик

пл ima 4 В^Є^Єосновне. чшьенйце лингвистичке географиіе — да су изоглосе ш®
лекатскиу1трпЄЗаВИСНЄ )ЄДна °Д Друге, да нгма савршено уједначених Дйja-
лине Гчиіа сеРсуп^м3ї Да СУ ди^алекти. обично само релативно одређене це-
мрежа различите Ш СВЭДИна то да je у унутрашњости њихове територије
д Ѕ т с к е ^ н и а / Г Г 3 СраЗМерН0 ре1?а него У ИЗИЧНЧ« зонама), да су
линије, да изнеЬѵ лиіал^арИ на.,чешће појаси, снопови изоглоса, а не оштре
Дета.ъища тепенска » ,<атскнх единица често поето,'e прелазни типови итд,
’ Юренска «ямивмьа све he вище потврђивати ово и за наш језик-
оних KO j и стижу доцније. На та j се начин догађа понекад да сга-
новништво у коме je проценат стариначких породица сасвим низак,
око 10% , ипак углавном чува говорне особине старинаца.
Догађа се, наравно, и да стариначки дијалекат подлегне.
Али и тада, ако je било континуитета насеља (тј. ако предео није
j едно време лежао сасвим пуст), у језику најчешће остају трагови
дијалекатског супстрата (старијег слоја). На основу тих остатака,
затим на основу топономастике (географских назива) и старих
писаних споменика из тога краја може се често у знатној мери ре-
конструисати првобитни дијалекат. Посао je олакшан тамо где
постоје трупе старих исељеника из истог краја, ко je су одатле пошле
пре више векова и понеле собом говор из епохе пре смене станов-
ништва.
§ 36. Литература. Најбољи приказ сеоба и њихових значаја
дао je Јован Цвијић у делу „Метанастазичка кретања, њихови уз-
роци и последице” (Београд 1922, СЕЗб X X IV ); в. такође и одго-
варајуће поглавље у Цвијићевој књизи Балканско Полуострво
(Београд и Загреб 1922). Упор. сем тога Stj. Ivšića, Hrvatska
dijaspora и X V Iv ijek u , Ljetopis JAZU 50 za 1936/37 (1938), 99—‘102,
A. Vaillanta, Les langues slaves méridionales et la conquête tur­
que, Byzantinoslavica X IV (Праг 1953), 123— 129, и П. Ивића, О
неким проблемима наше историјске дијалектолошје, Ј Ф X X I, 97—
— 129.

О С Н О ВН И К Р И Т Е Р И ЈИ П О Д ЕЛ Е Ш ТОКАВСКИ Х ГОВОРА

§ 37. Н ајдубље раз лике између говора су оне чи je изоглосе

издвајају већ помињану зону на југоистоку Србије (§ 10, упор, и
§ 109—113). Међутим, то нису уједно и најстарије међу важнијим
разликама. У том погледу првенство припада no свој прилици
подвојености у рефлексима старих група *stj и *skj одн. *zd j и * z g j.
Стариначки ш токавски говори у Славонији, у западно) и централ-
ној Босни, а такође и неки далматински, сачували су архаичније
рефлексе шћ и ж ђ (у томе се ови говори слажу са чакавским к
кајкавским нар еч j ем и словеначким језиком, ко j и имају принци-
пијелно исту ситуацију). На целој осталој штокавској територији
налазимо шт и ж д , чему одговара и македонско-бугарско стање,
тако да изоглоса ове особине предваја цело јужнословенско зем-
љиште на д ве apee, мању западну и већу неточну. Насупрот велико)
историјској важности ове црте, њен домашај у самом језичком
СИСТемѵ япгто ir» мятт Cnwa тганяп значи само ПОШВѴ ІЄЛНОГ КОНСО“

55
 „„атом броју лексема и у j едком суфиксу,
лругог у ограничет №а ниједна друга изоглоса.
нан? " ез С»ом напорело с якавском заменом јата,
питеоап'Р2 «>У> доДуШ' І и говори сачували шА и ж $ , а с друге
№ Р ;Гпй НЙСѴсвй икавски говора екавских, )екавскиху
^ане^у ш го к а в ск о м наР ^ “аВСКих с овом особином. Уосталом
Ѕ С к о - екавских и ик^ ф и ч н о с т и крајњег југоистока, одваја

говора. Стога се » мер Ј цеНтуаЦИја. У оба случа,а ради се о

групе разлика: замена, а (појаве с ко,има се данас сре-
феноменима ко,и «ИСУ ле у Х Ш - Х Ѵ в .), а њихово
ћемо углавном су ѵ сваком случају није ситно. Оба ова кри-
место у І « " * с“_еимућство да дају већи број сразмерно равно-
терија имаЈу и то
ПР" ' у ™ с а заменом јата обично се рачуна са три основна
н эоечіа екавским, ,'екавским и икавским. Њима у ствари треба
S , четврти изговор, екавски али са вокалом и на месту старог
£ « у низу морфема, коренених, наставачких и префиксалних.
Очаква замена ja n заузима место шмеђу чисто екавске и Јекавске,
пошто исти примери са и готово сви долазе и у ,екавш тини. На та j
начин између екстремних типова, чисто екавског с на,'отворени-
јом вредношћу j ата й икавског са на j затворени j олі, имамо в сома
широк прелазни појас чије су одлике основна вредност јата између
е и а и, у вези с тим, подложност тога Ь асимилаци j ама и појава.
репартиције конкретних рефлекса. Северни део ове централне
зоне заузимају говори са е [| и, а јужни део ј екавско наречје.
Овим нису исцрпени сви типови прелазности у погледу за­
мене Ь на штокавском земљишту. Многи говори одли кују се д во -
струким рефлексима у зависностй од квантитета слога. Иако би
стриктно спровођење принципа вредности Ь као диференцијалноѓ
диjалектолошког критерија захтевало да се ови говори сматрају
посебним јединицама, њихова територијална ограниченост оду-
зима нам право да тако поступимо. Свака класификација д и јале­
ната je у извесном смислу нужно зло које се чини из практичних
_ Г : РаДЙлакшег пРеглеДа материјала. Овде би, међутим, цепи-
ce ftforti u l примени меРнла управо уништило прегледност. Стога
сгаван»ѵ лиія^^И Говори (УКолико се уопште помињу при развр-
Тако јеУучињенпа1а прикључуЈу најсроднијем већем говорном типу,
преглед с ѵпѵ^инаі^0’ КЊИЗИ’ 3 0ВДе ће бити дат само табеларни
Дарује одговарајућн гоадпПаРаГРаФ У ДЗЉем излагању где се Д0"
 ЛОКАЛИЗАЦИЈА ГОВОРА
........................................
Ѣ
1
ѣ 1 s ^

1 Магла j Тешањ
,
е ! je 145
\
------------------------------- J
2 околина Банове Јаруге е je 145
3 Мрковићи е je 156
:
4 Бијело Пол»е, Сјеница — Нови Пазар ије e s 156
Жепче, Јабланица і
5 ије и 145
6 делови Барање и e 78
7 Вировитица, делови славонске и бос. Посавине и je 207
8 Титоград, Гусиње je 156
и

У извесним случајевима, нпр. поводом бр. 2, изражена je

оправдана сумња у органски карактер оваквог стања и оно je
протумачено мешавином (чији се трат огледа у недоследности репар-
тиције два j у рефлекса). У вези с некима од осталих говора прилике
нису у свему јасне. Томе je крива пре свега недовољност постојеће
литературе. С друге стране, потпуно je извесно да су се неки типови*
нпр. бр. 7 и 8, развили спонтано, а не накнадном мешавином век
створених наречја.
Треба додати и то да се у низу старих периферијских и ксе-
љеничких говора задржала посебна фонема (глас између е и ч )
као рефлекс акцентованог јата (упор. § 220 и д.).
§ 3 9. У погледу акцентуациј е налазимо такође четири основна
типа. О сим новош токавске акценту ациj е, ко j у има и наш књижевни
језик, у говорима долази и старије штокавско наглашавање с не-
пренесеним акцентима ° и * ван првог слога; затим имамо и говоре
са сачуваним метатонијским акутом * (који поиски аутори обеле-
ж авају и знаком ' или изломљеном косом цртом)7 поред * и ~ *
и најзад у призренско-тимочкој зони познат je само један акценат.
Генетички су ови типови наглашавања повезани на следећи начин:

7 У последње време све више преовлађује бележење са ~ , које je увео

проф. Ившић. Означавање са ' није погодно због нејасности коју ствара овај
знак (њиме се означава и штокавски дуги узлазни акценат, a такође и стари
прасловенски акут наслеђен из индоевропске епохе). Употреба косе излом-
лене црте, ко]у je предложно проф. Белић, није се раширила, свакако из типо­
графских разлога, мада би се овим знаком најбоље избегли сви неспоразуми«
 (северозапад)

v
f
f ^
MI
(стари) и штокавски)

(призр.-тимочки)
(новоштокавски)
nяйчено у троакденатском систему - 48
Најстари)е стање, ол ЬностИма. Сваки од постојећих ак-
најбогатије ]е акценатс сЛОгу, тако да je број акценатских
цената може стаЈати «<» квантитет неакцентованих Сло-
могућности (не ;а слогов а. Тако нпр. двосложне речи
« ™ » . О , « » . « « п р к к „ ™ , шест
варијаната изгледао би овамк _
тара тара шара шара шара шара
Старта штокавска акцентуација без ~ настала je неутрализа-
шіом интонационе опозиције између двају дугих акцената (другим
речима ' je изједначен са ’). Б р ој акценатских могућности овде
je једнак двоструком броју слогова:
тара шара тара тара
Новоштокавска акцентуација резултат je преношења и ' c
унутрашњих и крајњих слогова за j едно место ка почетку речи,
при чему се на новом акценатском месту добива узлазна интонација:
сестре > сестреі платила > платила. Тиме je опет створена опо-
зиција између узлазне и силазне интонације на првом слогу, али
само као комлензација за изгубљену могућност акцентовања noc-
ледњег слога. Отуда je број могућних варијаната и овде једнак
двоструком броју слогова:
тара тара тара màpa
Призренско-тимочка еволуција донела je укидање квантита­
тивних разлика, тако да je број начина наглашавања идентичан са
opojем слогова:
тара тара

јавља ce y познатия κ! τργ^ 3^3Η ЧЄСТ0. и чакавским акутом или неоакутс

(презент млашйш одп ви я / И--а-Ма Ґдч
е *е извРшена прасловенска метатон
на претходни дуги слог ca A u u fШ ИТД>' И тамо ґд е к Р атки акценат пренес
О іеянпі n^ J L ? CJÎOr Финалног полуґласника коіи ie отпао (краѣ < крш
іедноі посебној штегорији
F ,и " у
у н^ПимУгговорима
ЛаШИКа К0І? іе С
неким в. § 86.
 Додаћемо, најзад, да се у неким крајевима на крајњем іѵгѵ
нпр. у Сретечкој жупи, јавља под западномакедонским утицаіем и
тзз. везани акценат, прикован у двосложним речима за први слог
а у вишесложнима за треће место од краја; ’
м ір а
оди. т арат а, т ат ірат а итд.
Овде, наравно, увек постоји само једна акценатска могућносг.
§ 40. Новоштокавско преношење je у многим говорима осіва-
рено само делимично. Извршено je повлачење једног дела силазних
акцената из положаја ван иницијалног слога, док су други остали
на старим местима. У таквим приликама на преношење може ути-
цати низ чинилаца:
1. " с е преноси лакше него " {сестра < сест ра, али ген, сестре
нпр. у Васојевићима; снага < снага, али снпїом поред снаібм Тешањ
у Босни).
2. Крајњи слог лакше губи акценат него унутрашњи { jезик <
језик, али лопат а у Васојевићима; јунак < ју н а к , али девбјка по­
ред девбјк а у Радо еву у Банату).
3. Отворени крајњи слог лакше губи акценат него затворени
(тип сест ра < сест ра али j езйк у многим црногорским говорима;
сестре < сестре али јунак поред јунак у тамишком говору).
4. Д уги претходни слог лакше прима акценат него кратки
{пит ала < пит ала, али лопат а у Железнику код Београда).
Обрнуте појаве не долазе никад. Оправдано je, дакле, приказ
зати ситуацију у виду градације:

Акценат Примери
Слог - ѵ<:'

њи отв. 1 4 L сест ра 4 . cectupê ген. јд .

К рајњ и затв. 5 2. језик 5. јунак

. ..

Унутраіш ьи 3 6 J . лопаш а 6. неправда

Има говора у ко j има ce акценатско повлачење ограничава на

положа j 1 и 2, или 1, 2 и 3 итд. Слична табела може се начинити
и за сил азне акценте којима претходи дуг слог:
 Акденат Примери
Слог
Ja . глава 4а. Главе ген. јд.
Крајњн отв.

Крајњи затв. 2а. народ 5 а. Главом

Унутрашньи За. пит ала ба. трпимо

И овде важи оно што je речено поводом прве табеле, с напо-

меном да се овде преношење може вршити без обзира на судбину
силазних акцената иза кратког слога (прва табела). Екстремни слу­
ча) представља говор села Лепетана у Боки ІСоторско;, гд е je пре-*
ношен»e на претходни дуги слог застушьено у свим положајима
од Іа до 6а, док преношење на кратки слог изостаје чак и у поло­
жа ју I.
У оваквим приликама факултативни изговор (нпр. сестре по­
ред сестре) и тзв. двоструки акценат (тя п сест ре) представљају
неизбежне прелазне стушьеве, који се ја в љ а ју на многим местима.
Тамо где je преношење захватило само крајњ и слог, енклитика
обично подржава акценат на старом месту: сестра , али сестра je
као лопата. Другим речима, за преношење ни је меродавна право­
писна реч, већ акценатска —* као што je и природно.
У многим говорима, нарочито тамо гд е je повлачењ е ограни­
чено на положа) 1 или на положа; е І и 2, место 4 на претходном
слогу јавља се " : сестра , j език . П аралелан феномен, из­
говор глава место Глава, н е т т о je ређи. Н ајзад , место ' долази
у разним крајевима ' (тзв. кановачки акценат): сест ра , j език.
Тешкоће које делимично акценатско пренош ење ствара при
класификацији дијалеката реш авају се обично тиме што се сви
говорни типови са већим бројем непренесених силазних акцената
урачунавају у дијалекте са старом акцентуациј ом. О в а ј термин,
ярема томе, никако не мора значити двоакценатски систем (~ ^),
па чак ни троакценатски ( Λ * '). Т а к о бј елопавлићки говор иде
овамо мада познаје сва четири ш токавска акцента (* я ' '). Исто
важи и за говоре са , у којима се такође, поред я и \ често
¿авља и 'j па и \ F
^§41. Потпуно je разумљива чињеница да ce " б о љ е др
J jf 5 а тако* е и да ДУГИ претходни слог ја ч е привлачи акцє
т л и ^ К^аТКИ' Д Ужина изговора ствара већ у способност нош
ня Динамичког врхунца. Д ругу тенденцију, у кл ањ ањ е врзі
paja речи, теже je обіаснити. ТТпяи бнти сл ѵ чаі j
слична појава, повлачење кратког акцента са последіьег слога
до лази у кајкавском наречју и у словеначком језику, а извесну
сродност с овим показу) е и разно j у великом делу говора маке-
донског језика, који такође не познају окситонезу. Уз то се пара­
лелна појава манифестује и у погледу дужина иза акцената, које се
скраћују У једном делу штокавских говора (в. § 50). Јасно je да у
целокупности штокавског, и не само штокавског, начина изговора
има елемената ко j и изазивају отклањање прозодиj ски изразитих
елемената, акцената и дужина, од краја акценатске речи (говорног
такта). Конкретно објашњење појава дијалектологија очекује од
експериментал не фонетике.
У науци се доста дискутовало (в. нпр. радове под 10, 16
и 20 у § 29) о томе да ли ступњеви штокавског преношења у раз­
ним говорима обедежавају сукцесивне развојне фазе кроз које je
прошло то преношење и у оним говорима ко j и данас имају пот-
пуније или потпуно пренесен акценат. Одлучан одговор на то пи­
таше тешко je дати; за то нам недостаче ослонац у истори j ском
материалу. Ипак je врло вероватно да се повлачење крајњег \
распрострањено веома широко, извршило пре осталих преношења.
С друге стране, сигурно je да се у разним другим степенима реали-
лизације овог процеса често огледа накнадна мешавина говора са
старом и новом акценту ациj ом. Није случај што се овакве акце­
натске прилике јављ ају по правилу у говорима на великим мигра-
цйоним ветрометинама и што je у таквим говорима врло раширен
факултативни изговор у појединим акценатским положајима.
§ 42. Истовремена примена двају основних класификационих
мерила даје нам овакву слику крупнијих штокавских дијалекат-
ских типова:

ѣ > и ѣ > (и)је ѣ > e/и ѣ > е

посавски славонски
са икавскй екавски
Стара
акценту- —
ација без истарски зетско- смедеревско- косовско-
икавски -сјеннчки -вршачки -ресавски
неточно- шумадиЈско-
Новоштокавска „млађи” херцеґо- -војвођац-
акцентуациЈа икавски вачки ски
призренско-
Само 1 акценат -тимочки
 Географска повезаност ових говопя
условно, пошто су говори увелико » L J * Ла би Се Ссхрм
зати на следећи ¿ачин: У ° ИспРе*ештани с е о & ^ «
сеоба^ ) s *
изоглосе jата

изоглосе акцената

I шумадијско-војг ођански
II смедеревско-вршачки V II зетТ°к Т Л ЄРЦЄГ0ва'« «
III славонски екавски Λ7ΤΤΤ зет- к° - сїенички
ѵ ш млађи икавски
IV косовско-ресавски
IX истарски икавски
V призренско-тимочки
X посавски икавски
Р азл и к о вањ е И ~ на крајњ ем северозападу географски
ослањ а на исто стањ е у већини ч ак авски х, кајкавски х и слове^ СЄ
к и х го во р а. Ју го и сто ч н о одатле простире ce apea y којој je та^аТ
л и ка и стр вен а, а на кр ајњ ем југои стоку истрвена je и разлика
изм еђу преостала д в а стара акцента. И сто стање налази се у маке­
д о н ско м и бугар ском је зи к у . У централном делу области која од
стар и х акц ената зн а за " и " ја в љ а се снаж но иновационо жариште
н о в о ш т о к а в с к о г акц ен атско г пренош ења. Експанзија ове особине
била je потпом огнута и динарским миграционим таласима, како из
и сто ч н о хер ц его ва ч к и х, тако и из западнохерцеговачких крајева.
Ш ирењ ем ти х таласа у правцима управним на динарски гребен
о б р азо вал а се попречно п о ст а в л е н а зона пренесене акцентуације
к о ја се прости ре од ја д р а н ск е оба л е на одсеку од најсевернијег
у гл а Б о к е К о то р ск е до М а к а р ск о г приморја па све до мађарскеи
р у м у н ск е је з и ч к е гр ан и ц е у Б а ч к о ј и Банату. С обеју страна овог
noj аса остаjу области са старијом акцентуациjом. При том je његова
југоисточна међа сразмерно једностайна и јасно сбєлгжаи,
je северозападна гранична линија јако изломљена и ®-киенихгово-
више, с обе њене стране нма И дијалекатских оаза о овде
рима с акцентуацијом супротног типа. П ада у старијом
нема јединствене, компактне зоне штокавск орних типова
акцентуацијом. Између славонских и^ говори с прене-
нема територијалне повезаности, а оске 0бале до ДР*®®’
сеном акцентуациј ом, на широкој лин j
стоје у додиру са чакавским и каЈкавским наречјем. Ово je стање
резултат снажних миграционих покрета који су на о б о м терену
често били управљени ка северозападу (правац надирања Турака).
Ситуацију још више компликују говори са непотпуно пренесеном
акцентуацијом у деловима Дубровачког приморја, у долини Боене
итд., ко j и су ов де урачунати (само делимично оправдано) у говоре
с новом акцентуацијом. Характеристично je и то да се ове области
са своје стране не налазе у територијалном континуитету ни са
славонском ни с истарском зоном, и да ни између самих тих области
нема таквог континуитета.
Изоглосе замене јата показују знатно друкчији распоред. Ју г
и центар припадају јекавштини, на западу се развило икавско
наречје, на североистоку, па и на северу, говори су екавски с
икавизмима, а на југоистоку екавски без икавизама. Ни у овом
погледу нема јаза између штокавштине и осталих наших наречја*
одн. осталих јужнословенских језика. Екавски изговор заступљен
je у највећем делу македонских говора, а такође и у западном
бугарском наречју. Икавштина западних штокавских говора на­
ставлю се у далматинским чакавским говорима, а претежно екав-
ском изговору у северној Славонији одговора претежно екавски
изговор у кајкавском наречју, затим у северној чакавштини и у
словеначком језику.
За језичку структуру разлике у систему акцентуације имају
много већи знача) него различита замена j ата. Упркос томе у сво­
жена je пракса да се при класификацији штокавских говора полази
од замене јата, а акцентуација служи за подразделе. Узроци овоме
су првенствено практичне природе. Разлике у замени јата могу се
лако ухватити и описати, па их je стога свесна и најшира публика,,
утолико пре што се баш по овој црти разликују и наречја књижев-
ног језика. Врло важну улогу игра и то што се замена јата, за раз-
лику од акцентуациj е, огледа и у обичном писму. Taj факат чини
je не само упадљивијом за публику већ и подеснијом за историјску
дијалектологију, која на основу писаних споменика изводи зак­
лючне о некадашњој дијалекатској слици. Због свега тога све
досадашње под еле у зима j у замену јата за основни критеријум. Тиме
je створена традиција која и сама, као таква, доприноси дал»ем
одржању ове прайсе.
§ 42а. Већ из онога што je досад речено јасно je да односи
између десет набројаних ј единица нису исти. Најкрупније су раз­
лике ко j е одвајају призренско-тимочку дијалекатску зону од свих
осталих типова (од којих je приэренско-тимочкоме ипак на j ближи
косовско-ресавски). Ако би се при груписању дијалеката пошло-
ј едино од структуралних критерија, уз неоправдано запостављање
 • ~ я статистичкях молената, било би разлога да се при-
исторИЈскю и ст тстави не само свим осталим штокав-
зренско-тимочка ^ сріхск0хрватским, па чак и уопшге запад-

нојужнословен и« J зме прязренско-тимочка зона посебан

ЛЄКТИМЯ· яма група ca ' акцентом: славонски екавски и посавски
ло" І І В0РИ преостаје, најзад, главнина штокавских говора у
^ к р іи ку^м о типове ca пренесеном и непренесеном акценту-
Z L и разяичитом заменой jara. Између говора с новом акцен-
тѵаииіом постоји тесна узајамност, а има доста додирних тачака и
Z Z Z зетско-сјеничких, косовско-ресавских и смедеревско-врщач-
ких говора (насуярог томе ястарски икавски оштро одудара 0д
ова три штокавска типа са стариj ом акцентуациям). Разлика између
косовско-ресавског и смедеревско-вршачког дијалекта нарочито je
мала; акцентуација je начелно иста, а и замена јата je само Донекле
различиха. Алтернативно би се ова два типа могла спојити у једну
целину. Права класификација штокавских дијалекатских типова,
она која би водила рачуна о хијерархији разлика и сродности'
изгледала би овако;
1. Штокавски говори са сачуваним структуралним особинама:
І. Типови са “ а) екавски (славонски)
б) йкавски (лосавски)
II. Основна маса штокавских говора
а) кос.-рес./смед.-врш. в) зет.-сјен. д) истарски
б) шумад.-војвођански г) ист. херцег. ђ) млађи икавски
2. Штокавски говори са знатнијим бројем балканизама —
лризренско-тимочки.
Ову класификацију не греба схватити као родословно стабло:
она иде за тим да рељефније истакне садаш њ е односе без обзира
на сукцесију епоха развитка тих односа.9

ПРАВДИ И ЗОГЛОСА У Ш ТО К А ВС К О М
н а р е ч ју

§ 43. Вавдије изоглосе на штокавском (и уопште јужносло-

енском) терену пруадју ce најчешће од севера или североистока
—ЈИ 7 или jyroистоку, дакле управно на уздуж ну осовину јужно-

љима ове κιfalfTP V/'daía ł ^ дијалекатских типова у дал>им поглав-

редак (в, вапомену^уТІ 4б)ИЗ практичних (школских) разлога друкчији по-
словенске етничке територіє KOj а иде од Јулијских Алла до Црног
мора. Из тога излази да се готово увек јавља j една западна (или
северозападна) apea и, насупрот шој, j една неточна (или југоисточна)
са друкчијим стан>ем.
Овакви су пре свега правци самих граница штокавског наречја,
како оних према чакавштини и кајкавштини, тако и оних према ма­
кедонском и бугарском језику. Исто вреди и за сноп од двадесетак
изоглоса набројаних у § 5, а такође и за међе тзв. балканизама и
других одлика ко je призренско-тимочкој дијалекатској зони дају
іьену изразиту посебну боју^Овамо, даље, долазе и границе про­
мена *d j > ј и *skj> *stj > шш, затим границе других старих фено­
мена као што су ре у морещ, - ер- у типу четверо и вребац место
врабац. И акценту ациj а пружа неколико оваквих изоглоса. С обе
стране новоштокавске акценатске зоне, која се протеже од северо-
источне границе нашег j езика у Boj во дини до Јадрана код Дубров­
ника, остају области старије акцентуације чије међе опет имају
ломенути правац (као, уосталом, и међа призренско-тимочког акце-
натског система). Слично томе тип опанци обухвата северозападне
чакавске говоре и северозападне славонске, док тип onâmţu пове-
зује југоисточне чакавске говоре ca југоисточним славонским. И
замена j ата показује начелно исту слику: на западу се налази икав-
ска зона, на крајњем истоку чисто екавска, а између њих прелазни
типови (§ 38). Из области замене Ъ треба поменути и ареу асими-
лације bj > иj у типу сђјати. Југоисточну границу појаве и у овим
примерима чини линија која иде од румунске језичке границе
неточно од Кикинде, одваја северне банатске говоре од јужних и
централних, северну и западну Бачку од југоисточне, неке крајеве
у северозападно) Србији од њихових источних суседа, затим јекав-
ско наречје од екавскога да на ј зад изби j е на албанску границу
на масиву Проклети j а, али с тим да и неки делови Црне Горе,
нарочито на њеном југу, не знају за ову промену (она унутар оцртане
границе изостаје још и у подравским екавским говорима).
Нису без интереса ни извесне ситније особине на западу које
су, као и ~ акценат, шћ3 j < *d j и икавштина, по правилу ограни-
чене на говоре хрватског и муслиманског живља (што не значи
да обавезно обухвата j у све те говоре). То су облик ѣе у ак. мн.
личне заменнце 3. л. и акценатске алтернације типа блйг, блага :
ср. р. б л ă i о или продб : продала, продало, затим кбвб ; ковала (ковала)
-ИТД.
Правац североисток-југозапад имају и изоглосе употребе им­
перфекта (једна од структурално најважнијих разлика међу што-
кавским говорима !), промене - ст (и -зд и сл.) > -с (одн. -з игд.),
употребе заменичких енклитика ни, ей и не, ее, као и потпуног

'S Ш вде Ивић

 СТр.И ЛОК. ΜΗ* имени4 а ‘ СВе ОВе
аіьа старих облика Д ^ ’
и зетско-сјенИчки дијалекат у
укладала о’ ,'' кос0вско-реса нохерЦеговачког (евентуално и
ИР« дах“ 1 г о г а и ДеЛОВе е) нај Чешће главнину смедеревско-
„ е л и н и , ос икавске говор л ве шумадиj СКО-ВО) вођанског.
nOHef UKor дијалекта, а ре? даје још три важне изоглосе Koje
Л а Ц И , ^ лсК- Г о в н о м правду. Изоглоса - а у ген. мн.

«Lena р а н и ц и ^ аВк^ к Тне зоне једначежа лок. мн. са

даречіУ, гр— в^ке са северозападном границом
генитиво·'1поклала се У грУ авског и смедеревско-вршачког ди-
зетСКО- :јеничког, косове Л лИ готово искључиве) употребе наста-
■ алекта, а међа ИСКЉУЧИВ ^ мн и с њиме изједначеним падежима
вака с елементом -ма у а ‘ тачке и далматинске типове (који
одваіазаяадащеоосане , г и сточноб о са н ск и х и и сто ч н о -
знају нпр. и за би;аНСких, војвођанских и црногорских
херцеговачких, као и срои^

-Т о п е к и екавски говори на истоку штокавског земљишта, иако

Српски екавс к и ван замене Јата )ОШ за;едничких
о№каВ Вдја западаа изоглоса самим тим протиче правцем север-
ΐ Τ τ ’ο сѵ іача или слабија тенденции скраћивања дужина, сраз­
е н о мања изразитост силазности оди. узлазности акцента, извесне
карактеристичне елизије као д-идем, тип П ера, ген. П ер е, непо­
знаване р у презенту глагола моћи и краћих облика личних заме-
нвда уз предлоге (тип за ѣ), присвојна заменица ѣин (а не њихов),
сразмерно слаба заступљеност извесних акценатских алтернација
као вода : дат. води или платна : акуз. п лат н у и готово потпуно
непознавање топонима на -uhu. Само неки говори на западу шума-
дијско-воjвођанске територије показују одступања од овога, и то
под очйгледним источнохерцеговачким утица j ем, док се у неким
од ових појединости и зетско-сј енички или понеки славонски
говори придружују српским екавскима.
Apee већег дела особина помињаних у овом § простиру се и
дреко међа штокавског земљишта. Висок je проценат изоглоса која
чак предвајају јужнословенску језичку област на д ва дела од ко-
јих један досеже до Црног и Јегејског мора, а други до Алпа и
италијанске границе. То важи не само за најкрупније црте већ и
за такве појединости као што су однос м ож еш : мореш и позна­
ваше енклитика ни и ем.
глпгі ^ 7 па^ ива УІедначеност праваца готово сви х већих изо-
ниіе М0Же бити слУчаЈна појава. З а њено објашшење
венске i * * °Ш ге?гРаФски моменат, издуж еност јуж носло-
ериторије, која даје веће могућности за попречну
66
поделу него за у з дужну. Одлучну улогу одиграли су свакако други
чиниоци, чисто историјски. Haj стари je изоглосе, нпр. оне које ce
тичу рефлекса *tj и *dj> детерминисане су правцем кретања Луж­
них Слов єна при до ласку у њихову садаїшьу постојбину. У касни-
јој средњовековној епоси границе између јужнословенских држав-
них творевина, Хрватске, Боене, Србије и Бугарске, углавном су
опет ишле правцем север-j уг или североисток-југозапад. Не треба
заборавити ни значај верске подвојености, која je такође супрот-
стављала једну западну зону једној источној (и донекле једној
централној, богумилској). Најзад, у новије време огромну улогу
одиграле су сеобе. Становништво се у виду правих етничких река
удаљавало од високих планинских масива око јадранско-дунавског
(и јегејско-дунавског) развођа, a с међама тих миграционих токова
поклопиле су се и границе језичких појава зачетих у матичним
областима.
§ 45. Знатан део штокавских говорних одлика има у ствари
двоструку изоглосу: једну западну или северозападну границу и
једну неточну или југоисточну. Т акав je случаj иновација као што
су промене чр- > цр-, въ- > y -, -л > -Оу јду јт > ђу ћу па и шире
распрострањених особина као што су промене ç > у и у. У
неким случајевима запажа се дуж ових граница и градација у раз-
во ју особина ове врете. Готово слојевито слагање apea с разним
степенима делимичног остварења штокавског акценатског поме­
ранца може се лепо пратити на j угу (Црна Гора) и истоку (Србија
и Банат), док су на западу односи компликованији услед ванредно
снажног продора херцеговачког живља ка северозападу, који je
довео до битних измена у етничкој слици и искидао толике изо-
глосе.
Д ва новија процеса, везана углавном за раздобље од X V I до
X V I I I века, —‘ново јотовање и губљење х — имају распрострањеност
кудикамо ширу од земљишта ш токавског наречја (што не значи
да захватају подједнако и све ш токавске говоре). Т у су се говори
разних наречја и чак разних јужнословенских језика повели за
једном заједничком тенденцијом ко j a je потекла свакако из иэ-
весних истоветних елемената у општим фонетским приликама у
тим говорима. Веома су поучни степени реализации е новог јото-
ван>а у разним крајевима. Код гласова л и н промена има најширу
ареу, т и д се јотују већ н е т т о теже, лабијали још знатно теже,
док су промене cj и зј > ó, з ограничене на штокавске јекавске
говоре, и то не све.

ь.
' .f.
 ИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ ДШАЛЕКАТ*
ДІУМАД

Границе

f Пяяі пиіалекат захвата пространу облает на североистоку

§ 46. Ова) ДИ
Г ()п й .е вном у севернщим деловима уже
наше језичке теР" ѵ¿ ’ а неточна граница пролази кроз јужни
Србще и У Во»в^ иде западно од Вршца и југоисточно од Али-
^ од Панчева избије на Дунав и код Београда пређе
Я испуштајући већииу београдских села О вде дија-
лекатска међа скреће ка југу-југоистоку и пресеца Шумади,у про-
лГ ћ „ кроз оимяиу Аіладеновца и Крагу, евца. Јуж но од тога
града она обухвата долину Груже, допире до Краљева и ту нагло
окреће ка северозападу, избија на обронке Рудника, наставл>а ма­
сивом Ваљевских планина и у близини Лознице избија на Д рину.2
Код ушћа те реке дијалекатска граница достиже Саву, а затим
пресеца западни Срем правцем од Јамене ка Буков ару. Д аљ е ка
северу границу чини Дунав, тако да je Бачка укљ учена у облает
овог дијалекта, а Барања остаје изван ње. Треба, међутим, н аш -
менути да дата линиj а на сектору северно од Саве вреди само за
говор српског становништва: неточно од ње оно говори шумадијско-
-војвођанским дијалектом, а западно од ње je јекавско (с изузетком
неколико екавских оаза, као у Осијеку и Винковцима). Што се
тиче сремских Хрвата, међу жима има икаваца у селима непосредно

тшттгкѵ СУ обРа^ени Дијалекти у обом прегледу изабран je из прак-

бити1) Гмятпал ^пошто крупних теоријских разлоґа у овоj ствари не може
проблематику Jetn ik ^ ТИ методски најбоље ако се читалац уведе прво у
књиж евног j езика,
im прво шумадиіскп да Je сама нњига писана екавскй, обрађу-
типовГСо™ о еаГпГ™ђаНСКИ дијалекат> а затни следе осталй екавскй
Ц р Т 4С 2аІЄК“ Г° ™ 8 · - У П0ГЛЄДУ
По МосковЈБевићу (в КЛ
иде знатно іужниіе ^линиіл« г ' Т* ода гРаниДа на сектору западне Србије
8«не - Ловлені М а ^ Т І Л “ 0 ~ БоРаіьа ~ Ј«О Д М - Сокоске пла-
»е сагледа довољно јасно ла ^ вчаР)3 али се из његовог излагања
Менга и млађе гецерације сељака ° B° НЄ ° ’^Носи само на говор писменијег еле-
неточно од обмежене црте (дубље у Срему Хрвати су примяли
говор својих српских суседа), док су бачки Буљевци и Шокци сви
икавци.
Граница шумадијско-војвођанског дијалекта на северу и севе-
роистоку поклапа се с нашом етничком међом према Мађарима и
Румунима. Она обухвата и српска насеља на мађарској териториіи
јужно И неточно од Сегедина и у околини Будимпеште (где треба
изузети село Чобанац са косовско-ресавским говором), затим од
нашег живља у Румунији онај у Поморишју (околина Арада) и око
Темяшвара, као и онај дуж државне границе од околине Чакова
и Гада ка северозападу.
На територији оивиченој оцртаном линијом немају говоре овога
типа колонистичка насеља у Војводини (ко j а су највећим делом
јекавска), а ни извесна места у северној Србији, насељена угданном
у X IX в. придошлицама с југоистока или из динарских крајева.
Простираше шумадијско-војвођанског дијалекта у северно)
Србији дато je у овом прегледу само приближно, пошто прецизна
теренска испитиваньа углавном нису вршена, Ипак je у науци
познато да на сектору од Краљева до Дрине овај дијалекат добија
све више терена, потиску јући j екавскй источнохерцеговачког типа.
Исто тако он се шири и у западном Срему, продирући и у тамошња
хрватска насеља. С друге стране, на територији Мађарске и Руму­
н і є знатан број српских насеља подлегао je национално) асими­
лации. Тако су нпр. нестали говори шумадијско-војвођанског дија-
лекта у низу градова северне Угарске (Коморан, Jerpa итд.). Не-'
када врло многобројан ерпеки елеменат у Поморишју знатним делом
се иселио у Руси j у ередином X V I I I в.

Основица књижевног j езика источної наречја

§ 47. Ш умадијско-војвођаиски дијалекат послужио je, од по­

четна X V I I I в . наовамо, као подлога новом српском књижевном
језику који се формирао прво на територији Угарске (претежно у
данаиивој БојводИИи), а затим и у северној Србији. До средине
X I X в . у том je језику била присутна, у неједнакој јачини код
разних писаца, и компонента рускословенског црквеног j езика,
која je искључена тек коначном победом Букове реформе.Активност
Букова и іьеговйх следбеника успела je да врати на чисто народну
основицу књижевИИ j езйк Boj во дине и Србије, али ни je донела
измену у књижевном наречју тих области, мада je By к пйсао декан­
ски и мада су њ егове народне песме бигіс у огромно) већини јекавске.
Задрж авањ е екавског изговора, и то онаквог какав се налази у
 лйізі^кту? било je историіска нсліинов—
,т^аДИЈско-во)'вођанскоМ Д ^ се говорило у културно и еко-
£ £ г . Позедио je ДВДвлек евима> који је имао за собой већ
ломски км ж евног језика, и ко,им ,е при том го во -
створену традйФВД их писаца X I X века. Будућим истра-
рила велика веЬина ср колИКО је других особина ш умадијско-
живачима остаће да ут р свега онНХ речничких и синтаксичних,
-во,вођанскогДИ,алек . ^ зик истискујући Букове херцеговачке
продрло у нши књиж ^ толико да ј е таквих процеса било
од.лике. Засад ,е и
У 0СГ 1 , Г 1 Ркн,ижевном језику источног наречја ипак има поје-

ДИНОСТт КОяажи за и зго Ѕ -v, затим за неке екавизме юьюкевног

S ' секира : шум.-во,\ c u m p a , лкиеши : шум.-војв. лешити) и
броі других детаља. Када се апстраху,у ови моменти сасвим
ограниченогдомашаj а, може се рећи Да народни говори овог ди а­
лекта v северозападно,' Србији и деловима Срема чине основицу
српскохрватског књижевног језика источног нареч/а, дакле онога
који cc употребљава у Србијн ca ЈЗојводином. Прєсти>к кіьи^кєвног
j езика, удружен са престижем говора напредни; их Долинских кра-
јева, изазвао je и поменуту експанзију шумадиј ско-во ј вођанског
дијалекта у крајевима западне Србнјс.

Особине

§ 48. Обележја која чине основну карактеристику ш умадијско-

-војвођанског дијалекта јесу нова (или уг лав ном нова) акдентуација
и претежно екавска замена jara, али са низом примера у коіима
на месту некадашњег Ь стоји и.
акцентуација спроведена je у већини говора овог диіа-
лекта у унутрашњости речи узетих посебно. Ипак и ту има у мно-
као]едвІ?іітамІінР»1т 0 ЖТ0ЧНИ)ИМ’ П0Јединих одступања (поимери
™ Й и с Г н о г п о о е Г я Є ВЄЗаНИ За е» н а л н у интонацију, за-
Щеко, сасвим, насрёд, д еЈјШ р Ш Ί κ μ ’ “ * С ,? 0ЖеНИЦе као
4 Ѕ Г књишкаобра'
Речи ш а много више о п ж н и ^” 10^ П-00КЈШТИКе И акцентоване
ним
ким дејством већег
Вeher броја I ж ња'
бпліа чиниЊ ,! „Ьтаіье
р аЊе с.сее К0ЛШ
комп ЛИКУЈе
лику j е изукршта-
изукг
! број
Spoi слогова
M .™ » /у речи
¿ ™ Г И ?" ад m i m сї » « ¡» ж н и ји
= «Ш ¿ ї ї « ” · » , « ц е н .,,
J · синтаксички момента Р 5
s.··Í.V.?;I·'·
 Са дужих речи акценат се преноси теже него са једносложних
или двосложних. Са ређих или слабиje познатих речи такође има
ман>е преношења, што показу je да се оно све мање влада као жив
гласовни закон и почиње да се ограничава на устаљене конструк-
ције. Најзад, ако je синтаксична повезаност проклитике с акцен-
товаиом речју слабија, преношење тежи да изостане, а држи ce
добро тамо где се израз осећа као целина, обично таква која у
реченици има функцију прилошке детерминације неког другог noj-
ма. И у овом погледу западнији говори чувају више преношења
док се у источнијим јаче испољава тенденција да ce разбију оквири
новоштокавског акценатског система.
§ 49. Примера за w на месту Ь у говорима шумадијско-војво-
ђанског дијалекта има неколико врста. Најраспрострањенији су они
у којима се и појавило аналошким путем. Т о су:
1. дат. и лок. јд. именица ж. (и м.) р. на -а: ж ёниу по соби
{према наст, -м у меких основа);
2. дат. и лок. јд . личних заменица: мениу по теби (према стању
у именичкој промени, а и у енклитичким облицима истих заменица) ;
3. лок. мн. именица м. и ср. рода: на коли, по зубгѵш ;
4. наставци инст. јд ., ген., дат., инстр. и лок. мн. заменичко-
-придевске промене: с онпм, од дши(х)3 сасвйму налима (по угледу
на наставке меких основа и сложене придевске промене);
5. инф. основа већине глагола V II врете типа летЬти : летити,
ж и т л а (према и у през. основи; а у наслону на образацмолити :
молим) ;
6. префикс нЬ-\ HUKU) ддникле (под утица)ем префикса вм-);
7. префикс прЬ~ (привари и сл.), а такође и предлози прид и
прико (све под утицај ем префикса и предлога при) ;
8. при лог йзрйком (према глаголу изрйцати итд.).
Вокал и налазимо и у неколико посебних фонетских позиција
као резултат асимилација према палаталним гласовима у суседству.
Група bj дала je uj као и y јекавском наречју. Примере пружају:
1. компаративи с наставком -и (ј)и (старый и с л .ј;
2. имперфект на -и ја (х ) итд. — уколико ce ова категорија
уопште чува у говорима;
3. одрични облик није (a према њену и нйсам, m eu итд.
е*
%

— уколико у овим облицима немамо укрштање морфеме нЬ- са ни-)

4. прилог ди, ниїди итд. (према d u j e и сл.)
5. имен, гријота;
6. глаголи вијатН) гријати, додијати, cujaîuu и смцјаши ce.
У суседству трупе гѣ вокал Ь прешао je у « : їгьйздо, mû~
ва н . Исто се догодило и у речима где je иза слога с неакцен-
 „глЯ
хованим о b с іе д п о u iw ----- ’
адщи: категорија вокал « долази у сейм говорили
Ѵ ^ П н в о ђ а н с к о г дијалекта, док у некима од њих многи
шуМаДИ’ „яТѵ Г т а к в и примери нар а че су заступљени у јуж нији«

■ источниЈим говорима^о. > западном Cpe«y ( в . § 59 - 51). ТУ>

ceBef ° ' о^едничка je особина свих говора ш умадиЈско-војвођан-
5 i ! пркта скраћивање jeduoï дела (не сви х!) дужина иза акце-
ског ^ ' „пяіевима на истоку, ближим смедеревско-врш ачком и
^вско-ресавском дијалекту, овога скраћивања има виш е, док
ГеТзападнијим говорима, у суседству источнохерцеговачког дија-
ш>кта сачувано много више неакцептовании дужина. Ситуација у
м ы т месним говорима врло je различила и често комп линована.
На сѵдбину дужина утичу ови гласовни фактори:
1 дужине на последњем слогу губе се лакше
унутрашњим слоговима5
2. дужине на отвореном последнем слогу мање су отпорне
од оних на затвореном последнем слогу ,
3. иза силазних акцената и неакцентованих слогана дуж ине се
лакше скраћују него непосредно иза узлазних акцената;
4. дужине иза дугог слога лакше иш чезавају од оних иза
кратког.3
Као и код делимичног новоштокавског пренош ења, обрнуте
појаве не долазе никад (упор. § 40). Тако добивамо и о вде д в а -
наест фонетских положаja:
Йза кратког слога
Слог Иза: ‘ '4
Отворени
последњи 4. л е ж п (п рез.)
Затворени
последњи 5. ју н ак
Унутрашњи
6. позлпћен
з
акцента fJn T s КрЗЈч речи <>· * » 2) паралелна ј
Утнчу да јачи и виши изговоп слеп^ 40 и 4 0 · Штокавски узлазни акцент

реношења биле под акцентол^тако °У такве ДУЖине све до акценатскс

Д р и а д а . Најзад, ДаТИра *°Ш Н
ty А ^ зна и изоегавање нагомиланих д>

сеЦ^ ч 1 о Ткао(оне°иза)’
оне иза
Л ЖИНе,иза неакцентовани
(тип виноград Kâo і блуб),
Дужина
Мо °Hè « 1 (¡Ал.$6п као љ /бп ).
Іл 4 Ш Λ Λλ a. rik n В т
 Иза дугог слога
А '1
Иза:
Отворени
последњи^ Іа 4а 1 la љубп (през.) 4а главі (гей. }д.)
i
Затворени 2а 5а 2а путнпк За главбм
последњи

Унутраішьи За 6а І За пугинйка (ген. јд.) 6а сЫваѣе

Скраћивање у положају 1 у сл о вјезао н о у п о л . 2. Исти однос

постоји и између пол. 2 и 3, a такође између пол. 4—6. Међутим,.
скраћивање у пол. 4 може ce јавити без истог процеса у пол. З*
али не без скраћивања у пол. 1 (исто тако процес у пол. 2 има
приоритет над оним у пол. 5, и онај у пол. 3 над оним под 6). С ве
се ово понавља код типова Іа— 5а, с тйм да они имају приоритет
над одговарајућим положајима 1— 6. Нпр. дужине у пол. 2 остају
нескраћене све док се чувају оне под 2а, али не и обратно.
У вези с овим имамо читав низ лепезасто распоређених изо-
глОса судбине дужина у разним положајима. Тако кроз Бачку и
Срем иду изоглосе типова впдй (запад) : вйдй (исток) (пол. 1), главе
загі.: ΪΛάββ ист. (пол. 4а), главом зап.: ілавбм ист. (5а) и лёж й зал.:
л еж и ист. (4 )5, а кроз Банат изоглосе cnâeăw e зап.: спавање ист.
(6а), голуб зап.: голуб ист. (2) и голуба зап.: голуба ист. (3). Као пре-
лазни ступањ јављ а се често факултативни изговор дужина, који
показује да je процес скраћивања у току.
И з северне Србије имамо у погледу скраћивања прецизне по­
датне само за један месни говор (поцерски). Ипак je познато да
већина говора у тој зони — као и сам поцерски — чува дужине
бар колико западни војвођански типови.
§ 51. И низ других фонетских црта застушъен je у свйма или
скоро свима говорима овог дијалеќта. Т о су нпр.:
контракција -а о > -о (need одн. пёво), сем у двосложнйм при-
мериМа као nao (или паб) ;
различите елизије и редукције неакцептования вокала у іірй-
Мерима као д-йдём , сете < сёдит е, j â -б ддш ов;

5 НештО источнику изоГлосу има оДнос ддшб : ддшб. Већа отйорност овак-
вйх дужина насталих контракцијом указује на вероватноћу да je скраћивање
ту извршено још пре завршетка контракције.
β Пошто акценатске и квантитетске прилике нису у свим детаљиада исте
у свима месним говорима истог диjaлента, не би било правилно ґледати у ак-
ЦенТу їіриМера датйх у ово) књизи за другу еврху акценатску норму за щлу
територију дијалекта.
 кяни положаj а (ладан, ріко 1. л. јд . аор.)
губљеле гласа ^ ¿ Г м е с т у у низу примера, обично у хија-
лјјн појава J ^ ^\
ТГ У (стрИа’ Уво)' „ тоеба додати и дужину вокала о посталог
мопеда да оВОМС;Ј £ краіевима и ÄW) и )ачу тенденци,у да се
0Д ІЇтібци, у ^н ^'п олугласн и ка у крајжем слогу ко,и затвара
дродѵоки а п о ст ^ ц-еШ0,.ъ).
сонант (¡едок, «ал 0дликама истине се J една као нај-
ѕ 52. МеђУ морФ „„пеоФекта као живе граматичне к атего р іє .
крупни;а: ншчезаважеим рж правац ра3воја деклинације у мно-
Од осталих велики зна , НОВОШТОкавски : од старих облика
жинским облицима, ко)и ) ^ без изједначавања лок. мн. са
иде се директно- к а в у .g ^ место у дат. и инстр. уопште
генитивом
насгавци еба истаћи и анаЛ0шкУ појаву к и
- ° \ ;Vj o Î Z 7 a девбјки, по пруги, затим облике као мёшем место
<У я « · и лок· ™ тип , L đ* (а не сипљем), и честу noj аву -мва- у
— Г е нови глагола на -па««« (иокпійвпл). Врло широко
Г і е н е и ван граница овог дщ алектасу особине као уоп-
ітаваже наставака заменичке промене (ѣеіовоі а не њ егова ген. ,д .
, и cp. р.) и уотитавање облика би као помоћног глагола у свим
.„гтгшп ттлт^иттміяла ѓјш би дошли)·
лицима

Северносрбијански говори

§ 53. Предео на западу оД Љига и доњег тока Колубаре, а

то значи највећи део подручја шумадиј ско-вој вођанског дијалекта
на територији уже Србије, обухваћен je м ачванско-ваљ евским го-
ворним типом, који ce одликује великом блискошћу књиж евном
језику. Од норми новоштокавског наглашавања овде има најмање
одступања, преношење акцента на проклитику je најдоследније,
скраћивање дужина je понајмање одмакло, а у дат. инстр. и лок.
множине именица мање-више су уопштени наставци с елементом
ма. ва je зона изложена врло j аком утица j у источнохерцеговачког
v са ег П°ДРУЧ)а води порекло највећи део становниш тва
из- чегтг> "IL S ИЈе* Я дмесних особености поменућемо да се место
србиіанским m Є3~ да.сУ префикси пре- и при- у свйм а
начени у к о р и с т Т Г ^ Т - ^ СК° ' В0Іво1>анског Д иалекта и зјед-
е
* ме«о и (вёднем / с л ) У н Г к І И Да -Се У К0рену вид" ЧеСТ0 іаш ьа
на и имају у 3, л неким кРајевима и глаголи с презентом
 § 54. Говори на територији уже Шумадиje (истомно од Колу­
баре) позна j у мање неакценто в аних дужина и показу j у мање дос-
ледности у новоштокавском акценатском преношењу. У дат.-лок.
јд. м. и cp. рода заменичко-придевске промене ( = промене пря­
дева и придевских замеиица) јавља се наставак - им (овпм јунаку),
познат и понегде на истоку подручја мачванско-ваљевског говора",
а у ж. роду наст, -ом (овбм жени). Трупе типа -ст на крају речи
упрошКене су {пбс, гроз). У погледу акцентуације у овој области
се разликују два појаса. У севернијем делу, око Космаја и Букуље,
у првобитно кратком претпоследљем слогу на који je пренет ак-
ценат са кратког последњег слога јавља се ' {сестра, јѓзик; то je
тзв. кановачко дуженье акцента), а у јужнијим крајевима, као у
Гружи, у том се положају налази " {сестра). Овакав изговор нала-
зимо и у београдским селима, а и у говору већине старијих бео-
градских породица. Пошто je и у цело) овој зони утицај динарске
миграционе струје врло јак, лако je могућно да je акценатско пре-
ношење у њу сразмерно недавно унесено споља, што би значило
да су ови говори доскора чинили део смедеревско-вршачког д и а­
лекта, с којим иначе имају много заједннчког. Уосталом, ово je
терен најинтензивнијег, често још непреврелог, дијалекатског ме-
шања у резултату укрштања етничких таласа са југозапада, југа
и југоистока. Динарски досељеници су најбројнији, a међуњима
они из санџачких крајева на граници источнохерцеговачког и
зетско-сјеничког дијалекта (Сјеница, Пештер итд.), затим они из
тзв. црногорске Херцеговине.

Војвођански поддијалекаш
< % ···

§ 55. Д ок говори северне Србије показују много утица j а сусед-

них дијалеката, они на земљишту Војводине имају изразитију дија-
лекатску индивидуалност.
И зговор 4 акцента, а донекле и " , на војвођанском терену
често je полудуг. Говорни темпо je релативно спор. У сантхију
се јављ ају секундарне дужине {ж ен а ми je , плакала сам) по ана­
л о ги и према примерима где je дужина скраћена на крајњем слогу,
а сачу вана испред енклитике {од ж ен е ми je : од ж ене).
Поред чисто фонетског скраћивања дужина овде се јавл»а и
скраћивање везано с једне стране за одређене фонетске положа)е,
a с друге за извесне морфолошке утицаје. Тако многи војвођански
говори, иако начелно чувају квантитет у положају 2 (тип голуб),
ипак скраћују дужине у примерима као носим, риб ом, дакле у
наставачким слоговима, где се уопштава краткоћа истнх морфема
 из примера каорадим или ћуркбм (у којима je скраћиваше фонетско).
У пор. и у пол. 5: j унйк3 али лежйм, децбм. У неким говорима ствара
се принцип да крајњи слог, ако припада флексивном наставку,
не може бити дуг. Док je у многим говорима ово морфолошки
условљено скраћивање факултативно, у најтипичнијим војвођан-
ским говорима, у центру и на северу (неточна Бачка, северозападни
Банат, изгледа и североисточни Срем — тачне границе у области
западно од Тисе нису утврђене), оно je уопштено у Неким поло-
жајима.
Вокализам војвођанских говора одликује се широким артику-
лационим пољем вокала и великом амплитудом разлика између
позиционих варијаната кој а, међутим, ипак не иде до истирања
разлике међу noj единим фонемама. Упадљива je обично врло јака
отвореност ё И б (дё&ца3 кб*ла) која чини да се ти вокали по боји
знатно разликују од ё и б. Обично je отварање и код и и у (Киекй{‘нда,
М иелу°тин)3 док je изговор а нешто подигнут и често Померен
уназад (ба°ба). Карактеристична je осетљивост вокала на утица]
суседних консонаната. У вези с лабијалима б се факултативно зат-
вара (волови), а ё се отвара (нё*ма).
Трупе - аоу -ео и -у о контрахују се (пев о, у зо, брйно сё)3 али
само ако облик ни je двосложан, у ко j ем се слуЧају Често умеће
в (паво у севОу чу во).
Од консонаната истину се широким артикулационим пол»ем
сонант л и шуштаве констриктиве и африкате. Испред вокала и
налазимо често умекшано л (мол'ил'гё)3 а Испред вокала задњег
реда или консонанта, а такође и на крају речи, оно je често тврдо
(коло у болница у бокал). Код сугласника ш, ж 3 ч и џ раширен je
изговор с повећаним предњим резонатором, каткада врло тврд
(овако обичније у Срему и Банкој), а много пута умекшан артику-
лацијом Широке површине језика ка предњем непцу (варијанта
обичнија у Канату). —· Важан архаизам представља сачувайо ч-
у предлогу через 5због\ Т у je убачен секундарнй вокал још пре
промене чр- > цр-. Узрок посебној судбинй чр- у овој речи сва-
како je њена ненаглашеност; због елабијег интензитета изговора
консонантска група изазивала je овде веће артикулацйоне тешкоће
и зато била врло рано разбијена.
Деклинацију војвођанскИх говора карактерише чуваш е старих
наставака у инстр. и лок. мн. м. и ср. р. (с колщ по преки шдрови)
и тенденција уопштавања наставака тврдих основа тамо где се
они од наставака меких основа разликују одно сом о : е (ключом,
стрйцовЫу мојог итд.). У инстр. јд . именица ж . р. на сугласник
наставак je -ом с новим јотовањем сугласника (бблешћом). У дат.-
јд . м. и ср. р. заменичко-иридевске промене већина говора
има -им (овим чдвеку). Облици ген. (-ак.) јд. м. и ср. именске про­
мене придева држе се још једино у извесним сталним синтагмама,
ослоњени на именицу, често у примерима који немају ничег зајед-
ничког с првобитном функцијом ових облика: партитивни гени-
тиви као бела леба, изрази као до Петрова днб, д-ова дЬба, кот
киктцка п$та, из Ш ва Сада.
Конјугацију карактерише, сем непознаваіьа имперфекта, и су-
жавање употребе аориста, удружено са губљењем облика за noje-
дина лица, а често и са замењивањем облика 1. и 2. л. облицима
за 3. лице (jâ оде, ей дођоше). Прилог времена садашіьег непознат
je или бар редак. У 3. л. мн. презента глагола свих врста јавља
се наст, -ду (дрёду , пёваду), обично факултативно. Глаголи бЬлети,
волети, їорєти и j ош неки имају презенте на е типа вдлем.
За синтаксу падежа карактеристичне су конструкціє са код
уместо оних са к (идём кот П аје) и раширена, до душе не и уоп-
штена, употреба с уз инструментал оруђа (копа с мотиком).
У лексици говора Војводине налазимо многобројне позајмице
из немачког ј езика, нарочито у области термина материјалне кул-
туре.
Међу обележја војвођанских говора спадају и појединости као
што су проширење о- у облицима заменице т ај, али само у вези
с предлозима (с отйм и сл.), различита судбина трупе хв у приме­
рима фала и вататщ суплетивна множина прасици, употреба пред­
лога нуз, дужине неких наставака (с коњбм, бабама, младбсти,
ушпју) и noj єдине акценатске алтернације (мотор : матоpu, леђа : за
леђи, на леђи).
§ 56. Распоред дијалекатских особина у bojвођанским говорима
у знатној мери одговара границама Баната, Бачке и Срема. Овакво
стање резултат je заједничког деловања географских и историјских
фактора. Најоштрију границу чини западна међа Баната. Срем и
Бачка имаj у у односу на Банат низ заједничких особина. С друге
стране, Банат и Бачка повезани су јачом изразитошћу тицичних
војвођанских црта, док су у Срему такве одяике сразмерно сл абиje
заступљене. Н ајдаље једни од других стоје говори Баната и Срема.
Иначе, на територији Војводине понављају ce унеколико односи
из говора северне Србије. Срем и Бачка налазе се под интензивним
етничким и диј алекатским утицајем са земљишта источнохерцего-
вачког дијалекта, док ce y Банату ова струја укршта са другима,
источнијим, тако да се банатски говори у неким својим особинама
наслањају донекле на смедеревско-вршачки и преко њега на ко­
сов ско-ресавски дијалекат. і ^
 Ваната
а) Г о в о р я
д атск и х говора у односу на бачке и
S 57. Међу ^ лик: яІ ае доследног акцеиатског преяошша и
средіске спадају» я 0ве иновацще.
іачег скраћиважа Д>'жин ’ „ именица ж. Р·, _
' уопштаваїье -ома У.·“®“', * мН. презента глагола V I врете
завршетак -у *■ ~а1У у
на a іпеву) > V 3. Л. мн. п р езента глагола V II и V III
завршетак -у &* У
врете {дроку, носу), неких акценатских алтернација, нпр. у
слабија заступљеност ^ консонант (изостају акценти као
лок. ІД- именица м. и ж · Р· к&иен, заповёсш или з'аповест)
по камёну, по заповесши. ' р типа леПсша (изостају ак-
И у промени тр^ослож нихям ениц а^ Р е ш тавањ у а к ц ен та као
центи као лепсіиу, на лепошу
- ' S Ž U e дистинкције између падежа места и падежа правца
(живи v Кикпнду, лежи под аегиал).
С д р у г е стране, у Банату скоро уопште нема дифтонгизации
е и е, типичне за Бачку (међутим, факултативно се јављ а слаба
дифтонгизација ö иза к и сл.: кїолп, iïôpe).
У понеким од ових особина noj єдина банатска села крај саме
Тисе, уосталом насел>єна углавном у X V III в. из Бачке, йду за j едно
са Бачком.
За консонантизам банатских говора карактеристично je чу­
ваше гласа X, додуше с ослабљеном артикулацијом (изговара ce
грлени спирант h, само факултативно и у врло ограннченом обиму)
у низу речи у иницијалном положају испред вокала, по правилу
под 4 акцентом (huma, ћуља, hajde). Овакву ситуацију подржава
свакако контакт са румунским банатским говорима, који познају
исти глас у сличном положају.
§ 58. Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта по­
казуху знатну рашчлањеност, већу од оне у Бачкој и Срему.
цртавају се два основна говорна типа: тамишки у простору
лиіяпр!ІгаЄГЄ 3 Ка ІУГ0ИСТ0К^ све гРаниДе смедеревско-врш ачког
Тисе од Н(шпг* СКИ> На северу Маната. Око Зрењанина и дуж
типови. е?а До њеног ушћа налазе се прелазни говорни

ђанске основиц^К™Гос°(^инаПко^ДгНеОСП«РНО шУмаДиІско-воІво*

-вршачком дијалекту. Тако ППТТЄ 3 приближава)У смедеревско-
ДУЖина иза акцената и штп * ДЄ Налазимо мање икавизама, мање
ва н . н е п р е н е с Ѕ " ¿ T p ° al f Ф^ улт а т ив но одрж а-
КратК0Г СЛога У унутрашњости речи или
на затвореном крајњем слогу (јунак поред јунак, позлаћен порел
позлаћен, али само сестре ген., а не сестре). Трупе као -ст упрош-
ћене су (пос итд.), а дат, и лок. јд. личних заменица гласи мЬнеу
тебе у cèSe.
Кикиндски говорни тип близак je бачним говорима поред оста-
лог И по томе што су префикси прь- и при- изједначени у корист
при- (привари) И што се врши асимилација кратких вокала е и о
према вокалу у следећем слогу. Ако je у н>ему и, у или р (у неким
говорима и ё или о), е^или о много je затвореније него иначе:
њеНа : іьему, ко&ла : с коли, понегде и де*војака : девбјка. Са гово­
рима северне и западне Бачке повезују кикиндски говор и друге
особине као појава и у коренима глагола вијати, ïpùjamu, сщати
и смијати ce, затим - ни- у инфинитивној основи глагола III врете
(брйнити се) и облик суфикса -u(j)u у придева као дйвии, говеђии.
У говору неких места дуж румунске етничке границе осећа
се утицај румунске синтаксе, нарочито у реду речи: Су радили
и су косили и сл. Румунског je порекла и употреба презента неких
перфективних глагола у значењу футура: Велйнка дбђе ( — ће доћи)
с вбза (ово ниј е словенски архаизам, како би могло изгледати,
већ копирање извесних румунских конструкциј а, скопчано са слаб-
љењем осећања за глаголски вид). Тамо где je контакт с Румунима
нарочито јак, јављ а се тенденција ликвидације интонационих раз­
лика (изговор И " место ' и ': лопат а, главом), а у Темишвару се
факултативно скраћују чак и акцентовани дуги слогови.

б) Б а ч к и говори

§ 60. О сновне разлике према банатским говорима изнесене су

у § 57. С ве оне удруж ују бачке говоре са сремским (тако нпр. и
у Срему и у Бачкој има остатака старијег лок. мн. именица ж. р.
на -а(х ): по лй вада). Једино што се бачки вокализам одликује како
од банатског, тако и од сремског, изразитом тенденцијом дифтон-
гизације, нарочито вокала б и ё (мХора, девіёти факултативно по­
ред облика с једноставним вокалом ё и J). —· Иначе су бачки говори
много ближи кикиндском него тамшпком банатском типу (упор*
§ 5 9 ) *

Основни говорни типови у Бачкој су један северозападни,,

најизразитији око Сомбора, и један j угонеточни са центром у Ш ај-
кашкој (на север оистоку и југозападу на лазе се прелазни типови)-
Сомборски тип има посебних додирних тачака с кикиндским
(iспјати и сл., брйнити се и др.), а иначе показује нетто мање типич-
них војвођанских одлика (ређи су облици као mojôï, овйм дешешу
 * , іліаие пбична у већем делу
и ся., изостаје присвојна заменида « . ^ < №и(х)м или с л .)._ У
В0ІВ0Г„Н^ е Г г л ™ ѴИ врете јављају се форме типа зар об и ш .

в ) Говори Срема

§ 61. Характеристике ^ ^ “^ ^ » Т и ^ а з е т е , нарочито

шуштави консонанти, сонант л; Д говорИМа. То je последица
у јужнијим, а поготову у запада^ , с бијеизаш днијих п о д р у га ,
сталног контакта са говорима се Р Р 'бластя> Која су деловала
а нарочито миграциошк стру,а»а из тих о

све до у X IX век· „„«НАМ глажѵ са бачкима (с изу-

Иначе се сремскя τ° Β° ψ ^ · Срему доЛази ¿едино у неким
зетком діфтонгизаадег ^е ' стично ј е да се све изоглосе за
подунавским се-™м^ - ^ Р. . зададне бачке говоре од југоисточ-
коіе смо поменули да одваЈ ІУ .миті Ь\стм континуитет
Г ^ Г е Т н и з изоглоса скраћиважа дужина у разним полож а,има.

Српсни Говори у околини Будимпешше

§ 62. Према оскудним подацима које даје досадаш њ а лите­

ратура, ови говори (с изузетком говора села Чобанца), приаадају
шумадиj ск о- в oj в ођанском дијалекту, алй су у њима присутни и
трагови јекавског наноса, углавном лексички сачувани ( разбољ ела
се, шићера, ншђе), а понегде и косовско-ресавски елементи, што
све указује на разнородне компоненте које су ушле у састав тамош -
н»ег нашег живља.

Формираѣе шумадијско-војвођанскоГ дијалекша

§ 63. Kpaјем средњег века појавио се у говорима на земљишту

тадашње јужне Угарске, како у пределима данашње Војводине й
донекле Славоније, тако и у деловима данашње северне Србије, s
можда и у најсевернијим крајевима немањићке државе, глас и
ώάκτΛ^Μί»У НИЗУ М0рфема где J'e то ^ило оправдано морфолошким
roBODa ™ac0BH0M асимилацијом. Извесно je да се у већини
w ” » Т Г Ѕ Г “ . * “ П1* “P » "'1“ * > · у » р у ™ »Р»-
касннје него у Ј ж н и ^ Ј ° ВШ кра.Јев™ а «звршшіа сразмерно
1 У ЈУадијим екавским п и япа*™ ,««
 Ha оваквоЈ основици развили су се доцнији шумадијско-вој-
вођански и смедеревско-вршачки дијалекат, као и славонски
екавски говори. Главну разлику између тих дијадекатских једи­
ница створио je талас новоштокавског акценатског преношен>а
који je y данашњу северну Србију и Војводину дошао вероватно
под импулсом са југозапада. Ни je искл>учено да су га већ врло
рано подржала миграциона струјања у правду управном на ди­
нар ск е гребене, пошто су економски услови за овакве покрете
постојали и у средњем веку. На тако створену основицу шумадиј-
ско-војвођанског дијалекта утицале су доцније сеобе изазване
турским ратовима, али нису могле да измене његове главне осо-
бине, мада je свакако било убацивања појединих дијалекатских
одлина, било из источнохерцеговачких, било из косовско-ресав-
ских миграционих жаришта. Свакако су под тим утицајима у го­
ворима северне Србије у дат. и инстр. мн. именйца уопштени на-
ставци с елементом -ма.
У ту епоху спада и ширење говора овог дијалекта ка северу,
скопчано свакако и с пребацивањем извесних говорних типова
преко Саве одн. Дунава и с потискивањем noj єдиних особина раз-
вијених у Војводини даље ка северној граници наше језичке тери-
торије.
Споменика на овом дијалекту из средњег века немамо, пошто
нам од тадашњег нашег живља у јужној Угарској није остало
трагова словенске писмености, а у Рашкој je књижевни језик био
на бази говора из којих се развио данашњи косовско-ресавски дија-
лекат. Ипак већ на надгробном споменику деспоту Стефану из
1427. год. у селу Дрвенглави у Шумадији налазимо и облик лок.
јд . Глави који указује на шумадиј ско-војвођански дијалекатски
тип. У доцнијим вековима споменици који сведоче о постојању
тога дијалекта све су чешћи, а од почетна X V III века има их у
изобиљу. У делима Гаврила Стефановића Венцловића он се јавља
као потпуно формирана j единица с изграђеним особинама.
§ 64. У науци су у више махова изношене теорије о томе
да je шумадијско-војвођански дијалекат настао мешавином чисто
екавски х говора (косовско-ресавског дијалекта) с јекавскима или
икавскима. Теорија о учешћу јекавских говора у основици меша-
вине напуштена je одавно, из простог разлога што у овом дијалекту
нема јекавски х примера (шире je распространено у говорима се­
верне Србије, Срема и јуж ног Ваната j едино ословљавање са дй-
јет е [вок.], разнесено вероватно путем народних песама). Међутим,
стварности не одговара ни теорија мешавине с икавцима> која je
заснована у глав ном на аргументу да се на месту Ь јављ а и вокал ».
T a j разлог пада самим тим што су најновија исшггивања утврдила

(6 Павле ИвиК
 - лгпяничен и да се сви врло лако
да je број тав. я^ иаа* р гласовним утицајима, тако да je хи-

су северна Срби)аиБо,води„а ю л овамо у масама прешли

претпоставжени* сред^ековни икавци североисточне Боене.

Г Г се някако не може претпоставити да ,е у н,их улазио икавски

живм.. Даже, теренска испитивања говора шумади,ско-во,во-
ћанског дијалекта указала су на огромне разлике преліа косовско-
-ресавском дијалекту, каје би биле незамисливе да су екавштину
у ове говоре унели носиоци тог дијалекта. На;зад, одлучан аргу-
менат против тсори j е о мешавини дао je говор Галипољских Cp ба,
лингвистични проучен тек од 1950. год. Та етничка група, исе-
л>ена вероватно крајем XVI или почетном X V II века из Јагодине
у северно; Cpби; и, сачувала je незамењено б ( — e u) у већини при­
мера, али у познатим морфемама већ налазимо w. Т о значи да су
ти примери постојали још пре замене Ъ, дакле да не може бити
говора о томе да су настали накнадним укрштањем готових екав-
» икавских

ЛИТЕРАТУРА

§ 65. За говоре северне Србије:

бр 3) М Ђ MujMf¡eeu/í, Кнежевина Србија, Београд 1876 (в . § 29,

, О говорима овог дијалекта: београдски округ 118_119 важевски η«η »

415, пмбачки округ 513-514. На стр. 571 о д р е^а граница

Serbien, A îs Ik T"S ѵ Г ( 1894^*13*2—· 1 Kanomu»dart int Königreich

ІЯ- м. и cp. p. заменткГрвдвГпооме» ПРВЄ примеРе наставка -им у лок.
3—4 R к і „ Р у сРеАн>овековким споменицима.
5 AÍ ' бр и 3 У следаЬем §.

ском^говору. С Д з Г н ( і т ^ З о Т ~ 3 5 Т НИЧа И ПрИДева у п°ЧеР '

^ Ѕ уТ Г " ? ^ д а Х Г ю т с Г к ’134·31311 “ « Р * « У hojем има и

ä л о д Ѕ п ,опцп6’.' по узору на ре-
««о МОда,ощ ^ ѓгк ч а в а Дужине иза акцента обележа-
К01е су У «н«Ри скраћене. Упор. бр. 7.
 6. Милош Московљевић, Некопикл ^
Белићев зборник 1921, 132^140. ρ чи 0 београдеком говору.
Тачно забележен веома интересантан мя^
задатака и одговора у школи. Лингвистични э м ч а Г ^ Х ™ ™ 0·''1 из ^чких
нще довољно о д в з ји о праве београдске особинеоп™ ,е "^еднак. Аутор
ници из различитих крајева, нарочито из Македот^ t " Су унели Д°сел,£
како ни)е оправдано испуштање из вида чш ьетт, ? источне Србије. Сва-
месни говор, очуван у старим београдским фамилиям?**§ " ? сто,и СПСЦИФ»'ВД
ишчезава коначно под притиском дијалеката разнородада^дос^н „даШЄ Даде

j9 2 8 ^ оск овљ еви ћ ’ А кЧен™ поцерског говора. ЈФ Ѵ і Г ( і 927—

Наставай рада под 5. Зам єни це, броіеви, глагоп« ™

текстови. Квантитет неакцентованих слогова овде ?е означа пРаИЛ° ЗИ* На кра>У
реализма, али ипак без доследне сигурности Оваі Dan t v Н С3 МН0Г0 ВИЩс
прештампан je у књижици „Акценатски систем па, , ^ , ІЄДН° с очим п°Д 5,
тека ЈФ 1, Београд 1928, VIII + 1Ш. Ту je „p™ Z ( = Z n У ° Т " ’ Библи»!
прављ ен и снабдевен корисним уводом, где се лаіе и L р А Р' } нешто пре-
них особина фонетике, морфологије и синтаксе овог говора Ши τ“ ” 3Κ OCHOe'
љено обележавање дужина, а дат je и преглед услова Пол к , , Г ’Є" ° прав-
скраћивање. * у юва под к°)има се врщи

8. Милош Московљевић, Данашња граница између екавског н

Јекавског изговора у Србији. Прилози IX (1929), 109—122
Тачне опсервације о продирању екавштине у западноі Сцбиіи ал» к ..
прецизног теренског посматрања и веће поличное м а т ^ и а л а Љ а т а ^
икавизлдама спорна. ^хватања о

9. Милош Московљевић, (Извештаји о путовањима ради проѵ-

om “ vi T S ■Cw)'гзс ,ѵ
" р"™ “ “ ■ » Λ *· '< ·..*

г- ü q ÍP't П ш рови ћ , Живот и обичаj и народни у Гружн.

С ЕЗб L V I I I (1948), 1— 550 (с картом). . ^
* С1Рџ 22 27 подаци о говору, изнети на нестручан начин. Мало диіа-
лектолошког материала дају текстови на стр. 371— 412.
11. П авле Ивић, о
неким проблемима. . . (в. § 66, т. 22).
12. Бранко Милетић , Основи фонетике ерпеког језика. Бео­
град 1952, 1—129.
На стр. 101— 102 неколико напомена о београдском акценту, корисних
али не без непрецизности у детаљима.
§ 66. За војвођанске говоре :
1. В ук К араџић, (в. § 29, т. 1). (Преглед Вковях опажања о
воЈвођанским говорима дат je и у Московљевићевом раду наве-
деном доле под 8). Ф s . ····>· . r i ' ' . . s. ν · ·. .V. · · ν. -..a · v..·/ . \ λ Λ·. - S ·. μ .·Ό.· \ \
 2. Д а ф н П рерадовФ Н ^ л и к о ^ ср п ск и х речи к о р *
иема
Буковом Рјечнику. ЛМС 184 (1895), 83 У
Збиркаод преко две стоите акцентованих речи из Срема, донеѵ
,я1„ обіацпьерьима о стварима или обича; има ко;е ове означу)у
додробннм
означѵ?,®*ад <*

3. А. Белтъ, Діалектологическая карта сербскаго

языка
(в. § 17, бр. 4).
Стр 32—40 о ш ум адиЈС К О -ВО Ј вођанском дијалекту. Без веће к о п
НОВОҐ м а т е р и а л а , али с оригиналном и интересанта» аргументисаном*?1*
иепцию.м о поставку овог дијалекта путем мешавине екавских и iQČ J on'
говора. Вредност закључака зависна je, наравно, од оскудне тада n a l х
грађе. Доцније се проф. Белић више пута враћао на проблем формиран^Г * Те
диіалекта ; његово схватање je при том знатно еволуирало. Етапе тога
могу се прашти y његовим радовима: О српским или хрватским диіалет7Г°,а
Vj Z LX X VIII (1908), 7 2 -7 3 , 9 1 -9 4 , 1 0 6 -1 2 4 , рецензија Р е ш е т а р о ^ С Г ’
„Zur Frage über die Gruppierung der serbokroatischen Dialekte”, RS Щ /. j?
304—305, Crapă Србија ca историјско-језичке тачке гледишта, СКГл ХУтѵ
(1932), 671—673, рецензија Ердељановићевог чланка „Трагови наістяпТ,·
словенског слоја у Ванату”, ЈФ VIII (1 9 2 8 -1 9 2 9 ), 229— 231 и Штокавски ? » ?
лекат, Народна енциклопедија IV (1929), 1071, 1072— 1073. ^ ,а'

4. M. Rešetar, Zur Frage über die Gruppierung der serbokma

tischen Dialekte. AfslPh X X X (1908), 597— 625.
На стр. 615—618 дискутује ca Белићем о формирању шумадијско-војво'
ђанског дијалекта инсистирајући на свом схватању, у основи тачном али
изложено.« раније (Der štokavische Dialekt 14— 17 и 68) на методе«» промаИ
шен и стога неубедљив начин, да овај дијалекат није настао меша в ином. Ό βογ
пута он доноси нетто новог материала из села Семиклуша код Кикинде и
утврђује правило о промени bj > uj} што представља несумњив корак уна-

5. Emil Petroviči, Graiul Caraşovenilor (в . § 224, б р . 4). с

Приликом анкете за дијалектолошки атлас Румуниіе avTOD îe шзикѵпш
одговоре по квестионару и из села Гада близу Чакова ( Д р т Л 0 и 2 8 ? ™
Щ 1стоП°225—232 ° :1 Т Ш Т0Га ГОВОра ™ су по разним
питаіьа по кв ести она n ѵ И;п ! ? ^ 0 B ° p e и з к Рашове и из Гада на близу двеси
лшја овог месног говппя тям ,Є Гра^а Д0Вд;ьна да се са^неда основна физионо-
У погледу акцентуаций (ѵп о^ т°Г|п ^ ѵ Ауторово бележеше je поуздано изузеЕ
књижевног језика уПОр' т‘ ^ поЈединим примерима осећа ce утицај

6. Светозар Map
ко®*ћ, Српскијезик у румунском делу Ваната.
(Часопис) „Живот”
(Гемишвар) књига за децембар 1936, 1—3f
ЗапаженизвестанбрсИ о т б ^ Ї^ ЄНЦИ^°М-да се ®ори ПР°ТИВ језичких „грешака”.
су ce развиле. ,за неке )е и констатован страни утицај под којим

8. Мило*“ ^ ° а<0вљевић’ (Извештаји), в. § 65, бр. 9.

Гласник Југосл ДиІалектолошка карта Boj водї
У Проф· «РУштва X V III (1938), 1 0 4 4 -1 0 7 4 (с нар«
84
 "sWfß
.ґ'а
*.
"m

гажено углавиом пре пишчсвих теренских нспитива&а* тако да основицу

рада сачижавају успутне опсервације и обавештеіъа из друге руке. Сумарно
не упек тачно. Излагала о кановачком ' у Војводини заснивају се на неразли-
копању полудугсґ изговора * од Ипак су понеке говорне особине овде први
і > о и ѵ і и * и « - « ѵ р Класификација ~---'tr~
пут констатоване. J
говора унутар Бачке ѴРЛЛ«* Ваната
одн. ^απ,αιΛ je дойра*
добра,
али није наглашен значај Тисе као границе између говорних типова. Дат je
«Vh^nnTYtAVf ^fffhlTñ« rI f f ΛΔ Ι / ΛΛ Tl«SniVVnVA I f Ol i l kbl l A . . . _
___
___
__ _
__
__
__
__
___
__ W *

веома користан преглед (са минималним бројем пропуста) о подацима о војво-

ђанским говорима у ранијој литератури.
9. Бранко Милетићу (Извештај о испитиваљу говора Кикинде
й око лине). Г З С V II за 1939 (1940), 17—36.
Први рад о неком војвођанском говору на основу дужег систематског
испитивања на терену. Језгровито, прецизно, с релативно врло много поjeди­
кости. Чисто диjалектографски, без интерпретације факата. Занемарене су раз-
-f e

't лике између говора појединих испитиваних места. Факултативно није увек
і одвојено од обавезног. У детаљима има пропуста, ређе грешака. Писац као
Λ' да je тежйо да говор учини што интересантнијим, готово што егзоткчнијим.
Ипак овај значајни рад остајао досад иајбогатији списак особина једног војво-
•‘‘v
ђанског говорног типа. На крају текст.
,'lft
¿

;ί 10. Emil Petroviči, Atlasul linguistic român (publicat. . . de

*
ч,
.*·
Muzeul limbii române sub conducerea lui Sextil Puşcariu). Partea
L
«W
ь
I I (A LR II). Vol. I : A. Corpul omenesc, boale si termeni înrudiţi.
Λ

.I« Pi'
B. Familia, naşterea, copilăria, nunta, moartea, viaţa religioasă, săr­
.Í,·>
bători. C. Casa, acareturile, curtea, focul, mobilierul, vase, scule.
:α Sibiu — Leipzig 1940. In folio X I I I + 152. — Suplement. Termeni
-ч
% ..
·*nιł' consideraţi obsceni. Sibiu — Leipzig 1942. In folio 1— 10.
Језички атлас Румуније обухвата одговоре које je Е . Петровић прикупно
'fr
.'λ
на преко BOO питања, углавиом лексичког карактера, из области људског тела;
і>. болести, термина сродства, породице, рођења, детинства, брака, смрти, вер-
ског живота, празника, куће и других зграда, дворишта, ватре, намештаја, по-
суђа и разних оруђа и направа. Више од половине питана поставлено je и у
* Гаду (а такође и у Крашови, в. т. 5 и 23). Ти су подаци овде такође унети. Они
осветљавају у знатној мери фонетику, а мане морфологију и скоро нимало
синтаксу говора Гада. Значајан добитак за нашу дијалектологију, иначе крајње
сиромашну у овом погледу, представља систематски преглед речничког блага
двају наших говора у читавши, широким областима живота. Бележене je углав-
ном врло поуздано, сем у погледу интонације (грешака у месту акцента нема,
док су оне у квантитету, као и у погледу самих гласова, сасвим ретке). Упад-
гьиво je сигурно бележење нијанса у боји вокала. — Материјал je дат у румуя-
ској фонетској транскрипцији.
Λ
,< r .

11. М илош Московљевићу Извештај о испитивању говора сред-

њ ег и јуж ног Ваната. Г З С V I I I за 1940 (1941), 57—*60.
Земљиште коje je аутор обишао поклала се углавном ca територијом
тамишког говора. Сумарни подаци о говсру, уз настојање да се одреде компо­
ненте које су ушле у негов састав. Аутор није доволно оценио сразмерно висок
стенен кристализованости већег дела локалних говора у овом подручју.

12. П авле Ивић, О говорима Ваната. Ј Ф X V III (1949

156. ’-ΊνΛ. .·:s·)V
v·.:.s·" Ч.:.ѵѴL*·
K ;·ν\:Щ ;*.·;·';ѕ
 н » основу теренског рада. Главке особине и класификатп,;.
типова. Први пут прецизирани принципи на основу којих се сквдіГѵі(,'0калних
у војвођанским говорима. Без текстова. Понешто од .материі ·,,./
чланка налази се и у пишчевом извешта)У у Гласіш ку САН I за год „ " ) овог
485-487. м· ‘*49(1950),
13. Иван Поповић, (Извештаји о проучавању бачкиѵ „„
говора). Гласник САН I за 1949 (1950), 4 8 4 -4 8 5 , I I ( і 950), Ш В? Их
315—316. 5
Неколико главних особина. — Уэгредно датих података о овим
има и v извештаіу и расправи истог аутора о бачком буњевачком говооѵ ° piIiVïa
т. 5. Углавном исте чињенице налазимо и у резимеу рада истог аутопя В J І89>
Госпоћинаца у светлости бачних говора као целине”, Гласник С а н ѵ 7 ОВоР
133— 134. н Ѵ

14. Павле Ивићу (Извештаји о проучавагьу разних баня-г

месних говора). Гласник САН I I (за 1950), 129— 130, 314 СКИх
У допуну раду под 12. Сасвим сумарно.

15. Иван Поповић и П авле Ивић, О говорима Спемя г™

САН II (1950), 133-134. Р 3· Гласник
О заједничким и диференцијалним одликама говора дваіу села u *
аутори посетили: Старих Бановаца на истоку и Чалме на западу Соема и °У
лико напомена о заједничким особинама свих војвођанских говора. rteK0'

16 Берислм Ншолић, (Извештаји о испитивањима соемскиѵ

STft’Ä SS2â r 1950<1951>·316·111»
и, W“™ ~ « ™ . П оди , д а й ,

г г · ™ - * - « ¡ » » '» » е к «
(1952), ЮЗ—107 ИЦЄ Српске> ^ еРИ1а ДРуштвених наука З

Тема обрађена информативно-публицистични.

ским говорима^зТопниJ м ћЄ ЛИЦЄ множине презента у војвођа!

4 (1952), 114—128 Р ^ атиЦе српске, Серија друштвених науі
Преглед стаіъа ѵ паяіпдм ,, ■
nocTojehe литературе. Изненайѵіе яа^ВИШ ®°Іводине> рађен с игнорисаше
n ос°бине војвођанских екаваца^43* Да ТИП т ш у спада У некадаши

• а 7 ,7 К и Т д 7 и Τ ί Τ ”0 hrv«*№l i srpskih nasdja і

_ c .« . Г " 47 (Z,greb ls »>· ■ -* * ( c 5 карата)·
маДијско-војвођанског д и ^ ™ МЈ * ретању у СРемУ и о западној грани
Ш TOM терену.
 4

20. Верислав Николаѣ, О говору Срема. ЈФ XX (1953—1954^

273—287.
На основу тсренског исиитивања у 24 места. Добро изложене важније
карактеристике сремског говора као целине и іьегових локалних прелива.
Солидно и веома корисно. Без текстова.

21. Ivan Popovič, Zur heutigen serbokroatischen Vokalquan­

tität. Wiener slavistisches Jahrbuch IV (1955), 97—129.
Већи део рада сачињава преглед досада познатих чињеница у вези са
скраћивањима дужина у нашим говорима. Нако критеријум по којем су поми­
тани или прећуткивани аутори који су дошли до тих резултата ниje јасан, само
излагање врло ће корисно послужити као обавештење страној публици. Рад
садржи и нешто ауторовог материјала из Бачке, који се савршено уклапа y
већ одраниje познате оквире. Идеја о страном утицају као узроку скраћивања
тачна je делимично.

22. П авле Ивић, О неким проблемима наше историске дијалек-

тологије, Ј Ф X X I (1955—56), 97—129.
О проблемима реконструкције првобитне дијалекатске слике данаїшьих
метаиастазичких области. Поред осталог подробно доказивање да шумадијско-
-војвођански дијалекат није настао путем мешавине, затим набрајање особина
које чине облике овог дијалекта и покушај да се докаже да су многе појединости,
иначе познате као војвођанске карактеристике, присутнє и у понеком говору
северне Србије. — И деje из овог рада аутор je саопштио 1952. г. у једном пре-
давању чији je резиме изашао у Гласнику САН IV (за 1952), 324. Дискусију
поводом овог предавања забележила je у изводу И . Грицкат у JФ X X (1953—54),
396.

23. Emil Petroviči (ca низом сарадника), Atlasul lingvistic romm,

Serie nouă, Ed. Acad. Republ. Populare Romîne, Vol. I 1956. V III +■
274 + V II таблица ca фотографијама.
Наставай издања под 10. Ca свима квалитетима тога издања. Садржи
картографисане одговоре на 274 питања (из области ратарства, млинарства,
вртарства, воћарства, виноградарства, обраде кудеље и пчеларства), од којих
je већи део постављен и у Гаду и Крашови.

24. Ivan Popovič, Stand und Aufgaben der Erforschung der

Vojvodina-Mundarten. Die Welt der Slaven I (1956), 148— 158.
Набрајање дијалекатских типова који се говоре y Војводини, преглед
најновије литературе о н»има и дискусија о њиховом пореклу. И Поповић
се изражава против теорије о мешавини. Без новог материала. Упркос низу
погрешака — информативно за публику којој je намењено.

25. П авле Ивић, Једна доскора непозната група штокавских

говора: говори с незамењеним j атом. Годшшьак Филозофског
факултета у Новом Саду I (1956), 146—160.
 „ „псервадще о генези баиатских говора шумадијско-во,»
СадРТ„гкта о односу из«еђу ішишког и кикиндског говора и 0
*,нског ад Кикинде). °РУ.
ijCTsa W
vT
г 67 За говоре околине Б у д а п е ш т е :
ДО ОКо-
X X V (1910)
fl ъудилш п ---------
r or.ra неколико лодатака о говору.

·. *' ' і, :

-rf! ·
*

í•
|Ч
. ¿\S.«·.*·>
*
Í·'
Ï ♦ .

^ / ·:ί · :

5" ·** ,·! .·. < .

I*
 СМ ЕД ЕРЕВСКО -ВРШАЧКИ ДШ АЛЕКАТ

Границе

§ 68. Овај дијалекат заузима област на истоку и југоистоку од

границе шумадијско-војвођанског дијалекта. У Ванату он обухвата
околину Вршца, Беле Цркве и Ковина, а у северној Србији крајеве
око Пожаревца, Смедерева, затим неточне делове Шумадије и
noj ас уз Дунав од Смедерева до Београда. У већем делу београд-
ских села говори се овим дијалектом, додуше знатно измеженим.
Његова југоисточна граница није прецизно утврђена пошто недо­
стачу теренска испитивања, а осим тога изгледа да je прелаз ка
косовско-ресавском дијалекту веома поступай, тако да би свако
одређивање границе било условно.

. Особине
’ ł

§ 69. Акцентуација je у свим говорима овог дијалекта стара,,

али с повлачењем " са крајњег слога (глава, народ). При том се на
претходном кратком слогу у око лини Београда, Смедерева, Пожа­
ревца и Ковина и у неким белоцркванским селима јавља " (сестра,,
језик), а у две одвојене области — у неточној Шумадији и у вршач-
ком крају с једним делом белоцркванских села — долази „кано-
вачки” ѓ (сест ра, j език). У неким крајевима има и преношења ак^
цента условљеног дужином претходног слога (питала > питала,
али лопат а а не лопат а), а није ретко ни скраћивање А > иза
дуго г слога (мрзимо < мрзймо), често скопчано с преношењем тако
наста лог и (мрзй > мрзй > мрзй). ^
Дужина иза акцента нема или готово нема.
§ 70. Замена Ь je j една од најважнијих међу спонама ко je
везују овај дијалекат са шумадијско-војвођанским. Основна за­
мена je екавска, али с појавом и у низу морфема, углавном оних
истих где и долази и у тамишком говору. Од ломенутих категорија
овде су дат.-лок. типа ж ен и , наставци заменичке промене (оним
 ¿Г1
) префикс HU-, одрично нйсам , компаративи на - и;и
ди, Гријота и cumpa,
мери дй,
примери сикйра * понегде ьщ оград
Б и јо гр а д и гмйвак. у Ѓ·
диностима има разлика између месних говора. !

v W ИЛ ліГ - i ,

§ 71 Кратки вокали ё и б и овде су врло отворени (че*к a

ё»Аеш), док ё и о имају углавном нормалну штокавску в р е д н ^ ·
Контракције -<ю > о и -<да > -о познате су и овде и чак мегтЈ ' î
^ ____ :...........
и двосложне п К и и к р (г)п < ' \ / ---------- _Умести-
Zi

мично ооухватају _ λι
>h
•I V

и л і < моја. ^ *?
Префикси «/»i- и w/w- гласе (преповёда). Понегде долази P
и веднем (--- видим). Ϊ:
Сугласник * непознат je овом дијалекту, осим што се у гово­
рима на територији Ваната чува х- у примерйма аналогним онимя
*\
v·
1 ,

у §57.
Финалне трупе типа -сш упрошћене су (nôc итд.). У већини
говора - З je метатезом дало -/?- (гројзе), а трупе сц и гич сведене
Ј -
.ii!·

■ су на ц и ч (праци, Крупица).
$
§ 72. Скоро сви говори овог дијалекта има j у уопштено -ма у
дат.-инстр. мн. (сељацима, рук ама ; код низа именица само -ла* с
холла), a лок, мн. je у већини говора, нарочито у оним источнијим £-Í
•Ж |5 ·

изједначен са генитивом (у опанака> по ѣйва). У инстр. јд . имен, м* I.

и ср. рода преовлађује -ом (с у читељом), а на истоку има и примера
типа з братем, унесених из косов ско-ресавског дијалекта. У дат,-
-лок. јд. ж. р. обични су примери типа мајки, по руки. Извесне ?■
?A 'г·
именице ср. р. имаj у у ген. мн. -и: пет коли . У ак. мн. имен. м. р. .•јЗłѓLw.
на куЇ, ц налазимо аналошко ц, з, с : барјаце> бубрёзе3 к ож у се. Дат. јд. I4
личних заменица je мене, шебе, себе. Енклитични облици у множини '4·.
•г ···

су у већини говора ни, ви ( = нам, вам), неу ее ( = нас, вас). У источ­

ивши краЈевима налазимо и дат. т к п .ју ( = jo j). Судбина наст, -а у
пР°мени придева (и неких заменица) углавном одговара
^ ШТ0 íe_Pe4eH0 У § 55^(с j ед не стране ѣегдвога, а с друге носу
ковт“чка пуша и сл.). Дат.-лок. м. р. типа овйм ст у ι·
•Xs·
»

лазимп и тъгттСВ^ а ^ неким тесним говорима поред овйм и сл. на-

ж о. имя -ni косовско~Ресавског дијалекта. Дат.-лок. :W
'X
I|·
■>ί.

Обчини компятт Ј в0Јт^ али у ШУмаДИЈИ долази -ом (овом девбјки).

поштењије, n p L јОТОвањем и сп Р а д н аставк а
ί·
Аорист je ’Є ишчезао или сведен на ретке остатке.
показује знаке о т м ш і ѵ ж У" ° Требі1) 3 На банатск0' странИ
старијинаставак-fxW · d i Ј Д Дунава L л' ΜΗ· аориста чува у
говорима вео.ма ie row» ^омо' Употреба инфинитива у источнијим
У на, док су на западу сасвим обични облици

u. . S
u
■: І
са завршним -и (поспиш, dóhü). У источнијим говорима често до-
лази футуР типа %У ддђем, свакако под утицајем одговарајућих ру-
мунских конструкција.
У 3. л. мн. презента -ду je веома распространено на банатској
страни, а ниj е непознато ни на југу од Дунава. У већини говора у
V II и V III врсти налазимо и -y (;носу), а многи говори, нарочито
јужнији, знају и за -ay у V I врсти (nèeay).
* Глаголи као заваравати имају у многим говорима презент
типа заварајем.
ff 74 И ов де je често нер азликованье падежа места од падежа
правца (седу на границу), а такође и употреба с(а)с уз инструментал
средства (угасим сас вйном).
У источнијим селима на земљишту Ваната положа) енклитика
често je измењен под румуном* утицајем (се часту).

Р азвоі см едер евск о-вр ш ач к ої дијалекша

§ 75. Врло je вероватно да je прву дубљу разлику између

смедеревско-вршачког и шумадијско-војвођанског дијалекта ство­
рило новоштокавско акценатско преношење у овом другом дија-
лекту. Нема сигурног ослонца за закључивање о епоси тога прено-
шењај али je врло вероватно да се оно у севернијим деловима наше
језичке територнје раширило нарочито у току великих миграцио-
них покрета од X V века (упор, и § 63). Том приликом говори
шумади ј ско-во ј вођанског дијалекта подвргнути су снажном утн-
цају из херцеговачких иновационйх центара, док су смедеревско-
-вршачки говори засути таласима из централне, јужне и неточне
Србије, а нарочито из к о со веко-мет охи j ског жаришта. На тај
начин стално су продубљиване разлике између две дијалекатске
зоне на северу Србије и у Војводини, а уједно je и косовско-ресавски
дијалекат захватно j ужне и неточне делове првобитне територије
смедеревско-вршачког дијалекта. Тако je променила дијалекат и
околина Јагодине (данашњег Светозарева), из које су у сво е време
исељени Галипољски Срби, чији говор такође яма ову основину.

Разведеносш

§ 76. По својим особинама смедеревско-вршачки дијалекат

чини мост између шумадијско-војвођанског и косовско-ресавског
дијалекта, што одговара не само његовом географском положа^
в eh и његовој формацији и историји. У његовим локалним говор
 има Доста утицаја са стране, па понегде и непревреле Mem
вине То инак не значи да се ова, дщалекат може сматра™
СТИМ прелазним говорним ТИПОМ. Он се ОДЛИКује специф ик?0'
комбинацијом основних особина — акцентуации и замене јата 0М
н,егови говори и иначе показу,у значащи оригиналан развоі т^~1а
тако не долази у обзир ни хипотеза да je ова, дијалекат произ” °
укрштања своја два суседа. > том случа,у никако се не би моГЛя *
вьему одржати стара акцептуации М оже се чак рећи д а ј е CMel
ревско-вршачки тип, истори;ски гледа,уйи, стари,и од шумадиіскГ
-војвођанског, ко,и се развио тек с акценатским преношењем
Се в ерно србиj ан ски говори смедеревско-врш ачког д иј аЛек
та, изложени миграционим таласима, садрже више наносних еле-
мената, док они у Банату имају изразитију дијалекатску индивидуал­
ност и уз то више веза са другим говорима у Војводини. У околини
Пожаревца долази до изражаја јак утицај косовско-ресавског дија-
лекта, а у београдеким селима очигледна je снажна инфилтрација
источнохерцеговачких особина (ту се јављ а и јаче остварено дели-
мично новоштокавско преношење, а и неке дужине иза акцената
како узлазних, тако и силазних). На истоку Шумадије налазимо и
једне и друге наносе, често удружене с призренско-тимочким еле-
ментима унесеним од насељеника са југоистока који доминирају у
многим селима. Од говора северно од Д унава белоцрквански пока­
зухе више косовско-ресавског утицаја него врш ачки и ковински.

§77. Л И Т Е Р А Т У Р А

1. М. Милићевићу Кнежевина Србија (упор. § 29, т. 3).

О говорима овог дијалента: беоґрадеки округ 118— 119, смедеревски
171, крагујевачки 301— 302, пожаревачки 1077.

¿. Leonhard Masing, Die Hauptformen des serbisch-chor wati-

schen Accents nebst einleitenden Bemerkungen zur A ccent lehre ins­
besondere des Griechischen und des Sanskrit. M ém oires de l’Aca-
*™Pér*ale des Sciences de S t.-P étersbourg V ile série, Tome
X X III, № 5 . St.-Pétersbourg 1876, 4°, IV + 96. ¿
половину рада сачињавају теоретска разматрања ко ja се не тичу
жеіьем'і ^ ПСКОХРватскоґ језика. У другој половини опис (с нотним беле-
стѵленята Н°?ж°ІИТ0Кавских акЧената . Посматран je изговор двојице
кол Брпрпатт^/0 И3 МРкопља У Борском котару и другог родом из Жаркова
вді ю V ™ * Ивео >' «yr° У Београду).Иако то није био ауторов
говор. Жапѵлг... добр? забележеног материјала јасно се сагледа низ особина
Ш а, дужине v г ; Г РаћИВЗЊе нзвесних дужина иза акцента, акценатски і
граду несѵмн.нкпРмМер^ іЧа као $ й6пма■ Иако се информаторов акценат У Б
т т несуміьиво модификовао, ниje случайно што код жега слог иза — «
акцента не заосгаје ни по висини тона ни по интензитету за слогом под тим
акцентом (У овоме се огледа траг непренесене акцентуаций; у Мркопљу іе
ггпѵги СЛ О Г слабијег интензитета). О вде није место за диску си j у о вредности и
знача j у М азингових погледа на ш токавску акценту ациj у уопщте.

3Милош Ивковић, Фолклористично-диалектолошки прилози.

Просветни гласник X X X (1909), 601—609.
На стр. 605—609 акцентовани текстови неколико песама из смедеревског
краја. 4
4. Јован Ердељановић, Трагови најстаријег словенског слоја у
Банату, Niederluv sbornik (Praha 1925), 275 *308.
Етнографско-историјски рад. На стр. 291— 293 изложено неколико осо­
бина говора „Д оњ ег Баната” , које треба да поткрепе аутороау тезу о старини
садаш њег дијалекта тога краја. Невеш то одабране и несигурно дефинисане,
ове особине то, међутим, не доказују. ■ -
Рец: А. Белићз ЈФ VIII (1928— 1929), 229—231. Категорични одбија.
5. Милош Московљевић, (Извештај о испитивању говора југо-
неточно г Баната). Г З С V II за 1939 (1940), 57 *60.
Списак ґлавних особина уз тумачење њиховог порекла. Међу схвата-
њима има и подложних дискусији. — Упор, и § 66, т. 8 и П .
6. П авле Ивић, (Извештаји о говорима Баната). Гласник САН
I I (за 1950), 129— 130 и 314.
Оба пута додирнути и неки говори овог дијалекта на југоистоку Баната,
а у Другом извештају и говор Великог Села код Београда. Haj сумарнија оба-
вештен>а. Упор, и податне које даје исти аутор у раду под 12 у § 66, стр. 142 й
153.
7. Ј . Ердељановић, Етнолошка грађа о Шумадинцима, СЕЗб
L X IV (1951). V II + 203 + X I X таблица са фотографијама (с кар­
том) .
Посмртни рад, управо објављивање садржине старих пишчевих беяеж-
ница. Стр. 90— 100 „О језику моравскоЧлумадијске зоне око Паланке”, несре-
ђено и непрецизно. Чак и особине које су тачно уочене, овде су рђаво дефини­
сане. Грешке су нарочито многобројне у акцентуацији. Ипак се јасно сагледају
разлике у говору између разних села, везане за порекло становништва.
8. AT. П авловић, Напомене о народним говорима Шумадије.
ЈФ X X (1953— 1954), 369— 376.
Поводом рада под 7. Констатујући недовољност Ердељановићеве грађе й
критикујући нестручни начин на који je она изнета, аутор даje линґвистичку
интерпретацију неких појава и анализира компоненте коje су ушле у састав
говора ове зоне. Сем тога он допуњава Ердел>ановића својим материалом са
терена и подацима коje je прикупно његов студент A. Богдановић о говору
Азање и околине. *

9. П авле ИвиНу О неким проблемима наше историске дијалекто-

^логије (в. § 66, т. 22).
” *
На стр. 121—122 уводи се у литературу појам смедеревско-вршачког
диjaлекта и доказује да он не представлю мешавину двају суседних дијалеката.
 ВКАВСКИ С Л А В О Н С К И ГО ВО РИ

• / . ш
•
V
*·
· У

Границе j.
·« .·

становништво гоТор^штокаІГским ЗНатније 3оне У к0јил,а і

п р о теж е се на се ве р у СлавониіѴ w, еКавским наречјем рХЕВатско
Î

неточно од Вировітщ е^захвата Й ? Гранида ^ од c £ ţ " *

Доњег Михољца, затим скреће ка^іѵгѵ РЭКу дуж Драве ДоВпашке
ч а н ц и —-М о т и ч и н а — Н а ш и ц е , да До < &
И с т о к у и к о д О с и ;е к а и з б и је н а Д р а в у М а ш а г п ° УЗДЄ Ч * * ? £
У Ју г о и с т о ч н о ; С л а в о н и ји , у д е с е т а к селя о РУШ СКаВаЦа налази t'ł:

о д В и н к о в а ц а . Е к а в с к а с у , д а љ е , и и з в е с н а тТ п ДН° И· іугозападн 0

в а н а с е л а у С л а в о н и ји : А љ м а ш н ето ч н о о д r w ° PH)aJIHo ИЗол°- І

.i!.·
.иѴ.
. .J s *

•·ΰЧ\-
у х о П о љ е б л и з у В и р о в и т и ц е и О р у б и ц а на С а в и ^ ’ Еачевац и І-'
■ ЙѴ.

Н о ве Градиш ке. 4 С а в и Југоисточно од

I
На славонске екавске говоре наслан* се икавско-екавски го-
вор (В
СЬ > », ђ > е) неких хрватских места у Барањи. і-\

•j · : .

·ϊ·.' і· Г
ъг.
t

Μ'
ł-
Особине
ÿ
Ъ%
§ 79. Акцентуација у славонским екавским говорима у начелу
І
•s

припада најстаријем штокавском типу. Сви или скоро сви ови

говори позна jу осим * и још и метатонијски акут " (упор. § 39). ЈГ
c-

У погледу тонске линиje овај се акценат разликује од штокавског ' .ï*

Iі
тиме што у њему тон не расте равномерно, него почиње равно, диже 4

•I:sr*.
•' ·

се затим нагло и задржава се на једној одређеној висини (према

• -K i- ·

K
. :r » . ·

t
• Λ * .* .
U ü. ·

постојећим описима постоји извесна разлика и између посавског и

ііодравског овај други je нетто ман>е узлазан).
Место акцента у овим говорима најчешће je старо, али у noje-
диним положајима ипак има изузетака. У југоисточној ГРЯ® а
застушьено je преношење " ca крајњег слога (вода, ру V I
неким местима и преношење * и Λ на претходни дуги с
> казали* к а Ш б > к азй вб) . У Подравяни je, међутим,
акценатско померање по )едном принципу знатно различном од
обичног новоштокавског преношежа. Кратки силазни акценат
напушта крајњи кратки слог, али тако да се на првом слогу јавља
силазно интонирани акценат: вода > вода, ручак > ручак, пока­
ж и > покаж и.1 По Клаићу (ЈФ XV, 182) интонација оваквих речи
разликује се од интонације примера са првобитним силазним ак­
центом на почетку, што значи да нпр. има две врете % које нису
фонолошки изједначене. Паралелно je с овим покретом и претва-
ран>е " у једносложним речима у " (краљ > краљ), односно акце­
натско преношење у речима са крајњим * : ковач > ковач, говедар >
говедар. У свим овим случајевима пред енклитиком се чува % одн.
~ на крајњем слогу речи. —1 У неким говорима северне трупе
има, под утицајем динарских миграционих таласа, и друкчијег ак-
ценатског преношења, везаног за noj єдине положа j е. У околини
Нашица и на крајњем северозападу јавља се и кановачки вода
итд.
Акценат ' у већини говора нема увек тиличан силазни карак-
тер, а понегде je чак узлазно интониран и при том полудуг.
Дужење вокала у слогу испред сонанта овде je спроведено
доследније него у другим штокавским говорима: дпм или дйм,
ддбпр.
Д ужине иза акцента чува j у се у југоисточној групи села у г лав-
ном добро (иако не увек), док се на северу најчешће скраћују.
§ 80. Екавска замена Ь удружена je и овде с низом примера
са и у noj единим морфемама, најчешће истим као и у шумадијско-
-војвођанском дијалекту: дат.-лок. јд. именица ж. р. и личних
заменица на -и, лок. мн. на -и(х), заменичко-придевски облици на
- им и на - и(х), облици од инфинитивне основе типа живили, пре­
фикси при- и ни-, предлози прид и приноу облици нисам, ди и си-
кира, bj > uj y вијати и сл. глаголима и у компаративима на -uju.
Осим тога долази и дви ( = две). Између локалних говора има раз­
лика у неким категоријама, обично оним истим које показују вари-
јације и у шумадијско-војвођанском дијалекту.
§ 81. Вокалске трупе - ао и -ео сажимају се у -б (прбдб, $зо, чак
често и дб).
У области консонантизма истиче се неколико архаизама. Пра-
словенске трупе *sti, *skji и сл. овде нису дале мт, већ je задржана
стара вредност мН (за рефлексе *z d j, *z g j литература не даје пода­
така; требало би очекивати ж ђ ). Сачуване су и трупе -јд- и -јш - у
·.

1 Према Гопићевим члаицима у NVj изгледа да сличног преношења

има, бар кад су у питању речи са самим кратким слоговима, и у неким селима
југоисточне групе. й
 облицима композита од идем Çнајдем, најт ). С друГе
нант .v je ишчезао потпуно. Особену црту представ љ? РаНе> к°Пс0
л н н испред и у љ п њ (мољпш, зеоѣйш). И з постої ећих ПретваРаЛ
леката не види се јасно колико у овоме има правог бон 0ПИса Днја-
варања, а колико аналоги) е. ψ негсКог пр^'
§ 82. У деклинацији има старих облика без -а у
[лов, терёт) и на -ом (-ем) у дат. мн. (волом, коѣём). до?1' С«3-
на -и сасвим обичне у инстр. и лок. мн. : с топбви, у Бди СУ Ф°Р«е
љају се и новији наставци, -я одн. -м а, који су овам о**^'Іав*
судећи. унесени приликом миграција с југа. ’ По свецу
Резултати друге палатализациjе изостају не само у 0R
дат.-лок. типа у руки, већ и у ном. мн. именица м. n · ,ЛиЧ*иа

Наставай-я у акуз. )д. и оних именица м. р. које не знач M'

бића (правши амбара ) повезује ове говоре са многим ι.·α;...е >КИі!а
тт . ^жавскима.
Наставай -ом у инстр. јд . именица ж. р. на сугдасник по
je и овде: дбешћом. знат
Знача)ан je архаични облик акузатива множине личне
яйце 3. лица ѣё (и енкл. je ).
К

Глаголи I I I врете имају ни у инфинитивној основи {омазниш).

I I з синтаксе поменућемо употребу поеесивног генитива ѣе
место присвојне заменице ѣен: To j e ѣё рубина.
§ 84. О ви говори ч у вају стару разлику између облика неодре-
ђене придевске промене са акцентом измењеним по тзв. Сосиров ом
закону и оних облика у којима ове промене ни j е било: благ, блага,
благо (у већини ш токавских говора имамр аналошко благо). Метато-
нија у инстр. и лок. мн. именица муш ког и средњ ег рода с акцентом
на крају овде je још много чешћа него у Boj во дини: c Kpă/ьй, на
крйлп. О вде метатонија широко захвата и ном.-ак. ср. р.: крйла,
сшаблй. Карактеристична je и дуж ина наставка -а у овйм облицима
^(тако и nojbăb рам ена).
► \'"Λ .
;’.·. .·;#·.
* *
і ,
·> Ί .
·. *·*.
·.·:,*.} JS > s .. ·$* νί

'fr .

VГ ,J-і . . .·· е :* ѓ vj.

Р азведен ост

§ 85. Географ ска одвојеност д в е ју зона ш токавског екавског

говора у Славонији удруж ена je са знатним говорним разликама.
Говор југоисточне трупе има много заједничких особина са
ним икавским и и кавско-јекавски м говорима у Посавинй.
се обично у науци посавско-славонска дијалекатска зона у зй ш
целина.
 § 86. Подравски екавски говори разликују се од оних у
колини Винковаца акценатским особинама поменутим у § 79, а
осим тога и дуљењем старог западнојужнословснског кратког уз-
лазног акцента у слогу ко j и затвара сонант у а не у " (оп дн ак :
т о н к и , а не о п а н к и )._ О а т тога северна група не зна за прелаз b j у
иі (има дакле, ïpèjcuu(u), комп, сшареји) и чува само слабе остатке
ce apee проду-
ЖУІУ и на зешьишту кајкавског наречја. протетично в- у низу речи
с почетним у - (вудица) и факултативни наставай -еју у 3. л. мн.
глагола І —V врете (узмеју, плйчеіу) одн. -ију или - еју у глагола
V II и V III врете (npâeujy или npâeejy). У V I врети, међутим, поред
_ају долази и -у: йГру. — Најисточнији говори ове зоне имају -ем у
инстр. јд* именица м. и ср. р. (језикем, млёкем).
§ 87. Југоисточна група одликује се низом особина раширених
и иначе по источнијим говорима славонске посавске зоне: ч, џ,
> ђ (веНерз ђеп), придевски наставай -им инстр. јд. именица м.
р. (Новёкйм)у акуз. мн. именица м. р. типа пошбце, дат.-лок. јд. име­
ница ж. р. и личних заменица на - е (по ледйне, міне) и облици лок.
мн. једнак генитиву (по сёла, у еркаѣа). У 3. л. мн. презента глагола
V I врете налазимо - aje (nèeajë), a y V II и V III врети јавља се, као и
иначе у Посавини, -у (носу). * ЗначаЈна je промена up Ър. мер^
Нетери.

Формирање u paseoј говора

% 88, Славонски екавски говори представљаЈу продужење

говорног типа стар оседелачког становништва у Славонији. То
je типичан периферијски дијалекат ca спорим развојем и многим
архаизмима. У средњем веку говори овог типа имали су, изгледа,
више контакта са својим кајкавским суседима. Судећи по именима
места забележеним од X I I I до X V в . изгледа да су западнији сла­
вонски говори доста дуто задржали о за q и ä за ь, ъ (мада нису
никад те гласове изједначили са о одн. са е, тако да су они доцније
ипак дали у одн. а на штокавски начин). По замени јата и неким
другим поj единостима стйче се утисак да j‘e било додира и са шума-
дијско-војвођанским говорима, и то пре свега на југоистоку.
С провалом Турака етничка и дијалекатска ситуациј а у Славо­
нией умногом се изменила. Становништво многих села и крајева
иселило се, а његова места заузели су насељеници с југа: Срби који
-су носили источнохерцеговачки дијалекат и католици из северне
Боене, изгледа углавном икавци. Јекавски живаљ раширио се у
виду коридора у западној Славонији од Саве на одсеку Јасено-

■fr Павле ИвиК

 „япо Драве у близини Вировитице. Тиме су славонска
^роседелапки говор ^ у области горІьег тока ВојловивдР0УК(>
српска насела поста око 0 раховице, па у горњем току ЛонѴе
Воћина и дунава код Дал>а и Борова. Њихов говор при-
и дуж Вуке с® g „ановништво места у њиховом непосреднои
мило je я заЈ . ворен појас источнохерцеговачког дијалекта
суседству> тако д J (углавном подравских) и јужносла-
измеђУ п осавски х) стариначких го в о р а . Екавско зелі-
БОНСКИХ (углавно · осйм тога И ширен
живља

ї“ “ “ " ривијене најугу од Саве Наравно.

д а у i“ “ “? ’
» јк о н з е р в .« ..
Гм ор“

ЛИТЕРАТУРА

§89. За целу Славонију:

1. Stjepan Pavicičy Podrijetlo . . . (упор. § 6 6 , т. 19).

Многобројни подаци о прошлости становништва и о распореду дијале-
ката уз обилато коришћење историјских извора. На много места желела би ce>
међутим, прецизни)a документација у детаљима, као и потпунији спискови
досад познатих средњовековних топонима. Има нетто неслагања с Ившићем
(в. § 90, т. 3) y одређивању дијалекта који се говори у појединим местима. О
самим говорним типовима писац не саопштава готово ништа поближе, а у
разматрању њихове генезе недостају му лингвистични критерији. Схватања о
струјама насељавања приликом доласка Словена на Балкан произвољна су. —
Овај рад дошао je да замени ранију расправу истог писца О govoru u Slavoniji
do turskih ratova i velikih seoba u 16. i 17. stoljeću, Rad 222 (1920), 194— 269. Понека
схватања Павичићева доживела су у међувремену еволуцију, што не значи
сваки пут и напредак.
Рец. (поводом расправе у Раду 222): A . Vaillant, R E S I, 296. Високо цени
Павичићева објашњења смене дијалеката историјским збивањима, али сумња
у његове аргументе за тезу о кајкавштини као првобитном наречју у Славонији. ■ <

§ 89а: За северну групу:

1· Stjepan M ié, Šaptinovačko narječje. Rad 168 (1907), 1 13—162.

oa говогм^иаг/в. °ПИС Г0В0Ра Двају села у околини Нашица, доста различное
измеЬѵ - и одравских, тако и посавских (аутор овде не налази разлике
логији. Без ¿ kctob™ количина °бавештења о акценатском Систему у морфо*
 2. Josip Hamm, Kriza savremene akcentoło Glasnik
prof, društva X V I (1936), 437— 443.
Мисли о развитку наших акцената, интересантне али спорне. Корисна
су опажаиьа о експресивно) улози акцената и ширену акценатских алтерна-
ција коje омогућавају уклањање хомонимије међу облицима y истој парадигми.
Ради илустрације дати су примери из подравског говора који у знатно) мери
откривају карактер тамошње акцентуације. Сличая ред идеја развио je аутор и у
чланку Że studjów nad akcentem ser bo-chorwackim. K ilka uwag metodologicznych,
Prace Filologiczne XV II, 66— 75.
3 . A. K laić, O podravskom akcentu i kvantitetu. Ј Ф XV (1936),
181— 183.
Поводом Хамовог чланка под 2 излаже принципе подравске акцентуа­
ц іє , коју je и сам проучавао на терену. Клаићев начин обележавања подрав-
ских акцената разликује се од Хамовог у неколико појединости.

4. Josip Натту Štokavština Donje Podravine. Rad 275 (1949),

1—70 (с картом на ко j oj je убележен низ изоглоса).
Рад коjи у нашу дијалектологију уноси многа методска освежегьа. Тре­
тира тип акцентуације (коју приказује музичним нотама), а нарочито питање
зависности окситонезе од „психолошке енклизе” , затим разлике између ло-
калних говорних типова и порекло дијалекта (оправдано побијајући тезу о
његовој кајкавској основици). Посебно треба истаћи минуциозну пажн>у која
je поклољена изоґлосама извесних лексема. Систематски опис говора није дат,
али се nojeдине чињенице могу сагледати из материjала датог за другу сврху.
Има неколико краћих текстова (у самој расправи).
Рец,: Pavle Ivić> ЈФ X IX , 252— 259. Известан број појава протумачен на
друкчији начин.

§ 90. За југоисточну групу села:

1. Jo sip G opić у (Низ акцентолошких чланака). NVj X V I, X V II,

X V I I I , X I X , X X (1907— 12).
Расправља o хрватској акцентуацији, и преко ње понекад и о словенско)
уопште, поткрепљујући своја излагања подацима о стану у посавском говору,
поглавито у селу Церни. Церанске појаве очигледно су добро запажене, али су
често неоправдано приписане „посавачком” говору као целини. Има корисних
прегледа акцената у морфологији, али н много несигурног теоретизирања.
Ипак би Гопићев материјал одиграо значајнију улогу у науци да није тако не-
срећно расут у великом броју ситних чланака. — Понека своја схватања, и то у
првобитном облику који ће доцније еволуирати кроз чланке у NVj, изложко je
аутор у брошури Prilog poznavanju akcenatske teorije M azuranićeve u obziru na
komentatorska dom išljanja, Zagreb 1907, 1— 38. Количина нове грађе у обом
напису je минимална.

2. Stjepan îvlicy Prilog za slavenski akcenat. Rad 187 (1911),

133—208.
Подаци о посавској акцептуации с паралелама из других дијалеката и с
компаративистичком анализом разних проблема. Значаjан пионирски рад
 којв ic допринео делимияно.
и г т се При«83 интонац
н ч е а поГађа истину _ схватања о п ор екл у
И-Г р 'и « T ^ T r Оспорава И в ш ^ е в а с х в ^ .^
S V ' ^ .

р ец .: Λ . r Апасловенске метатонИЈе. Ц вш и ћ ев о д ґо -
J · P

- и изла же своіу теор”!^еНРих гледишта са доста личи схватаіьа> алй садржи

У гји вто »! ° « ® P ^ ? 3g6ł „сказуіе і.Л і·· о вл m , im о б ја вп в в в а ЧИ-

к й ίä
шениду да Гопићеви члавци і s ■* *
шићу (т. з). РаИ 106(1913), 124—*254,
3 Stjepan lv'sić, DanašAi posavslu govor. Rad 196 (19
197 (1913), 9 - 1 3 8 (c картом). ^ до бли3у Шида (го-
О аћена Посавина од околине
б ѵ х в раГоцеНЈ веом а р азн оли к и
вори екав ски, давСКИ - ^ ^ ^ СворГд1еђусобно знатно р азлй чи ти х. І Ь ґ Д ^ д е
0

добро протумачен материал и Р стова На народном јези к у обЈављених У

коришћени и примери ОЛИко прецизност детаљ а у слй ц и п оЈеди -
ZbNŽ. Ширина захвата с м т у їе унеколик щ та je н е ґде о б авезн о ,
.о

яачних месних говора. Не сагл д ^ ело виш е подробности о oboj или ohoj
a шта факултативно. ї ^ н е Д ћ да употпуне п р ед ставу о односи м а,
изоглоси. Б у д н и м и сп и ти ва д а а остай д П рИ том ће они м ор атя
стварним и генетичним, из^ Р а3^ в ни^ од Нејед н ак о г ступ њ а ути ц аја
сгално водити рачуна о р яниентима речи й облика има у овом
г%

^ В о б а в е Г ^ н е ^ н а ч и да je та « а т е р и ја
исдрпена. На іф аіу текстови (од који х ииједан н и је и з трупе е к а в с к и х сел а к о д
Винковаца).*

чи™ j f S Ł ” « “ РетКоваца
 КОСОВСКО-РЕСАВСКИ Д Ш А Л ЕК А Т

Границе

§ 91. Косовско-ресавски дијалекат заузима дуг, али сраз-

мерно узак дијагонално постављен појас од крајњег југозапада до
крајњ ег североистока Србије. Њего в а северозападна граница иде
од тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније на Проклетијама преко
масива Жлеба и Мокре Горе ка Ибру код Косовске Митровице,
затим Ибром до Краљ ева1, а одатле неточно од Крагујевца ка
Морави. Прешавши ту реку ова граница избија на Дунав северо-
источно од Пожаревца. Југоисточну међу косовско-ресавског д и а ­
лекта чини линија ко j а полази од албанске границе између Дечана
и Ъаковице, пресеца М етохију, прелази преко планине Чичавице и
изби j а на ушће Лаба у Ситницу, да одатле изађе на вис Крш неточно
од П одујева и даље преко планинског венца Петрова гора—Пасјача
на Прокушье, па између Великог и М алог Јастрепца на Сталаћ,
даље на Буковик и Ртањ, затим на Бољевац и код Зајечара на бу-
гарску границу. Т о значи да овај дијалекат обухвата српска насеља
у северном делу метохијске котлине и Косова, затим облает Копао-
ника и долине неточно од њега, као и део долине Западне Мораве, а
такође и простор у углу између те д ве долине. Даље ка истоку
обухваћена су српска насеља око Црне реке, Горње М лаве и Пека,
у Поречу, у Крајини и у К љ учу. Треба, међутим, нагласити да су
у САП Косову српска насеља често међусобно одвојена албански-
ма, а источно од Велике М ораве влашкима. Отуда су у тим кра-
јевима и граничне линије између дијалеката у ствари испрекидане
црте. Компактност територије косовско-ресавског дијалекта сма-
њена je и тиме што се она сва протеже преко метанастазичке
области, у којој на много места има скорашњих досељеника, нај-
чешће из Црне Горе или из призренско-тимочке зоне, који чувају
своје говоре, j ош неизмењене или тек донекле измењене. С друге
стране, треба додати да се косовско-ресавски говори у Чобанцу
код Будимпеште.
1 По Милићевићу (в. стр. 571 у н»еґово| кн»изи наведено) у J f.
ова граница на сектору Студенице иде западно од Ибра.
 Особине

К 92 Акцентуација у обом Діалекту je старија штокавска

с повлачењем “ са крајњег слога. При том на приходно*^
I Z ' Г у долазя ' (Ш в а ), а на кратком (сестра). Највећи T Q
™Іогяиіалекта има, дакле, троакценатски систем: ' -
геким локалним говорима, као у вучитрнском на Косову, МЄст0 '
попази " (Глава; дакле двоакценатски систем), а у другима, oner
ммя ѵпотребе ' место чак и у Једносложним примерима као Ηάκ’
Z m ове појаве у литератури није прецизно утврђен, али се обично
ѵлима да ie она аналошког порекла (ђак : ђака, ђаку итд.).
У Лѵжине иза акцената су скраћене, док се оне y слогу испрел
акцента добро чѓуваЈу.
§ 93. Замена јата по правилу je екавска: дат.-лок. ж ене, міне
инстр. онём, ген. мн. оне(х), несам, поцрнёо, (і)дё, старей, секира итд.
Обо ипак не треба схватити апсолутно. У неким говорима налазимо
нисам, дативе као жени, и у сикйра и сл.
§ 94. И за вокализам овог дијалекта карактеристична je отво­
реност ё и о, нарочито под акцентом, и разлика у боји између ових
гласова и ё и б.
Трупе -ао и - ео, уколико се контрахују, дају -о. Елизије у при­
мерима као д-идем, н-умём обичне су и овде. Префикс пре- често
долази и место при-: претйснем.
§ 95. Фонема X непозната je скоро свуда. У досадашњој ли­
тератури није забележено да се она ипак чува у градском говору
Пећи (хдч’е, ѣйхан итд. у мом материалу из 1956. год.).
У низу речи, обично у иницијалном положају, долази $ место
з. Овом појавом обухваћени су примери са зв- ко j е je дало se- (звезда),
а осим тога и неколико других лексема, великим делом ономато-
пејских. На овај начин фонема ц добива звучног парњака. Пошто
X у дијалекту не постоји, као j едини непаран консонант остаје ф,
које се најчешће отклања (као и у многим другим дијалектима)
претварањем у в: вала, вабрйка.
Глас / на крају речи иза дугог вокала губи се у неким приме­
рима: немо, ова ном. јд. м. р.
Трупе зj и cj обично су претворене у ј з u je : грбјзе, näjcu.
Трупе сц и шч упрошћене су у многим говорима у ц односно
ч: праци, гучићи. У једном делу долине Западне М ораве и око н»е
налазимо кц и кч (пращ и, іукчиНи) са к, ко je je свакако постало од х
асимилацијом по начину изговора као и у групи хш киі У истим
говориш (кшели). То значи да je првобитна промена била сц, иіч >
щ , хч.
Трупа -ст упрошћена je у -с (пбс). Исто тако -зд > ~з: ївоз.
 § 96. У погледу наставака плуралских падежа косовско-ре-
савски спада међу наше најпрогресивније диj алейте. Дат. и инстр.
имају редовно форме на -ма (волдвима, са женйма), а локатив je
изједначен са генитивом (наставай je по правилу -а одн. скраћено
-д: камиона, по шума).
У инстр. јд. именица м. и ср. р. уопштен je наставай старих
меких основа -ем на рачун наставка тврдих основа -ом: лёбем, де-
тетем.
У акуз. мн. имен, мушког рода на веларни консонант јавља
се аналошко ц, з и с, пренесено овамо из номинатива (и дат.-инстр.):
јунаце, бу б резе, opace.
У највећем делу говора овога дијалекта изостају образована
суплетивне множине на -ад\ бурићи, а не бурад.
§ 97. У дат.-лок. јд. л. замен, налазимо міне, тебе, сёбе, а
инстр. замен. 1 . л. јд. гласи моном (ajde с моном). Енклитички датив
заменице 3. л. ж. рода често јt ју : кажй ју да јрзне, а множинске
енклитике 1 . и 2 . лица су ни, ви за датив (да ни покаже, црн ви ж и ­
веш) и не, ее за акузатив (jâ ее познйвам). У многим локалним го­
ворима јављају се, често под утицајем призренско-тимочког дија-
лекта или су сед них несловенских j езика, уд во j єни облици личне
заменице: мене ми je кйзао.
Заменичко-придевску деклинацију карактерише уопштавање
наставака тврдих заменичких основа са е < Ь у инстр. јд. м. и ср.
р. (с овем мачетем), ген.-лок. мн. (ове, у зелёне а/ьина) и дат.-инстр.
мн. (с овёма, малема децама). С инстр. јд. једнак je у м. и ср. р. и
дат.-лок. j д. (овем човёку, по бёлем свету), што се може тумачити
као победа наставка меких основа (према мојем). У дат.-лок. јд. ж.
р. наставай je обично -е (dado овё ж ене), пренесен из именичке про­
мене или настао отпадањем крајњег -j у некадашњим облицима
меких основа на -ej. У вези с тим и у дативу личне заменице женског
рода јављ а се понекад ѣё и ѣези. Истоветност облика ген. и дат.
ѣё(зи) омогућила je да њбј(зи) продре и у генитив: код њој, од њбјзи.
Присвојна заменица 3. л. за ж. р. обично je њбјан или њбјзин.
Извођење ове заменице од њбј(зи) пре ће бити последица честе
присвојне употребе датива у овом дијалекту (в. ниже) него резул­
тат образовања на бази ген. њбј(зи).
За грађење компаратива карактеристични су наставци -е(ј)и
(старей) и -ши (Óелши). Местимично долази и аналитично образо­
ваме са по- (постар од ѣёга), свакако унесено споља.
§ 98. Аорист j е у овом дијалекту врло обичан, а и имперфект
je у употреби, мада знатно ређој. Прво лице множине аорис­
та и имперфекта има на већем делу косовско-ресавске територије
 импер·
Ѕ Г д о л азе образов**· “ ^ гЛагола VII и V III врете у
ф 1рене лице множте ПР^ има й крајева где долази -у (носу).
већиниговораима-*(«^ на -ау, с испадањем7 вероватно
У VI врсти раширени су о
гласовним путем. гги<ена, али он ипак постоји као кате-
Употреба инфинит 3 ^ без ß c (jести), дбћ . У футуру
горща. Инфинитивни оо нљивИД1 за сва Лица> при том
Су честа образоващ
много пута и ом „опушено je или чак потпуно уклоњено
5 99- У већИ“ ™ као падежа правда од инструментала и
разликоваае акуз та. gÚJie hy f ,e nota сламу, j a сам у шрећи
локатива као пад заврШен и на терену се може пратити

SÜ ï ÏÏS S E
‘ + « v ·” “ ' * “ у “ 1'“ "■ »*.
Овакав пазвоі резултат je утицаја призренско-тимочког Диалекта,
а у неким случајевима и непосредног контакта с несловенским бал­
канским језвдима, румунским одн. албанским.
С друге стране врло je жив посесйвни датив^ и то нс само од,
личних заменица и не само у адвербативној употреби: Донесе мачку
v богатем тргбвцу кућу (= у кућу богатог трговца).

Разведеносш

5 100. У току миграционих покрета дошло je скоро свуда

дуж граница косовско-ресавског дијалекта до мешавине са жив-
љем који je говорно суседним дијалектима и уносио њихове црте.
Огуда ce y деловима Метохије и Косова и дуж Ибра осећа јак ути­
ца) зетско-сјеничког дијалекта (нпр. у наставку ген. мн, заменичко-
-придєвске промене која гласи -uje или -uja: малије дёца или малија
ёца)} док у пределима дуж целе југоисточне границе дијалекта —
дакле од Дечана па све до Зајечара —■ имамо доста призренско-
— КИХ Наноса (оште^ења деклинациј ског система, аналитичких
ППРТ а ^ К0 ЛШаРаТИВУ ИтД·)· У северној зони присутни су,
и то v т а елементи смедеревско-вршачког дијалекатског типа,
уопште ' “Г T ,е’ ка0 што истакнУТО у § 68, на том терену
Мораве и границУ· У долини Велике
нйсам или c u x tJÎr °®ластима налазимо често и у примерима као
консонанта (падйад&Ь” apa™Be на -u(j)u с јотовањем претходног
WM} ИЛИ c КОНТПЇШТШІЛШІ Мл««мТ#лм/Л гтпашИТЛ
f
 на - a j ем (вен ч а јем ) и ген, лш. типа к о л и . У извесним пределима до-
лазй и вед нем место ви ди м . Пошто je земл»иште косов ско-ресавског
дијалекта yomirre сразмерно уско, и пошто су јаке миграције брзо
разносиле језичке особине, нема готово ниједног краја у којем ce
не би осећао неки од ових утицаja, чак се често догађа да се негде
укрсте два супротна таласа наноса са стране.
Кад се апстрахује присуство елемената који по пореклу нису
косовско-ресавски, пада у очи релативно врло велика уједначеност
говора овога дијалекта. Разлике између локалних типова своде
се углавном на појединости. У говорима Косова и Метохије на-
ставак 1. л. мн. аориста обично je -смо (дбђосмо), а не -(х)л*о. У
истим крајевима долази често и непренесен " на удтими: инфини­
тив типа кажѣпват, 1. л. јд. аориста дбђо. У систему самогласнич-
ких фонема јавља се и ь, али по правилу само у речима позајмљеним
из турског: бакалък < тур. hakalhk (иако тачни описи артикулације
и гласовне вредности & у овом дијалекту недостају, врло je веро­
ватно да се косовско-метохијско ь не разликује много од призренско-
-тимочког, о коме в. ниже). Понегде се јавља и глас п (сличай
немачком й или француском и), такође унесен из турског у гото­
вим речима (йшттџија ’дуванџија’ < тур. tütünci). Уопште je број
позајмица из турског, које су и иначе доста честе у овом дијалекту,
највиши у најјужнијим крајевима, који су први потпали под турску
власт и најдоцније се ослободили од ње. — У говору града Пећи
и околине налазимо join и тврђи изговор л у свим положајима
осим испред е и и (дакле лук, млад итд.), а и делимично отврдња-
вање љ (неделна). У исто j зони долази и до умекшавања ги, ж , ч
и џ, повезаног често с неразликовањем ч и џ од ћ и ђ (ућинели*
пенђер), а такође и до редукције и отварања ненаглашених само-
гласника, специјално до преласка ненаглашеног о у а {палавш а*
Црнагорац). —- У Вучитрну и око лини ' акценат замењен je са
" у истом положају.
У Александр овачкоj жупи (долина Расине) јавља се помињано
продирање ' на место ", а у долини Западне Мораве и око ње
застушьен je прелаз сц и мч у кц и кч (§ 9 5 ).

Формираѣе косовско-ресавскої дијалекта

i
§ 101. Облает западног Косова и Метохије спада у оне делове
наше ј езичке териториј е где j е замена Ь > е извршена сразмерно-
рано, joui у X I I I —X IV веку. Говор ових области био je у први
иах веома близак основици доцније призренско-тимочке дијале-
катске зоне. Доцније, углавном од X IV в ., noj авале су се крупне
 . „ ппетежно на страни косовско-метохиј-
иновације су биле доследно у. Једном реч,у, 0ви
С говора: ¿^чнѵ новоштокавску еволуци,у. У међу-
гС р« пре>кИВелисуЈИПИЧнУчки говорИ иновирали ^ О Г О ^ у а д ,
балканског јези ч к о г савеза. И пак
Времєну сферу тзв.
Гавшн у РаЗВ^ Н
і еСвФезе наставиле и ДОіщи,е5 св е д о наших дана,
з а х в а т и пресвсга^иг^ међу ко,има су и
од'алекта повеза” f“ aH>a ф0Неме j , облика 1 . л. мн, аориста
изоглосе замене ,ата, да Нар0ЧИто ,'е велики бро, слагања у
и имперфекта на -W » ње цр_ у метатеза и асимила-
ситним по,єдиноїІШ “ ' ' й у типу лис/е, метатеза у типу
ода у самые <сеане, куј ем), дтру_ ^ не НОви је ошрова_)
S X ™ основи глагола т р у j ем, аналошко « у узнем ( =

УМ Од С х е Х 'с Х х ” осХІша^наовамо, а нарочито од X V II в.,

о е , са Косова и из Метохще продирало преко Котаоника,

™им „реко Западне Мораве, па онда и преко Велике Мораве,
угчавном у северном и северонсточном правду. Ови покрети зна­
чили су и екшанзију косовско-метохијског говора. На овај начин
се објашњава необичан издуженй облик територије данашшег ко-
совско-ресавског дијалекта, а такође и релатив но мала разлика
између говора географски врло удаљених.
У севернијим деловима земљишта које je эаузео косовско-
-ресавски дијалекат у току свог ширења ка североистоку говорили
су се пре сеоба говори слични смедеревско-вршачком дијалекту,
а на крајњем истоку и блиски основици тимочког дијалекта. Тамо
где досељеници са југозапада нису долазили на потпуно пусто
земљиште, већ су затицали старије становништво, оно je, асими-
лујући ce, вршило известан језички утицај на досељенике. Отуда
у говорима долине Велике Мораве и крајева око ње трагови рани jer
дијалекатског слоја (§ 100). С друге стране, сами говори смеде-
ревско— вршачког дијалекта претрпели су веома снажан косовско-
I ™ ІІ(™ Т0 су били изложени миграцијама са земљи-
совско-пе?ГЄКТа* 9 jora Іе Данас од свих других ди j алената ко-
овоме са шѵмпи·На,ближи смедеревско-вршачки. — Насупрот
има врло мало за[еХичко°гђаНСКИМДИЈалектом косовско-ресавски

Дијалекто.·/ загнпп.!!,11ВЄЗЄ Косовско-ресавског са зетско-сјеничким

ск<>) Држави, а још вите СТарим додиРима У средњрвековној срп-
зетско-сјеничког чрмił. на иовиЈим миграцијама коіе су ишле са
ичког зелиьишта ка косовско-ресавском.
ш .......
 Многе од помишаних особина захвата jy на истоку одн. j угу и
истоку наше језичке територије широке apee, спајајући косовско-
-ресавски дијалекат истовремено са два или три ад његових су седа
(смедеревско-вршачког, зетско-сјеничког и призренско-тимочког).
Т ак ве су особине нпр. непренесена акцентуација с повлачењем *
са ултиме, затим стварање два пара изједначених плуралских па-
дежних облика (дат.-инстр. и ген .-лок.), па нер аз ликованье падежа
места од падежа правда, упрошћавање консонантских група шч и
сц > Чу tţy одн. -сту - з д > -с , - з и дат.-лок. типа мене, као и енкли-
ТИКЄ H U y ви , не, ее. .

1
Л И Т Е Р А Т У Р А. *·'·
і\ (S

§ 102. За говоре у Србији:

"* ч

1. М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија (упор. § 29, т. 3),

О говорима овог дијалекта: јагодински округ 212—213, крагујевачки
округ 301— 302, крушевачки округ 765, крајински округ 1003, пожаревачки
округ 1077, ћупријски округ 1139.
2. Јован Живановић, Особине ресавског или коеовопољског
дијалекта. Прештампано из „Програма” српске православне велике
гимназије Карловачке за школску годину 1881/82. Ср. Карловци
1882, 1— 19. (Прештампано још једном у књижици „О српском
језику” истог писца, Нови Сад 1898, 183—203).
После дугог увода о разноликим предметима следи списак већ познатих
особина овог дијалекта поткрепљен примерима из Букових народних песама и
из Милићевићеве юьиге. — Врло мало података о пећком Говору има у Живано-
вићевом чланку „Српски језик у околини Призренској, Пећкој, Моравско) и
Дибарској” (в. § 129, т. 3).

3. К . Мисирковъ, Значението на моравското шія ресавското

нарѣчие за съврѣменната и историческа етнография на Балкан­
ския Полуостровъ. Бълг. Прѣгл. год. V, кн. I, 121— 12.7.
i ·

Нисам имао прилике да се упознам с овим радом.

4. Ljubom ir Stojanovič, Dialektologische Miscellen aus der Ge­

gend von Vrtići im Kruševacer Kreise. AfslPh X X V (1903), 212— 218.
Садржи приличан броі први пут забележених чињеница. М атериал не
увек прецизно запйсиван, углавном без интерпретаций. :
5. Æ И . Величъу Діалектологическая карта (упор. § 17, т. 4).
О овом дијалекту стр. 27— 32. Осим дискусије има и нових материјалних
података. Значајан je осврт на разлике међу говорним типовима у оквиру
 монографией
120.

v* ---
светни гласник XXX
наоодних песама И нриііоьсдака, ОД КО)их су one
^ е ш о в а н и « к^ рије овогдијалекта (Л евач, Ж упа, Хом ољ е).
на стр. 601· oUj у

г Гл. " й ,г л з б Т п 1 9 п Г ™ 7 з ° ШКог Путоваіьа од

ітрна до Пећн. СД
т:
f l a
већим делом
u t o S«
TItrr> сѵмарне, несистематске и не увек наЈСрећнИЈе форліулисане,
говору И љеговом одаосу према вучитрнском.

и гТ Л Ч Н О І
*
Годишњак СКА X X V
Углавном o граници из.чеђу призренско-тимочког и косовско-ресавског
шгіале^ Упростору између Сталаћа и бугарске границе. Наводи се простираше
Ѕ в д а г а х говорних типова, али без залажења у конкретне особине тих
говора.
9. Гл. Елезовић, Једна интересантна контаминациj а у косовско-
-метохиском дијалекту. Гласник Скопског научног друштва I I
(1927), 185—189.
О заменившим облицнма типа ешовај, к о је аутор о п р а вд а н о ту м ач и утица-
јем аналогиях образованна у албанском је зи к у .

10. Милош Ивковић, (Збирка текстова народних приповедака

из Ресаве, укључена у колекцију „Српске народне приповетке”,
уредно Веселин Чајкановић, СЕЗб X L I [1927]).
Списак И вковић евих прилога, р асути х међу д р у ги м п р и п о в етк ам а, на­
лази се на стр. 474— 475. Ради се о д ва д есета к добро зап и са н и х и а к ц е н т о в а н и х
текстова без икаквих јези чки х коментара и л и за к л ьу ч а к а . Ф о н е т с к е н и јан се
нису обележаване.

11. Глиша Елезовић, Речник косовско-метохиског дијалекта.

Св. I, СДЗб IV (1932), X X I I I + 477 (с картом). С в. I I . СДЗб
VI (1935), 1—587.
НаЈкрупниЈе и најзначајније дело наше дијалекатске лексиког рафије
реЧИМа МНоге СУ сгРаног порекла (турског, арапског, персијског, албан
не . L T 0™ романског итд.). Аутор се упушта у њихове етимологиje
cnnj_р jeднаким успехом. Кроз врло богат речнички материјал и много
и синтяіІ^ЄрЄ К°2ИилустРУІУ иегову употребу пробијају гласовне, обличи
ског система ñw С° к НЄ ГовоРа* Чаша обавештеност о појединостнма ак ценат
и значеіьѵ ир мног° 6QJba да нису изостављене речи које по облик:
арве свеске аДвнога што поетоj и у књижевном језику. На по четк:
На «Ρ· « 1-543 друге свеске,,Испр авке,
 Рец.: Л . Vaillant, R E S X I I , 294, Врло похвално. Скреће пажњу на знача)
иэвесних појединости. JC. Барићу Прилози X V , 270— 290. Веома оштрэ. Замерке
се тичу највише етимологије и дефиниција значе ња речи. На ову рецензију
одговорио je Елезовић у Ј Ф X IV , 181— 235, и показао да je знатан део примедаба
неоправдан и да je рецензент сам починио приличан број погрешака. Барић
je затим одговорио Елезовићу (Прилози X V I, 379— 391) инсистирајући на
низу замерки и указујући на Елезовићеву недовољну етимолошку спрему.

12. Михайло Стевановић, Извештаj о диј алекатском испитивању

Метохије. ГЗ С V I за 1938 (1939), 56—69.
Основне ґоворне особине, дискусија о н»има и о начину формирања го­
вора.
13. Павле Ивић, Испитивање говора села Глоговца код Све-
тозарева. Гласник САН IV (за 1952), 322—323.
Двадесетак особина, углавном лексички ограничеких, датих највише
ради поређења ca стањем у говору Галинољских Срба.

§ 103. За говор села Чобанца код Будишіеште:

1. Александар Велић> Неколике белешке са екскурзије по око-
лини Будима и Пеште. Босанска вила X X V (1910), 68—69.
Поред осталог и неколико података којн доказују да je говор Чобанца
заиста косовско-ресавски.

:* ·

V.

•.у
 SI

ТИМОЧКА ДИЈАЛЕКАТСКА ЗОНА *

ПРЙЗРЕНСКО-

Границе

,„ ѵията територију на југоистоку од југоисточне

§ 104.
О зона обуДО
в а ѵ та (§ 91)> па до границе Маке-
занице косовско-ресавс и 124. Осим тога и у севернијим
оније и Бугарске. > п л ј Мораве, Шумадији и околини
р а је в и м а ,£ ш с е ^ и х У Х Ѵ ІИ -Х ІХ в. при-
» i« іош Н ,„ (или ни« ,
/носій) напустило свој дијалекат.

Основне специфічне особине

<$ 105. Говорима призренско-тимочке зоне припада сасвим по-

себно место у оквиру штокавског наречја. Они се оштро издвајају
двема значајним групама особина! извесним бројем архаизама и,
нарочито, низом иновација које иначе нису обичне у српскохрват-
ским говорима. У архаизме спадају: чување посебне фонеме за
шлугласник и неизмењено л и -л, одн. њихове замене делимично
или потлуно различите од онога што je нормално у штокавским
говорима. Од иновација најкарактеристичније су: губитак кванти­
тативних разлика (нестанак опознције дугих према кратким сло-
говима), претварање синтетичне деклинације у аналитичку, анали­
тична компарација место синтетичне, губитак инфинитива и упо­
треба удвојених облика личних заменица.
§ 106. На месту старих словенских полугласника ъ и ь, а та-
кође и новијег полугласника развијеног у групи консонант + со-
наш у финалном положаj у, изговара се овде посебна фонема која
ИМа гласовнУ вредност нелабијализованог вокала, нај-
средње висине, обично средњег или задњег реда . 1 У нашој

иен вокалских фонема у говорима ове зоне изгледа, дакле, овако:

ь и
а е
 научној литератури овај се глас бележи знаком ь (по традицији
српске средновековие писмености);
дьж ( = дажд), зШ а заова), л'ъже> у ст е{ — усахне), петш,
о д ъ (примери са стари j им ), —
т л е ъ

дън, пьсу тьмау наш и ( — нашао), ком и, удовьц, једш , дъни

(примери с изворним ь), —■
мртьв, истресъл, осьм, ôïbfby вет ьр (полугласник новијег по-
стања).
Нијанса овог гласа je врло променљива, тако да се он по.
изговору и вокалској боји често приближава другим вокалима,.
обично вокалу а, али такође и вокалу е, а ређе вокалима о или у:
съаву дъаска> излъаіа у опьанчар, —· дъ*ске> лі>еж у , опі>€нцщ — осъ0му
зам аі0кне> —· сёдьум.
Ова je тенденција нарочито изразита код ненаглашених полу­
гласника чија je артикулација уопште мање прецизна. У таквој,
позицији јавља се и изговор потпуно изједначен с изговором по-
ј єдиних других вокала; усанула 3 побегал, — mej кбш, —■ ηοηρύκα,
— осумнајс. Овакви случајеви по правилу су факултативни и обично
не значе истирање фонематске разлике између ъ и других вокала.
Њиховој појави доприноси често и асимилација према суседним
консонантима, палаталнйм (за ъ > е) одн. лабијалним и, нарочито,
веларним (за Ь > Оу у).
Глас јављ а се и у речима страног, обично турског порекла
ъ

(најчешће на месту турског полугласника г): бакьрно, јаст ш , кад ъру

пашалък.
§ 107. На североистоку ове зоне, у тимочком поддијалекту
тимочко-лужничког дијалекта, чува се неизмењено вокално л\ влку
јаблкпу щну слза. Јужно одатле, y лужничком поддијалекту истог
дијалекта, налазимо ль поред ређег л (слшце\\сАнце), а у сврљишко-
-заплањском дијалекту доминира ль. Али и у лужничким и свр-
љишко-заплањским говорима у суседству лабијалних сугласника
обично je у : вук, музёму пуни. Међутим, у призренско-јужно-
S y d y

моравском дијалекту основни рефлекс je у , a y неколико примера,

углавном иза дентала д или с, јављ а се лу: длуїу слуза, слунце. На
тај начин ни у једном говору ове дијалекатске зоне не налазимо
доследно у као рефлекс 4 .
§ 108, У већем делу говора ове зоне сачувано je некзмешено
-л на крају слога одн. речи; бел 3 котьл, знал, променйл. У југо-
западном делу области призренско-јужноморавског дијалекта (тј,
у већини говора овога типа на територији Косова) место -л имамо
-О')«: àéja у déjà у тејациу Ôûja, викaja (j y -a ja свакако je аналошкйм
путем пренесено из облика где се развило гласовно иза е шш и).
 « ѓ Г

ју ж н о м о р а в ск о г
јеДНИНИ говорима
мягради] ама іш 30не истрвене су све
< квантитативне
§ 109 VУ ;Л а з Г к е између ДУгих и кратких
нзостајуиквалиагив акце] карак-
акценти). И^а’Д квантитативних 1> чији
теру, без ооавезшіА а1Ьем и тоном ™ ш j- -■ “ “ '• » « в од
изговор може вариранн и ^ НОВОШтокавско акценатско пррно-
реченичке ингонааде. Q(упор. ипак § 1 2 1 ), место акцента
шен>е по правшу Kgjl¿H0¡ јун0 к, прође или npojdé 2 . и 3. л. јд . аор.
je слободно: м в и м специфичности призренско-тимочког СИС-
Фонолошки ЗВ» i висок у ПОређен са системима осталих
тема акцентуаціє в P > вокаЛа удвостручен кванти-
•српскохрватских Р > кратки вокал су две различите дистинк-

і »“ « г ·™ » »
о п о ^ ім и з р е н с к о -т и м о ч к и систем одлику,е се битним сма-
њењемброја дистинктивних јединицау вокализму. Тако нпр. при-
зренско-тимочком a одговарају четири вокала у новоштокавским
говорима: я, d, ä H à.
§ ПО. И систем деклинације у овим говорима умногом je уп-
рошћен. Насупрот шест падежа (сем вокатива) у на j в ећем делу
наших говора, овде стoje обично само два облика, номинатив и
„општи падеж” (casus generalis), који врши службу свих зависних
падежа. Кад обележава функцију објекта или партитивног гени­
тива, он je без предлога (наші]а овцу, чаша ракпју), иначе je увек
лраћен предлозима. Место инструментала употребљава се с(ьс) +
општи падеж (послужи сьс вино), место датива на + истй облик
(казала на царску керну), а иста конструкција служи и за посе-
■ сивно значење (кућа на мојѓга брати), што показује да се пре упрош-
ћавања деклинацијског система ово значенье обележавало дативом,
а не генитивом. Што се тиче облика општег падежа, он продуж ује
-стари облик акузатива, тако да су предлошке к о н стр у к ц іє с оста-
лим падежима у ствари замењене везама истих предлога с акуза-
пплмри - сесшРУ> ^ез бёцу, при мајстора). Суштина основне
лозима Зависне падежне конструкціє, с пред-
истим облимл« П0 правилУ замењене везама предлога с увек
Формамакојесуу™ин^Г' Насупрот Различитим падежним
J ^ etbe СЦециФичног надежное односа, овде je ово друге

какав je о т а с а в у * яз ове ДЩ'алекатске зоне означава ак-

* ’ 4 “ “ »«o ппокавски дуги узлазви акценат.
значење изд во ј ено и пренето искључиво на предлог. Пошто су
облици номинатива и акузатива у многим случајевима од старине
идентични, општи падеж се облички разликује од номинатива само
у једнини именица м. р. на консонант ко je значе жива бића (зет :
зета) и именица ж. и м, р. на -а (баба : бабу, паша : пашу). Код
осталих именица мушког рода и у целом средшем роду једнакост
акуз. = ном. наслеђена je из прасловенског. Исто важи за ж. и
ср. род у множини, док су у множини м. р. оба облика у овим
говорима накнадно изједначена.
Изван покрета једначења остао je облик вокатива (у једнини
именица м. и ж. рода), што je и природно пошто вокатив није
зависни падеж. Међутим, често чуваше посебног облика за датив
код именица ко je значе жива бића представља одступање од on-
штег система3 (код личних заменица се на целој територији ове
зоне чувају многобројни посебни облици за датив).
§ 111. И у поређењу придева спроведен je аналитични прин­
цип. Компаративи с наставцима замешени су везама по 4* позитив:
по стар (старији), пбнезгодно (незго дниј е). Функцију суперлатива
врши веза на j ~ позитив : нщдобру, нщтежък. Овакав принцип
компарације омогућује да се у извесним случајевима пореде и
именице и глаголи: по ајдук ( = већи ха j дук), нај знају ( = знају
најбоље).
§ 112. У систему конјугације аналитични принцип je остварен
само утолико што je инфинитив по правилу ишчезао из говора,
замешен везом д а + презент или чак самим обликом презента без
д а : он не сме навали, могу ли у вашим поред не сме да . . ., мбгу ли
д а . . . итд. Исте промене захватиле су и образоваше футура. Њима
се придружило j ош неуопштено продираше механизованог Не у
облике 1. и 2. л. јд . и мн.: а) оно Не д а погине, —■ Ну рекнем; б) Не
д а прйчам, —■ кудё Не йдеш , Не помремо, Не остарите.
§ ИЗ. Поред пуних и енклитичних облика личних заменица,
у говорима ове зоне употребљавају се и комбиновани, тзв. удвојени
облици: мене ме болй, па му се ѣёму пож али, Ове комбинације
употребљавају се свуда тамо где би се према кшижевном језику
очекивао пун облик, изузев у ком бинаціи с предлозима где остаје
неудвојен пун облик: за мене, сьс ѣега (као и у скоро свим другим
екавским говорима, и овде je непозната употреба краћих облика
уз предлоге у синтагмама типа преда ме, за н>). :

а На овај начин многе именице имају ипак по четири посебна падежш

облика у једнини (ном., општи падеж, дат., вок.). Овакво чуваше датнва нај-
распрострањеније je у призренско-јужноморавском дијалекту. .. i

8 Павле ИвиН
 Осшале заједничке особине говора
призренско-тимочке зоне

§ 114. Замена Ь je чисто екавска: несім, бабе дат., стареj а

(окамењени компаратив) итд.
За вокализам je кар актер истичан јак утица j експираторичног
акцента који чини да се ненаглашєни самогласници ил.озарају
непрецизније и редукују се делимично или потпуно: se°nú, срамотау
кькьв, сьстру, к°шу/ьа, — зајдно, ст ога Николу, Гом еш а, phújy>
прГазише (појава je нарочито честа у суседству р ко je онда поста) е
слогов но). Упор, и елизије као д-йдет е, да-с-убпјем. Неакцептована
вокали подложни су асимилацији према суседним консонантима,
палаталним (изјегњиле, бадњек) или лабијалним одн. веларьщм (до-
вал = давао, куримо), а осим тога и доста јаком отварању (изваеду,
лесглца, удавглца, п а л а вш а — појава je најчешћа код о у слоговима
испред акцентованог). Из постојеће литературе не разабира се увек
које су од ових промена и у којим примерима фонологисане (т ј.
да ли je ишчезао напоредни изговор с првобитним вокалом). Отуда
щхр. за многе говоре остаје нејасно да ли су у њима ъ и а извац
акцента д ве фонеме или j една.
§ 115. Спирант х не постоји у гласовном систему ових говора
а артикулација сонаната/ ( = і) и в je ослабљена, тако да они често
испадају: своу, сеал, еде ( — j еде), стори ( < створи), остаи, ропст о.
Н ово јотовањ е спроведено je код дентала т , д, н и л, али у
већини говора не и к о д лабијала: браћа (понегде брајћа), љуђе,
сйреѣеу еље { = j еле), — ïpô6jey здр авје. У групи з ј често налазимо
метатезу: лбјзе, гројзе.
У већцни говора ја в љ а ce y низу лрложаја сугласник s местр
з. T o бива најчехнће на почетку речи, и то нпр. у вези са в или р
(ѕвезда, на$рем)у затим кад je следећи консонант у речи д {ѕадњи,
súdaM) итд.
-шш
Ф и нал не трупе -ст , -з д у и - ж д упрошћене су свуда у
-ш
- г , -з , и - ж (пос, гр оз , веш , д ь ж ).
§ 116. У области именичких облика карактеристични су на-
ставак -е у вокативу именица ж . р. на -к а (Стојанке), изједначење
облика општег падежа множине именица м. р. са номинативом
{допел венци на младенци) и прелажење именица ж . р. на консонант
у мушки род (¡памет велики, oeí>j крв). З а деривацију су знача]ни
шира употреба у неким случајевима наставака с елементом к {чаш ка,
дем. воденйчка, а не - ичица, момчьк; уп. и -и че у кот лйче, ш орбйче
Ш с л .), затим суф икс -иіьа {убавиѣ а) и одсуство суфикса -а д .
Л ичне заменице у дативу имају мене, т ебе, себе (или са редук-
цијом мену т еб, Є0&, — обе варијанте и у акузативу), а у дат. мн.
1 . и 2 . л. долазе енклитике ни и ей (сличим облици и у акуз., в.
§ 120). Енклитика и(х) проширена je у т (према іа). Исто і про-
дрло je у већини говора и у енклитику ак. јд. ж. р. іу (поред (ј)у,
ву). Сви ови облици на већем делу призренско-тимочке територије
често служе и за датив: умрѓл ју м уж , ништа ву néje, колко Не ty
даш.
У з многе облике показних заменица ванредно су честе парти-
куле, обично -/ или ~(J)a: oeój лице, тија човек, тоа. Присвојна
заменица 3. л. ж. р. обично je њојвн, њојна, њбјно.
У заменичко-придевској деклинацији наставци тврдих основа
с елементом о преотели су доста терана наставцима меких основа
са в: наш о дет е, ѕадњога.
§ 117. Имперфект и аорист овде се веома живо употребља-
в а ју ; њихов наставай у 1 . л. мн. у већини говора ове зоне je -( јс) ло.
У имперфекту je веома раширен суфикс - е-: йдеше, носеу { = но-
сијаху). 2 . л. мн. императива има скоро свуда наставак -ете на
месту обичног штокавског - ит е: Гребете, носёте. У трпном придеву
глаг. V II врете аналогија je уклонила трагове јотовања (купен,
заградено), а прилог времена садаішьег има -(ј)ећи: uïpd(j)ehu, ce-
déehu И сл.
Глаголи на -ујем имају аналошко -у - и у инфинитивној основи:
aj дуку вал. У већем делу говора ове трупе налазимо продуктивну
формацију итеративния глагола с променом коренског е у и: οϊρύ-
бам, истрйса.
§ 118. У именица м. и ср. р. употреба облика на -а проширила
çe на све бројеве: десет ја р ц а , пеш села. У већини говора ове зоне
у м . р. се употребљавају напор едо и облици на - и (два нож и), што
je дало повода да се у многим говорима, углавном у већем делу
тимочко-лужничког и сврљишко-заплањског дијалекта, јаве пара­
лелни облици са -и и у ср. р.: две рали , седьм дет ѓт и.
Тамо где се употребљава дативни облик, он je врло обичан и
у посесивном значењу: кућа мојему брату.
У з компаративне конструкције са како и коЛко личне заме^
нице стоје у акузативу: колко тебе je висок.
О низу других синтаксичких особина в . § 93, 95 и 99.
Лексика говора ове зоне одликује се веома знатним бројем
позајмица из турског.

Дијалекатски типови у призренско-тимочкој зони

§ 119. Kao што je природно на тако широком земљишту, иэ»

међу говора ове зоне постоје врло знатне разлике, неки пут чак
и веће од оних које деле нпр. косовско-ресавски дијалекат од
 • „паво да ову облает неделимо на
• .™„Г То нам да)Є право « науцЯ говори о „при-
зетско-сјени ' Често се, ДОДУ ’ J I « Таі израз треба схва-
најмање два ^ Є
дК" алекту” као ал« рPßopa ове
зпенско-тимочком ДИ) іаіелнячка одступаїьа__ „„-,ат ичт , а
обично стварају
унутранпье
привид іьеног »единства. ове 30не, углавном іужно-
%120. Западне я )У«>заі^е Д ње> захвата призренско-
моравску долину « .^ ^ " ¿ е г о в у неточну међу чини лини,a која
-јужно.чоравски ДЩа. .' _ Боснљграда на северозападу до
йде од бугарске границе )уж « затИД1 ка северу д у ж висова
К риве Феје изнад йраіьене Нишаву неточно од Ниша
изнад саме долине Јужне ^ е’к« ЧЄСоко B ale, где скреће ка
и наставља до избила на границу косовско-
североистоку даби код уп призренско-јужноморавском стоји
-ресавског диалекта. упр у већем делу слива
го во р и
тимочко-лужнеткя ди)ал ’ тока Нишаве и у планинском
к Ж ДУ« Ä « *» предела јужно од Босижграда.
Од разлика између она два дијалекта већ смо истакли оне у
погледу л и -л и познавања облика датива. Даље треба поменути,
као призренско-јужноморавске иновације, облике ѣум{а) у ак. ( =
општем падежу) јд. л. заменице ж. р. (постало наслоном на дат.-
-йнстр. мн. ѣим(а) и друге облике на -има по обрасцу сьс гыл : сьс
Ш іип == сьс ѣу : сьс ѣума), наставке -еју И -иj у (често фонетским
ѣйма
путем > -еу, -му > -ев, -ив) у 3 . л. мн. презента (узнеју, радив) и
генерализацију елемента -ute- у свим лидима имперфекта, уз дели-
мично преношење наставака за презент ( 1 . јд. йдеш ем, 1 . мн. йде-
шемо, 3. мн. йдешеу). У целој јужноморавској долини забележен
je и отворенији изговор наглашеног е и о: меасо, доаста. Међу
* 4
тямочко-лужничке
m _

■)ужноморавском

јом, дакле ћкили ћш, ђ%или ђд), јака палатализација к и і испред па-
латалних вокала и иза меких сугласника, ко j а иде све до стварања
новог и ђ (jк útua, uóVe, ïycke, друђи, d esóje а, Смпљћа) и импер­
ія їа! л/ п ? Разоваі*>а с проширењем -о- под утицајем аориста (1.
наізначаіню'Г^р н™е°мо> MH' uï^ ocüie)· За структуру самог говора
ница у тимочкп-ттѵжУТШ> постпози^ивна употреба показних заме­
л е л а , ж енанаП^ 7 ^ - ШлHí e?KÍ,iü> човеШ , човекш, — ж ен й т а,
Овцене, Крйвиіат*л и Ј и А ^ Решено, —* Jbúeyiuy, мн. коѣйти,
Љевдм заменицама сея6- У овако употреб-
него нијаиса одређености (чланско значење), због чега низ аутора
назива ове облике чланом. То ни je сасвим оправдано ј ep je демон­
стративни моменат — супротстављање οβοϊα ( — ближег) објекта оно-
ме ( ~ даљем) итд. —^још увек присутан, што показује и сама
чињеница да постоје гири оваква елемента (-Т -, -в- и -к-). — т и_
мочко-лужнички дијалекат одликује се, даље, и низом архаизама:
чувањем -јд- у појдем итд., стари j er наставка -ове м. -о ви (синове)]
а такође и -е и -je у неколико група именица м. р, (друг аре, ϊό φ
[ — гости], К ѣ аж евчаѣ е), затим старијих енклитика нм и ем у ак.
мн. итд. У овим случајевима призренско-јужноморавски има углав-
ном новије стаже: пођем (и контаминирано појђем), синови и сл.,
у ак. мн. чешће аналошки енклитични облици не и ее.
§ 121. Док je тимочко-лужнички дијалекат на целом про­
странству свог земљишта прилично уједначен, призренско-јужно-
моравски показује знатне разлике између говорних типова. У око-
лини Врања и јужно одатле налазимо повлачење акцента с послед-
њег слога (вода, село; иако су односи у многом измењени аналоги-
јом, изгледа да je првобитно преношен само " с отворене ултиме),
стари наставак -у у 1 . јд . презента (йду, ja ћу к аж у, ja трчу), а
такође и особине унете из Македоније као чешћи изговор л и ћк9
затим - на- у инфинитивној основи глагола I I I врете (викнали, ос­
т ана = оста дох) и -ле у сва три рода множине радног придева
(Турци у ш мале).
Превлачење акцента у типу вода, село обично je и у југозапад-
ном углу територије овог дијалекта, у његовим говорима на Косову
и у Метохији. О вде, међутим, изостаје низ црта иначе карактери-
стичних за призренско-тимочку дијалекатску зону: ново јотовање
извршено je и код лабијала (грббље), у 1 . л. мн. аориста и импер­
фекта јављ а се -смо (а не ~[х]мо), у 2 . л. мн. императива -ите (а не
-ет е), нема итератива типа огрибам ни бројних конструкција типа
два нож и итд. У ђаковачком крају има особина сличних пећкима:
изговор ч = ћ, џ — ђ, меко ui' и ж ', л* испред е и и, љ > Л’, к» > н' < н,
о > а врло често у слоговима испред акцента. Уосталом и ту има
македонског утицаја (-ле, - на-, мие, eue [ = ми, ви]). T a j je утицај
још интензивнији y Сретечкој жупи (неточно од Призрена): акце-
нат тросложних и вишесложних речи редовно je на трећем слогу од
краја (йсечем, исечемо), ъ > о, ъ > е п д > а у наставцима (пёток,
конец, у вода) итд. У планинско j жупи Призренској гори јужно од
Призрена македонски елементи доминирају.
____ t

У турским речима јављ а се и овде на понеким местима (нпр.

у Ђаковици) не су петиту иса ни глас и (упор. § 100), тако да и ту имамо
седмочлани вокалски систем.
 S 122 Између земљишта призренско-јужноморавског и ти
мочко-тужничког дијалекта протеже се на сектору 0д „ 3Bop¡
Втасине па до врха Слемена неточно од Соко Бан,е узак и ду“
го и азн я појас, тзв. сврљишко-заплањски ди,алекат. Н,Єгова
Спадна граница поклапа се с неточном границом Јужноморавског
« , 20) а неточна се налазя на горњем току Власине, Сувој пла­
нини Сићевачкој клисури и Сврљишким планинама. Основна је
одлика овог типа да не зна скоро ни за Једну иновацију својих
сѵседа C j едне стране овде не долазе лу, -ja , пођем < појдем, заме-
нички облици ѣум, 3. л. мн. презента на -ejу (-ију), имПер,
(Ьекти на -тем итд., а с друге стране изостају и претварање ћ ц ђ
у ч u џ, умекшавање к, г > ћ , ђ у суседству одређених палаталних
гласова, имперфекти типа їребео и сл., a такође и постпозитивна
употреба заменица. Ипак треба нагласити да je ш токавско -ови у
шгуралу, иако иновација, заступљено и овде.

Македонски и бухарски Говори с лични

призренско-тимочкима

§ 123. Говори најсевернијих области М акедоније по својој

основици веома су сродни с онима у призренско-тимочкој зони.
Јужна граница овог noj аса иде од Ш ар-планине југозападно од
Тетова, пролази јужно од тога града, избија на Скопље, захвата
Овче поље све до близу Штипа, заокреће тамо ка североистоку и
прошавши јужно од Злетова допире до бугарске границе на осо­
тов ском масиву (треба напоменути да су у западном делу овог no-
jaca словенска насеља измешана са албанскима, док у источнијим
крајевима има турског станов ништва, тако да оцртана граница ниj е
непрекинута лини j а).
Говори овога појаса разликују се од осталих говора М акедо­
н і є по томе што знају за скоро доследно у < g и изједначење
полугласника у корейским морфемама, као и за многе друге црте
ко je их спајају с призренско-тимочким (и другим српским) гово­
рима. С друге стране, ту су застулљ ене и особине побројене у §§
105— 113 које одвајају призренско-тимочку зону од осталог дела
штокавске територије. Иначе су говори о ве трупе сразмерно врло
разнолики и немају заједничких специфичних одлика. Штавише,
иако се сви налазе у непосредном суседству п р и з р е н с к о - ј у ж н о -
моравског земљишта, нема ниједне специфичне иновације тога дија-
лекта коју би сви они познавали. С друге стране, ту изостају и по-
с е б н е појаве ко je су развијене у тимочко-луж ничком дијалекту
(изузетак чини, у већини говора, постпозитивна употреба показних
заменица).
 Заједнички су свим говорима северномакедонског појаса
елементи јаког утицаја из јужнијих македонских крајева, засно-
ваног на дејству дуготрајног суседства и интензивног миграционог
кретажа. Осим особина поменутих поводом враіьског и ђаковачког
говора, ту су и многе друге, међу којима и рефлекси о и е за ъ и »
у настав ач ким морфемама (немок, трїбвец). Највише црта ове врете
има у тетовском крају и на линији Св. Николе — Злетово — Крива
Паланка, а најмаже у Скопској Црној Гори и у кумановској области,
где се јавља јак јужноморавски утицај (лу, њума, 3. л. мн. презента
типа легнев [ = легну] и сл., имперфекти као идешемо, понегде и -ja
у радном придеву).
У Дожем Пологу застушьене су и две специфичне западно-
македонске одлике: акценат везан за трећи слог од краја и (сем у
најсевернијим селима) замена ¿ са ол, које се овде даље развило у
ou, у складу са чињеницом да у овом говору свако антеконсонант-
ско и финално л прелази у у (неслоговно у). У источнијим краје-
вима, међутим, налазимо слободно место акцента (додуше скоро
свуда с помињаним померањем акцента с отвореног крајжег слога)
и замену л која одговара оној у сврљишко-заплажском дијалекту й
јужном делу тимочко-лужничког: ль као главни рефлекс, а сем
жега у , у главном уз лабијале. — У већем делу неточних говора
овог noj аса долази у 1 . л. јд . презента стари наставай -у .
§ 124. Највећи део особина тимочко-лужничког дијалекта
простире се и у западној Бугарској, углавном у узаном појасу дуж
границе, омеђеном с неточне стране лини j ом ко j а полази од тачке
између Босиљграда 4 и Ћустендила, протеже се северозападно од
тог града, допире до Радомира и ту заокреће ка северу, а затим
прелази Стару планину западно од Берковице и пролази неточно
од Ћипровца и Белоградчиќа. Северно одат ле нема више једностав-
не говорне границе ј ер je премештање становништва створило
врло колшликовану ситуацију. Осим приличног броја румунских
насеља у подунавској области северозападне Бугарске, налазимо
на j маже три врете становништва разног порекла. Једна група до-
сељена je из неточни j их крајева Бугарске (такви су становити*
Куле и најближих села, а уосталом и села Велики Извор на j у го-
словенско j страни границе), друга показује један северозападни
бугарски говор, понегде са доста призренско-тимочког утицаја,
Док трећа има говоре сличне онима око Белоградчика, дакле у
основи тимочког типа. Насеља ове последже групе расута су око
Видина и j ужно одатле (и у самом граду Видину непе махале имају

4 Овамо спадају и говори димитровградског и босшьградскоґ кра)а, чи)й

су стаяовници национално опредељени као Вугари.
 S%
.·.·.«.

. ■ пна скупила од десетак села налази се у близини

овакав говор), *1 Д К а 0 ш т 0 je утврдио Ц в. Тодоров, вр Л 0
lí
■'Лж
ушћа реке Циора У « ca4inbaBajy пресељеници који су се из тЩ
=.:
велики део овог цианине спустили у плоднију подунавску . јЅј Ж *

•V ¡JW F .|.

ВИСИНСКІК облает границу je, међутим, тешко одредити, *r> .

равниду. 1 ћ° псталим становништвом има дошљака, а за целу ж

'Ж
:·
пошто и ме?у о веома оскудним документарним сведочан, •і . ' Д р

област0 Гмнијих епоха. • « f r ··

Ї Ї -**f 1 ;р оПШТи правац изоглоса главнине обележја говора

-XA

■ LI насѵпрот чисто бугарским говорима углавном исти Ш

овог nojaca у ^ тоСтта ипак има доста одступања, понегде •ЈШВл·

и іа^псостранство од неколико срезова. Неке тимочко-лужничке

Гсобше нису распрострааеие свуда на oboj територии, тако нпр.
поетшзитивна употреба трију показних заменица, к 0Ја се добро ш
~ а л а само у трнском крају (другде налазимо само члан -ьт, W
,iv
Ти -то) Иначе je утицаj суседних бу гар ск их диј адската на овє
говоре много слабији него одговарајући утицаји с југа у северно­
македонском noj асу (§ 123). с друге стране, неке особине српског
,.Ж
·
порекла пружају се и дал>е ка истоку у Бугарску. М еђу иьима се *•
'‘і*двИ *'**
налазе въ-, въ- > у, чр- > цр~ и у 1. л. ЈД. през. fcV
’•ЅШ ·
Λ··
Замена л дели говоре овог nojaca на две подгрупе: на северу
се углавном чува ^ као у тимочком крају, док око Т рна и даље ка
југу налазимо лужничку ситуацију: ль ||у . У најјуж нијим говорима S
ż
m
(босшьградски крај) долазе и македонизми као е, о < ъ, ь у суфик- • ¡д у а · I ;

сима (старец, шток). На знатном делу ове територије дативи име-

ница ж. p., уколико се употребљавају, имају наставай -и (тип баби).
І 1 /Ж
5лкѕЅ
'¿МГ''

Развишак говора и ѣихови од носи

} rt

§ 125. Говори призренско-тимочке зоне развили су се из не­

кадашње најисточније трупе штокавских говора. Њихово српско-
хрватско порекло несумњиво je засведочено особинама изнесеним
У § 5, a припадност штокавском наречју огледа се с једне стране у
лрисуству штокавских иновација као *skj, *stj, *z g j, * z d j > гит,
*** i ч р - > Цр~) въ > у - и вс- > ce-, а с друге стране у непознавању
овација карактеристичних за чакавски и кајкавски дијалекат.
™ изме^У 0Bffîc roB°Pa и њихових југоисточних и неточних
л о ™ Г Ра/ аКЄД0НСКВД и бугарских, била je још од времена
стажа v fceWi алкан ВРЛ0 осетна (§ 5). Међутим, одступања од •
"'•
‘я
. . ? Ѓ ч' ј

било. Ови гѵ И ШТ0КаВ(:ких говора у прво време готово ни je ни і/Sr.

-ресавских / Г0В°РИ ЈеДва разлиновали од доцнијих косовско-
ресавских (с ко)има су, ѵостял™ ^ яіаМ« е
. ·<

•\ ·!· Гv

X
S'
односе, упор. § 101). Једину значајнију фонетску особеност пред-
стављао je прелаз ¿ >· лу у неколико примера5, додуше ограничен
на призренско-јужноморавску област. Врло je карактеристично
да je Ь и овде, као и у осталим штокавским говорима, пре своје
замене било затворени) е од вокала е, о чему сведочи стаже у кра-
шованском говору, који потиче с овог земљишта (§ 2 2 0 ).
Док су штокавске иновације најраније фазе (до око Х Ц в ,
—■ у ствари из периода до првих писаних споменика на народном
језику) по правилу застушьене у говорима ове зоне, новији развој
њу најчешће није додиривао, или ју je захватао само делимично.
Тако су у тимочко-лужничком дијалекту изостали замена полу-
гласника, стапање -јд~ у -ђ -3 претварање -л > о, а углавном и про­
мена 4 > у . У призренско-јужноморавском, међутим, налазимо
-јд - > -ђ-у а л (па и -л) претрпели су промене, само што се оне не
поклапају тачно с онима у већини штокавских говора. Јасно je да су
отприлике од X I I —X I I I в . тимочко-лужнички говори, а у X IV в .
призренско-јужноморавски, изашли из штокавске разноj не зајед-
нице6. Има доста разлога за претпоставку да се то догодило у вези
са територијалним ширењем ових говора ка истоку и југоистоку.
При том je у много случајева захваћено земљиште на којем су дотад
живели романски (влашки) пастири, а изгледа да je понегде било и
словенског живља са шт, ж д < *£д, Било би, међутим, неоправ­
дано тумачити ове покрете у првом реду експанзијом немањићке
државе. Томе се противе хронолошки и, нарочито, географски
разлози. На истоку и североистоку говори ове зоне обухватају к
области које у средњем веку нису биле политички српске. Наро­
чито су значајни подаци које пружају Сврљишко јеванђеље српске
рецензије из 1279. год. и извесни видински текстови из друге
половине X IV века који показују исту рецензију, одн. чак српски
народни говор са нешто обележја призренско-тимочког развоја-
Биће, дакле, да се ове старе миграције своде на покрете пастирског
живља који je тражио нове испаше. Карактеристично je да су
високи планински венци дуж граница данашње Србије према

6 Расположивн материјал не пружа могућности да се прецизира јесу

ли се већ у то време почеле развијати и понеке ситније карактеристике у мор-
фологији (- Ьте у множини императива, суфикс ~ичка и сл.). Вероватно je да je
за њихово коначно уобличавање била одлучна углавном следећа епоха, када
je контакт са осталим штокавским говорима ослабио, а успостављен теішьи
еволутивни додир са македонским и бугарским језиком.
6 Хронологија ових процеса може се утврђивати само приближи», јер
као ослонац за закд»учивање служе углавном промене извршене пре пррих
писаних споменика, или такве за које нам данашње стање проученосги тих
споменика не допушта да тачно одредимо епоху њиховог јавл^ања у разним
крајевима.
 ¡ „™ Македонців сви у потпуности заузети овим гово-
^ С Г Г с е п р е д с . а в н н ц к затим спуштали и у околне долине,
гіагкр ка истоку и ,угу.
, о * Централни догађај у доцнщем разно,у говора призред-
S и ь - . „ „ ґ ««na іе поіава тзв. балканизама7, особина распоп-
ск а-т ш ш ^ - балкански» іезицима;
страшених. ł^ ање интонационих опозиција (а нај чешће ни
’" “ них), аналитичку компарацију и удвојену употребу
¡m c m m налазимо и у грчком, румунском, албанском! Ѵ
Я
Z T pThom и македонском језику. Исто важи и у великој мери и за
потискивање или потпуно ишчезавање инфинитива. Аналитички
Тш ш ип влада и у бугарској и македонско, деклинацији. И ново- брі

тч к а румунска и албанска деклинаци, а одлику,у се упрошће- ШК·;

ношћу и показу,'у мали бро,' падеЖних облика. Употреба трију

постпозитивних замешца обична je и у великом делу македонских
говора, а у другим македонским говорима и у огромној већини
бугарских, затим у румунском и албанском језику отишло се за
корак даље стварањем правог постпозитивног члана. Првобитно
лорекло сваке од ових особина није увек довољно расветљено, али ЅЖ
К
.'
5

je извесно да су се оне y већини случајева преносиле из једног

балканског језика у други. Јасно je да се ни одговарајуће црте
у призренско-тимочким говорима нису спонтано развиле, већ
су унесене са стране. Оправдана je претпоставка да je велику улогу í.E a

V if r a .·

морала играти асимилација некадашњег романског елемента на

•овом терєну, али не треба потцењивати ни утица j су сед них словен­
ских језика. Само се тако нпр. може објаснити подударање између :%
v ftîL·
лризренско-тимочке зоне и македонског и бугарског ј езика у кон- .уА ®/’
крешном средству (предметку но) ко j им je остварен аналитички
принцип у компарацији. Географски разлози упућују на то да су
на призренско-тимочки дијалекат нарочито утицали македонски
говори, а на тимочко-лужнички - бугарски. Због недовољности
ішсаних споменика тешко je одредиги детаље тока й хронологије
^ лПР0ЧеСа' Јасн0 ]е у сваком слУ чаЈУ à a су дщалектм призренско-
т аі °-Єушли У Разв0Ј нУ сферу балканскої језичког савеза и д а
Шп] npeoxpetu ѵглампн un™ xrJr . V .. _
ш п їл п ге Λ v.* ' ---------r j и р а м а ш ом е, гл авн а
донским ientuné ^ пРизРенск°-мимочке говоре са бухарским и маке-
хронолошки су секундарне у од носу на оне које обе-

зама призренско-тимои^V
Нїизренско-тйм^Ї^а« ^ ^ ко *евейи Веішшто штоније
ниједан од помияьаних архаи-
ном штокавском типу: иеЉГОВОра не ЧИ инн
НЙ апсолутну разликѵ поема станпаод-
н н о ґи м зетско-сјеничким г п п л « ,!1 ? л у г л ^ с н и к а се чУва као посебна фонема и у
Творили ипак дало у у јелноиГ JÜ*’ ^ }Є у ґотово свим призренско-тнмочким , ł

ш ЦелоІ ^риториjи ове зоне ^ пРимеРа> а ни -л није остало неизмеїьено

Λ

* ' _ Λϊ
леж авају блискост исших Говорова осталим штокавским дијалектима.
С могa one, иако имају вредности за тнполошку ( структуралну) ха­
рактеристику говорпу ипак не знане ништа за њихово порекло8.
Захваљујући балканизмима призренско-тимочки говори су
данас, ако се узме у обзир целокупност говорних особина, свакако
најреволуционарнији српскохрватски говори. У тој се чшьеници
огледа општи закон да језичка укрштања убрзавају промене у го­
ворима.
У наслону на бугарско и македонско стање развијен je овде и
известан број других особина, у главном ограниченог знача j а: трп.
прид. типа купен, -у ва- м. - ова- у инф. основи и сл. Било je, наравно,
и даље разно j а паралелног са штокавским, тако нпр. у пэгледу
судбине X и новог јотовања. Али apee тих особина захватаjy и ши­
роко земљиште у М акедонии и Бугарској.
§ 127. Разлике између призренско-јужноморавског и ти-
мочко-лужничког дијалекта давнашњег су постанка. Појава лу
у примерима као слунце застушьена je у писаним споменицима
већ крајем X I I в ., што значи да je знатно старија од замене л > у
у другим положајима. Сигурно je да су говори ко j и су форми­
рали тимочко-лужнички дијалекат изашли из штокавске развојне
заједнице раније него призренско-јужноморавски, који познају
делимйчно и ш токавске иновације из X IV в. (л > у у свим поло-
жалима где није већ рани j е дошло лу наместо ¿). Овакви односн
условљени су географским и историјским околностима. Призренскй
крај припао je врло рано средновековној српској држави и чак
сачињавао део њеног језгра, док су крајеви на североистоку и
истоку дуже, или штавише током целог средњег века, остали изван
граница те државе. Тако се догодило да се образују два иновациона
Жаришта, замеци два j у данашњих диј алената. Удаљеност између
њих била je врло знатна (до 2 0 0 km), што ce огледа y разликама
између оба дијалекатска типа. Говори у међупростору имали су
мање изразита обележја, слично данашњем сврљишко-заплањском
типу. Током доцнијег развоја тимочко-лужнички говори задржали
су своја места (у њиховој области већ вековима ни je било знат­
н е е етничке смене). Становништво призренске зоне и оближњег
југоисточног Косова било je, међутим, захваћено снажном стру-

8 И поред великог л и н ґв й с т й ч к о ґ значаја структуралних феномена,

они не могу бити основни критерији одређивања блискости језичких типова.
У том погледу централно место припада статистичком мерилу, тј. збиру кон­
кретних, сродности и разлика у самом материјалу од којега je језик саграђен.
Ако би се узели у обзир исюьучиво структурални критерији, дошло би се до
најацсурднијих консеквенца, нпр. да су македонски и бугарскй говори ближй
аромунсном и румунском него словенским језицима.
 ілм сеоба, углавном у североисточном правцу, добрим дедом под

Č o h- говорни тип продро у ,ужноморавску долину и Пр І

С в и о іе потискујући првобитни дщалекат те долине у побрђеда-
С н а истоку, где се он до данас сачувао као св Рл,иш ко-з а п л а і-
С диіалекат. У овој светлости бива ,асно зашто je земЉиште
тога ди алекта на изглед тако неприродно уско, а такође и откуда
потиче издужени облик призренско-Јужноморавске говорне тери­
т о р іє Није, уосталом, исключено да je у ЈедноЈ ранијој фази a
сам садашњи сврљишко-заплањски тип дож ивео слично ширење
іужноморавскші правцем, и то можда на рачун говора ближих
тимочко-лужничком дијалекту, а у северни;им крајевима и говора
са знатни;им бројем новоштокавских обележја. У сваком случају
миграциони покрети довели су до стварања оштрих дијалекат-
ских граница у цело; овој зони. Ч ак и тамо гд е постоје прелази
(као у простору неточно од Стал ah а), они нису органски настали,
него су плод накнадне мешавине.
И говори тетовско-кратовског појаса у северно; М акедонии
остали су највећим делом по страни од иновација из д в а ју помену-
тих центара. Али овде je дошло до израж аја д ејство једн ог трећег
жаришта, онога у јужнијим говорима чисто м акедонског типа. Овај
утицај, такође ношен миграцијама, вршио се од ју га ка северу * у
Доњем Пологу осећа се западномакедонски нанос, а у кратовском
и кривопаланачком крају присутни су елементи говора долине
Брегалнице. Талас се затим ширио и даљ е. О чигледиа je нпр. ве­
лика зависност говора околине Призрена од тетовског типа и
врањског говора од кумановског. Т ако се догодило да најновија
струјања у долини Јуж не М ораве разносе поред изразитијих
штокавских иновација (из призренског жариш та) и низ македо-
низама.
§ 128. Повезаност призренско-тимочке ди јал екатске зоне са
македонским језиком огледа се и у томе што по сто; и и звестан број
изоглоса које секу границу ових д в е ју јези чки х области у правцу
север-југ спајајући западније македонске говор е са западнијим
призренско-тимочким. Т а к ве су нпр. изоглосе употребе облика
датива, наставка мн. м. р. -ови : - ове, акуз. ен кл . не, ее : нм, ви и 2 . л.
мн. императива -шие : -ет е. Међутим, на граници призренско-ти­
мочке зоне према бугарском јези ку о в а к а в однос се не јављ а.
Иначе, пошто говори призренско-тимочке зоне нема;у зајед-
СйециФичнкх чисто дијалекат еких од лика, особине зајед-
све ТР Са 6 ^гаРСКЙМ и македонским језиком готово су једино што
а п и л п Л СТВа^и доста раз нор одне говоре сп аја у je дну целину У
У остале ш токавске дијалекте. А ко се одбије маньи
дијалектизама, обичних и у косовско-ресавском, оваквог су карак-
тера скоро све црте наведене у §§ НО—*118. А йз бугарске односно
македонске перспектйве добива се управо обрнута слика. Разлика
између призренско-тимочких говора и тих іезика лежи ѵпоаво ѵ
оним цртама чи je ce apee продужују на српскохрватском језичком
земљишту, само што je овога пута листа joui дужа и особине ста­
р ее.
У крилу саме ове дијалекатске зоне призренско-јужноморавски
говори лшого су ближи просечном српскохрватском (штокавском)
стању него тимочко-лужнички: имају не само мање изразитих cne-
цифичних облика, него и мање балканизама (боље чувају падежне
облике датива, немају постпозитивних заменица), а више иновација
у новоштокавском духу.

Л И Т Е Р А Т У Р А

§ 129. За говоре у Србији:

- · *4

1. М . Ћ. Милићевић, Кнежевина Србија (упор. § 29, т. 3).

О говорима ове дијалекатске зоне: алексиначки округ 816, кнежевачкя
округ 856— 858, црноречки округ 922— 923.

2. М . Ђ. Милићевић, Краљевина Србија. Београд 1884. X I I I -f-

485 (с картом).
O крајевима припојеним Србији 1878. Обавештења истог карактера
као она у раду под 1. О говорима ове дијалекатске зоне: нишки округ 137— 139
(углавном лексички подаци), пиротски округ 248— 249, врањски округ 314— 317
(највише о личним именима), топлички округ 404— 405. У текстовима народних
умотворина присущи су елементи књижевног jезика.

3. Јован Ж ивановић, Српски ј език у околини Призренској,

П ећкој, М оравској и Дибарској. Стражилово I I I (1887), 554—*556,
573— 574, 585—·587. (Прештампано на стр. 208—229 књижице „О
српском јези ку” од истог аутора, Н ови Сад 1898).
На основу народних песама које je објавио Јастребов у юьизи „Обычаи и
песни турецкихъ сербовъ” . Посебно се наводе особине говора призренског
краја, долине горњег тока Јужне Мораве, Сретечке н Сиринићке жупе. Број
констатованих особина je сасвим низан.

4. Б ранислав Ђ. НушиН, Косово. Опис земље и народа, Н ови

Сад 1902, К њ иге Матице српске број 6 , 1—*180.
На стр. 150— 152 неколико карактеристика говора приштинског краја из
области фонетике, морфологије, синтаксе и лексике. Grp. 152— 162, а и другде
у кн>изи, текстови углавном опет из истог предела.

ш
 5. O laf Broch, Die Dialekte des südlichsten Serbiens. Schriften
der Balkankommission, Linguistische Abteilung II I . Wien 1903, 4°,
342 ступца (c картом).
Матери ja л из области од врањ ског краја до пиротског, изложен у вели­
кої «ери према локални« говорима. Аутор je одличан фонетичар, али маже
добав познавалац наше дијалекатске проблематике. Њ егов метод скушьаша
матери іала има оѕбиљних слабости, а ни класификацща говора ни;е беспре-
корна. У некима од датих текстова има несигурнога. Дело je у знатноЈ мери
неактѵелно после појаве Белићевих „Дијалеката . I Іретходни извештај
Брохов о овим говорима објављен je у Anzeigern бечке А к а д е м іє , X X X V II
( 1900), 93— 106.
Рец.: в . бр- 8.
6. Тихомир Р. Ђорђевићу Оглед граматике народног говора у
Алексиначкој Аіорави. Промена заменида. Караџић (часопис) IV
(Алексинац 1903), 1—'9, 85—'96.
Парадигме заменида и нешто текстова. Сбавештеша о месном говорном
типу, без акцената и без фонетске прецизности.

7 . Александар Белић, Дијалекти неточне и j ужне Србије.

16 I ГБеогоад 1905). СХП + 715 (с картом и регистром речи).
Највећи рад наше дијалектологије, како по обиму тако и по значају.
Врло богат материјал из скоро свих крајева призренско-тимочке дијалекатске
зоне у границама преткумановске Србије. Фонетско бележеше истине се узор­
ном и досад ненадмашеном прецизношћу и пажшом према нијансама. По први
пут у нашој научној литератури приказана су широка варијациона поља разних
језичких феномена. У први план стављене су заједничке особине свих говора
испитиване области, док на локалним разликама писац мање инсистйра (остаје
нпр. задатак да се осветле јужноморавски месни типови на граници према
косовско-ресавском дијалекту). Драгоцена обавештења дата су о грађењу речи
и о акценатском систему у морфологији. Сразмерно најмање разрађена je син-
такса. Плодна дискусија о многим појавама која je, поред осталоґ, на дефинити-
ван начин решила питаше генетичкоґ односа говора ове зоне према осталим
нашим дијалектима и према бугарском језику. И данас, кад je познато кудикамо
више података из разних других говора, у Белићевој кшизИ има само мало
појединости у схватањима које захтевају ревизију. У уводу (стр. Х С І— СХП )
критички преглед раније литературе, коју je, уколико се тиче говора описаних
у овој књизи, шена појава углавном учинила застарелом. На крају збирка тек­
стова. — Нека од гледишта изложених у овој кшизи кориговао je аутор у раду
под 8, a такође и у чланку наведеном у § 29, т. 16, стр. 90— 92.

8 . Александар Белић> О диј алекатском материјалу О. Броха у

књизи: Die Dialekte des südlichsten Serbiens. С Д 3 6 I I (Београд
1911), 1—104.
Анализа Броховог материjaла уз исправл>ање грешака и истицан»е извес-
них интересантних noj единости, а такође и Поправке и допунске напомене уз
рад под 7, с новим тумачешима извесних појава.

жаринко Сшанојевић, Севернотимочки дијалекат. С Д 3 6 I I

(1911), 360—463.

126
 *

Садржајан опис говора трупе седа јужно од Зајечара (пишчев вази*

„севернотимочки je несрећан jep се не ради о северном делу тока
Дат je и преглед — не увек потлун — акценатског система у морфологии
Без синтаксе. Штета je што се писац ни)е задржао више на специфичним л о ^ '
ним одликама и не осветљава разлике према другим говорил» овог тѵтГ
Доста текстова солидно забележених. Овим радом потиснуте су у забопя«
раније, такође трезвено састављене белешке ауторове о говору истог imaS
дате као коментар испод текста народних песама које je он обіавио v uLv.
пису „Караџић” IV (1903), 96—108. 1 н ооЈавио у часо-
Р ец .: A. Белићу ЈФ I (1913), 136— 143. Приказујући корисност рада и
истичући његове слабости, даје cBoje тумачеше низу појава или поправља
пишчеву интерлретацију. F

1 0 . Глиша Елезовићу Нешто о јањевском говору. Босанска

вила X V (1910).
Приличан број података, не увек сасвим срећно формулисаних. Извод
из овога у чланку истог аутора у СДЗб II (упор. § 102, бр. 7), 471—473.
1 1 . Милош Ивковић, (Извештај, в. § 102, т. 8 ).
12. Б . Цоневь, Происходъ, име и езикъ на моравцитѣ. Издава
културнопросвѣтна дружба „Морава”, София 1918, 8 °, 84/
Нисам имао прилике да се упознам с овим радом.

13. Жив. Сшефановић, О замени полугласника у заглавено»!

говору. Белићев зборник 1921, 251—*259.
Несрећно класификовани примери „пространијег разбистравања” ь ода.
његове замене вокалима у говору књажевачког краја, уз нерааликовање ока- !
зионалног од обавезног и увођење нових, не баш погодних графичких знакова
за извесне ґласовне нијансе (за које, међутим, аутор има добар слух).

14. Маринко Станојевић, Прилози речнику тимочког говора.

СДЗб I I I (1927), 177— 194.
Лексички материja л фонетски забележен. Исти аутор je дао још мате­
риала о овом говору (уґлавном текстова, али и понешто лексичке грађе итд.),
у „Зборнику прилоґа за познавање Тимочке Крајине” (I Београд 1929, II
Београд 1930, III Београд 1931, IV Зајечар 1937).
* > S 'S

15. A . M . Селищев, Полог (в. § 130, т. 1 ).

На стр. 406— 416 о говорима Призренске горе, Сретечке и Сиртшћке
жупе. Без материјала са терена, по доста оскудним подацима из друге руке
(углавном по текстовима Јастребова, упор. т. 3 у овом §). Осврт на сасвим
штуре податне у раниjoj литератури. Присутня национално-политична тен-
дендиja.

16. М иливој Павловић, Говор Сретечке Жупе. СДЗб V III

(Београд 1939), 1— 352 (с картом и регистром речи).
Рад од круиног методског значаја. Обиман матери>ал изнесен без тежше
да се уједначавањем стварност стилизује и обрађен на врио модеран начин.
Формираше и развој говора објашњавају се доследио и с вуним успехом у
 „„„O CTU метанастазичких покрета. Писац обраћа велику пажњу » —
,,™ Тчт<-ся а не ¡едино њиховим готовим резултатвма, што je ѵ г , ,“ “ 10*
ЅватЅЈм да ¡Є У ieзику законита варијацнја, а не у к о ч е ^ ^ с
£ Г £ е садржи преглед целок>чшосги фаната Знатан бро^текс^"'
^¿венционално одабраних. Треба жалити што ова, рад, појавив^
„ ^ Ѕ Г п р е д рат, ниіе стигао да буде приказан на одговарајуНи Ке-
ПіЗтаоднії извештај о испитиважу овога говора, a такође и тетовскога
Г. Гггасяикѵ Скопског научног друштва X I I (1933), 253— 74? ’ Да°
1 7 Гл. Елезовић, Један оглед нашег говора из Opaxom..,
Подрими код Призрена. Ј Ф X V III (1 9 4 9 -5 0 ), 1 3 3 -1 4 0 , * 4* У
Историіскй и етнографски подаци. Н а стр. 1 39— 140 je дан а к ц е н т а
текст, по којем би говор био прелаз од призренског ка м е т о х и јс к о « ^ ^ 4

18. Aiихсшло Сшевановић, Ђаковачки говор. СДЗб X I (1950

133—МО. 3
Добар материјал са дискусијом. Рад je у знатној мери заснован на цои„.
дипима поставлялим у раду под 16. Формащца говора и порекло низа осп
Sima разјашњени су. Потпуност рада смажена }е тиме што извесне noiane
оды. области појава нису додирнуте. Без текстова.

19. Миодраг А . Васиљевић, Југословенски музички фолклор

Народне мелодије које ce певају на Космету, Београд 1950, 1—4 2 3 ]
Стр. 199— 335 текстови песама, главним делом из југозападних крајева
ч>вог дијалекта (од Гњилана до Призренске горе). Песме обично нису диіа-
лека теки чисте, a њихов акценат, који je забележел, често не одговара говор-
лом акценту. Ту я тамо илак понеки пример даје извесно осветљење одго-
дзарајућег локалног говора.

20. М илиеој П аеловић, Исгштивање говора Јањ ева у поређењ

«а штеријалом Дубровачког архива. Глаеник САН IV (1952),
317—318.
Извештај. Теза о дубровачком пореклу извесних црта овог говора зах-
тева даљу аргументацију.

§ 130. Од литературе о северномакедонским говорима тетов-

ско-кратовског noj аса истаћи ћемо само неколико најзначајнијих
радова (без навођења рецензија о њима):1

1. А . М . Селищ ев, П олог и его болгарское население. София

1929, V I I I + 439 (с картом).
Етнографска, историјска, културноисторијска и језичка монографија. О
говорима Полога на стр. 280—405. Обухваћен je и Горњи Полог, чији je говор
сасвим друкчијег типа. Дискусија на бази не одвећ обимног материјала СКУ^"
л»еног на терену и разних текстова, углавном из X IX в. Упркос високом нив у
ауторове научне спреме, појединк проблеми нису добили правилно осва^ еп0^
дре свега зато што аутор полази од погрепшог основног схватања да у
лошки говори бугарски.

128
 2. Принцип корелативносги у еволѵииіи
М и лш ој П авлови ћ ,
Іезика и некорелативност дијалекатских црта Горљег ПоваоаатѴ
Годиішьак Скопског Филозофског факултета I (1930), 297—‘312
Тумачеље ге.ісзе и еволуци,е говора повезено с фактам» мигваииіа «
разматраи-има о известии феноменима кощ кастају у мешавинским говоои».
(О низу говорних одлика тетовско-кратовске зоне пружа податне и r i Z i
наведени ПавловиНев рад о говору Сретенке жупе), F

3. Р ада Уїринова, Говорите во Скопско. Скопје 1951, 1 ^ 4 0 (с

картом).
Говор града и говори околине, од којих само они у Скопскоі II dhîm
Гори спадају у ову зону. Дате главне особине сваког од обухваћених говора.

4. Тодор Маневиќу Забелешки за овчеполскиот говор M J III

(1952), 188— 199.
Јасан преглед знатног броја важнијих особина.

5. Б ож о Видоески, Северните македонски говори. M J V (1954)

1—30 и 109— 198 (ca две карте).
После краћег „Општег погледа” два описа говорних типова. I Кума-
новско-кратовската говорна група, стр. 4— 30. Углавном сумарно, али са jac-
ням сагледањем ствари и сталним инсистирањем на изоглосама особина. (Из
ове су Области и два детал>није рађена прилога од истог аутора·. Место на
акцентот во кратовскиот говор, MJ III (1952), 58— 63, 84— 86, 105—108,
134— 146, и За вокалната система во кривопаланечкиот говор, MJ IV (1953),
112—421, 159— 165, 173— 182 и 206—209). II Говорот на Скопска Црногорија,
стр. 109— 198. Много подробниje, често са добром анализом процеса. Без тек­
стова, cá сразмерно мало синтаксе.

§ 131. Од доста велике и нејєднано добре литературе о запад-

нобугарским говорима сродним нашој призренско-тимочкој групи
поменућемо само следеће радове:
i

1. Ст. М лад вновь, Къмь въпроса за езика и националната

принадлежность на Ново Село (Видинско). СбНУ X V III (1901),
471— 506.
Концизан, али доста информативан опне. Дискусија не увек срећна.
Тачно одређена дијалекатска основица говора, али аутор налази и компо­
ненте коjих у ствари нема. На крају списан лексике и нешто текстова.
л *

2. Й ордань З ахариева Кюстендилско Краище. СбНУ X X X II

(1918), і —»659 (с картом).
Претежно етнографски рад о босшьградском крају (упор. § 124). Опис
говора 176— 207. Доста информативан филолошки опис са приличном коли-
чином материала, додуше не сасвим Слободан од погрешака. Ha крају велики
opoj текстова.

• Павле Иаић V
 7 тт Ив Господшкинъ, Трънчанитѣ и трънския говоръ
ИССФ IV (1921), 1 4 8 -2 1 0 .
„ сад (као и они под 6р. 4 и 5). После етнографског дела опис
о с т о в и и збирка речи. Д обива се ,асна слика већине
говора црта> иако се у излагању oceha непотпуност ауторове

шреме
л тт В П ет ричевъ, Принос къмъ изучване на трънския
^ о р » . ИССФ v u (1931). 3 5 -7 5 .
т/Г/'ггпаитт>а неке материјалне грешке Господинкйна и попуњава іьегов
рад „ о в м примерима, али са још мање разумеваша ствари. Богата д0Пуаска
збирка речи.
5. Ангелина Берберска, Говорътъ на с. Ошане (Бѣлоградчишко
ИССФ VII (1931), 79—119.
Опис говора на стр. 92— 107. — Лингвистична оријентација ауторова
понекад слаба, а има и матерщалних нетачности, али je рад ипак корисган
због података које пружа.
6 ЦвЪтанъ Тодоровъ, Северозападнитѣ български говори.
СбНУ XLI (1936), XV + 543 (с картом).
Значајно дело, рађено у осетној мери по узору на Белићеве „Дијалекте”.
Обухвата ванредно широку територију, од које je само мањи део покривен
говорима сродним с нашим тимочко-лужничким дијалектом. Материјал нај-
чешће довољан, дискусија обилна и обично добро управљена. Разлике између
обрађених говора, у ствари сасвим разнородних, нису сваки пут довољно
осветљене. Сразмерно мало се говори о селима на само; граници зоне ч и џ.
Желело би се нпр. више прецизних података о пределу Искреца, где по Цо-
неву (који je први одредио ову границу, упор, иегов рад наведен у § 17, т.
2) влада „неодређена мешавина” . С друге стране, драгоцена су обавештења
о оазама овог дијалекатског типа у крајевима дуж Дунава. Рад садржи и ис-
црпну критичну библиографи; у раниje литературе,0 а такође и приличан број
текстова. — Приложена карта не даје сасвим јасну слику о стању у говорима
ближим Дунаву. О томе проблему в . чланак истог аутора „Говорни кръсто­
свания въ крайната северозападна българска область” , Български прегледъ I
(1929), 230—242, а такође и расправу „Населението между Тимокъ, Искъръ
и Стара-планина”, Списание на Бълг. академия на наукитѣ LV (1937), 237— 287,
са врло интересантним резултатима и с картама у које су унесене још неке
изоглосе.

§ 132. У великој већини наведених радова бугарских научника

заступљена je полемика против тезе о cp пеком пореклу одн. карак-
теру одговарајућих говора. Такву полемику налазимо, како У
погледу ове зоне, тако и у погледу сродних говора са српске стране
границе, и у низу других бугарских публикацииа, поред осталог и У
к&игама Б. Цонева „История на български езикъ” I (София 1919*

* Радови објављени до 1905. који се тичу говора ове области

оу и у Белићев преглед литературе, дат у уводу „Д и j алената” (упор. S 1™» ’
I I изд. 1940) и Ст. Младенова „Geschichte der bulgarischen Sprache”
(Berlin 1929). О оном питању упор, и мишљења Јагића, Белића,
Решетара, Маргулиеса и ван Вејка изложена у радовима наведеним
у §§ 29 и 129. Ван Bej к je посветио и посебну расправу питањима
српско-бугарске језичке границе и генезе призренско-тимочког
дијалекатског типа: „Taalkundige en historíese gegevens betreffende
de oudste betrekkingen tussen Serven en Bulgaren” , Mededelingen
der Koninklijke Akad. van Wetenschapen, Afd. Letterkunde, deel 55, ser.
A (Amsterdam 1923), 55—76. Т у je први пут изложена ван Вејкова
теорија о првобитно романском насељу у овој зони, ко j е je испо-
четка раздвајало Србе и Бугаре.
Најбољи преглед проблематике балканског језичког савеза
пружа књига Kr. Sandfelda „Linguistique balkanique, problèmes
et résultats” (Paris 1930).

.:•f<
Λ
t У
"

У <·,
,s *1

..;c y

Φ 1

'·S ·>

Ж
<
. ł • *·γ.

v“
ч

<>·*

A m.

t џ
V > . ·
.·>
> < > · · ·

* і
!·

:ν·γ ,ν
 ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ ДШАЛЕКАТ1

Границе

§ 133. Југоисточна граница овог днјалекта полази од наі-

северни јег залива Боке Котор ске, код Рисна,2 и иде мало ка северу
а затим ка истоку, испуштајући црногорска племена и пределе
Ц уце, Озриниће, Загарчане, Комане, Бјелопавлиће, Братоножиће и
Васојевиће, а обухватајући црногорску Херцеговину и чак северни
део земљишта које je припадало Црној Гори до 1878. год.: Гра­
хово, П јеш ивце, Ж упу, Л уково, Дробњак, У скоке и Морачу.
Затилі ова линија иде ка северу обухватајући Колашин и испушта-
јући Бијело П ољ е и сече Лим јуж но од Бродарева. Одатле она
узима правац ка североистоку, пролази поред Сјенице и негде
близу Студенице изби j а на Ибар. Граница у западно ј Србији према
екавском наречју оцртана je у § 46 и 91. На западу компактна зона
о во г дијалекта (тј. облает у којој припадници свих вероисповести
говор е н>име) допире до Н еретве (и нешто преко н>е у зони Табеле
у њеном доњем току),3 а затим до линије ко j а иде од Јабланице
преко ф ојни чког краја до Л аш ве, где прелази реку Босну и чини
л у к неточно од Зенице да близу Ж епча још једном пресече ту
р еку4 и настави ка северу углавном западно од њеног тока. Се-
вероисточно од Д ервенте ова црта избија на С аву и продужује
д у ж те реке ка истоку све до ушћа Дрине —* с напоменом да го­
вори око О раш ја не припадају овамо. На југозападу, у приморју,
о ва ј ди јалекат заузима и неточну половину полуострва Пељешца
(п очев о д села Ж уљ ане) и дубровачка острва, укључујући ту и
Мльет.
1 Иако у ствари сувише узак, овај се термин прихвата овде као најмање
иеподесан од досад предложених. са гово.
2 Међутим, и западно одатле на земльишту Боке има католик
р&доі зетско-сјеничког типа.
8 По саопштењу Асима Пеца. . л Чипти 03На-
* По саопштењу Далибора Брозовића, који je о д р а с т ^ док ¿ међу
чена линија на сектору Зенице односи се на говор му те линиje.
католицима зеничког краја раширен јекавски изговор и зап д
 Алй јекавског живља има у врло великом броју и североза­
падно и северно од граница означене области. Овим дијалектом
говоре по правилу Срби у запад ноj Бо сни и Херцеговини, у Далма-
ци)И, ужој Хрватској, Славонији (али за Осијек и Винковце уп. § 38)
и Бараши.5 У некима од тих крајева има понегде и Хрвата, одн.
Муслимана јекаваца (тако нпр. у западној Славонији и у крају
северозападно од Баше Љуке). Т у се ради или опет о досељеницима
из j ужни j их или источнијих крајева, или о покатоличеним Србима
или о домородачком елементу који je под утицајем дошљака при-
мио шихов говор. Посебно треба истаћи да овом дијалекту припа-
дају штокавске оазе на кајкавском терену поменуте у § 14, a такође и
штокавско село Рачишће на Корчули. Најзад, трагова овог дија-
лекта има и у говору неких српских етничких острва у околини
Будимпеште (упор. § 62).

t і
Особине

§ 134. Новоштокавско акценатско преношење извршено je на

земљишту овог дијалекта сразмерно врло радикално. Оно обух-
вата много већи број типова с преносом акцента на проклитику него
на североистоку: от Стевановбі, за вјеренж а, гледа й слуша, нм
брат ни мајка, чак и два дана, jedna кућа. Ретки су случајеви непре-
несеног силазног акцента ван првог слога речи, изазвани углав-
ном емфатичком интонацијом: узбчес ( < у зао час), таман6. Према
подацима којима располаже наука интонационе карактеристике
штокавских акцената у овом дијалекту су најизразитије.
Фонетско скраћивање неакцентованих дужина у овом д и а­
лекту скоро нигде није забележено.
§ 135. Јекавска замена јата најкомпликованија je од свих
штокавских замена овога гласа. У том погледу народни говори
показују још много више разноликости него вуковски књижевни
j език.
Пре снега, правило да je рефлекс дугог Ь двосложно uje, а
кратког ђ j едносложно/^, вреди само за један део јекавског терена,
углавном у источнијим крајевима. При том І гласи у разним го­
ворима uje или ujë, или с полудужином üjë (cHÜjeï, CHujêï, снијSi)}
док h има вредност ujè или ujê, или се јављ а полудуги узлазни акце-

fi Највећи део српских колониста у Војводини, насељених после I, ДО»

носно II светског рата, донео je такође овaj дијалекат.
6 Има ипак крајева где новоштокавско преношење ни>е извршено у
потлуности (види § 142— 144).
 нат на е. Одговарајуће варијанте постоје и код неакпм,™
'1&c (Í él \~ пnpùnoeujéc(iû).
npûnoeujecÇüt), і\ и гіГ к М ііВ г(^ ім \ У з то ce ; · г( = ј) измећу и
Л /о ^ ,„ ТО ВЙ Н О Г 6
" ’““И0Г L ł:

вара подједнако изразито у сейм крајевима и у свим m ,*"® ИЗГ0'

местимично оно чак и изостаје (риека). Даље ка западу и а’ИМа:
западу има говора са двосложшш S ( > uje), али једносложн™°1
Ое). ОбЈЗшњење o B c jie jеднакости лежи у чињеници да се нГп 6
затворени) ем делу 5 (првобитног г?) слоговност може лак,„ПРВ° М
вити ако на томе делу лежи интонационо и динамично тежищ 3'
Н ајзад, има знатан број говора где се Ь никано не удал,уіе on i
сложности: ліепа± віе'к. У noj единим говорима чак долази до ют°1
вањ а у групама лЬ и нЪ: љѓпо, њѓсу, ко.ьёвка. Према садаішьем с.татГѵ
науке немогућно je оцртати тачне изоглосе свих ових појава. — H
крају речи и у насгавцима придевско-заменичке промене сви је-
кавски говори по правилу имаj у двосложно 6 (deùje, тпје, ддбријем)
Реф лекс кратког b je j e ( = je) c тим да ce y групи коју j сачи-
њ ава с претходним консонантом догађају различите промене, које
иду дотле да се у неким говорима b практично готово нигде и не
чува као je . Пре свега, у вези с консонантима л и н, који су у нашем
језику уопште на ј подложниј и јотовању, и књижевни j език јужног
наречја, као и народни говори, има љ и њ (љепота, њемачки). Групе
mb и àb д ају обично ће и ђе (ћерати, ђевбјка), а само се понегде, као
у Д убровнику и делимично код хрватског и муслиманског станов-
ниш тва Боене и Херцеговине, чува тип тјерати и дјевбјка. У ве-
зама лабијала ca Ь долази до јотовања у многим говорима: вѣера,
пљесма, бљ еж аи ш , мљера, а нарочито често у инфинитивној основи
неких гл£гола V I I врете: ж йвѣ ет и, трпљети. Врло je раширено и
јотовањ е консонаната с и з уврло умекшане гласове с и з , при чијој
се артикулацији предњи и средњи део j езика снажно издижу ка
тврдом непцу, тако да се изговорени гласови донекле приближа­
ва) у вредности и ѓ и ж * \ семе, извети. Паралелно с о в и м је и јо
товањ е ub > fie (іЧепаница). У многим крајевима, нарочито ЈУЖнирш,
промена се врш и и тамо гд е се налазиЈ о їівктко.
често подложно испадашу): међед, седочиши, _ ^ шти.
У вези рЪ, међутим, Ь je дало е: мРё ж “ ’ штокавским
И ако je ова гласовна промена нзврш ена У Г поимепа ca je , углав-
јекавски м говорима, данас скоро свуд аи м коШнић, ïôpje я
ном ван п рвог слога Речи ^ ^ ^ б и ч н о ? у м а ч е аналогијом, алй je
сл ., ређе ôp jh oeu . О ви се примерно У средйни речй могло
С разлогом истакнуто да je чуваш у РУ много манье артику-
допринети н то што она У овом ^ ° ^ урСпясаРне морају припадати
лационих тешкоћа будући да ова два гласа
 м слогу Упор. И чињеницу да у фонолошком систему нашег
Геэика секвенца р ј У иницијалном положају иначе_не постоји. _
' У п о л о ж а ) у испред і , Ь обично да)е и^сщ аш щ сш арщ и, пёцщ аш е.
И с т о вреди и за fe испред о < л (цио, леш ио, диоба, али с напоменом
па v радном придеву нису ретки ни аналошки облици типа лећео,
m im ьео) Испред л промена b > и маше )е доследна: би л е ї je врло
о б и ч ан облик, али недиљ а, кудиљ а и сл. имају много ужу изоглосу.
Рефлекс кратког ј ата механични продужен преноси се у не­
ким слѵчаіевима аналогијом на примере ca b. Тако je у ген. мн.
e p ê h à обичније него вријећп, а м јѓра долази место мијерп и тамо где
ζ иначе има двосложан рефлекс.
Готово у сваном јекавском говору има по неколико лексичких
примера са и и по неколико са е на месту δ. Тако и долази у разним
кпаіевима у примерима као нйсам, с ж и р а , приs- место пре-, а е у
M e п ест а, целйват и, обећаш и, озлёдиш щ зеница, ш ёло итд. Характери­
стично je да често исти икавизми долазе и у екавским, а исти ека-
визми у икавским говорима.
§ 1 3 6 . Вокализам овог дијалекта не познаје отварања обична
на већем делу екавског земљишта.
Грѵпа -αο сажима се обично y -о ( рекб> п о сб ; само понегде и
д о ж б \ а на северозападу (српски крајеви у Хрватској и северно)
Лалмадији) и у једној ареи на југу (у неким говорима на североза­
п а д ^ з^м!лиш C P Ц ряе Горе) У - а : дЬи&> кЬта. Ни)е ретка ни
контракција -ео у -б : пбчб> узб> дебб.
к 1 3 7 , Највећи део говора овог диалекта зна за ново jo t o -
ваше у обиму већем од оног у књижевном језику. О вде су, найме,
обухваћени и сугласници с и з : к л асе, ¿уш ра, к оји . Стварашем фо­
нема ó и і (чи)и размештај, додуше, није тако слободан као код дру­
гих консонаната: нема их, на пример, у финалном положа) у) укло­
нена je неравномерност између африката и одговараЈућих кон-
стриктива : t

с c ш
3 3 ж
ц h ч
(S) ђ Ц
Консонант X ишчезао je у већини говора, а задржао се у Ду­
бровнику и код највећег дела Муслимана, и, мног° *м ен а
у Босни и Херцеговини. П ри том се л: често изговара као грлена
аспираци j а, и чак покаткад звучно. Н а крају речи У
н

босанским и херцеговачким говорима по правилу се

(д о ђ о , b eu je) . Међутим, у основинским морфемама
па мртшіяпним. X c c често одржава под утидаЈ
 система: ном. крух према ген. круха итд. Српски живаљ чува jt
само по изузетку (нпр. у Мостару). Међутим, у многим говорима
налазимо к или і на месту х у неким примерима, углавном на крају
речи и у наставцима имперфекта: дођок, и>т, oeujei, гpat, мйги/ьту.
Apea ове појаве захвата претежно јужније и југоисточније пределе,
али допире и до Сарајева. Распоред к одн. г варира према локалним-
говорима, а тачно утврђивање фактора ко j и су на њега утицали
представља задатак будућности. Изгледа да je понегде играо улогу
квантитет, а можда и акцентованост слога са х. У сваком случа j у
у овој зони, исто као и у суседним зетско-сјеничким говорима
(§ 159)7, д* je било најјаче на крају речи, дакле баш у положају где
je најслабије у говорима даље ка северозападу.
Стара промена ж е у ре растушьена je у већини говора овог
дијалекта и у примерима као море ( = може) и ддренём (през. од
догнати). .
Од промена у консонантским групама за многе говоре je ка-
рактеристичан прелазак пс и пш у вс, вш: всёто, вшеница, /ьёвшй.
У јужним крајевима, све до Мостара и Сарајева, финалне
трупе -ст и сл. улрошћене су: пбс, плані, гроз, д а ж .
§ 138. У множинским падежима, нарочито код именица,
знатан део говора, углавном оних на северу и северозападу, чува
извесне старије облике, и то ген. мн. без наставка {/ьёшнйк, гбвёд,
јабук ), дат. на -ом и -ам [кряком, рыбам), инстр. на -и {пред врати)
и -ами (врећами) и лок. на - uje { < - Ь х ), -и ( < -их) и -а ( < -ах ): по
зубије, по плећи, о ж ен а . При том се облици на -ами и -ам употреб-
љ авају често за три падежа (дат. = инстр. = лок.), а и -u je се по-
некад јављ а у инстр. мн.: међу свѓције, пред вратије. П остоје, нарав­
но, и новији облици на -има и -ам а, а широко je распространено и
само -ма у м. и ср. р.: т јелеем а, по бреговма, чак око Т узл е и ірадом а
( < градовма). Н ајзад, јављ а се и -им у м. и ср. р. {Турция, драим,
тјелесим, упор, и ж енам ), опет у дат.-инстр.лок., и то најчешће код
хрватског и муслиманског ж ивљ а у сливовима Н еретве и горњ ег
тока Боене.
У дат.лок. јд . именица с номинативом на - а у већини говора
je очувано претварање к, г (и х) у ц, з (и с), које je понегде радикал­
ни je него у књижевном језику, толико да се чак ја вљ а ју облици
као Анци, по Луцы (од мушког имена Л у к а).
У инстр. јд . имен. м. и ср. р. опажа се, додуше не свуда у
Подједнакој мери, експанзија наст, -ом на рачун -ем : ключом, коѣом,
сунцом.
и м
м ,
щ
( У '

..
’ Додирну тачку са зетско-сіеничким говорима чини и сама појава f <
ошшо премо прелазног стадијума у.
 Двосложна хипокористична образовала м. р. са ' акцентов
имају најчешКе ном. јд. на -о ( Ђуро), али у косим падежима нема
сагласности између говора: у j ужни j им и југоисточнијим преде»
лима имамо праву промену старих основа на -о (ген. Ђура, дат,
Ъуру итд.), а у осталим крајевима налазимо наставке именица на -а :
ген. Ъурё, дат. Ъури итд., чак понегде и Вѓљко, ген, Вѓљке, дат.
Вѓљки итд. С друге стране, на знатно) територији посгоји и пара­
лелни тип П ера, ген. П ере і Ника, ген. Нйкё (са ') .
За дек лина дију личних заменица карактеристично je дозна­
вание краћих облика у употреби с предлозима (за ме, преда ѣ). У
низу говора налазимо дат.-лок. јд. л, замен, типа мёне, тебе, себе
(или: мене, тебе, себе).
Заменичко-придевска промена уопштила je скоро свуда у
инстр. јд . м. и ср. р. и у ген., дат., инстр. и лок. мн. наставке твр -
дих заменичких основа: с двијем, моије(х), ееликијем кућама. У
овом погледу највећи део јекавских говора иде зај едно c косовско-
-ресавским, а не са севернијим екавским дијалектима.
§ 139. Аорист je у употреби на скоро целој територији овог
дијалекта, а у већини говора чак и у врло широко) употреби. Им­
перфект, међутим, долази углавном у јужнијим и источниј им го­
ворима, па и у сарајевској зони; даље ка северу он je, изгледа, ре­
дан или je, штавише, ишчезао потпуно.
Завршетак инфинитива je -ти (-ћи) или -т {-ћ), већ према
локалном говору. Исто тако постоје говорни типови с очуваним - e
у 3. л. мн. глаг. V II и V I I I врете, и други који су тај наставак за­
менили аналошким -у. Глаголи V II врете с инф. основой на b имају
у већини говора и паралелне облике по типу молити ; лешими
поред лећети и сл.
§ 140. У поређењу с највећим делом екавских говора овај
дијалекат се истиче доследнијим чувањем акценатских алтерна-
ција у типу тросложних именица ж. p. ca ' на претлоследњем слогу:
дальш а, дал и н у , у дали н у, д а л и не. Исто тако овде je јаче застушьен
тип са силазним акцентом у дат. јд . имен. ж. р. (страна : страни,
коса : коси) и скраћивање ' акцента у ' у дат-инстр. -лок. мн. дво-
сложних именица ж . р. {кула : у калама).
§ 141. У разним говорима овог дијалекта залажена je веема
широка употреба приповедачког императива {Он им не шћедни
испрйчати), фу тур а и инфинитива {Возимо се ми у трамвају, над
јед а н човек одједном викнути . . .).
К о н стр у к ц іє са посесивним генитивом типа Богдановића куће,
познате и понегде другде (нпр. у деловима Војводине), овде су
врло раширене. У многим говорима налазимо и широку употребу
генитива уз предлог за : за дјеце у зо х л еб а . ¿
 TT ____ ___
* птПГ, ГЛНПТ
.„„„пяIЛ показу) е у_______
разним крајевима различите
Jj ___ l/ lL t r W ^ D U A P Μ Τ β -

утица;
ли j am
венеці
нарочито КОД „ Ємачке
јевима који су припадали Во)но) граници, немал

Разведеносги

S 142. Супротно ономе што би се можда очекивало, динарски

гребен не чини никакву дијалекатску границу. Највише планинске
области биле су у ствари етнички резервоар, главни извор мигра­
н т а које су стално текле у правцу јадранске обале и према плодни-
јим крајевима у долинама Саве н н>ених притока.
Основну масу јекаваца с новијом акцентуацијом — а то je
углавном српско (одн. православно) становништво — можемо по-
делити на две трупе: једну у јужнијим и југоисточнијим краје-
вима (неточна Херцеговина, северни делови Црне Горе, југо-
источна Босна, делови Санџака и уже Србије, уколико припадају
овом дијалекту) и другу у пределима дал>е ка северу и западу.
Одлике ове друге групе биле би: чешћи j едносложни изговор b,
честе вокалеке редукције (велкп, косца < косица), које понегде
доводе до слоговне функције извесних сонаната ( сикрла, вж ит и),
одсуство промене -ст > -с, примера са к или ї < х и најновијег
јотовања у примерима где je ста j ало в (дакле изостаје тип седочити
и сл.), затим чување, у мањој или већој мери, старијих наставака
ллуралских падежа именица, деклинациј ски тип Ђуро : Ђуре,
непознавање дативских енклитика ни и ви (коj е су честе у Херце-
говини), непознавање или ретка употреба имперфекта8 и рашире-
яост пршіоведачког инфинитива (в. В. Бабића, Ј Ф X IX , 213—*224 ; на
југу се, насулрот овоме, веома често употребљава историјски им-
лератив, в. М. Пешикана, Н Ј, Нова серија V II, 164). Осим тога у

Овом типу припада и говор ѵняіатског стангтнттттиа ѵ Жѵмп^пѵѵ

» — iJ пухи.
•"V·
 истим крајевима често дол ази акценатски тип читамо, чйнпте у
1. и 2. л. мн. презента. Наравно, немају све ове црте једнаке изо-
глосе, али се јасно уочавају супротни полови, оличени нпр. у
говору Коренице у Лици на северозападу и у говору Пиве и Дроб-
њака на југоистоку. При том je у већини случајева иновадија на
страни југоистока. Исто тако и блискост књижевном језику већа
je y говорима на тој страни. Али та блискост, ако се као мерило
узме нпр. говор племена Дробіьака, из ко j era води порекло лоро-
дица Бука Караџића, ниуколико не значи приближан идентитегг.
Међу већ набројаним одликама има знатан број одступања од кн>и-
жевног језика (в. и § 114—118). Њима би се могла додати и друга,
пре свега таква која су застушьена у мање-више свим новошто-
кавским говорима: испадање и у императиву, обично у случајевима
кад томе и претходи само један консонант (купте : успите), про­
диранеє (овде само делимично) наставака заменичке промене на
место наставака именске промене придева (Стевановбї поред Сійе-
ванова ген. јд.), појава (додуше факултативна) ¡еднообразие енкли-
тике би у свим лицима потенцијала {говорили би поред говорили
бисмо) и сл. Даље треба поменути чување окамењеног старог облика
ген. мн. у извесним бројним синтагмама: né стотйн годйна и, до­
душе не редовну, употребу с уз инструментал оруђа (сијвци с ножом).
Нарочито у акцентуацији имају ови говори специфичних црта, као
што je нпр. дужина извесних наставака: пушкама (као у Војво-
дини!), ж ућкас{т ), свйтати (и с витати), тнути (й тнути), гра-
бити (и їрабити), затим бијагу (поред бијагу), у неким говорима и
поцрѣешё. —■ Треба додати и то да неки говори овога типа на
територији Црне Горе показују знаке јаког утицаја зетско-с ј еничког
дијалекта (-ао > -ă , -ћ > -ј, љ > j иза лабијала, употреба акузатива
место локатива уз месне предлоге итд.), а да je у србијанским
говорима дуж Дрине и у ужичком крају забележен веларни изговор
л {луд, вал а).
§ 143. Говори Дубровачког приморја издвајају се врло изра^
зитим цртама од свога херцеговачког залеђа. Највише специфич­
ности има говор самог града Дубровника и суседног Цавтата, који
je у j едно и најбоље познат науци. У з потпуно пренесену акценту-
ацију овде се место ' у кановачком положају у двосложним речима
изговара ' (сест ра, језик), док у тросложнима у одговарајућем по­
ложа) у стој Λ и * : врућина, љепот а. Рефлекс ђ je једносложан {ріека),
а рефлекс ђ двослож ан {брйіеї). Дуго вокално р скраћено je {кpe,
гф ква), а дуго а изговара се обично као a Q {jâ°, хра°на). Финално
-м у наставцима даје -н, или се чак слива с претходним вокалом
У назални вокал: гледан, рукбн, или исти облици с назализовали»
- ă о д н .-б (али -м у основи, које у другим облицима може бш н у
 , „„„„ „стаіе нензмењено: Рим, подржавано од Рима,
унутрашњости реч^о л пр0ДЯре j (боје, yjé), a група чк

претворена )е У «/ · ких гРовора. у већини случа) ева ту се

п^и оТзв д^атинизмима, који су се ,'звили у укршташу два,у
γΖ , βηηχ сис^ма, словенског и романског. Консонант х чува се
лоследно Најновије јотовање у вези са кратким Ѣ врши се по
похилу само код л и « (ипак се јавља и изговор кас^ е п ш щ Ц ем щ а),

кав сЛзговор боіе чува у Цавтату него у Дубровнику, где долази

Итип лећети, ђевбјка, а осим тога и неразликовање Ä и $ од ѵ и
Док у м. и cp. р. дат.-инстр.-лок. мн. има редовно у ж . р.
налазимо у сва три падежа паралелну употребу -ама, -ам и -ал«м:
i Ä рибами. Показне заменице имају у ген. (-ак.) и дат.-
-ток. јд. тип теîă, овему (вероватно према изгубљеном ceia, сему,
упор. Вајана, La langue de Dominko Zlatarić И, 153), а дат.-лок.
јд р. заменичко-придевске промене има облике на -ом ( > -он),
сличне шумадиj скима : ддбрбн жени (овде ce apea оваквих форми
продужује и на јужночакавском земљишту). Имперфекат и аорист
се не употребљавају. Важну карактеристику акценатског система
чини чуваше алтернације код придева поменуте у § 84 (тип драг,
драга : àpâïo cp. р.) а такође и појава сличних односа у радном
придеву неких глагола (продб, продала : продало). Знача)на je и
алтернација ново : ковала, У лексици се манифестуje врло снажан
романски утицаj. Исто вреди и за синтаксу (говорим од ѣему, му чи о
сам се за наћ Га и др.).
Знатан део наведених појава заступљен je И на осталом делу
земљишта некадашње Дубров ачке Републике. Тако je нпр. у Ко-
навлима, југоисточно од Цавтата, забележено друїарицам, овему,
у чијом кући и сл. (иначе у текстовима из тога краја налазимо и
трагове херцеговачког утицаја: губљење х и најновије јотовање
проширено и на консонант с). За говоре на северозападно j страни
(острва Колочен, Лопуд, Шипан и Мљет, обалски noj ас до Стона
и око њега, као и неточна половина Пељешца) познато je да имају
низ дубровачких особина, али да у некима од њих долази и не-
пренесени * ван почетног слога (сестре), Такође се зна да на j ед-
ном делу овог земљишта кановачки ' акценат обухвата и тросложне
речи (вру Ы на, Ш)ер óко). Говор Мл»ета истиче се сем тога неизме­
н н и « fije < р ђ \ врјећа, мрјежа,
§ 144. Говор босанскохерцеговачких Хрвата и Муслимана jena*'-
в&Ца, нарочито оних у сливу Неретве и Боене, има такође особина
je га одлинуj у од говора суседног српског живља. Муслимани
Д авиду чува;у х и не разликују h и ђ од ч и μ, а донегде има ју
m
и промену Љ > }. Вероватно ,е да he будуће прецизни)е
открити у овим особинама — и то не само у првој, где ie ствап
очигледна — траг билингвизма, т ј. укрштања туреке фонетике са
нашом (међу нашим Муслиманима има и породица коіе потичѵ
од досељеника из Азије, а не треба заборавити ни честе и веома
дуге боравке муслиманских ратника у султановој војсци). Тако ie
нпр. неразликовање африката типа ч од оних типа ћ по свој при-
лици одблесак структуре турског консонантизма, у којем на месту
ова два реда консонаната стоји само je дан.8 Код Хрвата се наве­
дене говорне одлине јављају ређе и то, како изгледа, обично тамо
где их има j у и Муслимани у суседству.
У деловима долине Неретве и j едни и други, а уз н>их и мо-
старски Срби, познају скраћивање p < p . За деклинацију су у тој
зони карактеристични облици на - м у дат.-инстр.-лок. мн. (vhod
§ 138).
Иначе, за територију Боене и Херцеговине углавном важи и
правило да je хрватски живаљ ближи по говору Муслиманима
него Србима, с тим да у неку руку стоj и између њих. Посебности
Срба своде се најчешће на њихово порекло (насељавање из неточне
Херцеговине и сл.), док се неподударностй између говора Хрвата
и Муслимана морају објашњавати пре свега социјалном изоладиj ом,
и, како je већ речено, турским утицајем на Муслимане.
У области око Крешева, Фојнице, Високог и Вареша говори
Хрвата и Муслимана имаj у знатан број специфичних црта коje
се једним делом продужују и у сарајевском крају, а такође я у
севернијим пределима (в. ниже). Овамо спадају изостанах дужења
вокала у слоговима ко je затварају извесни сонанти (супце, Турци,
Крёш евка), прилично доследна промена и > Ъ испред р (мијер,
сјердт а; овакав процес, обично делимично извршен, налазимо и
у разним другим говорима, од Мљета до Славонске Посавине),
жива и редовна супституција ф ca п (пратар, чак и хв > ф > п:
пала, упатити), а у Варешу и претварање трупе дн у хи (ілахна)
и посебан рефлекс уо < л у примерима * ж уоч, стуоп и чуонак.
Овоме се придружу je неколико особина изразито западне боје: wâ,
ж ђ < *stj, *sk j итд., одн. *zdj, *zg j итд. (шћипају, звижђати), y
неким. местима n j < * d j у извесним речима (меја, слајп и сл.),
примери као врѓоац и Грёб. Haj зад у многим месним говорима нису
остварене или су непотпуно остварене поједине новоштокавске
* Ниje искључено да je ту страни утицај наишао на погодно тлю у самок
дијалекатском стању. Има индиција да je процес претварања старюг ч* и тврдо
српскохрватско ч у западцијим штокавским говорима текао врло споро, uno
je олакшало једначење још непотпуно тврдог ч ca Ä. Међутшв, из овога не
Треба извући закључак да je овакво ч специфичност штокавских говора са
шћ < *skj итд. Ове две изоглосе се не поклапају.
 иновације. Често се чува непренесени (djeąe, р а ст еж у ), сасвилі
су обични примери са неизвршеним новим и „најновијим” ј0т0-
ван>ем (гвоздје, цвйєт]еу cuönje, клас j е · dj ев oj ка, шјеме101)у па чак
и с оним у групи јд (dôjdën )> a понегде je сачу ван и ген. мн. без
наставка (<опандк).
Даље ка северу, у простору између доњих токова Дрине и
Боене, налазимо такође изостанак дужења пред сонантима (и то,
како изгледа, без раз лике по вери), примере с непренесеним дугим
акцентом (углавном код Муслимана јужно и западно од линије
Грачаница—Осмаци—Кладањ), неизвршено ново јотовање (Мусли-
мани сем оних у Подрињу), затим гић и јд {ш Ы щ или упрошћено
с а п ) у дојдем, а и дбјем, —1чак и у Срба на Озрену и на Требави. Иначе
се као опште особине говора целокупног становништва ових кра­
дена на воде и а 0 < а, тип обећајем у презенту глагола на -ават и
и приповедачки императив везан са би: па бџ он причај.
Примери с непренесеним акцентима, и то не само * већ и %
забележени су и у Костајници на Уни: трїбвци, имају, народ. Не­
достачу обавештења о изоглоси ове појаве у околини, као и о дру­
гим особинама истог говора.
Строго узевши, говори с елементима старијег наглашавања не
би ни улазили у састав источнохерцеговачког дијалекта у чије
основне одлике спада нова акцентуација. Постоји у ствари пет
различитих типова ш токавске јекавш тине ca старом акцентуациј ом,
одн. с елементима те акцентуације. О д њих су три (Дубровачко
приморје, Жумберак, долина Уне) територијално уско ограничена,
док четврти, зетско-сјенички, већ одавно има признато место у
нашој дијалектологнји. И згледа, међутим, да ће будућа дијалек-
толошка испитивања омогућити да се и фојничко-тузлански говори
дефинишу као посебна дијалекатска j единица ca прилично про-
страним земљиштем и низом карактеристичних обележ ја.12
Јекаваца ca шћ има, по наводу Решетаревом, и међу Хрватима
штокавцима у некадашњој бјеловарској жупанији, свакако досе-
љеним из јуж нијих крајева.
§ 145. Иако не спадају стриктно у јекавско наречје, овде ће
бити поменути извесни полујекавски говори, географски и по осо­
бинама блиски онима које смо прегледали. Т о су :

10 Сонанти л и н по правилу се ипак јотују: літо итд.

11 Јављају се и облици као dôjë, који се могу објашњавати на разне
начине.
хг Ово не значи да би било оправдано спојити овај дијалекатски тиїі
у једну групу са три напред поменута говора. Томе се противи разнородност
особина та четири говорна типа, још више него њихова географска неповезаност.
 1. говори са ђ > е и ђ > je y Маглају и Тешњу, у пределу
средіьег тока Боене (Муслимани) ;
2. говори са ђ > uje и S > « У Жепчу у долини Боене (М ус-
лимани и Хрвати) и у Јабланици на Неретви (Муслимани).
За говоре Тешња и Магла j а, с једне стране, и Јабланице, с
друге стране, констатовано je, поред осталог, да знају за факулта­
тивно непренесени " и да имају гић < *skjy *stj итд.
Развитак говора са Ь > uje\\u дуж границе између јекавштине
и икавштине врло je природна појава. Мање je јасно откуда е < ђ.
у М аглају и Тешњу. Т ек продубљенија испитивања показаће може
ли ce поћи од вредности ие с тежиштем на другом делу овог можда
непотпуног дифтонга. Сугерирана je и занимљива идеја (Ружичић*
в. § 153) да je говор настао на јекавско-екавској граници негде
близу Саве, па се затим преместио у току муслиманских миграција
ка j угу.
У мањој групи села у западној Славонији (Банова Jap уга,
Међурић, Краљева Велика, Кривај) налазимо екавско-јекавски
говор настао у мешавини кајкавске екавштине са штокавском
јекавштином. Иако се овде не може говорити о правој зависности
рефлекса јата од квантитета, ипак у већини случајева на месту
6 стоји е, а на месту ђ —» je.

Посшанак и р азеој дијалекша и ѣегових

Говорных типова
г ►

§ 146. По материјалу писаних споменика може се закључиги

да се око X IV века развила изразитија дифтоншка вредност из­
говора j ата у динарским крајевима немањићке државе (што значи
у Зети, Травунији и неточном Захумљу, а свакако и у суседним
висинским пределима у сливу Таре и Пиве). Говори тих крајева
налазили су се тада y завршној фази изграђивања основних што-
кавских обележја. Били су остварени, или су се баш тада оства-
ривали, гласовни процеси ь > a, јд > ђ> ~л > о, ^ > у . Вероватно
je отприлике у исто j епоси на обом терену извршено и акценатско
померање. Оно, међутим, од самог почетка није имало исту изо-
глосу као јекавска замена јата: по страни je остала Зета (где je
уосталом и полугласник остао незамењен), а захваћени су и икавски
крајеви у запад ни j ем делу Захумља (интер есантно je да се оваква
изоглоса углавном поклапа са југоисточном међом Тврткове босан-
ске држ аве и са границама доцније Херцеговине X V в. и турског
периода). Судећи по говорима исељеника по удал>еним крајевима»
 који су скоро сви понели готову новоштокавску акцентуацијv
треба закључити да je овај процес у XV в., у епоси почетна cenfí«/
*био већ завршен. *
Из овако створеног језгра новоштокавског дијалекатског типа
пији je први носилац било снажно, издржљиво и веома покретно
сточарско становништво, ширили су се миграциони тадаси на раз^
личите стране. Вероватно још у средььем веку почела су кретан»а
лиз дрински слив ка северу и север оистоку, у правду плодниj их
лижих предела. Турска инвазија упутила je експанзију овог живл>а
ка северозападу: y хришћанској или турској војној служби он ce
ласељавао с обе стране тадашње западне турске границе, најчешНе
у местима чије je раније становништво било истребљено или рас-
терано ратним догађајима. Тиме je овај дијалекат задобио ван-
редно много терена, и то на рачун штокавских икавских и (у Сла­
вонии) екавских говора, а такође и чакавског и кајкавског на-
речја.
Доцније иновациј е поникле на херцеговачком терену нису,
наравно, захватите у потпуности говоре у крајевима далеким од
лновационих жаришта. Тако се догодило да je њима туђ херце-
говачки развој y правцу претварања дифтоншког изговора ђ y
двосложност и уједначавања наставала трију познатих падежа мно-
жине. Иначе ce, судећи по неким индицијама, разлике између
ових говора и оних у најисточнијој Херцеговини (нпр. у Пиви и
Дробњаку) своде делом и на то да je и првобитно место миграционих
говора било н етто северозапад ни je (горњи ток Н еретве или сл.),
Струја источнохерцеговачких миграција у правцу северне Ср-
<бије наставила се и даље, да у X V I I I в . и почетном X I X в. достигне
кулминацију. О туда су говори овога типа у Србији и југоисточној
Босни много ближи садашњем стању говора неточне Херцеговине.
§ 147. Јекавски говор с новом акцентуациj ом продро je и у
Дубровник, првобитно романско насеље чији се романски дија-
лекат угасио тек крајем X V в . (мада je словенска пенетрација у
град почела кудикамо раније). Пресудан утица j на физиономију
новог словенског говора града Дубровника имали су, наравно, го­
вори на замљишту Дубровачке Републике. Они су уз несумњиву
источнохерцеговачку основицу садржали и извесна обележја се-
кундарног знача j а за j едничка са чакавским икавским дијалектом
Далмације. Развитку таквих веза допринели су, осим заједничке
католичке вере и припадностй истом културном кругу, повољни
услови поморског саобраћаја који су оштро контрастирали са муч­
ним околностима караванских комуникација кроз динарски крш.
У з то нетреба заборавити да je један део становниш тва Дубровачке
Републике ймао чакавски говор (Л астово, западни део Пељешда)
к да je међу словенским придошлицама у граду свакако било и
таквих који су дошли морским путем. У језику дубровачке поезије
у епоси жених почетака било je много више чакавског (и икав-
ског) него у самом гоЕорном језику и у делима прозне кжижевности.
Т о треба тумачити престижем далматинских узора и, можда, теж*
ньом властеле да се „узвишени” језик поезије дистанцира од на-
речја пука и помало презреног херцеговачког сгочарског залеђа.
Доцније, са све јачом афирмацијом дубровачке поезије и уопште
КУЛТуре, ОВИ еЛемеНТИ бИВају ПОТИСНУТИ. АЛИ V НасОП HOM
и даже се ЈављаЈу иновацИЈе у чакавском духу, плод интензивног
контакта дуж обалске магистрале и, нарочито, заједничке издо-
жености романским утицајима. С друге стране, за новију фазу
дубровачког говора карактеристично je осетно заостајање за хер-
цеговачким иновацијама, у чему се огледа географска, политична,
културна и верска одвојеност од залеђа.
Везе данашњег дубровачког говора са чакавским наречјем очи-
гледне су. Скоро свака од особина поменутих у § 143 продужу j е
на неки начин чакавску ареу одговарајућег феномена. Али, суп-
ротно ономе што се често тврдило, ту се не ради о остацима неког
старог чакавског говора Дубровника, већ о скораішьим, накладно
развијеним цртама. Језик дубровачких прозних писаца X V I в. све-
дочи да тада још није постојао највећи део данашњих разлика
лрема стандардном штокавском типу.
§ 148. Крајем средњег века развио ce јекавски рефлекс јата
и у источној Босни и у делу централне Боене, у крајевима који
никада нису припадали држави Немањића и њихових наследника,
али су стадно били у њеном суседству. Раз лике између овог дија-
лекатског типа и оног у некада немашићкој Херцеговини биле су
врло знатне. Овде су штокавски развојни процеси имали много
с л абиj и или никакав замах, а било je на доста велико) територији
и чакавских елемената као j < *dj. Говори ове зоне имали су,
наравно, много заједничког са суседним икавским говорима у сливу
Боене и горњег тока Врбаса (§ 182), —· с напоменом да je тамо
морало бити више веза са чакавштином.
Талас миграција из херцеговачких центара зашьуснуо je и ову
облает. Али како овде становништво није било у целини смењено
(вероватно зато што je, налазећи се далеко од западне турене гра­
нице, било мање изложено ратним недаћама) и како га je од насе-
љеника обично одвајала вера, многй елементи старог говора одолели
су пертурбацијама у мањој или већој мери, на ширем или ужем
терену. Тако су говори овог појаса, заједно са суседним икавским
говорима, где су услови били с лични, остали као истурена пред­
стража извесних „западнях” особина које су кекад у компактно)

10 Павле Ивић
 арен допкрале довде, а сада их више нема у многи
ко j к су се некад налазили у дубини њихових apea, и по Kpa*CÖ|w*a
километара далеко од првобитне изоглосе. Међу так Т° ** ^беста
спалаіѵ елементи старе акцентуациј e, j < * d f n м ћ 0с° 6ине
жива * « ■ старог г е н ' мн. С о ^ о ¡ Г ^
лини) а
----------------------- * - ‘Кладан. Осмаци Koja, иако „ * ИИге'
дана, ипак обележава остатке некадаш њег чувања ста РЄІ<И~
акцента ван почетног слога. Чуваш е х и неизвршено н о в о ^ ДУГ°Г
имају, међутим, значај као сведоци извесне изолације к о ј Т ^ ^
ставила и у односу на новош токавске црте настале ѵ тѵ п ^ СЄ На'
риоду. —' Упор. § 183. °м ne-
' 1

У науци je у више махова, чак и са нај компетентни jе ст

(проф. А. Белић), изношена претпоставка да су јекавски
кавци” у Боснй јекавизирани икавци, и да je уопште овај део
Боене, све до Дрине, био у средњем веку икавски, па тек додниje
променио наречје под притиском херцеговачких досељеника. Ос­
новни аргуменат за ово гледиште давала je чиньеница да су натписи
на стећцима у овим крајевима по правилу икавски. Вредност тог
аргумента ограничена je, међутим, због опште језичке несигурност
ових натписа, пуних погрешака у језику и писању, а и због могућ-
ности да се иза овог икавизма крије традиција у стереотипним
гробним формулама (која би била утолико оправданија што je у
средњовековној Босни као целини и кавско наречје ипак „давало
тон”). Уосталом, н и је искљ учено да су клесари били сви из истога
краја где се гајила традиција тога заната, и да je тај крај био икавски.
С друге стране, постоје значајни докази за релативно рану појаву
јекавш тине на овом терену. Писац М атија Дивковић (почетак
X V II в .), родом из ових кр ајева (в . ниж е), био je чист јекавац.
Уосталом, и сама унутрашња анализа говора овога типа нагони
на закљ учак да они никада нису могли бити икавски. Када су
њихови носиоци, одолевајући јекавски м таласима ко je су ширили
православни досељеници, успели да сачувају толика друга обе-
леж ја свог првобитног говора, зашто би напустили баш икавштяну,
ко j у иначе католици и мус лимани у до диру с правое лав нима нај-
упорније ч у вају као эмблем? И то овде, на терену где проценат
старог становниш тва никако ни је незнатан. — С ве ово, разуме се,
не значи да ни je могло бити ситни; их помер ањ а границе Јекав-
штине према икавштини и међу старим становништвом ове области.
 I Нсшочнохфчеѓовачкм dujал екatu као основща 'f. “,
*jfO кѣ иж евног j е зик а
r ·'ЈГ
К
.| ј Ч*

§ 149. Kpaјем XV и почетном X V I в. формирао се у Дубров­

нику књижевни j език на бази месног јекавског говора, али, бар
λ што се тиче језика поезије, са знатним чакавско-икавским приме-
іC сама које су се, као што je већ поменуто, током времена све више
ѓ
•v
губиле. Овај je j език остао у употреби за све време живота дубро-
вачке ктьижевности.
•*.'· У другој деценији X V II в. развио je живу шьижевну делат-
P
і
" h : *

·.* ·* .·

ност католички пропагандиста Матија Дивковић, Боїшьак рођен

:-М ґ
ti, у селу Јелашкама северно од Вареша ко j и je писао добрим народ­
Є ним језиком свог родног краја. Али већина доцнијих писаца босан-
îV
,
ѵИЛ
Л :·
ске фратарске књижевности —1исто као и сви славонски и далма­
V
• «rr
:.·►-.
■■ тински штокавски писци —1служила се икавштином, што je било
•Iѓs.S,
у складу са чињеницом да je већи део њихове пастве говорно
икавски.
У почетку X IX в ., када су и дубровачка и босанска јекавска
Яі*

књижевност већ припадале прошлости, снажна фигура Бука Кара-

џића још једном je омогућила јекавштини приступ у књижевност.
Огромну улогу одиграле су народне песме које je Бук објавио,
ΐΝ
' у огромној већини јекавске. Језик Букових списа мање-више ce
поклапао с језиком тих песама, а у основици му се налазио месни
ί·, говор Тршића код Лознице у западној Србији, у крају где доми­
.ІҐ».
: *ι\ ·

нира ј у досељеници из неточне Херцеговине. Доцније je Byк у

•ί свој j език увео и неке елементе стране тршићком народном говору,
• -У /
S као писатье х тамо где му je место по етимологији (1836) и иисање
тје и áje од тЬ и д ё (1839). Т у je Буку као узор служио изговор
Дубровчана и муслиманског градског становништва у Босни. Овим
V'

*■·
•Ji
.·
P
4 · ·
изменама Вук je хтео да подвуче књижевни карактер j езика којим
%
•Μ
ί·
Ч

5 je писао и да му осигура ширу дијалекатску платформу. Али и

изван овога јекавски књижевни језик показује низ одступања пре-
г ма народним говорима ко j и су му наj ближи, као што je говор
Ѓґ-

Дробњака, краја из којега води порекло породица Караџића (в.

§ 142). За сада се не може поуздано проценити које су од ових
разлика резултат развоја народних говора за последњих сто neде­
сет година, а које су плод Букове стилизације народног језика за
¿ литерарну употребу. Биће, уостадом, веома интересантно испитати
говор села Тршића јер ни je искључено да ће ce y њему наћи и
*<S
■ посебних особина тога краја, различитих од дробњачких, a које
f
се огледају у књижевном језику.
. · ^ r·.·

‘¿·
Иако je Вуков књижевни језик у основи усвоен код
ÿ
,ГС
¡·
1 иски изгпвпп ниіе се олвжао v књижевности ни y Boj во дини
Ѓ'

t
·ρ ..·

- 'vv
s

S.
?

jf"
j
¿y
Жѵ Y
 r , из разлога поменутих у § 47. У накнаду за то он je
“ о ј е н Г са Херцеговином и у Црно, Гори, а такође и у
б о с н н

ХрВХмати су у четвртој деценији X IX в., у тежњи да се осло-

fin„ пегионалне расцепканости која je дотле спутавала разно, Њи-
Їове S p e , усвојили штокавско наречје као основицу књижевног
ікшка^При том су они изабрали јекавски изговор, не само због
S o r угледа народне поезије и жеље да се оствари што већа
блискост са Србима већ и због престижа дубровачке књижев-
ности Кристализадија юьижевног језика Хрвата ни,е йшла глатко
и дискусије око овога трајале су међу Хрватима око пола века,
док није коначно усвојена вуковска основица штокавског Јужног
наречја, али у пракси са доста модификација у синтакси и лексици,
заснованих нє увек на хрватским народним говорима, нсћ поне™
кал и на калкирашу према немачком јсзику.

ЛИТЕРАТУРА

§ 150. За главнину дијалекта (остављајући по страни дубро-

вачки и жумберачки говор и полујекавске говоре):
1. М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија (упор. § 29, т. 3).
О говорима овог дијалекта: руднични округ 355, подрински округ 571,
ужички округ 631—632, чачански округ 693— 694. Податке из ове књиге о
Границама јекавског наречја у Србији приказао je на карти В л. Kapuh на стр.
206 своје књиге „Србија”, Београд 1887.
2. М. Rešetar, Zur Aussprache und Schreibung des b im Ser­
bokroatischen. AfslPh X III (1890—91), 591— 597.
Покреће питање Једносложног изговора b у данашњим говорима (на-
супрот буковом двосложном бележењу). Ова рана редакција у основи тачноґ
Решетаровог схватања, које je значило крупан корак у науци, није, међутим,
без претераности и нетачности, нарочито оних коjих се заснивају на невођењу
рачуна о географској нијансираности појава. — Доцније ce Р. у више махова
дотицао овог питан»а (упор. т. ЗО).

3. T. Maretié, Dali ie ili je? NVj I (1892— 93), 148— 156.

. Поводом бр. 2. Одбија, додуше без одлучности, Решетарово гледиште
окдносложности Ьпод акцентом, али сматра да се често чује и изговор „пШјбло,
л , Дода) ући да „не може рећи, куда се све тај изговор протеже” .

Niekoliko bilježaka о govoru hercegovačkom.

ІИ (1894—95), 164— 175.
fie» ^ еРЧеґовини, све до црногорске границе. Углавном
m m яраве локализациІе особина, нимало noyздано. На крају
 5. Đ uro Surm in, Osobine današhega sarajevskog govora Rad
121 (1895), 186—209. * * ^
Материјал прткупљен углавном на методски неправилан начин („поло­
вицу сам грађе готово сабрао прислушкивањем у чаршији и на улицама” )
и често непоуздан. Ипак, у недостатку бол>ег, он није без информативне вред­
ности. Изношење материjала пропраћено je понекад амбициозним, али збу-
шеним и добрим делом нетачним опсервацијама. Акценат типа даротма код
неких појединаца аутор објашњава тиме што они „не умију добро хрватски”.
На крају лексична грађа и кратак текст.

6. Iv o S a j n ovic, Kola, Narodni život і običaji. ZNŽ III (1898)

252—264.
Неакцентовани текстови на народном језику (из краја јужно од Баше
Луке), забележени углавном добро, иако у избегавашу кшишких елемената
нема праве доследности. Употреба глаголских облика врло карактеристинна,
али текстови нису слободии од афектације. У доцнијим свескама ZN¿ (Х і !
X III, XV III, X IX , X X , X X I, XXIV , XXVI) слични краћи прилози од исгоґ
аутора.

7. N. Simie, O bilježenju akcenta u školskim čitankama. Prilog

Štokavskoj akcentuaciji. NVj X I I I (1899— 1900), 15— 26, 103— 114.
Поводом нетачности у једној чйтанци даје своје допуне акценатском
систему Бука и Даничића и низ одступања од тога система у Горшој Крајини
(углавном у околини Вргинмоста). Поред осталог и списак више стотина речи
чији се акценат разликује од Вуковог. Понегде и оеврт на сташе у Срему.
8. Vladimir A r dalie, (Низ фолклористичних прилога из Буко-
вице у северној Далмацији). ZNŽ IV (1899), 113— 126, 196—220,
V (1900), 1— 50, V II (1902), 237—294, X (1905), 130— 143, X I (1906),
129— 137, 161—200, X I I I (1908), 148— 154, 161—232, X V (1910),
255—278, X V II (1912), 191— 192, 357—364, X IX (1914), 187— 190,
350—357, 364—367, X X (1915), 32—52, X X II (1917), 302—311,
X X I I I (1918), 310—312, X X V (1924), 189, 383—384, X X V I (1928),
189— 190, 380—381, X X X 1 (1935), 243—244.
Текстови на не сасвим чистом народном језику, без акцената и без фкгло-
лолошке стручности у бележешу. Ипак богат материјал, драгоцен ако се кри­
тични искоришћава.

9. Λί. Rešetar, Die serbokroatische Betonung südwestlicher Mun­

darten (упор. § 29, T. 10.).
О акцентуацији говора овога типа скоро ништа сем граница зоне старије
акцентуације, означених у уводном поглавшу.
10. Н. H irt, Der ikavische Dialekt im Königreich Serbien. Sitzungs­
berichte der Kais. Akademie der Wissenschaften in Wien. Phil.-hist.
Classe C X L V I (Wien 1903), V Abh., 1— 56.
Упркос наслову више о јекавским него о икавским говорима западам
Србије (углавном у Азбуковици крај Дрине). Пуна грешака у разумевашу
казн ваша информатора, у акценту, у интерпретации факата и у много чему
 «ап п л и к е опасности кобилі а се и зл аж е и сп и -
другом, ова расправа илустрУК Розколи и сп и тује. Само п онека лепа „
?,ш ач недовољно упознат са ™ к р и ) Н а кра,у д в а кр атка . нимало
оригинална опсервациіа у к а зк е H^ K¿ TX<! , НЗвеш а, ауто р о в, A n ze,g er der
беспрекорно забележела текста. ПР тиче се в иш е сам ог ш е го в о г п уто-
P h ii.-h ist. Classe Х Х Л Ѵ і џоууј»
рТ ц ° ^ Ä Ä A f e l P h X X V I I I , 1 2 5 - 1 2 8 . С оп р авдан о « стр о го ш ћ у. М н о -

" Pf Г Г « Visoko u Bosni. ZNŽ V I I I (1903), 7 9 - 1 0 3 .

Мада у ™ ( н с а к ц е ш о в :Z T°y — Kлпаек“ “oPT h¡
k
Г ™ІАѴЛ“
v *-*■*Ѕ Ѕ S tÆ
*“----- « . C P * ..·
_ . - . г IOC ^
12 / K asu m ov ić, Pabirčenje. . . (в. § 188, т. 8).
Писан полази од с в о г и к а в ск о г го во р а , али и п ак У н и зу с л у ч а .е в а Даје
јек авск е облике карактеристичне за го во р л я ч к и х С р б а.

13. Bogdan Lastavica, Korenički govor. NVj X IV (1905— 1906),

752—765.
И ако и он носи печат дилетантизм а, ова) р ад je н а п р о сеч н о в и ш е м н и -
воу него већина прилога у N V j. А кц енат добр о б е л е ж е н . Б е з п о д а та к а о с и н -
такси. На краіу збирка р ечи .

14. M. Reśetar, Der štokavische Dialekt (в. § 17, т. 5).

О говорима овога типа сразм ерно мало и р азбац ан о.

15. Vladimir Ćorović, Der Dialekt von Mostar. Ein berichti­

gender Nachtrag zu der Abhandlung M. M ilas’ „Današnji mostarski
dijaiekat” (Rad JAZU Bd. 153). AfslPh X X I X (1907), 497— 510.
И сп рављ а М и л асо ве п о гр е й т е ( в . § 188 τ . 9 ), о д ко ј и х су н е к е о ч и ґ л е д н е ,
али ће бити да j едан део н есагласн ости п оти че и о ту д а ш то je М и л а с п ощ ао о д
говора м остарских и кавац а, д о к je Ћ орови ћ С р б и н је к а в а ц , и сам М о с т а р а ц .
И наче Ћ оровић ева грађа пруж а кор и сн и х о б а ве ш те њ а , и а к о je п о н е к а д н е -
бриж љ иво забележ ена и само делом а к ц ен то ва н а . У о д р е ђ и в а њ у и з о гл о с а н а
почетку расправе има н етачн ости .

16. Mijo Žuljić, Današnji vareški dijaiekat. Školski vjesnik X V

(Sarajevo 1908), 36—41, 148— 151, 255— 258, 347— 351, 425— 428,
495—499, 572—575, 669— 672, 773— 777, 894— 908.
Врло интересантна и п р и ли чн о б о гата гр ађ а и зн е се н а н а д и л е т а н т с к и
начин. У л р ко с несналаж ењ у у тум ачењ им а и н еср ећ н и м ф ор м ул а ц и јам а, б е л е -
жен»е je углавном добро. Н а к р а ју т е к ст о в и и зб й р к а р е ч и . — О д и с т о г je
7ΝΓ?5 Y î n CQп ^ ЄТ * а 'ЧиІал ек атск и т е к с т N arodna medicina и Var esu (Bosna),
у Školsk ^ ^ К0^И У зя а ч а Ін°5 м ери и л у с т р у је и д о п у њ у је н а в о д е

^van Milčetić, Narodna epika bosanskih muhamedanaca (при

w ! ! ! eT v w 7^ Ka У Sitzungsberichte бечке Академије наука)
Savremenik X I iZa^reh l oi i ^ ι ί ι __
ψ ·>*
 Н а стр . 173 поред осталог д в а кр атка пасуса с подацима о говор у измеЬѵ
П л и тви ч к и х )езера и Бихаћа, no М илчетић евим личким олаж ањима. Г о во о
је к а в с к и и п к а в с к и . Б ез акц ената, обично без деф иниција, углавно.м печи-
-прим ери. Н и је с в е поуздано, у

18. R. S troha!, Hrvatski dijalekti u današnjoj ličko-krbavskoi Ona­

niji, NVj X X V II (1918 19), 1 9 0 -1 9 2 (c картицом). Dijalekti u
današnjoj b j el ovar sko-križevačkoj županiji, NVj X X V III (1919—d920)
412—416, Dijalekti u Bosni i Hercegovini, NVj X X X II (1923—24^
303—306, 370, Hrvatski dijalekti u Dalmaciji, NVj X X X III (1924—25)’
30—33.
Не описи говора, већ подаци о њиховој распрострањености. Као основни
извор обавештења употребљене статистике сгановништва по вероисповестима
и саопштења појединих лица родом из одговарајућих крајева. Преглед кије
потпун, а има и нетачности, нарочито у чланку о Босни и Херцеговини. Рела-
тивно најбоља су обавештења о стажу у личко-крбавској жупанији. Упор,
и § 17, т. 3.

19. Данило Вушовић, Диалект неточне Херцеговине. СДЗб I I I

(1927), 1—70 (с картом).
У главном о говору никшићког краја. У опис укључен акценатски систем
у морфологији, тј. одступања од Даничића. Материјал углавнсм поуздан с
изузетком noj єдиних случајева непажње у погледу акцената и квантитета.
Међу тумачењима има и успелих, али и таквих који одају недостатак лингви-
стичког критерија. Без текстова.
Рец.: М . Решетар, ЈФ VI, 254— 256 (—260). Сумња у низ појединости.

20. Г. Руж ичић, Акценатски систем пљеваљског говора,

С Д Зб I I I (1927), 113— 176.
Савесно урађен посао. Излагање концизно и прегледно, дискусија го­
тово потпуно изостаје. За проблеме изван акценлологије Ружичићева грађа
даје сразмерно мало. Понекад, као пред примерима крст или сједок, остајемо
у недоумици да ли je фонетика у њима' L стилизована. Текстова нема.
Рец.: M . Решетар, ЈФ VI, (253— ) 256— 260). Врлр позитивно, дискутује
о детаљима.

21. М иливој П аеловић, О становништву и говору Ја}ца и око-

лине (в. § 188, т. 17).
О јекавском говору знатно мање него о икавском (в. тамо).

22. Миленко С. Филипо euh, Височка Нахија. СЕЗб X L I I I (1928)

(Насеља и порекло становништва 25), 191—647 (с картом).
Етнографски рад. О говору стр. 324— 332. Значајан материјал, додуше
неакцентован и без фонетских танчина. Не може се приѵити схватање да je
говор целог краја )екавско-икавски. Анализа примера на стр. 326— 327 пока­
зухе да се то односи само на најзападнија села.

ІІ, М илош С. Московљееић, Данашња граница између екавског

и j екавског изговора у Србији (в. § 65, т. 8). ^
 24. Milenko F ilip o v ič* Borovičani, ZNŽ XXVIII 2 (1932), 216—

m
2 J7 —
o
2 1
— & О
-SSÎS.ISSiX™ і '“ Ä
говору, c^ f % 2 3 n0¿ ^ y из околине Б орови це, а њ и х о в је з и к je
полгѵгачица на стр·
меша'вина народное и књижевног.
„ г РѵжичиН, (Извештај о испитивању говора католика и
муслимана ¿ S Ä « Боене, између Босанског Брода и Л иш *).
ГЭС III (1936), 35—37. ,
Даје -г - " " '" · између јекавског и икавског говора исправљаЈући ранИ)а
схватања.
26. Јован Л . Вуковић, Характеристичне особине мостарског
говора. Зборник „Мостар и Херцеговина 1937, 89—99.
П оегледно наложене особине већ познате из радова Миласа и Ћоро-
виђа, уз нешто исправки и нових опажања. Примери н и су сви а к ц е н т о в а н ії.
ÎÏPQ T^VfTORä.
27. Petar Skoky Prilozi proučavanju turcizama u srp.-hrv. jeziku.
Dio prvi: bosansko-hercegovački novi materijal. Slavia X V (П раг
1938), 166—190, 336—366, 481—505.
После увода о методологии оваквих испитивања, са наґовештеним зак-
л>учцима о карактеру турских позајмица у Босни и Херцеговини (пре свега
утицај турске градске културе) даје се листа 863 овакве речи, с етимологи-
јама, понекад и с дискусијом о њиховом гласов ном лику. Речи су акцентоване,
а забележио их je аутор, који je укупно петнаест година боравио у Бањој Луци
и Сарајеву (други део материјала лотиче од његових информатора из Тузле,
одн. Мостара).
28, Јован Л . Вуковић, Говор Пиве и Дообшака. Ј Ф X V II
—39), 1—113.
Hajзначајниjи од постојећих радова из области штокавских говора са
новом акцентуацијом и уједно наjуспелиja од расправа у нашој науци у којима
аутори описују свој матерњи говор, полазећи пре свега од сопственог језич^
ког осећања. Солидан материјал и опсервације са много смиела за гласовне
нијансе. Обраћајући пажњу на појаве које раније нису запажане, писац шири
круг проблематике обрађиване у нашој научној литератури. Веома значајна
синтаксична грађа. Вредност рада није битно умањена местимичном несигур-
ношћу у терминологии ни чињеницом да нису означена места из којих потичу
примери. На крају узорно забележени текстови и Додатак: Буков језик и
данаішьи говор у Дробњаку.
b

JI. Вуковић, Акценат говора П иве и Дробњака.

СДЗб X (1940), 1 8 5 -4 1 7 .
w 13аЈпсдробнија међу расправама о акценатским системима наших говора.
им Л ппЇЇ™ освРТИ настан^е У осталим говорима, понегде дискусија. Рад
оноґа Z10** 28» Іе У ствари наставак. Интересантна нова опа-
Речішк ° феноменима Дезакцентуације речи у реченици. Стр. 379—417
v;,

152
 ЗО. M. Reše tar у Izgovor і pisanje praslav. vokala І ti ai
govima. Rad 273 (1942), 207—225. dugłm sło*
По последней пут враћа се на спорно питана ; * __
под 2. Анализира новију дијалектолошку литературу и v L o ? радові
за своіу тезу о две зоне, западно) (Лика, Сарајев^ Мостар, Д у ^ т Г в о ™
Црна Гора) са Једпосложним наговором и неточної ( и ш Г Т !1 Б ’
Пива и Дробњак, Пљевља) са двосложним. Затим претреса п т а ^ п и с а м
uje или je у неким речима у савременом књижевном језику, оди. y c ^ o i a v f i ^ !
вачко; књижевности. 3 A y trapo) дуоро-

Л1* миленко о . ч>илиповиП> І ласинац, антропогеографскоетно-

ка расправа. СЕЗб L X (1950, Насел* 32), 177-463
О говору на стр. 363 368 на начин сличай ономе у раду под 22

32. Св. ГеорГијевић, Јат (е) у говору Личког Поља Ј Ф X I X

(1951— 52), 134— 149.
О распореду говора јекавских и икавских и о појединостима у вези са
заменой jата у њима, са доста материала, али не увек беспрекорно акценто-
в аног* Понегде занимљива дискусиja, Закључак овога рада разликује се од
схватања која се иначе налазе у литератури о вредности дугог јата у говорима
северозападних јекавских крајева.

33. Михайло Сшевановић, Испитивања појава и особина говора

Црне Горе. Гласник САН I I I (1951— 1952), 274—276.
Извештај. Одређују се поред осталог границе говора у области Кола-
шина. Упор. § 171, т. 20 и 27.

34. Миливој Павловић, Дијалекатска испитивања у Косјернћу,

Сјечој Ријеци (и средњој Босни). Гласник САН I I I за 1951 (1952)*
276 (—277).
Извештај, углавном о неким питањима у вези са заменой јата.
35. S tj. P avicić, (в. τ. 19 y § 66). 4
Садржи податне о. распореду и пореклу jенавеких говора у Славонији.
36. М илија Станићу Говор племена Ускока у Црној Гори.
Гласник САН V (за 1953), 325— 331. •Ц
·. ' . ....“*····%’
/. ··'..·
ь^А ч

Извештај. Наведен знатан број ґоворних особина.

V s*.

37. Јован Радуловић, Акценатска одступања од Даничића у

области новиј е Неточне Херцеговине, затим одступаша акцентуацкје
мостарског говора од правописа A. Белића. Гласник САН V (за
1953), 331—. 333.
г , . s ущ

Извештај. Констатације се односе на карактер говорног језнка мостар­

ског становништва, на изговор јата у Мостару и на веке акцснатске “пгаове
код глагола. ,
 •:л,
I.'S I K Ґ.

_ НяA na ispitivanju govora tuzlanske ob lasti

38. Ivan B r a b e c , Kad n J (195 4 ), 173— 174.
М 1951 god. U ^ J становняштва све три вере у простору
Извешгај о испитивању говор ајање оснодяих говорних карактери-
између ДОН.ИХ »ь-osa Бооте^и дрга алних одлика уединих говорних типова.

§ 151. За дубровачки говор.

г t f Н а р о д н е српске пословице. Цетиње 1836.
L ' 362^(друго издање:J Српске народне пословице, Беч 1849,
I Ш + 388 одељак важан за дијалектологи,у доцни, е прештам- •SÏ
ш н у ІИ кш „Скушьених граматичних и полемичких списа” В.
К ., Београд 1896, стр. 3 — 23). _
У предговору поред осталог и приличан бро) података о дубровачком
У предіиьику _____ т,одлм/А17Р> ra RvKflRflM великом ТПРО_
говору, чи,е су особйяе добро запажене и изложене· ca Ж.
в е Ѕ Л о ја чини да овај опис и данас има већу научну вредност него многи •ҐА
Ю-і·
позшфі радови из доба ¿ада би се могло очекивати више научности. У <'Љ

■ бележењу акцента Бук овде join не разлику>е од .

\:Ш&У

2 Р. Budm ani, Dubrovački đijalekat, kako se sada govori. Rad

65 (1883), 155— 179.
Овај рад, често хваљен и одиста најбољи у нашој дијалектолошкој лите­
ратури пре Решетара, баш збоґ тога je карактеристичан за скромни ниво наше
тадаїшье науке. Писац прилази материји с недијалектолошким критеријем
дравилности или погрешности говора и допушта себи далекосежне стили-
^ације акценатског, па и гласовног лика примера. Иначе рад садржи солидну ш
граћу. Штета je што су многе појединости остале недотакнуте. Од значаја je
збирка посуђеница с анализом њиховог порекла и гласовног лика. Има нало­
жена о акценатским алтернацијама у разним парадигмама. Без текстова. —
A
y·,’
Понешто напомена о дубровачком говору налазимо и у делу истог аутора tffifcÄ
:
•Grammatica della lingua-croata (illirica), Vienna 1867, XV + 250. й»··
Peu.; V. Jagičy AfslPh VII (1884), 492—493. C признањем. Из лаже схва- *>t|
тање — с којим je данас тешко сложити се — да je од првобитног дубровачког
дијалекта остало (одупирући се херцеговачкој навали) свега неколико осо­
бина. Јагићев списак тих особина није нимало уверљив.
?•«?·:-:*·
3. M. Kušar, Čakavske osobine u današnjem dubrovačkom dija­ öS"
іЯкШ
il·'

lektu. Program ć. k. velikog državnog gimnazija u Dubrovniku za

•školsku godinu 1888—9 (Dubrovnik 1890), 3— 7.
Доказује лрвобйтно чакавски карактер дубровачког говора навођењем Ж
•особина коje су заједничке ca чакавским наречјем. Аргументи неједнаке вред­
ности (разнородни феномени посматрани су у истој равни). Уґлавном без •.(»к5;:
яовог материала. Упор. т. 4.

шару „Чакавштина” у Дубровнику

4 0 2 -4 1 3 . ч t

і*
Сматра поред осталог да се архаизми И романи
Куішп Р Ка0 чакаВѵ'лс и«ликс· ° а велики део особина које наводи
Иначе саѓледа іасни^е неосп°Рно штокавским говорима.
И Р?зни^
среднијех
^ F ДИдијалеката”
Јалеката између l l ’ Т* 5 Да ,еиОД
и Ѕ Ј чакавштине самог почетка моґлобитя „по-
штокавштине. р.Щ'А

íi> .

у м
'..:• і:ііІШ
7 ÿ•¡.і'а ;
й
 5. М илан Реш еш ару И опет о „чакавштини” уопће и напосе
о „чакавштини” у Дубровнику. Нова Зета ІИ (1891), 2 __Π.
ПризНаје тачност ЈагиКеве примедбе о неоправданости ошгре попеле
наших говора на чакавштину и штока в шт ину (упор. § 29, т. 6) идискѵтѵіе
о првобитном дубровачком словенском дијалекту, доказујући да ни он ниіе
био чакавски, а да су чакавизми дубровачких песника дошли угледан,ем на
Марулића. — И доцније се Р. често враћао на ову тему, разрађујући своіѵ
аргументацију. Крајњу етапу развоја његових погледа на овај централни про­
блем њ еговог научноґ рада обележавају посмртни радови Најстарији дубро­
ва ч ни говор. Глас САН C C I (1951), 1— 47, и Н a jсшapuja дубровачка проза Ho«
себна издања САН С Х С П , Београд 1952, 1— 116,

6. Л . З ор е, Дубровачке туђинке. Споменик САН X X V I (1895)

4», 1—26.
Збирка позајмљених речи, углавном роМанских.

7. М . M ilas, Ispravci dubrovačkijeh riječi u Vukovu rječniku,

Rad 136 (1898), 223— 248.
Бројне
i исправке облика, акцента и значења.

8. N ike B alar in, Konavli. Ženidba (na Grudi). ZNŽ I I I (1898),

276—302.
Неакцентован текст на прилично добром народном језику. Слични тек­
стови у ZNŽ VI (1901), 312— 320 и VII (1902), 382—388.

9. M . R ešetar, Die serbokroatische Betonung (упор. § 29, т. 10).

Као je дан од три акценатска система коjи се пореде узет je дубровачки,
углавном по Будманију, али с извесним допунама. .. Г<У

10. N ikola Ljubidrag, Pridvorska kaznačina u Konavlima. ZNŽ

V I I I (1903), 104— 112.
Текст неакцентован, али на добром народном језику. Јдсно се сагледа
низ говорних особина.
' I
. .
. 1 ·
Ч·
'■ >. <
< ’ Λ '
щ . ,
s.
'f

11. M ate T em or, Ο dubrovačkom jeziku s leksičke strane. Reše-

tarov zbornik iz dubrovačke prošlosti (Dubrovnik 1931), 449— 455.
Списак од преко двеста лексема за које аутор сматра, најчешће с право»,
да су непознате херцеговачком дијалекту. Већину тих речи аутор налази и у
чакавском наречју (наводи потврде углавном из говора Цреса). Вредност
ових изоглоса je неједнака, али стоји чињеница да међу њима има врло изра­
зи тих. V' ■ ··>■ ■ . ' ' τ'■■
і

12. Tomislav М. Macan, Čaranje і gatanje (Blato na Mljetu).

ZNŽ X X V III 2 (1932), 224—234.
На врло добром народном језику. Разабира се знатан бро) говорних осо­
бина. Књшпких елемената веома мало. Неакцентовано. — Сличая текст од
истог писца у ZNŽ X X I X 1 (1933), 206— 214.
 s 152 . За жумберачки говор:
1 P Skok, Mundartliches aus Žumberak (Sichelhnw i
XXXII (ІШ ), M -3S 3, XXXIII (1912), ЗМ- i n “ ^ M ll»
Излагање и најчешће тачна интерпретаций м атериала из обе г
берачких говора, ш токавског јек авск о г (који по пишчевом Наволѵ^Пе
подврете битно различите по акценту) и ч ак авско г е к а в с к о - и к а в с к Ј * ! η>ϋ
синтаксе, текстови, обилна збирка речи, лепа анализа фонетских пп?'
позајмљивању речи. Рад ипак много губи тиме што материјал овііх ПРИ
б око разнородних говора ни;е одвоЈено излож ен, тако да су замѵКе^ *,у ДУ*
нијансс. Доцнији радови М. Поповића указали су на извесне нетатт МНогс
овој расправи. ости у

2. M ilko Popovič, Die Betonung in der M undart von ÿ„*v,u

ZfslPh VI (1929), 345—363. «nberak.
Увод о општим акценагским приликама у говору (при чему игп
нека Скокова тврђења), затим о природи акцената и реченичкоі интгЇЇ***8
(ствари главним делом сасвим нове, и које изискују нове потврде, евёнт^ЧИm
*
експериментални іл путем), најзад излагање о акценатском систему v at ^ 110о
логији (што je у Скоковой раду остало необрађено), веома концизно 6м
кусије и без оеврта на друге дијалекте. 3
' v

w ić. Žum berački d ijalekat, Zagreb 1938^ Х Х Х ц

- f 64 (с картом).
После дефиниције дијалекатских типова ј асан, веома сажет и утолик
садржајнији опис говора јекаваца с новом акцентуацијом: фонетика, Μοοώο°
логија, доста о грађењу речи. Услед велике концизности има мање’ анализе
него што би се желело (нпр. код елемената унетих из суседних чакавских
говора). Врло су интересантна објашњеља о йзговору Ь. Дато je и неколико
краћих текстова. — Синтаксичним и лексичним особинама овог говора М
Поповић je посветио посебну књижицу: „Sintaksa i rječnik žumberačkog dija­
lekta”, Zagreb 1941, 47 стр. Код многобројних лексичних лозајмица из немач-
ког и словеначког језика означено je њихово порекло.

§ 153. О полујекавским говорима в. М. Решетара, Der što-

kavische Dialekt 77—87. О екав ско-j екав сном говору Маглаја и
Тешња:
1. Гојко Ружичићу Један незапажен босански говор, Прилози
XVI (1936), 236—254.
Културно рађен кратак опис говора, готово сав усредсређен на фонетику
(највише на изговор ѣ). Морфологи je сразмерно мало, синтакса није заступ­
лена, На крају текст и дискусија о генези говора, добро поставлена, али због
природе ствари без сигурног резултата.
 ЗЕТС К О -С ЈЕН И Ч К И Д Ш АЛEK AT

Границе

§ 154. Земљиште овог дијалекта ограничено je Јадранским

морем на сектору од Пераста до Улцшьа, албанском језичком тери-
торијом у простору од Улцшьа до неточних обронака Проклети)а,
одатле до студеничког краја границом косовско-ресавског дија-
лекта (в. § 91), и даље до Пераста границом неточнохерцеговачког
дијалекта (§ 133). Албанских насеља има на југословенској страни
државне границе с обе стране Скадарског j езера, а такође и у
етничким оаэама у санџачком (североисточном) делу оцртаног зем-
љишта. С друге стране, представника овог дијалекта има нетто у
скадарском крају, а у мањим говорним острвима и на Косову и
Метохији, као и другде на косовско-ресавској територији.
У јужној Истри у селу Перо j и код Пуле налазимо групу исе-
љеника с овим дијалектом.

Особине

§ 155. Акцентуација у овом дијалекту je углавном старија што­

ка века. Д уги силазни акценат, с којим je изједаначен и остаје
на старом месту, а такође и " на унутрашњим слоговима. Међу-
тим судбина * на крајњем слогу није свуда иста.
1) Начелно чувањ е старог стања ([сестра, т рава, потЬк, нарЬд)
налазимо у две ивичне apee: у неким селима Боке Которске на
западу и у Крајини, Зети, Титограду с околином, Пиперима, Ку-
чима и Братоножићима на југоистоку. До душе, у свим говорима
честа су аналошка померања с отвореног крајњ ег слога: вода,
глава према облицима као ак. вбду, главу, вок. водо, главо, плур.
вбде, Главе итд., па затим (код неких именица) и тип ген. мб'Глё,
бербё, инстр. маеГлбм, бёрббм итд. Домаша j овог покрета ниje у
свим локалним говорима једнак. Има места где je у ствари већина
примера са " на отвор еном последњем слогу ликвидирана на овај
начин. X- V\¿·
 сало с отвореног крајњ ег слога (у3 4V]¡„
__ хтррћрм делу западне обля™** .. _ ^ аіь'
Я® "сињском говору на истоку.
ФеРТ р едо № 0 повлачеіье * са крајњ ег слога, без обзира н На tq
• L отворен, обично je у Б ј елопавлићима и Васо,евићима, Нао
И у северонсточној ЗОНИ.
П лреношеша
р и л и к о м с отвореног кра, а речи у Гов
пѵге гоѵпе јављају се силазни акценти на претпоследњем ОДо а

^ к стоји ' у тину трава (додуше и у последња три говора у току

.ѵ ш х я к претварааа узлазности овог акцента у силазност). у
говорима треће трупе, с напуштањем окситонезе у свим приме-
пима по правилу се јавља ' и ' на претходном слогу: сесш ра3 поток3
Глава народ. На тај начин прва група и већи део друге имају дВо,
акненатскй систем (" ') , мањи део друге троакценатски ( " " ' )>
'
трећа чегвороакценатски ( ).
Основни узрок преношењу биће и овде, свакако, штокавска
тенденција да се акценатски врхунац уклони од кра ja речи. Ова
тенденциј а, којој близина источнохерцеговачких иновационих ж а-
ришта свакако даje импулс, остварује ce y једним говорима морфо-
лошким путем (при чему угледање на друге планове парадигме
стоји према гласовној тенденцији у односу повода према дубљем
узроку), а у другим говорима фонетским. Том приликом çe није
морала увек одмах развити силазна интонација на слогу који je
примио акценат. Случај говора озринићке трупе гд е ce ' пред
нашим очима претвара у % врло je поучан. Сам принцип неразли-
ковања двеју интонација, силазне и узлазне, резултат je општих
интонационих прилика, на чије je формирање свакако утицао би-
лингвизам. У црногорским говорима и иначе се интензивно осећају
трагови додира и мешања словенског становниш тва са романским
и албанским.
Неакцентоване дужине сачуване су у велико; већини говора.
Међутим, у крајњем јужном углу, око Бара, оне се скраћују пот-
пуно, а у неким местима Боке Которске забележено je ишчезавање
дужина у слоговима иза акцента (ту je појава, изгледа, само факул­
тативна).

§ 156. Рефлекс ђ овде je по правилу двослож ан (ще> ие):

nŹZ’J mmaAa> вёлшиІема> т * сйено, мливкОу ібрѣием (у погледу
яа * Нема сагласности међу испитивачима; јасно je толико
у олнлгѵ Ј\и,аци,е пРема масним говорима, а и према положајима
акценат. кад je ђ под Λ, ¿ je н ајјаче). Јед ан истраживач*
 « 'P 9 1 f

Б. Милетић, бележио )e, међутим, дифтоншко (једносложНо'1 te

У већини говора које je проучавао: ст рела, ф н о , победив· у Ш и ­
ници и ti': бp п'і. ’J
У говорима титоградских и плавско-гусињских Муслимана
имамо й < Ъ (fipûï, дплиш), тако да су ово у ствари икавско-јекавски
говори. Мало je вероватна изнесена претпоставка да се оваj реф­
лекс развио под утицаj ем говора босанско-херцеговачких Мусли*
мана (додир у турској војсци итд.): над велики део Мусяимана
у самим тим областима чува јекавштину упркос блиског суседства
с икавцима, како онда разумети одлучујући утицај икаваца на
оволикој даљини? Уосталом, и ти многобројни јекавски Мусли-
мани могли су утицати и сами, наравно у смислу чувања uje, уто­
ли ко пре што су географски ближи. Пре ће бити да je гласовна
еволуција йшла од ui ка «, — Рефлекс й <~ь забележен je и у
говору нашег живља у Скадру. У говору Мрковића код Бара
налазимо рефлексе ê* е, е{ < ђ: лёпо, лепо, лејпо. Засада ток развоја
овде није j асан.
Кратко Ь развило ce у je при чему су дентални консонанти
увек јотовани (Перам, ђевбјка* ¿едим, из ели, ћепаница, літ о, црве-
гьет), док код лабијала имамо обе могућности, већ према месним
говорима: вл ер а, пљесма, бљеше, измљерпт, — ejep a, njecма, бјеме,
измјерпт (међутим, у многим говорима љ иза лабијала уопште да je
j , в . ниже). У групама цвЬ, свЪ и двѣ извршено je јотовање после
испадања в: Нетат , ¿едоциу међед.
Група р ђ даје р е: горело, старешина, речйца. У низу говора
ова je промена доследно остварена, у другима долазе и примери
као Горјет(и), свпрјет(и). Тачну изоглосу оцртаће будућа испи-
тивања. «
Промена Ь > и испредУ и о обична je и овде: богатйфи,
У неким говорима, углавном на j угу, преглас Ь > и изостаје у
неким примерима у вези ca j : се(ј)ат , старејп, ељеавица (појава
можда није без узрочне везе ca слабошћу артикулације ј у овим
говорима). И у јекавским говорима поетој и, дакле, у овом погледу
двојство слично ономе код екавских (упор, однос сејати : сијати* .
ст аре(ј)и : ст ари{ј)и на екавском земљишту).
У говору Бијелог Поља с околином, a такође у новопазарско-
-сјеничком крају ђ > е —- говор je дакле јекавско-екавски: бело-
пбљскЦу месец, cedèo.
Низ екавизама поето ји и у другим говорима : зеница*
цвета и сл. Сличност са стањем у источнохерцеговачким и икав-
ским говорима je очевидна. На југу (у Црмници, Мрковићима
итд.) овакви х примера има виш е: біше* леб* вређем шд.
«#
 гласі
реф.г
од Μ
к а'д і
лома
je, дакле, шесточлан.
У и
о е
а а 9 (или еа)

Orv ситуацију налазимо у две зоне. На југозападу она захвата

коаіевеоко Цетшьа и Ријеке Црнојевића и све што je јужно одатле,
поред осталог и цело Црногорско пример,e с изузетком в eher
д ел а уже Боке Которске. На истоку ова apea обухвата Пипере,
Куче, Братоножиће, плавско-гусињски крај и већи део ВасојевиКа,
све до околине Иванграда. У noj единим од ових говора, угнанном
у оним најсевероисточнијим (у Васојевићима) и најјугозападнијим
(у Лриморју), где je рефлекс полугласника најближи вокалу е5
долази до промене са е у ненаглашеним^ слоговима, јарец , кciuieљ,
трбшек. Према досад објављеном материj аду изгледа да je овакав
изговор обично факултативан.
У разним говорима јавља се е9 (или а е) место а и у речима
које по етимологији немаj у полугласа: за'дѣп> ра'чун . Ова појава,
не свуда подједнако распространена, најобичнија je у Црмници.
Говор Мула у Боки има, међутим, и систематску промену
4 > а е : баеба€, р а % сѓјдук.
У говорима Кртола и Доброте, такође у Боки, долази изговор
ьа (сличног призренско-тимочком полугласнику) : мъач, кьад. Ова
вредност јавља се у Доброти често (или по правилу?) и на месту
а :їь ад/ьпв} нъапьадп].
§ 158. У неким деловима неточне Ц рне Горе дуж албанске
границе рефлекс полугласника на крају речи изговара се назали­
зовано: истек?1*, кбзаеН. С лична појава долази, до душе без дослед-
ностй, и код вокала и у истом положају: ови1*, пријат ел скйн. Одго-
варајући феномен у вези са и забележен je и у Паштровићима у
Приморју.
У низу говора дуж обале ă се изговара као ă°: dâ°p> к а°збли.
 S 159· И У OBим говорима консонантски систем іе n om .»*-.
^ а г ѵ с т в о і л фонена c, 3 , насталих тзв. новим и m ¡„ пР°ишрен
" Ä o « * - · « “·" · -» ■ - ? > » ■ $ .5 4 " І 5 Ї Ж Г
* ШШ Í према следеће »ft или ђ: иіЫрж, Chénb, из
разним местима се слуша и oche, козђп, па чак и Щй Ä
Консонант * има у различитим говорима неједнаку сѵпбчт.
Он се чува, замешу,е другим гласовима или губи у зависнос™?'
положа)а у речи (иници)алног, медијалног или финалног? ™.»?
НИХ гласова и морфолошких фактора: h сусед-
1 Говори са чувашем * налазе се претежно у западно) Шноі
Гори (зона око Цетиша и Ри,еке Црно,евића, низ места на o f f i
док je на истоку изговор * обичан, како изгледа, само код ΜνΤ™’
мана (плавско-гусшьска и СЈеничко-новопазарска зона) Чѵват*ё
фонеме X не значи увек, и чак најчешће не значи, неизмењет m-
говор гласа х. Тако се ова фонема остварује понекад са редѵни-
раном фрикацијом, одн. чак као проста аспирација, или се х (у
иницијалном и медијалном положају) соноризује у у: уђћеш мѵѵе
иђауу. Сличай изговор у долази и у албанским говорима у сусед-
ству овог дијалекта. Међутим, географски разлози не допуштаіу
да се ова појава једноставно тумачи албанским утицајем. Једино
у случа ј у плавско-гу сињских Ліуслимана овакво објашњење из­
гледа прихватљиво.
2. У многим говорима дуж обале на месту х долази і или в:
Opаї, муїа, — орав, снёлва (ови су гласови настали свакако из вред­
ности у —1уколико се в не може објаснити као прелазни глас уз
лабијализован вокал). О вакве замене по правилу не вреде за све
положа je (обично одступа почетак речи, где je тенденција губљења
X најјача), а у неким говорима јављ а ce -к на крају речи према в
у средини: снелва, али нађок.
3, Пространо земљиште захваћено je ширим губљењем х3 које
je ишчезло y свим по ложа j има (већи део неточне Дрне Горе) или
je остало поштеђено само на крају речи (где се чува— Бједотвлићи,
Зета —■ или прелази у ї\ коппї, ѣш —· Озринићи). Прелазни тип
налазимо у Црмници, где се може пратити процес редукције и
ишчезавања х, најјачи у иницијалном положају, а слабији у сре­
дини речи, док се финално x обично држи или прелази у -к {виђек).
Консонант л испред веларних вокала изговара се веларизовано
У већини говора: л аб у д , М илом , разлупат , У говорима Мрковића,
Куча, Братоножића, плавско-гу сињског краја и cj еничко-новопа-
зарских Муслимана неутрализована je у контакту с албанским
живљем опозициј а л : л> у положају испред «и и : ч$л'и, закол щ
пел'em , ббл’е ; љ je мање умекшано и иначе: Á у а'дм >У говору зетске

11 Павле Ивић
 гттгтяґ) и даље. Т у je истрвена свака разлик»
оавняце прочес je отиШ мест0 нзговара л : Бл'О ж д, 0Л'о в *

“" Т і Л Свакто п0Д них коНСОНаната на кра,у речи у

S n » « ^ Ѕ б а н ск е етничке границе, тако нпр. »

сворима, углавном ™ Ку чима итд., долази до и ,р а* а£
ражаја
Прмници.
Прмници, У у Зети, 'У jg ту десоноризади, а ф акултативна или обу-
ГХо
МР,
иста
тенденции,
тенденции, али
али je »у « _л
- , а
- не
- и - б βи -П.
,■
■а само неке ко
хвата говорима je врло лабилан, тако д а Су
Изговор * *и1^?У „и и испадан>а овйх сонаната: $ш>,
сп адањ а ових ђ а о у зечещ
ванредно L ôm . Сонант л иза л аби, ала за замењу„J|V
jе w
ce
шстарием Уворіша Црне Горе: звв/а, купу єни, 3dpâeje>
гласом / У т о г ™ задачи преношењем напоредности изговора
гіЯѵ· Појава се „„птативно извршеним најновијим јотовањ ем лаби-
из примера са факу Ш ак ће бити да je знатну улогу играо и
јала (ељера поред У говора ко)И позна,у фонетску про-
иапулс из сусед .ajnfflX КОНСонаната.
МеѴ п Гзн и м говорима, већим делом дуж албанске границе и

« Z S S Ä S S · * « · “- · и “· ? · ' ' * » - · З а промшу

S E L - -ћ и -ђ у -у 04», **í»> « зна се да ,е 26’™ У источно-
ЇрТогорским говорима и да je има и ван те области, али тачна
изоглоса није позната.
У већем делу говора западне Црне Горе и Црногорског при-
морjа консонанти с и з испред н и испред л за коj им следи палатални
вокал прешли су у ш и ок\ коханоу сменена, м иш лпу исислёмо .
Отпадање крајњег консонанта у -сіп и сродним сугласничким
групама заjедничка je особина говора овог дијалекта: ж а л б с у їрдз >
приш, даеж .
У раЗНИм І иьирима ду/ty ииалс палао.пшіг
налазимо і ip ѵл •м у -н:
пйшещ зббїон. И овде je самогласник испред оваквог -к назали­
зован. Исто тако ни овде нису захваћени примери где m има
подошкѵ
ч -j v j паоалигми:
1—^ — дом. v дом а.
vvf,rw·
§ 161. У дат.-инстр. MH. уопштени су наставц и С слстсш даі
~ма: зубима, женама. Само у око лини Бара ч у в а ју се стари j и облици
(волом, алинам, уп. и по селим).
д ел у
У говорима с посебним рефлексом полугласа и Ca
заменой аг обичан наставай je - їх (сёлаех, гб д и н ѓк ), али има и говора»
као што je црмнички, где х изостаје (оп авн аек а еу e p ê h c r ; у многим
^>угим говорима -х je отпало гласовним путем). Н ар авн о , тамо гд е
) > a, завршетак je -ăx (-ai итд.) или -ă . Г ен еза о ва д в а наставка»
-ь х и -ь , није сасвим јасна, а поготову je нејасно да ли у данахшьим
зетско-сјеничким говорима са - а треба гледати у том гласу реф­
лекс -ь или обичан ш токавски наставай - а (чије je порекло, уосгалом,
такође мутно). — У низу ивичних области (Бока, Озринићи, сје-
ничко-новопазарски крај итд.) лок. мн. изједначен je с дативом и
инструменталом у облицима на -ма.
Д вослож н а хипокористична образована м. р. имају овде тип
Б б ж б (БбжОу Б о ж о ), с променом по деклинацији м. р. Код одго-
варајућих ж енских имена распространен je тип М аре , Кйте , и то
не само у вокати ву већ и у номинативу.
§ 162. Међу облицима личних заменица и овде налазимо
дат.-лок. мене> илебе, себе и енклитике ни, ви за датив и не, ее за
акузатив множине (j едино у неким бокељским говорима забеле-
жени су облици нм, ви сачувани и као акузативи: он eu je поздра-
вио).
У ном. јд . м. р. показних заменица налазимо најчешће та*
(ітёа, т а или сл.): овщ о т , мада и ове заменице имају у разним го­
ворима форме с полугласником (рва*, она*).
Н аставци - а у ген. (-ак.) и -у у дат.-лок. јд. м. и ср. р. неких
заменица и придева неодређеног вида теже да изиђу из употребе:
гьегова и његбвога, М аркову и М арковом.
У придевској промени сачувани су у низу говора остаци алтер-
наци je к, Ї :ц , з испред наставачког и или Ь\]еднаци, з друзием. Ина­
че су и овде по правилу уопштени завршеци тврдих основа са 6
тамо гд е je према њему стајало и у меких основа: с нашием ђететом,
d a j у боїат ием а. П од утицајем именичког наставка претворен je
заврш етак -u {j)e(x ) y ген .(-л ок.) мн. придевско-заменичке про­
мене у -u (j)ă ex одн. ~u (j)ä(x): т пјпе, младија*х, —1дббрија. У машем
делу говора сачувано je -u (j)ex у ген.-лок., ко je до лази понегде и
уз лок. именице на - м а : при т ије кућама.
У придевско-зам еничкој промени чести су у многим говорима
облици проширени партикулом -зм; зем аљско(ј)зи, онизи, ш-њпјо-
везием.
§ 163. Аорист и им перф екат овде су ж и ви ; нарочито je ао­
рист у често j употреби.
3. л. мн. презента гл а го л а V I I и V I I I врете има у неким го­
ворима старије - ё (p â d ë), а у другим аналошко -у (р аду ). У V I врсти
веома je раширено -ау\ п у ц а у .
И нф инитив je у в е к без - и : ор ат , dôj и дбћ.
У овом ди јал екту нарочито je раширена појава, које додуше
има и понегде др угде, да 3. л. мн. глагола хш іш и чува стару кон­
сонант ску алтернацију: (х )бт ё (упор.^ старослов. хотатъ). П реш
овоме и 3, л. мн. футура гл а с и носъш ёі d ôjw ë и èêfcm ê.
 ,««a уједначаваље акцената y појединим Па-
5 J64. М орфов“® " ж ени ц а ж. Po м ани ф есту^ ce о вд е 1

код извесНЙХ име®ци а у д'ат· W- Ж т£ ° ВДе НИІе »бнчна!

Акценатска « и Ч » ^ » у Ј л. мН. презента гл. IV врете с покретним

% £ £ £ «^^екту дужине иза акцента у наставци^

И у овом діалекту ^ и y янфИнитивним основама многих
као -βίΰϊ1 1 слј ’ зат „ Амиѵсмо.
* * ' t M кШпла, маѕаШ, дйінусмо.
глаго. .„мтяксе падежа трс- /г?— — **ѵрс-
§ 165. Из сда™ жа места и падежа^правда ( £ » „ т у, сёл
мећен однос измеоу ' « _ алИИ И зйди прем кућбм) и употребу с уз
АЛй] тди> 'T f Л ’е мдовШйт С РУкама ; понегде има и су-
0 т 0

инструментал o m У ГоШ рбше Љубом). У свему овоме огледа' се

прогних примера. U P последњи ДОВео je и до удвајања
д а " з а м е н и ц а у ¿ в е с н и * пограничним говорима: AiA« Ми је

U e я?конгРУенциІУ, која се овде одликуjе појачаном теицьом

ка природном слагању, карактеристична ,е у многим говорима
појава акузатива множине м. р. придева и за м е н и ц а у э о ђ е к а т ш ,
бпоіне конструкціє: В п ђ е У г и о н е t u p u ч о ј к а . //ojö[e]w
d i e m љуђи. Дал»е ce овакве форме преносе н на номинатив (Стй~
іоше ли ти ойê-два новё плуга) и на cp. р. (О вё д в а н аш а сёл а).
У неким крајевима (изгледа углавном оним Југозаладнијим)
чува се употреба ген. ѣё у значењу лосесивне заменице ’њен’ :
Кућ пбђоше one ѣё ђевбјке? ( = оне њене кћери).
Приловедачки императив и овде je веома обичан: П от рчи
ja тамо, а он стйша*.
У лексичком саставу ових говора налазимо вели ки број ро-
манизама чија фреквенца расте с приближавањем обали.
4 . v.У
.'·'··v *·
"ѵ· . . .*.v··:·'·'.·■·*.·

РазвОЈ дијалекта и ѣегова р а зе ед еност

- ?t '·
^і '····.■V
■':·«.
'

§ 166. Јекавштина, коj а чини основну везу о во г дијалекта с

његовкм источнохерцеговачким су се до Му не значи само истоветни
општи рефлекс б, већ обухвата и поклапање у читавом низу поје-
нроцеса. Поред осталог долази у оба дијалекта до појаве
ттлтю*Е°мМь С И $у Koje се ЈављаЈУ такође и у резултатима новог
лекта VWQ еђУтимЈ других специфичних веза између ова д в а ди ја-
HOMCV иіт и^ЄЛИНИ готово и нша· Остало што их повезује углав-
рте много шире од јекавског Домена или опет таќве
164
 і

ко j е захвата j у осим зетско-сјеничког дијалекта само југоисточније

говоре источнохерцеговачког. Овакве су црте нпр. претежно дву­
сложни изговор b> најновије јотоваше и у случајевима где je прво-
битно стајало в (тип седок), изостанак јачих вокалских редукција,
промена -сш > -с, тип Б ож о: ген. Б о ж а , уопштаваше -ма у дат.-
-инстр. мн., дат.-лок. мене, енклитике ни, ви итд., дознавание им­
перфекта, дужине у наст. - ама и на вокалима -α-, -п-3 -у- у инфи-
нитивној основи. Одно с између зетско-сјеничког и ових ј у го источ­
ни ј их говора источнохерцеговачког дијалекта одговара умногоме
блискости између млађег икавског и север ноз ададниj их говора
источнохерцеговачког типа. Језички односи дотпуно су даралелни
географ скима.
Иначе зетско-сјенички дијалекат показу j е и врло значащие
везе ca својим другим су седом, косовско-ресавским. Осим опште
сродности акцентуације ту je од централне важности еволуција
облика плуралских падежа: док су се датив и инструментал изје-
дначили у формама на - ма, локатив je изједначен ca генитивом.
Овоме се придружују и друге особине: промена -ст > -с, плуралске
заменичке енклитике, познаваше имперфекта, редовно краћа
форма инфинитива, чуваше (х)оте у 3. л. мн. през., неразликоваше
падежа места од падежа правда итд, Хронологија развоја ових
црта већим делом није јасна; сигурно je ипак толико да се не могу
све оне једноставно свести на некадашшу заједницу у средіъо-
вековној српској држави. С друге стране, изоглосе ових црта по
правилу захватају на истоку ареу ширу од косовско-ресавског
дијалекта, а на западу знатним делом и говоре југоисточне Херце-
говине (уп. списак горе), која je и сама била дуго у саставу немашић-
ких земаља. Иако у тим случајевима природа самих особина не
чини увек вероватном могућност кристализације данашших односа
j ош у X IV или X V веку, ипак неће бити да некадашши до дири
нису оставили трата; они су, ако не друго, створили извесну разо­
во) ну основицу и припремили познију еволуцију. —- Нису без
значаја ни noj єдине ситне, али сразмерно врло старе црте које зет-
ско-сјенички дијалекат здруж ују с косовско-ресавским (и преко
шега ca осталим српским екавским диј алектима) : изостанак про­
мене ж е > р е у през. м ож е и тип четворо (скоро сви говори неточно-
херцеговачког дијалекта, за j едно са штокавским икавским нареч-
јем, имају море и - еро).
§ 167. Заостајањ е за развојем главнине штокавеких говора,
које се манифесту je не само у старијој акцентуацији већ и у чувашу
посебног рефлекса полугласника, фонеме х, веларног изговора л,
морфолошких типова као једнаци и (х)ст е и помињаних дужина у
низу наставака, очигледно je везано за периф еріею * доложа} ов ш
 „вона и за чик>ени ^ Да 3е^етрационој ветрометини као многи
літо изложено оноли > ценат насељеника врло знатен
Ј Ѕ . ДР«“ “; биле чешће извори миграциіа него
5 ! из 1242. го д ·1 То показуј е да прав°е,

велике смене стано истине се неколико ивичних пре-

у погледу чуваша муслиманско племе Мрковићи), део
дела: околина Б^ ^ ка насел,а која нема,у толико придошЛИца
Боке (пре света католи ^ а оД неколиКо племена у простору
из уже Црне Горе;, а за а Посебну Пажн,у привлачи говор
између Титограда и е не само већ помшьаним особинама
Мрковића, К0) им слоговима, поједини стЅрији ™ У£а.ЛСКИ облици

аохаизмима), ак.-лок. )Д. л . зам. 3. лица « * «·» ѵ~оП1а,™иаци,а лок.

S ,, акуз. ѣь ?), наставай -у у 1- л. )Д; презента (узлу) и дР. у
области заменичко-придевске деклинацще овде има велики _број
особености: меса свыѣска, жени царови, ген. ѣще ( ње), ис шпјеа
чете, онще топове, - само што je ту тешко одвощ ти новији само-
___ ___ Λττ /’'гкяпнігѵ япхаизама. Има, даљ е, ѵ обом tobodv u
натан број иновација: дифтонгизација б И ё (бУбј, ген. мн. жИна*к),
[ојава африкате 5 (seоно, sopa), 3. л. мн. презента ca загонетним -К
юдреН, знајућ), трлни придевн глагола V II врете без јотовања
ктавен) итд. Фонолошки je значајна слина вокализма у неакцен-
эваним слоговима. Скраћивањем дужина изван акцента овде je
аозиција à : ă° претворена у чисто квалитативну опозицију а : а0,
шо да у том положају имамо седмочлан вокалски систем:

У и
о
.а

У суседним говорима такође има карактеристичних особености ;

поред осталог чувају се примери c неизмењеним ч р - y noj единим
лексемама: чршало, чрваво ’црвљиво’.
— ^-------... ..<'·.'*·:··

1 МилетиН, СДЗб IX . 21ł Л:«.': AÄ

 § 168. Иновације у говорима зетско-сјеничког дијалекга су
многобројне, ал и, као у оста л ом и архаизми, најчешће не обухватају
цело подручје. Само један део тих иновација може се сматрати
самониклим на овом терену. Т о су нпр. контракција -cto > - а , често
испадање в и j\ промена љ > ј иза лабијала, х > γ (и дал>е > і, > β),
-Λ, -ђ > -іу сн и сл. > шн итд., завршно -х у ген. мн. именица, -u(j)ae(x)
одн. -и (ј)а (х ) у ген. мн. заменичко-придевске промене и бројне
конструкције м. И. cp. p. ca заменичким облицима као oeê.
Низ иновација унесен je ca стране, из других дијалеката, одн·
j езика :
1) Талас херцеговачког утица j а ширио се из предела око
Дурмитора и Сињајевине и из околине Никшића, поглавиго до-
линама Мораче и Зете ка северно j обали Скадарског j езера. Овим
путем надирала je замена полугласника вокалом а, убацивани су
локативи множине на -м а , а напредовала су и акценатска прено-
шења. Није случајно што je баш на овом сектору северозападна
граница зетско-сјеничког дијалекта угнута. Херцеговачки утица)
врло je интензиван и на крајњем североистоку, у c j еничко-ново-
пазарском крају, где су записани чак и примери факултативне
новоштокавске акцентуације као овац й , р ођ ац и м а, д ва (осим тога и
лок. мн. на - м а , м оре место м Ъ ж е и др.), Нешто херцеговачког
наноса има и у извесним бокељским селима; тако je у Лепетанима
обично преношење акцената на претходну дужину: j á je, їлавом ,
κύχαο.
2) У разним приморским местима сусрећемо тзв. далматиниз-
ме, појаве карактеристичне за обалски појас и у севернијим кра-
јевима, чакавским и ш токавским: - м > -н, ă > α°, p > р. Будућа
испитивања одредиће удео који у овоме имају непосредан роман­
ски утицај, одн. ширење готових иновација обалском магистра-
лом.
3) Ч итав низ промена мора се тумачити албанским сус ед­
ет в ом: изједначење л и л , палатализациј а к и i, десоноризација
■ финалних консонаната, редупликација личних заменица, барско
скраћивање дужина, по свој прилици и назализација ае на крају
речи. У већини ових случајева већ сам географски расшред осо­
бина одаје њихово порекло. Језичко укрштање игра свакако улогу
у неразликовању падежа места од падежа правца, затим социјатива
од инструментала оруђа, у тенденцији избегавања интонационих
опозиција и укидања акценатских алтернација у парадигмама. Само
што je ту теш ко разликовати албански утицај од онога који je
извршио романски живал» асимилован у овим крајевима.
 искључено, уосталом, да ће продубљенија анал
чиги на овакав или сличай начин веке од „сам он ин ^ «JHnw
поменутих v почеткѵ ОВОГ Ѕ. »... Ут,
аЧија
§ 169. Говори североисточно од коридора к *
мене ь > а избиј а на Скадарско j езеро ман>е сѵ ° ШМ ареа й
сечно узевши, од ових на југозаладу од истог к0т РХаИЧНи> По°"
старине овде чувају Пипери и кучко-братоножићка^°Ра*
ско-гусињским кр aj ем, мање Васојевићи, a најмање РУПа Са Пла^
на североистоку. Треба напоменути да су ове две пПреДеЈ*и даЈГ '
већим делом изразито метанастазичке области. To ° СЛедк>« з0ї,Є
чито у новопазарско-сјеничком крају, где се мещаіуСу ° Сећа НаРо!
горских и источнохерцеговачких насељеника, a такође^ am црН(К
који потичу од придошлида ш северне Албаније. Ин И ал^аИски>
показује да овде имамо у ствари прелазни тип измећу46 Заліеііа Ь
јекавско г наречја. ™ еКавског ц
И овде на истоку говор муслиманског становниш
више архаизама (чак и у Новом Пазару чува се * !) и знВа Ca^PHst
фичног развоја. И ту делују узроци који су створили о д г*6 СПеціь
ситуацију у мрковићком кр ају и у Босни и Херцеговини^Јл *)Ућу
мани су изоловани од околине, а и мање покретљиви ^ Сли*-
Јасно je из свега да je готово немогуће поделити зет
нички дијалекат на неке иоле пространије поддијалекте · CK°~C^
овде показују велику исцепканост и многоструке преливе°В°РІ*
све ни је типично за ш токавске прилике, али je нормално у ди' ШТ°
тологији уопште. алек"
§ 170. Посебно треба поменути насеобину Црногораца у селѵ
Пероји (званични назив: П ер ој) ко д П ул е у Истри. Говор 0вих
пресељеника, који се тамо налазе од 1657, измењен je донекле пол
утицајем романске околине, a такође и истарских икаваца. Аорист
и имперфекат о вд е су и згубљ ени .

ЛИТЕРАТУРА "

% 171. За главнину говора: ?

1. Byк Стеф. Караџић, Народне српске пословице (уп. § 151»
бр· 1).
У предговору поред осталог и знатан број података, врло трезвено изло-
жених, о особинама црногорских и бокељских говора, фонетским, лѵорфолош-
ким и лексичним, понешто о синтаксичним, а најмање о акценатским. кара
mp зетско-сјекичке акцентуације остао je потпуно неосветл>ен. •ч ч ,
Г
к

2 . Л ( νκα) Я (с^в), » и ь у Ц р н о јго р и и В о к и К о т о р ск о ј Slovi-

.

іiv г

п ас I I (1 8 7 9 ), 199.
Опис изговора полу гласа мю Ü и као ь (оба изговора слушао je aytop
*ѓ
fr'

У Коки), са још неколико дијалектолошких наложена.

it
K
.* -·
' 3. I. Brozy Zamjena poluglasnika u govoru barskome. NVj
i;
к
(1892— 3), 64— 68.
y Низ тачних констатації ja, углавном на основу опажаїьа на терену, ала
1
fr
и неколико крупнијих нетачноеш.
îJi· 4. Tom o B rajkovičy Peraški dijalekat. Program C. K . državne
£І velike gimnazije u K otoru za školsku godinu 1892— 1893. Zagreb
Ь V

v 1893,? 3— '21. ,' %

ѓ>«Ţţ
v
«&
у.
s,
рађено по узору на рад П . Будманија о дубровачком говору 151, т, 2).
Богато подацима, концизно. Доста обавештења и о акценатском систему у
мопЉологији. Дајући примере аутор своди акценте на новоштокавски систем. -ί;'¡^Ί
Решетао (Betonung 20) исправља неке нетачности у овом раду, које се тичу
?? пре света општих прилика акцентуације у разним местима у Боки.

5. M ilan R eše ta r > Die serbokroatische Betonung südwestlicher

?tί" Mundarten (в. § 20, 10).
ίŁ ;. Поред остадот изложен акценатски систем два места на подручју овог
і
fc'

'Sl tl··;
дијалекта: Прчања у Боки и Велестова у Озринићима.
I'
S% 6. С а во П . Вулет ић, Неке карактеристичне одлике
Зети, Бранково коло IX (1903), 186—'187.
9J А
^ ч

\
'V
I Света четири особине, тачко запажене, али не увек jєднано добро де-
Й
·
финисане.
.v>-<:
V*

7. Љ . Ковачевићу Језик й правопис (Марка Миљанова). Пред­

Ї: говор књизи „Племе Кучи” од Марка Миљанова, Београд 1904,
s•
•c

«S
?'
L X V I—L X X X .
•Ί^·*
Низ важнијих црта кучке фонетике, морфологије и синтаксе на основу
V? г.

.чіл;
текста М, М иЈнова и неколико запажања о акцентуаціи на основу гьего-
вог изговора. Све врло трезвено изложено.
£'■
L
•S

8. М . Rešetar^ Der štokavische Dialekt (в. § 29, т. 12),

C
Št
? Црногорски и приморски говори зетско-сјеничког да'оно
£•
;.i·
n ,.

говоре релативно најбоље заступљене у овом делу. То н ш ™ и^ Гдоса

jfr- пружа било исцрпнију слику неког од тих говора, било )асан пр Д
o
iţ;Jf·:
Уif'5 на овом земљишту.
ií¿
кар-
9. Сима Тројановић, Ватра. СЕЗб X L V (1930), 1
том).
У напомени иа стр . 2 8 0 - 2 8 2 наведен изнестан број
вића, углавном по личним саопштењима ^ о а ш в а Ј е д ^ ^ ^ . подаци «
нестручан и без критичности. Иначе су за ди)
неким изолексама (упор. § 30, т. 2), •1
..*; *·.*<іЧ <*·
+·*>'&+?·

I
 10. Μ. M ałecki, Charakterystyka gwary Cuców na ti„
■dialektów czarnogórskich. L S II/2 (1931), A 225—Ą 245 (cS^ e^n'ch
Н а ОСНОВУ гр а ђ е іір и к ѵ и .ъ е н е и с п и т и в а њ е м n o к в е с т и о н » » ” а р т ° Ч ).
ттавнс о со б и н е' д у ц к о ґ г о в о р а у з п о р е ђ е њ е c a г о в о р и м а Су с е г £ У И зло>«еи„
Б је л и ц а . Ћ е к л и ћ а т і О з р и н и ћ а (а д о н е к л е и c a с т а ш е м y ocrïToTZ
Д р н е Г о р е и у н е т о ч н о ) Х е р ц е г о в и н и ) . Н а ;е к с т е н з и в н щ е je о б р а Й І ^ 5' С т а ^
м о р ф о л о ги ји je д а т о м а њ е м е с т а , а о д с и н т а к с е j e п о м е н у т а с а м о je .™ ? ! .* ° " е т и к »
О б р а д а м а т е р и а л а т і д и с к у с щ а п о к а з н у п и ш ч е в у в и с о к у н а у " ^ Л 0)еД и» о е д ;

11. Р. БошковиН, О природи, развитку и замениш™. УЛІуру·

говорима Дрне Горе. Ј Ф X I (1931), 179 —Ί96. ГЛаса х у
Излагањс прилика у разним говорим а, класиф икација тих г
судбини .г, анализа развоја ко;и je д о вео до садаш њ ег стагьа rn ? °pa пРема
-смиела за фонетске тананости и са закљ учцим а ко; и су по поаим Са Μΐϊ°ΐΌ
Стил пиш чев, изразит и особен, теж и да истакне п утеве ш еговиѵ ^ Тачйи
комбинаци;а, а не да нађе најкраћи начи н да се мисао саопшти Т т ^ ЛоГич«Их
обећани наставак ове студије није био о б јављ ен . * ^ Тета je

g ó ry (z uwzględnieniem gwar sąsiednich). ( L ’ examen des d i

du Vieux Monténégro (Stara Crna Gora) en tenant compte do«1 , tes
voisins)· Extrait du Bulletin de l’Académie Polonaise des o . ers
^et des Lettres, Cracovie 1932, 3— 13. fences
Веома садржајан извешта; о теренском раду. Обухваћени гов
дијалекта у Старо; Црно; Гори и Црногорском приморју. Наравно ингЙ ° В°Г
испигивања није моґао бити евуда исти. Додирнут je и говор Пі ЄНЗИТет
који je источнохерцеговачког типа. Написан сажето и са сигурним ^IUHBaiía>
јем при избору ;езичких црта које се помињу, ова; преглед пружа „И? ри"
обавешгење о стању широм југозападне половине земљишта овог ли- ^ ° Ље
Прво су дате особине заједничке свим говорима на омеђеном теренѵ ^ 6Κτα*
оне чије изоґлосе секу тај терен (уз прецизираше правда изоглоса) и на*™
певрт на неке прелазне типове и списан одлика мрковићког говора Освет Д
ваше генетичних^односа између говора није ушло у овај напис. То вреди я Т
извесне категорије дијалекатских обележја (акценти у морфологи j и итд ) Ппи*
-мери нису акцентовани онда над оличавају сташе на ширем теренѵ (ке cLñ
у једном месту). v w

13. М ихайло Сшевановић, И сточноцрногорски дијалекат. ЈФ

X I I I (1933—-34), 1— 128 (с картом).
О говорима Зете с Подгорнцом, Пипера, К уча, Братоножића и Васоје-
вића (с плавско-гусишским крајем). Обиље врло интересантног материјала,
™ ^ т а л о г први пут шире обрађена синтакса ; едног нашег народног говора
(У6 Ј J s ; ипак и у том поглављу има осетнйх празнина). Аутор je запазио и
многе рани;е непознате појаве, али њ егово настојање да објасни што више
чишешща ни je у век крунисано успехом. Њ егово тадашше неиску ство и по-
некад напорна борба с изразом оставили су трагове у излагашу. Будући да
измеру говорних типова у обухваћеној области поето; е врло знатне разлике,
^ е о а жалити што нису наведена места где су примери записани. Иначе je
оележеше по правилу поуздано; неадекватни начин означаваша рефлекса по-
лугласника не смета разумевању стварног стањ а. Обавештеноґ читаоца неће
эбуиити ни приличан бpoj штампарских грегаака у погледу неакценгованих
дѵжина. — О васоіевичком говору, на којем cc овде ниje нарочито задржао
исти аутор je објавио саопштење у Извештају Задужбине Луке Ћеловића за
1933 (Всоград 1934), 188— 191, где налазимо и нетто нових података.
Рец .: А . Вели!i, ЈФ XIV (1935), 161—180. Исцрпно и с позитивним
ставом. Исправке грешака, разјашњење нејасних места, нова тумачеіьа из-
весних појава. — X . lîapuh, Прилози XVI (1936), 159—163. С намером да буде
оштар инсистира не толико на дијалекатској проблематици колико на праз-
нинама у пншчевом познавашу упоредне ѵраматнке. — А . Vaillant , R E S XV
(1935), 286—7. Признајући корисност рада, изражава незадовољство због
ауторовог необазираша на ранију литературу и исправља низ појединостн.
14. П . Ђ о р ђ и ћ , Белеш ке о гусишском говору. Извеш таі Задѵж -
бине Л уке Ћ еловића за 1933 год. (1934), 183—*1Б8л
Извештај о теренском раду, веома информативан. И знесен знатан број
особина, добро деф инисаних.

15. Baco Томановић, Акценат у говору села Лепетана (Бока

Которска). Ј Ф X IV (1935), 59—141.
П осле п ри каза оп ш ти х карактери стика акцекгуације (при чему, додуше,
кван ти тетск е п р и ли ке н и су и зведеи е начисто) следи систематско излагање
акц ен атског систем а у м орф ологији и лексици, прилично укратко, без наго-
м и лавањ а прим ера и без задр ж авањ а на интерпретации појава (65— 9 7 ). К ла-
си ф и кац и ја м атери јала Д ан и чи ћ ева. Затим исцрпно поглављ е о узвицима и
њ и хо во ј и н тон ац и ји , са м ного смиела за н и јан су, a такође и о извесним инто-
национим и акц ен атски м појавам а везаним за специфичне прилике у контексту
(п и тањ е, ем ф аза и т д .). З а к љ у ч ц и које je аутор и звео из сво г значајног мате-
р и јал а у п о гл ед у ул о ге о в и х феномена у процесу акценатског развоја нису
с в а к и п ут у б е д љ и в и . В р л о je кор и стан о д ељ ак о акценту речи романског по-
р екл а (1 0 7 — 1 3 7 ), к о ји , дајућ и богату л ек си ч н у грађу, утврђује акценатске
релац и је при п о зајм љ и вањ у л е к си к е .
Р е ц . : A . Белићу Ј Ф X V , 2 4 6 — 2 5 . И сти че корисност Т о м ан о ви їеви х
п одатака.

16. Радомир Алексић, (Извештаји ο испитивању говора Гор­

ших Васојевића). ГЭ С I I (1935), 21—25 и I I I (1936), 13—14.
У п р вом и з в е ш га ју н и з о сн о вн и х црга и тек ст, у другом и зве стан број
о д ступ ањ а го в о р н о ґ типа Л и је в е Р и је к е и сасви м кр атак тек ст.

17. Р ад . Бошковић, (Извештај о испитивању говора Озринића).

ГЗС II (1935), 27—36.
Задржава се на акцентуацији, једначењу лок. мн. са гек. мн., облицима
колектива на -ад И судбини х. У з интересантну дискусију особина д»)е и оеврте
н а стаж е у д р у ги м ц р н о го р ски м го во р и м а.
18. Л . Вујовић, Мрковићки дијалекат. ГЗС II (1935), 39—42.
Саж ет преглед основних особина. Потврда онога што изнесено у раду
под 10 и неколико нових чињеница,
19. Бранко Милетић, (Извештај о иотитивањима говора око
Бијелог Поља, у Васојевићима и у Црмници). ГЗС II ( )> >
IV (1937), 21—25.
m
 .¡V неколико важнијих диференци,алних црта и кратаи
у „рвом извешта» н твеш№ју основне ослине црмничког говора
текст из Трепче. У ψ Τ0φ ΒΛ0 подробну монографии (бр. 23).
0 којем je аутор ДО
_ , Алексий (Извештај о ислитивању говора у околини
20. Рад. Алексин, ^ (1938), 15— 16.
Кепана и Колашина). Г ЈС ѵ I 1
Ь ера , овог дрѵгог говор а, к о ,и по љ его во м б ел еж ењ у при.
наводи особісте дОВк ^ £стала л и т е р а ? ра у н о вщ е вр ем е и М . С тева-
пада ,OB° ï nS v источнохерцеговачки, уп. § 1 50, т . 33).
НОВИП* >
21 A W (Извештај о испитиван-у говора Паштро_
b ä ? ГЭС VI за 1938 (1939), 17-20.
_лґ'лЛиТТЯ.

00 Ρ η λ Алексин, (Извештај о испитивању паштровског, маин-

„ Л ™»Р*)· г з с ™ » 1539 (1М0)· 36- 37^
___»r»rv ГЛОППЯ
Ополтт» тїркптіико разлика између

23. Бранко Милешић , Црмнички говор. СД 3 6 I X (1940), 209—

663 (с картом и регистром речи).
Исцрлан опис фонетике, морфологиj е и синтаксе (овој последшој по-
свећено je преко 120 страна, дакле више него и у једном другом раду о нашим
дијалектима). Дескрипција, рађена на модеран начин, показу)е велику лин-
гвистичкѵ кѵлтуру ауторову. Фонетске појаве осветл>ене су реално у својим
многоструким преливима и колебањима. Изговор неколико гласова (к' и % *3
si, ć и S) приказан je палатограмима. Баш због високог квалитета ове моно­
графіє мора се жалити што при расправл>ању о фонетским променама недо­
стачу фонолошки критеріи; понегде остаје непрецизирана дистинкција из-
међу обавезног и факултативног. У објаихњавању факата аутор не показује
знатнију иниціативу. Изашавшй непосредно пред рат, књига није стигла
да буде оцењена у науци, што поред осталог значи да тачност њеног матери-
јала није ни потврђена ни оповргнута. — На крају текстови, од којих je један
у нетто друкчијој редакціи већ био објавл>ен у ГЗС V, 30— 32. Одељак о
акценту оставлен да се штампа посебно, до данас није публикован.

24. Михаила Сшевановић, Систем акцентуације у пиперскол

говору. СДЗб X (1940), 67— 184.
Детально излагање значајне грађе с вођењем рачуна o одступањима ko>¡
ce Јављају y два ивична села као резултат повлачења " с крајњег слога по;
суседних r^Bopa, подгоричког одн. бјелопавлићког. Класификациј)
їе г и,JI „ НИЧК7? по ^р0*у слонова). Пиперски акценатскй систем поређе!
Hennpmi-atrríí11 Са ^ анигчи^евим> а само изузетно с оним у другим дијалектима
r S L L »? У И3ра3у 0ВДе су ређе неґ0 У P W ™ д 13, а штампарске грешк.
У дужинама не омета;у разумевање излагаща. На крају текстови.

гов опя'i (Извештај о испитивању с пичанскої

говора). ГЗС V III за 1940 (1941), 15—22.
Веона СЗЛПжаіоіг __ і-
 26. B a co Томановић, Acc. pl. личних заменила ,
лица: »i, vi, (пу, ѵу). Посеян отисак из „Годишен зборник т ф ° Ј
-фнлолошки оддел 3 (1950), бр. 2, 1—16. * Историско-
Поред осталог саошитење о томе да се овакаи облип«
местима у Боки Которско). ц г ^Увају у неким

27. М и хайло Сшевановић> Испитивања поіава и отбыта т

них говора Црне Горе. Гласник САН Н І за 1951 (1 9 5 2 )^ 7 4 ^ 2 7 6
О неким ґоворним разликама у неточної Црноі Гоои и Λ
je у западном делу Старе Црне Горе.
туаціє Р и о развоіу акцен­

28. M i Iman Parry, Српскохрватске јуначке пјесме. Kumra

друга. Нови Пазар: Српскохрватски текстови. Издали Сопскя
академ и јан ау^и Н аггаг^ University Press (SAD). Beograd и Kem-

Текстови песама коje je 1934. Пари Снимио на плоче у Новом Пазапѵ

ОД муслиманских гуслара, углавном из области Пештер код Сіенице Тоан
скрипција ов их снимака извршена je накнадно. Осим тога ту су и текстови
разговора с гусларима, такође пренети са плоча и при том акцентовани Ак-
центовање je извршио, очигледно поуздано, проф. Гојко Ружичић. Вредност
ових текстова као лингвистичких докумената умањена je тиме што су гуслари
претежно албанскої порекла. Ипак неће бити да њихов говор битно одступа
од онога што je типично за наше Муслимане у оном крају. Осим тога ти инфор­
матори или често путују гуслајући или живе већ одавно ван свог родног места.
Стога постојање издања ових опширних и дијалекатски изразито обојених
текстова ниуколико не смањује потребу за правим лингвистичким описом
говора.2930

29. Л . Вујовић, Историски пресјек губљења глаголске рек-

ције у црногорским говорима. Ј Ф X X (1953—54), 87—126.
Расправљајући ово питање аутор уз путдаје знатну количину врло зна-
чајноГ материјала из мрковићког говора (не само о питању глаголске рекције
И чак углавном не о томе), а такође и понешто напомена о разним особинама
појединих других говора овог дијалекта. Ауторова теза да je губљење рекције
почело најкасније у X веку под страним утицајем поставлена je смело. —
Није сасвим сигурно да се мрковићке говорне одлике које аутор наводи могу
све без изузетка свести на архаизме.
30. Радомир Алексић, (Извештај о испитивању говора кртол-
ског, муљанског и грбаљског). Гласник САН V (за 1953), 333—337.
Има интересантнйх нових података, нарочито о гласовној вредности ь
и а (мада није увек разјашњено да ли je фонолошка разлика између ових вокала
истрвена).

§ 172. О перојском говору:

1. M ieczysław M ałecki, Przegląd słowiańskich gwar Istrji, Kraków
1930 (упор. § 17, T. 6).
 О пероіском говору ІИ —l i 4. Сажет списак особина, и
«агичности целоґ рада, углавном оних ко,е су општештокавске ТО , Уелед
четско-сі еничке. Готово ништа што би осветлявало однос - Или 6аРоі
г^емя другим црногорским говорима или што би омогућа:
п р ед»« зашьучци
„ „ л і д · яаК о П
ТЬѴ Ч ІІИ О прошлости матично
рО Ш Л О С ТИ М ати хто тг
^ го в л Г Из ne*·
скс
яетачиости, нарочито у акценту.
1UBopa* сРоь
Има д0с^
2. Josip Ribarič, Razmještaj južnoslavenskih dijalekata „
toku Istri. СДЗб IX (1940), 1—207. (Упор. § 204, T. б). Па р0*и<ь
О леројском говору на стр. 50 51 са сасвим мало лодатака
ту и тамо по разним деловима расправе, највише на стр. ю о ' Т> тога
бележење даје утисак солидности. ‘ ”оаРићево

3. Бомковић Радосав и Поповић И ван, Испцтивање штп^

говора јужне Истре. Гласник САН I I I (1951), 277. Кавс*<иэс
О овом говору два реда са напоменом о типу акцентуације.

4. Josip Ribarič, Izvještaj ο proučavanju „perojskoga aovo »

poluotoku Istri. Ljetopis JA Z U 57 za 1949— 50 (1953), 249^1 Па
О стању у којем je аутор затекао леројске јекавце, о инфоома ^
С252—254) о особинама говора, фонетским, морфодошким и синт *'oРима
Количина новога није велика. Tai<
 М ЛАЂИ ИКАВ СКИ ДИЈАЛЕКАТ

Границе

§ 173. Највећи део говора овог диіалектя u

између неточне границе чакавштине ( 1 1ά\ се у иростору
линије којa je у § 133 означена као заш Х 'Ј ! ДРа" СКе обале и
јекавске територіє. На северу ова област дошреТо

ко,и су овде веома многобројни, има само вр™S o

Уп. и § 133. Најјача компактна г р у п Ѕ а ш н^аа»“ Нар°Да-
Херцеговини с околним областима: далматинским к о Ѕ м Т Ѕ о ’
вима западне и централне Боене. «одном и дело-
Икавских насеобина има, даље, по Барањи и северно одатле»
од ове зоне налази се у Бачкој, око Суботице, Сомбора и Б а Ѕ ? Ѕ а
)ака група икавских Буњеваца. ’ ’
На неким од далматинских острва налазе се такође насеобине
— СГ Икаваца’ су « ошли с «опна. То су: Масл“ ™а
Ѓ Сумартин на БрачУ и Cyhypaj на Хвару. Из тих места
шире се елементи штокавског утицаја и по суседним чакавским.
насељима.
Ш токавских икаваца има и у јужноиталијанској покрајини
Модисе, _у селима Acquaviva-CoHecroce (Круч), San Felice Slava
[Ьшифилпч или Ф іілйч) и Montemitro (Мундймитар).
Икавски изговор залажен je и у разним селима у Азбуковици
У западноj Србији (околина Љубовије). Досад, међутим, није ca
поуздано утврдило која су све села у питању нити je уопште са.
сигурношћу утврђен искључиво икавски изговор v неком од села*

П о д а ц и у л и т е р а т у р и н е р а з ја ш њ а в а ју у в е к д а л и й к авц и н а том терену

р и п а д а Ју о в о м д и ја л е к т у и л и л о с а в с к о м (уосталом и у сам о; С л аво н и ји им»
л о н е г д е н о в и j и х н а с е љ а с м лађ и м и к а в с к и м д и ја л ек то м ).
 Особине

§ 174. Н овош токавска акцентуација je и v n ь

Дијалекта остварена радикално, с к а п а к т ^ , ећини гов0пя Λ
њем акцента на проклитику : по Године, ód "Р е н о ^
У мањем делу говора о во г дијалекта има, m e L ·“ Ж М е ®У>ье
старе акцентуације, изгледа углавном непренесеног - ’ ? 0ста*ака
Што се тиче неакцептовании дужигна, оне се v 8' Ни>!<е).
вора доследно чувају, али у исељеничким r p y n JL Г? авниаи tГо­
Буїьеваца, у насеобинама у јуж н о ј Италији, у штокавг К° Д 6аЧких
на Врачу и Х в а р у ) долази до скраћивања једног дела J ™ * Мести«а
гледно под утицај ем околине. ДУЖина, очи-
§ 175. Икавска замена јата у овом дијалекту обухва
и кратке слогове: млйко, снт, дивбјка, ппсма. Постоіи ™ * Дуге V¿"

лексичних екавизама, углавном истих као у јекавским НЄК0ЛИк°

·(§ 135): зеница, цвета, ббедвпитд. Насупрот томе нема іІрав™Ворича і
јекавизама који би улазили у састав већег броја говора овог” ^ *
лента. Али у nojединим говорима, нарочито тамо где се пДИ’а~ m
икавског насељавало и јекавско становништво, има іекав °РЄД
који су трат скорашње мешавине. Тако у говорима долази'іьёко
престане, једем, Klo, дијѓте, ещено (у овој се речи јекавским изго’
вором избегава хомонимичност са лексемом спну косим падежи,val'
Забележени су и контаминирани примери као ђи < (і)ди χ
Лила < ( х)тила X ( х)ћела . ’
S . * .

§ 1 7 6 . У погледу боје вокала скоро сви говори овог дијалекта

слажу се по правилу с источнохерцеговачким дијалектом. За
неке крајеве Боене литература цомиње α° (опинци), али обим no-
ja se засад није познат.
За редукције вокала, нарочито уз сонант, имамо потврде из
разних говора (сакрла, изгорло), али и ту недостају прави подаци о
месту појаве у језичком систему и о њеној изоглоси.
f
iV
Вока л ска група - ао дала je на већем делу подручја -о (рекб), «ΛS
::Ι·*

са чиме паралелно иде често и -ео > - б (узд). Али у знатном броју
говора, углавном у Далмацији и Хрватском приморју^ на КР^ІУ
слога и речи прешло je у а : попијау дплеја, дија> dèÔeja, шејациѕ сше
въ". ϊ:

јан а. Сонант j развијен у суседству палаталних вокала пренесен je

и даље: ч у ја, ïôja ( = го), вр ја ( = врхао). Уп. и κ0“ Ρ“ ® ^ ^ “ ρΗΙΗΙ
т к а, ш ет а, οκά, —· али да > б: вб, сб, ген. коца. «иалошки
има мешавине (појаве о у понеким примерима), и^Л) п^ л
иовраћај л у разшш j·

шм ниje увек без утица) а

 у особине ш токавских икавских говора, свих или већег дела
uvoBor, спада и појава гласа е^ѵесто а у примерила врѓбац (мање-
nue V свим говорима) и рёсши (знатно ужа apea), а такође и е
' Вгто о У ірёб, Гребле (већина говора). Знача) ових феномена за сам
• ички систем веома je ситан, али се они ипак често наводе због
’ «хове старине и изоглосе која обухвата и чакавске говоре, нај-
чешЬе онс јуж није. Уосталом, узроци појаве овога е нису цошмьно

s 1 7 7 . На )едном делу подруга овог ди)алекта — углавном

краіу око средњег тока Боене и горњег тока Врбаса —· налазимо
L araH број примера са У < «dj^Mèja (и Mèjâtu и сл.), wjtffl, мл&ја,
САШ ћаја или caja (== чађ), tipeja, понегде ж еја , краја ( = крађа).
Примери са ђ У говорима језгра ове apee углавном су објашњиви
наносом из Других говора или аналогиям (ради се готово редовно о
рфолошким категоријама где постојећа алтернација т : h намеће
и паралелну д : $). У осталим крајевима примера ca j има сасвим
мало (што je резултат мешавине), или их нема уопште.
Н ей зм еььен а г р у п а шћ < *skj3 stj итд. (мћеди, пршић, огњишће)
има ширу ареу. Њу налазимо у долинама Боене и Врбаса, али и
ван тога круга, нарочито у Манарском приморју. Упоредо с овом
трупом иде по правилу И ж ђ < *zg j, *zd j (.можђани), само што je
ту оријентација отежана j ер су у питању свега две-три лексеме.
Карактеристично je да у овој групи ђ није дало ј (као у чакавском
жј)> свакако због положаја у консонантској секвенци. Можда
сличи о треба схватити и изостанак/ (иза р) у рђа. У сваком случају
изгледа да фонема ђ никад није сасвим ишчезла из говора (ж ђ ce
фонолошки разлиновало од ж ј у примерима као божји). У томе су
говори ове зоне архаични) и од чакавштине. Може се чак говорити
о три велике apee на j ужнословенском тлу: најзападнијој (већи део
словеначких ди j алеката, пригорски и главнина чакавских говора)
где je у рефлексима група * z g j * z d j и сл. изгубљен оклузивни еле-
менат (тако да имамо ж 3 з, ж ј) 3 неточно) (главнина штокавских
говора, а затим и бугарски и македонски — уколико нису захваћени
новијим процесима), где je у другом делу трупе дисимилацијом из­
гублена фрикација, тако да имамо ж д , и о међупростору (део што­
кавских говора на западу, већи део кајкавских и најисточнији сло-
веначки), где je стање на)архаични)е, тј. нема ниједне од двеју
промена (тако да je рефлекс ж ђ или ж џ ).
Промена љ > j (зѓм ја, ју д и 3 кјуч) долази углавном дуж линије
Неретва — Босна (упор. §§ 143 и 144). __ w ■γ
Прелаз -м > -н у примерима као видин3 щобон3 сеаирон (али
дим3 срам и сл., упор. § 143) одлика je говора ближих мору> а
лази обично под импулсом из чакавштине.

12 Павле Ивић
 ■ „главном код Муслимана (додуше с редУЦи,
Глас * очуван потпуНом ишчезавашу у наставціВДа)>

об Група јд У облип««3
г о говорима
здао i Сдбје-м). У оолико ња Ä )
г.-
понегде у источшцим крајевима мала­
делу говора имамо, међутим, ђ (д0ђ€м)
што ,Є бар донекле последи^
ЗИМО J W**"'- иешће мења у « > --------
Група
група /Й/В много се чеш ^ вима
сеѵеш ^ м а без -« секвенца -¿ш у истом слогу.
ЧИН.ЄНИИЄ да je у μ о д Н * ђ (изговор Лсшнрн, ђабе и СЛ
,т..„о,„лковање ч код Муслимана, иако нг „„„ . . >
.pm
»* т я и т~т я я ш ^
ра<
раСТ п м т а іе 0ва noja®8 ређ8·.
Код Хрват8 ^ . ичвршено ,
додуш е

сл., али тамо захтевају посебно објашњење. Коначно решеЊе

облици ca fi и O’? „некује.
овог проблема,ош захватила ј е и овде примере као л0рел.
П Р - н а ^ Д р а л с к и х падежа развијају се и ту У ново-
5 1 /8. ^атном делу говора дат., инстр. и лок. из j ед-
штокавском ДО У _ ^ с наставком -м: jy нация, у бисаіам. Овакве
форме*господаре нарочито У јужним пределима. У знатном делу
з а д н е й централне Боене, нарочито у зони око река Боене и
RnfiTra обични су и наставци са -ма: з ty слам а, по пушовма. На се,
веоѵ се јављају и остаци старих неизједначених облика, најчешће
локативи (на коѣй), нетто ређе инструментали (за іоведи), и сасвим
по изузетку дативи (врагом). У крајевима гд е у м. й ср. р. има старих
____ тглттяяи -ом и v ж. Р. (ж енам и), с тежшом да се уопщти
за сва три поменута падежа.
Ген. мн. без наставка (судац, сіл,, б а ш т ) скоро нигде није у
живој употреби. На ширем земљишту долазе само изрази као пеш
годин.
У једном делу говора изостаје консонантска алтернација у
дат.-лок. именица с номинативом на -я (тип: руки, н а моїй), а по­
негде и одговарајућа алтернација у множини именица м, р. (редов-
m m , врат).
Карактеристична je чешћа појава плурала једносложних
именица м. р. без прошнрења -οβ-: стрйци, приш т и, цари, клини
итд. Овај архаизам представља везу ca чакавски м наречјем, у
којем проширена множина ниј е обична.
Двое ложна хипокористична образованна м. р. имаj у тип Пёрй*
или Акте, ген. А нт е. Ч ест je и паралелни тип Ђура*
Лнша (са ). У вок. одговарајућих именица ж . р. раширен je на?
ставак -е (Каше).

m
нице з. лица. заме*

( = тај)> от- У °w à и сл., затим множинска

све познато и са других страна.
§ 179. Имперфект je у овом дијалекту редак. Тамо где га
има, његово одржање обично je везано за подршку споља· v Mo
стару за j екавско суседство, код насељеника у јужној Итатиіи за
италијанску околину. Значајно je чување -хмо у 1. л. мн импео-
фекта у оба говора (мост, бщпхмо \\ бијасмо, ј.-итал. Шдахмо)
Аорист je, међутим, много раширенији.
У огромно) већини говора инфинитив има краће облике; одвест
смишишШу обућ.
Треће лице презента глагола V II и V III врете има у разним
говорима наставке -ё и -у (носе, носу).
У области глаголских основа карактеристично je -ни- место
-ну- у инфинитивној основи глагола I I I врете, које налазимо у
највећем делу икавског подручја: оклизнит се3 потопила. У разним
говорима обична су И образованье презентске основе да -ива- и
-aje- (зафа/ьмвйм, обећајем).
§ 180. Акценатска алтернација у дат. јд. именица на -а (тип
лози, греди) заступљена je и ob де у многобројним примерима (на
жалост за већину говора недостају подаци).
Позната je, бар понегде, и помшьана разлика у акценту неодре-
ђеног вида прядева (блага : ср. р. блбго), а такође и тип npödä,
продала ; прбдпло и однос кова : ковала> ковало. Са више страна
имамо лотврде за акценатски тип плетемо3 чйнпте у говорима овог
ди j алента.
§ 181. Л ексика ових говора разви) ала се под двоструким
страним утицајем, турским и романским, од којих први преовла-
ђује у Босни и Херцеговини, а други у приморју. Од синтаксичний
црта поменућемо доста распрострањену појаву с уз инструментал
оруђа и романску употребу за с инфинитивом у неким говорима
(Гадн а je вода и за скухат што с ѣом).

Р азведеносш дијалекш а и гьегово формираѣе

§ 182. У падљ ив je шралелизам између говориш типова

на икавском терену и оних на јекавском. У оба дијалекта постоји по
j едно херцеговачко језгро са доминантним новоштокавским осо­
бинами и, северни j е одатле, до j едно друго средиште у долини
реке Боене и зони до на педесетак кялометара од в»еног ТОШ* Ш
 . a новоштокавским развојем, па чак и с особи-
шюго моста) аша за «0 Иза овога распореда назире се
нама kój є подсеНаіу на чак . из епохе пре замене b: у
средновековна ситуаци^ , едн’е области), које je дуго било у
Захум љ у ( — сл и в H ep У < и тд ^ у ср едиш -
саставу српске државе, го р у Боене и суседним краје-
« І о п а с т и босанске д р ж а в е ^ — у * « в у и јоЦЈ ја ч е

^ Т и Т н и с Г п р е д а Г ш Ѕ а л м е . Замена 6 пресекла je доцније оба

ш др>^а!% ж но (Херцеговачко) и северно (централнобосанско) на
по іелнѵ неточну и j ед ну западну половину.
’ д а ш Т е н ^ а г р а н и ц а н а р е ч ја од самог почетна ю нла приблиис-
но токои Неретве, или je икаваца испрва било и неточно од н>е
™ je п и т а н е које још очекује коначан одговор. Изоглоса новошто-
кавске акцентуације поклала ce, међутим, отприлике са старим
изоглосама рефлекса *d j одн. *skj. Динамично херцеговачко сто-
чарско становништво, икавско и јекавско, развиЈало je све више
заједничких особина. При том су икавски говори, што je и природ­
но, биіи у нарочито блиској вези са северозаладнијим j екавским
типовіша. Овај се однос огледа у цртама као што су тип Ъ уро:
Ђуре, акценти као чшиймо, непознавање, потпуно или скоро пот
луно, гласовних промена -ст > -с и -х > - í (или -к ), затим датив-
ских енклитика ниу ви и облика имперфекта (уп. § 142).
Севернија говорна група, она са j и шћ3 задржала je дуж е
и стару акцентуацију, бар делимично. У то време она je морала
имати, за разлику од јуж не трупе, карактер прелазне зоне између
штокавског и чакавског наречја, што одговара историj ско-гео-
графским чињеницама, тј. положа j у Боене између средњ овековне
Хрватске, чији су говори били изразито чакавски и немањићке
државе, где се развијала најтипичнија штокавштина. Насупрот
већ поменутим везама са чакавштином поетојали су већ тада и у
босанским говорима феномени као чр- > ц р-ь въ- > у - и заменица
што. Овим променама (од ко j их се неке, истина, могу наћи и по-
негде у неточно j чакавштини), придружило се и -л > -о, а с др уге
стране изостале су тиличне чакавске иновације, тако да je о вај
дијалекатски тип већ тада почео добивати св е виш е ш то кавског
обележја.
§ 183. Одлучну прекретницу у р азвоју ш токавски х и кавски х
говора донеле су сеобе. Вршене овде претежно из политичких раз-

2 С jeдном напоменом: долина Раме и мањи део долине Неретве у окуци

код Јабланице имају много заједничког са севернијим крајевима. T o je управо
крај где je стара граница Боене према Захумљу и нови j а према Херцеговина
избијала на Неретву.
лога (беж аіье на хришьанско земљиште) или у вези с ратним nnr»
ђајима, оне су се кретале углавном дуж динарског гребена та«0
да су представнике ових говора из предела између Н ео етвП
Петине одвеле далеко на северозапад, мешајући их често i , Д ί*
Г !И ” І И” ““ ™ .?Вї?У: Старе Диіалек

д,ЄНИ J .......- ч ------- гл—ѵ««ѵ ‘ vow jjnm a овог дшалекта

Уосталом, и сама центр алнобо сан ска група, у знатно j мери засута
досељеницима, еволуирала je у новоштокавском духу. Преовладала
je нова деклинација, продрли су широко елементи пренесене акцен­
ту а ц іє . С ве j аче надирала je и употреба африкате /) место оригинал—
ног j < *d j, чему je допринела и аналоги j а (платити : плаћен = їра-
диши·ïpcitjcH ) в не îpelje н j упор. § 177). Икавски говори ове трупе
чак
ЧЭН Сусу ЈаІаче
ч с ; измежени од 'суседних
ja.omv-rav.nirj. ѵ/м - ' j ЈІекавских. Овпее ір
с л а в с к и х . \ЈВД ]Є лггттатпллл*
уГЛаВНОМ
извршено
извр т и ново јотоваж е, а нестало je и живе употребе ген. мн.
на -0. И примери с непренесеним Асачувани су на ужем земљишту.
___ _ ш

По Решетару
али истраживачи
TOBO (РужѴичић4
Г1~Д.ГА1.І a« ο α О К О Л И Н у J сНЈЛсШ ПЦС H l'ilM C j
чему би можда требало додати делове долине Боене). Наука још
у в ек очекује по дробни ј а обавештења о физиономији ових говора.
У сваком с луча j у нераз ликов ање два реда алвеоларних афри­
ката не спада стриктно у одлике говорног типа са шћ. T aj се фено­
мен јављ а, додуш е у испрекиданој ареи, у појасу од Дубровника до
неточне С лавоније (и у говорима исељеника из те зоне).
§ 184. О д разлика међу икавским говорима херцеговачког
типа (т ј. са ђ одн. гит) најупадљ ивија je она у погледу облика три
множинска падеж а. Д о к су северни j и говори, који су рани je од-
макли од иновационих жаришта, сачували неизj едначене наставке
(аналогно појави у јекавско м , па и екавском наречју), на j угу су
уопштени једн аки облици за сва три падежа и то, за разлику од
нормалног ,’ек авск о г и је к а в с к о г стажа, на - м, а не на -ма.
Ни промена ј д > ђ н и је захватила цело земљиште овог н и
ворног типа. С тарије стаж е забележено je у гл а вн о м у близини зоне
са ш ћ3 нпр. п онегде у долини Н еретве и долини Сане. Стелек из*
j -·. *,
. * Die serbokroatische Betonung. 14.
* ҐЗС I, 32.
 мешаиости на п одр учју икавских говора огледа се и у томе што je
аналошко пђсм заступ л ен о и на многим местима где изостају ор-
ганске форме са ђ у сложение глагола.
Велйки знача) за порекло раэних исељеничких говора има
пплмена -л > -а. Она захвата читав ланац говора на крајњем
аапалѵ ѵз обалу или у њеном непосредном залеђу, од маќарског
Краја па еве до Мркопља у Горском котару. Овакав je и говор
насеобина у јужној Игалиj и. ,
Говори Макарског приморја и пољИчки говори имају и шћ <
<С *$kj мада су иначе сродни са говорима залеђа, где je обично
шт. Уосталом, изоглоса ове црте у дубини копна није сасвим
позната. Зна се у сваном случају да у сливу Уне има области са
mfo у суфиксу -ишће (сйрпшНе), алн са шш у већини других при­
мера, што очигледно указује на мешавину.
У говорима смештеним блязу границе чакавштйне осећа се
јак скорашњи утица j тога наречја. Осям у промени -м > -н ой се
манифесryje и у усвајању различитих појединости као кади поред
ди, затим екавизама (бело), примера типа попел ( = пепео), кулик
итд. У околини Макарске и Пољицима налазимо дат.-лок. јд . ж .
р. заменичко-придевске промене на -он < -ом (на ливон и деснон
страни), што представља везу са дубровачким говором и једним
делом далматинских чакавских говора. Чакавизама има у знатно j
мери и у помињаним штокавским насељима на иначе чакавским
острвима.
Ни je довољно јаено колику ареу у говорима западни j er и кав-
ског подручја има а на месту старог е иза j у композитима од *jęm u
(тип зајпти „у за j мити”). П р о м е н а > j a обична je иначе у чакав-
штини, нарочито јуж ној.
§ 185. Говор бачких Буњеваца (који су по лорёклу сродни
Буњевцима у северној Далмацији, Лици и велебитском подгор j у)
представља изразито херцеговачки тип, по особинама Moж да и
на j источнике боје од свих икавских говора (што значи да прво-
бйтна постојбина бачких Буњеваца ни je могла бити далеко од Н е-
ретве). Т у налазимо ђ < * đ j , шт> ј д > ђ , нойо јотовањ е, ~A > - о
(за разливу 0д -л > -а код западни* Буш еваца), е у вребац , алй
росш и и їрЬб. У плуралским падежйма йма старих наставака, мада
~ма снажно продире. Облици на -м, донесени из старе поетојбине,
Истиснути су на бачком терейу. У сво је н je и бачки српски изговор
низа гласова: е, б > еа, оа ; é, б > je , џб; л > л ¡[ л ' у зависности од
следећег г л а с а ; ш , ж н ч осцилирају од врло твр д е до Меке ар ти ку-
лације итд.

ill
 5 186. Говор и кавскях насела у јуж ној Италији, мам „ пя
„ма углавном ђ одн. ш т и п а к показује знатно вииїе додтон^
тачака са чакавш тином. Тамо долазе сачувано чр- { ч р й е Т Т .
примера са ; dj (npeja , iu y j),jg > j a y зајаш, појава a < ь у »» ...
/ м а л и н , «ь- > «о- У «ваг „Узети” , е у тепал и готово редовно невдо
ширена множина ,едносложних именица м. р. С ве би ово сведочило
о некадаіш ьем постоЈаљу )едног иш чезлог говорног типа (уп. %2т\
Иначе je овај говор претрпео врло многострук утицаj италиіанске
околине KOj и je довео чак до далекосежних поремећаја и расула ѵ
систему интонације и квантитета (са зова „зове ce” , nâ „пао”), а и до
драстичних вокалских редукција (крав „крава” , су га у бе*л ’„убили
су га”)*
§ 187. По ономе што се досада о њему зна, Икавски говор у
Азбуковици не оДликује се ничим (сем замене è) од околног j екав-
ског типа, углавном вуковског. Додуше, пред науком још увек
сто j и задатак да прибере тачнијих Обавештен>а о овом говорном
типу, задатак утолико хитнији што се икавски изговор у западно)
Србији све више губи. У међувремену je етнограф Jb. ПавловиК
(С ЕЗ б X L V I, 346 и д.) на основу народног преданна утврдио да
родови с икавским говором воде порекло од рудара досељених
„у већим групама” из Далмације, западне Боене и Херцеговине,
како изгледа у X V I I веку.

ЛИТЕРАТУРА
..7 .—
Л
.
§ 188. З а главни ну говора:
.V
1. Milan R eš e tar, Die čakavština . .. (упор. § 17, т. 1).
Т у и тамо подацй о распореду штокавскйх икавских говора у Приморју
с понеком примедбом о којој особини једног или другог говора.
2. Jos. A v an za , (Извештај о говору Шибеника, уюъучен у ре­
ферат који je В. Јагић у йме Балансне комисије Бейке Академике
наука поднео о диj алектолошким истраживањима организованим
1897). Anzeiger der Kais. Akad. der Wissenschaften, Phil.-hist. Classe
X X X IV (1897), 160—161.
Свега неколико података, алй довольно да се констатуЈе чисто штокавски
Карактер говора овог града.
3. Stojan Rubić i Anđeo Nmć, Duvno (Župsmac). ZNŽ IV (І899),
Ž44—"291.
Етнографски опис на народном језику (описе су дала оба
ник je сjeдинио текстове, означавајући увек који je пасус од ко)
ЕлемСната књишког изражаважа код Нуића наш врло много, док je гуидажв
 , „лїГИОн ниіе сасвим чист). Може се сагледати изпеете
¡език знатно бол>и (на окалНОг говора. Стр. 275 291 текстови народних
брсј важни,ИХ о ;^ ™ а ;лога («кетова народних песама) има и у ZNŽ Х Х Щ
п^ ма'х х ѵ И
ХХП4 И/иая ¿ * * * t f , Iz o s ič k e o p ć i n e i l i kulske kumpanije (u L ic i).

7NŽ V (1900), 132—147.

^ Н еакцентован текст н а добром народном Је з и к у , са д о с т а Д и ја л е к а т ск о г

и у синтакси. . Ώ
5. Milan Reietar, Die serbokroatische Betonung . . . (упор. § 2%

Т’ 1 л икавским говорим а само сп о р ад и ч н о . П о д а ц и о н еп р ен есен о м *

босанскоі зони ки су у в е к си гур н и .

ή Ivan Klarič, Kraje (u turskoj Hrvatskoj). Narodni život і obi-

• ·; 7 М І VI (1901), 5 3 -1 1 4 , 2 4 9 -2 9 1 (и други етнографски при-

166—175).
Н еакиентовани тек сто ви п и сани го во р о м к а т о л и к а о к о л и н е Б и х а ћ а . П о -
некад пробије кж и ш ка р еч или обрт. Р е ч е н и ц а н ем а с в е ж и н у н а р о д н о е г о в о р а .
ИпГк се лепо сагледа н и з о сн о вн и х црта ф о н е т и к е и м о р ф о л о г и ,е , м ад а н и
ту лисац ни ;е доследан у вер н о сти н ар о д н о м е.
■î 4

7 Frana Ivaniševič, Pojica. Narodni život і ob ičaji. Z N Ž V I I I

(1903), 183—336, IX (1904), 23— 144, 191— 326, X (1 9 0 5 ), 11— Щ ,
t e i—307 (c картом и великим бројем илустрација).
Богат етнографски опис писан штокавским икавским говором Средњих
Пољица. Ayiop je из села Јесенице у Доњим ІТол»ицама (где je говор чакавски)
и тачно je применено (Rešetar, AfslPh X X V I IL, 431) да je погрешно што није
писао језиком свог села. Ипак, упркос извесним недоследностима и мести-
мично ненародном изражавању, текст има бујност динарског народног при­
чалу а пружа и обиље лексичког материјала. У књ . V I I I на стр. 247— 251.
подаци о говору с набрајањем разлика између Горњ их, Средњ их и Доњих
Пољица. Акценат у тексту није обележаван.

8. L Kasumović, Pa bir cen j e po Iveković— Brozovom Rječniku

hrvatskoga jezika. NVj X I I (1903— 1904), 431— 4 4 1 , 573— 581.
Тиче ce значења или распрострањености, ређе акценатског или гласов-
иог лика в eher броја речи наведених у том речнику. Аутор даје азбучним
редом материјал из свог родног места Перушића с напоменом да се у већини
случаЈева његсве констатације односе и на остале говоре у Л и ди .

47 о? Mate} MÜaS’ Današn,i mostarski dijalekat. Rad 153 (1903),

Г 0ПИС K
0)ñ полази од Г0В0Ра мостарских икавац а, пре VDUi
о прц»шл/ли e t* новина Koje одају ширину пишчевог интересовања. -Одслми
Повел лна ^ распоређен добрим делом према семантичком; критерију
логи;е Некі^лгг QfâTKâ текста наР°Дних умотворина стотинак примера фразер
Д уторових навода НИСУ поѵзлани. а ни пбіатпн.е».а нисѵ ѵвеі
 руке. Акценат није свуда означен. И зл агав* η
р в а н и х ^ ж и н а почива на неспоразуму. Изгледа да ауторови m L f йКЦСК^
™ су носиоци чистог народног Говора. — Знатан број и ш п а Г ЈГ м ° РМаторн
тврђеља налазимо у радовима наведеним у § 150, тГ 15 и 2 6 м касови х

10 . Æ Я . В ел и ч ъ . Діалектологическая карта . . . (в. ξ п т д\

Расправљајући на стр. 54— 56 о штокавским икавским говорима« м ~
«vhH да У н>има има и елемената чакавског порекла, аутор паіг « « I ! исги'
матсријала» највиш е из Љ убуишог у западно? ~
Баіье Луке.

и . Я и сЫ / S trohal, N eke dijalektične osobine iz treovišta ma ™

lja . N V j X IV (1 9 0 5 — 6), 665— 673, 743— 752. P"
Главне особине фонетике и морфологије говора трију места у Гоп«™*
котару изнесене сумарно, али са доста понављања, са понекад грубим нетач-
ностима, врло непотпуно (тако нису дати примери за рефлексе група *ski
*stj и сл.) и без разумевања проблематике. Аутор не заетаje пред узлазним
акцентом на jeдном слогу и не поставља себи задатак да одреди елементе ско-
рашіьег чакавског наноса. Посебно би требало проверити тврђење да у осно»
види говора лежи онај коjи су донели православни (доцније покатоличени)
досел>еници и да овако говоре и данас православни у селу Туку. На крају
нешто „туђих риjечи” . Без текстова.

12. M ila n R e š e t a r , D e r štokavische D ialekt (упор. § 29, τ. 12).

Поводом разних феномена дати су подаци о стажу у овом или оном икав»
ском говору, али без обилниjer материjала.

13. G r. B u d. Tomljenovicy B u njevački dijalekat zaleđa senjskoga

s osobitim o b zirom n a naglas. N V j X I X (1910— 11), 335— 348,401— 414*
483— 499, 579— 604.
Знатно озбшвније од већине других радова у NVj. Поред Гласова ж
Облика доста и о акценатском систему у морфологији. Чести осврти на лите»
ратуру, у дискусији само мало падова. Без синтаксе, без текстова, примери
добрим делом неакцентовани. Упркос томе ово je досад најбогатији извор
обавештења о j едно м Говору овоґ дијалекта. Штета je, међутим, што нису пре­
цизирана места (или место) одакле потичу примери и што су изостале инфор-
мације о разведености говора овог подручја (преко 6Q села).

14. M ilan Japunčić, Osobine bunjevačkog govora u Lici. NVj

XX (І911—12), 266—273.
Само фонетика и морфологија. Ииформације ограниченог обима, amr
прегледно дате. Ни овде нису јасно издвојени елементи чакавског наноса.
Без текстова.

15. R udolf Strohal , (в. § 150, т. 18).

16. Stjepan В ano vic y Vjerovana (Zaostrog u Dalmaciji). ZNŽ
XXIII (1918), 185—214.
T екстови на врло добром народном језику (из краја
Макарске). Неакцептовано. У почетку дата кратка напомена > · ’ истк
се углавном
•' 'v
не тиче битних особина, Сличне краће текстове Јави je
 ö<
foo XXVI 2 (1928), 347— 357» X X V II I
« ^ h v ZNŽ Х Х Ѵ Ы О 92®, 1 (1933;, 2 3 5 -2 3 7 X X X 1
(1929). 176-177, XXVIII. 1 939), 23(1-234, а у ZNŽ X X X V (1951) дао je
--™ *0 и'™6 И3 БРДа КОД
Заострога. .
17 М и л овој П а вл о ви ћ , О становништву и говору Ја)ца и око-
лине СДЗб ІИ (1927), 95-122 (с картом).
лине, rtimr католичкоґ и муслиманског, у
Порекло стаиовниилгва, уг 105__112 изложене говорне особине са

L j НИСУ увей до= ^ е7 ^ ™ 0 “ еШаВИНе У

говору аѵтор тумани конкретним мешаньем живл»а.
18 M ieczy sław M a łe c k i, Cakawizm z uwzględnieniem zjawisk po­
dobnych. Kraków 1929 (Pía 14), 1 -9 8 (c картом).
Посвећено питању неразликовања шуштавих консонаната од пискав их,
лретежно у чакавским говорима. Додирнуто je и стање у штокавским говорима
Карлобага и градске четврти Долац у Шибенику, где ce јавља исти феномен >
19. V ice V u kov ič, Pomoć sv. Ante od Padove u Sinjskoj Krajini.
ZNŽ XXIX 1 (1933), 239—240. џ

У неакцентованом тексту оглеДа се свега неколико особина народног

говора.

20. Гојко Ружичић, Главније особине неких йкавских говора

западне Боене. ГЗС I (1934), 31—*45.
Веома информативан извештај о говорима у долинама Лашве, Врбаса
и Сане, понекад с оевртиліа на друге босанске икавске говоре. Преглед свих
важнијих особина и њиховог територијалног распореда. Досад најсадржајнији
извор података о изоглосама на земљишту овог дијалекта. — ИзВештај истог
хутора у ГЗС III поменут je у § 150, т. 25.
turcizama
(в. à 150, т. 27)
* т

22. Mate Hraste, Osobine govora otoka Šolte, Čiova, Drvenika

1 susjedne obale. Rad 272 (1948), 123—-Ί56 (c картом).
Од испитиваних места штокавска су само Сеґет на копну и Маслинйца
Z m t с* штокавски ут* М осећа jane Или слабије и у околниМ чакав-
в б а в е ^ ж а п г п ^ ВСКИ говорни тип налази се У Центру ИспитйвачевС пажње,
«иавештеша о говору штокавских села имају нише узгредни карактер.

7 hnrn^ МТ Ηζ αΓ β’ г ? štokavskini govorima na Hvaru i Braču.

Ï 7 9 ™$5radOVa Fllozofsk°g fakulteta Sveučilišta u Zagrebu І (1951),

много задржаваша *на д ел и м а*’ паіт)ЦЄнатских и морфолошких особина, без

и одлине говора Макарског поимоЫя**«** ? искусиІом· Погдегде се помињу
іеднак говору штокавских неси ш Х вар уТ вр ^чу К0НСТаТу'е да >е готово
*»*да, запера аутору што ниіе іасниіе m u C L СаопшиваЈући укратко садржај
о ни,е jacHHje приказ«, стање нейкНентойайв* Думсина!
lié
 24. Светозар Георшјевић, Ja i ( г ) у гопору Личког йожя е
§ 150, т. 32)· ^в ‘
25. Миливој Павловић, (И звеш таји о исіштинаїьи.ча и кав«™ ,
говора у Б о сн и и Х ер ц его ви н и ). Гл асн и к САН П І за 1951 Clovn
2 7 7 , IV (за 1952), 3 1 8 -3 1 9 , V (за 1953), 325. (1952)>
П р е с в е г а ге н е ти ч н и п о гл ед на го во р е или, у поједини« случаіевим.
на и утеве ш и р ењ а и з в е с н и х особи на. Б е з сп и скова ґоворних обележјГ

26. M ilan M ogul, Iz v je šta j ο istraživanju narodnih pomorskih

naziva u P o d g o rju u god. 1952. L jeto p is JAZU za 1951— 52 (1954^
1 9 3 -1 9 6 . h
H a стр . 193— 1 9 4 д в а н а е с т а к особина го во р а тог подручја (дуЖ обале
уж н о о д С е њ а ).

27. N ikola Rončević, Aorist u hrvatskom jeziku. Zagreb 1941—56

1—23.
Н а о сн о ву м атер и j ала к о јн пруж э је зи к јед н о г писца (М . Будака), родом
икавца и з Л и к е . И з прим ера се назире й н е т т о др уги х особина овЬг говора
28. Ljubomir M ahrović, Ninski govor. Radovi Instituta jugo­
slavenske akademije u Zadru I I (1955), 87^-140.
С а д р ж а ја н о п и с го в о р а за сн о в а н на И вш ићевом упитнику (§ 29, т. 18).
И поред п р и л и чн о г б р о ја неп р ец и зности и наивности, неизбеж них код аутора.
к о ји н и је био у н еп р ек и д н о м акти вн о м контакту са лингвйстичком науком,
опис сад р ж и к о р и сн е п о д атн е И сп ада међу употребљ ивије радове из ове дија-
л е к а т ск е о б л а сти . П о се б н о тр еба п оздр ави ти теж њ у да се да што потпунија
си н так са (стр . 117— 1 3 5 ). О б ел еж аВ ањ е акцента и , нарочито, квантитета инспи-
р и ш е р е з е р в и с а н о с т . Р а д о б у х ва т а и јед а н тек ст (стр . 131— 132).

§ 189. За говор бачних Буњеваца:

1. Јован Ердељановић, О пореклу Буњеваца. Београд 1930 (По-
себна издања СКА L X X IX ), Х + 408.
C tp . 19— 3 9 . О б у њ е в а ч к о м го в о р у . Д о ста д и скуси је на бази оскудног
м а т е р и а л а . П о р еђ ењ е са б у іь е в а ч к и м говор и м а на западу. П реглед раніше
ли тер атур е к о ја се с в о д и н а м р ш ава обавеш тењ а забележ ена од нестручњака.
Н а ве д ен а je и л и тер а ту р а т а к в е врС те о далм атинским и личким Буіьевцима.

2. Свет озар Георгијевић, Бачки буњевачки говор. ГЗС VI за

1938 (1939),
ł 2 3 — 32. ф(.
З н й тан б р о ј ґо в о р н гіх о со б и н а. К ор и сн о Мада су понеке iiô jase
д еф и н и сан е. С ам о је д а н д е о прим ера je акц ен то ван .
3. Ante Sekulič, Govor bačkih Bunjevaca. Sombor 1947, 1—18.
И з л о ж е н е с у г л а с о в н е о д л и к е . И а к о у бележ ењ у Нема
гр еш ака (п ри м ери с у о стал и н еакц ен то ван и и з разлога „те аѵтоіюве
У објашн>ен>има о со б и н а ч е с т е Су заб л у д е и за к о ји х ć i oje нед ****
Д и н гви сти ч к е с п р е т е .
4. М иливој П авло suh, Иепитивање икавских
CAH V (1953), 324 ( —325).
 „ _ яеким «oj«”·— -
Поред остало
«а њихово порекло;· бѵіьевачким говори м а. Зборник
* 5 И Ш П о п о е и Н О бачким бу ^ χ ^ ^ (1 И 4 )> 123_ 146.

■ Зместа Поповићев материал в h « лмта. очиґлеДно тачну конста-

д В а ,у места. дискусия Да | " их ГОвора и потврду схватања о хер-
ПоПОВИ„аоло%ком утицају бачкихек^кихг J4j) изненађује ауторовРм
"^RawoM пореклу Буїьеваца. Ça» KKCt0B3> без синтаксичних особина,

S Ï " · T S r .5 .K " » " W г Г ,— » САН II „ їмо

дади уюьучени У иопов
(1951), 315). у јуЖној Италији:
К 190. За говор насеља у }у
„ „ nip serbokroatischen Kolonien Süditaliens, Wien
1· Ml7a" ^ T k i e der Wissenschaften, Schriften der Bal-
1911. Kaiserliche ШаШѕшШеп v . 402 ступца, 4°.
kankommissio . ћ и етнографски и историјски рад. Дат je и
НЄ ' S \тдавно™пу6лицистичне литературе. Опис говора (стр. 1 4 1 -2 3 4 )
преглед ранще, углавном пуu јич оскудн0г броја примера, што je само
дат je на основу ^раз Р текстова (235— 322), таквих које je аутор сам
донекле надокнађено об ранијих истраживача. Упркос доста дета-
записао и таквих kojJ ' J L I ички материjал молисков говора остао je недо-
л>исаво) да“ у™)И, ли Остали су у сенци главни проблеми: нити
Г е °Х Г о д Т б -н и јГ а^и за порекла насельника, нити су из грађе = ог

обйвио ?еСРешетар у Anzeigern der Phil.-hist. Klasse бечке Акадешце наука

XLV (1908), 3_17, а сличан текст изашао je, преудешен донекле за ширу
публику, и у дубровачком часопису Srgj, за 1907, св. 24.
Рец.: А. Meilleî, BSL XVIII, 105— 108. У з похвале аутору извлачи за-
кључке општијег характера о природи еволуције овог говора у италиЈанској
средини. St. Wędkiemcz, RS VI, 229—236. Углавном o италијанским елемен-
тима у овом говору, специјално о етимологији позајмица из италијанских ди-
іалеката.
2. G. Reichenkron, Serbokroatisches aus Süditalien. ZfslPh X I
(1934), 325—339.
Објашњава, често врло духовито а скоро увек уверљиво, низ морфо-
лошких и синтаксичних појава утицајем италијанског језика, одн. локалноґ
италијанског дијалекта.

§ 191. За икавски говор у западној Србији:

1. Н. Hirt, Der ikavische D ialekt. . . (в. § 150, т. 10).
и^ жа СЛИКУ особености икавског говора у западној Србији. Вред-
мепе мЈа°1?т?В0Г излагања смажена je и тиме што он не разликује праве при­
таи п ь и и п ^ - А\ слециІалних случајева појаве и на месту Ь (видно, приско-
’ ^ оша)· стр* 1—2 кратак преглед ранијих помена о овим икав-
 И СТА РСКИ ИКАВ СКИ ДИЈАЛЕКАТ

Границе

§ 192. Говори овог дијалекта обухватају две међусобно рас*

тављене територије у Истри. Прва, већа, налази се на југу и за­
паду од лини j е : ушће Раше — доњи ток те реке — Канфанар —
Кринга — Тш ьан — Трвиш — Kapo j ба — ток Мирне западно
од Мотовуна — околина Каштелира (који не спада овамо) — ушће
Мирне. Ова територија, из које треба изузети знатан број роман­
ских места, а такође и село Пероју код Пуле, насељено црногор-
ским j екавцима, продужу) е се у неколико и даже на северу, у про­
стору између Мирне и Рокаве, а такође и у околини Каројбе и
Гр досела, али су тамо (бар према постојећој литератури) чакавски
елементи толико j аки да лреовлађују. — Много je мања и терито­
риално и бројем становништва штокавска група села у северној
Истри, у планинском крају Ћићарији на средокраћи између Трета
и Ријеке.

Особоине

§ 193, Говори овог дијалекта имају претежно непренесену ак­

центуации у, али без ", ко j и je доследно замењен ca ”. Преношење
се ипак вр ши кад je у питању " на отвореном крајњем слогу. При
том се у скоро свим говорима добива ' без обзира на првобитни
квантитет претходног слога: вшо> а исто тако и вода. У знатном
делу говора овоме се придружуј е и преношење ” и акцента на
сваки претходни дуги слог: народу питала> блйшти, лйхону али
JB3UK, лопатйу јунак.
Иначе акценту ациj у у говорима j ужне и западне Истре харак­
тер ищу два скорашња процеса, који су још у току: факултативно
претварање ' у Λ {брад а у вода, питати, и ж руке) и (обично T^K0^f
факултативно) скраћивање у " у отвореном задн>ем^ слогу {водеу
људи, во). Развој, дакле, иде од троакценатског типа на дво*
 акценатском * ", а при том се уклања ограничен,е распореда
ко jи ниje могао стајати на отвореном крајњем слогу (j ер je ловучен
одатле), и замењује се одговарајућим ограничении за ". Почетак
оба ова процеса пада очигледно у епоху после повлачења ” с отво-
реног краја речи (иначе би, нпр., ” у воде доживео судбину '* у
вода > вода j| вода). Промена ' > " резултат je мешања са чакав-
ским и романским живљем, ко jи, усвајајући место штокавског ак­
цента, уноси ипак своју силазну интонацију. Ни други процес не
може се одвојити од романског утица j а, утолико пре што под истим
утицаjем долази и до потпуног скраћивања свих дугих акцената
у неким истарским местима. Карактеристично je да у обом случају
скраћивање почиње од наjизложениj er положа) а на крају речи.
Уп. " > " у затвореном крајњем слогу и у говору Галипољских
Cp ба, који je био подвргнут снажном^ грчком и турском утицају
(и који такође има факултативно > ).
И дужине иза акцента скраћеце су у овим говорима темег
л>ито: млатимо, браздон, вечера (3. л. јд. през.) За њима су се по-
негдеповелеи дужине испред акцената: наслућивали, дат. мн. ѣудйн.
§ 194. Замена b je икавска; понегде има екавизама унесених
којипут из чакавских говора: сено, бреет, бреза, колено т д .
У једној мањој зони, углавном између Пореча и Ровиња, на-
мазимо дифтонгизацију ê и б: буоси, сиестр а, куоња. Joui je много
мања распрострањеност затварања неакцентованог е и о: систрица,
утац.
И овде ce јављ ају, свуда или само местимично, примери као
крести, р ести, ребац и греб, затим ja < ję у зајат и.
Ha крају слога -л > -а (-ja): б uja, каштеја, loja, стејана. Група
a a > ä: зава, река > река, а о а > б: со (и со), бдна.
§ 195. Најчешћи рефлекс трупе *d j овде je ж (које може бити
и умекшано ж '), али се много пута јављ а n j , заступљено неједнако
у различитим говорима: к реж а „крађа”, м лаж и, глож ен „глођем”,
—1 npèja, слаји, посајен. У околини Пуле има, међутим, месних
говора са џ одн. ђ или сл. < * d j: глође, рађа.
Рефлекс трупе * tj je обично ч одн. ч (нече, одн. неч'е). Кон­
сонант h < *ţj долази j едино тамо где je * d j > ђ.
Трупе *$kj, *zgj > шш и ж д : огѣйште, даж дц лр ( jедино на
|фајшем j угу долази шћ и ж ђ ).
Ново јотовање je извршено: здравѣ е, весё/ье, лпшће (лйшт'е).
V Ћићарији су забележени и примери ça тѣ < т ј као пру т ле.
Груде Уш и јд остале су, међутим, скоро свуда без промене: пдјтн,
 у говорима на краЈњем северозападу јавља се под млегаа«,
«тицајем цакавизам, т ј . изгубљена ,е разлика између щ у в д Г Г *

шушед, жмпја, нации. У недостатку тачних податаќа о рефлексий

„овог овим говопимя
J __v јотовања у овим нрмлтпгЬ о немогуће
говорима _______________ у ч^ижсима
je засад утВрд„™ П9
ли je овде извршено свођење африката на снега један ред По-
негде СС ------ »Оіочору само приближаваш
іедан другом без ц отп уног изЈедначењ а. а,У
Н а север о зап ад у имамо и замену љ > ј\ noje,
у су сед
* ству С л о вен а ц а , забележ ено je и очврш ћавањ еу љ ЛвОИЛа
^--------
J __«ЛОТТТІ1/ v ITVDQ Г*ѓ* Ќлтгр ΐτύΓΙΛ __ ј џ
* UJIU*
Сугласник X чува ce боље него игде другде у штокавским
- губљеше овога гласа констатовано ie ѵ Ппемаи™.,,__
П уле
i ру π«* чр '»j»« ^ Aipaojajij/ ѵшіравно тамо где се уопште
одр ж ава разлика између ч и ц): чрйво, ч£н.
Крајње -м обично je прешло под познатим условима у -к:
ђрен, дат. мн. мразан.
§ 196. У већини говора овог дијалекта падежи множине не
познају типичне штокавске иновације. Деклинација имен. ж. р.
je архаична: ген. мн. ж ён , дат. ж енан, инструментал женами, лок.
ж енах. У м. и ср. роду, међутим, раширено je једначење ген.,,
инстр. я лок. мн. с облицима на -и: мрази, дуби (и дуби, дубй, дубй)у
лиши. Порекло ових форми ниje увек јасно. Датив чува посебне
наставке, -он или -ан (мразан „мразовима”). На крајњем југу, о ш
Пуле, има изједначених облика дат.-инстр-лок. мн. на -н < -м:
кЬѣин, ж енан.
У множини именица м. р. нема проширења -ов~ (-ев-): мрази,
брйсщи. Промена к, г, х у ц, з, с у дат.-лок. именица на -а изоста)е
(бар у говорима за које располажемо подацима), а у множини име­
ница м. р. с в е вищ е губи терен.
Именице типа М ихо и овде иду по деклинацији именица на
-а: ген. Ми хе, дат. Михи. Ч ест je тщі ном. Сійте, ген. оцет -е, итд.
Изненађује чишеница да je у придевско-заменичко) деклина­
ции раширено једначењ е дат., инстр. и лок. мн., и то на -има
(које се код именица овде не јављ а!): тпма, сухима.
Кяп ѵтттня яям^нітття пя етняп ѵпотпебльава ce uâ, али према
ји ништо, заш т о и сл.
г. Аорист и имперфект су се изгубили,
ізлику од стања у већцни другий икавских говора»
де по правилу има дужи облик: обучи, слати.
ци помоНног глагола уз потенцијад су 6ш (МШ
бите. би Гили
 Треће лице мн. презента често се завршава на -ду ■ uèdv
¿иду. Специфичну иновацију представља појава одговарајућеп д
у 3 л јд. (умиде према 3. л. мн. умпду). '3 сг ~°е
Глаголи III врете имају у инфинитивној основи често -
макнйти. . . HU
§ 198. Као и други дщалекти изложени ja ким страним v
іиаіима који изазивају акценатска уравнавања, и ови говори им «"'
мање живе алтернације акцената у разним морфолощким м У
горијама. Инак су забележели извесни односи обични и другие
якавштинн, тако нпр. dpdi, dpdiü . opăto, кова : ковйла и сл ^
§ 199. Лексика и синтакса ових говора сто je ц0д СНа'
hроманским утицајем, снажнијим него игде другде у штокавдвд^
крајевима.

Разведеносш

§ 200. Недовољност постојеће литературе не допущта да се

^створи сасвим јасна слика о говорним типовима унутар овог дИја-
лента. Зна се ипак да говори на крајњем југу, око Пуле, имаіу
•сразмерно најчистији штокавски карактер. Тамо поред осталог до-
лази ћ и ђ < *tjs *dj, затим исти гласови из група јт и јд , губљење
je, ген. мн. на -а, изједначење дат.-инстр.-лок. мн. и акценатско
лреношење и у типу поток > поток. Крајњи северозапад одли­
нуjе се, опет, неразликовањем пискавих од шуштавих сугласника
и променом љ > у. У ровшьском крају и једном делу пулскога
лзостаје преношење ü и " на претходну дужину (с изузетком *
на отвореном последњем слогу). У Водицама у Ћићарији " пре­
несен с отвореног крајњег слога на претходни кратки слог даjе
** (а не кановачки ') : вода, чело. У истом говору се место ' на дугам
-слоговима на које je повучен акценат јавља редовно свила, петак,
лишала .
У многим крајевима, нарочито у онима око ушћа Раше, онима
на северу од Вишњана и у деловима Ћићарије, осећа се јак скорашњи
'чакавски утицај, a y Ћићарији и словеначки.
ч·
’••j·* **;v ·.· ψ .·

s*·’ 1· *

П ост анак u р а зв о ј говора

§ 201. Историјска je чишеница да су истарски штокавци икавци

досељени са далматинског копна. По архивским подацима пресе­
леше je извршено углавном y XVI веку. Досељеници с у заузели
углавном опустело земљиште, на којем je раниjе било и романског
и словенског живља.
 Важни j е

у-> вс- > ce-, акцентуација без zg] и тд . >

72 jícd j бђ- почециіѵѵа κακή-
'итокавског преношења, -л > -а и ново јотоѕање.
ш «§г 202. on? Чакавске особине
осоьине које
Koje сада постов
постоје *у говорима ово-
пиіалекта ушле су у њега на на,мање четири разна начина
т 1. Још У старо) постоЈбини морали су они говори имати допип*
с чакавштином, тако да су apee појединих особина захватале сем
ч ак авск о г терена и матичну облает доцнијих истарсхих насељеника.
Ча известан број црта могућно je са знатном вероватноћом утврдити
овакво порекло. Т о су пре свега особине заступљене у свим гово­
рима или бар у већини говора овога дијалекта: заменица ча не­
и зм енена група чр-, облици бин, бимо, бите у помоѣном глаголу
потенциала. Значаща су и поклапања с молиским говором (§ 186),
ко j и je очигледно по пореклу сродан с нашим дијалектом*. чр~
(алй У оба говора цр-_ у ист. црљен одн. мол. црњеја < црѣел <
цр/ьен)і затим, а у зпјаиШу залиу малин, в у кресш(и)ушепа(л)у облици
б и м о у бите (за однос с молиским говором упор, и § 203). И ове
подударности сведоче да у оба ова говора треба тражити остатке
прелазне зоне између штокавштине и чакавштине, која данас мање-
-вйше недостаj е у крајевима где се сучељавају та наречја.
2. Заједно ca штокавцима досељавали су се понегде и чакавци
из Далмације или суседних крајева; такав један говор, „валентићко-
-тадински дијалекат” , у знатној мери штокавизиран под утицајем
околине, налази се у неким насељима око Каштелира. Свакако je
било и других сличних група чакавског живља које су се доцније
утопиле међу штокавцима, остављајући им понешто од својих ro-
ворних обележја.
3. И звестан број чакавских старинаца морао je бити затечеи у
истарским крајевима. О томе сведоче топоними као Сутловреч(<
Sanctus Laurentius), који су такве облике могли добити само ако
су пословењени у врло давно) епоси, што значи да су их словенски
дошљаци преузели од словенских старинаца. Осим тога у самом
Каштелиру и неким околним селима (различиям од оних коj а су
поменута под 2) имамо сачуван узорак старог чакавског говора
западне И стре, опет знатно штокавизиран.
4. Н ови j и додир са суседним чакавским говорним типовима
довео je на многим тачкама дуж границе наречја до међусобних
утица j а (§ 2 0 0 ) .
Ни je у век лако одредити на који je од ових начина ушла
од конкретних чакавски х црта у ове говоре. Међу нареже про­
блеме спада) у они ко je ствара замена *đj, У коликој су мер цр^
мери ca ji лексичкй узети, унесени из суседних чакавских говора,

М
18 П авл е И вић
 „„ „л„„„ни из старе постојбине ? Можда су разне
а у к о л и к о Ј ^ мери до понеле неједнак број лексема ca j.
трупе пресељеиика jo « тични говори на старом терену имали
Очигледно je толи^ ? рксу *d: па је доцније у знатном делу при-
првобитно ; ωο ρ φ , (^ ж д а испочетка ђ), унесена из чисто
мера ^ лак^ Г и Д О анальним путем (упор. §§ 177 и 183).

Ѕ ? Г р ш а посавских икаваца и славонских екаваца, као и

доатних делова Боене, пре свега неточне.
Што се тиче преласка џ’ > ж ' {ж ), ту се ради о чакавско,
тенденціи иакаламљеној на штокавску основицу: звучне афри­
кате негознате су гласовном систему чакавштине, па ,е стога афри-
“ Џ' (или сл.) супституисана најближом фонемом ко)у позна)У
чакавцн (ж).
§ 203 Иако овај дијалекат лредставља један стари прелазни
штокавско-чакавски тип, он je сасвим различит од оног у долини
Боене и Врбаса: с једне стране, овде нема ш Н я извршеноЈе ново
јотовање, а, с друге, овде долази и ча3 чр-3 шепаіл), кресгищ што
све изостаје у ломенутим босанским говорима. Ове индиције упу-
ћују на првобитно порекло из југозападнијих крајева, из простора
где се сучељавају Босна, Херцеговина и Далмација. Не до лази у
обзир ни порекло из обалске зоне (Макарског приморја). Тамо
такође налазимо шћ> а уз то нову акцентуацију И цр < чр. Јасно
je, дакле, да су се наши говори развили испрва у континенталним
пределима неточно од Цетине, евентуално негде у залеђу Биокова,
Историјски извори у досељењима у Истру говоре, међутим,
најчешће о „Морлацима” из северне Далмације, из краја око Задра
и Шибеника. Исключено je да су се у средњем веку овде, у уну-
траш&остя тадашњег чакавског земљишта, могли развити говори
с оволико штокавских обележја. Мало je вероватно да су се у
Далмацији налазиле само луке за укрцавање изб er лица из даљих
крајева; пре ће бити да се ради о живљу који се био y масама пре-
местио у првом таласу миграција (у којем би случају један део
чакавизама ишао и на рачун контакта са затеченим севернодалма­
тинским чакавцима). Пошто их турска пљачкања нису оставила
на миру ни у новом крају, насељеници су прешли даље у Истру,
а у зони Задар—-Шибеник загосподарио je млађи икавски дија-
лекат, који су доносиле доцније миграције (исти je дијалекат, на­ Аі
равно, прекрилио и првобитну матичну област ових говора).
ί
О блискости матичних говора истарских и молиских икаваца
сведоче, поред црта наведених у § 202, и многобрoj на лексична
подударања (Рибарић, СДЗб IX, 48), затим шт и -ja, m ч , μ < ћ ,
m
 . „ «звесне заједничке тенденции у разно,у облика множите (тако
ген.-йНСтр.-лок. мн. на -и и аналошки наставци типа - а м и і
" жима некадашњих основа на о). “ у
паЯ - - . « · истарског штокавског дијалекта према главнини што
чіа карактеристични су случајеви заосгаіа«,я , , __ Г

§ 204. Л И Т Е Р А Т У Р А

1 . Milan R ešetar, D ie čakavština . . . (§ 17, т. 1).

На стр. П 4— 175 о штокавцима у западној и јужној Истри. Подаци о
њиховом географском положају и пореклу (из Далмације); поменуте, и ю
без лрецизности, свега две-три ґоворне особине.

• 2. А. Белић, (И звеш тај о прибирању дијалектолошке грађе пот-

помогнутом средствима из „Велимиријанума”). Годишњак СКА
X X V I за 1912 (1914), 2 2 1 — 259.
О разним истарским говорима, од тога о штокавскима стр. 246—254.
Утврђене су основне карактеристике и специфичности локалног типа у Пре-
мантури код Пуле.

3. M ieczysław M ałecki, Cakawizm z uwzględnieniem zjawisk po­

dobnych. P K J 14 (Kraków 1929), 1—98 (c картом).
O карактеру, распрострањености и генези „цакавизма” (неразликова&а
шуштавих сугласника од пискавих). На стр. 46—47 о овој појави у неким
штокавским говорима западне Истре.

4. М. M ałecki, Gwary Ciciów а ich pochodzenie. L S I / l (1929),

А 3 — А 48.
О три говора у Ћићарији (чакавском, чакавско-штокавском и чакавско-
ловеначком;, од којих нас овде интересује само друґи. Описи говора ске­
птични, на основу ограниченог броја особина и с невеликим материалом,
зип акЧентУације непоуздано. Изненађује чшьеница да аутор ниje запа-
Іе тач°^аВ^ Ж Као РеФлекса *d j. Закључак у погледу порекла Ћића неоспорно
чакар31*' ^итне Разлике између већег дела њихових говорних типова и говора
говопи^ттИ ГЈ10веначке околине доказују да они у доба свог досел>ен»а нису
постоіКміх Р? НСКИї већ су донели српскохрватске говоре своје првобитне
) не. Иначе се већи део извођења Малецкога налази и у кмз» под З*
 ,, . . . piedad słowiańskich gwar Istrji. PRJ
5. M ie c z y ţw M _Jm ■ (ca 6 карата).
17 (Krakow i r » карактеристичких обележја штокавштине,
Покѵшаі одређивања ошнти 0^иси разнородних истарских говорких
иакавштияе и словеначкоГЈез ^ аница „ прегледам историЈСких вести о
Ѕ Г с прелизирањем њичов Р говор описан посебно, али ,е икавсі
сеХаа из Дадаацще у Илру^ схваћена као ,едан тип (стр. 0 3 - 1 0і
хто ѴТ*Ѵ И заывм/ ł
1 лаυτγττϊ ( PTliiUTíW rOROTUf v R

већини
ела00. л Гло текстова
,- *
границе!. *>« Τφ γ 197—207. Сматра књигу врло корисном, иако
Рец' :А ‘ нових ¿твари и не исцрпљује предмет. Дискусија о Нияѵ
” 1 ^ ДѵгГвиом кРупниіих. Указује на поједине нетачности у бележе

k Tnúfy R ib a r ič , Razmještaj južnoslovenskih dijalekata na polu­

otoku Istri. СДЗб IX (1940), 1 -4 0 7 .
Груписање тих дијалеката с понешто података о особинама и прости-
_я„ ѵ гвакоґ од њих, а с посебним поглављем (63— 125) о штокавском говору
Водица у Ћићаријл (уз оеврт и на друге месне говоре овог диалекта у Ћића-
onä и доњој Истри”). Иако je, изгледа, рад писан ]Ош око 1914, излагаше je на
лenoj лингвистично] висини. Аутор je добро упућен у литературу, бележење
веродостојно, тумачења озбиљна. H m успешног залажења у танчине интсна-
даје Слика говора Водица ипак није без празнина. Тако скоро потпуно недо­
л е * акценатски систем у морфологији, синтакса je врло сажета (123— 125).
Текстови (125—127), веома богат и користан речник (128— 207) с многим етимо-
логијама. Досад најзначајнији рад о штокавским истарским говорима.

7. Иван Лоповић, Истарскй икавски говори. Гласник САН IV

(за 1952), 321—322.
Опште констатације о локалним говорним типовима у јужној и западној
Исгри. Од истог je аутора и занимљиво писани новинарски чланак „Naša
dijalektologija u oslobođenoj Istri”, Riječka revija II (1935), 55— 58; на послед­
них пола стране неколико популарно датих дијалектолошких напомена.

8. Р. Ботковић, О j едној акценатској особини диј алената за­

падне и j ужне Истре. Прилози X X (1954), 229— 259.
Комшшковано и духовито доказивање тезе да je промена ’ > Λ поникла
у укрттању са чакавцима. Са многобројним аргументима и екскурзијама у
коЈима су уз пут саотаїтени разни подаци о овим говорима. Изгубивши из
наппп^ ^ е^ ИІ7 И У П0ІеДиним штокавским говорима на истоку долази до
яа » w h L ? П0д стРаним утицајем, аутор није узео у обзир могућност
У стри одлучну улогу играо романско-словенски билингвизам.

9. Иван Поповић, (в. § 66, т. 21).

овог дијалекта*! ^ ™ 0 података 0 с[фаћивањима дужина у неким говоря»»
s · :.
т
І".

ПОСАВСКИ ИКАВ СКИ ДШ АЛЕКАТ

Границе

§ 205. 3 емљиште овог дијалекта захвата већи део јужне Сла­

вонц е, неколико места у северној Славонији, најмање две трупе
насеља у северној Босни и тзв, шокачка села у Бачкој. У Славо­
нией дијалекатска међа према јекавштини источнохерцеговачког
типа йде од М ачковца јужно од Нове Градишке изломљеном
линијом ка северу и североистоку до западног краја масива Па-
пука, обухвата села на јужној падини те планине од Стражемана
до К утјева, а затим чини оштар лук изостављајући предео северно
од ушћа Лонце у Орљаву и северно од тока Лонце. Одатле ова
граница Иде у кривудавој лини j и углавном ка истоку не удаља-
вајући се много од тока Вуке. Избивши близу Byков ара на за-
падну границу шума ди ј ско-војвођанскогдијалекта, ова линија нагло
скреће ка ју гу и допире до Саве код Јамене. Из ове територије
треба изузети групу екавских места југозападно од Винковаца (§ 78)
и низ расутих села насељеника с источнохерцеговачким дијалек-
том, а треба jo j додати појединачна насеља у северној Om вониј и,
у простору између Нашица, Слатине и Михољца, као и говор
града Вировитице. У Босни говоре овог типа имају, колико je
засад познато, хрватска села око Орашја (и ван Боене овим дија-
лектом говори по правилу хрватско становништво). У Бачкој су
шокачка насеља распоређена у близини Дунава. Изгледа да села
с овим дијалектом има и у Барањи, али о томе научна литература
не даје поузданих података. —1 Н ајзад, познато je (Ivšić, Ljetopis
JA Z U 50 [за 1936/37], стр. 102) да и у Градишћу (Бургенланду)
има насељеника с овим дијалектом, који се тамо налазе од X V I в .
•W >

4 ł J.
v.--
Особине sï'y j-

' y*·· ··· \ ·' ·: \ b / .* .. ·^ * p

.. ·
§ 2Û6. С ве говоре овог типа повезује једно акценатско обе*
деж је, познаваше T o не значи да су Λ и 4 обавезно сачувалй
своје старо место. Напротив: у j ед ним говорима извршено je дели*
 Щ
:
.Ûf,

„ л л 1. л ТТ¥РИ,Р Я V Л руГИ М а ю ; г ^ ------------------------- “ F ' - n

С Г ч е т ииак остаје непомерен ' у унутрашшости речи, а обично
Í на кра^у: Шоу, «to b «, àdüff, казали, казиво, сачувам, воде,
і
сам о понегде сачувам : *Ш ). Овакву ситуацщу налазимо у мной....

чене™ ласти, а такође и у пределу западно од Славонског Брода

и око доњег тока Орљаве.
У осталям крајевима пренесен je по правилу акценат са
последњег слога ако je претходни слог дуг (Ш ва , народ), а на
већем делу подручj а и на кратак претпоследњи слог (вода, ошац).
Понегде се осећа тенденција да се сваки силазни акценат иза дугог
слога пренесе на
(1
та,' слог: казали, али носили и казиво, али осшб.
-—--/
На тај начин говори овог дијалекта познају најмање четири
акцента С Λ ' "), а често и свих пет (* " ' w ')· Притом појава ' и ' s-łljÿ
‘;ДРаЈгг

Â
Ÿ
није свуда ограничена на претлоследњи слог. Треба додати да ce УЛ

у неким говорима неточне Славоније, обично у непоередном су-

седству слинних екавских говора (дакле у крају око Жупање и
северозападно одатле) јавља врло нетипичан изговор " у речима
где таj акценат није на крајњем слогу: богати, j єднано (овакав
акценат je~ полудуг ~и без силазности).
w-- -------------------- s
Дужење самогласника испред сонанта иза којег je испао полу­
гласния овде je застушъено и у примерима каквих нема у главнини
штокавских 1говора: дмтпр, чобанпн, •'VVV%/ дйм \(и^ Vдйм).
VW/rr
v y w/rrу · f
Неакцентоване дужине овде се по правилу одрж авају: саћувп,
ІіҐІІІ
на лйсіи. Г
ь>
У
»
§ 207. У погледу замене јата ови се говори деле на д ве трупе. Џ
łt

У једнима je ђ и Ь замењено вокалом и (лйи, липши), док у другима

насупрот й < ђ стоj и промена è у je : лип, али ѣёпшй (говор je ,
дакле, у ствари икавско-јекавски). О ваква je ситуација у центру
јужнославонске зоне, затим источно одатле у селима дуж саме f
обеле Саве, у околини Орашја у Босни, и сем тога у селу Сиче у
југозападној Славонији и у Вировитици. Икавизам и у кратким
слоговима налазимо у осталим деловима овог д иj ал екатског под- 9
г
ручја: у западном noj асу (око Орљаве и joui з ana дни je), на крајњем ft

ï
истоку (винковачка околина и јужно и југоисточно одатле), у за-
падној Бачкој, у расутим насељима по север ној Славонији (сем
.ЩШ
Вировитице), па чак и у неколико места у централној зони, поред •
•-•
•
•а
Е
Г
ШП
ѓ
осталог и у Славонском Броду. жш
яр
У икавско-jекавским говорима обавезно je јотовањ е у кратким І|р
Щ Ш
слоговима само код к и л , док остали консонанти често остају д а

неЈотовани ; д)еца и ђеца, ж пвљ ела и (чешће) ж п вјел а, села и (чешће)

CŞ A d* ТаЧ И С ИЗОГЛОСС НИСѴ ПОЗНЯТР ! ПЯрттатто τ τ α І а ττααίι гт'пофті'п і Ш
>Λ
*.v.·ü
198
•ш
¿ Ж :
изговор Обе варианте у истом месту. У положају испред і »
овде Ь > и: cujaut, вйдио. Група рЬ и у овим говорима Л і * о' и“
рёзат , грешник, изгорела, али и рјеђа, старјешша ’ ре'
И овде налазимо низ стадних екавизама коіи углавно» о
варају онима у другим штокавским говорима на западу S
обећат , обедвп, озледиш итд. му*
§ 208. Вокалска група -ао контрахована je у -у; пікб, па чак
и до, ж б . Забележена ,е и промена -«> > - 0 (* зб), а TaK0¿e * ™
Mă, сву ( < Moja, ceojy). > “ тип
Вокал й долазн редовно у речи вребац, а јавља се и ѵ вечн
ірёбле (ту постоји и паралелни облик са о).
§ 209. Нормални рефлекс *dj овде je ђ ; забележена два-тпи
примера одступања (млщи, шуји, eüjcau) своде се по свој прилили
на импорт.
Трупе *sk j, *stj и сл. дале су обично мН, али не ретко долазк
и гиги: вймНица, оіѣйшНе, — вјешмица, їувнпште. Из литературе
се не сагледа јасно распоред ових варијаната у разним месним
говорима; често се јављ а напоредност, обележје мешавине. Ана­
лиза Ившићевог материала и текстова у ZNŽ показује толико
да шш доминира у низу села на крајњем југоистоку, где се налазе
и топоними Штитар и Градиште са шт. У сваком случају на овом
терену јављ а се крупан раскорак између изоглоса рефлекса *dj и
рефлекса *skj, *stj, које се јуж није(нпр. у централно) Босни) знатно
приближавају једна другој.
Трупе јт й јд остале су неизменьене у многим местима западно
од Брода и у неколико села на истоку; најт, дојдем (у осталим
крајевима наћ, дбђем).
Ново јотовањ е дентала по правилу je извршено. Врло су мало-
бројни и ретко се ја вљ а ју изузеци као нетјак, костјбм, родјача,
који he пре бити резултат рекомпозиције или наноса него прави
архаизми. Међутим, ново јотовање лабијала одиста није свуда из-
вршено, тако да на разним странама долазе примери као Гребје
или крвјбм.
Веома значајан архаизам представља чување неизмењеног -л
у неким говорима овог дијалекта: дал (и дал), мйслпл, посал (и
no с ал), кисел итд. Apea чувања -л у разним граматичким катего-
ријама није j єднана (најмања je у м. p. радног придева). У замр-
шеној ситуацији која ce јављ а на терену није лако одредити границе
удела аналоги j е која тежи да поврати -л и удела мешавине са
Другим штокавским говорима из којих je уношено о. Стога се
не може прецизирати обим подручја на којем je промена -л > на
првобитно изостала. —-* Знача j на je и појава контаминираних форми
Као П О СО Л И яня TTnrifit/wv von мл/'Л« ( пгпрМЯ РѴГЬИКСѴ -w).

m
 ЈЈЦЈчезао
ѵпнсонант X и овд- ς аг промене ^ ^ уpe.
-
^ п р е з е н т у . ^ ^ ^ Ѵ а М т у старијег р , што се тумачи
„ „ ове лексеме из KajK » испред м: вел и к а, ф&-
^ Т о в д е іе Обична промена л и « У
Лйла, и/*”" А д с к и х падежа чувају овде доста старине
К 210 Облици плур ^ ge3 наставка (колац, имен, недиљ)
у неким крајевима има ген· а раширен: j е и дуалски
1 И ca наставком-o« ( * " « ¿ IlaK су најраспрострањениЈе форме
чавршетак -У-
-у: куш,у,
крилу, п™*у .' пм
м ., (синовом, колом „ки
т
е м „колима”
л и м а , пряс-
прас­
не
на -ă.
-а. У Дат· м.
«н
f '· ,Н
НаЛа^
а Л а у инстр. мн. "-и" <са
(са синобй-
синовй, с Мешены)
времени) ѵ,
и
иём) одн. -ам № ава1а* !’ у„ _ами (пушками', У сасвим малом броју
-ми (зубми; врдо Рет J „¿ с«лй) одн. -я (о пЬклада) или
места), а у лок. мн. - I ·, _ све ОВо поред новијих облика
-ами (по душами·, кра;н,е ретко;
на
на -има (-ма) »и -ала. . К0НС0Нантска алтернацща
-има [.-Maj · у--------
дат.-лок. )Д.
— изостаје
По правилу > сугласнИк (у руки, на ноги). Аналогна
Г Г а Чѵ шм мн. именица м. р. (јастуки, ш.ливши) ни,е уопштена.
’ О б л Г акуз. јд. именица м. р. на консонант )еднак )е гени-
тивупонекад и код именица које не значе ж иво биће : посолим

К^ у инстр. )Д. именица ж. р· на консонант најчешћи наставай

je - ом: памећбм.
je г,
] Двосложна хипокорисш ------------
чна образована м. р. имају тип Яво,
ген. Мвв или ЛІимву ген. Шиме.
К 911 Ак. мн. ње *њих\ а *
je, долазе и овде.
Тзв. нменички облици у косим падежима једнине неких заме­
нила и придева неодређеног вида чувају се овде реалтивно добро:
ѣеібва ген. јд., на лппу мјесту.
Код показних заменила чест je тип тй (и от ії), (о)вп, (р)нп
у ном. ]Д. м. р.
Реституция У иза ш, ж , и р у компаративима као впш ји, ја ч јп ,
ширјп нормална je појава у овом дијалекту.
§ 212. Имперфект je овде мање-више ишчезао ; чуваj у ce j едино
поједини облици од глагола бйт{и). Аорист се употребљава (за-
пажа се, додуше, теноьа да се облици 1. л. јд . замене облицима 2.
и 3. л.; ja оде, ja помета). Знача j на je чшьеница да овде joui увек
живи не само прилог времена садашњег већ и прилог времена
прошлог, ко)и je иначе обично нестао из наших народних говора,
■ 3’ л* ш · презента глагола V II и V I I I врете често долази
-У место -е : носу.
 И н ф и н и ти в има по п р ави л у облике без -и
и о в д е je обична п о јава -ни- у инфинитивној основи глагола
I I I вр ете ( о м р зн и ш , п о ги н и ). глагола
З а в р ш е т а к триног придева глагола V II врете најчешће ie am-
n ocăd m o. '
§ 2 1 3 . А к ц ен а тск а алтернац и ја у дат. јд . имен
на -α
о вд е je обилно за сту ш ьен а : c u ä ju , ейроійи (ном. )e m ă < m ax*
сирЬта). В ео м а су ж и в е и д р у ге алтернације у парадигмама “оо-*
сл о ж н и х им еница типа сирЬша. К арактеристични су нпр. акузативи
ц й їл а н у з сл о б о д у (. ц и гл а н а , сло б о да ) или мн. м аш ине према ід. ма­
ш и н а . У п о р , и к о д ч е тво р о сл о ж н и х именица: мн. б ару т ане поем»
ном. ЈД· б а р у ш а н а .
Н аст- и н стр . )Д. им ен. м. р. обично je д у г: п луїб м , сељ акђм
(и сељакбм) .
И н а ч е су и о в д е п о зн ати с в и акценатски односи поменути
п о во д о м с л а в о н с к и х е к а в с к и х го в о р а у § 84: j
Λ .Λ jw

с н ож п з на врат й;
Z, ł:

н о м .-а к . м н. села, крйлп, брда\

млад у м лада : младо.
У радном придеву чести су односи као прбдб, продала : продало
и д р ж б : д р ж а л а , д р ж а л о , мада ту има и других, специфичних
варијаната стилизације.
А к ц е н а т с к и ти п држ йм о, држ йт е у L и 2. л. мн. презента
овде je н о р м ал ан .
§ 214. Посесйвни гениш в до лази у конструкцијама као Τάη-
цулића Jbüea. Облик ген. јд . ѣе јављ а се место лрисвојног придева
ѣен: алы т о ѣе чоек сазно. Широко се употребљава —* као и у раз­
ним другим штокавским говорима, углавном у северозападним
крајевима —■ генитив место акузатива у значењу објекта извесних
глагола (тип питати M apuje место питати M apujy) .
Инструментал оруђа често je праћен предлогом с: уфатил ta
ea зуби. ■ ' '/.і·::·.;.: ?УШ··. ■■■■■'>
Ih , J '

Разведеност -

§ 2 1 5 . Разлике између говорних типова у оквиру овог диа­

лекта веома су крупне. Оне обухватају, поред осталог, чак и замену
Ь у кратким слоговима и основну физиономију акцентуације. Стога
сврставањ е сви х ових говора у исти дијалекат представлю j сдан
од неизбежних класификационих поступана за невољу. Распоред
језичких особина на тер єну je такав да би дадьа подела говора овс
груде на ситни je , али још у в ек довољно велике цилине била прак^
тично немогућа : изоглосе ак центу ациje независне су ОД граниш
 рефлекса by а остале изоглосе не слажу се ни с једнима ни са ДОѵ
ги т - Joui теже класифякационе проблеме стварају п о јед ££
ивична села с икавском или ика веко-) екав сном заменом Ь ™ **
сп отп ѵно новош токавском ак ц ен ту ац и я м , ч а к б ез ч у ваш а '
гледно под утицаj ем источнохерцеговачког говора Досешеника ѵ
сѵседству. Урачунати говор таквих места у млађи икавски ДИ;ЯУ
лекат значило би поступити чисто ф орм алистики пошто je сличі
ноет секундарна и површна. Ради се у ствари о говору на j стар иj ег
{посавског) икавског типа с накнадно измењеним акценатским при
ликама. С друге стране, на овом терену има одиста и села наста­
лених досељеницима из области млађих икавских говора.
Међу појаве застушьене само на истоку територије овог д и а­
лекта спадају : неразликовање двају редова алвеоларних африката
(тј. изговор ћ, ђ < Чу џ), > (руком, ген. мн. jă jâ < рукбм
jajá), заменичко-придевски наставак -им у инстр. јд . именица м!
и ср. р. (друмйМу перјпм)у лок. мн. = ген. мн. (у Ъ елёт овбца)у 3. л
мн. презента глагола V I врете на -а у (чёкау) и облици прилога
времена садаішьег и прилога времена прошлог на -а (eàdÿha ’ва*
дећи’, у ранивша). Свака од ових особина има лосебну изоглосу,
ширу или ужу, али тако да су готово у век захваћена и екавска
села југоисточно од Винковаца ( § 8 7 ) .
Централна јужнославонска зона, која се углавном поклапа с
компактном трупом икавско-јекавских села, одликује се низом мор-
фолошких особености: дат.-лок. јд . именица ж . р. на -е (у служ бе
чак и по ноНе), дат.-лок. јд . личних заменица као мене, ном.-ак!
мн. типа кдеше, стваре и наставци дат.-инстр. мн. заменичко-при-
девске промене с елементом е место Ь или и : онемпу млађема. И
ове лојаве д ол азе већим делом и у суседш ш екавским говорима.
За j едничка црта централних говора и оних у неточно) зони
je ^познаваше наставка -aje у 3. л. мн. презента глагола V I врете
{чекaje).
\л Різним местима на западу, нарочито у кр ају око Сича и
аг а Мале, заступљене су извесне старе црте, непознате другде
на земљишту овог дијалекта, тако ~ (а не ") у примерима дйм,
C uuut CUlaPT И Чување ' л У радном придеву (дал, казпвпл). У
сЛя иа ^ 33 ележен и пример јуж ина с протетичним које под­
села на кајкавску ситуацију. Ј > ’
ског^иГятт№^Вл?’ И других изоглоса које секу земљиште посав-
других штокавских°гово™‘ н свакак® су резУлтат снажног утицаја
локални говорни π ЗДа * 6уДУ "»«P 00110 познавали сви
Црта саставити n p S n / n n0CaBmffl’ М°ћи ће Се поводом
којн je дао Ивніик J 1 ДИ Постепене штокавизације слични ояоме
вшић за акценатски систем (Rad 196, 146— 147). Оцр-
таће ce j ош јасније и однос између самих говорния типова по n·*»
пе„у усвајања наносних елемената. Засад изгледа да су ГЛав™
упоришта посебних регионалних одлика поменути предео на запапѵ
/С и ч е, Магића Мала и околина) и зона јужно од Ђакова
војна, Врпоље, Ст. и Н . Перковци итд.). Карактеристично іе па
се оба предела истину чувашем највећег броја старих облика v
плуралско) деклинацији, тако нпр. генитива без наставка или да
тива на -ам. Али још je значајнија чињеница да се и на једној й
на друго) страни (што, наравно, не значи увек и у једнаком броіу
села) јављају исте иновацще у вокализму: 4 > а» (ja0), ё > іё (міёсоі
й
ê > е· (свіа)> У > « (слично немачком : сЦд, κ&ιοβδ итд.). ~

Формираѣе и развој дијалекта

§ 216. Говори овог дијалекта, исто као и славонски екавски

говори, развили су се на зешьишту доста удаљеном од главния
штокавских иновационих жаришта. Стога су овде изостале многе
појаве развијене на штокавском земљишту, међу њима и оне ста-
ријег дату ма. Ч увањ е шћ и даје овој ди ј алекатско ј зони спе­
цифично обележје. С друге стране, број кајкавских иновација овде
je минималан, док чакавских нема уопште. Нарочито je важно
готово потпуно одсуство рефлекса j < *dj.
Најближег сродника има посавски дијалекат у славонском
екавском. Н нје случај што су скоро све појединости наведене у
§ 81— 84 као заједничке одлике славонских екавских говора нашле
место и у овом поглављу (§ 208—213). Разлику између ова два
дијалекта створила je тек замена Ь; пре ње то je била ¡единствена
територија са говорима благо нијансираним, тако да je у Подравяни
било н е т т о мање стандардних штокавских црта, а нетто више
веза са кајкавш тином него у Посавини. Што се тиче говора екав­
ских насеља код Винковаца, он се по већини особина боље уклала
у посавску него у подравску групу (с којом га ипак ловезује екав-
штина, а изгледа и неке акценатске изоглосе).
Дијалекатски континуитет постојао je све до краја средњег
века свакако и између посавских говора и оних у сливу осн^
ј екавских и икавских. Т е старе везе огледаjy се и данас у извесни
заједничким особинама, и то не само у архаизмима (упор, à
са §§ 144 и 177), већ и у понекој заједничкој иновации као што
je промена up > bp (сјеромашни). У X V II в. оваквих слона
je кудикамо виш е, као што показу je поређење noje je в _ .
вршио између славонских говора и j езика МатИЈе Дивков ^
196, 141— 144). Доцније промене на обема странама, нарочито у
Восйи, знатно су смањиле ову сличност.
 § 217. Када се у доба труске најзеде проредило станов».
С л а во тц е и Босанске Посавине, таласи сеоба донели сЛ » ТВ°
масама ново икавско и јекавско становништво посекло м ,!ЛИКИм
трашњости Боене и из Херцеговине. У извесним местима
вима домородачки говори смењени су досељеничкима, до к cv лп ^
месни говори усвојили један део дошљачких особина Покп И
инфилтрације наставили су се и доцније. У време аустриіске
давине, током X V I I I и X I X в ., притирали су, гоњени економским
узроцима, Х рвати икавци и Срби јекавци из Лике, и j едни и други
яа j чеш ке у крајњ ој лини j и херцеговачког порекла. — Било je и
н е т т о супротних покрета, са северне на јуж ну страну Саве, углавном
када je почетном X V I I I в . Аустрији припала и босанска Посавина
Утицај досељеника, који je овде био y просеку јачи него у
П одравяни, ипак се није осетио свуда подједнако интензивно. Тако
се догодило да су уз шћ и ~ (који je показао врло велику отпорност)
сачувани и^многи други архаизми : непренесени силазни акценти,
-л, трупе јт и јд> примери с неизвршеним новим јотовањем, стари
облици деклинације (међу којима je најзначајнији ген. мн. без
наставка) итд. Ч увањ у старих особина допринело je и то што су
босански досељеници великим делом и сами доносили исте те
особине.
Вокалске иновације у крајевима око Сича и јужно о д Ъакова
(§ 2 1 5 ), који су иначе у неку руку бастиони старог стања, локазују
значајне додирне тачке са кајкавским и са војвођанским вока­
лизмом. Ипак недостају сигурне потврде за претпоставку да се
у овим феноменима крију остаци некадашњих заједничких раз-
војни х тенденција свих говора славонске Посавине, из епохе пре
него што je у већини говора загосподарио динарски вокализам
дош љака.
§ 218. Н а основу недоследности у обележавању изговора то­
понима са j атом у средњовековним латиничким споменицима изгледа
д а су и славонски говори, заједно са кајкавским , војвођанским и
северносрбијанским (дакле цела северна зона наше језичке тери­
т о р іє ) , сачували тај глас релативно дуго незамењен. Није искљу-
чено да je у њ еговој замени гласовима и одн. и ¡¡je значајну у логу
одиграо импулс из босанских крајева.
Д анаш њ е стањ е замене ј ата у целој овој зони поставља веома
теш ке проблеме због испрекиданости apea различитих рефлекса ^
ванредно честих територи ј алних интерпрлаци ј а. Компактне иі^
области налазе се на д в е стране, на истоку и на западу, и одво)ене
* ----------- 30H0M у центру. У кљештена ná
су међусобно икавско
без контакта са екавском Подра
међу икавско-jекав ских ------- «пѵжен
вином, налазе се екавска седа код Винковаца. Иако скружен
ско-јекавским. селима, град Брод има чисто икавски говор У исто
време усред западне икавске зоне стоји екавско село Орубица и
икавско-јекавско село Сиче. Град Вировитица, у простору измеѣѵ
штокавске екавштине доње Подравине и кајкавске екавштине
средне Подравине, а непосредно опкољен насељима с јекавским
исто чнохерцегов ачким говором, има икавско-јекавски говор, итд.
итД* Јасно je Да ce овакво стање није могло развити у свим случа-
ј евима спонтано на самом терену. Морају ce претпоставити нак­
ладна премештања већ створених говорних типова. Није лако,
међутим, утврдити који се све говори налазе на промењеним мо­
стима, a још теже je одредити првобитна места тих говора и евен­
туални удео мешавине у њиховој формацији. Да ли je нпр. говор
неког села донесен из другог краја у Славонији или, рецимо, из
босанске Посавине? Je ли било некад териториjалног континуитета
између екавштине подравских и винковачких села? А између ика-
ваца на западу и оних на истоку? У ко jo j су се мери постојећи
икавско-јекавски говорни типови развили у самој Славонији, а у
којој су мери готови пребачени преко Саве? Где je уопште била
и како je изгледала првобитна јужна граница овог говорног типа?
ПІта значе у конкретним случајевима поједине изоглосе које спа-
јају суседне говоре с различитом заменой j ата, нпр. изоглоса
у познатом положају у Сичама и Магића Мали? Сведочанство
исконског суседства или резултат накнадног утицаја? Одговори
на поиска од ових питања већ се назиру, али ће дефинитивне
закључке омогућити тек веома подробно познавање прилика у свим
месним говорима, као и порекла становништва у свйм крајевима
Славоније и босанске Посавине. Стога ћу ja овде поменути само
један моменат, већ констатован у науци; појава ~ у примерима
као дйм или старца зближава говор Сича и Магића Мале с по­
драв ском екавштином и северозападним чакавским говорима, док
у истом положају повезује остале посавске говоре с југоисточ-
нијом чакавском зоном. С друге стране, значајно je да ни славонски
говори са ~ у оваквим примерима немају, за разлику од северо
западних чакавских говора, ° у презентима типа тнем.
 ЛИТЕРАТУРА

§ 219. Ос им радова поменутих у §§ 89 и 90 упор, и1:

1. / . G opić, Ključ za bilježenje akcenatsko u Lovretića, NVi
X IX (1910— 11), 276—281. b
Даje дефиницију акценатског система Отока у неточној Славонији на
бази nojединих акцентованих речи у текстовима које je објавио Ловретић
У ZNŻ, углавном у II књизи. Исправља разне Ловретићеве погрешке инсисти-
рајући на разлици између - и али и неоправдано оштро одвајајући славонски '
у примерима као Греда од штокавског

2. A . Белић, О чакавској основној акцентуацији. Глас СКА

C L X V III (1935), 1—39.
На више места расправља о особинама посавског дијалекта, нарочито
о његовим акценатским одликама и истине везе између посавских и чакавских
говора на акценатском лодручју.
3. M ate Hraste, Čakavski dijalekat ostrva Brača. СДЗб X (1940)
1—-64 (с картом).
У уводу развија идеју о блискости између чакавских говора Далмаци-
је, нарочито на острвима Врачу, Хвару и Вису, и посавског дијалекта.
4. Stjepan Ivšić, Iz naše akcentuacije i dijalekatske problematike.
Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu I (1951), 359—378.
Дискутује с неким од Белићевих схватања изнетих у раду под 2.
5. А . Белић, Из српскохрватске акцентологије й дијалекто-
логије. Ј Ф X IX (1951— 1952), 117— 131.
Полемика c Ившићевим чланком под 4.
6. Миливој Павловић, (Извештај о испитивању икавских говора)*
Гласник САН IV (за 1952), 318—319, V (за 1953), 324—325.
У оба извештаја додирнути су и источнославонски говори. Аутор истиче
да ова зона има карактер дијалекатског конгломерата.
За помен о припадницима овог диj алента у Градишћу упор.
§ 205, док оне у западној Бачкој помшье И. Поповић, Зборник
Матице српске, Сери j а друштвених наука 4 (1952), 126 и Die Welt
der Slaven I (1956), 153.

1 У Radu 196, стр. 127, Ившић даје преглед дотада објављених текстова
на народном језику или с елементима народног језика из области овоґ Диа­
лекта . Доцнији таквй прилози изашли су у ZNZ X X I (1917), 143— 147, 152 15
X X III (1918), 291— 305, XXIV (1919), 32— 238, XXV (1924), 105— 176, 255— 349,
XXV I 1 (1926), 102— 138, X X X II 2 (1940), 85— 195.
 и

ГОВОРИ С НЕЗАМЕБэЕНИМ JATOM

§ 220. Неколико периферијских, одн. исељеничких говора ca-

чувало je Ь као посебну монофтоншку фонему, са гласовном вред-
ношћу између е и и. То су:
1. Говор католичког становништва у селу Рекашу у румун-
сном Банату (неточно од Темишвара);
2. Говор православног српског становништва у неколико села
која сачињавају тзв. Банатску Црну Гору у румунском Банату
(североисточно од Рекаша);
3. говор католичких Крашована (прави народни назив Кара-
шевци) у Крашови (народни назив Карашево) и пет оближњих
села у румунском Банату (североисточно од Вршца);
4. говор Галипољских Срба, који су више векова провели у
околини Галипоља у Траки j и (турска територија), углавном у селу
Барјамичу, а после првог светског рата су настањени у Пехчеву
у неточној Македонији.
У говорима првих двеју етничких групица описану вредност
има Ь и под акцентом и у неакцентованом положају (беио\беии>
звеизда, беиж й ), док je у друга два говора неакцептовано кратка
Ь изједначено са и: краш. беил3 звёизда> али билице < бЬл-, галил.
бёиво, звеизда, побёили 2. и 3. л. јд. аор., али пубилује ’свиће’.
У говорима под 1, 2 и 4 долази низ икавизама сличних онима
у шумадијско-војвођанском и смедеревско-вршачком дијалекту:
галип. нйсам , инстр. јд. от м и сл.
У говорима на територији румунског Баната вокал о изговара
се затворено, док je е врло отворено. Отуда у говорима под І и
као и у оним крашованским селима где се не чува ь, имамо еле-
дећи вокалски систем :
У и
о ѣ
а е
§ 221. У погледу акцентуације ови говори се слажу
ном у месту акцента, које je стариj е штокавско, c
ca крајњег слога: Рекаш лопата, олтар, вбда, ручок, ЫЦ ****
 ата (у країнов анским. примерила
,Ла мнац, кРаШ· ^"„зпенско-тимочког типа), месар,
пешкир’ алИ*0на; ички акиевиг пр Р аЛИ «Λ)β (кановачки '!),
' означава гаЛип. Се види да je троакценатски
али ”T.öda, яй"а*· № "^ п н ек л е захваћен факултативно^
) код Галипол-ада

— ■ преношење *
m T J^ L ;e3ÜK. налазимо само код Галипољаца, и то
К Р Неакцентоване Д У * ® * ® } и у извесној мери иза акцента у
у Л испреД 3. л. јд . през. ----------- ;
унутрашіьем слогу, носи падежа У овим говорима ка-
§ 222. Деклинации ШЧФ ак мн. са НОм. (акузативи као
рактеришу два » κ ρ » Ι ^ Краш., ју ш Ш Галии.) и лок. мн.
«««¿w Р«каш’ „ С в а н ск о м и галипољском говору продиру
са ген. Осим тога у кРаш<? ^ ж оним у ж- Р-> У облике плурала
наставци с елементом а , ) ед мн. коѣ ам , галип. дат.-инстр.
именица^ м. и Ч>· P W / Р m налазимо уопштено -м а (т ј. -ам а,
НН. куѣевама. Я ■ країнованСКИХ.
-има) у свим говорима Р и т0 врло честој употреби
Имперфект и аорис р ,. „ сѵ у румунском Банату
-t Ä S S Ä S " ¿.фи«™·! »
Г «Г ”б Г 4” у » E W · « « « ™ Гали п ол.»® губи, ■>
код крашована je потпуно изгубљен.
§ 223. Говори Рекаша и Б Ц Г, међусобно врло блиски одои-
кују се променом - Л < - Р (које у Рекашу чешће, а у Б Щ p eţe,
даје неслоговно у : бйо> бйи)> затим облицима дат.-лок. ]Д·
д- основа на -е (не б!): мдјој маме, честом употребом заврш етк
-ду у 3. л. мн. презента (рекнеду, йїраду) и низом ситниј их особеност 3
■ од којих их многе такође вежу за банатске говоре шумадијско
-војвођанског, а донекле и смедеревско-вршачког дијалекта.^ У
мунски утицај овде се огледа поред осталог у промени > ’ У
ликвидации неакцентованих дужина и у синтаксичним цртама као
літо су измењен положа] енклитика (тип смо к азали ), поремећа)
у употреби инструментала с предлогом с или без њ ега и употре а
презента извесних перфективних глагола у футурској служби
(упор, § 59).
§ 224. Крашовански говор чува незамењено л {пЛни поред льл-
ни) и -л {дал)і а и полугласник je сачуван у већини п о л о ж а ) а на
j едном делу -------------------------
земљишта ------- - «« imfíllí мостима
іамеьузе c a ода. е (дьн, дан,- ден)
че. «· У плуралским падежима налазимо по правилу «аоиіе «ł
ЈИВ~ - ген. кош kóc код коза (упор. и лок. типа п о б ^ щ ^ п Г ^
лике
гонима'), Дат. кровом, инстр. зуби, с кбли, ногами. Иначе о в а ? г .Г ' ·
има изразито штокавску физиономију и чак познаје ново јо то в а ^
v широком обиму, затим промену jd > д' (dód'e ; рефлекед
* dj овде су врло архаични: ш и д') и губљење х. Важнѵ cne,™
фичну одлику представља наставак -ач у инСтр. јд . им
Й cp. р*: чловеикам, сргбрам. w*
§ 225. Говор Галипољских Срба, мање архаичан од коашо-
ванског, има кановачки акценат, шумадијско -ом у дат -лок іп
ж. Р- придевско-заменичке деклинације (тип муj ом жени\ -«■
з. л. мн. презента наЈвећег дела глагола (дођеју, мблеју) и веши®
број разних иновација, од којих су многе резултат утицаја грчког
j езика. Међу ове последње долази „цакавизам” (неразликовање
шуштавих консонаната од пискавих. слуса^ забсi, цисто) и једна-
чеше средњих вокала с високима у положа j у испред акцента (ген.
вудё, инст. иным зинбм ’c једном женом’).
§ 226. Говоре ове трупе здружују, осим најкрупнијих одлика
у вези са стањем јата, акцентуациј ом и облицима плуралских падежа,
још и noj єдине изразите ситније црте као што су вепд- ( = «&)-)
место перфективног вид- (упор. §§ 53 и 71) и одрични императив
са нека место немо].
Насеље у Рекаш у и Б Ц Г свакако je остатак североисточног
крила некадаш њег српског становништва ко je je прекривало велики
део садашњег румунског Баната, па je од X V II в. наовамо било
разнесено расељавањем, приливом румунског живља и претвара-
шем у Румуне. Одсечени близу три века од компактне српске
језичке територије, говори Рекаша и Б Ц Г сачували су један архаи­
чан банатски говорни тип, окарактерисан пре свега разликовашем
Ь од е и старијом акцентуацијом. —1 Неједнакости између говора
Рекаша и Б Ц Г , које су секундарног порекла, иако не безналаj не,
заснивају се очигледно на ослабљеном контакту између самог ста­
новништва у резултату верске разлике. T aj моменат објашњава
и нешто већу блиско ст говора Б Ц Г осталим говорима православ­
них Срба у Банату.
Галипољци потичу несумњиво из северне Србије, а шихов го­
нор показује смедеревско-врш ачку основицу. Будући да су у цело}
овој зони дијалекти у току миграција помакнути ка северу, народне
предаше о пореклу „из Jaro дине’ ' изгледа веродостојно. Ецоха
пресељења Галипољаца у Тракиј у биће друга половина X V I в.
или прва половина X V I I в .
V » ■

_____ ана лежала je, по свему судећи, дал>е

._а — _

истоку. Одсуство низа стандардних штокавских иновациЈа ука-

14 Павле Ивић
 п. ложаі а с друге стране присутан je знатан
зује на периферіею* π - гп’е1Шфичних одлика, међу којима су
број призренско-тимо^ е р а т и в а на -Ъте, -yea- у инфинитивној
и такие као 2. л. ш и v ^ деминутивни суфикс -ичка
основи глагола с «PCJC Подударања у појединостима са
и аналитички компарат највероватниј0л1 могућност да Крашо-
говорима око Тимо » ^ те рекС) дакле из Кра)ева који
вани потичу из ели ^ меТ0ХИј СКИм досељеницима. И овде,
су данас преплављени к о с о в у ™ J дијалекта метанаста-

хове Х а ц и је свакако старији и пада „а,вероватни,е у X V век.

- КрГовански говор, који познаје готово све призренско-тимочке
архаизме, а у исти мах има очувану синтетичну деклинащцу, и то
са старим облицима и плуралским падежима, свакако je на, архаич­
ней штокавски говорни тип. У исти мах ова) говор показу)е како
су отприлике могли изгледати призренско тимочки говори пре
него што су у њима преовладали бэлкэннзми,
Све индиције упућују на закључак да су у простору између
Велике Мораве и Тимокз, а такође и у суседној зони у Нанату,
некада морале бити широко распрострањене особине које данас
повезују говоре ове трупе. С друге стране, ти говори имали су
интензивних додира с другим говорима који су данас у саставу
разних штокавских екавских дијалекатских j единица. Доцније ми-
градине измениле су или збрисале старе дијалекте ове простране
области, а пре свега уништиле разликовање вредности j ата од е.

ЛИТЕРАТУРА

§ 227. За крашовански говор:

1. 17. Сырку, Нарѣчіе Карашевцевъ. И звѣстія Отдѣленія русс­
каго языка и словесности Императорской академіи наукъ IV f l 899)»
641—660.
Набрајање извесног броја гласовних особина и флексивних парадигми
з иравоґ сналажења у материjaлу и с низом нетачности. На крају збирка
речи. Текстова нема, Fи у

„„„ г ' Ц с Ueber die Sprache und Herkunft der sog. Krašo-
vaner in Sud-Ungarn. AfslPh XXV (1903), 161— 181.

рекла^гашов«гаТагюі!?п!^ . КптаЧаН °ШС Г0В0Ра ca Ава текста и анализом по-

резултата. Заюьѵчак л i « талог по аР*ивским изворима — али без одлучних
прихватљив Р падности говора косовско-ресавском дијалекту ниje
 3. Jовян Живозновић, Крашовани (Карашани, КарашаптЛ с
яешке, народни обича)и и примери језика. Л М С 242 Monn Д ' X
243 (1907), 52—79. 4 2 -6 7 ,
О језику у св. 243, стр. 59—78, али цоста лексичког материала „„„
„силом тексту. Иако ,е писац нестручіьак, а кьегове информаций * X V У
„ѵке оваі прилоґ садржи и употребљиве податне, углавно« я ПрВс
ника- Доцније je писац у чланку „Кроэ јужни Банат” (ЛМС255 Ѕ Г з т Л Т ,
дао још нетто лексичне грађе. ’ 37—64)

4. Emil Petroviči, Graiul Caraşovenilor. Biblioteca Dacoromâni«

Ъ, Bucureşti 1935, X I I 4 - 270 (ca регистром).
На основу теренског испитивања вођеног у циљу прикупљаша матеоиіала
за лингвистични атлас Румуни,е. Фонетсно бележеше веома прецизш П п ^
осталог аутор je први тачно сагледао гласовну вредност 6 У крашованском
Дискусија на лепо, лингвистично, висини, иако не сваки пут са д е т т ш
дознаванием наше литературе. Ауторова пажња усредсређена je на говор самог
места Крашове. НаЈвећи део грађе потиче од истог информатора. На краіѵ
неколико текстова. Ово значајно дело представља најуспелији од прилога
које су досада страни истраживачи дали нашој дијалектологији, превазилазећи
далеко и радов е тако еминентних научника као што су били Лескин, Хирт
Брох и други. Уопште има врло мало радова у нашој науци који би квалитетом
или савременошћу метода били изнац Петровичеве юьиге.
Рец.: A. Vaillant, RES XV , 152— 154. С оправданом хвалом, али и са при^
медбама које само делимично стоје на чвретом тлу. Исто вреди и за Вајаново
схватање порекла Крашована. P. S kok, ]Ф XV III, 253—259, P. Ivic, ЈФ XVIII,
318—322. Први пише са романйстичког гледишта, а други са позиција ерпеко-
хрватске дијалектологије, при чему анализира порекло Крашована и износи
зашьучак наведен горе у § 226.

5. М. M ałecki, Gwary słowiańskie w Banacie rumuńskim (Les

dialectes slaves dans le Banat roumain). Extrait du Bulletin de Г Aca­
démie Polonaise des Sciences et des Lettres, Cracovie 1938, 13— 16.
Извештај о путовању y току коjera су ислитанй и извесни други говори у
румунском Банату. О крашованском говору свега неколико података, углавном
у вези с особинама поводом којих се аутор не слаже с Петровичем. У погледу
глав ног разилажења —■ оног у вези с квантитетским опозицијама — Малецки
ниje у праву.

6. Em il Petroviči, Atlasul linguistic român (в. § 66, т. 10).

Садржи и податне из Крашове на сличая начин као и из говора Гада.
• .·
1 гÍ
¿ .. ■ · · ■ ' · ’
7. Em il P etroviči (с низом сарадника), Atlasul lingvistic romin,
Serie nouă (в . § 66, т. 23).
И
· ’· ’’ á’ ов aj Иов и део атласа садржи такође податне из Крашове.
‘· /Λ
\ 4 ;ѵ ·*
■ · л·.··' '*** ,; ·!:·’ лѵ·.': :
w' "V
:< -¡у:у.у

§ 228. За говор Галипољских Срба: ψ-χ

ѴЗ

I,., Миленко Филиповић, Ѓалипољски Срби,

1— 124.
 Етнографска студила, али или и података о говору (стр. 32__4?ѵ
je и збирка текстова (104— 121). Лексичких обавештења пружају и
поглавл>а. Аутор je одличан опсерватор, али није стручњак за л и н гв и с^ ^
што му je сметало да ce снађе y веома компликованој фонетици іювооа Т??У>
гова схватања о пореклу Галипољских Срба и времену њиховог пресе'гк Є~
добивају нове потврде у језичком материјалу. ЄїЬа

2. П авле Ивић, (Извештаји о испитивању говора Галипољски

Срба). Гласник САН I I за 1950 (1951), 314—315 и I I I за 1951
(1952), 278.
Неколико основних особина. Поред осталог првй пут прецизирана гла-
совна вредност јата у ов ом говору.

3. Тодор Маневиќ, цѣ- > ца- во некой македонски говори М

I I I (1952), 35—37.
На стр. 37 додируje две-три особине говора Галипољских Срба. Његово
бележење потврђује вредност еи за Ъ,

4. П авле Ивићу Испитивање говора села Глоговца код Све-

тозарева. Гласник САН IV (за 1952), 322— 323.
В. § 102, т. 13.
5. П авле Ивић> Систем значења основних претериталних вре­
мена у говору Галипољских Срба. Ј Ф X X (1953— 54), 2 2 9 —262.
Одломак из докторске дисертације, чији je остали део изашао у СДЗб
X II. Сматрајући да je употреба имперфекта, аориста и перфекта у овом говору
интересантна са гледишта старијег српског стажа, аутор излаже галипољске
прилйке илуструјући своја тврђења навођењем акцентованих реченица.
6. П авле Ивић, О неким проблемима наше историјске дија-
лектологије (в. § 66, т. 22).
СаДржи покушај да се објасни порекло говора Галипољских Срба дово-
ђењем у везу са смедеревско-вршачким дијалектом, а донекле и са крашован-
ским говором, и да се из поређења са галипољским материалом извуку извесна
обавештења о некадашњој дијалекатској слици северне Србије.

§ 229. За говоре Рекаша и Банатске Црне Горе:

1. Jo c a Ćosić, Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj). ZNŽ
X X I X 1 (1933), 181— 196, 2 (1934), 213— 228.
Неакцентовани текстови. Рефлекс јата доследно je репродукцван као
u, што даје криву слику стажа у говору. Иначе језик ових ванредно интересант-
ш х песама садржи лака одступања, наЈчешће у правцу нешто веће архаичности,
у односу на живи говор становништва Рекаша.
2. П авле Ивићу Једна доскора непозната група штокавских го­
вора: говори с незамењеним јатом. Годишњак Филозофског факул­
тета у Новом Саду I (1956), 146— 160.
На основу теренског испитивања наводе се главне особине говора Ре­
каша и БЦТ, уз покушај да се одреди место тих говора међу нашим дијалек-
тима.
 / "

С А Д P ЖA J

ПРЕДГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ 5 -6

ПРЕДГОВОР OBOM ИЗДАЊУ 7
Скраћенице ...................................... $

I. УВОД

О досадашњем проучавању српскохрватских дијалеката (§ 1—3) .. 1 1 -1 4

Наши дијалекти у оквиру јужнословенске језичке области (§ 4—8) 14-21
Основна српскохрватска наречја (§ 9— 12) .............................................. I. 2 1 -2 3

II. ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ

Границе (§ 13— 1 7 ) ............................ V ........................................................ 2 7 -3 1
Основне особине (§ 18— 21) ....................................................................... 3 1 -3 3
Неколико структуралних карактери стика штокавског развоја (§22—23) 3 3 -3 5
О историјском развоју штокавског наречја
а) О односима према суседним наречјима и другим
јужнословенским језицима (§ 24—27) ...... .......................... »♦ · 3 5 -3 8
б) О унутрашњој диференцијацији штокавске дијалекатске
области (§ 28) ......................................................................... .. 38-39
ь· .

Литература (§ 29— ЗО) ................... . · ............................................................... 4 0 -4 8

Значај сеоба (§ 31— 36) ............................................ . ....... . . . . . . . . . . . 4 9 -5 5
Основни критерији поделе штокавских говора (§ 37-—42а) ............ .. 55—64
Правци изоглоса у штокавском наречју (§ 43—4 5 ) . . . . . . . . . . - * ■ ■ * * 64-67
В1умадијско-војвођански дијалекат ................... . . . . . . . . . . . . . v . . . . . · 68-88
Границе (§ 4 6 ) ....................................................... 6 8 - 69
Основица књижевног језика источног наречја (§ 47) . . . . . . ? . 6 9 - 70
Особине (§ 48— 52) ............. ................ ................* 7 0 - 74
Северносрбијански говори (§ 53— 54) . . . > ί * * «.......................* *
74-75

Ϊ\ ί
 Војвођански поддијалекат (§ 55— 61) ................................
а) Говори Башта (§ 57— 59) ................................ '“ *
б) Бачки говори (§ 60) ...................................... * * * *.............. 78-
в) Говори Срема (§ 6 1 ) ........ ................................... *............. 79-
Српски говори у околини Будимпеште ( § 6 2 ) ...............
Формираше шумадијско-војвођанског дијалекта « 63— б іГ " „„
__· * fill
Литература (§ 65— 67) '
....... о2-
Смедеревско-вршачки дијалекат .............................................................. ^
Границе (§ 68) ....................... ..................................................
Особине (§ 69— 74) ............................................... ...........................
Развој (§ 75) ................................................. ■ ..........................
Разведеност ( §76) .................................................. .........................
Литература (§ 77) ........................................................................... 92 „
Екавски славонски говори........................................................................... 94 _
Границе (§ 78) ...................................................................................
Особине (§ 79— 84) 94.
Разведеност (§ 85— 87) ............................................. 95.
Формирање и развој говора (§ 88) ............... 97.
Литература (§ 89·—90) . . ..................... .......................................... 98-
ІСосовско-ресавски дијалекат ................................................... 101-
Границе (§ 91) .................................................................... * ............
Особине (§ 92—9 9 ) .............................................................................. 102-
Разведеност (§ 100) 104-
Формираше косовско-ресавског дијалекта (§ 101) ............... 105—
Литература (§ 102— 103) ....................... ........................................... 107—
Призрснско-тимочка дијалекатска зона .................... .............................. 110-
Границе (§ 104) .............. ............ ....................................................
Основне специфичне особине (§ 105— 113) ............. . ............ 110-
Остале заједничке особине говора призренско-тимочке
зоне (§ 114— 1 1 8 ).................................................................................... 114-
Дијалекатски типови у призренско-тимочкој зони (§ 119— 122) 115-
Македонски и бугарски говори слични прйзренско-тимоч-
кима (§ 123— 124) ..................................................................... .. 118-
Развитак говора и шихови односи (§ 125— 128) ............... .... 120-
Литература (§ 129— 132) .......................................* ..................... 125-
Источнохерцеговачки дијалекат .............................................. .. 132-
Границе (§ 133) ................................................................ .... 132-
Особине (§ 134-—141) .................................................... 133-
Разведеност (§ 142— 145) ............... ............................................... 138
Постанак и развој дијалекта и његових типова (§ 146— 148) 143-
* *>■. ^^ диіалекат као осНовица кшижевног
їезика (§ 149) ........., ................................. .. .................... 147
Литература (§ 150— 153) ........................................
•Ѓ'
148
Зетско-сјенички дијалекат 157
Границе (§ 154) .. .........’ ·#.·#·* viţ
%: Џ

Особине (§ 155— 165) . . ’ * ] * ////. * ’. ........................... .4

J5T
Я

Развој дијалекта и шегова разведеност (§ 166— 170) + ■ # 4 4 164

Литература (§ 171— 172) .................... . .................. гѵѴ 168
 мал^иЯТ џ9 · * * * ......... * . . . * ♦ ♦ . . 1 * .............* * * <· . 175—188
МлађИ икавски Д'«1 ' ....................................................................... П5
М 4 Границ« (| 12У _ , 8 Л ..................................................................... 176-179
Диіалекха и негово формиран, й 182^187) .. ,79 Ш
Литература (§ 188— і у ^ ................................
ifавеки дијалекат ..................................................................... 1 8 9 - 1S6

SSS 8.йар ::::;;;;;::;;::::::::::::::::::::: 1ю- 1S

Ї Й З Г Ї S « · « · » · « 7, t Ä
Литература (§ 204)
...........·— · .................................................. 197 206
Посавски икавски диіалекат ................................................................. , 97

Особине (§ 2° 6 , . - 5 .................................................. 201-203

РфаоВрмирНГ е ? разно) дијалекта (§ 2 1 6 -2 1 8 ) .......................... 203 -2 0 5
Литература (§ 219) ................................................................................
Говори с незаменим јатом (§ 220-227) g jim
Литература (§ 227— · · ■.................

"г*

Ъ і
л

■Ї
У'

·· . ·!.. .·
Ś. .*

5
'І·
 Павле Ивић

ДИЈАЛЕКТОЛОГИЈА
српскохрватскоґ језика
II издање

Главни уредник
Раша Попов

Лектор
Милица By jac

Технички уредник
Мирјана Јоеановић

Коректор
Никола Родић

Израда карте
Љубомир Станковић

Издавачка радна организација

Матице српске
Нови Сад
J

Тираж
1000 примерака

Штампа;
„МИНЕРВА”, Суботица
1985
\
СЕГЕДИ

Ś'
t *jІ
»

•l

>
s
f
>

Ї
\
5ł
Ÿ
 ДИЈАЛЕКТОЛОШКА КАРТА
СЕГЕДИН ШТОКАВСКОГ НАРЕЧЈА
АРАД
І opüie
•KoÛpubHUUQ
КрижеЬци |СУ0ОТИЦА
БАНМРНА ГОРА
iPel-
b jen o b ap
ВироЬишииа
''ЏУ-Л.Ć0M60P
КИК UШ>lł.TЕМЦш8 AP
:i ¥Ą sw
оћин* Hobu
Миклеуш Мakobo
b o jQHULM» Страж е •РЕШИЦА
U4UH
Hr r wjguue •Cpu~Mopabuuè У фКрашоЬа
т P ą PHJEKA Гомиріе ·
іиЧш%»М рк°аа/ь fpajjtm^a да··1::#!" -г <

КашШелі і.МотоЬун
•Tpbum Ту k *01улин ЧкоЬцц' MаЩЬ £ • Bpíuau
■ ijjjf
Порен ■Тињан Hebli Винодол бица ^СЛАВОНСКИ ^ è p H a W #Ulug Алибуна'р
ін і а GLBoHObuu
PobuHi Іфанар Ѕ б с Д с к Ѕ /^ Ц ^ ^ Т 4^ с * ь ? д а Ц ркЬа
Д е р б е н та * Брод 7 ™ п аш *Λ ПАНЧЕВО
Пероја Ί>
ПУЛА • Ошочаи
\ (ГБихаћ »nfSÜlkiSlSEflËPEBO.
"ТишоЬа? Коренииа ‘ Грачаница / ПОЖАРЕBAU
БАЊА ЛУКА
ТешанГ^ч
Mal л aj v . ТУЗЛА Лозница ^ ^ ^ ^ .А з а њ а
МладеноЬаи· · *
j л \ _ НрщиКо (eg. Паланка -«¡,
Жейче#*—“X ■*% ^-ччремаца At.
ν $ \ <$* lobo Село
- * ......... ЈЈелаш ке
HjyBobuja W jCnolobau*
® ^ . Β α ^ · Κη° 9 ° №
łauiba · к \ ^ВА Љ ЕВ КРАГУЈЕВАЦ
• *Косјерић Ф И * * •ĆBET03APEB0 ЗАЈЕЧАР
Бу Іо j но
фојницО
Високо
ГЛАСИНАЦ
Сјеча Pujeka
ЧАЧАК
ІОгьеі 4
1 ЛЕГЕНДА: •КрешеЬо ТИТО0О ^ л Белоірадчи
ПИЈАЛЕКТИ ЛиЬно САPAJE ВО ужни KPA Л>Е ШШН
/У /А
I ПосаЬски ukabeku .ДуЬно Aлексинаи^а y y
-ЈаВланииа
At 'l£bpn»ut ’’Ч/Г^БОпроЬац
Исшарски ukabeku СП ЛИ, Сшуденііио f » Јѓ Ц ifĄj S,
Млађи ukabeku І/ НИШ *^|C uTieb0 X bep kobu u a
\ .Б елаП алан к®
Маслинииа»
JHakapekg
O fí\ tJ ^
MOCTAPа * Η / і
- •Сјеница
Прокуилл^Од ШР
ИсточнохерцеїоЬачки
С ум рртин^
• Н еР еси њ е^
БродареЬо .. озер
Куршумлцьси
Ш
Ш
.Ц ··И
:‘ч·V v s{Ш
5i·л*§Я
й: З етско -сјен и чки у ti у р а j / .\
Габела J Bujeno Погье .n'ôgyjebo
СлаЬонски ekabeku Рачишће ł S ¿ТИТОВА ЙЙТРОВИДА
{
✓ ИЬанТра
Шумодијско- bojbotjaHcku
Жул»ана_ Л/ково Вучитрн і,

К ињНИКШ ИЖУПА
Цс VJ % *ПРИШТИНА'Ч
См едереЬско- Ьршачки
_р еб е * аАСОЈЕВкВИ *Jan»ebo
rp axob^* Б Р А Т О ^Ї ѴПЛр •Дечани
іця о\ ГнЙТШе
m K ocobeko- pecabcku ДУБРОВИ _ ^ ^ и с а н г ОЖИћИ t m r u H .
KУ ч у \ ¿ y curt> Щ «OpaxobaQ
■¿¿ ІЇШ
і
ЦаЬташ
ПриэренскОхіужномораЬски ТИТОГРАД БакоЬица
П ер асш ^
доброта
Cbpmiuiko - заи л ањ ск и Кошор

Тимочко-лужнички
СКАДАР
ГоЬори с незамен>еним ја т о м
Улиињ
t\ \ \ \ T Македонски Ipbopu сличи и
N \\\N ириэренско-ш имочкима
âylapcku lobopu слични
п р и з р е н с к о - ш и м о чк и м а