ИС Т О Р И Ј А С Р П С К ОГ Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20.
В Е К А
юра:1 и с к а�Јал о у Царинском рату ( 1906-1911) и с аоб раћај н и из р а з у
сущютстављеним железничким пројектима у Турској. Царински рат је
н а површину сасвим јасно изнео сву неповољност геополитичког по­
ножаја Србије. Она није имала излаз на море и стога је њена економска,
11а и политичка, самосталност у великој мери зависила од одржавања
;�обрих односа са суседима преко чијих територија је могла да обезбе­
/�И приступ морској обали . Обезбеђивање сопственог излаза на море
постало је императив српске спољне политике .
Последице анексионе кризе биле су продубљена подвојеност интереса
великих сила и њихово јасније груписање, раст значаја Србије у европским
очима, као важног чиниоца на Балкану, али и јачање револуционарних
циљева српског уједињења.
' 1
i
1
316
1
СТВАРАЊЕ БАЛКАНСКОГ САВЕЗА
Супротности између великих сила све више су се испољавале почетком
20. века, посебно у областима северне Африке, Балкана и источ 1ю1·
Средоземља. Балканско подручје било је, такође, уплетено у борбу изме1Ју
великих европских сила. У Европи је на почетку 20. века дошло до пре­
груписавања снага. Англо-француски споразум из 1 904. године ударио јс
темељ стварању Антанте. Пораз Русије у рату са Јапаном и револуција
1 905. године утрли су пут споразуму са Енглеском 1 907. године. Руска
опасност по британске интересе у Средоземљу бледела је пред опасношћу
од Немачког Рајха. Подела света на блокове, јасно испољена 1 905. године
у првој мароканској кризи, осетила се и на Балкану и ставила балканске
државе пред недоумицу којој од група да приђу. Спољнополитички поло­
жај Србије од 1 903. године био је тежак. Она се налазила на удару немач­
ког продора на Исток и неизбежно је морала доћи у сукоб са његовом
аустријском претходницом. Отпор Аустрији и Немачкој био је могућ нај­
пре уз подршку Русије која је била традиционални противник њихово�·
продора на Балкан. Србија је морала тражити подршку Русије и сила �iа­
падне Европе, противница Немачке. На почетку 20. века заоштрила ес
криза у склопу аустроугарског дуалистичког система, изазвана мађарским
захтевима за политичком и економском независношћу и отцепљењем од
Беча. Сукоби између Беча и Пеште довели су до окршаја у Мађарској, а
затим до опструкције и распуштања парламента и диктатуре генерала
Фејерварија 1 905. године. Политика одбране српског и балканског подруч­
ја налазила се у корену српско-мађарске сарадње која је зачета 1 904. го­
дине. Мађари су потражили подршку на Балкану за свој отпор Бечу. Усле)�
осетљивости односа, везе између српске владе и вођства мађарске опози­
ције биле су опрезне у јавности, у изразима пријатељства и обостраном
писању штампе. Уздржаност српске владе била је умањена када је почет­
ком 1 906. године избио царински рат. Долазак мађарске коалиције на
власт у пролеће 1 906. године деловао је двоструко: са једне стране је ма­
ђарској опозицији наметнуо нагодбу са Бечом, а са друге стране оставио
неиспуњене многе захтеве. Српска дипломатија се трудила да продуби ja:i
између Беча и Пеште, па је тајним каналима снабдевала лево крило ма-
317
 ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОЛА У 19. И ПОЧЕТКОМ 20. IНКА
l>щккс коаЈЈ и ц и јс матери јаЈЈи ма :1а нан ад на I'Рофа Љнухо1н:: к о1·, :ы јс; �н и ч 1ш1·
м и н и стра спољн их 1юс1юва, врема Босни и Херцеговини . 1 lредседник ма­
l)арс ке внаде др Шандор Векерле покушао је да посредује у корист Србије,
у лето 1 906. године, када је избио царински рат са Аустро-Угарском. Српско­
- м а l) а рс к и односи били су кратког даха зато што никада нису имали јавни
и службени печат, него су се развијали тајним каналима. Изазвана поли­
т и чким разлозима, сарадња се сломила на економском пољу. Сарадњу је
онемогућила снага угарског аграрног покрета која је у српском аграру
в идела економског супарника. У пролеће 1 906. године мађарска коалици­
ја се нагодила са Бечом и дошла на власт у Угарској. Мађарска је пружи­
ла 1 908. године подршку анексији Босне и Херцеговине, чиме се дефини-
'1·ивно отуђила од Србије.
Анексиона криза је снажно утицала на даљи правац српске спољне
11олитике. Сукоб са Аустро-Угарском у анексионој кризи замало није довео
до рата и уништења Србије с обзиром на тадашњи однос снага у Европи.
У ланцу сила које су се противиле развоју Србије,Турско Царство било је
најслабије. Било је очигледно да су болеснику на Босфору одбројани дани.
Окрећући се југу и Турском Царству, Србија се у решењу Шурскоi йийlања
суочавала не само са Европом него и са суседним балканским државама
које су биле заинтересоване за османско наслеђе. Кризе 1 9. века су пока­
зале да појединачно и издвојено решење балканског питања није могуће,
зато што ниједна од балканских држава није довољно снажна да га реши
сама. Оно се могло разрешити само сарадњом и споразумом заинтересо­
ваних балканских држава, а споразум је превиђао уједињење балканских
снага да би се Европа искључила из балканских питања, као и заједничку
офанзиву против Турског царства. Акција за балканско зближавање је
почела одмах након смиривања анексионе кризе. Та акција обухвата два
раздобља: у првом од 1 909. до 1 9 10. године настајала је постепено мисао
о балканском савезу, уз припремање преговора који ће у другом раздобљу
од 1 9 1 2. до 1 9 1 3 . године довести до закључења балканског савеза. За
Србију, угрожену са севера, питање балканског савеза и отпора средњој
Европи ради решења османског наслеђа постаје питање опстанка или про­
пасти. После анексионе кризе одмах су постављена два циља српске спољ­
не политике: прво, везати Русију за политику балканског споразума и
придобити балканске државе за савез, првенствено Бугарску. Избор Русије
био је природан пошто је она била главни противник ширења Аустрије
на Балкану, и водила традиционалну антитурску политику зарад оства­
рења својих интереса на Босфору и Дарданелима, а избор Бугарске стога
што би евентуално аустријско-бугарски споразум означио крај независно­
сти Србије. Такође, између Србије и Бугарске је постојао сукоб интереса
у Македонији и обостраног полагања права на неослобођени део централ-
ног Балкана. Србија је у Русији покушала да нађе помагача који би натерао
Бугарску на споразум. Од 1 906. године руска спољна политика се вратила
318
ННАIШ НА ЛРЖАВА
l)алкану, а и нови щ�нос и су уч и 1 1 или )Џl Русија 1 1 ружи нодрш ку ЈЬЈЈижа
вању балканских држава. Усмеравање м па дотура к а Не м ач кој и антитурс1ш
расположење балканских држава умањили су руски утицај на Порти, а тс1<
после анексионе кризе није више долазила у обзир подела Балк а н а са
Аустро-Угарском. Једино средство које је остало на располагању рус кој
балканској политици било је склапање савеза балканских држава. IЪди 1 1с
1 909. на састанку између руског цара Николаја П и италијанско�· к раља
Виктора Емануела, руска дипломатија је заступала начело Балкан балка11-
ским нароgима, уколико би се пореметило постојеће стање на Ба лкану .
Тешкоћу српско-руским односима чинили су руски санстефански ш1а1юви
у односу на Бугарску. Међутим, услед колебљивог држања бугарског 1шс­
за Фердинанда који је водио променљиву политику ослањања, час 1 1 а
Русију, а час на Аустро-Угарску, умањили су поверење руске дипломатијt•
у Бугарску, која би се обновљена у санстефанским границама могла окре­
нути Аустрији и тиме означити крај руске политике на Балкану. Вели 1< у
подршку добила је српска влада у личности Николе Хартвига, новог ру­
ског посланика у Београду од 1 909. године, који је прихватио српско гле­
диште у решењу балканских питања. Приликом посете краља Петра 1 и
министра спољних послова Миловановића Петрограду 1 9 10. године, руски
министар Извољски је први пут признао неправду учињену Србији
Санстефанским мировним уговором с Турском. Напуштањем санстефан­
ских тежњи отворен је пут пуном ослонцу Србије на Русију у њеном за­
узимању у припреми балканског савеза. Страх од аустроугарских планова
за даље продирање на југ Балкана били су присутни у српској диплома­
тији који је произилазио из држања Аустро-Угарске према Санџаку и
Албанији. Нарочито су сматрани опасним бечки планови о ствараљу
Велике Албаније која би захватала подручје до Вардара, Стару Србију и
део битољског вилајета. Помоћу Велике Албаније Аустро-Угарска је ми­
слила да сузбије Италију, утврди свој утицај на изласку из Јадранског мора
и угрози Србију са југа. Српска дипломатија је, стога, радила на добијању
подршке сила Антанте, Француске и Енглеске, за балкански савез.
Узнемиреност у Европи после анексионе кризе створила је повољну кли­
му за балкански савез код сила Антанте које су у њему виделе новог са-
·
везника у борби против Централних сила.
Иницијатива за српско-бугарски споразум је настала у Београду у вре­
ме анексионе кризе. По завршетку кризе Србија је одмах, после Русије,
признала независност Бугарске. Немири у Турској изазвани покушајем
контрареволуције у Цариграду у априлу 1 909. године, подстакли су српску
владу да Софији пружи предлоге за савез. Албански устанци, нереди у
Македонији, привредни сукоби Грчке и Бугарске са Турском створили су
1 9 1 1 . године напето стање на Балкану. Долазак Елефтериоса Венизелоса
на власт у Грчкој 1 9 1 0. године, значила је енергичну политику са ослонцем
на балканско залеђе. Владу у Бугарској је образовао 1 9 1 1 . године Иван
319
 '
И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20. В Е К А
Љ111св, 11ристали 1�а балканског споразума. У оваквим околностима Итап ија
је 28. септембра 1911. године објавила рат Турској који је поново отворио
Источно питање, изоловао Турску, задао јој прве ударце и мобилисао сна­
l'С у балканским државама. Да би учествовале у њему балканске државе
су требале да склопе савез, који је био неопходан и ради спречавања ме­
шања европских држава у ратном обрачуну са Турском. То је нагнало бу­
l'арску владу да одмах започне преговоре о савезу са Србијом. Почетком
октобра 1911. године бугарски изасланик Ризов је донео у Београд пре­
длоге о споразуму који су садржавали и начелан пристанак о деоби
Македоније. Одлучено је да се разграничење утврди одмах уговором о
савезу. Први бугарски предлог нудио је Србији подручје до скопског сан­
џака, задржавајући за Бугарску највећи део Македоније. Српски прегова­
рачи су тражили територију до Брегалнице, обухватајући Скопље, Велес,
1 I рил еп, Кичево и Пореч. Пошто су се оба :Предлога разграничења у
Македонији разликовала, разматрана је могућност да се цела територија
Македоније од Шар-планине до Родопа повери арбитражи руског цара. На
основу београдских разговора, Ризов и Гешов су предлоге поднели краљу
Фердинанду, који се налазио у Мађарској. Он је одобрио нацрт, након чега
се Гешов поново састао са Миловановићем 11. октобра 1911. године у же­
лезничком вагону од Београда до Лапова, а из страха од Аустро-Угарске.
Оба председника владе су се начелно споразумела у погледу офанзивно­
-дефанзивног вида уговора, не улазећи у појединости разграничења
Македоније. Нацрт уговора о савезу послат је Софији крајем октобра 1911.
године, али га је бугарска влада одбила јер нија садржавао аутономију
Македоније као алтернативно решење. Други предлог српске владе делио
је Македонију у три зоне: неоспорну српску, неоспорну бугарску и спорну
зону у средини чију би поделу уредио руски цар. С друге стране, јавила
се тешкоћа јер се Русија противила офанзивном уговору против Турске,
а њен амбасадор у Цариграду залагао се за балкански савез на челу са
Турском. Српско-бугарски преговори су настављени у новембру у Паризу
приликом посете краља Петра Француској. Разговори су кренули са мртве
тачке уступцима које је српска влада учинила на левој, а бугарска на де­
сној обали Вардара, али је нови спор избио око Кратова, Криве Паланке
и Овчег поља. Миловановић је сматрао да је споразум са Бугарском био
нужан за опстанак Србије и био је спреман на уступке, док је Никола
Пашић био одлучан да Бугарима не препусти леву обалу Вардара. Док је
Пашић тражио за Србију највећи део Вардарске Македоније, Миловановић
је својим схватањем о изласку на Јадранско море водио Србију у северну
Албанију. Крајем децембра 1911. године Миловановић је наредио посла­
нику Мирославу Спалајковићу у Софији да се одрекне захтева за Кратово
и Криву Паланку, а да задржи део Овчег поља, које је по мишљењу војне
команде имало стратешки значај. Тако је током пет месеци често преки­
даних преговора, српско-бугарски уговор о савезу био најзад потписан
320
Н Е З А В И С НА Л Р Ж А В А
13. фебруара 1912. године и састојао с е и з два дела: уговора о саве;1у и
посебног тајног додатка. Уговор је имао одбрамбено обележје и предвиђао
је међусобно јемство gржавне независно'сi:uи и нейовреgивосШи gржав11е
ШериШорије, заједничку одбрану балканске територије од покушаја окуна­
ције било које стране силе и закључење војног савеза. Офанзивне намере
савезника биле су садржане у тајном додатку споразума и предвиђале су
рат против Турске у случају унутрашњих нереда у Турској. Територијалне
тековине будућег рата требају бити сувласништво оба савезника, а њихо­
ва подела ће се извршити тако што ће Србији припасти несйорна зона на
северу и западу од Шар-планине, а Бугарској несйорна зона источно од
Родопа и реке Струме. За средишни део Македоније који се налазио из­
међу несйорних зона, алтернативно је предвиђена аутономија, или уколи­
ко се она не може остварити подела освојених области. У случају поделе
Србија се одрицала делова преко линије која се дијагонално пружа од
Криве Паланке до Охрида. Бугарска се обавезала да ће прихватити ову
линију уколико се руски цар, који ће арбитражом решити ово питање,
изјасни у корист ове линије. Обе стране ће прихватити као дефинитивну
границу ону линију коју руски цар буде сматрао као прихватљиво решење
за обе стране. Ускоро је затим 12. маја 1912. године потписан и војни
споразум који је предвиђао могућност да Аустро-Угарска нападне Србију,
а Румунија Бугарску, као и заједничка српско-бугарска дејства против
Турске. Други део споразума су представљали бугарско-грчки и српско­
-црногорски преговори о савезу. Грчки посланик Панас пренео је 16. ок­
тобра 1911. године Венизелосову поруку председнику владе Гошеву да је
Грчка спремна да уђе у рат против Турске уколико она нападне Бугарску.
Бугарска влада је ушла у преговоре са Грчком у марту 1912. године.
Питање Македоније чију аутономију није прихватала Грчка, решено је тако
што је избегнуто питање разграничења. Италијанско бомбардовање
Дарданела и заузимање Родоса и Додеканеза приближили су рат Балкану.
То је убрзало закључивање споразума са Бугарском који је потписан 29.
маја 1912. године, а по садржини био ужи од српско-бугарског. Он је пред­
виђао само одбрамбени савез за случај рата са Турском. Бугарско-грчки
војни споразум је потписан 5. октобра 1912. године, пред почетак ратних
операција против Турске. Последње балканске споразуме је 1912. године
потписала Црна Гора. Краљ Никола је 1912. године предузео путовање у
Петроград и Беч. По повратку из Беча, краљ Никола је сменио владу
Лазара Томановића и наименовао је чисто правашку владу на челу са ге­
нералом Митром Мартиновићем, који је у исто време био премијер, ми�
нистар војни и министар иностраних послова. Том променом, краљ је
наговестио рат, јер је ова влада била ратна влада. Најпре је између Цетиња
и Софије постигнут усмени споразум. Преговори између Србије и Грчке
држани су у тајности код краља Николе, јер нису имали поверења у њега.
Преговори између Црне Горе и Србије вођени су на Цетињу, а завршени
321
 '
И С ТО Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20. В Е К А

су у Jly1�cp11y у L11вајцарској 27. се11тембра 1912. �·одине. Војном конвенци­

јом било је предвиђено да главнина црногорске војске наступи правцем ПРВИ И ЛРУГ И БАЛКАНСКИ РАТ
(:кадар - северна Албанија - Кичево - Битољ. Уговор није предвиђао ли-
11 ију поделе ослобођених територија, а о разграничењу би се разговарало
тск после рата. Главно црногорско бојиште требало је да буде Скадар, а
шоредно Рашка област. Потом је Црна Гора склопила савез са Грчком и
110 том уговору требало је она прва да објави рат Турској.
Тако су током пролећа и лета 1912. године ударени темељи Балканског
савеза, који је требало да одлучи судбину европских поседа Турске.
Балкански савез из 1912. године био је постављен на темељу државних и
националних интереса уговорних страна који су превладали над начелом
народног самоопредељења. Непостојање заједничког уговора, нерешена Офанзивне намере балканских савезника према Турској су скриване
или делимично решена питања територијалног разграничења, изукрштани од Европе. Од великих сила једино је Русија била упозната са текстом
национализми балканских држава и њихових влада, постали су ускоро уговора о савезу. Опасност је представљала и могућа реакција Аустро­
поводи нових сукоба и размирица међу савезницима. -Угарске уколико би сазнала за савезничке припреме и намере. Вести о
балканском савезу су, ипак, допрле до Беча посредним путем преко
Немачке и Румуније. Те вести су навеле аустријског министра спољн их
послова грофа Берхтолда да предложи програм реформи у европској
Турској који је био заснован на децентрализацији у корист покорени х
народа. Бечки план је закаснио и био неизводљив. У лето 1912. године на
Балкану је кључало. Албански побуњеници су у августу ушли у Пећ ,
Приштину, Призрен и Скопље. Турска је приступила војним припремама
и прикупљању трупа према балканским савезници ма, па су они у знак
протеста извршили ратну мобилизацију. Балкански рат је био на помолу
30. септембра. Уочи самог рата Аустро-Угарска и Русија су се споразумеле,
да као мандатари Европе предоче балканским државама нотом од 8. ок­
тобра 1912. године, да оне неће дозволити промену територијалног стања
на Балкану, без обзира на исход рата са Турском. Упркос томе балкански
савезници су се одлучили на рат. Црна Гора је 8. октобра 1912. године
објавила рат Турској, а народу и војсци је то саопштено краљевом про­
кламацијом. Као ратни циљ, краљ Никола је навео ослобођење још нео­
слобођеног дела српског народа испод турског ропства и присаједињење
Скадарске Малесије Црној Гори. Међутим, Црна Гора у том тренутку није
имала ни генералштаб ни разрађен ратни план. Ратни савет се састао 3.
октобра под краљевим председништвом и усвојио главне смернице за во­
ђење ратних операција . Ратни циљ краља Николе био је присаједињење
Скадарске Малесије. Скадар је за Црну Гору био животно питање, и она
је на њега полагала историјско право, пошто је Скадар у XI веку био пре­
стоница Зетске краљевине. Ипак су били пресудни и економски разлози ,
јер ј е у Црној Гори стално владала глад за земљом, па ј е она тежила да
заузме богату равницу око Скадарског језера.
Савезници су упутили Порти ноте у којима се од ње захтевало да из­
врши озбиљне реформе у Македони ји под надзором балканских држава.

322 323
 HtjAliИlHA LН'ЖAliA
И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20. В Е К А

А пб а н ије неюбежно се п рош и рио у аустријс1<0-руск и. Као што јс Аустро­

Нс д об и н ш и о;�говор, армије Србије, Бугарске и Грчке прешле с у 18. ок­
,

-Угарска настојала да умањи доб итке Србије у рату, тако је Русија 1 1оку­
тобра 191 2. године турску границу. Тиме је балкански рат почео. Укупна
шавала да их увећа. Владе великих сила су саветовале српској влади да
снага балканских држава износила је 578.000 војника и била је надмоћна
повуче војску са албанске територије и мора. Бугарска влада је желепа ЈЏ\
над турском. Дејства су се одвијала на три одвојена бојишта: Бугари су
из ? егне компликације које би настале из српско-аустријског сукоба, а у
1<ренули у продор према Тракији и Цариграду, Грци према Македонији и
КОЈИ би могла бити увучена и Бугарска. Између Бугарске и Грчке јавили
Епиру, Срби и Црногорци према Санџаку, Албанији и Македонији. Акције
су се спорови око Солуна и поделе освојених територија у Тракији и
у Македонији и Тракији добиле су подршку домаћег становништва. Према
Македонији. Вође албанског покрета објавили су у Валони 28. новембра
оперативном плану српске Врховне команде, П армија под командом
1 9 1 2. године да оснивају нову државу, па су образовали владу на чијем ес
Степе Степановића дејствовала је у правцу Ћустендила, I армија под ко­
челу налазио Исмаил Кемал Беј. Нова држава је одмах добила подршку
мандом престолонаследника Александра кренула је у правцу Куманова и
Аустро-Угарске и Италије, при чему су се обе државе надале да ће успети
Скопља, а III армија под командом Боже Јанковића упућена је према
да је привуку на своју страну. Српска влада је одбила да се повуче са оба­
Косову, док је тзв. Ибарска армија прешла у Санџак у сусрет црногорским
ле, док је грчка флота бомбардовала Балону. У таквим околности ма
трупама. Прва српска армија је у дводневној бици на Куманову (23/24.
Аустро-Угарска је одлучила да примени мере војног притиска. Аустро­
октобар) 1 9 1 2 . године потукла Турке и 26. октобра ушла у Скопље. Трећа
угарске војне мере против Србије су одмах изазвале и руске војне мере
армија је ослободила Призрен 30. октобра, а Ђаковицу 4. новембра.
против Аустрије, и обратно. Почела је да се рађа напетост која је ла1ш
Ибарска војска ушла је у Нови Пазар и 25. октобра спојила се са црногор­
могла да се претвори у рат Србије и Русије са Централним силама. Упаза к
ском војском, остварујући циљеве које је поставио Карађорђе још 1 809.
српских трупа у Драч 29. новембра довео је аустријско-српски сукоб у
године. Црногорска армија је опсела Скадар и стигла до Медове, Бугари
нову фазу. У Сарајеву су штампани ратни прогласи, а аустроугарски по­
су у Тракији тукли Турке код Кирк Килисе, Једрене је било опкољено, а
сланици у Београду и на Цетињу добили су упутства да спале архиве чим
бугарско напредовање победоносно је продужено према Чаталџи и
рат почне. Да би Србију компромитовали код светске јавности, власти
Цариграду. Грчка армија је разбила Турке код Сарантапороса и Селфиџе,
Аустро-Угарске су у децембру 1 9 1 2. године органзовали тзв. аферу конзу­
опсела је Јањину и предузела нападе према Битољу и Солуну у који је
ла Прохаске из Призрена, кога су наводно злостављале српске војне вла­
победоносно ушла 8. новембра 1 9 1 2. године. Српска војска водила је бор­
сти. На иницијативу француског председника Поенкареа велике силе су
бу код Битоља ( 1 6- 1 8. новембар) и спојила се са Грцима код Флорине.
сазвале конференцију амбасадора у Лондону, да би се решили сви споро­
Балканске армије су за месец дана сломиле вековну османску превласт
ви у вези са балканским ратом. Руски министар спољних послова Сазонов
над Балканом. Турска је већ 4. новембра 1 9 1 2 . године затражила посредо­
је попустио и 1 7. децембра велике силе су признале независну Албанију.
вање великих сила. Један од главних циљева политике српске владе био
Ратни порази су приморали Турску да 25. новембра 1 9 1 2. године затражи
је излазак на Јадранско море. Према плану српског генералштаба, по из­
преговоре о примирју, па је оно потписано 3. децембра на основу терито­
бијању на Косово, српске трупе су требале преко албанских планина на­
ријалних промена остварених у рату. Грчка није потписала примирје по­
ставити наступање да би после десетодневног марша избиле на Јадранско
што је захтевала предају Јањине, али је ипак послала своје делегате у
море северно од Љеша.
Лондон 1 6. децембра. Преговори су били већ при крају када је нови пре­
Успеси Србије изазвали су негодовање Аустро-Угарске. Принуђена под
врат у Цариграду 23. јануара 1 9 1 3. године изазвао прекид преговора и
притиском међународног јавног мнења да прихвати ратна достигнућа на
наставак рата. Границе нове Албаније о којима се расправљало у Лондону
Балкану, а да би повратила свој престиж, Аустро-Угарска је поставила
биле су повод за нови сукоб. Српска влада је отезала да повуче своје тру­
захтев да се Србија повуче са Јадрана како би се образовала нова ауто­
пе из Албаније у намери да утиче на одлуку великих сила у погледу гра­
номна Албанија. Иза аустријске политике стајала је војна странка која је
ница. Главна криза је избила 1 9 1 3. године, овога пута у питању Скадра. у
у новој Албанији видела замену за изгубљено Косово и Санџак, као ново
кризу су биле умешане Црна Гора, а за њом и Србија. Решењем скадарско�·
средство за даљи притисак на Србију, Црну Гору и балканско подручје у
питања преброђена је и последња криза везана за балкански рат 1 9 1 2.
целини. С друге стране српска влада је тражила излаз на море преко туђе
године. Побеђена Турска, која је још једном затражила посредовање вели­
тероторије, негирајући при томе право Албанаца на начело народности
ких сила, била је принуђена да прихвати савезничке услове и потпише
на коме је сама заснивала своје постојање. Балкански рат се могао прав­
мировни уговор у Лондону 30. маја 1 9 1 3. године. Целокупна територија
дати једино кроз сламање османског феудализма и национално ослобође­
европских поседа Турске до линије Енос-Мидија припала је балканским
ње балканских народа. Аустријско-српски сукоб који је избио око

325
324
 ИСЈ ОРИ Ј А (Р11С К ОГ Н А Р О Л А У 19. И П О Ч Е Т К О М 20. В Е К А
с авс :ш и цим а . К рит ес конс.lч1ю уједи н ио cc.l Iрч ком, док јс судбин а острва
у Е 1 ·ејско м мору и �·раница будуће Албаније поверена великим силама. Од
)�ва циља српске владе и Генералштаба - продор у Вардарску Македонију
и юлазак на море - на крају рата постигнут је само један. Уговором са
l>угарском из 1 9 1 2 . године, српска влада је требало да преда бугарском
савезнику територију од Криве Паланке на североистоку до Струге на
Охридском језеру, где би се бугарска граница додиривала са албанском и
тако одвојила Србију од другог балканског савезника Грчке. Одбачена од
Ј Сlдранског мора и прилаза Солуну, Србија је сада била зависна од будућих
аустријско-бугарских односа. Опијена победама у рату и постигнутим те­
риторијалним добицима, српска влада и посебно војни кругови, одбијали
су помисао да Бугарској припадну уговором одређене територије. Слично
стање владало је у Грчкој и Бугарској са тежњом да се пошто-пото задрже,
односно у случају Бугарске добију што веће територије из турског плена.
Како више није било турске опасности, балканске државе и њихови тери -
торијални апетити окренули су се једни против других.
Пошто ратни резултати нису одговарали резултатима који су били
11редвиђени уговором, то се у току рата поставило питање о измени одре­
даба српско-бугарског уговора. Српска влада је наговестила бугарској вла­
ди да је потребно извршити измене уговорних клаузула. Наведен је доказ
1�а је српска војска притекла у помоћ бугарској код Једрена, иако то није
била дужна да уради, док бугарска армија није учествовала у ратним опе­
рацијама на македонском бојишту као што је уговором било предвиђено.
Разлози су се у суштини сводили на то да је Србија била принуђена да се
повуче из Албаније, а одбијала да то исто учини и у Македонији. Бугарска
влада је одбила да разговара о измени уговора. Бугарски захтеви су обу­
хватали не само Македонију и Тракију него су бацали поглед и на
Албанију. Балканска политика Бугарске дошла је у сукоб са својим сусе­
дима, Србијом, Грчком и Румунијом. Иза ових балканских размирица ста­
јала је Аустро-Угарска која је радила на разбијању балканског савеза.
Распаљени национализам, великодржавни снови и милитаризам, били су
поводи новог обрачуна између балканских држава.
После оружаних сукоба између Грчке и Бугарске код Нигрите у мају
1 9 1 3. године, грчка и бугарска армија су се сукобиле и близу Кавале. Грчка
влада одлучила је да склопи посебан уговор о савезу са Србијом уперен
нротив Бугарске. Обе владе су се споразумеле да закључе уговор о прија­
тељству и савезу у коме ће се обострано зајемчити територијални добици
из рата 1 9 12. године и заједничка граница. Српско-грчка војна конвенција
закључена је 1 4. маја 1 9 1 3. године, а 1 . јуна и уговор о савезништву у коме
је утврђено да Србија и Грчка неће дозволити да се трећа држава убаци
између њих. Грчка се обавезала да ће Србији учинити транзитне олакшице
у извозу преко солунске луке. Русија је са великом забринутошћу пратила
погоршање односа између балканских савезника, нудећи арбитражу руског
326
НЕЗАВИСНА Л РЖАНА
1џ1ра сходно одредбама упш ора с р11 ско бу1· арск ог савс:ы. Мсl)у1·им, о6с с т ра
-
не су за�шрале од руске пресуде. Скупштина у Београду јс ю1·ласала рс�ю-­
луцију у којој је одлучено да се не дозволи повлачење из заузети х обнасти
Македоније, а војни кругови су претили државним ударом уколико ес 1 ю­
пусти. Пашић се састао са Гешовом у Цариброду, али овај састанак 11 ијс
уродио плодом, захваљујући и чињеници да је умерени Гешов губио по:ш­
ције у Софији и да је краљ Фердинанд све више нагињао ка радикалском
гледишту својих официра. Ратне операције су почеле изненадним нападом
бугарске војске 29/30. јуна 1 9 1 3. године на српске положаје на Брегални 1 �и .
Бугарска војска је била поражена и одбачена. Црна Гора је притекла у помоl1
Србији, Румунија је ушла у рат против Бугарске, чак су и Турци користи 11 и
овај обрт, па су 20. јуна заузели Једрене и део Тракије. Бугарска влада је 20.
јула 1 9 1 3. године затражила примирје, а Русија је саветовала балканск им
победницима да се смире и пораде на закључењу мира. Преговори о миру
су вођени у Букурешту, а углавном су запињали око српско-бугарске гра­
нице на левој обали Вардара и грчко-бугарске границе у Тракији. Струм и1 џ1
је уступљена Бугарској, по жељи Русије. Уговором о миру који је потписан
1 0. августа 1 9 1 3. године у Букурешту, Србија је задржала територије заузе­
те 1 9 12. године, Грчка је добила Кавалу и померила границу на исток до
ушћа реке Месте, док је Румунија остварила територијалне добитке у
Силистрији. Србија и Грчка изашле су из рата са великим територијалним
добицима, док је Бугарска изгубила велики део онога што је постигла у
Првом балканском рату. Последице сукоба 1 9 1 2/19 1 3. године, мобилизаци­
ја великог броја људи представљала је велики терет за српску привреду,
одржавање војске и трошкови наоружавања оцењени су на 590 милиона
франака. Укупни национални доходак Србије, такође је пао, дошло је до
смањења производње услед ратних терета. Државни буџет није могао бити
покривен ни за половину због обустављеног извоза, а увоз се удвостручио
због ратних набавки. Укупна цена ратова 1 9 12/1 9 1 3. године стајала је Србију
око милијарду франака. Питања која су мучила Србију после Балкански х
ратова била су бројна - питање уређења ослобођених крајева; питање ин­
теграције ослобођених крајева; питање политичке интеграције са Црном
Гором; регулисање односа са Албанијом; поправљање односа са Аустро­
-Угарском; питање економског опоравка. Сва ова питања била су озбиљна
и драматична. Већ 1 9 14. године избија и Први светски рат, па ни времена
за решавање ових питања није било.
Честе унутрашње промене влада и стални сукоби између две најјаче
странке (Радикалне и Самосталне) изазвале су незадовољство једног дена
официра и војних кругова који су били уверени да унутрашње политичке
кризе ометају активну спољну политику. Тежња војних кругова да утичу
на вођење унутрашњих и спољних послова Србије није била нова појава.
Мада су били пензионисани, завереници из 1 903. године остали су и даље
чинилац унутрашње политике у земљи. Њихово уклањање услед сукоба
327
 И С ТО Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20 . В Е К А
са Е111·нсс1юм юазваЈiо јс незадовољство једног броја официра новом ди­
настијом. Међу завереницима се говорило 1 907. године о смени престо-
1юнаследника Ђорђа и довођењу на његово место Александра. Било је
'
{:
нланова 1 909. године да се изазове и абдикација краља Петра. Завереници
су се разишли на овом династичком питању. Мања група официра је оста­
ла уз старог краља и владу, док се већа група издвојила и основала тајну
официрску организацију која је имала задатак да пробуди национално­
- пропагандну активност у земљама под влашћу Хабзбурга и османских
султана. Група официра блиска двору и влади добила је у народу назив
Бела рука, а друга незадовољна владом и династијом названа је Црна рука.
1 'рупа незадовољних официра основала је 1 9 1 1 . године организацију по­
знату под називом Ујеgињење или смрШ, чији је зачетник био генералштаб­
ни мајор Драгутин Димитријевић Апис. У спољној политици заговарала
је националну револуцију у циљу ујеgињења СрйсШва, па се у ту сврху
11ослужила и Народном одбраном основаном у време анексионе кризе. У
унутрашњој политици, завереници су се супротстављали Радикалној
странци и њеном вођи Николи Пашићу. У септембру 1 9 1 1 . године покре­
нут је часопис ПијемонШ, који је био неслужбено гласило ових официра,
а уредник је био Љуба Јовановић Чупа. Престолоналседник Александар,
коме је исто сметао Пашић због његовог монополистичког положаја у
странци, подржавао је једно време заверенике и финансијски помагао из­
лажење листа ПијемонШ. Пошто је сменио брата у реду наследства пре­
стола, Александар је желео да свој положај ојача и истакне сукоб између
радикала и војске. У унутрашњој политици Србије, све до Солунског про­
цеса, постојала су три упоришта: Александар, Пашић и Апис са својим
присталицама. Они ће се међусобно сукобљавати или сарађивати у борби
за политичку власт у земљи. До сукоба између владе радикала и официра
није дошло због ратова 1 9 1 2 . године са Турском, а затим са Бугарском.
Сукоб је избио по завршетку ратова, да би се 1 9 14. године разбуктао.
Повод је био управа која је уведена у Македонији. Наиме, радикалска вла­
да није проширила одредбе Устава на новоосвојена подручја Македоније
1 9 1 2. године, него је устав постепено уводила преко свог права да издаје
декрете и посебне законе. Овакав поступак је омогућавао злоупотребе
управних владиних тела и двојство цивилне и војне власти у Македонији.
Из тога се родила борба за првенство, а после једног сукоба у Скопљу
влада је донела одлуку о приоритету цивилних власти. Војска се успроти­
вила и нашла подршку код опозиције која је желела да обори радикалску
владу. У мају 1 9 1 4. године дошло је до опструкције Скупштине, захтевана
је измена Устава из 1 903. године, па је влада под притиском поднела остав­
ку. У таквим околностима краљ Петар је 1 1 . (24) јуна донео одлуку о пре­
ношењу владарских дужности на престолонаследника Александра.
Избијање Првог светског рата спречило је разрешавање унутрашње устав­
не и политичке кризе у земљи.
328
НОВИ КРАЈЕВИ
Краљевина Србија је инкорпорацијом крајева ослобођених у балкан­
ским ратовима увећала територију за 39.309 км2, док је број становника
отприлике удвостручен. Уредбом о уређењу ослобођених предела од 27.
децембра 1 9 1 2 . године, установљени су једнообразни прописи за ра;�
основних органа цивилне власти на ослобођеној територији. Значај ове
уредбе лежи у томе што је она била први општи правни акт којим је за­
почета интеграција ослобођених области у правни систем Краљевине
Србије. Након склапања Букурешког мира 10. августа 1 9 1 3. године и де­
мобилизације српске војске, наведена уредба није више могла остати н а
снази. Тако је 30. августа 1 9 1 3. године проглашена нова Уредба о уређењу
ослобођених области, која је допуњавана у три наврата. Правни основ за
присаједињење новоослобођених крајева Србији лежао је у Лондонском
(ЗО. мај 1 9 1 3) и Букурешком ( 1 0 . август 1 9 1 3) уговором о миру.
Присаједињење је извршено Прогласом краља Петра Српском народу о;�
7. септембра 1 9 1 3. године, у коме је посебно наглашено да ће се краљ
старати да становништво нових крајева, без разлике вере и порекла, буде
у сваком погледу задовољено. Током октобра и новембра 1 9 1 3. године вла­
да Србије је спровела анкету међу окружним начелницима и судијама у
новим областима, а која се тицала примене закона Краљевине Србије.
Значај анкете је у томе што су сви окружни начелници били сагласни да
не би требало одмах уводити политичке и управне законе, јер, по њима,
народ није био зрео за политичке слободе. Влада је потом припремила
посебан Предлог закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији
и о управи у њој. Питање законског уређења нових области стављено јс
на дневни ред Скупштине, али гласање услед избијања Првог светско�·
рата није обављено, тако да ни предлог није узакоњен.
Власти су од самог почетка настојале да усагласе административни и
правни систем у старим и новим крајевима, али до потпуне интеграције
и изједначења статуса никада није дошло због великог броја фактора .
Нови крајеви су све до балканских ратова, по свим аспектима, били при­
лагођени систему Османског царства. Српске власти су заступале мишље­
ње да је за потпуну интеграцију нових територија и становништва у устав-
329
 Иl IUl'ИJA ll'llll\UI HAl'UllA У l'J. И llUЧt 1 l\UM LU. ЈНЈ\А
110-1Ј рав11и систем 1<раљсвине Србије, био 11о т ре бан дужи в ре менски
11срищ� Јюсте11еЈюЈ' 11ривикавања на нове околности, институције и права.
3601· т 01·а на нове области није било проширено важење српског устава
11ити су била примењивана самоуправна и бирачка права. Влада је новим
крајевима управљала путем уредби. Декретом су постављани сви виши
службеници у новооснованим окрузима и срезовима, а председнике оп­
штина именовала је среска власт. Временом, поједини закони краљевине
Србије су ступали на снагу и на овим подручјима, али не увек у целини.
Овакав поступак власти био је условљен у потпуности другачијим, и
остатку Србије неприлагођеним, приликама у новим крајевима. Осим не­
/�остатка свести о грађанским правима и обавезама код становништва,
велике потешкоће за успешну интеграцију је представљало и нерешено
аграрно питање.
Због веома компликованих и замршених земљопоседничких односа
није било могуће унифицирати порески систем и применити постојећа
законска решења. Истовремено, анализом пореске политике и кретања
цена, јасно се види да је материјални положај највећег дела становништва
- сељака, био не мало побољшан у односу на претходни период под тур­
ском влашћу. Често је истицана корумпираност и неспособност државних
службеника, која је била више плод пропагандног рата одређених поли­
тичких струја у српској престоници него реалан одраз стања на терену.
Анализа економских параметара открива претежно аграрну структуру
привреде која је испрва била оријентисана ка југу и Солуну. Временом,
привредна повезаност са остатком Србије постаје све јача, али је тај про­
цес био веома спор. Један од главних проблема, за успостављање једни­
ственог привредног окружења у читавој Србији, представљала је неква­
литетна и скромна инфраструктура у новим областима, која је, такође,
била превасходно усмерена према остатку Османског царства. Колико је
пажње држава посвећивала инфраструктури види се из чињенице да је
крајем 1 9 1 4. био састављен и предлог закона о грађењу нових железница
у присаједињеним крајевима. Приноси житарица по хектару су били већи
у новим него у старим областима. Иако се становништво старих и нових
области претежно бавило пољопривредом, међусобне конкуренције није
било, тако да су отварале лепе перспективе за трговину. У новим краје­
вима се од почетка 1 9 1 3. јавио снажан замах у отварању нових домаћих
банака, што је био сигуран знак оптимизма и поверења у српску државу.
Порески систем у новим крајевима, иначе различит од оног у старим обла­
стима, много више је оптерећивао богато варошко становништво него
сељаке. Чифчија је плаћао двостурко више основног пореза у Османском
царству него у Србији, а укупан износ пореског оптерећења грађана у
новим крајевима био је готово исти 1 9 1 4. као 1 9 1 0.
Аграрно и друга питања умногоме су представљали саставни део ме­
ђуверских односа. Влада се због тога определила за приступ постепеног
330
HtjAl1ИLHA lll'Jt\Al1A
нривикаuаља на нове прилике и политику верске и национа111 1 с равЈю­
правности и толеранције. Српске власти нису спроводиле ЈЮЈЈитику 11 ри­
тисака на несрпско становништво или подржавале исељење ИСТОЈ' ван
граница Србије. За време војних дејстава нове крајеве су углавном 11а11у­
стили албански главари са својим људима који су се борили у рату као
нерегуларне јединице турске војске. Забележена миграциона кретања,
одређеног броја муслимана смером ка Османском царству, су била најче­
шће лично опредељење исељеника који нису хтели да наставе живот у
већински хришћанској држави и као последица губљења привилегова� ЈОЈ'
статуса који су раније уживали. Колонизациона политика Србије у новим
областима дефинисана је почетком 1 9 1 4. Замишљена колонизација јс трс
бало да по карактеру буде првенствено унутрашња, тј. да се на многоброј­
на слободна државна земљишта населе српски држављани из старих и
нових области. Тиме би се у старим областима решио проблем аграрне
пренасељености, а у новим областима би се помогло решавање ком пл и­
кованог проблема затечених агараних односа. Избијање Првог светскоЈ·
рата онемогућило је реализацију плана, који због демографске катастрофе
претрпљене од 1 9 1 4. до 1 9 1 8, није касније могао бити примењен.
Велике тешкоће у функционисању нових крајева стварало је питање ра:1-
оружања становништва 1 9 1 2. и 1 9 1 3. године, те појава и сузбијање одмет­
ника од власти, али и чести упади одреда из Албанију у Србију. Полити ю1
Србије према Албанији представљала је битан сегмент очувања јавне бе­
збедности у новим крајевима, као основно�' предуслова почетка њихов<.'
успешне интеграције. Истовремено, власти су се бориле са упадима бугар­
ских комита и њиховом субверзивном делатношћу. Њихово деловање пре/� -
стављало је део политике Бугарске и Централних сила на плану слабљења
отпорне моћи Србије и њене војске. Крајњи циљ Бугарске био је ревизија
Букурешког мира и територијално проширење на рачун Србије.
Влада Србије је велику пажњу поклањала и просвети и култури у
новим крајевима. Од културних установа посебно се издваја новоосно­
вано Народно позориште у Скопљу, чији је управник био Бранислав
Нушић, а које није прекидало рад, упркос извесним потешкоћама, све
до евакуације 1 9 1 5 .
Процес интеграције нових крајева у Краљевину Србију је прекинут у
јесен 1 9 1 5. и више није настављен. Они су после 1 9 1 8, када је нововеков­
на српска држава престала да постоји, били интегрисани у другу државу,
Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, и то у сасвим другачијим околно­
стима од предратних.
331
 '
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
t
!!;
Млала Босна
Све што се дешавало у Босни и Херцеговини било је успорено и до­
лазило је са великим закашњењем. Ово закашњење односи се и на појаву
Младе Босне, која је настала по угледу на Младу Италију ( 1 83 1 ) , Младу
Немачку, Младу Хрватску. . . Млада Босна највише је наликовала Младој
Хрватској, временски се са њом подударала, а за разлику од ње она је
окупљала само ђачку, не и студентску омладину. Требало би разликовати
"
хрватску напредну омладину окупљену око часописа " Хрватски ђак
( 1 907- 1 9 1 1 ) блиску младо босанцима и правашку омладину окупљену око
"
гласила " Млада Хрватска , франковце, који су били аустрофилски оријен­
тисани, те самим тим удаљени од младобосанаца.
Млада Босна је имала српског претечу - уједињену омладину српску
( 1 866- 1 87 1 ) . Носиоци уједињене омладине српске били су Срби пречани
и Срби из Србије, док су Срби из Босне и Херцеговине учествовали у
њеном раду, али знатно мање. и док је уједињена омладина српска била
организација свих Срба, без обзира на географски простор и државну
припадност, Млада Босна је била далеко скромнији покрет и по терито­
рији - захватала је само Босну и Херцеговину, и по присталицама - ис­
кључиво средњошколци и понеки студент. Синтагму " Млада Босна" први
је употребио књижевник Петар Кочић још 1 907. године, што није без зна­
чаја јер је он представник старије аутономне а не младобосанске генера­
ције. Постоје различита мишљења о овом српском покрету на простори­
ма Босне и Херцеговине. Неспорна је чињеница да Млада Босна није
постојала као организација под овим именом, али је изван сваке сумње
да је постојала као покрет босанскохерцеговачке омладине, без посебног
програма и јасне идеолошке оријентације. Видовдански атентат ( 1 9 1 4)
спречио је да ова жилава институција српске омладине прерасте из по­
крета у организацију и постане експозитура још увек младе али познате
Народне одбране.
У Босни и Херцеговини није било високих школа (универзитета) , па
су средњошколци одлазили на студије у Беч, Праг, Загреб и Београд.
Стога се овај покрет могао ширити искључиво међу средњошколцима
- ученицима виших разреда гимназија, препарандија и трговачких школа.
332
Н ЕЗ А В И С НА ЛРЖАВА
Само су ове три средње школе постојале у Босни и Херцеговини и оне су
се разликовале од данашњих по броју разреда. Ондашња гимназија имала
је осам разреда, четири нижа и четири виша, и данас би јој био еквива­
лент основна школа од петог до осмог и четвороразредна гимназија.
Омладински покрет, који није сав припадао Младој Босни, и који јс у
много чему био хетероген, захватио је ученике виших разреда средњих
школа, што би одговарало данашњим средњим школама. дакле, средњо­
школци су носиоци младобосанског покрета.
Омладински покрет развио се у градовима, у којима је било средњих
школа: појавио се у Мостару, највише се осећао у Сарајеву, а било га је
у Тузли и Бања Луци. У Мостарској гимназији учили су Димитрије
Митриновић, Богдан Жерајић, Владимир Гаћиновић, Перо Слијепчевић,
Љубо Мијатовић, Шпиро Солдо и други, сам врх младобосанског покрета.
Док је Митриновић осмишљавао младобосанску идеологију, Гаћиновић је
у бројне омладинске организације и кружоке унео подземни рад и тајан­
ственост. Уверен, као и многи младобосанци, да се у Босни не може доћи
до слободе посредством просвете, давао је предност задаху крви а не азбу­
ци. Рођени конспиратор, он је омладину усмерио ка руској револуционар­
ној и социјалистичкој литератури. Један од првих тајних кружока основао
је Лазар Бркић, а његов назив убедљиво казује о сврси и циљу постојања
- Српска свијест ( 1 895). Поред српских постојале су и хрватске тајне ђач­
ке организације; и док су српске окупљале представнике све три вере,
хрватске су биле искључиво римокатоличке. Револуционарних удружења
било је више, али она су имала мали број чланова, јер " револуционарне
масе у Босни није било': револуционарност се осећала само код појединих
омладинаца. У читељ такве омладине био је Гаћиновић. Уз извесна огра­
ничења могло би се рећи да су идеолози Младе Босне били Димитрије
Митриновић и Јован Скерлић. Постоје само два програмска текста са на­
"
словом " Млада Босна , аутора Владимира Гаћиновића и Боривоја Јевтића.
Други је био најначитанији младобосанац и тиме неспорни литерарни
ауторитет. Четири године млађи од Гаћиновића, написао је више програм­
"
ских текстова, од којих је један насловљен са " Млада Босна и објављен у
Босанској вили 1 9 1 3. године. За њега је Млада Босна књижевни покрет
који се јавио 1 908. године на страницама Босанске виле. Оцењујући пето­
годишњи период, Јевтић истиче мале успехе врелог и пламеног национал­
ног идеализма. три су његова запажања битна: 1 ) да покрет још није ни­
шта ново унео у српску књижевност, 2) да младе запенушане снаге још
нису пронашле себе и 3) да је младобосанска генерација дала резултате
мање вредности, упоређујући их, вероватно, са претходном генерацијом
Кочића, Шантића и Дучића. Акт Богдана Жерајића, који је 1 9 1 0. године
покушао атентат на генрала Маријана Варешанина, након чега је извршио
самоубиство, имао је снажног утицаја на даљи развој босанско-херцего­
вачке омладине, за коју је Жерајић постао симбол идеалног борца за сло-
333
 ИСТОР И Ј А С Р П С КОГ Н А РОЛ А У 1 9. И ПОЧЕТ КОМ 20. В Е К А
бо;,у. Втщ и м и р Љl1 и н о в ић је ;�спом СмрШ jegнoi хероја овековечио
Ж е рајић еву с удбин у. Ипак, оно што је Гаврило Принцип, један од припад-
1 1 и ка Мпа де Босне, учинио на Видовдан 1 9 1 4. године, урезало је у истори-
ј у не само његово име, већ и име младобосанаца у целини.
Јуни и јули 1914.
На Видовдан 28. јуна 1 9 1 4. године, у Сарајеву је убијен аустроугарски
престолонаследник, надвојвода Франц Фердинанд. Пошто је на престоло­
наследника најпре бацио бомбу Недељко Чабриновић, али је надвојвода
остао неповређен, непун сат касније из револвера је два хица испалио
Гаврило Пинцип и усмртио надвојводу и његову супругу Софију војвот­
кињу Хоенберг. Оба атентатора су одмах ухваћена. Полиција је следећих
дана ухапсила и Трифка Грабежа, Васу Чубриловића и Цветка Поповића,
док је шести атентатор, Мухамед Мехмедбашић, успео да побегне и да се
пребаци у Црну Гору. Убрзо је откривен и шири круг организатора и са­
радника. Оптужница подигнута против 25 лица, а сви ухапшени били су
аустроугарски држављани. Утврђено је да су у Београду били повезани са
избеглицом из Босне Миланом Цигановићем, а његовом помоћу са мајо­
ром српске војске Војиславом Танкосићем, те да су од те двојице добили
потребно оружје и да су преко веза Нароgне оgбране били тајно пребаче­
ни у Босну. Бомбе су биле производ крагујевачке фабрике оружја. Из из­
јаве Принципа, Чабриновића и Грабежа, проистицало је да је све рађено
иза леђа српских власти. Министарство спољних послова у Бечу послало
је свог високог службеника Фридриха фон Визнера у Сарајево, са задатком
да прикупи све што истрага у вези са атентатом открије као компроми­
тујуће за званичну Србију. Међутим, Визнер је 1 3. јула телеграфисао у Беч
да није моlуће gоказаши учешће срйске влаgе у ашеншашу, њеlовој йрийре­
ми или обезбеђењу оружја. Српски посланик у Бечу, Јован М. Јовановић је
већ 28. јуна телеграфисао да је убијен надвојвода са женом, а влада у
Београду му је наложила да изјави у име Краљевске Влаgе МинисШру
ИносШраних Дела најgубље саучешће. Такође су прекинуте видовданске
свечаности и наређена је дворска жалост. Посланик Јовановић је већ 29.
јуна упозоравао своју владу на тенденције писања у штампи да је све сйре­
мљено у Бeolpagy. На Цетињу су такође прекинуте свечаности поводом
Видовдана, а министар иностраних послова Петар Пламенац је изразио
саучешће своје владе аустроугарском отправнику послова. Краљ Никола
се тих дана затекао у иностранству, али је одмах по доласку на Цетиње
послао телеграм саучешћа Францу Јозефу и наредио је петнаестодневну
дворску жалост.
Ујутро, 5. јула, у немачку престоницу је допутовао нарочити аустроу­
гарски изасланик Александар гроф Хојос, шеф кабинета министарства
334
Н ЕЗА В И С Н А Л Р Ж А В А
с1юљ н их 1 10 с1юва, и донео јс л ич 1 10 1 1 исмо 1 џ1ра Фраш џ1 Ј о;1сфа :-Ја юфн: ра
Вилхелма Il, као и опширан мем о р анд у м бечке впаде за б е рл и н ск у втщу.
Гроф Сеђењи, аустроугарски амбасадор, одмах је затражио и добио ау;, и­
јенцију код немачког цара и убрзо је, носећи оригинале оба документа,
био примљен код Вилхелма II у Потсдаму. Сутрадан, 6. јула, гроф о в и
Сеђењи и Хојос су имали дужи разговор са канцеларом Рајха Бетма 1 1
Холвегом. У међувремену је цар Вилхелм П у Потсдаму имао низ ра:-Јt'о­
вора са одговорним људима свих челних политичких и војних установа
Рајха, а након тога са челним човеком немачке индустрије, Кру п ом .
Најмеродавније немачке личности су већ у првим разговорима истакни
представницима Монархије да ће Рајх свом савезнику йокриШи леђа, у ко ­
лико крене у напада на Србију.
Лако и брзо постигнута сагласност Немачке и Аустро-Угарске 5. и 6.
јула није стварно била заснована на сарајевском атентату. Сагласност јс
постигнута кад је истрага у Сарајеву тек почињала, у разговорима нико
није ни помињао доказе о одговорности Србије, о убиству надвојводе ес
чак готово и није разговарало. Вест о атентату су и у Бечу и у Берлину
примили као добар изговор за потезање оружја. Јасно је да су већ 29. и
30. јуна преовладавали они који су хтели да атентат искористе за обр ач у н
са Србијом. Још пре доласка грофа Хојоса у Берлин, са немачке стране су
дискретно и околишно подстрекивали реакције Беча.
Јован М. Јовановић се у Бечу узалудно трудио да речју и делом ос110-
ри оптужбе против своје земље и да делује у правцу смиривања. Када су
пренесена тела убијених надвојводе и његове супруге у Беч, српски поспа­
ник је на свом стану истакао заставу на пола копља. Међутим, због ово1·а
су настали протести, а новине су писале о йровокацији срйскоl йосланика.
Чињеница је да је вест о смрти надвојводе, осим у круговима крајњих
клерикалаца и ратне морнарице, донела много олакшања, а врло мало жа­
лости. Увече је музика у бечким локалима опет свирала. У Будимпешти је
исказивана велика радост, због одласка великог противника аутономије
Мађарске. Ипак, атентат се хтео искористити не само за спољнополитич­
ке, већ и за унутрашње обрачуне. Од 30. јуна на бечким улицама су ес
почеле низати антисрпске демонстрације, док су средства информисања
појачала нападе, не само на Србију, него и на Србе уопште. Средиште
збивања се након атентата пребацило из Сарајева у Загреб. Наиме, одмах
након атентата начелник Генералштаба Конрад фон Хецендорф је преко
Загреба, где се састао са генералом фон Ременом, командантом 1 3. корпу­
са, отпутовао за Беч. Само неколико сати након што је Хецендорф отпу­
товао из Загреба, почеле су антисрпске демонстрације. Власти их нису
спречавале. Демонстранти су клицали у славу убијеног надвојводе, а исти­
цане су пароле Доље Србија, Доље fylославија, На вјешала велеизgајници
-
и Доље срйске слуfе. Демолиране су српске установе, радње и станови.
Франковачки лист ХрваШска писао је да се на нашем Шијелу налази сва
335
 И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 2 0 . ВЕК А
сила крйуша и сйоgоба Срба и Славосрба. На седници Сабора од 30. јуна
франковачки посланици су пренели атмосферу која је владала на улици,
11окушавајући да спрече Богдана Медаковића да одржи говор. У Сарајеву
су демонстрације такође избиле 28. јуна, али нешто касније него у Загребу.
Највероватније је удео у организацији демонстрација имао бискуп
Нрхбосне др Јосип Штадлер. Демонстрације од 29. јуна су убрзо нарасле
до погрома, а пренеле су се и на друге градове. Намесник генерал Оскар
Поћорек је предвече 29. јуна прогласио опсадно стање, али до смиривања
ситуације није долазило.
На седници Заједничког министарског савета у Бечу 7. јула 1 9 1 4. го­
дине, одлучено је да се иде у рат. Одлука мађарске владе се чекала до 1 4.
јула, док је 1 7. јула донета одлука да се одмах по отпочињању рата мора
изјавити осталим силама да Монархија не води освајачки рат, али да та
одлука никако не искључује стратегијски нужне исправке граница, као ни
смањивање граница Србије у корист других држава. Монархија је незва­
нично најтеже оптуживала и најоштрије нападала Србију, док је према
Црној Гори показивала наглашено пријатељско расположење и стрпљење.
Аустро-Угарска и немачка дипломатија су обазриво, али систематски и
доследно припремале обрачун са Србијом. Њихови дипломатски пред­
ставници су настојали да тврдње о Србији као револуционарном iнезgу
прошире по Петрограду, Лондону, Паризу и Риму, а писање ултиматума
Србији поверено је Александру фон Мусулину. У Србији је политички
живот остао у уобичајеним оквирима. Чак су и два челна човека била ван
Београда, Никола Пашић, председник владе, у предизборној кампањи, а
војвода Радомир Путник, начелник генералштаба, на лечењу у једној ау­
стријској бањи. Посланик фон Гизл је 2 3 . јула 1 9 1 4. године у 1 8 часова
предао ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару
Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен до 1 8 часова 25. јула, дакле
у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се
сачека одлазак француског председника из Русије, где је боравио у зва­
ничној посети. Одлучено је и да се ултиматум другим великим силама, па
чак и савезници Италији, уручи ујутро 24. јула, са циљем да им се скрати
време за реаговање. Од владе Србије тражило се:
1) Да забрани све публикације које пишу против Аустро-Угарске и
својом ойштом тенgенцијом угрожавају њен територијални инте­
гритет
2) Да одмах распусти Нароgну оgбрану и слична удружења и да спре­
чи да она наставе рад под другим " именом и у другом виду
3) Да из јавне наставе избаци све оно што представља пропаганду
против Аустро-Угарске
4) Да из службе уклони све официре и чиновнике који пропагирају
против Аустро-Угарске, а чија ће имена бити накнадно достављена
336
НЕЗАВИСНА ЛРЖАВА
5) ,Ца прихвати сарадњу органа царско-краљевске владе у I'Ушсњу су6 �
верзивног покрета управљеног против територијалног интс1·ритсп\
Аустро-Угарске
6) Да отвори истрагу против учесника у сарајевском атентату који C l'
налазе на територији Србије и да прихвати да у овој истрази уче­
ствују органи делегирани од стране царско-краљевске владе
7) Да одмах ухапси Војислава Танкосића и Милана Цигановића
8) Да спречи помагање недозвољене трговине оружјем и муницијом
преко границе и да отпусти и строго казни оне пограничне ор1·а11с
који су помогли тројици атентатора да пређу границу
9) Да објасни изјаве српских високих чиновника у Србији и ино­
странству са непријатељским садржајем према Монархији дате по­
сле 28. јуна
1 0) Да извештава царско-краљевску владу о извршењу мера захтеваних
у претходним тачкама
Нарочито тешке биле су тачке пет и шест, па и тачка десет. Британски
државни секретар за спољне послове, сер Едвард Греј навео је да је о в о
најужаснији gокумент који је јеgна gржава икаg уручила некој gpyioj gр­
жави. Никола Пашић се у зору 24. јула вратио у Београд. Танкосић јс
ухапшен, док је Цигановић побегао из Београда у унутрашњост Србије.
Тражени су савети у посланству Русије, а од Енглеске и Италије је траже­
но да захтевају од Аустро-Угарске да попусти у захтевима. Силе Антанте
су углас саветовале Србији да попусти у највећој мери. Балканске престо­
нице су биле опрезне и суздржане. Српски одговор је био готов тек поспе
1 7.30 часова у суботу 25. јула. Написали су га Никола Пашић и Стојан
Протић. У аустроугарском посланству га је уручио лично Пашић, нешто
пре него што је сат на Саборној цркви откуцао 1 8 часова. Барон фон ГизЈI
је потом обавестио да одговор није задовољавајући и напустио је Београд,
пребацивши се у Земун. Одговор Србије био је крајње попустљив и до­
стојанствен. Српска влада је већ увече 2 5 . јула наредила евакуацију
Београда, а 26. јула је започела општа мобилизација. Црногорски краљ јс
27. јула упутио писмо солидарности српском регенту Александру.
Влада Аустро-Угарске је у 1 1 часова 28. јула 1 9 14. године упутила вла­
ди Србије обичном поштом телеграм, којим јој је објавила рат. Сутрадан,
29. јула објављен је ратни проглас Франца Јозефа 1, народима своје држа­
ве, у коме је стајало да смутње jegнoi мржњом исйињеноi нейријатеља (тј.
Србије), натерују Монархију ga се лати мача у циљу оgбране своје часШи,
своi yiлega и ранiа силе и своi интеiритета. Истога дана је регент Србије,
принц Александар Карађорђевић, објавио свој ратни проглас. Црна Гора
је стала уз Србију, а њен краљ, Никола 1 Петровић, обратио се прогласом
народу 6. августа.
337
 И t Т О РИ ЈА С Р fНКОГ Н АР О ЛА У 1 9 . И l l O Ч H K O M 10. IH K A
П очетак рата и пр ви су коби
Локал изовани рат који је желела Аустро-Угарска трајао је само три
;\ана, ј ер је објава рата од 28. јула 1 9 1 4. године изазвала оружани сукоб
широких размера. Да се тако догоди учинио је Немачки Рајх. У Берлину
су само чекали да добију вест о општој мобилизацији у Русији, а када су
јс добили, одмах су почели ултиматуми и објаве рата - Русији 1 . августа,
Ф ранцуској 3. августа и Белгији 5. августа. Даље је деловао аутоматизам
савеза. Јапан се прикључио Антанти 23. августа. Турска је почетком авгу­
ста потписала тајни савез са Централним силама и крајем октобра почела
непријатељства против Русије, после чега су јој Русија, Велика Британија
и Француска објавиле рат 1 . новембра 1 9 1 4. године. Србија је 6. августа
објавила рат Немачкој, док је Црна Гора 6 . августа објавила рат Аустро­
Уrарској ( 1 . августа је донета скупштинска декларација, а 5. августа су
прекинути дипломатски односи), а 1 1 . августа и Немачкој. Операције цр­
ногорске војске почеле су већ 1 1 . августа.
Гледиште да два блока сила ратују ради својих интереса подразуме­
вало је свест о тешком положају сваке мале земље, па је и Србија поред
оружаног, морала да води и дипломатски вид борбе. Аустро-Угарска је
објавила рат Србији, али се одмах показало да јој треба још неколико
недеља да сакупи трупе потребне за значајније операције. Са даном мо­
билизације у Србији ( 2 6 . јула) царском наредбом су у Босни и
Херцеговини укинути дотадашњи поредак и уставна права становника,
док су управу преузеле војне власти. Упоредо су почела и бројна хапше­
ња. Забрањен је и рад бројних националних удружења, као и излажење
неких листова. Екстремне клерикалне и десничарске групе бациле су у
оптицај погромашку паролу Србе о врбе. Са објавом рата почео је још
већи талас хапшења. Главни извршиоци репресивних мера биле су војне
власти. Власти у Босни и Херцеговини су чак створиле и нередовне тру­
пе, тзв. заштитне одреде или шуцкоре, које је најчешће чинило домаће
муслиманско сановништво. Званично су шуцкори били нека врста по­
моћне жандармерије, али су убрзо постали носиоци репресивних мера.
У Хрватској бановини масовни погроми су примењени само у Срему,
док је у осталим деловима било појединачни х испада. Од истакнутих
11олитичара ухапшен је само Срђан Будисављеви ћ. У Балканској војсци,
под командом генерала Оскара Поћорека, гро снага су чинили 1 3 . кор­
пус са седиштем у Загребу, 1 5 . корпус са седиштем у Сарајеву и 1 6 . кор­
пус са седиштем у Дубровнику. У овим јединицама било је много Срба
из Монархије (негде и четвртина) .
Покоравање Србије је за Централне силе било од нарочите важности
3бог морално-политичких и пропагандних разлога. Аустро-Угарска је од
30. јула почела груписање јединица 5. и 6. армије. Главни правац напада
33 8
Н Е ЈАВИС НА ЛРЖА ВА
требало јс и : ш с с т и са за нада . Ср11ску војску, у к у ш ю 400.000 в ој 11 и ка, 1 1 0; \
врховном командом регента Александра и начепника l е не р а н шт аба вој во ­
д е Радомира Путника, чиниле су 1 . армија под командом генерала 1 lстра
Бојовића, 2. армија под командом генерала Степе Степановића, 3 . армија
под командом генерала Павла Јуришића Штурма, Ужичка војска (М и 1ю 1 1 1
Божиновић) и трупе одбране Београда. Црногорска војска, у јачини од
45.000 војника, била је под командом краља Николе Петровића и дивиаи-·
јара сердара Јанка Вукотића, као шефа штаба. Чиниле су је - Пљеваљска
дивизија под командом бригадира Луке Гојнића, Херцеговачки одред 1 10;,
командом сердара Јанка Вукотића, Ловћенски одред под командом 1\ И В И ­
зијара Митра Мартиновића и Старосрбијански одред под командом бри­
гадира Радомира Вешовића. Договори о војној сарадњи Србије и Црне
Горе почели су још уочи избијања рата. Подстреци су дошли са црноl'Орскt'
стране. Краљ Никола је почетком августа упутио као свог делегата у ш таб
српске Врховне команде бригадира Јова Бећира, са задатком да затражи
да се створи заједнички општи операциони план дејстава. Војвода Радомир
Путник је 6. августа завршио израду Зајеgничкоi йлана gејсШава срйскс и
црноiорске војске у рашу йрошив Аусшро- Уiарске.
Аустро-Угарска је 1 2. августа 1 9 1 4. године напала Србију. У акцију јс
прва ступила 5. армија и у жестоким борбама је одбацила српску 3. арми­
ју, док је 6. армија напала српски и црногорски фронт 1 5 . августа. На вести
о догађајима на Дрини, 2. армија генерала Степановића је похитала у том
правцу, па је у ноћи 1 5. и 1 6. августа започела битку код Текериша, која
се 1 6. августа распламсала на планини Церу, а 20. августа се завршила
потпуним поразом аустроугарске војске. Делови аустроугарске 2. армије,
који су се пребацили из Срема, још су држали Шабац, али су га српске
трупе ослободиле 24. августа. Генерал Степа Степановић је за ову побе1'у
произведен у чин војводе. На црногорском фронту су делови аустроугар­
ске армије заузели Пљевља 1 9. августа. У међувремену је у Црну Гору на
позив краља Николе, стигла српска војна мисија предвођена генералом
Божидаром Јанковићем и пуковником Петром Пешићем. Никола је одлу ­
чио да створи Врховну команду, која је образована 24. августа, а за њеног
начелника штаба постављен је српски генерал Јанковић, а за замени ка
пуковник Пешић. Уместо Пљеваљске дивизије створена је нова јака једи­
ница са називом Санџачка војска под командом сердара Јанка Вукотића,
као и Дрински одред под командом дивизијара Митра Мартиновића. Кња:i
- Петар, краљев син, постављен је за командf.шта над Ловћенским, док ј с
војвода Ђуро Петровић преузео команду над Херцеговачким одредом.
Санџачка војска је 26. августа кренула у контраофанзиву, ослободила јс
Пљевља и повратила изгубљене територије. Српска 1. амрија је 6. септем­
бра форсирала Саву и успела да се учврсти на левој обали, док су једини­
це Одбране Београда ушле у Земун 10. септембра. Када је аустроугарска
5. армија почела да врши нови притисак на Дрини и Сави, српска војска
339

И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20 . В Е К А
е с морала новући из Срема. На Дрини се развила вишенедељна борба, од
којих су највеће биле битке на Гучеву и на Мачковом камену. Крајем сеп­
тембра овај фронт је стабилизован. На југу су Ужичка и Санџачка војска
продрле у југоисточну Босну, избиле су на Јахорину, 25. септембра су ушле
у Пале, а потом овладали и Романијом. Након борби на Гласинцу 2 1 . ок ­
тобра, Санџачка војска се повукла на десну обалу Дрине. Аустро-Угарски
трећи општи напад почео је 6. новембра јаком артиљеријском ватром и
снажним дејством 6. армије из сектора Сребреница - Љубовија, а 5. ар­
мије из Мачве. Српска војска је била распоређена 2 . армија у Мачви,
јужније од ње 3. армија у Јадру, даље 1 . армија од Крупња и на левом
крилу Ужичка војска. Већ 8. новембра одржана је заједничка седница срп­
ске Владе и Врховне команде на којој је војвода Путник нагласио критич­
ност стања и предложио могућност потписивања сепаратног мира. Пашић
је одбио овај захтав претећи оставком. Непријатељ је брзим продором
заузео Ваљево, Лајковац и Обреновац. Стање код српске војске било је све
теже. Пашић је вапио за помоћ код савезничких сила. Због одступања,
главни град је остао без одбране, па га је непријатељ заузео без борбе и у
њему одржао тријумфалну параду трупа 3. децембра 1 9 14. године. Вест о
паду Београда имала је огроман одјек у иностранству. У аустроугарском
врху су већ почеле припреме за успостављање окупационе управе у
Србији. Истог тог 3. децембра, српска 1 . армија је прешла у контраофан­
зиву. Генерал Живојин Мишић (њен командант од 1 5. новембра) је брзим
одступањем скратио линију фронта, пружио прилику за одмор војницима
и распоредио артиљеријску муницију, која је коначно стигла из Грчке. И
војвода Степа Степановић и генерал Јуришић-Штурм су издали наређења
за напад. Тиме је почела друга фаза битке у басену реке Колубаре. Аустро­
Угарски фронт се поколебао и распао. Живојин Мишић је унапређен у
чин војводе. Сва три упада аустроугарских трупа, током лета и јесени
1 9 14. године карактерисао је окрутан постпуак према цивилном станов­
ништву. Убиствима у хапшењима следила су масовна интернирања у ло­
горе, углавном смештене по етнички немачким и мађарским областима
Монархије. Највећи логори у Босни били су код Добоја и у Жегару код
Бихаћа. Такође су настали и велеиздајнички процеси и погубљења. У ок­
тобру 1 9 1 4. године оптужени су учесници у сарајевском атентату на
Франца Фердинанда. Сами атентатори су избегли смртне казне јер су били
малолетни. Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић и Трифко Грабеж су
осуђени на 20, Васа Чубриловић на 1 6, а Цветко Поповић на 1 2 година
тешке робије. Од њих петорице, крај рата су дочекали Васа Чубриловић
и Цветко Поповић. Међу осталим процесима, највећи је одржан у
Бањалуци у пролеће 1 9 1 6. године, када је на оптуженичку клупу изведено
1 59 Срба. Под удар је дошло и ћириличко писмо, а употреба ћирилице у
јавним школама на подручју Бановине Хрватске била је наредбама од ок­
тобра 1 9 14. године ограничена само на веронауку, док је декретом из ја-
340
Н Е З А ВИС НА ЛРЖАВА
нуара 1У15. 1·щ�и11с укинуто право становника да внастима у11ућују нрl')�­
ставке писане или ћирилицом или латиницом, већ само латиницом. У
Босни и Херцеговини је декретом из октобра 1 9 1 5. године забрањено 1<0-
ришћење ћирилским писмом у јавном животу.
Н и ш ка де кла рација
-
Крајем 1 9 1 4. године, после победа на Церу и Колубари, коалициона
влада Краљевине Србије коначно је формулисала идеју о југословенском
! уједињењу као део свог ратног програма. Узета у целини, у јесен 1914 .
�;'1
f1 ј
године концепција југословенског уједињења била је непотпуна, а такоl)l'
је садржала и многе противречности. Коначно решење је остајало зависно
1
од општег тока ствари и у оквирима светског рата, од обликовања пон и­
тичке снаге учесника покрета за уједињење. Визију југословенске државе
�
Никола Пашић је саопштио својим најближим сарадницима већ други дан
по избијању српско-аустроугарског сукоба, 29. јула 1 9 1 4. године. Н а
Цвијићево питање о новим границама после рата, Пашић ј е одговорио gu
1 ће наша iраница бити на линији КлаiенфурШ-Марбурi-Сеiеgи. Ова визија
1 постала је у току августа 1 9 1 4 . године предмет стручне обраде у
Министарству иностраних дела. Пашић је разраду препустио Јовану М .
Јовановићу и неколицини научника окупљених око владе и Врховне к о ­
манде. Да Србија жели да изађе из рата уједињена са Хрватима, односно
у бољем случају са свим осталим Југословенима, стављено је до знаља
силама Антанте још током августа, а званично, мада доста опрезно у цир­
куларној ноши од 4. септембра 1 9 1 4. године (да је ратни циљ ga се 09
Србије сШвори јеgна јака јуiозайаgна словенска gржава, у чији би сасШав
ушли сви Срби и сви Хрвати и сви Словенци). Крајем августа Пашић јс
окупио групу познатих научних и јавних радника која је на основу науке
требало ga формулише срйске ратне циљеве у смислу стварања јеgинсШвс­
не јуiословенске gржаве као бране Немачкој, а у коју би касније моiла ућ и
и Буiарска. Југословенски програм Србије Пашић је темељио на нацио­
налном јединству Срба, Хрвата и Словенаца (јеgнойлеменци) и међународ­
ним претпоставкама стварања нове државе. Ратна неизвесност је нагони­
ла Пашића да у ратне циљеве, поред југословенског програма, угради и
програм уједињења Срба, уколико се овај први не би могао остварити.
Србија се налазила пред војничким сломом и Пашић је морао да ратним
циљевима прилази доста прагматично.
Почетком октобра стајала је јасна замисао да се створи засебно тело
чији би чланови били представници Срба (из Аустро-Угарске) , Хрвата
и Словенаца. Тек након ових припрема и потеза било је званично обна­
родовано да југословенски програм одређује циљ за који се бори Србија.
Под притиском разних политичких чинилаца, а понајвише тајне офи-
341
 И( 1 0 /' И Ј А ( /' l l l K O I H A l' O l\ A У 1 9 . И l l O Ч l ! К О М l O . IH K A
1 � и 1к ке о р 1 ·а 1 1 иЈа ц иј r Ујс9 иљсњс и л и смр Сй , l laш иl1 ј с 1 1 ристао да ес обра­
]уј r ш 1 1 1 1 тсс1· р -.ш а чка вт1да, као израз политичког јединства земље. Нова
1шан и ц и она влада, која је у међувремену створена од најјачих странака,
11а ч ел у са председником Николом Пашићем, изашла је са одговарајућом
и 3јавом пред Народну скупштину на седници у Нишу 7. децембра 1 9 14.
�·оди не. Изјаву је прочитао Пашић, а њен садржај је био следећи - влаgа
јс уверена у йоверење Нароgне скуйшШине gокле fog своје силе сШавЈЬа у
службу велике сШвари и срйске gржаве и срйско-хрваШскоf и словеначкоf
йлемена . . . и ga она смаШра као свој најfлавнији и у овим суgбоносним
1-:Uренуцима јеgини заgаШак ga обезбеgи усйешан свршеШак овоf великоf
војевања, које је йосШало ујеgно борбом за ослобођење и ујеgињење све
наше неослобођене браће Срба, ХрваШа и Словенаца. Значи, поред борбе
3а независност Србије, усвојен је програм за ослобађање Срба, Хрвата
и Словенаца у Аустро-Угарској, као и програм за стварање заједничке
државе. Народна скупштина је ову изјаву прихватила, пошто су одредбе
Ни шке декларације предочене посланицима држава Антанте, овим је
;�екларација добила на међународној тежини. Декларација је такође пред­
стављала основ сарадње српске владе и политичких емиграната у Аустро­
Угарској, а који су се залагали за цепање Аустро-Угарске и стварање
заједничке државе са Србијом. У њој се изједначава појам ослобођења
ofњишша са појмом ослобођења неслобоgне браће. Значајно је поменути
да се црногорска влада осетила заобиђеном при доношењу овог доку­
мента и то је замерила, чиме је само увећано неповерење према Србији
код представника Црне Горе. У исто време се појавила и теоријска ра­
справа Јована Цвијића о југословенству (ЈеgинсШво ]уfословена), која је
потписана псеудонимом Dinaricиs. Расправа је деловала као теоријско
образложење Нишке декларације. С краја 1 9 1 4. године потичу и карте
будућих граница југословенска државе.
Но в е теш коћ е
Првих месеци 1 9 1 5. године била је Србија на врхунцу војне славе и
морално-политички озарена победоносним одбрамбеним биткама, али и
тешко рањена услед изузетних жртава које је поднела. Церска битка као
прва савезничка победа, а још више велики преокрет у Колубарској бици
привукли су велику пажњу на Србију. Крајем 1 9 14. и почетком 1 9 1 5. го­
дине у Србију су нагрнули многи странци да би је упознали и помогли
њену борбу за очување независности. Тако је швајцарски стручњак за
криминалистику др Арчибалд Рајс дошао у Србију и вршио експертизу
начина на који су аустроугарске трупе ратовале на тлу те земље и злочи-
на које су починиле над цивилним становништвом. Публицист Џон Рид
је дошао у Србију да би боље упознао њен непознат народ. У британској
342
Н [ 3АВИСНА ЛРЖАВА
ј а в н о с т и j r борбу Lр6 ије и Црне Љ р с снажно 1ючсла но; � ржавати 1·ру 1 1 а
веома угледних и истакнутих личности (сер Артур Еванс, Џорџ Трсвсља11,
Чарлс Оман, Хенри Викем Стид и Роберт Ситан-Вотсон) . Тревеља11 и
Ситон-Вотсон су по налогу Форин офиса дошли у Србију крајем 1 9 1 11 .
године и у њој остали око два месеца. Међу париским интелектуал ц и м а
нарочито се у корист Србије залагао професор универзитета Емил О м а н .
У многим градовима у Русији били су створени словенски комитети кој и
су прикупљали најразноврснију помоћ за Србију и Црну Гору. Ш и ром
света је у штампи било све више натписа у корист Србије и Црне Љ р с .
У стварности су Србија и Црна Гора биле оптерећене дотада ш љ и м
ратом. Привредни живот обе земље био је у знаку разапетости изм сl) у, С\
једне стране, разорености и крајње исцрпљености, а са друге све вr l1 и х
трошкова ради успешног настављања рата. И српска и црногорска војс1<а
тражиле су и добијале помоћ од сила Антанте, али ова помоћ нити је 6 и 11а
довољна, нити је могла притицати редовно услед ратних околности и 11с
одговарајућих саобраћајница. Да би издржала неравноправан рат, Србиј;\
је до пролећа 1 9 1 5 . године морала да под заставу позове укупно п р с Ј< t )
707.000 људи, што је чинило шестину њеног становништва, а Црна 1 ()р;1
преко 50.000 људи, што је отприлике чинило седмину њеног целокуп 1 ю1 ·
становништва. За потребе војске је реквирирана готово сва располож и в а
стока за вучу. Сами војни издаци били с у претешки, а у Србији с у нарасл и
до на милијарду динара. Тешко потучени непријатељ није могао дуго ;џ1
сакупи снаге да би обновио операције на српском или црногорском фрон ­
ту, што ј е двема државама пружило чак десет месеци изненадног предаха.
Међутим, то нису били месеци у којима се могло опоравити. Почеле су
харати снажне епидемије тифуса (пегави, трбушни и повратни) , колере.
дифтерије и дизентерије. Узима се да је оболело преко 400.000 људи, а да
је умрло око 100:000 грађана, 35.000 војника и око ЗО.ООО ратних заробље­
ника. Било је погођено и санитетско особље. Позната сликарка Надежда
Петровић умрла је као болничарка од повратног тифуса у Ваљеву у апри­
лу 1 9 1 5 . године. У Црној Гори су здравствене прилике биле такође веома
лоше, а ситуација је била тежа утолико што медицинске службе иначе
нису биле довољно развијене. Споља гледано ситуација је била уобичејена.
Међутим, цензура је била оштрија него раније, посебно према органу
Српске социјалистичке странке Раgничким новинама.
Интриге унутар црногорске државе такође су се појачале, и чини се
да је краљ Никола сада био даљи од уједињења са Србијом, страхујући :-Ја
своје владарско достојанство. Постојало је и ривалство међу генералима,
а краљеви синови су отворено исказивали симпатије према Централним
силама и радили на склапању сепаратног мира. Краљ Никола је сада ра3-
матрао и могућност помирења са Монархијом. Црногорске трупе су дело­
вале без знања и сагласности српских команданата, што је јако закомпли­
ков ало војну сарадњу. Тако је 27. јуна 1 9 1 5. године без знања начелника
343
 И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20 . В Е К А
1 · снс рал ш т а б а l)ожи;�ара Ј анковића и упркос противљењу савезничких
l:ила краљ Никола послао Старосрбијаски одред у северну Албанију и 27.
августа је освојен Скадар. Тиме је краљ остао без помоћи Италије, која је
једина материјално помагала Црну Гору. Књаз Данило је средином августа
1 9 1 5. године напустио земљу, наводно ради лечења, у коју се више никада
није вратио. Пошто се нашао у иностранству испитивао је могућност да
Црна Гора склопи сепаратни мир са Централним силама. Што се тиче
сусрета књаза Петра са аустроугарским војним аташеом на Цетињу 1 1 .
јуна 1 9 1 5. године, он је значајан зато што је изазвао сумње да је Никола
почео тајне преговоре са Монархијом о сепаратном миру. До разговора је
заиста дошло на црногорску иницијативу, али нема доказа да је било раз­
говора о сепаатном миру. Књаз Петар је изгледа формално тражио да обе
стране не бомбардују вароши артиљеријском ватром. Међутим, упркос
нагомилавању проблема, низању сукоба и повећавању сумњи, односи из­
међу Србије и Црне Горе су остајали у знаку заједништва.
Ствара њ е Ју госло венс ко г одбора
Једну од најзначајнијих улога у афирмацији југословенског покрета у
Првом светском рату одиграо је Југословенски одбор. На процес стварања
Југословенског одбора утицали су многи и разноврсни чиниоци, који се
вишеструко прожимају и међусобно допуњују. Од посебног значаја су су­
бјективни чиниоци - носиоци југословенске идеје у Аустро-Угарској, који
су емигрирали из земље непосредно после објаве рата Србији, стварање
југословенског програма Србије као званичног ратног циља и неповољни
међународни чиниоци (угрожавање југословенске етничке територије, по­
себно источне обале Јадранског мора) .
У раздобљу између балканских ратова и Првог светског рата - упркос
наглом порасту југословенског покрета и спремности српске владе да тај
покрет помаже - званичне и организоване везе нису могле да се успоста­
ве с обзиром на опасност да Србија буде оптужена за угрожавање суве­
ренитета аустроугарске монархије. Од Југословена из Аустро-Угарске који
су се на почетку рата нашли у емиграцији, Пашић је добро познавао само
Ивана Мештровића. Пред рат се заинтересовао и за делатност Франа
Супила. Има наговештаја да су са српском владом одржавали везе Јосип
Смодлака, Никола Стојановић, Хинко Хинковић, Анте Трумбић, Душан
Поповић, Иван Хрибар и др. Одређену прекретницу учинили су балкан­
ски ратови, а рад на југословенског програму се интензивира. Сарајевски
атентат и јулска криза 1 9 14. године показали су се као јасан знак неколи­
цини угледних југословенских политичара за прелазак у емиграцију.
Сигурно је да је неке Пашић подстицао још раније и на њих пресудно
утицао. Међутим, емигранти нису били окупљени, што указује на недо-
344
Н ЕЗАВИСНА ЛРЖАВА
статак о р агн и �ю в аности и сти х иј н ост у њи ховом одласк у. Те ш ко ј с 1 1 рст­
поставити да је Пашић имао одређене планове о практич ној делатности
југословенске политичке емиграције и да су сами емигранти тада 1 10ми­
шљали на организовано извођење национално-политичке пропаганде.
Сарадња председника Владе са југословенском политичком емигра 1�и­
јом зависила је нарочито од уобличавања југословенског програма Србије.
Када је он добио своје обрисе, Пашић је почео активније да ради на ор ­
ганизовању пропагандне делатности. Појачане тежње Италије на далма­
тинску обалу убрзале су ове активности. На иницијативу Љубомира
Михаиловића, српског отправник а послова у Риму, а преко И вана
Мештровића, у Рим су позвани Анте Трумбић и Франо Супило. Они с у у
септембру 1 9 1 4. године посетили амбасадоре савезничких држава у Р и м у
(Француске, Русије и Енглеске) и том приликом истакли жељу југословен­
ских народа у Аустро-Угарској да се уједине у јединствену државу са
Србијом и Црном Гором. Међутим, ова акција није оставила неки утисак
на амбасадоре. Ова делатност тешко да се могла одрадити без Пашиће1-ю1·
одобрења. Један део југословенске политичке емиграције налазио се и у
Србији (др Нико Жупанич, Август Јенко, Никола Стојановић, Душан
Васиљевић и др.). Пашић је знао за емигранте у Србији, али није знао како
да их ангажује. Процес организовања југословенске политичке емиграци­
је убрзавао се тиме што су стизале вести из савезничких земаља о плано­
вима за прекрајање политичке карте Европе на рачун југословенских на­
рода. Међутим, Пашић је желео да стварање Југословенског одбора
задржи у строгој тајности (југословенски програм још увек није био об­
јављен као званични програм Србије, а ту су и деликатни односи са
Италијом) .
Стварање Одбора није ишло тако глатко, како су многи замишљали .
На састанку у Риму, између Пашићевих изасланика и Анте Трумбића,
Јулија Газарија и Љубе Михаиловића, Одбор није формално основан, збо1·
неприсуствовања Супила, али и због колебања Трумбића (сумњао је у
Пашићев начин руковођења акцијом, али и неодређеност Одборових за­
датака) . На састанку у Фиренци (22-25. новембра), којем је присуствовао
Супило врло детаљно се расправљало о аспектима југословенског питања.
Фактички је ударен темељ јединственој организацији југословенских по­
литичких емиграната. Задатак Одбора био је да помаже:
1 ) Остварење јединствене југословенске државе
2) Израду предлога за државну организацију
За седиште је изабран Лондон, а предвиђено је да Одбор има и своје
изасланике и у другим градовима по потреби. Одлучено је и да Одбо р
.може да предлаже српској влади, а не само она њему, а и да се Одбо р
издржава добровољним прилозима. Ова два члана су на неки начин да­
вали Одбору статус равноправног чиниоца југословенског уједињења .
345
 И l 1 OI' И Ј А { 1' 11 { К О 1 tt А 11 ОЛ А У 1 9 . И П ОЧ Е Т КО М ) О . !Н К Л
1 1 р о 1 · р а м уоюј с н о; � 1 1 сф о р м ш 1 1 ю 1 · в о l) С IЂ а у Ф и р с 1 1 ц и ;�аљс јс раЈ м атра 1 1 у
1 1 1 и р с м к р у 1·у с м и 1 · р а 11 ат а . С в а ка ко да јс врпо в аж н а ли ч ност био српски
1 юсл а 1 1 и к у Р и м у,
Љуба Михаиловић. Пашић је надгледао рад, дописујућ и
се са Стојановићем преко Михаиловића. Пашићу изгледа да није био до­
вољан Одбор у борби против италијанских претензија (или му није веро­
вао) п а у Рим шаље Луја Војновића, који је износио мишљења супротна
о н и м и з Одбора, што је доводило до несугласица. Да Одбор спроводи
одлуке без знања Пашића дешавало се више пута. Одбор је упутио у САД
Франка Поточњака, да ради у емиграцији у Америци, а Пашић је за тај
1 1 у т сазнао тек по доласку овога у Лондон. Пашићево мешање је оставило
неновољан утисак као мешање у питања за која је једино Одбор надлежан.
) (руго иступање Одбора било је доношење одлуке о Супиловом путу у
Р усиј у преко Ниша (почетком 1 9 1 5 . године) . У Нишу се Супило састао са
1 Iашићем. Како се Пашић стварно односио према Супилу заиста је тешко
рећи. Између њих су сасвим сигурно постојале разлике у схватању идеје
југословенске политичке емиграције, али је Пашић умереним обећањима
желео да придобије Супила за југословенски програм који је сачинила
Србија . Сам наговештај да Италија треба да уђе у рат на страни Антанте,
уз територијалне уступке на штету југословенских народа, убрзао је одлу­
ку да се Одбор и формално организује. Српска влада је нотом од 6. апри­
ла 1 9 1 5. године енергично протествовала код сила Антанте, поставивши
питање уједињења Срба, Хрвата и Словенаца. Овај чин је одушевљено
поздрављен од југословенске политичке емиграције. Међутим, Трумбић
још увек није сматрао да је наступио тренутак за коначно конституисање
Одбора. Трумбић је средином априла 1 9 1 5. године боравио у Србији, су­
сревши се са Пашићем. Активност око конституисања Одбора је каснила.
До убрзавања је дошло са потписивањем Лондонског уговора 26. априла
1 9 1 5. године. Лондонским уговором Италији су државе Антанте обећале
Истру, Кварнерска острва, северну Далмацију (са Задром), изузев Брача и
неких мањих острва. Оснивачка скупштина, на којој је Трумбић изабран
за председника Југословенског одбора, одржана је формално ЗО. априла
1 9 1 5. године у Паризу. Посланици из Одбора су израдили и меморандум
(манифест) . Основане су канцеларије у Паризу (Хинко Хинковић) ,
Петрограду (Анте Мандић), Женеви (Никола Стојановић) и Вашингтону
(од 1 9 1 7. године Милан Марјановић) . Одбор је имао заступника и у Јужној
Америци, а 1 9 1 8. године основана је и канцеларија у Риму.
Пашић је настојао да не истиче Одбор као чиниоца југословенског
уједињења, већ само као национално- политичку организацију југословен-
ских емиграната из Аустро-Угарске. Признавање Одбора и успостављање
равноправних односа значило је за Пашића, пре свега, рушење из темеља
српског ратног програма. У том случају Србија би изгубила право да осло­
бађа и ујеgињује, а њене повлашћене позиције у процесу стварања нове
државе изгубиле би значај. Управо из схватања суштине овако датих од -
346
ti t i A /i И l НА l\ l' Ж A li A
1 1 оса щю и : I ;.ш 1 ао ј с с у коt) С\ Су 1 1 и л о м . Три ос 1 10 в 1 1 а щюt) н с м а кој а с у оте
ж а в а1 1 а ра;� О;�б ор а б и л и с у : 1 1 остој а њс р с 1 · и ш 1 ш 1 1 1 0 1 · сх ватан.а у 0;�6о ру.
децентрапи:ю вана о рга н изац и ј а ј у 1 · о с 1 ю в с н с к с 11 ро11а1·а н а;�с кој у јс в р ш И Ј Ј <t
српска влада и претерано субјективно схватање националнополити ч к и х
задатака Одбора. Супило је полако губио веру у искреност југословrнскс
политике коју је водила српска влада, На једној од седница Супи ло јс 1 1 рс
дложио да се посебно организују хрватски и словеначки чланови О; �бора
и делегати Одбора из Америке у јединствен ХрваШски оgбор, који би 1 1 р с
кинуо везе са Србијом и пред савезнике поставио хрватско пи т а љ е . 1 1 а
седницама Југословенског одбора од 27. маја до 5. јуна 1 9 1 6. године ;џ>1 1 с
та је одлука да се забрањује свако самостално и јавно иступање без :ш а ња
председника Одбора. Тиме је осуђена Супилова делатност и oнeм01·y l 1 l' t 1
његов даљи корак код савезника. Најважније за Пашића било је да ес нс
створе gва ценШрума ујеgињења, чиме би било разбијено јединство ју 1·0 ·
словенског покрета, засновано на предводништву Србије. Победом 1 Ја/ �
Супилом у томе се успело.
Све је ово указивало на обострану жељу да се односи између ср1 1 с 1<с
владе и Одбора, посебно Пашића и Трумбића, појачају и даље разви јају
с више поверења. Била је уочљива Пашићева спремност да више 1н1 ж 1 1,t·
посвећује проблемима које је наметало решавање југословенског питања .
Међутим, Пашић је још увек добро пазио да Одбор остане на нивоу он и х
надлежности које с у му биле намењене од почетка рата. У начелни м
питањима, Пашић ј е био непопустљив, мада је схватио да се у110 1·а
Одбора постепено мењала. Своју основну политичку замисао, Паш и 11
није желео да мења, али је уочљиво да се постепено повлачио п р е; �
стварношћу и све чешће помагао и чак подстицао југословенску п ол и ­
тику. После појачане међународне активности током 1 9 1 6. године, којој
треба додати успешне операције на Солунском фронту ( ослобођс њl'
Битоља) и заседање српске Народне скупштине на Крфу, Пашићу се на м­
тенуло питање свођења резултата државне политике. У том склопу 11 и
тање југословенског уједињења као основе ратних циљева било је и ]а
њега и за остале политичке чиниоце Србије мерило успеха у вођењу
државне политике. Критика која му је упућена у Народној скупштин и
да млако води политику уједињења у односима са севазницима, а круто
према Одбору - морала је такође оставити трага на успостављање нов их
односа између српске владе и Одбора.
Након конституисања Југословенског одбора у Паризу поставило ес
питање организованог и планског финансирања Одбора у целини, а t H .'
само појединих његових чланова и акција. Највероватније на основу вла­
дине одлуке од 9. октобра 1 9 1 5 . године, за финансирање Одбора издвоје­
но је ЗОО.ООО динара. Ситуација у којој се Србија нашла у првој полови ни
октобра 1 9 1 5. године, за кратко је одложила планско издвајање средстава
за југословенску пропаганду Одбора. Сви кредити који су одобраван и
347
 И l l U JJ И J A l JJ l l l K U I H A JJ U J.\ A У 1 9 . И П О Ч Е Т КО М 2 0 . В Е К А
и 1 1 11 1 и су 1 1 ре1<0 1юспа1 1става С рб и је ) ч и ме је l lашић остваривао контроп у
1 1с.щ т и м средствима. Одбор се финансирао и од независних йрихоgа. Одбор
тако стварно није био потпуно финансијски везан за српску владу) и то
јс омогућавало да води) на одређеном нивоу) самосталну политику. Његова
два најистакнутија представника) Трумбић и Супило били су материјално
поптуно независни од српске владе. И један и други пружали су отпор
Пашићевој концепцији уједињења и вођења југословенске пропаганде) а
Супило је чак јуна 1 9 16. године иступио из Одбора. Војнички слом Србије
(крајем 1 9 1 5. године) није утицао на промену српских ратних циљева и
вођење југословенске пропаганде. Колико се тај слом одразио на финан­
сирање те пропаганде и на помоћ Југословенима у емиграцији? Пашић је
1 7. децембра 1 9 1 5 . године известио из Скадра посланике у Лондону)
Паризу) Риму и конзула у Женеви) да свим оним који су чиновници срйске
gржаве ". влаgа не може og 1 . јануара 1 91 6. fоgине gаваШи gоgаШке које су
gocag gобивали, али да уколико желе могу да наставе свој рад. Ова одлука
није важила за трошкове одређне за рад на уједињењу Јужних Словена и
одбрану српских интереса. На састанку исељеничког Конгреса у
Антофагасти (Чиле) 26. јануара 1 9 16. године) ) Одбор је истакнут као йреg­
сШавник исељеника у борби за ујеgш-ьење, а основана је у Јуfословенска
Нароgна Оgбрана) која је преузела на себе обавезу ga йокрива изgаШке
Оgбора. Пропагнадна делатност и активност чланова Одбора нагло је по­
расла у току 1 9 1 6. године (издавање билтена на француском и енглеском
језику) брошура и географских карата, одржавање предавања) . У вези са
тим трошкови су се увећавали. Током новембра 1 9 16. године) након осни -
вања Југословенског одсека у Министарству иностраних дела, српска вла­
да је почела више пажње да обраћа планској подели средстава и брижљи­
вом вођењу евиденције финансирања југословенске пропаганде.
Лобровољачки покр е т
Истакнуто место у борби Краљевине Србије у Првом светском рату
имао је и добровољачки покрет. Појединачни примери пребегавања пода­
ника Аустро-Угарске у Србију јавили су се већ у току јулске кризе 1 9 1 4.
године. Све више добровољаца јављало се са првим српским победама и
појавом већих група заробљених аустроугарских војника словенског по­
рекла. На то је утицало и изграђивање југословенског програма у Србији.
Влада је након победе на Колубари одбила захтев Врховне команде за ан­
гажовањем добровољаца из редова аустроугарских заробљеника) правда­
јући то разним разлозима. Од тих добровољаца се углавном формирају
граничне трупе и жандармерија у Македонији. Стварају се и четири чет­
ничка одреда - Златиборски (мајор Коста Тодоровић)) Јадарски (мајор
Војин Поповић)) Руднички (мајор Војислав Танкосић) и Горњачки (мајор
34 8
НЕ ЗАВИСНА ЛРЖАВА
Веп и м и р В ем ић ) . Пашић јс на време 1 1 роцен ио војни и 1ю1 1 ити ч к и :шачај
окупљања добровољаца и вршења националне йройаiанgе међу заробље­
ним Југословенима. Почетком 1 9 1 5 . године у Крагујевцу је форм и ра н
Први добровољачки батаљон (мајор Војин Поповић) као саставни део
оперативне војске (око 1 .000 добровољаца) ) а у Нишу посебан батаљон
добровољаца из редова заробљеника) који су били упућени у Македонију
или на границу према Албанији. У мају је оформљен 2. батаљон, потом и
3 . батаљон, а у октобру и 4. батаљон. У њима је било укупно око 3. 500
војника. Сви батаљони су службовали на граници према Бугарској.
Добровољачки покрет се врло рано развио и међу Југословенима аустро­
угарским заробљеницима у Русији. Српска влада је још у јануару 1 9 1 6.
године затражила од руске владе да дозволи прикупљање добровољаца 1 ю
заробљеничким логорима. Ускоро је формиран 1 . пук Српског доброво­
љачког одреда. У фебруару је створена у 1 . српска добровољачка дивизи­
ја, за чијег је команданта именован пуковник Стеван Хаџић. Када јс
Румунија ушла у рат ови добровољци су упућени у Добруџу, дакле на
фронт против Бугара. У Одеси је потом образована и 1 . српска доброво­
љачка дивизија. Међутим, проблем је био у преуској политичкој основи
коју је давао назив срйски gобровољачки корйус, а још више употреба срп­
ских амблема. Влада је у априлу 1 9 1 7. године прихватила да се назив про­
мени у Добровољачки корйус Срба, Хрвата и Словенаца. Када су се ове
јединице почетком 1 9 1 8. године нашле на Солунском фронту искрсли су
нови проблеми. Тада је расформирана Вардарска дивизија (доста ослабље­
на у сукобима) и створена нова дивизија тако што се од добровољаца
формирала Југословенска бригада, а од људства раније дивизије (углавном
Македонаца) формирана је Вардарска бригада. Ова југословенска дивизи­
ја је ушла у састав 2. армије којом је командовао Степа Степановић. Део
добровољаца је коришћен и за југословенску пропаганду, углавном у за­
твореном кругу заробљеничких логора него у јавности. Проблем који ес
у 1 9 1 5. години појавио у вези са стварањем ]аgранске леfије имао је посе­
бан политички значај са становишта решавања југословенског питања.
Касније ће то бити ]уfословенска леfија. Југословенски одбор је усмерио
своје акције на прикупљање добровољаца у Северној и Јужној Америци.
у новембру 1 9 1 6. године српска, британска и француска команда су пот­
писале конвенцију о прикупљању и транспортовању добровољаца из
Америке, Аустралије и са Новог Зеланда. Нарочито је био велики одзи в
Црногораца. У Црној Гори су формирана четири батаљона - Гатачки,
Билећки, Требињски и Бокељски. Након војног слома Србије, Пашић је
добровољачком питању пришао са више интереса, војног и политичког
слуха. Крајем јануара 1 9 16. године, у Русији су сазрели сви услови да се
формира једна већа добровољачка јединица. Проблем у тој новоформи­
раној добровољачкој дивизији је било питање међунационалног трвења,
нарочито борба србизма против хрваШизма. Са руском фебруарском ре-
349
 ИООР И /А C P IH K O I НАРОЛА У 1 9 . И ПО Ч Е Т К О М )0. В F КА
до н а �·п с 1 1 он и т и :�а 1 � и ј с,
вон у ц и ј о м l lJ 1 7 . 1·о; � и 1 1 с , у о вој ј с; � и н и ц и јс ;џн 11 1 ю
ч и м е с у 1 юноно оживела унутрашња трвења у јединици. Да би се корпус
с 1 1асао Ilашић је затражио од руске владе одобрење да се упути на солун­
с ки фронт. Са Крфском декларацијом пришло се и интензивнијем раду
11 а п рикупљању добровољаца, а то питање постаје саставни део интерна-
1 �ионализације југословенског питања уопште.
Ј есен 1915.
После обнављања својих трупа, Централне силе, потпомогнуте
!)угарском, покренуле су велику офанзиву октобра 1 9 1 5. године. Наиме,
Централне силе су са Бугарском 6. септембра 1 9 1 5. године закључиле спо­
разум по коме јој дају Македонију, долину Јужне Мораве са Топлицом и
целу источну Србију до Велике Мораве. Русија, Француска и Велика
Британија су тражиле од Србије да уступи Македонију јужније од Скопља
(која би се дала Бугарској ) , а као накнаду су јој нудили Босну и
Херцеговину, Славонију, Срем, Бачку, део јадранске обале од Цавтата на
југу до рта Планке на северу и део Албаније од Дрима до Војуше. Никола
Пашић је на ово рекао руском посланику да је за Србију боље да часно
погине него да прихватањем овог решења изврши самоубиство. У септем­
бру 1 9 1 5. године, у Срему и североисточној Босни прикупљала се аустро­
угарска 3. армија, у јужнм Банату немачка 1 1 . армија, у западној Бугарској
бугарска 1 . армија, а јужније од ње 2. армија. Свим овим трупама, јачине
од 800.000 људи, командовао је немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.
Реч је била о припреми за велику концентричну офанзиву против Србије.
Немачко вођство је током целог пролећа и лета 1 9 1 5. године тражило да
се што пре нападне Србија, јер је проценило да би слом Србије могао
утицати на исход целог светског рата. Удружене армије су 6. октобра за­
почеле напад снажном артиљеријском ватром и десантним операцијама,
а 7. октобра су извршиле главну операцију форсирања Саве и Дунава.
Главнина немачких снага је напала са основним правцем продора ка
Великој Морави. Србија је могла да изведе на фронт највише ЗОО.ООО вој­
ника, развучених на 1 .000 км фронта и растурених на разне стране.
Главнина српских трупа била је распоређена овако: на западу према Босни
1 . армија под командом војводе Живојина Мишића; на северу, на непри­
јатељском главном правцу удара, 3. армија под командом генерала Павла
Јуришића-Штурма; на истоку према Бугарској 2. армија под командом
војводе Степе Степановића; главни град су браниле трупе Одбране
Београда чији је командант био генерал Михаило Живковић. Врховна ко­
манда се налазила у Крагујевцу. Прву тачку напада представљао је Београд.
Град је најпре жестоко нападнут артиљеријом, а престоницу су поред ре­
довних трупа бранили и цивили, старци, жене и деца. Отпор српске војске
350
Н Е iАВ И t НА· Л РЖАВА
јс н а с в и м ;�сн о в и м а ф р о 1 1 т а 6 и о ; � о с т а ж t· с 1 · 0 1< . 3а ; � в с 1 1 с;� сљс t) o p t> и ,
Макензенова а рм ија је у ш л а тек око 3 0 к м у ; � у б и 1 1 у С р 6 и јс I>у 1 · ари с у у .
напад кренули 1 4. октобра, али са те ш к и м 1·уб и ц и м а . На фронт у С р б иј и
Немци су довели нова појачања. Ситуација ес компликовала на м а кс;џн 1
ском фронту, где су Бугари 19. октобра избили на Вардар, 22. о к тобр а с у
заузели Скопље, а 26. октобра лако запосели Качаничку клисуру. О в ај на ­
пад је одсекао Србе о д везе са Егејским морем. Српска влада је у з ал у; � ( Щ
савезника тражила помоћ. Да би штитио бокове и позадину Србиј а на 1 Џ\ ,
сердар Јанко Вукотић је са Санџачком војском стално ширио свој ф р о н т
и преузео чак одбрану на сектору Чачак - Ибарска клисура - Иваљи 1 џ\
- планина Јавор. На седници владе у Крушевцу 29. октобра донета је щ џ 1 у­
ка ga се има истрајати go краја у gосаgашгьој йолитици.
У наредби Врховне команде од 25. новембра 1 9 1 5. године наређено ј с
повлачење на јадранско приморје. Једино је Живојин Мишић убеђивао ко­
манданте да се крене у противнапад. Српска војска је већ у децембру 110-
чела да се повлачи према обали Јадрана преко Албаније и Црне Горе. Ово
повлачење је у традицији запамћено под речитим именом Голtота Србије.
Влада је кренула 24. новембра и стигла у Скадар 28. новембра, Врховна
команда је кренула 26. новембра и стигла у Скадар 6. децембра 1 9 1 5. го­
дине. Велики део цивила је ишао са војском. Повлачење је вршено у три
правца: један је био Пећ-Андријевица-Подгорица-Скадар, други Призрен ­
Љум Кула-Спис-Флети-Пука-Скадар-Љеш, а трећи Призрен-Љум Кула­
Пишкопеја-Дебар-Елбасан. Треба истаћи помоћ коју су пружиле алба нске
чете под Есад-пашом у сектору Драч-Тирана. Тиме је окончана прва етапа
страдања, јер на обалама Албаније нису чекала ни коначишта ни прибли­
жно довољни магацини хране, а још мање савезнички бродови. Краљ
Петар је генерала Мондезира, шефа посебне француске војне мисије :-Ја
помоћ, дочекао речима: Уколико остане Србија, бојим се ga убрзо неће
бити више Срба. Припрема савезника за евакуацију почела је 29. децембра
1 9 1 5. године, а одлучено је да се Срби пребаце на острво Крф.
Црногорска војска је штитила повлачење српске војске. Када је дејство­
вање српске војске престало, притисак се повећао на црногорску војску.
Недостајало је хране, муниције, оружја, опреме, људства. Снажном про­
тивофанзивом 6. и 7. јануара 1 9 1 6. године у реону Мојковца, црногорска
војска је обезбедила повлачење последњих контигената српске војске и
пружила жилав отпор непријетељу у настојању да покори Црну Гору. Тада
достигнуту линију између Берана и Андријевице, код Мојковца и на реци
Тари, Санџачка војска је одржала све до 1 8. јануара, односно до наређења
да се повуче. И на фронту према Херцеговини је заустављена непријатељ­
ска офанзива. Народна скупшина усвојила је 25. децембра став да се тре­
ба поступити исто као што је поступила Србија, дакле, повлачење. Влада
се није слагала, па је формирана нова влада на челу са Лазарем
Мијушковићем, до тада послаником у Србији. Краљ Никола је заговарао
351
 И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20 . В Е К А
о;џ1 уч 1 1 у б и т к у у ц и љу о;,бац и ваља н е п ри ј атеља , ал и н а том план у н и је
о:iбиљно радио, само је својим одуговлачењем спречио војску да се пову­
ч е у Албанију. На ловћенском фронту ствари су стајале доста теже.
Одбраном су командовали књаз Петар и дивизијар Митар Мартиновић
на челу Которског одреда. Аустро-Угарске трупе су на овом делу фронта
отпочеле напад у зору 8. јануара, 1 0. јануара су заузеле највиши врх
Штировник, а 1 1 . јануара коначно су овладале Ловћеном. Цетиње је пало
1 3 . јануара, двор, влада и Врховна команда су прешли у Подгорицу, а ис­
тог дана је црногорска делегација упутила захтев Аустро-Угарској за скла­
пање часног мира, 1 5. јануара је Аустро-Угарска одговорила захтевом за
безусловну капитулацију. Следећег дана је влада прихватила капитулаци­
ју, одбијајући само да преда српске трупе које су се у том тренутку још
увек налазиле на њеној територији. У војсци је наступило расуло, офици­
ри и војници нису се мирили са капитулацијом. Сердар Јанко Вукотић је
1 8. јануара послао захтев краљу за повачење војске, али краљ није хтео
потписати. Никола је 1 9. јануара отишао у Скадар а потом преко Светог
Јована Медуанског 2 1 . јануара у Бриндизи на италијанском ратном броду.
По свему судећи, бојећи се за своје владарско достојанство, желео је да се
континуитет црногорске државе огледа само у његовој личности. Књаз
Петар је такође отишао у избеглиштво, док је књаз Мирко из нејасних
разлога остао у земљи. У Црној Гори су остала само три министра, Марко
Радуловић, Ристо Поповић и бригадир Радомир Вешовић. Иако је аустро­
угарска војска тек 2 1 . јануара пресекла одступницу, крња влаgа (од три
министра) је 2 1 . јануара издала наредбу да се војска распусти, што је сер­
дар Јанко Вукотић и учинио. Од тада, престаје борба Црне Горе као др­
жаве, али герилски рат у окупираној земљи се наставља.
П овла ч ење
Ситуација око пребацивања српске војске из Албаније је била доста
драматична. Бродова није било довољно, а сваког тренутка се очекивао
непријатељски продор. Српска влада је 1 4. јануара 1 9 1 6. године преба­
чена у Бриндизи, пошто је добила чврста уверавања да права евакуаци­
ја војске и избеглица управо почиње. Прве српске јединице су транспор­
товане на Крф 1 5. јануара, али је евакуација и даље текла доста споро.
Аустро-Угарске снаге су 23. јануара ушле у Скадар, а српске т рупе из
северне Албаније морале су да крену на нови марш ка безбеднијим лу­
кама Драчу и Валони. Француска влада је била одлучна да оконча спа­
савање, па је на седници француске владе одлучено да њена морнарица
одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска
војска. Српска врховна команда и регент Александар су евакуисани 6.
фебруара, такође на Крф. Евакуација је завршена почетком априла, а око
352
Н Е ЗАВИСНА ЛРЖАВА
1 0.000 љу;,и је преве3ено и у l)и эерту (Ту н и с ) . 1 I о;, а ц и о број у е в а к у и с а ­
них с у доста различити. Чини се да је тада е в а к у иса н о око 1 70.000 љу;, и ,
од којих преко 1 50.000 војника.
Епидемије су и даље харале. Болесници су ради изолације и лечеља
скупљани на острвцу Видо крај Крфа, али на њему се одигравала агон ија
многих који су до тада издржали, па је оно у успоменама Срба и Савези ика
остало познато под именом Осiйрво смрiйи. На њему је умрло око 5.400
људи. Тако је са првим месецима 1 9 1 6. године настала сасвим нова ситу­
ација. Из кризне јесени и зиме, вођство Србије је изашло углавном бе:i
губитака. У влади је дошло до извесних промена: један од водећих српских
државника др Лазар Пачу умро је у јесен 1 9 1 5. године, а на његово место
на чело Министарства финансија је дошао др Момчило Нинчић; министар
војни Радомир Бојовић је премештен на другу дужност, а на његово место
је дошао Божидар Терзић. До коренитих промена кадра је дошло највише
у Врховној команди. Дотадашњи начелник војвода Радомир Путник раз­
решен је дужности још у децембру 1 9 1 5 . године у Скадру, а на његово
место је дошао генерал Петар Бојовић. Путник је потом живео у Ници,
где је умро у пролеће 1 9 1 7. године. У јануару 1 9 1 6. године, дужности је
разрешен и Путников заменик Живко Павловић, а уместо њега је наиме­
нован пуковник Петар Пешић. И војвода Живојин Мишић је разрешен
дужности команданта 1 . армије и послат је на лечење и опоровак у
Италију, а потом је отишао на обилазак фронта у Француској. Сигурно да
су смењивања у Врховној команди имала доста везе са Црном руком и
везама и ослонцем које је она имала у редовима војске.
На Крфу је српска војска реорганизована, али тако да је у суштини
задржала старо устројство и имена једница која су постала славна. По
указу од 27. фебруара 1 9 1 6. године, главнину српске војске и даље су чи­
ниле: 1 . армија под командом пуковника Милоша Васића (Моравска и
Вардарска дивизија) , 2. армија под командом војводе Степе Степановића
( Шумадијска и Тимочка дивизија) , 3 . армија под командом Павла
Јуришића-Штурма (Дринска и Дунавска дивизија), самостална Коњичка
дивизија под командом генерала Ђорђа Ђорђевића. У саставу 2. армије
били су херцеговачки, бокељски и црногорски добровољци. Наоружање
и опрема били су француски. Прве мање српске јединице пребачене су на
северне обале Егејског мора већ у марту 1 9 1 6. године, док је највећи део
почео да се пребацује средином априла, а целокупна операција је заврше­
на крајем маја. Пошто су Савезници у лето 1 9 1 6. године коначно успешно
приводили крају преговоре о уласку Румуније у рат на страни Антанте,
њихове команде су добиле задатак да крајем августа припреме и започну
офанзиву на Солунском фронту. У овим плановима истакнуту улогу је
добила српска војска. Како су снаге Централних сила откриле план напа­
да одлучиле су да саме преузму инцијативу. Бугари су већ 1 7. августа кре­
нули у силовиту офанзиву изненадивши савезничке команде. Главни бу-
353
 ИС ТОР И Ј А С Р П С К О Г Н А РОЛА У 1 9 . И П О Ч Е Т КОМ 2 0 . В Е КА
1-щк к и у1џ1 р и э в р 1 1 1 е н јс н а сектору српске 3 . армије. Вој вода Ж и вој и н
М и ш и ћ ј е тада преузео команду над 1 . армијом, док је пуковник Милош
Васић сменио Јуришића-Штурма на челу 3. армије. Савезнички контрана­
над почео је 1 4. септембра. Српске трупе су у бици код Горничева разби­
ле бугарске снаге. Дринска дивизиј а ј е водила огорчену борбу на
Кајмакчалану, којим је овладала 30. септембра. Међу погинулима био је и
командант Добровољачког одреда потпуковник Војин Поповић - Војвода
Вук. Нова значајнија битка одиграла се у луку Црне реке, где је 1 . армија
направила нови продор у бугарску одбрану, након чега су савезничке тру­
пе могле без борбе да уђу у Битољ 1 9. октобра. Фронт је потом стабили­
зован. Због тешких губитака, српска војска је почетком 1 9 1 7. године по­
ново реорганизована. Од тада је имала само две армије: 1 . армију под
командом војводе Мишића (Моравска, Дринска и Дунавска дивизија) и 2.
армију под командом војводе Степановића ( Шумадијска, Тимочка и
Вардарска дивизија) .
Рад српске народне скупштине био је сразмерно брзо обновљен. Од
1 66 посланика, у емиграцију је отишло 1 23 . Регентовим указом Народна
скупштина је била сазвана на заседање на Крфу за 1 0. септембар. Она се
састала уз учешће 1 08 посланика (за пуноправан рад 83 посланика). Још
од пролећа 1 9 1 6. године почели су међустраначки сукоби. Први видан
знак распада појавио се када су старорадикали издвојили своје посланике
из Заједничког клуба и створили посебан клуб радикалских посланика.
Овај потез је изазвао и поделе унутар старорадикала, па се део издвојио
у Клуб независних радикала. Тада су и самостални радикали обновили
свој Клуб посланика. Представници Напредњачке и Националне странке
такође су почели иступати самостално. Када су из коалиционе владе исту­
пили самостални радикали Љубомир Давидовић и Милорад Драшковић
и напредњак Војислав Маринковић, а регент указом именовао хомогену
радикалску владу, овај сукоб је добио облик расцепа између једне странке
на власти и свих осталих странака у опозицији. Крајем децембра 1 9 1 6.
године ухапшен је пуковник Драгутин Димитријевић Апис, тада начелник
штаба 3 . армије, а убрзо и девет других високих официра, припадника и
оснивача организације Црна рука. Под истрагу су стављена ј ош 1 24 висо­
ка официра. Оптужница је подигнута због наводног спремања преврата
и покушаја атентата на регента у близини Острове 1 1 . септембра 1 9 1 6.
године. Њима је пред војним судом у Солуну суђено од 2. априла до 5.
јуна 1 9 1 7. године. Суђење је водио генерал Мирко Милисављевић, а ту­
жилац је био генерал Љубомир Дабић. На процесу су одбили да се појаве
официри Милан Недић, Душан Симовић, Драгољуб Михаиловић и
Мустафа Голубић. Пресуда је изречена већ последњег дана претреса, а
гласила је: смртна казна за пуковника Драгутина Димитријевића Аписа,
пуковника Милана Миловановића, пуковника Радоја Лазића, пуковника
Чедомира Поповића, пуковника Владимира Туцовића, потпуковника
354
Н Е ЗА В И С Н А ЛРЖАВА
Вел и м и ра Вемића, мајора Љубом и ра Вул о в и i1 а, вс ц ек о н:1 у 1 1 а l>ш')џш а
Раденковића и добровољца Радета М алоб а б и ћ а; с а 1 5 годи на затвора ка ­
жњени су генерал у пензији Дамјан Поповић и добровољац М у х а м с;�
Мехмедбашић. Искористивши рок од 48 сати за желбе, сви осуђени су ес
жалили Великом војном суду, који је смртну казну пуковнику Попови ћу
и вицеконзулу Раденковићу преиначио у казну од 20 година затвора, ал и
је потом генералу Дамј ану Поповићу повећао казну за ј ош пет година.
Потом ј е регент Александар као суверен помиловао пуковнике
Миловановића, Лазића и Туцовића и потпуковника Вемића и казну и м
заменио са по 20 година затвора, а Поповићу и Раденковићу смањио ка:·ш у
на 1 О година затвора. Драгутин Димитријевић, Љубомир Вуловић и Раде
Малобабић су изведени на губилиште у близини Солуна и погубљени у
зору 26. јуна 1 9 1 7. године.
Са почецима слома српске одбране, Француска, Велика Британија,
Русија, Италија и неутрална Швајцарска су се показале спремне да пруже
помоћ у школовању и студирању младежи из Србије и да је приме у сво­
је просветне установе. Често је тако долазило до противречности војних
и просветних власти. Влада је чак донела одлуку да министар војни н с
предузима ништа у погледу ђака без споразума са министром просвете.
Од свих земаља у којима су младићи настављали школовање најважнија
је била Француска. У њој су створени Универзий1ей1ски оgбор срйске мла­
gежи, добротворна француско-српска организација Срйска нација, добро­
творни Француско-срйски оgбор. Српска влада ј е отворила посебно
Просветно одељење при посланству у Паризу. Истовремено је влада по­
чела да отвара и посебне српске средње школе у Француској (виша трго­
вачка школа, гимназија) .
Оку пација
У Аустро-Угарској је приближавање успешног окончања офанзиве про­
тив Србије, а потом запоседање њених територија, пробудило крајње
амбиције и анексионистичке жеље, али је и заоштрило борбу између ау­
стријског и мађарског вођства. Тада се показало да су обе концепције
анексионистичке, али да је аустријска екстремна, а мађарска привидно
умерена. Што су трупе нападача продирале дубље у Србију, екстремна
анексионистичка струја је све јаче вршила притисак, покрећући поводом
Србије широк круг балканских питања. Умерена струја је такође била ак­
тивна, а посебно њен предводник Иштван гроф Тиса, коме је положај
мађарског председника владе такође омогућавао да врши притисак на нај­
меродавније факторе у Монархији. Супротстављајући се гледиштима ге­
нерала Франца Конрада, гроф Тиса је настојао да докаже да не треба анек ­
тирати сувише велики део остатака Србије. Мађарски· кругови су за
355

И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20 . В Е К А
Србију тражили да буде смањена до мере која јој онемогућава да постоји
нотпуно самостална, а при томе су рачунали на анексију целог Посавља,
а у случају Црне Горе на припајање обале заједно са Ловћеном. Званична
политика под руководством бароба Буријана могла је бити само компро­
мис између двеју сукобљених струја, мада је Буријан био вођен жељом да
Монархија йроiуШа што више територија. Бугарска је такође показивала
да су јој територијални прохтеви на рачун Србије постали много већи
него што је садржавао уговор потписан 6. септембра 1 9 1 5. године. Немци
су били склони да у већем делу прихвате бугарске захтеве, али је питање
бугарског проширења и преко договорене линије остало отворено услед
противљења Аустро-Угарске. Циљ Немачке је био да сломи независност
Србије и Црне Горе, али је тежио да Балкан дође у интересну сферу Рајха.
Немци су почетком новембра 1 9 1 5. године изјавили да не траже за себе
окупациону територију у Србији, па је задатак да држе поседнуте области
припао Аустро-Угарској и Бугарској. Међутим, сукоби око организовања
окупационих управа су се отегли до пролећа 1 9 1 6. године. Немци су успе­
ли да већ првих дана децембра 1 9 1 5. године добију експлоатацију рудни­
ка и железнице, а за себе су обезбедили и право на коришћење пољопри-
вредних богатстава у ширем појасу источно од Велике Мораве и
сливовима Јужне Мораве и Вардара за време док њихове трупе стоје на
фронту испред Солуна. Немци су пристали да од рудника источно од
Велике Мораве добије Аустро-Угарска само Мајданпек, а прихватили су и
извесно аустроугарско учешће у коришћењу бакра из Бора. Територију
коју су заузеле њене јединице, Бугарска је поделила на две зоне. Једна је
обухватала крајеве Србије у оквиру линије одређене уговором од 6. сеп­
тембра 1 9 1 5. године, практично у сливу Јужне Мораве и источно од Велике
Мораве, и била названа Војно-инсйекцијска обласШ Мораве, а њено среди-
ште је било у Нишу. Друга је обухватала Македонију и била је названа
Војно-инсйекцијска обласШ Макеgоније, са седиштем у Скопљу. Бугари су
желели да у ову другу окупациону област укључе и све делове Косова које
су заузеле њихове армије, а уколико је могуће и делове Албаније. С друге
стране, Царско-краљевска Врховна команда је 1 . јануара 1 9 1 6. године из­
дала наредбу о образовању Војног генералног гувернмана у Србији на
простору ранијих српских округа Београд, Шабац, Ваљево, Горњи
Милановац, Крагујевац и Ћуприја; новом наредбом од 1 1 . фебруара 1 9 1 6.
године, овај Гувернман је проширен на округе Ужице, Чачак и на западне
делове округа Крушевац. Убрзо је због бугарских претензија на Косово и
Албанију дошло до озбиљне кризе између Аустро-Угарске и Бугарске.
Криза је почела да рађа и војне инциденте, а посебно велики избио је када
је бугарска армија одбацила царско-краљевске војнике од Качаника.
Посредничку улогу је почео да преузима немачки Генералштаб.
Истовремено је и аустроугарска страна наставила да ствара de facto стање
тамо где је могла, па је наредбом од 1 5 . марта 1 9 16. године прикључила
35 6
НЕЗАВИСНА ЛРЖАВА
свом l 'увернману још и округе 1 I ријс 1 1 оље, Нови 1 l a:·J a p и Косо1н :ку
Митровицу. Коначно је фон Макензен личном посетом Софији и р а :1 1 ·0 -
ворима са Фердинандом и Радославовом успео да придобије бугарску с а ­
гласност за немачки компромисни план. Тако је 1. априла 1 9 1 6. 1·оди11l'
потписан уговор између аустроугарске и бугарске команде о демаркаци­
оној линији. У бугарским рукама је остала област са Призреном и
Приштином, а у аустроугарском Елбасан и Ђаковица. Бугарска је ус11сна
да у средишту Балкана добије под своју окупациону управу области које
леже далеко западније од линије по уговору од 6. септембра 1 9 1 5. годИ Нl'.
Бугари су тако стекли нове добитке, али су за њих морали да пл ате
Немцима. Железнице и железничка постројења у долини Велике и Ју жне
Мораве, као и линија Ниш-Софија и пруга у долини Тимока били су у
рукама Седме војно-железничке дирекције у Нишу. Команда свих немач­
ких снага била је смештена у Скопљу, а у Прилепу је била команда нема'-1 -
ких оперативних трупа на Солунском фронту.
Бугари су у војно-инспекцијској области Мораве спровели унутрашњу
организацију коју је наметао рат. Највиша војна и цивилна власт била јс
у рукама војног генералног гувернера, коју је најпре обављао генерал-ма ­
јор Кутинчев. Област је била подељена на шест округа - пожаревачки,
неготински, зајечарски, ћупријски, нишки и врањски (који је обухватао и
пиротски срез) . Чиновнички апарат је доведе·н из Бугарске. Само су у се­
оским општинама коришћени људи из домаћег становништва. У дел у
Косова под управом Војно-инспекцијске области Македоније, Бугари 1 1 0
уговору од 1 . априла 1 9 1 6. године нису могли да имају друге органе осим
војне. За првог аустроугарског гувернера крајем 1 9 1 5. године именован јс
генерал Јохан Салис-Севис. Међутим, због сукоба војних и цивилних вла­
сти, гроф Тиса је интервенисао у Бечу и за новог генералног гувернера јс
постављен генерал Адолф фон Ремен (од јула 1 9 16). Гувернман је био по­
дељен на 1 3 управних јединица, односно на град Београд и 1 2 округа
(Шабац, Ваљево, Горњи Милановац, Крагујевац, Чачак, Крушевац, Ужице,
Смедерево, Нови Пазар, Пријепоље и Косовска Митровица). У Црној Гори
је аустроугарска политика оклевала цео месец дана да уведе окупациону
' i
управу. Тзв. крња влаgа је представљала континуитет црногорске државе,
док 1 . марта није коначно проглашена окупациона управа. На челу војнОI '
генералног гувернмана Црне Горе био је генерал Виктор фон Вебер, а на­
кон реорганизације у јулу 1 9 1 7. године заменио га је генерал Хајнрих
Клам-Мартиниц. Средиште гувернмана било је на Цетињу. У почетку је
ово подручје било подељено на седам јединица, и то на округе Цетиње,
Подгорица, Пљевља, Стари Бар, Никшић, Колашин и Пећ, а 1 . јула 1 9 1 7.
године створено је осмо окружно седиште у Беранама. Основне админи­
стративне јединице до средине 1 9 1 7. године биле су старе црногорске ка­
петаније, а потом новостворене општине, а руководство општина је би­
рано по црногорском закону.
357
 И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 20 . В Е К А
l>у1·щк ки окуватор јс у својој оку национој зони почео одмах са спро­
во l) с њсм бу1'аризације и денационализације становништва. Почеле су и
масовне депортације одраслих мушкараца, а Закон о имовини је одузимао
сву покретну и непокретну имовину од лица која се у време уласка бугар­
ских трупа нису нашла на месту где им се налазила имовина. Забрањена
је и употреба српских личних имена, натirиса, језика и писма. Забрањене
су и славе, новорођена деца су могла добити само бугарска имена, а била
је забрањена и српска ношња, посебно шајкаче. Као гласило окупационе
управе почео је у Нишу да излази Моравски lлас. Гласило аустроугарског
Гувернмана у Београду биле су Беоlраgске новосШи. Ситуација у земљи
била је доста тешка (ћирилица је одстрањена из наставе, уџбеници су
штампани латиницом, уведено је обавезно учење немачког и мађарског
језика, Хасан-бег Приштина и Дервиш-беј су организовали одреде који су
помагали окупатору, велика глад, монополи на многе врсте робе, целокуп­
на трговина била је у рукама Централног робног магацина, искоришћава­
ње рудника било је у рукама Војне рударске управе, кулук, реквизиција) .
То плички ус танак
Из тежње становништва за слободом јавио се оружани отпор. До њега
је најпре дошло у Црној Гори, и то ускоро по увођењу окупационе упра­
ве, а први знак је био кад је у Зети у мају 1 9 1 7. године убијен један жан­
дармеријски подофицир. Независно од овог случаја, у тајности се шири­
ла мрежа припема за устанак и на томе је радило више људи. Посебно
велику активност развио је бригадир Радомир Вешовић. Он је од краја
пролећа 1 9 1 6. године створио доста раширену организацију. Окупаторове
обавештајне службе су ушле у траг овом подухвату и средином јуна су
почеле да хапсе црногорске прваке. Тада је ухапшен и Вешовић који је
успео да побегне убивши официра страже која га је спроводила. Тешко
је рећи кад је започео покрет отпора у Србији пошто је био спонтан и
појавио се неосетно. Чини се исправно сматрати да се зачео још у време
слома српског фронта у позну јесен 1 9 1 5 . године. Оштрије мере у аустро­
угарском Гувернману које је почела заводити нова управа на челу са фон
Ременом од средине лета 1 9 1 6. године, по свој прилици су само ојачале
овакав ток. Власти су убрзо ушле у траг Кости Војновићу, потпоручнику
српске војске, који је извесно време био у комитском Јадарском одреду
Војина Поповића, учествовао у одбрани Београда и био рањен у јесен
1 9 1 5. године. Пошто због ране није могао да се даље повлачи, Војновић
је остао у Косовској Митровици код свог оца, који је тамо службовао.
По доласку окупатора био је најпре ухапшен, али је убрзо успео да се
приближи окупационим властима; вероватно се послужио тиме што је
завршио трговачку академију у Бечу и знао немачки, па је чак постао и
35 8
Н ЕЗАВИСНА ЛРЖАВА
снабдевач аустроу1·арс ких тру на . Ус коро 110 бе кству, 011 ј с у с е н у
Лепосавићу на Ибру са Урошем Костићсм- Рудинским , који је већ био
комитски четовођа, Александром Ilипером, Влајком Владиса вљевићсм,
Проком Планићем и Радомиром Гашићем образовао чету која је само
после неколико дана имала већ око педесет наоружаних људи. Овај ;�о­
гађај се можда може узети и као почетак активног оружаног отпора в е ­
ћих размера. Подударност уласка Румуније у рат и претварање отпора у
оружану борбу не може се схватити као случајност, али није била реч 11 и
о функционисању неке шпијунске службе дуге руке, како су посумња11 и
аустроугарски представници. Истина, чини се вероватно да су у Србију
убациване вести о уласку Румуније у рат и са њом повезана офан�ш ва
савезничких армија на Солунском фронту, као можда и да се ова офан­
зива у одређеном тренутку подржи устанком. Крајем септембра 1 9 1 6.
године, дошло је истина, до покушаја српске Врховне команде да п ри­
преми побуну у долини Мораве, али само за неки каснији тренутак, кој и
она одреди. Са Солунског фронта је авионом пребачен поручник Коста
Миловановић-Пећанац, који је имао писмено наређење које је његов за­
датак ограничавало на припрему акције једино за тренутак у коме буgс
јасно ga се Буlари йовлаче. Није чудо, дакле да су се од октобра 1 9 1 6.
године до фебруара 1 9 1 7. године у долини Јужне Мораве, на Копаонику
и на Косову нанизали бојеви чета и окупационих снага. Такође се пуца­
ло и у другим крајевима Србије, и то по свој прилици без икаквог непо­
средног утицаја Пећанца или Војновића. Међутим, Копаоничка подручје
је било далеко немирније од других области. У њему су били Коста
Војновић и Коста Пећанац, Урош Костић- Рудински, поп Димитрије
Димитријевић, Војин Марјановић, Александар Пипер, Мика Моравац,
Јеротије Ђенадић, Синадин Јанковић. На путу из Црне Горе за Румунију
дошао је и Милан Дечански и ту остао, као и Рамадан Незировић,
Албанац из Приштине. Убрзо се и показало да су Коста Пећанац и Коста
Војновић међусобно супротстављени у више случајева.
До прве велике узбуне код окупационих власти дошло је сразмерно
касно, тек у другој половини децембра 1 9 1 6. године. У координацији са
бугарским снагама, аустроугарске власти су припремиле до тада највећу
акцију чишћења. Операција је почела 30. децембра 1 9 1 6. године и трајала
је до 4. јануара 1 9 1 7. године. Међутим, чињеница да је ова акција остала
без стварног резултата учинила је да окупатори нису више могли сакрити
ни од себе ни од претпостављених да у потпуности не господаре посед­
нутим областима. Сектор Топлице, Јужне Мораве и Копаоника је у сва ­
ком случају био за окупатора недовољно сигурно подручје. При том је
бугарски део овог сектора био лакше запаљив него аустроугарски. Вести
о намери Бугара да регрутују српско становништво почеле су се и оства­
ривати, јер су на терен стигле бугарске регрутне комисије и започеле
пописивати војне обвезнике. То је у народ унело изузетно велико узбу-
359
 И С ТО Р И Ј А С Р П С К О Г Н А РОЛА У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 2 0 . В Е К А
l ) с њ с , 1 1 а с у о н и кој и ма ј е нрет ило да постану туђ и н ск и в ој н и ц и н агрну­
ли у шуме и брда. Видевши овакав ток ствари, четовође су се сакуп иле
на тај но саветовање у кући Петра Драговића у селу Обилићу код Лесковца
2 1 . фебруара 1 9 1 7. године. Према изворима, ту је било око 300 комита, а
м еђу њима и н ај и стакнут иј е вође Ко с т а Пећанац, Ко с т а В ој новић,
М илинко Влаховић, Тош ко Влаховић, поп Димтриј е Димитриј евић, Јован
Радовић, Синадин Јанковић, Рамадан Азировић, Милан Дечански и дру-
1 · и . Поново је дошло до сукоб а у мишљењима, па се морало гласати по­
водом одлуке да ли диз ати устанак. Исход гл асања је био - йройlив
Пећанац и његов ађутант Дрљевић, за сви остали. Такође је одлучено да
устанак започне у првој половини марта. Пећанац је морао да се прикло­
н и в ећини. Даље су одређене и подробности око дизања устанка, па ј е
било одр еђено да команданти с а називом вој воде буду Пећанац с подруч -
јем деј ств а у Топлици и као нај стариј и међу в ођама, Војновић у подруч ­
ју Копаоника и долине Ибра, а Милинко Влаховић у подручју Врања и
Јабланице. Пошто је било одлучено да се акциј а прошири, вој воде су по ­
стали Тошко Влаховић, чиј и је задатак био да побуни тимочке крај еве, и
Јован Радовић са з адатком да по буни пиротске крај еве. Био ј е спремљен
и пр оглас којим су сви Срби позв ани на ойшйlи усйlанак. Сигурно је да
ј е до првих борби дошло негде после 20. фебруара 1 9 1 7. године, а када ј е
28. фебруар а Коста Вој новић у Куршумлиј и прогласио устанак, он ј е већ
увелико био стварно ст. Аустро-Угарски и немачки извори ј едн одушно
дају значај прекретнице суко бу који се одиграо на Бој нику
1 8 к м западно о д Лесковца, између чета Милинка Влаховића и бугарских
трупа. Чете Ице Калај џиј е и Боже Димића су бугарску патролу натерали
у б екство, а гонећи је ушли су у Куршумлију, кој а је ослоб ођена
бруара. Коста Пећанац ј е био незадовољан развој ем ствари и чинио ј е све
што је могао да спречи избиј ање устанка. Чувши за догађај е у Куршумлији,
Пећанац је лично кренуо да смири ситуацију, али је и с ам увучен у бор­
бу са бугарским ј единицама кој е су кренуле у Куршумлију. Окупатори су
тек тада увидели шта се з аиста догађа на терену. Када су се устаници
почет ком марта пој авили на непуних 10 км од Ниша, бугарски гувернер
и немачки командант Једанаесте етапне инспекциј е почели су хитно да
шаљу позиве за помоћ. Генерал фон Ремен је наредио команданту снага
груписаних код Блаца да одмах изврши продор ка Прокупљу и тако рас­
терети Бугаре од притиска. У же стокој бици, аустроугарске снаге су од ­
ступиле, а устаници су 7. м арта осло бодили Блаце. Тако су устаници под
своју контролу ставили пространу о бласт, а немачки конзул је дао гра­
нице ове области - на истоку до близу Јужне Мор аве, на северу до пла­
нине Јастребац, на западу до долине Ибра и на југу до линиј е од Слатине
на Ибру ( 1 8 км северно од Митровице) до Врања. Непријатељ је у међу­
времену прикупљао разбиј ене снаге Моравске в ој но- инспекциј ске обла­
сти и дов одио ј е б о р б ене т рупе с а румунског и Солунског фронта.
360
Н ЕЗАВИ С Н А ЛРЖАВА
Ку ти н ч е в ј с смење н , а н а њс1·ово место ј с ; џш сдс н н ук ов н и к 1 l ротСl'орев,
некадаш њ и бугарски ком и тск и вој вода . Iе нерал ф о н Рем е н ј е та коl) с 11ри­
купио све снаге кој е ј е Гувернман м огао д а одвоји, а з атражио ј е и ;џщат­
на пој ач ања. Команда немачке армиј е, смештена у Скопљу, хитн о ј с са
јужног б ој ишта издвој ила ј едан батаљон и упутила га у устани чко но­
дручј е д а обезбеђује железничку пругу. Аустро-Угарски напад ј е почео 12.
марта. У овом челичном кругу били су затвор ени ус таници наоружан и
пуш кама, без топова, б е з довољно мунициј е, преморени тронедељ но м
борбом и бе з помоћи с било које стране. Пећанац ј е узмицао д а би спасао
што више људи, док је Вој новић јуришао. Бугарске чете су 1 4. марта :·н1 -
узеле Прокупље, а аустроугарска армиј а је ушла у Куршумлију 1 6. ма рта .
Бор бе су вођене ј ош десетак дана. Тек 24. марта аустроугарска ком ан;џ1
је закључила да је устанак савладан и нар едила је својим трупама да ес
повуку из бугарске окупационе зо не . Бугарска команда ј е 25. марта п ро­
гласила крај операциј а . Бугари су наступили свом силином и уз крај њу
примену терора. Извештај и о броју страдалих се крећу око 20.000 људ и .
Устанак ј е тако савладан, али п о брдовитим теренима устаничке области
ниј е з авладао мир . Стога је пуковник Протегорев пр огласио амнестију
28. марта, а генетал фон Ремен 29. марта. Оба ова прогласа, очевидно по
1 О . априла да неће бити
договору, обећавала с у онима кој и се предају д о
погубљени већ само интернир ани. О в ај рок је касниј е померен на 20.
април . То ј е, као и слом устанка, довело до велике унутрашње кризе по­
(24. ф ебруар ) , кр е т а отпора. Пећан ац, Влаховић и Радовић су се притај или, д о к ј с
Вој новић наставио опер ациј е . У исто време се у аустроугар ској зони по­
каз ао као в рло а к т и в ан В ој и н М арј а н о в и ћ , н а р о ч и т о у се кто ру
26. фе­ Александровца. Последњ их д а на м ај а 1 9 1 7. године н а сцени се поново
пој авио и Пећанац. Он ј е 1 4. мај а напао станицу Ристов ац и срушио гво­
здени мост на Јужној Морави. Снажне бугар ске и немачке снаге су у
потери побиле већи део његовог одреда. Пећанац је успео да се пробије
и упадне у Бугар ску, спали Босилеград и врати се у Србију. Бугари су
били приморани на нову стратегију, па су у лето 1 9 1 7. године донели
одлуку о формирању тзв. йрой1ивчей1а. У исто вр еме су нишка и б еоград­
ска окупациона команда предузеле у јулу координисану акцију са циљем
уништавања четника Ко сте Пећанца и Косте Војновића у копаоничко -ј а­
стребачком региону. Пећанац је поново ишчезао пр ед овом потером, док
ј е Вој новић примио борбу. У септембру ј е послао писмо у српску Врховн у
команду, па је Оперативно одељење одлучило да у Србиј у пребаци капе­
тана Јована Илића, кој и је добио н ар еђења као и Пећанац раниј е .
Међутим, капетан Илић је након слетања код Лебана заробљен и убрзо
стрељан. Коста Вој новић је и даље ишао из борбе у борбу. Потере су га
све више сустизале. У ј едном окршају ј е и рањен, да би у децембру 1 9 1 7.
године био и опкољен близу села Гргура. По традициј и, убио се да не б и
пао жив неприј атељу у руке.
3 61
 И С ТО Р И Ј А С Р П С КО Г Н А Р ОЛА У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 2 0 . В Е К А
Мајс ка ле кларација. Крф с ка конф е р ен ција
З н ачај ну улогу у развиј ању свести о ј угословенству међу словенским
1 1 ародима у Аустро-Угарској одиграла је тзв. Мајска gекларација, кој а ј е до­
нета од стране 33 представника Југословенског клуба на бечком парламен­
30. мај а 1 9 1 7. године, дакле два месеца пре
т у. Мај ска декларациј а је донета
нотписив ања Крфске декларациј е . Захтевала је решавање југословенског
1 1 роблема у оквиру монархиј е, а супроставила се српском програму уј еди ­
њења, тј . праву Србиј е да заступа словеначки и хрватски народ, као и д а
одлучуј е о њиховим судбинама. Истакнуто је да ћ е се посланици клуба за­
лагати за остварење захтева свог ј единственог народа да се на темељу на­
ционалног принципа и хрватског државног права изврши уј едињење свих
земаља Монархије у кој има живе Словенци, Хрвати и Срби у ј едно само­
стално, од сваког господства туђих народа сло бодно, а на демократским
основама с аздано државно тело кој е ће бити под жезлом Хабзбуршко ­
лотариншке династије. Колација се држала тактично, не желећи да раскине
в ез е са Мађарима, али и да се не коси са спољнополитичким пр ограмом
Србиј е. У међувремену су неки посланици иступили од дотадашње поли­
тике Коалиције (Срђан Будисављевић, Валеријан Прибићевић) и основали
своју посебну политичку групу, која је прихватила Мајску gекларацију, али
је изоставила остварење решења у оквиру Хабзбуршко-лотариншке дина­
стије. Српски политичари из Босне и Херцеговине су се прикључили ши ­
роком покрету који је настао са пој авом ове декларације. Свакако да је ова
декларација допринела да се југословенска идеја уздигне из провинцијских
оквира, а на другој страни из уских политичких и културних група, на један
виши национални ниво. Мај ска декларација је утицала да се у Словенији
образуј е широк национални покрет, кој и је истицао захтеве за самостално­
шћу Југословена у Аустро-Угарској . Ову декларацију су мај а 1 9 1 8 . године
забраниле аустроугарске власти. Без обзира на све покушаје (Нишка декла­
рација, Југословенски одбор, Крфска декларација), решавање југословенског
проблема лебдело је у ваздуху све до средине 1 9 1 8 . године. Тек пошто ј е
Атанта решила д а сруши Аустро-Угарску, међународне силе с у с е озбиљни­
је позабавиле југословенским проблемом. Треба поменути и став америчког
председника Вудроа Вилсона о праву малих народа Аустро-Угарске на ау­
тономан живот, објављен 08. ј ануара 1 9 1 8. у његових " 1 4 тачака".
Улазак САД у рат против Немачке и прекид дипломатских односа са
Аустро-Угарском, 6. априла 1 9 1 7. године, унео је ново оптимистичко распо­
ложење и охрабрио председника српске владе. Пашић ј е, вероватно 6. или
7. мај а, упутио позив Трумбићу да са још пет представника југословенске
емиграциј е дође на Крф ради измене мисли о свим йитањима. Стиче се
утисак да је Конференција сазвана изненеда и да је нису посебно припре­
мили ни српска влада ни Одбор. Пре свега ту ј е низ општих међународних
362
НЕ ЗАВИС Н А ЛРЖАВА
зби вања која су н а 1 Iаш и lы ;џ�;ювана с1 1 а 1·ом св ој е реал ности - обострана
ратна замореност и неизвесн ост, сталн а настојања да се закључ и се1 1 арат н и
мир, ф ебруарска револуциј а у Русиј и, посебно објава рата С А Д Нем ач кој и
прекид дипломатских односа са Аустро-Угарском, смрт цара Фрање Јоси ф а,
јачање разних идеја за реорганизацију монархије, крајње неповољан од1 юс
великих сила према малим савезничким државама и опасност о д уплитања
сила Антанте у решав ање унутрашњег уређења будуће југословенске држа­
ве и др. Унутрашњи (југословенски) чиниоци теже су се могли уочити , ан и
нису били мање значајни у Пашићевим размишљањима и одлукама (ра:ш ­
лажење са Супилом и елиминисање хрватског конфедералистичког програ ­
ма за стварање југословенске државе, неусклађеност односа са Одбором ,
тешкоће око добровољаца у Русиј и и добровољачког питања уопште, неи ­
звесна судбина солунског фронта, сукоб с војном опозицијом и Солунски
процес, проблеми око р ешавања црногорског и македонског питања и др. ) .
Сазивању Конференције допринео ј е и сам Пашић својом тежњом д а у врпо
неповољним међународним условима за Србију очува њено место у реша­
вању југословенског питања. Влада је донела одлуку да званично преговара
са Одбором, али да се, том приликом, не доноси никакво решење о унутра­
шњем уређењу будуће државе. По мишљењу владе то је било питање у н а ­
длежности уставних фактора после р ата (Уставотворне скупштине) . И :i
владиних закључака ј асно произилази д а с у у разговоре ушла два потпуно
неравноправна чиниоца. Делегациј а Одбора је број ала седам чланова ( на
Крфу су се из абраној делегациј и придружили Динко Тринај стић, као
Одборов представник код српске владе и Франко Поточњак, на изрич и т
Пашићев позив) . Четворица делегата били с у Хрвати, двој ица Срби, а ј едан
Словенац. Национални састав учесника Конференциј е н а њеном пуном
(другом) заседању, када ј е имала и нај већи број учесника био је - 1 1 Срба,
4 Хрвата и 1 Словенац. Српску владу су представљали сви њени министри
без обзира на то да ли су учествовали на свим седницама, и Андра Николић
у својству председника Народне скупштине.
Кр фска конференциј а се завршила 20. јула 1 9 1 7. године, усвајањем и
потписивањем посебне декларације. У њој су истакнута два основна прин­
ципа - принцип националног ј единства Срба, Хрвата и Словенаца и прин ­
цип самоопредељења народа. Што се тиче унутрашњег уређења будуће
з ај едничке држав е, учесници су се спор азумели да то буде монархија н а
челу са династиј ом Карађорђевић, уставна, демократска и парламентарна
држава, заснована на компромисном националном унитаризму и унитар­
ном државном уређењу. Предвиђало се и да нова држава има ј едан грб,
ј едну з аставу и ј едну круну, да се словеначки, хрватски и српски ј език, као
и оба писма, признају равноправним, да се гарантуј е слоб ода вероиспо­
ведања све три вере. Важна је била и тачка даујеgињена gржава обухваШа
сву ону територију на којој живи наш троимени нароg у комйакШној и
нейрекиgној маси. Ниј е разматран положај Црне Горе и Македониј е, пошто
36 3
 И С ТО Р И Ј А С Р П С КО Г Н А РОЛА У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 1 0 . В Е К А
ј с с р н с ка вн ада њ ихов стат ус см атрала унутраш њ и м п ита њем ) ал и ј е
1 ( р н о1·орски одбор з а народно уј еди њење размотр и о Крфску декларациј у
на седи и ц и одржаној у Паризу 1 1 . августа 1 9 1 7. године и у целости ј е
н ри хват и о . Само ј е влада краља Николе одбила догов о р н а Кр фу) а
Андрију Радовића оптужила за в елеиздају. Трумбић је поставио з ахтев да
српска влада прими Одбор као званичног представника Срба) Хрвата и
Словенаца из Аустро-Угарске) али је то Пашић одбио. Декларациј а је) по
Пашићевом мишљењу била потез манифестационог карактера) срачуната
/�а задовољи Одбор и да одговоре на питања кој е је наметнула неповољна
м еђународна ситуациј а. То ј е био и политички компромис између нацио ­
н алних прогр ама уј едињења. И ако ј е Декларациј а била изр аз интереса
цел и не) у политичком смислу) Србиј а ј е и даље остала надређени субјект.
Од фебруара 1 9 1 7. године Пашић је са црногорским присталицама уј еди­
њења са Србијом сарађивао преко Среgишњеi црноiорскоi оgбора за на­
роgно ујеgињење> који је водио Андриј а Радовић.
Када су САД и Велика Британија почетком 1 9 1 8. године објавиле ратни
програм у коме су прихватиле опстанак Аустро-Угарске) на путу остварења
југословенског програма су насатале велике препреке. Тада је живнула и ау­
строфилска струја међу Србима ван Монархије) а група аустрофила је пред­
ставницима Гувернмана у Београду изнела предлог да се сазове
скуйшШина> кој а би збацила владу на Крфу и динстију Карађорђевића.
Ускоро су се јавиле бројне групе које су нудиле сличне захтеве. У Црној Гори
је аустрофилска расположење показивала група око књаза Мирка и Јована
Пламенца. Читаву другу половину 1 9 1 7. године) Пашић је провео у Паризу)
не одржавајући присније везе са Одбором. Савезнички ратни циљеви) изне­
ти јануара 1 9 1 8. године) након изласка Русиј е из рата) погодили су све чла­
нове Одбора) југословенску емиграцију) али и српску владу. Силе Антанте
нису пристајале на рушење Аустро-Угарске) упркос чињеници да је она од­
бијала закључење сепаратног мира. Државе Антанте су до половине
године пристајале само н а реформе у Аустро-Угарској . Југословенско питање
је губило изгледе да буде решено. Председник Југословенског одбора је по­
кренуо инициј ативу за сазивање опште југословенске скупштине) која би
према савезницима јасно изразила тежње Срба) Хрвата и Словенаца за по­
литичким уједињењем. Пашић је то питање изнео на седници владе
ара) али ниј е желео да се у таквој великој југословенској манифестациј и
изгубе посебности српских државних установа. О н је одбио тај захтев прав­
дајући га тиме да то забрањује Устав) а предложио је да сазове југословенски
манифестациони Конгрес у Паризу. Француска влада је) међутим) одбила
Пашићев захтев да се одрже југословенске манифестације на њеној терито­
риј и. Притисак Одбора се и даље наставио. Трумбић је сазивањем југосло­
венске скупштине желео да створи једно ойшШе нароgно йреgсШавнишШво)
као својеврсни ембрион йровизорне усШавносШи. Тако су односи између срп­
ске владе и Одбора током 1 9 1 8. године све више добијали особине сукоба
364
Н Е ЗАВИСНА ЛРЖАВА
двеју кон цс1 1ц ија уједи њења и двају особен и х нач и на воlЈе ља југос11овс 1 1 с кt•
политике. Српске опозиционе стран ке су се удружиле и јануара 19 1 8. год и н е
затражиле хитно сазивање Народне скупштине како би владу позвале на
полагање рачуна. Када се Народна скупштина састала на Крфу 25. фебруара
1 9 1 8 . године) Пашић је предложио стварање коалиционе владе с тим да 011
задржи председнички положај ) а старорадикали вођство. Међутим) опоэ и ­
ција ј е успела д а обори управо Пашића) а опструкцијом ј е успела д а онемо­
гући избор владиног кандидата за председника Народне скупштине. Вт.џџ1
је27. фебруара поднела оставку. Регент је подржао Пашића) а како прегово­
ри о састављању коалиционе владе нису уродили плодом) Пашић је 27. мар­
та поново образовао старорадикалски кабинет.
Н ародно виј ећ е С ХС . Жене вс ка конф е р ен ција.
Про гла шење но в е држав е
Српска вој ска, са начелником штаба вој водом Мишићем) вој водом
Петром Бојовићем као командантом 1. армије и војводом Степановићем као
командантом 2. армиј е) спремала се да коначно изађе из дубоких ровова. У
УсШавоШворна 8 часова изјутра 1 4. септембра 1 9 1 8. године артиљеријском ватром је запо­
чела велика савезничка офанзива на Солунском фронту. Сутрадан) у 5.30
часова) прва је у јуриш кренула српска 2. армија. Савезници су располагали
са око 628.000 војника, 1 .800 топова и 200 авиона, а бугарско- немачка од­
брана са око 626.000 људи) 1 .600 топова и 80 авиона. Заповедник савезнич­
к е војске био ј е француски генерал Франше Депере. Удар ј е био разоран, а
неприј атељ се више ниј е могао стабилизовати. Бој овићева 1 . армија је за
само 46 дана стигла до Београда и ослободила га 1 . новембра. Словеначке
странке су још половином августа основале Нароgни свеШ за Словенију и
1918. Истру. Потом се стварају и бројни покрајински свеШи. У Загребу је 6. окто­
бра 1 9 1 8. године, месец дана после пробој а Солунског фронта, основано
Нароgно вијеће за нароg Словенаца, ХрваШа и Срба, кој е је представљало
политичко представништво оних Срба, Хрвата и Словенаца који су живели
у Аустро-Угарској , односно у Словениј и, Хрватској ) Далмациј и, Босни и
15. ј ану­ Херцеговини, Банату, Бачкој , Барањи, Међумурју итд. Оно се рађа као тело
кој е треба да синхронизуј е југословенске акциј е, али полако излази из окви­
ра тог задатка и претв ара се у значајног политичког чиниоца. За председ­
ника Вијећа је изабран Антон Корошец, а за потпредседнике Анте Павелић
старији и Светозар Прибићевић. У Вијећу је веома утицајна била српско ­
-хрватска коалиција на челу са Прибићевићем. Вијеће се залагало за уједи­
њење свих Слованца, Хрвата и Срба у народну) слободну и неовисну држа­
ву уређену на демократским начелима. Већ 1 9 . октобра одбацило ј е
Манифест аустриј ског цара Карла о организациј и монархије као савезне
(тријалистичке) држав е. Десет дана доцниј е (29. октобра) Хрватски сабор
365
 И С ТО Р И Ј А С Р П С К О Г Н А Р О Л А У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 2 0 . В Е К А
ј с 1 1 рск и 11 уо д рж а в н о п р а в н е од носе и везе и з међу Краље в и н е Хр ватс ке,
Сн а в о н ије и Далмациј е са ј едне и Краљевине Угарске и Цареви н е Аустрије
са друге стране, а већ
3 1 . октобра Народно вијеће обавештава силе Антанте,
Ј уl'Ословенски
одбор и српску владу да је спремно да ступи у заједничку
државу са Србијом и Црном Гором, али да та држава мора да обухвати све
етничке територије Словенаца, Хрвата и Срба. Такође је прогласио неваже­
ћом хрватско-угарску нагодбу из 1868. године. Тако је Народно вијеће, мада
н ије било међународно признато, поред српске владе и Југословенског од­
бора, постало трећи носилац б орбе за уј едињење и имало реалнију снагу
од Југословенског одб ора. Пашић је осетио да пред собом има реалнију
с н агу од Југословенског од б ора. Успеси српске вој ске п о сле пробој а
Солунског фронта знатно с у ојачали Пашићев положај према Одбору и са­
везницима, па је председник српске владе још доследније бранио интересе
Србије и српског народа у завршној фази уједињења. Тежило се постизању
компромиса. Тако је и дошло до сазивања Конференције у Женеви. Народно
вијеће је потиснуло Југословенски одбор, што се види већ на Женевској
конференцији. И поред колебања, Пашић је пошао у Женеву на преговоре,
где је 6-9. новембра 1 9 1 8. године, одржана Конференција представника срп­
ске владе, скупштинске опозициј е, Нар одног в иј ећа СХС из Загреба и
Југословенског одбора. На Конференциј и је било 1 2 учесника - 6 Срба, 3
Хрвата и 3 Словенца, али су овде преговарале четири делегације са подј ед­
нако равноправним статусом. На једној страни стајао је сам Пашић, кој и ј е
заступао српски програм уј едињења, а на другој су били, мање-више, сви
остали делегати. Декларација је донета 9. новембра 1 9 1 8. године, на основу
које је прецизиран начин уј едињења и прелазни период до конституисања
државе. Предвиђено је формирање Зајеgничкоi минисШарсШва за Краљевину
Србију и подручје Народног вијећа СХС, коме је задатак да организује за­
ј едничку државу, којој ће Конституанта донети устав . Зај едничком мини­
старству били би поверени спољни и војни послови, ратна морнарица, по­
морска трговина, поморски санитет и припремање сазива Конституанте.
Одлучено је да у том периоду функционишу две владе - српска и влада
Народног вијећа. Питање уређења нове државе (монархиј а или република)
требало је да буде отворено до сазива Уставотворне скупштине. Женевском
декларацијом је одлучено да се уј едињење обави у државу (не краљевину)
Словенаца, Хрвата и Срба. Црној Гори је остављено да одлучи да ли ће да
се уједини (док су Пашић и српска влада сматрали да је црногорско питање
у исто време и српско питање). Наравно, ове одлуке биле су неприхватљи­
ве. Регент је одбацио овакав начин уређења. Одбацили су је и скоро сви
чланови Пашићевог кабинета, чиме је фактички пала влада. Тада настаје
период захлађења у односима између српске владе и Народног вијећа, ис­
пуњен неизвесношћу и страхом. У исто време јачају анархиј а и војни апе­
тити Италије. Регент је Пашићу ускратио мандат за састав прве владе нове
државе, чиме је Пашић привремено нестао са политичке сцене у Србиј и
366
Н ЕЗАВИСНА ЛРЖАВА
(био н а м и ровној конфере 1- щиј и у Версај у) . Ел и м и нацијом 1 l а ш и hа, р с1·е1 п
Александар ј е постао главни фактор у даљој борби з а уј еди њење.
Бугарска је капитулирала 29. септембра, Турска 30. октобра, Аустро ­
-Угарска 3. новембра, Немачка 1 1 . новембра. Делови српске 1 . армије су Cl'
3. новембра почели пребацивати преко Дунава и Саве. До краја новем бра
српска војска је посела и Темишвар, Арад и линији реком Моришем - се­
верно од Суботице - северно од Баје. Делегациј а Народног вијећа Босне и
Херцеговине је 4. новембра пренела молбу за улазак српских трупа ком а н ­
данту српске 2. армије војводи Степановићу, па су јединице ове армије сти ­
гле у Сарај ево 6. новембра. Из Земуна, Панчева и Осијека изасланства са
молбом за војну помоћ су стигла у Београд 5. новембра. Делегација Нродно1·
вијећа ј е стигла у Београд 8. новембра. У Загре б ј е ј едан српски батаљо н
стигао 14. новембра, а сутрадан је ушао у Ријеку. Велика народна скупшт и ­
н а Срба, Буњеваца и осталих Словена у Војводини донела ј е 25. новембра
1 9 1 8. године у Новом С аду р ез олуцију о прикључењу Баната, Бачке и
Барање Србији. Српски народни одбор у Новом Саду, под председништвом
Јаше Томића, заобишао је Народно вијеће и сву снагу усмерио на уједињење
са Србијом. Велика народна скупштина у Подгорици је 26. новембра одлу­
чила да се краљ Никола Петровић и његова династија збаце са црногорског
престола, да се Црна Гора уј едини са Србијом у једну државу и да ступи у
заједничку државу Шройлеменоi нароgа. У Одлуци се наводило да је Српски
народ у Црној Гори ј едне крви, ј едног језика и ј едних тежњи, ј едне вјере и
обичај а са народом кој и живи у Ср биј и и другим српским крај евима.
Присталицама уј едињења (бјелашима) супротстављали су се присталице
старог поретка и династиј е Петровић (зеленаши). Они су се ослонили на
Италијане, ј ер нису имали велику подршку у самој земљи. У тзв. Божићној
побуни ј ануара 1 9 1 9. године, сепаратистичке снаге су поражене.
Упутства, односно Напутак делегациј е Народног виј ећа, кој а је крај ем
новембра 1 9 1 8. године стигла у Београд, представљала су неку врсту усло­
ва з а уј едињење, предвиђајући да коначну организацију нове државе одре­
ди свеопшта Народна скупштина Срба, Хрвата и Слов енаца, двотрећин ­
ском в ећином. Ус т ав отворна скупштина ј е требал о да донесе уст а в ,
одреди форму владавине и унутрашње државно уређење. Д о њеног саз и ­
ва извршну власт б и вршио краљ, а законодавну Државно вијеће, саста­
вљено од чланов а Народног вијећа, Југословенског одбора и сразмернОI'
број а представника Ср биј е и Црне Горе. Изборе з а Уставотворну скуп ­
штину би спровело Државно виј еће. Међутим, због италиј анског притиска
и револуционарног врења делегациј а је признала монархиј ски о блик вла­
давине и династију Карађорђевић. Регент Александар је 1 . децембра 1 9 1 8.
године прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, које је
од 1 920. до 1 929. године носило име Краљевина СХС.
Овим чином престала је да постој и нововековна српска држава. Годин е
1 9 1 8 . доживеле с у пораз српска идеј а и српска држава и уступиле место
 И С ТО Р И Ј А С Р П С К О Г Н А РОЛА У 1 9 . И П О Ч Е Т К О М 2 0 . В Е К А

ју1·ос;ювенској �iајед н и ц и . На метнуто ратом, обављено релат и в н о брзо, без

1 1 е 1 юсредног догов ора са народом, уједињење се показало нај в ећим срп ­
с к и м нововековним државотв орним промашај ем. Краљевина Србиј а пре­
стала ј е да постој и чином уношења свој е државности у југословенску за­
једницу, после 1 1 4 година самосталног постојања.

С п исак и зво ра и лите рату р е

Балкански уfоворни оgноси 1 876- 1 91 8, I, приредио М. Стојковић, Београд, 1 998.
Проtрами и сш.аш.ути срйских йолишичких странака go 1 91 8. fоgине, приредили В.
Крестић и Р. Љушић, Београд, 199 1 .

Срйски устави og 1835. go 1 990. fоgине, са уставима Краљевине СХС и Краљевине

Јуfославије, Београд, 2004.
Ч . Антић, Неизабрана савезница. Србија и Велика Британија у Првом свесШком
рашу, Београд, 20 1 2.
Д. Ђорђевић, Милован Миловановић, ПорШреШи из новије срйске историје, Београд, 1997.

Д. Ђорђевић, Царински раш Аусшро-Уfарске и Србије: 1 906-1 91 1 , Београд, 1 962.

Д. Живојиновић, Краљ Пеш.ар I Карађорђевић: живот и gело у ошацбини 1 903- 1 91 4,

књ. 2, Београд, 2009.

Д. Живој иновић, Невољни раш.ници: велике силе и Солунски фронт 1 91 4- 1 91 8,

Београд, 2008.

М. Јагодић, Нови крајеви Србије (1 912-1915), Београд, 20 1 3 .

Д. Ковачевић, Србија и Русија 1 878-1 889: og Берлинскоf конtреса go абgикације,

Београд, 2003 .

М. Ковић, Јеgини йуШ: силе АнШанШе и оgбрана Србије 1 91 5. fоgине, Београд, 20 1 7.

Р. Љушић, Принций Гаврило (1 895-191 8): ofлeg о националном хероју, Београд, 20 1 4.

М. Милићевић, Реформа војске Србије 1 897-1900, Београд, 2002.

А. Митровић, Проgор на Балкан. Србија у йлановима Аусшро- Уzарске и Немачке

1 908- 1 91 8, Београд, 2 0 1 1 .

А . Митровић, Устаничке борбе у Србији 1 91 6-191 8, Београд, 1 987.

Б. Младеновић, Граg у аусшроуzарској окуйационој зони у Србији og 1 9 1 6. go 1 918.

fоgине, Београд, 2000.
С. Рај ић, Алексанgар Обренов ић, Влаgар на йрелазу векова, сукобљени светови,
Београд, 201 1 .

С . Рај ић, Влаgан Ђорђевић - биоtрафија йоузgаноf обреновићевца, Београд, 2007.

А. Растовић, Велика Британија и Србија (1 878-1889), Београд, 2000.

А. Растовић, Велика Британија и Србија (1 903-1 91 4), Београд, 2005.

М. Самарџић, Og Сан Стефана go Сливнице, Србија йротив Буzарске 1 878-1 886,

Нови Сад, 2008.

А. Столић, Краљица Драfа, Београд, 2000.

368