Aero zagađivači I

Petnaesto predavanje
Ključni termini predavanja
 Čestice u vazduhu.
 Oksidi sumpora u vazduhu.
 Oksidi ugljenika u vazduhu.
 Oksidi azota u vazduhu.
 Čestice u vazduhu (Particular matter – PM)
predstavljaju svaku dispergovanu supstancu (tečnu ili čvrstu), čija se
veličina kreće od molekulskih dimenzija (0.1 nm) do 0.5 mm.

Prema veličini čestice se dele na

ČESTICE U SUSPENZIJI 10μm TALOŽNE

AEROSOL
ČESTICE
Od veličine čestica zavisi njihova ulogu
u vazduhu

Ejtkenove (Aitken) čestice, prečnika manjeg od 0.1 μm,

predstavljaju kondenzacione nukleuse za kišu ili maglu.
Čestice magle, prečnika 0.4 – 0.8 μm, ometaju prolaženje
svetla kroz atmosferu.
Čestice aerosola, prečnika do 10 μm.
Sedimentna prašina, prečnika od 10 μm.
Prirodni izvori su vulkani, peščane oluje, morski sprej.
Antropogeni izvori su sagorevanje fosilnih goriva.

Čestično zagađenje podrazumeva:

a) čestice prečnika između 2.5 i 10 μm,
b) fine čestice čiji je prečnik manji od 2.5 μm.
Koliko je veliko čestično zagađenje?

PM2.5

Dlaka <2.5 μm u prečniku

prečnika ~ 70 μm

PM10

<10 μm u prečniku

Zrno peska oko 90 μm u prečniku

 Brzina taloženja čestica zavisi od:
 Večine čestica,
 Gustine čestica,
 Otpora vazduha.

Što je čestica manja i lakša, duže će ostati u vazduhu. Veće

čestice (veće od 10 μm) nastoje da se natalože na zemlju
usled gravitacionog delovanja u roku od nekoliko sati, dok
najmanje čestice (manje od 1 μm) mogu da ostanu u
atmosferi nedeljama, i uglavnom se uklanjaju iz atmoisfere
padavinama.
 Uticaj čestica na Sunčevu radijaciju
Čestice smanjuju intenzitet Sunčeve
radijacije koja doseže do tla jer:
 rasipaju Sunčeve zrake u zrake različitih
talasnih dužina (zavisno od veličine
čestica),
 adsorbuju deo Sunčeve radijacije,
Gradska područja primaju za 20% manje
Sunčeve energije od vangradskih
područja.

Zagađenje aerosolom iznad severne

Indije i Bangladeša - Foto: NASA
 Uticaj čestica na vidljivost

Kada u vazduhu nisu prisutne čestice,

vidljivost se kreće
100-300 km.
Razlog smanjenja vidljivosti je rasipanje
svetlosti na česticama (0.1 μm – 1
μm).
Uticaj čestica na materijale
Vrše mehanički i hemijski uticaj.
Hemijsku razgradnju materijala vrše tako što predstavljaju
nukleuse za gasove ili jake kiseline koje sa sobom nose.
Izazivaju koroziju metala.
Razaraju građevinske materijale.
 Uticaj čestica na vegetaciju
Deluju kao fitotoksikanti. Čestice se talože na listu, cvetu ili
granama, tako da nastala skrama na listu ne propušta Sunčevu
svetlost, neophodnu za rast i fotosintezu.
Posebno je štetna cementna prašina pri većoj vlažnosti vazduha.
 Uticaj čestica na ljude

Veličina čestica određuje gde će se u respiratornom sistemu čestica

zaustaviti nakon inhalacije. Veće čestice se filtriraju u nosu i grlu i ne
uzrokuju probleme, ali čestice manje od 10 μm (PM10) se mogu taložiti
u bronhijama i plućima i prouzrokuju probleme.
Čestice veličine manje od 2.5 μm (PM2.5) prodiru u pluća, a čestice
manje od 100 nm mogu da utiču i na druge organe. One dovode do
pojave plaka u arterijama prouzrokujući arterosklerozu – očvršćavanje
arterija koje redukuje njihovu elastičnost, što dovodi do raznih
kardiovaskularnih oboljenja. Čestice manje od 100 nm mogu da prođu
kroz ćelijske membrane.
Nacionalni standardi kvaliteta vazduha (The National Ambient Air
Quality Standards – NAAQS) su standardi koje je postavila Američka
agencija za zaštitu životne sredine (the United States Environmental
Protection Agency). Ovi standardi se odnose na spoljašnji vazduh i
obuhvataju primarne i sekundarne standarde.
Primarni standardi su postavljeni da bi se zaštitilo zdravlje ljudi,
uključujući i zdravlje "osetljivog dela populacije" kao što su
astmatičari, deca i stariji.
Sekundarni standardi su postaljeni da bi zaštitili životinje, vegetaciju,
objekte.
Prilikom prekoračenja primarnog standarda, javlja se zdravstveni
rizik, dok pri prekoračenju vrednosti sekundarnih standarda
dolazi do oštećenja vegetacije, useva, drveća, ali i građevinskih
objekata.
Polutant: PM10
Vrsta standarda: primarni i sekundarni
Standard: 150 μg/m³
Vreme: 24 časovni period

Polutant: PM2.5
Vrsta standarda: primarni i sekundarni
Standard: 35 μg/m³
Vreme: 24 časovni period
Najzagađeniji gradovi sveta u pogledu
čestičnog zagađenja

Čestična materija, Grad

μg/m3 (2004)
169 Cairo, Egypt
161 Beijing, China
150 Delhi, India
128 Kolkata, India (Calcutta)
125 Taiyuan, China
123 Chongqing, China
109 Kanpur, India
109 Lucknow, India
104 Jakarta, Indonesia
 Oksidi sumpora (SOx)
Sumpor-dioksid (SO2) i sumpor-trioksid (SO3).
Lako se rastvaraju u vodi.
Kao aerozagađivači, pored ovih oksida važne su i kiseline: sumporna
(H2SO4) i sumporasta (H2SO3), kao i soli ovih kiselina.
 Prirodni procesi emituju jedinjenja sumpora u vazduh uglavnom u formi
sumpor-vodonika.
 Antropogeni procesi – izgaranje fosilnih goriva – oslobađaju okside
sumpora.
 Savremeni globalni ciklus sumpora.

Savremeni ciklus sumpora se

razlikuje od
“preindustrijskog” zbog
velikog unosa
antropogenog sumpora.
Antropogeni sumpor se
emituje u atmosferu u
formi sumpor-dioksida,
koji nastaje sagorevanjem
fosilnih goriva
Biološkim raspadanjem u okeanima i na kopnu stvara se
sumpor-vodonik, koji se brzo oksiduje do sumpor-dioksida
u prikazanom trostepenom procesu.
Zapaziti da su hidroksilni radikali odgovorni za iniciranje
transformacije iz sumpor-vodonika u sumpor-dioksid.
 Respiratorni efekti
Gasovitog SO2
Visoke koncentracije SO2 u vazduhu mogu da prouzrokuju
privremene smetnje disanja kod ljudi sa astmom. Duže
izlaganje visokim nivoima SO2 gasa i česticama mogu
prouzrokovati respiratorna oboljenja, kao i srčana oboljenja.
Sulfatnih čestica
SO2 reaguje sa drugim supstancama u vazduhu pri čemu se
stvaraju male sulfatne čestice. Ukoliko se one udišu, one se
skupljaju u plućima što dovodi do respiratornih oboljenja.
Smanjenje vidljivosti

Izmaglica se javlja kada se svetlost rasejava ili

absorbuje česticama i gasovima u
vazduhu.
Sulfatne čestice predstavljaju glavni uzrok
smanjene vidljivosti u urbanim centrima.
Kisele kiše
SO2 i azotovi oksidi reaguju sa drugim
supstancama u vazduhu i stvaraju kiseline,
koje padaju na zemlju u vidu kiše, snega,
ili suvih čestica. Čestice se mogu razneti
vetrom i po nekoliko stotina km.
Oštećenje biljaka i vode

Kisela kiša oštećuje šume i useve, menja uslove u

zemljištu, i čini reka i jezera kiselim i
nepogodnim za ribe. Produženo izlaganje tokom
dužeg vremenskog perioda menja biodiverzitet u
ekosistemu.
Uticaj na materijale
 Korozija metala (kada je vlažnost vazduha iznad
70%)
 Oštećenje građevinskih materijala (cigla, crep,
zidovi,...)
NAAQS - EPA
Polutant: SO2
Vrsta standarda: primarni
Standard: 365 μg/m³ (0.14 ppm)
Vreme: 24 časovni period
Polutant: SO2
Vrsta standarda: primarni
Standard: 80 μg/m³ (0.03 ppm)
Vreme: godišnji period
Polutant: SO2
Vrsta standarda: sekundarni
Standard: 1300 μg/m³ (0.5 ppm)
Vreme: 3 časovni period
Toksični uticaj oksida sumpora
 1-2 ppm SO2 osećaju samo osetljive osobe
 Oko 5 ppm SO2 osećaju skoro svi ljudi
 5-10 ppm SO2 stvara bronhijalne probleme

 Značajno iritirajuće delovanje nastaje usled interakcije SO2 i

 Vode (stvara se sumporna kiselina)
 Čestica (SINERGIČAN EFEKAT)
 Ugljen-monoksid (CO)
CO je gas bez boje, mirisa i ukusa. Nešto je lakši od vazduha, zapaljiv je i gori
svetloplavim plamenom.
Nastaje prilikom nepotpunog Izvori CO
sagorevanja fosilnih goriva u Sagorevanje goriva 6% Industrijski procesi 4%
energetskim postrojenjima, Ostalo 12% Vozila i motori van
saobraćajnica 22%
automobilima, domaćinstvima i
industrijskim procesima.

Prirodni izvori: alge u

okeanima, morima i jezerima.

Motorna vozila su najveći CO

emiteri (75% od ukupnog
emitovanog CO).
Vozila na
saobraćajnicama 56%

Sadržaj CO u različitim
0.1 ppm – prirodni nivo u atmosferi
uzorcima vazduha
 0.5 to 5 ppm – prirodni nivo u domaćinstvima
 5 to 15 ppm – nivo pored plinskog šporeta
 100-200 ppm – centralna oblast u Mexico City
 5 000 ppm – dimnjak domaćinstva
 7 000 ppm – izduvni gas automobila bez katalitičkog konvertora
 30 000 ppm – cigaretni dim
 Toksični uticaj CO
Toksične osobine CO se zasnivaju na njegovoj reakciji sa hemoglobinom, pri
čemu nastaje karboksihemoglobin.

Prilikom udisanja nezagađenog

vazduha, kiseonik iz vazduha se vezuje
za molekule koji se zovu hemoglobin
(Hb) i koji se nalaze u eritrocitima. Na
taj način kiseonik može krvnim
sistemom da se prenosi u svaki deo
tela. Kada kiseonik/hemoglobin
kompleks stigne do mišića, oslobađa se
kiseonik. Tako Hb može stalno da vrši
prenos kiseonika.
CO reaguje slično kao i kiseonik sa Hb. Međutim, afinitet vezivanja
Hb za CO je 200 puta veći od afiniteta prema kiseoniku. To
znači, da će i male količine CO u vazduhu drastično smanjiti
raspoloživost Hb za reakciju sa kiseonikom – Hb je blokiran
ugljen-monoksidom.
Kada se Co veže za Hb, nastaje jedinjenje karboksihemoglobin
(COHb).
a) 0.02% CO u vazduhu uzrokuje glavobolju,
b) 0.1% CO uzrokuje nesvesticu,
c) Kod pušača oko 20% vezivnih mesta Hb je
blokirano ugljen-monoksidom.
Uticaj na kardiovaskularni sistem
Ljudi koji već imaju smetnje u kardiovaskularnom
sistemu podložni su toksičnom uticaju CO i pri
niskim koncentracijama CO.

Uticaj na centralno-nervni sistem

Čak i na zdrave ljude može da utiče povišeni
nivo CO. Javljaju se problemi sa vidom,
smanjena sposobnost rada. Ekstremno visoki
nivoi uzrokuju trovanje i smrt.

Uticaj na respiratorni sistem

CO doprinosi nastanku smoga
(troposferskog ozona), koji uzrokuje
ozbiljne respiratorne probleme.
NAAQS – EPA
Polutant: CO
Vrsta standarda: primarni
Standard: 40 mg/m³ (35 ppm)
Vreme: 1 časovni period

Polutant: CO
Vrsta standarda: primarni
Standard: 10 mg/m³ (9 ppm)
Vreme: 8 časovni period
 Oksidi azota (NOx)
NOx je generički naziv za monoazotne okside: NO i NO2
(azot-monoksid i azot-dioksid).
Mnogi azotovi oksidi su bezbojni, ali NO2 zajedno sa česticama u
vazduhu daje crvenkasto-braon sloj iznad urbanih oblasti.
Glavni izvori azota u vazduhu su prirodni izvori, pre svega aktivnosti
nekih bakterija. Procenjuje se da je njegova globalna emisija oko
450·106 t/god.
Oksidi azota iz prirodnih izvora ravnomerno su raspoređeni u
atmosferi.
 Antropogeni izvori oksida azota su motorna vozila,
energetska postrojenja, sagorevanje goriva u industriji
i domaćinstvima. Nastaje kao rezultat sagorevanja na
visokim temperaturama.
Procenjuje se da je antropogena globalna emisija oko 45·106 t/god.

Iako emisija oksida azota

antropogenog porekla čini samo oko
1/10 ukupne emisije, ona značajno Energetska Energetska
postrojenja
utiče na kvalitet vazduha urbanih i 22%
postrojenja
22%
industrijskih područja.
Koncentracija oksida azota u urbanim i
Motorna
industrijskim zonama je značajno uvećana vozila
(čak 10 do 100 puta) od prosečne vrednosti 55%

u neurbanim područjima.
Motorna vozila
55%
Uticaj NOx na zdravlje i prirodu
1) Troposferski ozon (smog) – nastaje kada reaguju NOx i
isparljiva organska jedinjenja (VOCs) u prisustvu sunčeve
svetlosti. Deca, osobe sa respiratornim smetnjama (npr.
astma), kao i ljudi koji rade u spoljašnjoj sredini podložni su
oštećenju plućai smanjenju funkcija pluća. Ozon se
transportuje vazdušnim strujama tako da može da prouzrokuje
oboljenja ljudi daleko od njegovog izvora. Ozon takođe
oštećuje i vegetaciju i redukuje prinos useva.
2) Kisele kiše - NOx i sumpor-dioksid reaguju sa drugim
supstancama u vazduhu stvarajući kiseline koje padaju na
zemlju u vidu kiše, magle, snega ili suvih čestica.
3) Čestice - NOx reaguje sa amonijakom, vlagom i drugim
jedinjenjima kada se stvara azotna kiselina i odgovarajuće čestice.
4) Poremećaj kvaliteta vode – Povećanje unosa azota u vodena tela,
remeti hemijsku ravnotežu nutrijenata koje koriste akvatični
organizmi. Proces eutrofikacije je ubrzan, što dovodi do
smanjenja koncentracije kiseonika.
5) Izmena klime – Jedan gas iz grupe NOx, azot suboksid ili N2O,
je gas staklenika. On se akumulira u atmosferi zajedno sa drugim
gasovima staklenika uzorkujući postepeni porast temperature na
Zemlji.
6) Toksične hemikalije – U vazduhu, NOx reaguje sa organskim
hemikalijama i ozonom, tako da stvara različite toksične
proizvode, pri čemu neki od njih mogu prouzrokovati biološke
mutacije.
7) Smanjenje vidljivosti – Čestice nitrata i azot-dioksid mogu da
blokiraju propuštanje svetlosti kroz vazduh urbanih područja.
NAAQS – EPA
Polutant: NOx
Vrsta standarda: primarni i sekundarni
Standard: 100 μg/m³ (0.053 ppm)
Vreme: 8 časovni period