UNIVERZITET U PRIŠTINI

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

SUPTRPOSKO I TROPSKO VOĆE

POMORANDžA

Nastavnik : Kandidat:

Prof.Zoran Nikolić Vuksanović Miloš, 38/2015

Lešak, 2018.
 SADRŽAJ

1.Uvod............................................................................................................................... 3
2.Vrste pomorandži............................................................................................................4
3.Agroekološki uslovi za gajenje pomorandže...................................................................7
4.Upotreba i značaj pomorandže........................................................................................8
5.Zaključak....................................................................................................................... 10
6.Literatura....................................................................................................................... 11

2
 1. Uvod

Narandža ili pomorandža (Citrus aurauntium) je hibrid citrusa, nastala je

ukrštanjem Citrus maxima i mandarine (Citrus reticulata). Pomorandža je suptropska
biljka iz porodice Rutaceae, roda Citrus. Pradomovinom pomorandže smatraju se Indija i
Kina. Pomorandža je zimzeleno drvo visoko do 12 m koje u proseku daje plodove čak
100 godina. Godišnje u proseku daje oko 500 plodova, a može živeti do 500 godina.
Cvetovi su beli i mirisni, a plod ukusan i sočan, podeljen u kriške, sa žućkastom ili
crvenkastom korom. Uz grožđe i banane, smatra se najplodnijim voćem, a plodovi rastu
od novembra do maja.

Pomorandža je najrasprostranjenije citrusno voće, koje se uzgaja u područjima sa

tropskom i suptropskom klimom, iako je tačna regija porekla još tema za diskusiju, radi
se o istočnoj Aziji, najverovatnije o području današnje Indije, Kine, Butana, Burme ili
Malezije. U Indiji se zove rangi. Reč na rangi ili naranja prevedena je na engleski jezik u
obliku norange, a tokom vremena naziv je prešao u prihvaćeniji oblik orange. Slično se
desilo i u italijanskom i francuskom jeziku, dok se u španskom još kaže naranja.

Pomorandža je iz Azije najverovatnije preneta u severnu Afriku, a u južnu Evropu dolazi

otprilike u srednjem veku. Oko 1500. godine je preneta u Novi svet. Tokom njenog puta
po svetu došlo je do niza prirodnih mutacija i pojave novih varijeteta, tako da je izvorna
pomorandža menjala boju, ukus, miris i veličinu ploda. Izvorna pomorandža je dosta
gorka i često se naziva gorka pomorandža (ili seviljska pomorandža). Prve odgajene
pomorandže koje su procvetale u Italiji i Španiji bile su, kao i njihovi stari preci, prilično
gorke i dostupne samo tokom zimskog perioda.

3
 2. Vrste pomorandži

Pomorandže se najopštije klasifikuju u dve kategorije - slatke i gorke. Popularne vrste

slatkih pomorandži (Citrus sinensis) uključuju vrste Valensija, Navel i Jafa - vrsta velike
pomorandže, kao i crvene pomorandže - hibridne vrste koje su manje po veličini,
aromatičnije i imaju crvene nijanse. Gorke pomorandže (Citrus aurantium) su često
korišćene za pravljenje džema ili marmelade, a služe i kao esencija za likere.

Gorka pomorandža ( Citrus aurantium) se često koristi za pravljenje marmelade i likera,

a koristi se i u farmaceutskoj tehnologiji. Drugi nazivi ove vreste su bigarada i seviljska
pomorandža. Uzgaja se na području tropske i suptropske klime, u Kini i Indiji. Plodovi
ove vrste nisu jestivi , a eterično ulje ima opori miris.

Pomorandža Valensija je vrsta koju je stvorio kalifornijski agronom William Wolfskill,

na njegovom imanju Santa Ana. Ime dolazi od španskog grada Valensije, poznatom po
odličnim pomorandžama. Plod ove vrste je prosečno promera 70 – 76 mm. Komercijalna
žetvena sezona traje od marta do juna. Ove pomorandže se prvenstveno uzgajaju za
proizvodnju soka.

4
 Sl.1. Pomorandža Valensija

Velika pomorandža nastala je 1820. godine mutacijom u jednom voćnjaku u Brazilu.

Mutacijom je nastao diploidni plod, u kojemu se manji plod nalazi unutar kore većeg
ploda, i nema semenke. Potom je velika pomorandža dovedena u Kaliforniju 1870. nakon
čega postaje popularna i širi se po svetu.

Crvena pomorandža sadrži pigment antocijanin, pa je zbog toga crvene boje. Reč je o
prirodnom antioksidantu koji štiti organizam od štetnih uticaja. Smatra se da je
hibrid mandarine i grejpa. Nema koštice i gorkog je ukusa. Sok joj je gorak i crvene boje
pa se često koristi za pravljenje koktela. Koristi se takođe i za pravljenje sorbeta i za
aromu piva. Obrok jedne crvene pomorandže sadrži 28% preporučenih dijetalnih vlakana,
a ima više šećera nego slatka pomorandža.

5
 Sl.2. Crvena pomorandža

Jaffa je vrsta pomorandže koja raste u Izraelu i suptropskoj regiji. Ima sladak ukus i lep
miris. Svetle je kore. sazreva u proleće, a po njoj su nazvani jaffa keksi. Ove pomorandže
su jako popularne i u Velikoj Britaniji.

Bergamot pomorandža (Citrus bergamia Risso) ima malen, kruškoliki mirisni plod, ova
vrsta je dobila ime po italijanskom gradu Bergamo, u čijoj se okolini i uzgaja. Pored toga
uzgaja se u Brazilu i SAD-u, a izvorno potiče iz Francuske. Raste na malom drvetu i
sazreva u proleće. Esencijalna ulja ove vrste pomorandže se koriste u aromaterapiji,
takođe koristi se i za pripremu parfema. Iako ima mnogo koristi, bergamot je
fototoksičan, čini kožu osetljivijom na UV zrake, pa se posle nanošenja preparata sa
aromatičnim uljem bergamota osoba ne sme izlagati suncu.

6
 Sl.3. Bergamot pomorandža

3. Agroekološki uslovi za gajenje pomorandže

Kao i većina citrusnih biljaka pomorandža najbolje uspeva u svim tropskim i subtropskim
regionima bez mraza do 1500 metara nadmorske visine, pri umerenim temperatura
između 10-35 0C, sa godišnjim padavinama izmeđi 100-120 cm. Pomorandže se gaje na
tlu širokog spektra koje se kreće od peščanih ilovača ili aluvijalnih tla u Indiji do glinenih
tla u severnim predelima. Najbolja tla za uzgoj pomorandži jesu ona čiji se ph kreće
između 5,5-7,5 što se smatra idealnim. Međutim pomorandže mogu uspevati i na tlu čiji
se ph kreće između 4,0-9,0. Ali visoka koncentracija kalijum-bikarbonata loše utiče na
ovu vrstu voća, pa je pre sadnje i podizanja plantaže neophodno adekvatno ispitivanje tla.
Pre sadnje žemljište mora biti dobro obrađeno i ravno, dok se u brdovitim predelima
sadnja vrši na terasama prema kosinama i na takvim predelima moguća je gušća sadnja

7
jer je dostupan veći vazdušni prostor nego u ravnici. Pomorandže se seju u jamama
kvadratnog oblilka veličine 50x50x50cm, sa međusobnim razmakom od 4,5-6m i
kapacitetom od 350-450 biljaka po hektaru.

Pomorandže se jako zahtevne kada je voda u pitanju, naročito u početnoj godini. Kasnije
količina vode i učestalost navodnjavanja zavisi od teksture tla i faze rasta. Potreba za
vodom varira od 900-1100mm zavisno od lokacije i starosti biljke. Najbolji način
navodnjavanja je primena mikro-sistema koji ne samo da štede vodu i hranjive materije
već i obezbeđuju dobro zadržavanje voća tokom ključnih faza rasta i razvoja ploda. Ipak
treba naglasiti da su pomorandže jako osetljive na vodozagađenje i stagnaciju vode u
toku kišne sezone, pa je neophodno obezbediti drenažne kanale oko plantaže.

Pomorandže zahtevaju i adekvatno prihranjivanje i đubrenje. Đubrenje zasada neophodno

je vršiti najmanje tri puta godišnje. Pored đubrenja neophodna je adekvatna folijarna
primena mikronutritijenata jer njihov deficit može dovesti do ozbiljnih poremećaja koji
mogu ugroziti čitav zasad.

Stabljike pomorandži imaju vek trajanja oko 40 godina. Prva berba počinje nakon 4-5
godina i tada je prinos oko 50 ploda po drvetu. Nakon 8-10 godina stablo dostigne svoju
maksimalnu veličinu i godišnje donese oko 700-800 pomorandži. Pomorandže moraju
dozreti na stablu i ne mogu se kao npr. banane brati nedozrele pošto nakon berbe više ne
sazrevaju. S obzirom na činjenicu da stablo pomorandže istovremeno cveta, nosi zrele i
nezrele plodove, berba pomorandži se obavlja uglavnom ručno.

4. Upotreba i značaj pomorandže

Pomorandže se konzumiraju sveže, kao desert, dodatak voćnim salatama i kao sok. Pčele
koje oprašuju cvet pomorandže mogu da daju med koji, naravno, ima blagi ukus

8
pomorandže. Kora pomorandže bogat je izvor pektina koji se ekstrahuju i koriste za
zgušnjavanje gelova (na primer za dobijanje marmelade). Zanimljivi su i drugi načini
upotrebe pomorandže u neprehrambene svrhe. Iz kore se presovanjem dobija
pomorandžino ulje koje se koristi za kondicioniranje drvenog nameštaja, a zajedno sa
drugim uljima iz citrusa za uklanjanje masnih mrlja i pranje ruku. Cvet pomorandže se
tradicionalno povezuje sa dobrom srećom i u nekim zemljama je popularan kao ukras
buketa na venčanju. Iz latica cveta pomorandže proizvodi se i parfem.

Plod pomorandže je male hranljive vrednsti, 100 g ima 42 kalorije. Vrlo je bogat
ugljenim hidratima (74 g grožđanog šećera), sadrži minerale (200 mg kalcijuma, kalijum
i fosfor), vitamine B1, B2, B3 i B6 i 1,6 g vlaknastih materija. Pored toga
pomorandže sadrže vitamin C koji ima antioksidansno dejstvo i štiti imuni sistem.
Pomorandže su odličan izvor vitamina C - samo jedna pomorandža dostavlja 116, 2%
neophodne dnevne doze vitamin C. Vitamin C je osnovni vodnorastvorivi antioksidans u
telu, on uništava slobodne radikale i predupređuje štetu od njih, kako unutar tako i izvan
ćelija. Takođe one sadrže korisne fitohranljive materije.

Prema poslednjim istraživanjima, lekovita svojstva pomorandži povezuju se sa širokim

spektrom fitohranljivih jedinjenja. Ona uključuju citrusne flavanone (vrste flavononoida
koji uključuju molekule hesperetin i naringenin), antocianine, hidoksicinaminovu
kiselinum kao i raznovrsne polifenole.

Bela kožica iz pomorandže sadrži bioflavonoide koji dodatno pomažu apsorpciju

vitamina C. Pomorandžin sok nema bioflavonoida, a ako stoji duže vreme nivo vitamina
C će se smanjiti. Glukarati se takođe nalaze u beloj kožici, a proučavaju se zbog
potencijalno korisnih svojstava u prevenciji raka dojke i ublažavanju PMS-a. Flavonoidi
hesperedin i tageritin koji se nalaze u pomorandži pokazuju svojstva zaštite od bolesti
srca i nekih oblika raka. Dok limonoidi (limonin i nomilin), osim što daju karakterističan
kiseo ukus, štite pluća i inhibiraju nastanak tumora.

9
Pomorandža sadrži oko 20 različitih karotenoida, među kojima lutein, zeaksantin i
betakriptoksantin, a svi imaju znatna antioksidativna svojstva. Nedavna studija
sprovedena na Državnom univerzitetu u Mičigenu (Michigan State University) pokazuje
da kod životinja sveže isceđen pomorandžin sok smanjuje pojavu raka debelog creva za
22%. Fitomaterije iz pomorandže i njenog soka – flavanoni, limonoidi i kumarini –
inhibiraju razvoj nekih tumora. Trenutno se misli da ova jedinjenja utiču na ćelije
unutrašnjeg sloja debelog creva, tako da one postaju manje pogodno mesto za razvoj
ćelija raka.

5. Zaključak

Narandža ili pomorandža (Citrus aurauntium) je hibrid citrusa, nastala je ukrštanjem

Citrus maxima i mandarine (Citrus reticulata). Pomorandža je suptropska biljka iz
porodice Rutaceae, roda Citrus. Pomorandže se najopštije klasifikuju u dve kategorije -
slatke i gorke. Popularne vrste slatkih pomorandži (Citrus sinensis) uključuju vrste
Valensija, Navel , Jafa i crvene pomorandže. Gorke pomorandže (Citrus aurantium) su
često korišćene za pravljenje džema ili marmelade, a služe i kao esencija za likere.

Kao i većina citrusnih biljaka pomorandža najbolje uspeva u svim tropskim i subtropskim
regionima bez mraza do 1500 metara nadmorske visine, pri umerenim temperatura
između 10-35 0C, sa godišnjim padavinama izmeđi 100-120 cm. Pomorandže se gaje na

10
tlu širokog spectra. Najbolja tla za uzgoj pomorandži jesu ona čiji se ph kreće između
5,5-7,5 što se smatra idealnim. Pomorandže se jako zahtevne kada je voda u pitanju,
naročito u početnoj godini. Kasnije količina vode i učestalost navodnjavanja zavisi od
teksture tla i faze rasta. Potreba za vodom varira od 900-1100mm zavisno od lokacije i
starosti biljke.

Pomorandže se konzumiraju sveže, kao desert, dodatak voćnim salatama i kao sok. Pčele
koje oprašuju cvet pomorandže mogu da daju med koji, naravno, ima blagi ukus
pomorandže. Kora pomorandže bogat je izvor pektina koji se ekstrahuju i koriste za
zgušnjavanje gelova.

6. Literatura

1. K. Petranović, Voćarstvo, Beograd 2005;

2. United States Department of Agriculture, Orange farming, USDA vol. 5, 2017;
3. M. Radulović, Osobine nekih sorti pomorandži, Poljoprivreda vol. 41;
4. www.agroklub.rs
5. www.scindeks.rs

11