Факултет инжењерских наука

Универзитет у Крагујевцу

Опруга
- Семинарски рад из Истраживачког рада у машинству -

Предметни наставник: Студент:

Др Радивоје Пешић, редовни професор Владимир Милосављевић 414/2017
Предметни сарадник:
MSc Надица Стојановић, асистент

Крагујевац, 2018.
Резиме

У овом семинарском раду дат је историјски развој, функција и подела машинског

елемента – опруге. Приказан је математички модел опруга, као и њене основне
карактеристике које имају значајан утицај за добијање потребних резулата приликом
прорачуна. Показане су њене предности и мане, као и примена опруга у одређеним
областима. На крају су дати материјали од којих су направљене опруге, као и тенденција
развоја.
Кључне речи: машински елемент, , подела, примена, материјали.

Abstract

This seminar paper presents historical development, function and division of

mechanical element – spring. The mathematical model of the spring is presented, as well as its
basic characteristics, which have a significant influence on obtaining the necessary results in
the calculation. Its advantages and disadvantages, as well as the use of springs in certain areas
are shown. In the end, the materials from which the springs were made, as well as the trend of
development.

Key words: mechanical element, , division, use, materials.

Садржај:

Увод и историјски развој ........................................................................................................ 4

1. Функција и подела опруга ................................................................................................... 5
2. Математички модел и карактеристике опруга .................................................................. 6
3. Примена, предности и недостатци опруге......................................................................... 9
4. Материјали опруга и тенденције развоја ......................................................................... 10
Закључак ................................................................................................................................. 11
Литература .............................................................................................................................. 12
Истраживачки рад у машинству Владимир Милосављевић 414/2017

Увод и историјски развој

Опруге су машински елементи који еластично и раздвојиво спајају машинске
делове. Оне се могу савити, притискати и истезати одговарајућим оптерећењем. После
дејства оптерећења, опруге заузимају свој почетни облик пре оптерећења, па се може
рећи да су опруге еластични елементи. Самим тим енергија која се произведе приликом
дејства силе се акумулира и затим испушта што значи да је сила оптерећења
пропорционална енергији промене облика. Важно је знати, да ако се опруга преоптерети
може доћи до пластичне деформације. Током историје, биле су коришћене опруге које
нису биле спиралне као данас. Грана дрвета која је била оптерећена представњала је
једну врсту опруге. Пример јесте лук који се углавном користио као оружје а такође и за
лов. У бронзано доба, опруге су биле коришћене приликом израде пинцета за обрве које
су биле популарне у неколико култура. У III веку п.н.е, Грчки научник Тесибиус из
Александрије (енг. Ctesibius of Alexandria) развио је процес стварања бронзане опруге,
тако што је повећана количина калаја у бакарној легури, ливењем и каљењем елемента.
Његов покушај је био да се оствари управљање катапултом преко лиснатих опруга али
то није било довољно снажно. Током IV века п.н.е., Фило из Византије (енг. Philo of
Byzantium), други научник који се бавио развијањем катапулта, направио је сличан
дизајн који је донекле успео. Он је користио листасте опруге од метала, које су било
коришћене да држе катапулте затвореним пре коришћења. Модел поменутог катапулта
дат је на слици 1. Следећи значајан развој у историји долазио је у средњем веку. Вилард
де Хонцерт (енг. Villard de Honnecourt) је искоритио снагу коју је добио преко воденог
точка, тако што се окретањем повлачила тестера која је била прикачена на точак и затим
враћала па се тако извршавало резање дрвета. Спиралне опруге су први пут биле
примењене у XV веку где су часовничари искористили спирале механизме уместо
система тегова за покретање сата. Данашња примена опруга је масовна. Користе се од
примене у рачунарству код малих тастера па до великих опруга које служе за одржавање
зграда као и изолација од вибрација тј утицаја земљотреса [1].

Слика 1. Модел катапулта Фила из Византије [2]

4
Истраживачки рад у машинству Владимир Милосављевић 414/2017

1. Функција и подела опруга

Поред основне улоге, опруге имају задатак да:
• акумулирају енергију, тј. да механичку енергију трансформишу у
потенцијалну и обратно, нпр. код часовника;
• амортизују ударе, нпр. на возилима;
• пригушују вибрације, код делова који имају вибрације;
• остварују принудно кретање машинских делова, нпр. код сигурносних
спојница;
• да се ограничи притисак флуида, код вентила итд.
Опруге се деле на(слика 2):

• флексионске опруге које су изложене напрезању на савијање (слика 2. а, б

и ц)
• торзионе опруге које су изложене напрезању на увијање (слика 2. д, е, ф)
• опруге изложене сложеном напрезању (слика 2. г)
• опруге различитих облика изложене савијању или неком другом
напрезању (слика 2. х)
• гумени еластични елементи изложени на сабијање или друге напрезање
(слика 2. и)

Слика 2. Врсте опруга а) лиснате, б) завојне ц) сприалне, д)торзиона опруга на притисак е)

торзионе опруге на истезање, ф) торзиона опруга за већа оптерећења, г)опруге изложена
сложеном напрезању, х) опруге различитих облика и)гимени елементи [3]

5
Истраживачки рад у машинству Владимир Милосављевић 414/2017

2. Математички модел и карактеристике опруга

Када се сабијена опруга ослободи делује еластична сила која гура тело Fel (коцку,
лоптицу…) и тело се креће неком брзином. Том приликом је опруга односно сила
еластичности опруге извршила рад над телом(Слика 3).

Слика 3. Приказ опруге а) пре деловања силе б) после деловања силе

Самим тим је еластична сила Fel у опрузи једнака:

Fel  kx (2.1)

k- крутост опруге, x-померање опруге.

Значи, пошто деформисана опруга има способност да врши рад, она располаже
одговарајућом енергијом. Интензитет спољшње силе F којом опруга сабијена у
граничном случају једнак је интензитету силе еластичности. Представља се истом
формулом са супротним знаком:

F  kx (2.2)

Пошто сила нема константну вредност током целог пута рад се не може израчунати као
производ силе и пређеног пута, већ треба узети средњу вредност силе Fsr . Пошто
интензитет силе сразмеран растојању x (линеарна зависност), средња вредност је једнака
аритметичкој средини:
F1  F2 kx
Fsr  , F1  0, F2  F , Fsr  (2.3)
2 2

Рад спољашње силе при сабијању односно истезању опруге (у описаном примеру –
сабијање опруге):

A  Fsr x, 

kx 2  (2.4)
A .
2 

Пошто може да врши рад деформисана опруга располаже потенцијалном енергијом:

6
Истраживачки рад у машинству Владимир Милосављевић 414/2017

kx 2
Ep  (2.5)
2

Где је E p -потенцијална енергија опруге.

При преласку опруге из једног у друго деформисано стање рад еластичне силе једнак је
промени (разлици) потенцијалних енергија у почетном и крајњем стању[6]:

A  E p1  E p 2 

kx12 kx2 2  (2.6)
A  
2 2 

А – деформацијски рад.
Основне карактеристике опруга:

• јединични угиб С,
• крутост опруга с,
• деформацијски рад А.
При дејству силе F на савијање (слика 4, а), јавља се угиб f. При дејству силе F на
сабијање (слика 4, ц), торзиона опруга има негативан угиб -f , а при дејству на истезање
(слика 4, д) јавља се позитиван угиб +f [3].

Слика 4. Угиб опруга а) дејство силе F на савијање са угибом f, б)почетно стање опруге,
ц)опруга отерећена на притисак, д)опруга оптерећена на истезање [3]

Вредност деформације опруга зависи од: оптерећења, вресте опруге, димезија,

материјала, начина уградње итд. Узајамна зависност оптерећења и дефомрација опруга
може бити пропорцијонална (слика 5. а), или не пропорционална (слика 5. б и ц). Однос
угиба f и F назива се јединични угиб C или карактеристика опруге.
Јединични угиб C представља однос угиба и силе која угиб изазива:

7
Истраживачки рад у машинству Владимир Милосављевић 414/2017

f 2  f1 f  mm 
C  tg   (2.7)
F2  F1 F  N 

Јединични угиб С дефинише то колики угиб f у mm изазове силе F од 1 kN .

Крутост опруге c је реципрочна вредност јединичног угиба и представља однос силе и

угиба. Крутост опруге се одређује према изразу:

F2  F1 F  N 
c   mm  (2.8)
f 2  f1 f

Крутост опруге c показује то, колика је сила F изражена у N потребна да се изазове угиб
f раван 1 mm или 1 cm. Пропорционалан однос силе и угиба (слика 5. а) имају торзионе
опруге, прогресиван однос силе и угиба (слика 5. б) имају коничне торзионе опруге док
дегресиван однос (слика 5, ц) силе и угиба имају тањирасте опруге [3].

Слика 5. Однос оптерећења силе и угиба опруге а) торзионе опруге -пропорционални

однос, б) коничне торзионе опруге – прогресиван однос, ц)дегресиван однос – тањирасте
опруге p[3]

Дефомацијски рад А представља уложен рад ѕа деформацију опруге који наког тога
може да се користи. За опруге са пропоционалним односом силе и угиба, деформацијски
рад је једнак:
F f
А  Nmm  , (2.9)
2

Где је: F' – разлика силе на крају F2 и почетку дејства F1 , f - угиб као разлика угиба на
крају дејства f 2 и почетку дејства f1 .

Систем опруга (слика 6) се састоји од више редно или паралелно везаних опруга.
Системи опруга се користе када се једном опругом не може остварити жељена
деформација при задатој сили или обрнуто. Може се рећи да се редна и паралелна веза
опруга може комбиновати [5].
8
Истраживачки рад у машинству Владимир Милосављевић 414/2017

Слика 6. а) редно везане опруге б) паралелно везане опруге [5]

3. Примена, предности и недостатци опруге

Пошто се ради о опругама, опруга као механички елемент је врло распрострањен.
Подручја примнене су огромна и самим тим се сматра да је опруга важан део како малих
обичних склоопова намењених за извршавање поттрбних задатака, тако и сложених
механичких система.

Општа подела примене опруга јесте [3]:

• као акумулатори енергије(код часовника, играчака, оружја),

• за пригушење ударних и осилаторних оптерећења (код возила и транспортних
средстава),
• за повратно кретање( код венитила, кочница, спојница, и мерних
инструмената),
• за мерење силе(код мерних уређаја),
• за расподелу оптерећења.
Предности опруга [3]:
• Опруге су лагане за снагу коју пружају,
• Ниска цена у односу на функцију коју врше
• Од доброг су материјала, и лако га је набавити
• Опруга не захтева одржавање
• Постоје разноврсне опруге, тако да је могућа њихова примена у многим
областима
Недостатци опруга [7]:

• Уколико се преоптерети опруга, може доћи до њене трајне дефомрације

9
Истраживачки рад у машинству Владимир Милосављевић 414/2017

• Међусобно трење између лежајева и опруга смањује удобност вожње

• изазивају вибрације

4.Материјали опруга и тенденције развоја

Материјали за опруге морају бити изузетно еластични и чврсти. Основни материјали
су челични са великим садржајем угљеника до 1.18 %, легирани челици са
силицијумом,магнаном. хромом, и вишеструко легирани челици. Поред челика, за
израду опруга користе се месинг, бронза, гума, пластичне масе итд.

Велики утицај на чврстоћу материјала за опруге има поступак израде и и термичка

обрада. Велика чврстоћа жице мањих пречника од које се израђују опруге добија се
извлачењем у хладном стању. Опруге се израђују савијањем у врућем стању, са
накнадном термичком обрадом или савијањем у хладном стању, од претходно термички
обрађеног, касније отпуштеног материјала.
Модул еластичности и модул клизања (табела 1) материјала за опруге су од велике
важности [3].

Табела 1.Модул еластичности и модул клизања материјала за опруге [3]

Материјал Модул еластичности Модул клизања

[N/mm2] [N/mm2]

Опруге од хладно вучене 2,1105 83 103

жице и хладно вањаних
трака
Топло обликоване опруге 2,1105 80 103
Опруге од нерђајућег 2,1105 73 103
челика
Опруге од бронзе 1,94 105 42 103
Опруге од месинга 0,94 105 35 103

Променом карактеристика материјала, омогућује се побољшање карактерисика

опруга. Пошто су опруге мањих величина, самим тим цене не би биле драстично веће.
Опруге могу имати и друге облике. Такви облици опруга имају врло различите улоге у
примени при еластичном спајању или повезивању машинских делова. Опруге су и
еластичне подлошке за завртањске везе.
Како опруге имају широку примену у техници код рачунара, мобилних телефона,
итд. тежи се развијању уређаја који ће моћи развијати веома мале врсте опруга која ће се
користити у техници. На пример: произвођач опреме за испитивање који се користи у
производњи полупроводника, развио је технологију спајања у микро јединицама.
Хиљаде малих опругица, везане су појединачно у контактним тачкама на
полупроводничкој плочи. Када се део притисне, тј тестира елемент, опруге компресују, и
показали су се као поуздани елемент.

10
Истраживачки рад у машинству Владимир Милосављевић 414/2017

Закључак
Опруге су еластични машински елементи. Оне се могу савити, притискати и
истезати, у зависности од зељене функције коју обавља. После истезања враћа се у
првобитни облик, осим ако се не преоптерети и дође до њене трајне деформације.

Функције опруга су разнолике. Неке од функција јесу: акумулирају енергију, тј.

да механичку енергију трансформишу у потенцијалну и обратно, нпр. код часовника,
амортизују ударе, нпр. на возилима, пригушују вибрације, код делова који имају
вибрације, остварују принудно кретање машинских делова, нпр. код сигурносних
спојница и да се ограничи притисак флуида, код вентила итд.
Подела опруга јесте на: флексионске опруге које су изложене напрезању на
савијање, торзионе опруге које су изложене напрезању на увијање опруге изложене
сложеном напрезању, опруге различитих облика изложене савијању или неком другом
напрезању и гумени еластични елементи изложени на сабијање или друго напрезање.
Опруге се могу повезивати међусобно, редно или паралелно. Могућа је и комбинација
редне и паралелне везе опруга.
Карактеристике опруга јесу:

• јединични угиб С
• крутост опруге с
• деформацијски рад А
Предност опруга јесу: опруге су лагане за снагу коју пружају, ниска цена у односу
на функцију коју врше, од доброг су материјала и лако га је набавити, опруга не захтева
одржавање, постоје разноврсне опруге, тако да је могућа њихова примена у многим
областима. Недостатци: Уколико се преоптерети опруга, може доћи до њене трајне
дефомрације, међусобно трење између лежајева и опруга смањује удобност вожње,
изазивају вибрације.
Материјали за опруге морају бити изузетно еластични и чврсти. Модул еластичности
и модул клизања материјала за опруге су од велике важности. Променом карактеристика
материјала, омогућује се побољшање карактерисика опруга. Пошто су опруге мањих
величина, самим тим цене не би биле драстично веће.

11
Истраживачки рад у машинству Владимир Милосављевић 414/2017

Литература
[1] MADEHOW, Springs, Интернет страница: http://www.madehow.com/Volume-
6/Springs.html, приступљено 15-03-2018.
[2] Medieval Catapult, Интернет страница: https://www.knightsedge.com/p-836-
medieval-catapult.aspx, приступљено 15-03-2018.
[3] ГЛИГОРИЋ, Радојка, Машински елементи, Пољоприведни факултет
Универзитета у Новом Саду, 1994, ИСБН 978-86-7520-314-8
[4] Elastic potencial energy, Интернет страница: http://hyperphysics.phy-
astr.gsu.edu/hbase/pespr.html, приступљено 15-03-2018.
[5] НИКОЛИЋ, Вера, Машински елементи, Машински факултет Крагујевац, 2004,
ISBN 86-80581-62-3
[6] Физика, Потенцијална енергија еластичне опруге, Интернет страница:
http://fizis.rs /potencijalna-energija-elasticne-opruge/, приступљено 18-03-2018.
[7] Springs-mechanical engineering, Интернет страница:
https://www.slideshare.net/NikhilKumar120/springsmechanical-engineering,
приступљено 18-03-2018.

12