Professional Documents
Culture Documents
Северна Кореја
Северна Кореја
Застава
Грб
МЕНИ
0:00
39°2′N 125°45′EКоординате:
39°2′N 125°45′E
Службени језик корејски
Владавина
Владе
Историја
Независност Од Јапана
Географија
Површина
Становништво
Економија
валуте
Остале информације
Садржај
1Географија
o 1.1Положај
o 1.2Геологија и рељеф
o 1.3Воде
o 1.4Клима
o 1.5Флора и фауна
2Историја
3Административна подела
4Политика
5Џуче идеја
o 5.1Практична примена
o 5.2Религијске одлике
6Државни симболи
7Становништво
8Попис становништва 2008.
9Привреда
o 9.1Валута
10Религија
11Спорт
12Државни празници
13Референце
14Спољашње везе
Географија[уреди]
Главни чланак: Географија Северне Кореје
Положај[уреди]
Државе са којима се Северна Кореја граничи су: Јужна Кореја, Русија и Кина. Површина
државе износи 120.540 km².
Геологија и рељеф[уреди]
Планине доминирају на северу и истоку земље. Највиши врх је 2.750 m високи угашени
вулкан Паекту на граници са Кином. Низије, које су настале спајањем речних долина,
налазе се претежно уз западну обалу, а у највећој је смештен и главни град Пјонгјанг.
Границу са Кином и Русијом чине реке Јалу и Тимен.
Воде[уреди]
Овај одељак треба
проширити. Можете
помоћи додавањем садржаја.
Јалу се улива у Жуто море (Корејски залив). Ријека је пловна у дужини од 698 km од марта
до новембра. На ушћу се налази град Јонгампо. Друга по величини је река Тедонган која
извире на планини Рангрим и тече југозападно до залива Нампо.[4]
Клима[уреди]
Историја[уреди]
Главни чланак: Историја Северне Кореје
Административна подела[уреди]
Главни чланак: Административна подела Демократске Народне Републике Кореје
Демократска Народна Република Кореја дели се на девет провинција то
су: Чаганг, Северни Хамгионг, Јужни Хамгионг, Рјанганг, Северни Пјонган, Јужни
Пјонган, Северни Хванге, Јужни Хвангеи Кангвон и ту су још три града са специјалним
статусом а то су: престоница Пјонгјанг, Намфо и Кесонг.
Северна Кореја има тростепену административну поделу. Највиши степен су провинције,
следе градови са специјалним статусом и окрузи.
Политика[уреди]
Главни чланак: Политика Северне Кореје
Џуче идеја[уреди]
Џуче идеја (кореј. 주체사상) је званична државна идеологија Северне Кореје, али и
целокупан политички систем те државе. Творац идеје је Ким Ил Сунг (1912—1994). Срж
саме идеје је да је ”човек господар свега, и одлучује о свему”. Званично је уведена 1972.
као замена за марксизам-лењинизам, а следбеници је сматрају вишом, развијеном
формом социјализма.
Практична примена[уреди]
Према Ким Џонг Иловом делу О Џуче идеји, примена Џучеа у државној политици
подразумева следеће:
1) Народу се мора обезбедити слобода политичког мишљења, те ослањање на сопствене
потенцијале у економији, али и политици оружаних снага (што се може сматрати тежњом ка
блоковској несврстаности).
2) Оваква политика мора надахнути народне масе што би створило пуну запосленост у
револуцији и обнови.
3) Методи револуције и обнове морају бити прилагођени ситуацији у земљи, и
4) најважнији процес у тој револуцији треба да буде обликовање људи као
зрелих комуниста спремних на акцију у изградњи земље.
Религијске одлике[уреди]
Ким ил Сунг је прокламацијом Џуче идеје желео да народу створи адекватну замену за
религију, тј. да уклони метафизичке аспекте религије као друштвеног феномена, али су и
опет придодате и неке сличности: година рођења Ким Ил Сунга је, неколико година после
његове смрти узета за почетну годину новог Џуче календара; статуе Ким Ил Сунга постоје у
свим насељима у Северној Кореји, његове и слика Ким Џонг Ила су обавезне на зидовима
свих станова, канцеларија, фабричких хала, у возовима, аутобусима и путничким
авионима, а беџеве са њиховим ликовима морају носити сви грађани док су на јавним
местима. Џуче торањ, Велика бронзана статуа Ким Ил Сунга са испруженом руком, те
његова родна кућа и маузолеј (све у Пјонгјангу) су главна места ходочашћа за
севернокорејски народ, али и за малобројне присталице Џуче идеје широм света.
Државни симболи[уреди]
Главни чланак: Застава Северне Кореје и Грб Северне Кореје
Становништво[уреди]
Пјонгјанг
Главни чланак: Демографија Северне Кореје и Списак градова у Северној Кореји
ДНР Кореја има 22.912.177 становника, од тога више од 95% су корејске националности.
Одређени број становника су Кинези и Јапанци. Прираст становништва је око 1%.
Очекивана дужина живота новорођенчета је за дечаке 68 година, а за девојчице 74 године.
Просечна очекивана дужина живота износи 71,37 година. У ДНР Кореји свака жена рађа по
2,15 деце. Просечна старост становништва износи 31 годину. Највише је људи у годинама
између 15 и 64, укупно 67,9%, затим деца до 14 година - којих је 24,2%. Најмање је старих
који чине свега 7,9% популације. Још нема званичних случајева сиде.
Пјонгјанг
Хамхунг
Чонгжин
Нампо
Вонсан
Синуију
Танчон
Каечон
Каесонг
Саривон
Привреда[уреди]
Главни чланак: Привреда Северне Кореје
О привреди Северне Кореје има мало поузданих података, али зна се да је она у великим
тешкоћама. Претпоставља се да у неким подручјима земље и сегментима становништва
влада гладзбог слабе пољопривредне производње и лошег ланца дистрибуције. У 2002.
започети су ограничени експерименти са предузетничким зонама и тржницама
пољопривредних производа.
Хамхунг је важан центар хемијске индустрије у ДНРК. Овај индустријски град је и главна
лука Северне Кореје за спољну трговину.
Валута[уреди]
Севернокорејски вон је званична валута у Северној Кореји. Међународни код је KPW.
Симбол за вон је ₩. Вон издаје Централна банка Демократске Народне Републике Кореје.
Један вон састоји се од 100 чона (전/錢).
Реч вон је когнат кинеског јуана и јапанског јена. Сва три назива потичу од кинеског
карактера 圓 за округли облик.
Пуштен је у оптицај 6. децембра 1947. Пре тога у употреби је био корејски јен. Намењен је
искључиво употреби од стране домаћих држављана. За посетиоце се штампају различите
новчанице и то два типа, у црвеној боји за посетиоце из социјалистичких држава и
плаво/зелене за посетиоце из капиталистичких држава.
Постоје новчанице у износима 5, 10, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 вона и кованице
од 1, 5, 10 и 50 чона као и 1 вона.
Религија[уреди]
Корејанци су и у ДНР (Северној) Кореји већином будисти и конфучијанци; затим ту је
нешто католика и православаца; као и синкретичка религија Рајског пута. Владу ДНР
Кореје оптужују за прогон верских заједница. To је делимично тачно јер се врши забрана
рада свих иностраних верских мисија и ширење верских секти док су званичне верске
заједнице финансиране од стране државе. Ким Ил Сунг је рекао за свештенике: Задатак
свештеника је да се моле за мир и напредак Демократске Народне Републике Кореје. Зато
у Северној Кореји није било Културне револуције нити уништавања верских објеката.
Светилишта су у одличном стању. Уставом је гарантована верска слобода свих грађана.
Спорт[уреди]
Фудбалска репрезентација Северне Кореје је фудбалски тим који представља Северну
Кореју на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Северне
Кореје. Њихов највећи успех се десио на Светском првенству 1966. на стадиону Ајресом
Парк, некадашњем дому ФК Мидлсброа, када је Северна Кореја победила Италију са 1:0 и
тиме обезбедила учешће у четвртфиналу. У четвртфиналу су ипак изгубили са 5:3
од Португала иако су водили са чак 3:0. Северна Кореја је тад постала први азијски тим
који је успео да прође прво коло завршног турнира Светског првенства. Документарни
филм The Game of Their Lives је о седам преживелих чланова у 2002. години из
националног тима из 1966. године.
Ким Кук-хјанг елитна је скакачица у воду и репрезентативка Северне Кореје у овом спорту.
Њена специјалност су скокови са торња са висине од 10 m.
Највећи успех у каријери остварила је на Светском првенству у скоковима у воду
2015. у руском Казању где је у дисциплини скокови са торња изненађујуће освојила златну
медаљу. Уједно је то прва златна медаља за Северну Кореју на светским првенствима у
воденим спортовима у историји.[8]