Postupak menjanja iz prvog u drugi stepena prenosa

1. Pritisne se pedala kvačila naglo do kraja

2. Otpusti se pedala gasa do kraja (stopalo desne

noge ostane iznad pedale gasa)

3. Ručica menjaca se postavlja iz

prvog u drugi stepen prenosa

4. Zapocne se sa umerenim dodavanjem gasa

5. Polako se otpusta pedala kvacila

Napomena :
Nakon polaska sa mesta i prelaska dovoljne duzine puta prvim stepenom
prenosa, vozilo je postiglo potrebno ubrzanje za visi ( drugi ) stepen prenosa,
tako da tada treba levom nogom naglo pritisnuti pedalu kvacila do kraja,
otpustiti pedalu gasa, promeniti stepen prenosa ( brzine ), dodati gas i tek
onda otpustiti pedalu kvacila .
Jako je vazno izvoditi pravilan redosled radnje, jer ako bi se prvo otpustio
gas onda bi motor ’’radio’’ na minimalnom broju obrtaja i usporavao vozilo
sto bi dovelo do trzaja vozila. To bi bio prvi trzaj, drugi bi se dogodio kada se
pritisne pedala kvacila i vozilo bi poletelo dalje ( ne usporava ga vise motor ).
Treci trzaj bi se dogodio ako bi ste pogresno -prvo otpustali pedalu kvacila
(motor radi na minimalnom broju obrtaja, pa opet usporava vozilo) i na kraju
cetvrti trzaj kada dodajete gas pa vozilo krece opet da ubrzava.
Potrebno je da naucite da pravilnim redosledom izvodite ovu radnju i
postignete to da ravnomerno i uskladjeno pritiskate, odnosno, otpustate
nozne pedale, tako da bez trzanja menjate stepene prenosa ( brzine ), kako
bi ovu radnju izvodili dobro

Zaustavljanje u drugom stepenu prenosa

1. Otpusti se pedala akceleratora ( gasa )

2. Desna noga se prebaci sa pedale gasa na pedalu

kocnice koja se umereno pritiska

3. Pritisne se levom nogom pedala kvacila naglo do

kraja
U prvom stepenu prenosa se najcesce zaustavlja vozilo naglim pritiskom
pedale kvacila (do kraja), otpusti gas i umereno koci.
U drugom stepenu prenosa se zaustavlja obrnuto od prvog stepena
prenosa. Ukoliko bi se vozilo kretalo prvim stepenom prenosa brzinom vecom
od 30 km/h, tada je postupak zaustavljanja vozila isti kao i u drugom stepenu
prenosa.
Razlog je taj sto se u drugom stepenu prenosa smanjuje vucna sila na
pogonskim tockovima dok se brzina povecava, vozilo se krece vecom
brzinom ( prosecna brzina je oko 40 km/h ), sto je velika brzina u saobracaju,
koliko god ona izgleda mala u danasnje vreme ( nekada se smatrala za veliku
). Pri takvoj brzini vozilo moze ogromnu stetu da napravi u saobracaju, pa da
vozac vozila ne izazove - napravi neki nezeljeni dogadjaj u saobracaju,
postupak zaustavljanja je gore naveden.
Prvo sto vozac radi kod zaustavljanja u drugom stepenu prenosa je da
otpusta pedalu gasa i time usporava vozilo jer motor onda radi na
minimalnom broju obrtaja i vise ne ubrzava vozilo nego ga usporava – koci .
To je jedan vid kocenja, drugi je taj sto vozac desnu nogu prebaci sa pedale
gasa na pedalu kocnice koju umereno pritiska i na taj nacin usporava
kretanje vozila, odnosno, dvostruko koci – usporava vozilo . Na taj nacin on
skracuje zaustavni put vozila, lakse se zaustavlja i kao takav je bezbedan u
saobracaju .
Postupak menjanja stepena prenosa od prvog do cetvrtog

Prilikom izvodjenja ovakve radnje od koristi moze biti

obrtomer (ukoliko postoji ugradjen na instrument tabli) ili osecaj za tu radnju
(kada motor postaje bucniji – glasniji, odnosno , kada se na kilometar satu
vidi da brzina kretanja vozila izlazi iz granica brzine za taj stepen prenosa).
Postupak menjanja stepena prenosa (brzina)

Nakon dovoljnog ubrzavanja prvim stepenom prenosa sledi :

1. naglo pritiskanje pedale kvacila do kraja

2. otpustanje pedale gasa

3. postavljanje rucice menjaca u drugi – visi stepen

prenosa

4. i na kraju ove radnje , dodaje se gas uz

ravnomerno otpustanje kvacila
Nakon ubrzavanja u drugom stepenu prenosa i postizanja skoro maksimalne
brzine za taj stepen prenosa, motor postaje bucniji a skazaljka na obrtomeru
pokazuje da je sada pravi trenutak za menjanje brzina, tada vozac postupa
isto kao i kod promene iz prvog u drugi stepen prenosa:

1. naglo pritiska pedalu kvacila do kraja

2. otpusta pedalu gasa (stopalo desne noge ostaje

iznad pedale gasa)

3. postavlja rucicu menjaca u visi

stepen prenosa ( treci )

4. dodaje gas uz ravnomerno otpustanje kvacila

Ovakav postupak vozac vrsi i kada zeli da predje iz treceg u cetvrti stepen
prenosa.
Zaustavljanje iz cetvrtog stepena prenosa

Zaustavljanje iz cetvrtog stepena prenosa podrazumeva sledece :

1. otpusti se pedala gasa

2. desna noga se sa pedale gasa prebacuje na pedalu
kocnice, koja se umereno pritiska ( desna noga sve vreme pritiska pedalu
kocnice do potpunog zaustavljanja vozila, naravno uz korekcije – vece ili
manje pritiskanje )

3. levom nogom pritisne se pedala kvacila

4. rucica menjaca prebacuje se u nizi

( treci ) stepen prenosa

5. otpusti se pedala kvacila Posle ovakvog

usporavanja vozila postupak se ponavlja za jos nizi stepen prenosa:

6. i dalje se desnom nogom umereno pritiska pedala

kocnice

7. naglo se pritisne pedala kvacila do kraja

8. rucica menjaca se prebacuje u nizi ( drugi ) stepen
prenosa

9. otpusti se pedala kvacila Nakon i ovakvog

usporavanja, vozac pre definitivnog zaustavljanja vozila treba da na kraju

10. i dalje umereno koci (do potpunog zaustavljanja

vozila)

11. pritisne pedalu kvacila naglo do kraja (i to na 1 - 2m

pre definitivnog zaustavljanja vozila da motor ne bi prestao da radi)

12. jacim pritiskanjem kocnice okonca se kretanje

vozila

Objasnjenje :
Postupak zaustavljanja iz cetvrtog ili treceg stepena prenosa podrazumeva
da se iskoristi motor koji radi na minimalnom broju obrtaja i otpori u
transmisiji, koji naravno, u kombinaciji sa kocnicom, brze zaustavljaju
vozilo.
Na ovaj nacin se dvostruko usporava vozilo, otpori koji se sada javljaju u
motoru i otpori u transmisiji usporavaju deo, dok drugi deo usporavanja vozila
vrsi kocnica. Na taj nacin skracuje se zaustavni put, lakse se zaustavlja
vozilo, bezbednost je veca...
Neki vozaci zaustavljaju vozilo pogresno – samo pritiskanjem kocnice, sto
nije dovoljno da se zaustavi vozilo koje je natovareno nekim teretom, pa je
zaustavni put vozila sada duzi nego obicno kada je vozilo bez tereta.
Ali i takvi vozaci su svesni da kada je klizav kolovoz usled snega, kise i leda...
izvode svoje zaustavljanje na pravilan nacin, jer u suprotnom moze doci do
zanosenja vozila i sletanja sa puta!
U uslovima klizavog kolovoza mnogo ’’blaze’’- umerenije se koci kocnicom
( jace pritiskanje kocnice dovelo bi do zanosenja vozila ) i koriste motor ,
transmisiju da usporavaju svoje vozilo . Tada je zaustavni put vozila nesto
duzi ( jer se blaze koci kocnicom ), ali vozilo ostaje na pravcu ( ne dolazi do
preprecavanja ili ’’sletanja’’ vozila sa kolovoza ), sto je i najvaznije. Motor
ravnomerno ubrzava levi, odnosno, desni tocak – isto tako ce i ravnomerno
usporavati levi, odnosno, desni tocak, tako da vozac nece izgubiti kontrolu
nad vozilom i ’’sleteti’’ sa puta ili se prepreciti na kolovozu.

Najvecu stetu vozac motoru pravi

Vozaci motoru nanose najvise stete i skracuju mu zivotni vek, kada je :

1. veliki broj obrtaja dok motor nije zagrejan
Cak ¾ zivotnog veka motora potrosi se u periodima ''hladnog starta'' i
zagrevanja do dostizanja radne temperature, a svega ¼ za sve ostalo vreme
njegovog rada.
Tako da je od velikog znacaja da se period zagrevanja motora sto vise
skrati. Za taj zadatak u motoru postoji termostat - uredjaj koji tek po
dostizanju radne temperature motora propusti rashladnu tecnost iz motora
kroz hladnjak. Ovaj se trenutak najcesce moze prepoznati po osetnijem
vracanju kazaljke termometra na instrument tabli, što moze posluziti za
proveru ispravnog rada termostata.
Dok je motor hladan, treba voziti umereno i sa malim obrtajima
motora. U suprotnom (veliki zahtevi i dopustanje visokih obrtaja u toku
zagrevanja) mogu ostetiti motor.
2. Veliki gas a mali broj obrtaj a motora
To podrazumeva - preopterecenje motora – npr. zahtev za ubrzavanjem
vozila velikim pritiskom papucice gasa dok je vozilo u 5. brzini na vecoj
uzbrdici. Dosta se ocekuje od motora, a on u takvom rezimu niskih
obrtaja nema snage i tada se motor dosta greje, a slabo podmazuje i stoga
intenzivnije haba. Veoma visoki okretaji pri velikom gasu. Visoki okretaji
motora bez pritisnute papučice gasa (kočenje motorom) manje su opasni.
3. Veoma visoki okretaji pri velikom gasu
Veoma visoki okretaji pri velikom gasu, tada motor radi sa maksimalnim
obrtnim momentom i postoji opasnost da dodje do promene u rezimu rada
motora. Naime, kliipovi koji se sada suvise brzo krecu, mogu da udare u
ventile koji nesto sporije ''rade'', tako da moze doci do unistenja motora.
Visoki okretaji motora bez pritisnute papucice gasa (kocenje motorom) manje
su opasni.
OBEZBEDITI VOZILO,ISKLJUCITI MOTOR

Podrazumeva sledece:

Zategnuti pomocnu kocnicu.

Rucicu menjaca ubaciti u prvi stepen prenosa (na

nizbrdici u hod unazad)

Kljucem prekinuti napajanje – ugasiti motor

Otpustiti prvo pedalu kvacila i na kraju kocnice.

Ispitivaci koji posao provere znanja kandidata za vozace vrse duzi niz
godina, traze da se ova radnja izvodi tako da prvo rucicu menjaca izbacite iz
brzine, zatim, iskljucite motor, potom, ubacite rucicu menjaca u prvi stepen
prenosa ili u hod unazad i na kraju otpustite pedale kvacila i na kraju kocnice.
Nekim ispitivacima je samo vazno da nista ne izostavite od gore navedenog,
a kojim redosledom cete to izvesti manje je bitno.
Jako vazno :
Po zavrsetku voznje, a pre gasenja motora kljucem, prvo preko odgovarajucih
prekidaca ugasiti: farove, ventilator, grejac zadnjeg stakla i bilo koji jak el.
potrosac koji je ostao ukljucen, pa tek potom ugasiti motor
Na ovakav nacin se stiti kontakt brava i ostali elektricni uredjaji na vozilu od
kvara.
Nikako ne smete pomocnu kocnicu ’’ukljucivati’’ kada je spoljasnja
temperatura nekoliko stepeni ispod nule, jer moze da zaledi sajla, koja
prenosi silu preko koje se blokiraju tockovi.
Pomocna kocnica je mehanicka kocnica koja deluje samo na jedan red
tockova (prednji ili zadnji) i svoju silu prenosi preko sajle.
Zato je jako vazno da vozilo ostavljate na mestu gde ona nije potrebna.
Mozete cak da osigurate vozilo i postavite neku prepreku ispod tockova ili da
se tockom naslonite na ivicnjak kao kad to radite na nagibima i sl.

Pravilan izlazak iz vozila

Ukoliko zelite da napustite vozilo, to radite na

pravilan nacin samo ako desnom rukom otvarate vrata, dok levom
pridrzavate vrata i pazljivo gurate od sebe. Na ovakav nacin postavljate telo u
prirodni polozaj za proveru bocnog ogledala i kasnije blagim okretanjem glave
- proveru tzv. mrtvog ugla.

Pokazivaci pravca

Ukoliko vozac zeli da uradi neku radnju u saobracaju, duzan je da izvrsi

proveru i time ustanovi da li moze na bezbedan nacin po sebe i druge
ucesnike u saobracaju tu radnju i da izvrsi.
Nakon izvrsene provere, vozac je duzan da najavi svoju radnju
ukljucivanjem odgovarajuceg pokazivaca pravca.

Provera :

Vozac koji namerava da izvrsi skretanje u levo na raskrsnici, pre otpocinjanja

radnje, treba da se uveri da li moze na bezbedan nacin po sebe i druge
ucesnike u saobracaju to i da uradi.
Provere koje vozac mora da izvrsi su sledece :
1. prvo pogleda unutrasnje ogledalo 1. (proverava situaciju iza svog
vozila)
2. pogled u bocno ogledalo 2. (provera situacije pored vozila)
 3. na kraju pogled okretom glave preko ramena 3. (provera situacije
u tzv. ’’mrtvom uglu’’ ,odnosno,provera mesto koje se ne vidi u
ogledalima)

Najava:

Najavu je vozac duzan da blagovremeno izvrsi, odnosno, da ukljuci

odgovarajuci pokazivac pravca na udaljenosti 50-80m od mesta radnje, u
normalnim gradtskim uslovima voznje ili na dovoljnoj udaljenosti.
U gradskoj voznji, ukoliko nema smetnji, vozac ukljucuje pokazivac pravca
na udaljenosti
donja granica 50m
gornja granica 80m
Bandera pored puta moze da posluzi kao orjentir kada treba ukljuciti
pokazivac pravca, (razmak izmedju bandera je oko 40m)
Vozac nekada nije u prilici da pokazivac pravca ukljuci na gore navedenoj
udaljenosti, ali zato treba ukljuciti pokazivac pravca na dovoljnoj
udaljenosti.
Primer:
Vozac se krece auto-putem propisanom brzinom. Ako bi ukljucio pokazivac
pravca na udaljenosti od 50-80m, pokazivac bi jako kratko bio ukljucen, jer od
momenta najave pa do izvrsenja same radnje proslo bi oko 2 sekunde, pa
postoji opasnost da drugi vozaci ne uoce ili ne shvate na vreme nameru
vozaca.
U ovakvoj prilici vozac je duzan da pokazivac pravca ukljucuje mnogo ranije,
na udaljenosti od 250-300m, da pokazivac pravca bude ukljucen 4. do 5.
sekundi, tako da ostali ucesnici u saobracaju uoce i shvate njegovu nameru.
Vozac se krece u naseljenom mestu i zeli da izvrsi skretanje u levu stranu. Ali
na toj strani ima dva puta koja su udaljena jedan od drugog deset metara, pa
vozac, ukoliko zeli da izvrsi skretanje na drugi put (drugo skretanje), ne sme
ukljuciti pokazivac pravca na udaljenosti od 50m jer ce svi pomisliti da skrece
na prvi put na koji naidje. U ovom slucaju, vozac vozila treba da saceka sa
najavom i kada bude u ravni sa prvim putem (skretanjem), najavi svoju
nameru i potom izvrsi skretanje na drugi put.
RADNJE SA VOZILOM NA USPONU

Menjanje stepena prenosa na usponu

Na usponu postupak menjanja brzina je isti kao i na ravnom putu, samo sto
se na usponu vise ubrza vozilo. To se cini zbog otpora uspona koji se javlja i
koji utice na vozilo tako sto ga usporava.

Primer :
Drugim stepenom prenosa se na ravnom putu postize brzina od oko
40km/h i onda sledi promena brzine.
Na usponu nije tako zbog otpora uspona koji usporava vozilo tako da vozac
mora da ubrza vozilo vise – koliko - zavisi od uspona. Ako je uspon veci, vise
ili ako je manji manje, pa tek onda da izvrsi promenu stepena prenosa :

naglo pritiska pedal u kvacila do kraja

otpusti pedala gasa

postavlja rucicu menjaca u visi stepen prenosa

dodaje gas uz ravnomerno otpustanje kvacila

Objasnjenje :
Vozac je na (manjem) usponu postigao brzinu u drugom stepenu prenosa od
45km/h i onda odlucio da izvrsi promenu brzina.
Tada izvodi postupak menjanja stepena prenosa, ali dok to izvodi , zbog
otpora uspona, vozilo gubi ubrzanje – usporava i bude tacno 40km/h kada je
zavrsio radnju menjanja stepena prenosa.
Vozac je pravilno izveo postupak menjanja brzina na usponu, jer da nije
dovoljno ubrzao vozilo, a izvrsio je menjanje brzina , vozilo ne bi moglo da se
krece visim ( trecim ) stepenom prenosa neodgovarajucom brzinom
( 25km/h ), sto bi dovelo do toga da vozac vraca rucicu menjaca u
odgovarajuci stepen prenosa ili do gasenja motora ako su otpori preveliki.

Zaustavljanje na usponu
Na usponu postupak zaustavljanja je isti kao i na ravnom putu, samo sto se
mnogo umerenije sada koci jer otpor uspona takodje usporava vozilo i ako
bi se kocnica koristila u onoj meri kao i na ravnom putu – vozilo bi se
zaustavilo pre nego sto treba.
Postupak zaustavljanja na usponu :

otpusti se pedala gasa

desna noga se sa pedale gasa prebacuje na pedalu

kocnice , koja se jos umerenije pritiska

levom nogom pritisne se pedala kvacila

rucica menjaca prebacuje se u nizi stepen prenosa

 otpusti se pedala kvacila (razlog je da se iskoriste
otpori u transmisiji i motoru - koji sada radi na minimalnom broju obrtaja, te
usporava vozilo)

i dalje se umereno koci ( do potpunog zaustavljanja

vozila )

pritisne se pedalu kvacila naglo do kraja (i to na 1.5-2.5

m pre definitivnog zaustavljanja da vozilo ne bi trzalo ili se motor ’’ugasio’’)

Polazak sa mesta na usponu

U zavisnosti od uspona, da li je veci ili manji, koriste

se za pokretanje vozila na usponu dva nacina:
pokretanje uz pomoc radne (nozne) kocnice
pokretanje uz pomoc pomocne kocnice
Pokretanje na usponu uz pomoc radne (nozne) kocnice ( u narodu poznata
radnja koja se naziva ’’vaga’’ ) se koristi kada je manji-blazi nagib., Ako je
blazi nagib ali vozilo ima teret ili je veci nagib na usponu, koristi se pokretanje
uz pomoc pomocne kocnice.
Postupak pokretanja vozila sa mesta uz koriscenje nozne ili radne
kocnice (tzv. vaga) :

motor je pokrenut i pritisnute su pedale kvacila i

kocnice

rucica menjaca se postavi u odgovarajuci stepen prenosa,

gde zelimo da krenemo ( prva brzina ili hod unazad )

otpusti se pedala kvacila do momenta dok se ne

promeni zvuk motora

desna noga se sa pedale kocnice prebaci na pedalu

gasa

sto ravnomernije se pritiska pedala gasa dok u isto

vreme se otpusta pedala kvacila

Objasnjenje:
Ovu radnju izvode uspesnije vozila sa dizel motorima, dok vozila sa
benzinskim motorima ovu radnju teze izvode, ali ni kod njih nije nemoguca.
Jako je vazno osetiti momenat kada se promenio zvuk motora i kada treba
zapoceti sa ovom radnjom, jer ako se previse otpusti kvacilo, dolazi do
prestanka rada motora ili ako se nedovoljno otpusti pedala kvacila i otpusti
kocnica dolazi do kretanja vozila unazad.
 Neiskusni vozaci najcesce grese kada:
 nedovoljno otpuste kvacilo i kocnicu pa vozilo krene unazad
 previse otpuste pedalu kvacila pa prestane motor sa radom
 otpuste pedalu kvacila koliko treba ali ne sacekaju da dodaju dovoljan
gas i nastave sa otpustanjem kvacila
 kvacilo prebrzo otpustaju
Savremenija vozila u svojoj opremi mogu da imaju HILL HOLDER SISTEM,
sistem koji omogucava pokretanje vozila na uzbrdici.
Ukoliko se vozilo nalazi u stanju mirovanja, na usponu vecem od 5% i motor
radi, a pedale kocnice i kvacila su pritisnute i rucica menjaca je u prvom
stepenu prenosa, vozac moze pokrenuti vozilo sa mesta uz pomoc ovog
sistema. Sistem ce ’’drzati’’ vozilo u mestu do trenutka u kom ce biti dosegnut
obrtni momenat koji omogucava da se vozilo pokrene, ili u svakom slucaju ne
duze od dve sekunde – toliko je vremena ostavljeno vozacu da lagano predje
sa pedale kocnice na pedalu gasa .

Postupak pokretanja vozila sa mesta uz pomoc pomocne kocnice:

Prvi nacin:

motor je pokrenut

rucica menjaca se postavi u odgovarajuci stepen

prenosa ( prva brzina ili hod unazad )

desnom nogom se doda mali gas

pedala kvacila se otpusti do momenta dok se ne

promeni zvuk motora ( ukoliko vozilo ima prednje pogonske tockove, zadnji
kraj vozila ce se spustiti nize, jer su zadnji tockovi blokirani pomocnom
kocnicom )

kada je doslo do promene zvuka motora

otpusti se pomocna kocnica

nastavi se sa ravnomernim dodavanjem gasa uz

otpustanje pedale kvacila

Drugi nacin:

motor je pokrenut

rucica menjaca se postavi u odgovarajuci stepen

prenosa

pedala kvacila i pedala nozne kocnice su pritisnuti

otpusti se pedala kvacila dok se zvuk motora ne

promeni (postupak je isti kao i kod kretanja uz pomoc nozne- radne kocnice)
 kada se zvuk motora promenio, to je znak da se
desnom nogom otpusti pedala kocnice i doda umeren gas

u tom momentu otpusta se komanda pomocne

kocnice

umereno se dodaje gas i otpusta se pedala kvacila

KRETANJE I ZASTAJANJE NA USPONU

U situaciji kao na slici vozilo se nalazi na usponu u

koloni vozila. Treba da se pokrene sa mesta i da se zbog kretanja u koloni
vozila krece minimalnom brzinom sa cestim blagim ubrzavanjem i
zastajanjem.
Vozac ce u zavisnosti od uspona da odabere nacin da pokrene vozilo sa
mesta:
 uz pomoc pomocne kocnice (ako je veci uspon ili ako je manji, ali je
vozilo optereceno nekim teretom)
 uz pomoc radne kocnice (tzv. vaga ).
 Kada je krenuo sa mesta vozac vozila ce ubrzavati i
usporavati na nacin sto ce :
 umereno dodavati gas i popustati pedalu kvacila i na taj nacin ce
ubrzavati
 pritiskati pedalu kvacila i otpustati gas , na taj nacin ce oduzimati
ubrzavanje i usporavati
Vozac vozila kada pritiska pedalu kvacila i otpusta gas, to radi umereno, tako
da njegovo vozilo krece i zastaje bez vracanja unazad, dok uspon koristi da
usporava vozilo.
Ovaj postupak se primenjuje i prilikom parkiranja, kada treba vozilo cesto da
krece i zastaje, s’tim sto je ubrzavanje dosta manje.

OBEZBEDITI VOZILO NA USPONU

U zavisnosti od toga da li vozac zeli da osigura vozilo uz nagib ili niz nagib,
postupak je sledeci:
U jednom i drugom slučaju vozač sa vozilom mora se zaustaviti tako da
bude sto blizi ivicnjaku puta !!!
Vozilo koje se parkira na uzbrdici ( uz nagib ) mora da ima:

prednje točkove okrenute od ivicnjaka,

povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

ručicu menjača postavljenu u 1. stepen prenosa

Objašnjenje:
Ukoliko dodje iz nekog razloga do kretanja vozila unazad, prednji točkovi koji
su okrenuti od ivičnjaka će se nasloniti ili udariti u ivičnjak koji će posluziti
kao prepreka za dalje kretanje unazad.
Vozilo koje se parkira na nizbrdici ( niz nagib ) mora da ima:

okrenute prednje točkove prema ivici kolovoza (ka

ivičnjaku),

povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

ručicu menjača postavljenu u položaj za vožnju unazad

Objašnjenje:
Ukoliko dodje iz nekog razloga do kretanja vozila napred, prednji točkovi koji
su okrenuti ka ivičnjaku će se nasloniti ili udariti u ivičnjak koji će posluziti
kao prepreka za dalje kretanje napred

RADNJE SA VOZILOM NA USPONU

Menjanje stepena prenosa na usponu

Na usponu postupak menjanja brzina je isti kao i na ravnom putu, samo sto
se na usponu vise ubrza vozilo. To se cini zbog otpora uspona koji se javlja i
koji utice na vozilo tako sto ga usporava.

Primer :
Drugim stepenom prenosa se na ravnom putu postize brzina od oko
40km/h i onda sledi promena brzine.
Na usponu nije tako zbog otpora uspona koji usporava vozilo tako da vozac
mora da ubrza vozilo vise – koliko - zavisi od uspona. Ako je uspon veci, vise
ili ako je manji manje, pa tek onda da izvrsi promenu stepena prenosa :
 naglo pritiska pedal u kvacila do kraja

otpusti pedala gasa

postavlja rucicu menjaca u visi stepen prenosa

dodaje gas uz ravnomerno otpustanje kvacila

Objasnjenje :

Vozac je na (manjem) usponu postigao brzinu u drugom stepenu prenosa od

45km/h i onda odlucio da izvrsi promenu brzina.
Tada izvodi postupak menjanja stepena prenosa, ali dok to izvodi , zbog
otpora uspona, vozilo gubi ubrzanje – usporava i bude tacno 40km/h kada je
zavrsio radnju menjanja stepena prenosa.
Vozac je pravilno izveo postupak menjanja brzina na usponu, jer da nije
dovoljno ubrzao vozilo, a izvrsio je menjanje brzina , vozilo ne bi moglo da se
krece visim ( trecim ) stepenom prenosa neodgovarajucom brzinom
( 25km/h ), sto bi dovelo do toga da vozac vraca rucicu menjaca u
odgovarajuci stepen prenosa ili do gasenja motora ako su otpori preveliki.

Menjanje stepena prenosa na nizbrdici (niz nagib)

Primer prvi :
Ukoliko se vozilo krece niz nagib promena stepena prenosa je mnogo laksa,
jer vozilo se nalazi na nizbrdici i samo, koristeci tu nizbrdicu, ubrzava. Vozacu
je dovoljno da postigne pocetno ubrzanje i ono ce, dok vozac promeni
stepen prenosa, vozilo ce samo postici brzinu za taj stepen prenosa.
Koliko pocetno ubrzanje treba biti, zavisi od nagiba. Sto je veca nizbrdica,
manje ce biti ubrzanje.
Primer drugi :
Vozac ima nameru da prebaci rucicu menjaca u visi stepen prenosa, ali
procenjuje da, ukoliko bi se rukovodio prvim primerom - ubrzavanje bi bilo
preveliko, a samim tim kretanje vozila ne bezbedno, te se odlucuje za
sledeci postupak:
 otpusti pedalu gasa
 prebaci nogu na pedalu kocnice i umereno koci
 pritisne pedalu kvacila (spojnice)
 ubaci rucicu menjaca u visi stepen prenosa
 umereno otpusta pedalu kvacila i kocnice
Na ovakav nacin vozac vozila ubacuje u visi stepen prenosa, ali izbegava
preveliko ubrzavanje!!!
Vazno pravilo:
PRAVILO KOGA SE ISKUSNI VOZACI PRIDRZAVAJU, JESTE, DA
VOZILO U KOM JE STEPENU PRENOSA BILO NA USPONU, U TOM
STEPENU PRENOSA TREBA DA BUDE I NA NIZBRDICI.

Zaustavljanje na usponu

Na usponu postupak zaustavljanja je isti kao i na ravnom putu, samo sto se

mnogo umerenije sada koci jer otpor uspona takodje usporava vozilo i ako
bi se kocnica koristila u onoj meri kao i na ravnom putu – vozilo bi se
zaustavilo pre nego sto treba.

Postupak zaustavljanja na usponu :

otpusti se pedala gasa

 desna noga se sa pedale gasa prebacuje na pedalu
kocnice , koja se jos umerenije pritiska

levom nogom pritisne se pedala kvacila

rucica menjaca prebacuje se u nizi stepen prenosa

otpusti se pedala kvacila (razlog je da se iskoriste

otpori u transmisiji i motoru - koji sada radi na minimalnom broju obrtaja, te
usporava vozilo)

i dalje se umereno koci ( do potpunog zaustavljanja

vozila )

pritisne se pedalu kvacila naglo do kraja ( i to na 1.5-

2.5 m pre definitivnog zaustavljanja da vozilo ne bi trzalo ili se motor ’’ugasio’)
Polazak sa mesta na usponu

U zavisnosti od uspona, da li je veci ili manji, koriste se za pokretanje vozila

na usponu dva nacina:
pokretanje uz pomoc radne (nozne) kocnice
pokretanje uz pomoc pomocne kocnice
Pokretanje na usponu uz pomoc radne (nozne) kocnice ( u narodu poznata
radnja koja se naziva ’’vaga’’ ) se koristi kada je manji-blazi nagib., Ako je
blazi nagib ali vozilo ima teret ili je veci nagib na usponu, koristi se pokretanje
uz pomoc pomocne kocnice.

Postupak pokretanja vozila sa mesta uz koriscenje nozne ili radne

kocnice (tzv. vaga) :

motor je pokrenut i pritisnute su pedale kvacila i

kocnice

rucica menjaca se postavi u odgovarajuci stepen prenosa,

gde zelimo da krenemo ( prva brzina ili hod unazad )

otpusti se pedala kvacila do momenta dok se ne

promeni zvuk motora
 desna noga se sa pedale kocnice prebaci na pedalu
gasa

sto ravnomernije se pritiska pedala gasa dok u isto

vreme se otpusta pedala kvacila

Objasnjenje:
Ovu radnju izvode uspesnije vozila sa dizel motorima, dok vozila sa
benzinskim motorima ovu radnju teze izvode, ali ni kod njih nije nemoguca.
Jako je vazno osetiti momenat kada se promenio zvuk motora i kada treba
zapoceti sa ovom radnjom, jer ako se previse otpusti kvacilo, dolazi do
prestanka rada motora ili ako se nedovoljno otpusti pedala kvacila i otpusti
kocnica dolazi do kretanja vozila unazad.
Neiskusni vozaci najcesce grese kada:
 nedovoljno otpuste kvacilo i kocnicu pa vozilo krene unazad
 previse otpuste pedalu kvacila pa prestane motor sa radom
 otpuste pedalu kvacila koliko treba ali ne sacekaju da dodaju dovoljan
gas i nastave sa otpustanjem kvacila
 kvacilo prebrzo otpustaju

Savremenija vozila u svojoj opremi mogu da imaju HILL HOLDER SISTEM,

sistem koji omogucava pokretanje vozila na uzbrdici.
Ukoliko se vozilo nalazi u stanju mirovanja, na usponu vecem od 5% i motor
radi, a pedale kocnice i kvacila su pritisnute i rucica menjaca je u prvom
stepenu prenosa, vozac moze pokrenuti vozilo sa mesta uz pomoc ovog
sistema. Sistem ce ’’drzati’’ vozilo u mestu do trenutka u kom ce biti dosegnut
obrtni momenat koji omogucava da se vozilo pokrene, ili u svakom slucaju ne
duze od dve sekunde – toliko je vremena ostavljeno vozacu da lagano predje
sa pedale kocnice na pedalu gasa .
Postupak pokretanja vozila sa mesta uz pomoc pomocne kocnice:

Prvi nacin:

motor je pokrenut

rucica menjaca se postavi u odgovarajuci stepen

prenosa ( prva brzina ili hod unazad )

desnom nogom se doda mali gas

pedala kvacila se otpusti do momenta dok se ne

promeni zvuk motora ( ukoliko vozilo ima prednje pogonske tockove, zadnji
kraj vozila ce se spustiti nize, jer su zadnji tockovi blokirani pomocnom
kocnicom )

kada je doslo do promene zvuka motora

otpusti se pomocna kocnica

nastavi se sa ravnomernim dodavanjem gasa uz

otpustanje pedale kvacila
Drugi nacin:

motor je pokrenut

rucica menjaca se postavi u odgovarajuci stepen

prenosa

pedala kvacila i pedala nozne kocnice su pritisnuti

otpusti se pedala kvacila dok se zvuk motora ne

promeni (postupak je isti kao i kod kretanja uz pomoc nozne- radne kocnice)

kada se zvuk motora promenio, to je znak da se

desnom nogom otpusti pedala kocnice i doda umeren gas

u tom momentu otpusta se komanda pomocne

kocnice
 umereno se dodaje gas i otpusta se pedala kvacila

KRETANJE I ZASTAJANJE NA USPONU

U situaciji kao na slici vozilo se nalazi na usponu u

koloni vozila. Treba da se pokrene sa mesta i da se zbog kretanja u koloni
vozila krece minimalnom brzinom sa cestim blagim ubrzavanjem i
zastajanjem.
Vozac ce u zavisnosti od uspona da odabere nacin da pokrene vozilo sa
mesta:
- uz pomoc pomocne kocnice (ako je veci uspon ili ako je manji, ali je vozilo
optereceno nekim teretom)
- uz pomoc radne kocnice (tzv. vaga ).

Kada je krenuo sa mesta vozac vozila ce ubrzavati i

usporavati na nacin sto ce :
- umereno dodavati gas i popustati pedalu kvacila i na taj nacin ce ubrzavati
- pritiskati pedalu kvacila i otpustati gas , na taj nacin ce oduzimati ubrzavanje
i usporavati
Vozac vozila kada pritiska pedalu kvacila i otpusta gas, to radi umereno, tako
da njegovo vozilo krece i zastaje bez vracanja unazad, dok uspon koristi da
usporava vozilo.
Ovaj postupak se primenjuje i prilikom parkiranja, kada treba vozilo cesto da
krece i zastaje, s’tim sto je ubrzavanje dosta manje.

OBEZBEDITI VOZILO NA USPONU

U zavisnosti od toga da li vozac zeli da osigura vozilo uz nagib ili niz nagib,
postupak je sledeci:
U jednom i drugom slučaju vozač sa vozilom mora se zaustaviti tako da
bude sto blizi ivicnjaku puta !!!

Vozilo koje se parkira na uzbrdici ( uz nagib ) mora da ima:

prednje točkove okrenute od ivicnjaka,

povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

ručicu menjača postavljenu u 1. stepen prenosa

Objašnjenje:
Ukoliko dodje iz nekog razloga do kretanja vozila unazad, prednji točkovi koji
su okrenuti od ivičnjaka će se nasloniti ili udariti u ivičnjak koji će posluziti
kao prepreka za dalje kretanje unazad.
Vozilo koje se parkira na nizbrdici ( niz nagib ) mora da ima:

okrenute prednje točkove prema ivici kolovoza (ka

ivičnjaku),

povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

ručicu menjača postavljenu u položaj za vožnju unazad

Objašnjenje:
Ukoliko dodje iz nekog razloga do kretanja vozila napred, prednji točkovi koji
su okrenuti ka ivičnjaku će se nasloniti ili udariti u ivičnjak koji će posluziti
kao prepreka za dalje kretanje napred.
KRETANJE VOZILA PO PUTU

Vozac mora za kretanje svog vozila da koristi iskljucivo put, odnosno kolovoz
ili saobracajnu traku, odnosno stazu namenjenu za saobracaj one vrste vozila
kojoj njegovo vozilo pripada, osim u slucaju opasnosti.
Lice koje upravlja vozilom – vozac,je duzn da se pridrzava propisa iz ’’Zakona
o bezbednosti saobracaja’’ kao i ’’kodeksa dobrog vozaca’’.
Kodeks dobrog vozaca,u stvari,predstavlja skup osnovnih oblika ponasanja
i moralnih normi kojih se vozac mora pridrzavati i postovati radi svoje i
bezbednosti drugih ucesnika u saobracaju.
Taj kodeks podrazumeva da vozac
ima uvek automobil u tehnicki ispravnom stanju, uredan i cist
nakon uzimanja alkohola ili psihoaktivnih lekova, zbog bolesti, umora...i sl.
ne upravlja vozilom
postuje saobracajne propise, signalizaciju....narocito ogranicenje brzine
postuje druge ucesnike u saobracaju, narocito pesake
brizljivo prati ostale ucesnike u saobracaju, njihove postupke, kako bi mogao
pravilno da reaguje
nocu blagovremeno smanjuje duga ili velika svetla kako ne bi ometao druge
ucesnike u saobracaju
izbegavace suvise sporu voznju,jer je ona isto tako opasna kao i brza
voznja...
Vozac vozila dok upravlja svojim vozilom mora se pridrzavati pravilima
saobracaja,ne sme ugrozavati ostale ucesnike u saobracaju,brzinu kretanja
treba da....

Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

Vozac je duzan da vozilo u kretanju drzi sto blize desnoj ivici kolovoza i na
tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove
saobracaja i stanje i osobine puta, ne ugrozava druge ucesnike u saobracaju
i ne izlaze sebe opasnosti.
 Na putu u naselju sa kolovozom na kome za
saobracaj vozila u istom smeru postoje najmanje dve obelezene saobracajne
trake, vozac moze za kretanje svog vozila da koristi i saobracajnu traku koja
se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza ako time ne ometa ostala vozila koja
se krecu iza njegovog vozila.
Ako postoji vise saobracajnih traka za isti smer na putu van naselja, vozac
moze za kretanje svog vozila da koristi saobracajnu traku koja se ne nalazi uz
desnu ivicu kolovoza samo u slucaju preticanja.

Vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja

vecu od 40 km/h, teretna vozila cija je najveca dozvoljena masa veca od
3.500 kg i vozila koja se ne smatraju motornim vozilima, moraju da koriste
krajnju desnu stranu kolovoza u smeru kretanja, osim kada skrecu ulevo.

Vozac koji namerava da se krece vozilom unazad moze da izvrsi tu radnju

samo na kratkom delu puta i ako time ne ugrozava ili ne ometa druge
ucesnike u saobracaju.

Kad se vozac krece vozilom unazad, duzan je da se krece

onom stranom kolovoza kojom se do tada kretao voznjom unapred.
Vozac ne sme kretanjem vozila unazad: da ulazi u nepreglednu raskrsnicu,
da se krece preko prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou, niti na
prevojima i u krivinama gde je preglednost nedovoljna.

Kad je kolovoz puta klizav usled snega, leda, blata i

sl. Vozac je duzan da prilagodi svoju brzinu kretanja uslovima saobracaja i
puta , tako da moze vozilo blagovremeno da zaustavi.
 Na putu na kome su kolovozne trake fizicki odvojene
jedna od druge, vozac ne sme vozilom da se krece kolovoznom trakom
namenjenom za saobracaj vozila iz suprotnog smera.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na

kome postoji najmanje cetiri saobracajne trake, vozac ne sme vozilom da
prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobracaj vozila iz surptonog
smera.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba

smera na kome postoje tri saobracajne trake, vozac ne sme vozilom da se
krece saobracajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu
kretanja vozila .

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba

smera na kome postoje tri saobracajne trake srednja saobracajna traka se
koristi za preticanje ili za skretanje u levo.
 Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u jednom
smeru, vozac ne sme vozilom da se krece u zabranjenom smeru.
Vozac ne sme da menja nacin upravljanja vozilom naglim promenama pravca
kretanja ili naglim smanjenjem brzine kretanja vozila, osim u slucaju
neposredne opasnosti.

Postupak pravilnog savladjivanja krivina

Vozac, ukoliko zeli da bezbedno savlada krivinu,

mora da svoju brzinu kretanja prilagodi:
1. velicini poluprecnika krivine,
2. poprecnom nagibu nivelete puta u krivini
3. koeficijentu prijanjanja kolovoza
Prostim recima receno - vozac mora da ’’smiri vozilo’’ pre ulaska u krivinu,
odnosno, da pogodi tacno onu brzinu koja je potrebna i dovoljna za
savladjivanje te krivine.
Prilikom odredjivanja te brzine, vozac mora da obrati paznju na ostrinu same
krivine, na nagib i stanje kolovoza (da li je suv, vlazan, peskovit, blatnjav,
zaledjen i sl.), kao i na preglednost same krivine.
U krivini, pored ostalih sila koje deluju na vozilo u pravcu, deluje i
centrifugalna sila. Intenzitet dejstva te sile proporcionalan je kvadratu brzine a
obrnuto proporcionalan poluprecniku krivine. :)
Primer: pri brzini vozila od 100km/h (28m/s), centrifugalna sila ja 4. puta veca
nego pri brzini od 50km/h (14m/s).

Napomena:
Vozac pre ulaska u samu krivinu,mora da ’’smiri’’ vozilo, a zatim od pola
krivine da ubrzava i izlazi iz krivine.

Moguci nacini na koji ce vozac ’’smiriti’’vozilo pred ulazak u krivinu:

Vozilo ide vec onom brzinom (stepenom prenosa) koji je potreban za
savladavanje te krivine. Tu vozac treba samo da otpusti pedalu gasa (otpori u
motoru i transmisiji ce usporiti za nijansu vozilo) i da od polovine krivine
dodavanjem umerenog, pa zatim jaceg gasa ubrza i na taj nacin savlada
takvu krivinu.
Vozilo ide vecom brzinom nego sto je potrebno za bezbedan prolazak kroz
krivinu. Primer: Vozilo se krece cetvrtim stepenom prenosa 60km/h, nailazi na
krvinu koja je ostrija i nije bezbedno proci je brzinom od 60km/h. Na ulasku
pred krivinu moze biti postavljen saobracajni znak koji obavezuje vozace da
smanje brzinu svojih vozila na 40km/h i na taj nacin bezbedno prodju tu
krivinu.
Vozac u situaciji gore navedenoj radi sledece:
1. otpusta pedalu ’’gasa’’i prebacuje na pedalu kocnice koju umereno
pritiska
2. levom nogom pritiska pedalu kvacila
3. rucicu menjaca postavlja u nizi (treci) stepen prenosa
4. usled kocenja kocnicom i otpora u motori,transmisiji – vozilo usporava
svoje kretanje i brzina opada na 40km/h ( treci stepen prenosa je za
brzine oko 40km/h )
5. sa tako ’’smirenim’’ vozilom ulazi u krivinu i od pola krivine ubrzava....
Najostrije krivine (skoro su pod uglom od 90`) vozac savladjuje tako da:
1. koci kocnicom do momenta dok ne postigne brzinu koja je potrebna za
savladjivanje te krivine
2. ubacuje rucicu menjaca ( iz viseg u nizi stepen prenosa – pogledati
zaustavljanje iz cetvrtog stepena prenosa - ) najcesce ostaje u drugom
stepenu prenosa , ali ako toliko usporava ili je vozilo pod teretom onda
je pravi izbor prvi stepen prenosa
3. otpusta se pedala kocnice da se vozilo ne bi definitivno zaustavilo
4. a pedala kvacila se nakon usporavanja motorom i transmisijom otpusta
na polovinu svog hoda,trecinu ili se uopste ne pusta ( da se motor ne
bi ’’ugasio’’ i tu vozilo koristi svoju inerciju za prelazak tih nekoliko
metara )
5. od polovine krivine ili nakon prolaska polovine naseg vozila pored
prepreka ubrzava se dodavanjem ’’gasa’’ i otpustanjem pedale kvacila
do kraja

Vazno:
Kvacilo nikad ne sme biti pritisnuto u krivini i dok se vozilo krece po putu.
Velika je greska drzati pritisnuto ili pritiskati kvacilo u krivini jer se onda
iskljucuje motor i oslobadja prevelika inercija vozila.,Tada se samo
kocnicom moze usporiti vozilo a ona mozda nije dovoljna da savlada
inerciju, pa vozilo nekontrolisano – prebrzo prolazi tu krivinu.
To sto vozilo prebrzo ulazi u krivinu je velika greska, ali je greska i kada
vozac koci kocnicom do te mere da rizikuje:
- da motor prestane da radi i vozilo ostane u tako ostroj krivini
- nedovoljno koci kocnicom iz razloga da ne bi imao potrebe da pritiska
pedalu pedalu kvacila, tada vozilo prebrzo ulazi u krivinu i prelazi preko
ivicnjaka-ivice puta ili ulazi u traku za suprotni smer
Metoda pravilnog skretanja u krivini znaci da kvacilo nikada ne sme da
bude pritisnuto u krivinama,osim ako je krivina tako ostra i prinudjeni ste da
zapocnete savladjivanje te krivine sa ’’smirenim vozilom’’ i pritisnutim
kvacilom.To je slucaj kada je krivina pod tako ostrim uglom ili se provlacite
izmedju prepreka (parkirana vozila sa jedne i druge strane prolaza).Naravno
pre pritiskanja kvacila i hoda na ’’pola kvacila’’morate toliko da usporite vozilo
kocenjem kocnice i motorom-transmisijom.
Metoda pravilnog savladjivanja krivine udesno

1. Kraj pravolinijskog dela puta

2. Pocetak krivine
3. Zavrsetak krvine
4. Mesto od koga treba povecavati gas

Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci:

 pre dolaska do same krvine, vozilo voziti tako da bude blize desnoj
strani puta (uz desnu ivicu)
 do pocetka krvine usmeriti vozilo prema sredisnjoj-razdelnoj liniji (1)
 pred krivinu usporiti vozilo kocenjem ili prebacivanjem u nizi stepen
prenosa
 bez trzanja zapoceti okretanje tocaka upravljaca udesno (2)
 od pocetka same krivine, vozac treba da umereno ubrzava (ako je
velika krivina) ili ce koristiti inerciju vozila (ako je mala krivina) za
savladjivanje tog pocetnog dela krivine. U ovom delu krivine javlja se
centrifugalna sila koja zeli da usmeri vozilo ka saobracajnoj traci za
suprotni smer, zato treba biti pazljiv sa izborom ubrzavanja.
 od polovine krivine ubrzavati dodavanjem gasa (4)
 postupno vratiti tocak upravljaca ulevo,odnosno usmeravati vozilo
prema spoljnjoj ivici saobracajne trake
 vratiti tocak upravljaca u centralni polozaj i dodati jos jace ubrzanje (3)

Metoda pravilnog savladjivanja krivine ulevo

1. Kraj pravolinijskog dela puta

2. Pocetak krivine
3. Zavrsetak krvine
4. Mesto od koga treba povecavati gas (ubrzavati)
Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci :
 do pocetka krvine ’’drzati’’ vozilo blize desnoj strani puta
 pred krivinu usporiti vozilo kocenjem ili prebacivanjem u nizi stepen
prenosa
 pred samu krivinu usmeriti vozilo prema sredisnjoj-razdelnoj liniji(1)
 bez trzanja okretati tocak upravljaca ulevo (2)
 u ovom delu (4) je znacajno dejstvo centrifugalne sile u zavisnosti kako
brzo okrecemo tocak upravljaca. To dejstvo je malo osetljivo posto ga
apsorbuju pneumatici, gibnjevi i amortizeri. Od ovog mesta treba
umereno povecavati ubrzanje kako bi sacuvali prijanjanje pneumatika o
podlogu i delimicno kompenzovali centrifugalnu silu .
 postupno vracati tocak upravljaca udesno usmeravajuci vozilo ka
spoljnjoj ivici saobracajne trake.

Metoda pravilnog savladjivanja ostre krivine udesno

1. Kraj pravolinijskog dela puta

2. Pocetak krivine i mesto odakle treba poceti umereno okretati tocak
upravljaca
3. Zavrsetak krvine
4. Mesto od koga treba povecavati gas (ubrzavati)
5.
Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci :
 usporiti kocenjem ili prebacivanjem u nizi stepen prenosa do zavrsetka
pravolinijskog dela puta do ulaska u krivinu usmeriti vozilo tako da bude
paralelno sa razdelnom linijom na kolovozu
od pocetka krivine zapoceti ravnomerno okretati tocak upravljaca
udesno
centrifugalna sila je u ovom pocetnom delu krivine znacajna,u
zavisnosti od brzine okretanja tocka upravljaca.To dejstvo je malo
osetljivo,posto ga apsorbuju pneumatici,gibnjevi i amortizeri.Ali svakako
od tog mesta treba povecavati ubrzanjkako bi se u tom momentu
ocuvalo prijanjanje tockova o podlugu.
od centra krivine usmeriti vozilo prema desnoj ivici puta
ravnomerno vracati tocak upravljaca ulevo
vozilo izlazi iz krivine
Metoda pravilnog savladjivanja ostre krivine ulevo

1. Kraj pravolinijskog dela puta

2. Pocetak krivine i mesto odakle treba poceti umereno okretati tocak
upravljaca
3. Zavrsetak krvine
4. Mesto od koga treba povecavati gas (ubrzavati)

Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci :

 do ulaska u krivinu usmeriti vozilo da bude paralelno sa spoljnom
desnom ivicom puta i usporiti vozilo kocenjem ili prebacivanjem u nizi
stepen prenosa jos pre zavrsetka pravolinijskog dela puta
 sa ’’smirenim vozilom ’’ uci u krivinu
 od pocetka krivine postepeno okretati tocak upravljaca ulevo i u
zavisnosti od velicine same krivine umereno ubrzavati ili iskoristiti
inerciju samog vozila za savladjivanje tog dela krivine
 u ovom pocetnom delu krivine javlja se centrifugalna sila koja usmerava
vozilo prema ivici puta.Njeno dejstvo je prisutno ali minimalno,posto ga
apsorbuju pneumatici,gibnjevi i amortizeri kao i umereno povecanje
ubrzanja koje u tom momentu obezbedjuje prijanjanje tockova uz
podlogu
 od sredisnjeg dela krivine vozilo treba ubrzavati jos vise proporcionalno
za tu krivinu
 zaokretati i usmeravati vozilo ka desnoj ivici puta
 napustanje krivine
Metoda pravilnog savladjivanja ’’S’’ krivine

mesto oakle treba otpoceti okretati tocak upravljaca

pocetak krivine
kraj ’’prve’’ krivine
pocetak ’’druge’’ krivine
kraj ’’druge’’ krivine
Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci :
 do ulaska u krivinu usporiti kretanje vozila kocenjem ili prebacivanjem u
nizi stepen prenosa i vozilo usmeriti prema razdelnoj liniji ( sredini
kolovoza )
 od ulaska u ’’prvu’’ krivinu okretati tocak upravljaca u desnu stranu ( ka
desnoj strani puta ) i umereno ubrzavati
od sredisnjeg dela ’’prve’’ krivine oduzimati ubrzanje (pustanjem
gasa ,da bi vozilo usporilo i bilo pripremljeno za sledecu krivinu) u isto
vreme otpoceti bez trzaja okretanje tocaka upravljaca u levu stranu i
usmeravati vozilo ka sredisnjoj liniji
 pred samu ’’drugu’’ krivinu vozilo ima potrebnu brzinu da bezbedno
savlada tu krivinu i pozicija vozila je blize sredisnjoj liniji
 od pocetka ’’druge’’ krivine umereno se ubrzava i tocak upravljaca
postepeno se vraca udesno
 od sredisnjeg dela ’’druge’’ krivine smelije se ubrzava vozilo,dok se
tocak upravljaca postepeno vraca u desnu stranu i vozilo se usmerava
ka desnoj strani puta

Voznja unazad

Voznja unazad spada u red opasnih radnji u saobracaju, u koje jos spadaju i
preticanje i polukruzno okretanje, pa cak i skretanje u levu stranu na
raskrsnici.
Zakonodavac je propisao da na nekim mestima nije dozvoljeno kretati se
unazad bas iz razloga sto je to opasna radnja (pogledati u Zakonu o
bezbednosti saobracaja na kojim mestima je zabranjeno).
Ova radnja je toliko opasna da je vozac u obavezi da se krece na kratkom
odstojanju unazad i to samo prilikom isparkiravanja.
Ukoliko vozac vozila ima potrebu da se iz nekog drugog razloga krece
unazad (npr. polukruzno okretanje ili dolazak do mesta za parkiranje) duzan
je da to ucini krecuci se uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
Dok se vozilo krece na pravcu unazad, bez skretanja, na vozilu moraju da
budu ukljucena sva cetiri pokazivaca pravca.
Kratko odstojanje moze iznositi 2m u nekim slucajevima, dok u nekim
slucajevima moze iznositi 20m, a zavisi od:
 stanja kolovoza (suv ili klizav usled snega, leda, blata i sl.)
 vidljivosti (dim, magla, noc, kisa i sl.)
 preglednosti situacije i sl.

Polozaj vozaca je pravilan ukoliko se telom okrene unazad i

levom rukom drzi vrh tocka upravljaca, dok desnom rukom ’’zagrli’’ naslon
suvozackog sedista.
Jako je vazno da vozac ne pomera levu ruku sa vrha tocka upravljaca cak i
pri malim korekcijama.
Vozac vozila kada god ide unazad mora imati pravilan polozaj za kretanje
unazad.
Naravno, ukoliko ima potrebu da proveri bocna ogledala ili da pogleda ispred
vozila, vozac se mora zaustaviti ili zastati da bi to uradio.
je vazno da vozac vozila dokle god ide unazad svoj pogled usmerava na
situaciju iza vozila, odnosno da slika koju vidi iza sebe bude nepromenjiva.
Drugim recima liniju koju vidi vozac sa svog polozaja uvek treba da bude na
tom mestu, npr. drvo koje se vidi treba da bude na tom odstojanju i sl.
Ukoliko vozac ne moze da ovlada ovakvim postupkom, moze izabrati drugi
malo rizicniji. On podrazumeva da se iza vozila odabere jedna tacka koju
treba poklopiti sa nekom tackom na zadnjem vetrobranskom staklu. Kada su
te izabrane tacke jedna pored druge ili jedna na drugu, vozilo ide ravno
nazad.,Ali, cim izabrana tacka pocne da se udaljava od izabrane tacke na
zadnjem vetrobranskom staklu, vozac mora korekcijom tocka upravljaca da
ispravi to.
Naravno ovakav postupak podrazumeva da vozac vozila periodicno
proverava te izabrane tacke, znaci nakon predjenih svakih 2-3m. Stalno
gledanje u te izabrane tacke moze dovesti do nezgode jer vozac gledajuci
njih ne obraca paznju na situaciju oko vozila.
Postupak pravilnog skretanja sa vozilom u raskrsnici

Raskrsnica je povrsina na kojoj se ukrstaju ili spajaju dva ili vise puteva, kao i
sira saobracajna povrsina (trgovi) koja nastaje ukrstanjem, odnosno
spajanjem puteva.
Regulisanje saobrcaja u raskrsnici zavisi od:
1. njenog oblika
2. gustine saobracaja
3. smera saobracajnih traka
4. saobracajne signalizacije
5. ogranicenja brzine i sl.
Raskrsnice se dele prema lokaciji na gradske i vangradske, ali glavna podela
je na:
 regulisane svetlosnim saobracajnim znakovima (semaforima),
regulisane saobracajnim znakovima
 ne regulisane (pravilom desne strane)

Pre prolaska kroz uredjenu raskrsnicu, vozac koji upravlja vozilom ce proci
kroz tri zone.

U prvoj zoni dobijaju se potrebna obavestenja horizontalnom signalizacijom

(strelicama na kolovozu) i saobracajnim znakom obavestenja koji sadrzi
sematski prikaz prostora neposredno ispred raskrsnice.
U drugoj zoni koja se naziva ’’zona prestrojavanja’’, pocinje oblikovanje
zone raskrsnice. U ovoj zoni trake su medjusobno odvojene isprekidanim
linijama, sto dozvoljava promenu traka i zauzimanje zeljenog pravca za
prolazak kroz raskrsnicu pravo ili skretanje levo ili desno.
Treca zona se naziva zona postrojavanja i razlikuje se od predhodne zone
po tome sto su saobracajne trake razdvojene punim belim linijama, tako da
nije dozvoljena promena traka. Duzina belih traka ili ove zone zavisi od
trajanja crvenog svetla na semaforu, od vremenskog razmaka izmedju vozila
koji prilaze raskrsnici.

JAKO JE VAZNO NAPRAVITI PLAN PROLASKA KROZ RASKRSNICU I

NA VREME ZAUZETI PRAVILAN POLOZAJ ZA SAVLADAVANJE ISTE.

Ukoliko vozac zeli vozilom da prodje nepreglednu ili na drugi nacin opasnu
raskrsnicu, mora da smanji brzinu kretanja svog vozila, da pazljivo osmotri
situaciju u raskrsnici, polozaj drugih vozila i pesaka kao i da ne insistira na
apsolutnoj prednosti jer ga ona moze odvesti u saobracajnu nezgodu.
Pre prolaska kroz raskrsnicu:
1. prilagodite brzinu svog kretanja,
2. izvrsite proveru puta pogledima u levu stranu,
3. izvrsite proveru puta pogledima u desnu stranu
4. tek onda ako je sve bezbedno izvrsite postupak skretanja.
Ukoliko prilkom pogleda vozac uoci drugo vozilo koje se krece putem na koji
izlazi’’, vozac mora da proceni koliko je to vozilo udaljeno od njega i kakvom
se brzinom krece – jer nije isto ako se to vozilo nalazi blizu i krece se
minimalnom brzinom, ili je dosta udaljeno ali se krece velikom brzinom.

Metoda pravolinijskog savladjivanja krstaste raskrsnice

Postupak pravolinijskog savladavanja raskrsnice:

1) prilagodite brzinu kretanja,
2) uocite nacin regulisanja saobracaja i pazljivo osmotrite saobracajnu
situaciju u raskrsnici
3) propustiti vozila koja imaju prvenstvo (ako postoje takva vozila u raskrsnici)
4) ukoliko nema smetnji ili su otklonjene, sa vecim ubrzavanjem nastaviti
prolazak kroz raskrsnicu

Napomena:

Vozac koji nailazi na raskrsnicu treba pre ulaska u

raskrsnicu da prilagodi brzinu kretanja svog vozila i po potrebi smanji brzinu
kretanja. To radi da bi sebi obezbedio mogucnost sagledavanja citave
situacije oko raskrsnice.
Takva mogucnost u gradskim raskrsnicama gde su visoke zgrade i sl. iznosi
od 8m do 15m, sto znaci da vozac koji vozilom nailazi (po suvom kolovozu)
na raskrsnicu u navedenim uslovima, treba da ima brzinu od 20-30km/h.

Metoda skretanja u levo na raskrsnici

Ukoliko nije znakom drugacije oznaceno, vozac vozila

koji skrece u levo duzan je da to izvrsi krecuci se krajnjom levom
saobracajnom trakom (ukoliko postoje vise traka za jedan smer) ili ukoliko
je jednosmerna ulica (jedna kolovozna traka) blize levoj ivici kolovoza -
liniji.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba

smera na kome postoje tri saobracajne trake srednja saobracajna traka se
koristi za preticanje ili za skretanje u levo.

Vozac, prilikom skretanja u levo, treba da zauzme

polozaj kao na slici, odnosno, ne sme zapocinjati skretanje na samom ulasku
u raskrsnicu, nego treba biti blizi, odnosno paralelan sa razdelnom linijom.
Metoda skretanja u levo na raskrsnici

Ukoliko nije znakom drugacije oznaceno, vozac vozila

koji skrece u levo duzan je da to izvrsi krecuci se krajnjom levom
saobracajnom trakom (ukoliko postoje vise traka za jedan smer) ili ukoliko
je jednosmerna ulica (jedna kolovozna traka) blize levoj ivici kolovoza -
liniji.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera

na kome postoje tri saobracajne trake srednja saobracajna traka se koristi
za preticanje ili za skretanje u levo.

Vozac, prilikom skretanja u levo, treba da zauzme polozaj

kao na slici, odnosno, ne sme zapocinjati skretanje na samom ulasku u
raskrsnicu, nego treba biti blizi, odnosno paralelan sa razdelnom linijom.

Pre prolaska kroz raskrsnicu vozac vozila je duzan da uradi sledece :

1) PROVERA

Vozac koji namerava da izvrsi skretanje u levo na raskrsnici, pre otpocinjanja

radnje treba da se uveri da li moze na bezbedan nacin po sebe i druge
ucesnike u saobracaju to i da uradi.
Provere koje vozac mora da izvrsi su sledece:
 prvo pogleda unutrasnje ogledalo 1. (provera situacije iza vozila)
  pogled u bocno ogledalo 2. (provera situacije pored vozila)
 na kraju pogled okretom glave preko ramena 3. (provera situacije u tzv.
’’mrtvom uglu’’, odnosno, provera mesta koje se ne vidi u ogledalima)
2) NAJAVA
Ukoliko ne postoje prepreke za nameru vozaca da izvrsi skretanje u
raskrsnici, sledeci korak koji vozac mora da uradi je najava predstojece
radnje. Odgovarajucim pokazivacem pravca najavljuje svoju nameru.
3) PRILAGODJAVANJE BRZINE

Vozac prilagodjava brzinu kretanja svog vozila kocenjem

kocnicom ili ubacivanjem u nizi stepen prenosa. Ako je brzina kretanja
vozila dosta veca od potrebne, vozac treba da zapocne ovu radnju i pre
gore navedenih radnji, kako bi imao dovoljno vremena da pazljivo pogleda i
najavi svoju nameru na dovoljnoj udaljenosti.
4) NACIN REGULISANJA RASKRSNICE
Nakon usporavanja vozila, vozac sagledava situaciju u raskrsnici i na koji
nacin je ona regulisana.
Ukoliko postoji i pesacki prelaz, vozac je duzan da obrati paznju na pesake
koji su stupili ili stupaju na kolovoz, tako da moze blagovremeno da zaustavi
vozilo.
5) IZVRSITI PROVERU PUTA POGLEDIMA

Vozilo je doslo do same raskrsnice, vozac pre nego sto izvede

radnju skretanja mora da se uveri da li dolazi neko vozilo sa njegove leve
strane. Vozac vozila prvo proverava levu stranu, jer prvo nailazi na vozila koja
mu dolaze sa leve strane.

Vozac vozila potom proverava desnu stranu puta.

Vozac je duzan da proverava levu, odnosno, desnu stranu iako ima prednost
na raskrsnici zbog nepazljivih vozaca radi svoje bezbednosti.
6) PROPUSTI VOZILA
Vozila koja imaju prvenstvo (ako postoje takva vozila u raskrsnici)
7) PRAVILNO IZVODI RADNJU
 Pri skretanju u levo, vozac se mora kretati tako da
centar raskrsnice bude sa njegove desne strane. Ovo vazi i ukoliko saobracaj
regulise ovlasceno lice ili postoji nekakav objekat (pesacko ostrvo).

Ukoliko postoji na kolovozu iscrtana kratka

isprekidana linija (tzv. ’’linija vodilja’’) treba je pratiti levom stranom vozila. Ta
linija se ne sme gaziti niti prelaziti.

Metoda skretanja u desno na raskrsnici

Vozac koji skrece u desno, duzan je da to uradi krecuci se

krajnjom desnom saobracajnom trakom koja se proteze uz desnu ivicu ili sto
blize desnoj ivici kolovoza, osim ako znakom nije drugacije odredjeno.

Vozac koji skrece u desnu stranu (situacija kao na slici)

mora biti uz desnu ivicu kolovoza iz dva razloga:
 da zatvori prolaz biciklistima i vozacima koji voze bicikle sa motorom jer
se oni po zakonu krecu na jedan metar od ivicnjaka. Ukoliko bi imali
prostor izmedju vozila i ivicnjaka sigurno ce ga iskoristiti, sto moze da
 bude jako opasno jer vozac proverava levu stranu puta na koji skrece,
ne vidi biciklistu koji se krece desno od njega.
 da ne smeta vozilima koji zadrzavaju pravac kretanja ili skrecu u levu
stranu, tako da ta vozila mogu od njega da prodju.

Postupak skretanja u desnu stranu je isti kao i za skretanje u levo i

vozac mora da uradi sledece:

1) PROVERA

Vozac, pre otpocinjanja ove radnje, mora da se

uveri da li moze na bezbedan nacin po sebe i druge ucesnike u saobracaju tu
radnju da uradi.
Provere koje vozac mora da izvrsi su sledece:
 prvo pogleda unutrasnje ogledalo 1. (provera situacije iza vozila)
 pogled u bocno ogledalo 2. (provera situacije pored vozila)
 na kraju pogled okretom glave preko ramena 3. (provera situacije u tzv.
’’mrtvom uglu’’, odnosno, provera mesta koje se ne vidi u ogledalima)
 Neki vozaci ne izvode ove poglede ukoliko se krecu uz desnu ivicu
kolovoza jer polaze od toga da niko ne prolazi tuda uz desnu ivicu
kolovoza. To je naravno pogresno, jer onda oni sebe postavljaju u
kockarski polozaj.
Znaci, ako ne pogledate, necete znati da li mozda nailazi pesak koji
nepravilno prelazi ulicu (van pesackog prelaza) ili biciklista koji se krece na
jedan metar od ivice kolovoza i sl. nemojte da vam ovo bude tesko.
2) NAJAVA
Ukoliko ne postoje prepreke za nameru vozaca da izvrsi skretanje u
raskrsnici, sledeci korak koji vozac mora da uradi je najava predstojece
radnje.
Ukljucivanjem odgovarajuceg pokazivaca pravca najavljuje svoju nameru.
3) PRILAGODJAVANJE BRZINE
Vozac prilagodjava brzinu kretanja svog vozila kocenjem kocnicom ili
ubacivanjem u nizi stepen prenosa. Ako je brzina kretanja vozila dosta
veca od potrebne, vozac treba da zapocne ovu radnju i pre gore
navedenih radnjikako bi imao dovoljno vremena da pazljivo pogleda i najavi
svoju nameru na dovoljnoj udaljenosti.
4) NACIN REGULISANJA RASKRSNICE

Nakon usporavanja vozila vozac sagledava situaciju u

raskrsnici i na koji nacin je ona regulisana.
Ukoliko postoji i pesacki prelaz, vozac je duzan da obrati paznju na pesake
koji su stupili ili stupaju na kolovoz, tako da moze blagovremeno da zaustavi
vozilo.
5) IZVRSITI PROVERU PUTA POGLEDIMA

Vozac vozila proverava levu stranu puta, uocava vozila

koja dolaze sa njegove leve strane, procenjuje njihovu udaljenost i brzinu
kojom se krecu jer nailazi prvo na vozila sa te strane.

Vozac vozila proverava desnu stranu puta, pesake koji

stupaju ili su stupili na kolovoz, kao i vozilo koje se krece putem sa
prvenstvom prolaza i pretice drugo vozilo (ukoliko izlazi sa sporednog na
glavni put).
6) PROPUSTI VOZILA
Vozila koja imaju prvenstvo (ako postoje takva vozila u raskrsnici)
7) PRAVILNO IZVODI RADNJU
Postupak savladjivanja raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja

Raskrsnica sa kruznim tokom saobracaja je raskrsnica koja u svom centru

(sredistu) ima jedan trg ili ostrvo oko koga se odvija saobracaj.
Obicno su obelezene postavljenim saobracajnim znakom:

Znak opasnosti koji najavljuje nailazak na raskrsnicu sa

kruznim tokom.

Znak ’’Kruzan tok saobracaja’’.

Pomenuti saobracajni znak (Kruzan tok saobracaja) pripada grupi znakova
obaveze, tako da su sva vozila u kruznom toku u obavezi da se krecu u
smeru strelica na znaku. Iz toga proizilazi da je raskrsnica sa kruznim tokom
saobracaja u stvari jedna jednosmerna ulica oko ostrva sa prikljucnim
ulicama sa strane.

Slika pokazuje jednosmernu ulicu koja se proteze

oko ostrva (trga) i sa prikljucnim ulicama sa strane predstavlja cetiri
raskrsnice. Jako je vazno shvatiti da raskrsnica sa kruznim tokom saobracaja
nije jedna raskrsnica vec nekoliko raskrsnica.
Vazno:
Raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja nisu regulisane nekim posebnim
pravilom, vec su regulisane kao i ostale raskrsnice, odnosno u njima vaze
opsta pravila saobracaja (pravilo desne strane, saobracajni znakovi, pravila
koja vaze kod prestrojavanja...i sl.).
One mogu biti regulisane i ne regulisane.
1) Regulisane raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja
 Regulisane raskrsnice su regulisane
postavljenim saobracajnim znakovima.
Najcesci znak je ’’Ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza’’, dok znak
’’Obavezno zaustavljanje’’ se redje postavlja ali je i on prisutan.
2) Ne regulisane raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja

U ne regulisanim raskrsnicama vazi pravilo

desne strane.
Napomena: Radi sto boljeg razumevanja video zapisa, obavezno
pogledati deo:
1) Postupak savladjivanja ne regulisane raskrsnice sa kruznim tokom
saobracaja
2) Postupak savladjivanja regulisane raskrsnice sa kruznim tokom

Postupak savladjivanja ne regulisane raskrsnice sa kruznim tokom

saobracaja

Crveno vozilo se nalazi u ne regulisanoj

raskrsnici sa kruznim tokom saobracaja, to zakljucujemo po tome sto ne
postoje saobracajni znaci koji regulisu saobracaj u raskrsnici.
Crveno vozilo je u obavezi da zaustavi svoje vozilo i propusti sivo vozilo koje
stupa na raskrsnicu i dolazi sa desne strane (pravilo desne strane)..
 Sada su dva vozila u kruznom toku i dolazi im
trece vozilo sa njihove desne strane, ta dva vozila ce morati da ustupe
prednost ili cak da se zaustave i propuste to trece vozilo jer vazi - pravilo
desne strane.
Primecujete da vozilo koje stupa na raskrsnicu sa kruznim tokom
saobracaja koja nije regulisana uvek ima prvenstvo prolaza u odnosu na
vozila koja su u kruznom toku, pa se postavlja pitanje kada ce crveno vozilo
da izadje iz raskrsnice i zar nece doci do zakrcenja te raskrsnice ?
Odgovor na ovo pitanje jeste da se ne regulisane raskrsnice sa kruznim
tokom saobracaja nalaze na mestima gde je mali intenzitet saobracaja, dok
tamo gde je veci, moraju se regulisati.

Postupak savladjivanja regulisane raskrsnice sa kruznim tokom

saobracaja

Regulisane raskrsnice sa kruznim tokom

saobracaja se nalaze na mestima gde je veliki intenzitet saobracaja (ili su tu
zbog vece bezbednosti), tu vozilo koje nailazi na raskrsnicu ima najcesce
saobracajni znak ’’Ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza’’.
Taj znak ’’govori’’ da se vozilo krece sporednim putem i da se taj sporedni put
ukrsta sa glavnim putem (jednosmernom ulicom - ''kruznim tokom'') i vozila
koja se krecu tom jednosmernom ulicom imaju prednost u odnosu na njega.
Pravilno kretanje kroz raskrsnicu sa kruznim tokom saobracaja
podrazumeva:

1) Pre ulaska u raskrsnicu sa kruznim tokm, ukoliko postoje vise

saobracajnih traka, vozac se mora pravovremeno prestrojiti i biti u onoj
saobracajnoj traci koja je za zeljeni smer, kako se ne bi nasao u konfliktnoj
situaciji usled presecanja putanja ostalim vozilima. Zato je od velike vaznosti
uociti znak obavestavanja pre ulaska u raskrsnicu i na vreme zauzeti
odgovarajucu saobracajnu traku za zeljeni smer.

Slika pokazuje kada vozac, nakon usporavanja,

provere i najave zeljene radnje, nailazi na raskrsnicu sa kruznim tokom
saobracaja koja je regulisana.
Vozac uocava znak i shvata da je njegov put sporedan, pogled usmerava u
levu stranu da bi uocio vozila koja se krecu ’glavnim’ putem i imaju prednost u
odnosu na njega. Ukoliko ima vozila, vozac mora zaustaviti vozilo. Da bi
vozac sve ovo postigao mora se kretati minimalnom brzinom.
2)

Nakon provere u levu stranu vozac sa

ukljucenim desnim pokazivacem pravca stupa na raskrsnicu krecuci se uz
desnu ivicu kolovoza i zavrsava radnju.

Postupak kada vozac vozila zadrzava pravac kretanja:

1) Pre ulaska u raskrsnicu vozac (braon) vozila, zauzima pravilan polozaj,

odgovarajucu saobracajnu traku (ukoliko ih ima vise), u situaciji kao na slici,
vozac je blizi sredisnjoj liniji jer zeli odmah nakon stupanja u raskrsnicu da se
prestroji u traku blize centru raskrsnice.
 Vozac vozila koji stupa na raskrsnicu sa kruznim
tokom saobracaja, proverava situaciju sa leve strane, procenjuje daljinu i
brzinu vozila koja se nalaze vec u kruznom toku i ukoliko je bezbedno stupa
na raskrsnicu.
Vozac svoje kretanje u raskrsnici treba da izvede tako da se krece najkracim
putem. Sto znaci da nakon stupanja na raskrsnicu, vozac se prestrojava u
saobracajnu traku blize centru raskrsnice.
2)

Nakon ulaska i kretanja levom saobracajnom trakom,

vozac dolazi do prve raskrsnice sa bocnim putem, tu proverava situaciju sa
svoje desne strane (vrseci provere 1,2 i 3.) i kada prodje raskrsnicu ili je
prosao deo bocne raskrsnice (ukoliko je bezbedno), vozac ukljucuje desni
pokazivac pravca i prestrojava se u desnu saobracajnu traku. Na takav nacin
vozac nedvosmisleno pokazuje kuda zeli da ide, sto je veoma bitno za druge
ucesnike u saobracaju.
3)

Vozac zavrsava skretanje tako sto iz desne

saobracajne trake izlazi iz kruznog toka.
Postupak kada vozac zeli da izvrsi skretanje po 90 stepeni:

1)

Vozac, pre nego sto stupi na raskrsnicu sa kruznim

tokom, proverava situaciju u levu stranu i ukoliko nema smetnji stupa na
raskrsnicu.
2)

Nakon ulaska u raskrsnicu vozac proverava da li moze

da izvrsi prestrojavanje u levu saobracajnu traku.
3)

Posle prestrojavanja, vozac se krece najkracim putem

– saobracajnom trakom uz ostrvo.
4)

Kada je vozac dosao na mesto prikazano na slici,

vrsi proveru (pogledima 1,2 i 3.) i ukoliko moze, tj. nema vozila koja se krecu
tom saobracajnom trakom, ponovo se prestrojava u desnu saobracajnu traku.
5)

Nakon prestrojavanja vozac, radeci sve sa

ukljucenim desnim pokazivacem pravca, izlazi iz raskrsnice krecuci se uz
desnu ivicu kolovoza.

U situaciji kao na slici, vozac koji se krece blize

centru raskrsnice i zeli da se prestroji i izvrsi skretanje u desnu stranu, mora
pre toga da propusti vozilo koje se nalazi u toj saobracajnoj traci. Nikako ne
da se zaustavi bez razloga i time dovede sebe i druge ucesnike u saobracaju
u opasnu poziciju.
Za bolje shvatanje gore navedenog, pogledati deo strane:

Dodatna objasnjenja

Redosled prolaska vozila kroz raskrsnicu u situaciji

prikazanoj na slici je sledeci:
1. vozilo broj 2.
2. vozilo broj 1.
3. tek na kraju vozilo broj 3.
Vozilo br. 1. krece se jednosmernom ulicom i nailazi na raskrsnicu sa bocnim
putem, tu sa bocnog puta nailazi vozilo br. 2. i nema znak za regulisanje
saobracaja u raskrsnici, sto govori da u ovoj raskrsnici vazi pravilo desne
strane. Vozilo broj 1. ce se zaustaviti i propustiti vozilo broj 2., dok vozilo broj
3. mora da saceka da se isprazni raskrsnica, pa tek onda da stupi na nju.
Dodatna objasnjenja :

Vozilo koje se krece "unutrasnjom trakom", mora da

propusti vozilo koje se krece "spoljnom" trakom jer se ipak to vozilo
prestrojava (menja saobracajne trake) i posto u raskrsnicama sa kruznim
tokom saobracaja VAZE OPSTA pravila saobracaja - tako da se VOZILO
PRESTROJAVA samo ukoliko je ta radnja bezbedna po njega i ostale
ucesnike u saobracaju....
U tekstu nigde nije navedeno da vozilo mora da se zaustavi vec da
PROPUSTI (ustupi prednost) vozilu (na slici - zeleno) koje se krece svojom
saobracajnom trakom i koje ima prednost, a to da li ce vozac vozila koji zeli
da ''izadje sa kruznog toka" da smanji brzinu (dok zeleni auto ne prodje, ali
time ne sme ometati dr. ucesnike u saob.) ili ce napraviti jos jedan krug u
kruznom toku (ili vise njih !) zavisi od konkretne situacije u raskrsnici i
procene vozaca i sl.
U praksi mozete videti i situaciju, gde vozac vozila (zeleni auto), koji se krece
spoljnom saobracajnom trakom usporava kretanje i time omogucava vozacu
koji zeli da se "iskljuci" sa kruznog toka DA to i ucini, ali to je neka druga
prica, to je dobra namera vozaca u zelenom vozilu, kolegijalnost, drug na
drumu i sl, ali to nema nikakve veze sa pravilima saobracaja... Zato, pamet u
glavu, drzite se pravila, jer kod sudije za prekrsaje samo je po vazecem
Zakonu...
Vrati se na *

Nakon prestrojavanja vozac, radeci SVE SA

UKLJUCENIM desnim pokazivacem pravca, izlazi iz raskrsnice krecuci se uz
desnu ivicu kolovoza.
Pokazivac pravca je sve vreme ukljucen, jer i sami znate da - pokazivac
pravca mora biti ukljucen sve vreme dok se izabrana radnja ne zavrsi, ukoliko
se odustaje od neke radnje - onda nema ni pokazivaca.... Sve je jasno zar ne,
u protivnom kako ce ostali ucesnici u saobracaju znati kuda ste se uputili...
POLUKRUZNO OKRETANJE

Polukruzno okretanje je radnja u saobracaju gde vozac sa svojim vozilom

ostaje na svom pravcu - putu, samo menja smer kretanja.
Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje na mestima gde je:
zabranjeno saobracajnim znakom
u tunelu
na auto putu i moto-putu
jednosmerna ulica
nedovoljna vidljivost (prevoj, krivine)
preko pune linije i sl.
( Za vise informacija pogledati Polukruzno okretanje - u pravilima
saobracaja ).

Polukruzno okretanje se moze izvesti:

Sa manevrisanjem (slika gore) i bez manevrisanja

(slika dole).

Polukruzno okretanje spada u red ’’opasnih’’ radnji u

saobracaju, medju kojima su jos preticanje i voznja unazad. Vozac ih sme
izvoditi samo ako su bezbedne po njega i druge ucesnike u saobracaju.
Postupak polukruznog okretanja treba da bude takav da se iskoristi najmanji
prostor za okretanje i da se za sto krace vreme zavrsi.
Koristiti veci prostor od potrebnog – ’’duboko ulaziti’’, nije dobro jer se
vozilo suvise dugo nalazi prepreceno na putu i time ometa druga vozila i
povecava rizik da dodje do saobracajne nezgode.
Dok, ako bi vozac koristio minimalni prostor, time bi vozilo postavio u
polozaj u kome ne moze da uradi polukruzno okretanje odjednom, sto dovodi
do toga da vozac mora da manevrise vozilom nekoliko puta, iako mu to nije
bila namera u pocetku i opet predugo boravi preprecen na putu cime
povecava rizik po sebe i druge ucesnike u saobracaju.
Postupak polukruznog okretanja iz tri manevra na otvorenom putu:

Ovakav postupak vozac ce primeniti kada nema dovoljno prostora za

polukruzno okretanje bez manevrisanja koje je u nekim slucajevima i bolje
raditi, jer se vozilo ne zadrzava predugo prepreceno na putu.
1. ODABIR MESTA
Vozac vozila pazljivo odabira pogodno mesto za zeljenu radnju, vodeci pritom
racuna da na tom delu puta nije zabranjena ovakva radnja i da je ona
bezbedna po sve ucesnike u saobracaju.
2. PROVERA

Provere koje vozac mora da izvrsi su sledece:

1. prvo pogleda unutrasnje ogledalo 1. (proverava situaciju iza svog
vozila)
2. pogled u bocno ogledalo 2. (provera situacije pored vozila)
3. na kraju pogled okretom glave preko ramena 3. (provera situacije u tzv.
’’mrtvom uglu’’ ,odnosno,provera mesto koje se ne vidi u ogledalima)
3. NAJAVA
Najavljuje svoju nameru ukljucivanjem levog pokazivaca pravca.
4. PRILAGODJAVANJE BRZINE
Vozac prilagodjava brzinu kretanja svog vozila kocenjem kocnicom ili
ubacivanjem u nizi stepen prenosa (pogledati deo pod zaustavljanje).
Ako je brzina kretanja vozila dosta veca od potrebne, vozac treba da
zapocne ovu radnju i pre gore navedenih radnji,kako bi imao dovoljno
vremena da pazljivo pogleda i najavi svoju nameru na dovoljnoj udaljenosti.
5. POLUKRUZNO OKRETANJE
Sama radnja polukruznog okretanja zahteva da vozac ima dovoljno vremena
da zapocne i zavrsi radnju, te je jako vazno izabrati pravi trenutak za nju.
1)

Vozac zauzima pravilan polozaj za otpocinjanje

polukruznog okretanja – usmerava vozilo ka razdelnoj liniji i postavlja vozilo
tako da bude paralelno sa linijom.
2)

Pre zapocinjanja radnje, vozac

proverava da li ima vozila ispred sebe i koliko su ona udaljena i kojom
brzinom se krecu. Najbolje je da ih nema uopste. Zatim, vozac proverava
situaciju iza svog vozila u levom bocnom ogledalu i okretanjem glave preko
levog ramena (mrtvi ugao).
Sada se neko pita pa ja sam vec pogledao –izvrsio proveru, zasto ponovo da
gledam ?! Ali te provere su bile kod najavljivanja radnje polukruznog
okretanja i one predhode samoj radnji, a sama radnja zahteva jos jednu
proveru pre zapocinjanja, jer od prve provere proslo je neko vreme i mozda
se situacija promenila.
Ako nema smetnji, vozac zapocinje radnju.
3)

Za vreme provera po drugi put u jednu , odnosno,

drugu stranu vozac moze da tocak upravljaca okrece u levu stranu, da bi,
cim mu se ukaze prilika, zapoceo radnju.
Jako je vazno ne zapocinjati radnju za vreme vrsenja provera.
Vozac se nije predhodno uverio da li moze da zapocne radnju, zapoceo je,
preprecio vozilo na kolovozu – dok mu prilazi drugo vozilo velikom brzinom, i
to predstavlja veliki problem!!!
4)

Nakon skretanja u levu stranu do ivice kolovoza,

vozac okrece tocak upravljaca u desnu stranu (pozeljno je okretati tocak
upravljaca uvek do maksimuma kod ove radnje, jer se na taj nacin koristi
minimalni prostor za okretanje).
Rucicu menjaca vozac postavlja u polozaj za hod unazad, poglede koje mora
da uradi pre zapocinjanja drugog manevra ove radnje su:pogled u levu
stranu – da bi izvrsio proveru situacije na putu sa leve strane vozila, a nakon
te provere vozac okretom glave preko desnog ramena proverava situaciju
iza svog vozila i gledajuci u nazad sve vreme zapocinje voznju u nazad sa
ukljucenim desnim pokazivacem pravca.
5)

Posle zavrsenog drugog manevra, vozac vozila

okrece tocak upravljaca u levu stranu do maksimuma, rucicu menjaca
postavlja
u prvi stepen prenosa, ukljucuje levi pokazivac pravca, proverava situaciju sa
desne strane vozila, i ukoliko je slobodno zavrsava polukruzno okretanje.

Postupak polukruznog okretanja iz tri manevra na raskrsnici:

Postupak polukruznog okretanja iz tri manevra podrazumeva da se radnja

sme izvoditi na dozvoljenom mestu i ukoliko preglednost raskrsnice to
dozvoljava. Sam postupak je objasnjen u daljem tekstu i samo se tako sme
izvoditi, iduci iz ’glavne’ u sporednu ulicu, a NIKAKO DRUGACIJE.

1) 2) Zaustaviti se sa
ukljucenim desnim pokazivacem pravca uz desnu ivicu kolovoza,odmah iza
raskrsnice.
3) 4) Pre zapocinjanja
polukruznog okretanja izvrsiti proveru situacije pogledima iza vozila i
okretanjem glave preko desnog ramena.

5) Voznjom unazad kretati se iz glavne u sporednu ulicu

uz desnu ivicu kolovoza, desne saobracajne trake. Pritom proveriti situaciju
ispred vozila (1.) sada prednji kraj vozila ide blize ili prelazi razdelnu liniju, a
potom proveriti situaciju preko levog ramena okretanjem glave (2.).

6) Nakon uradjenih provera nastaviti kretanje u nazad

i pogled usmeriti iza vozila.

7) Nakon provere situacije na glavnom putu

pogledima u levu i desnu stranu, ukljuciti levi pokazivac pravca i u blagom
luku izvrsiti skretanje u levu stranu.
Postupak polukruznog okretanja bez manevrisanja u raskrsnici

Postupak polukruznog okretanja u situaciji prikazanoj na slici

podrazumeva da vozac iskoristi minimalni prostor za okretanje i to polukruzno okretanje
uradi na najbrzi nacin, ne ometajuci druge ucesnike u saobracaju.
Nakon usporavanja vozila, provere, najave - vozac zapocinje polukruzno okretanje sa
ukljucenim levim pokazivacem pravca i drzeci vozilo blize razdelnoj liniji.
Prvim stepenom prenosa treba raditi ovo polukruzno okretanje jer vozilo tada ide
minimalnom brzinom i vozac ima vremena da ispostuje sve sto se trazi od njega kod
ovog polukruznog okretanja.

Proverava situaciju na putu na koji izlazi pogledima u levu stranu,

odnosno, desnu stranu. Vozila na putu na koji izlazi - najbolje je da ih nema u blizini,
odnosno da su dovoljno daleko ili se krecu minimalnom brzinom, sto omogucava
vozacu da zapocne i zavrsi polukruzno okretanje.

Vozac zadrzava pravac kretanja sve dok prednji kraj vozila ne

dodje do prve isprekidane linije, tada pocinje da okrece tocak upravljaca u levu stranu.

Vozac vozilom dolazi do razdelne linije, tada je namotao do

maksimuma tocak upravljaca u levu stranu i pogled usmerava tako da proverava
saobracajnu traku bližu razdelnoj liniji (drugu od ovičnjaka).
Ukoliko postoji vozilo koje se krece tom saobracajnom trakom, i brzo se priblizava, vozac
treba da ubrza napustanje te saobracajne trake, tako da to vozilo moze da prodje
nesmetano iza njegovog vozila.

Vozac proverava saobracajnu traku uz desnu ivicu kolovoza (prvu

na koju je naisao). Ukoliko ima vozilo u toj saobracajnoj traci, treba da zaustavi vozilo i
propusti vozilo koje se krece tom saobracajnom trakom, jer mu takvo vozilo dolazi sa
desne strane i po pravilu saobracaja ima prednost.
VOZAC NIKADA NE SME DA IMA VOZILA U OBE TRAKE ISTOVREMENO, JER SE
ONDA NALAZI U KOCKARSKOM POLOZAJU I NIJE SMEO NI ZAPOCETI
POLUKRUZNO OKRETANJE.

U situaciji prikazanoj na slici vozac proverava da li ima pesaka na

pesackom prelazu, kojima mora da ustupi prvenstvo prolaza.

Nakon provere pesackog prelaza, vozac okrece glavu preko levog

ramena da bi se uverio da u medjuvremenu nije doslo do promene situacije sa leve
strane. Tu proveru obavezno treba izvrsiti i uociti neodgovorne vozace koji nemaju
strpljenja da sacekaju kraj polukruznog okretanja ili uociti vozace bicikala sa motorom,
motocikliste i sl. koji racunaju da mogu na brzinu tuda da prodju.

Zavrsetak polukruznog okretanja.

Postupak polukruznog okretanja bez manevrisanja u raskrsnici

Postupak polukruznog okretanja u situaciji prikazanoj na slici

podrazumeva da vozac iskoristi minimalni prostor za okretanje i to polukruzno okretanje
uradi na najbrzi nacin, ne ometajuci druge ucesnike u saobracaju.
Nakon usporavanja vozila, provere, najave vozac zapocinje polukruzno okretanje sa
ukljucenim levim pokazivacem pravca i drzeci vozilo blize razdelnoj liniji.
Prvim stepenom prenosa treba raditi ovo polukruzno okretanje jer vozilo tada ide
minimalnom brzinom i vozac ima vremena da ispostuje sve sto se trazi od njega kod
ovog polukruznog okretanja.

Proverava situaciju na putu na koji izlazi pogledima u levu stranu,

odnosno, desnu stranu. Vozila na putu na koji izlazi - najbolje je da ih nema u blizini,
odnosno da su dovoljno daleko ili se krecu minimalnom brzinom sto omogucava vozacu
da zapocne i zavrsi polukruzno okretanje.

Vozac zadrzava pravac kretanja sve dok prednji kraj vozila ne

dodje do prve isprekidane linije, tada pocinje da okrece tocak upravljaca u levu stranu.

Kada nema vise smetnji, vozac krece napred i pocinje da

okrece tocak upravljaca u levu stranu kada prednji kraj vozila bude u ravni sa ivicom
ostrva.
 Svoj pogled vozac usmerava u desnu stranu kako bi proverio
da li dolaze vozila sa te strane, jer ta vozila imaju prednost u odnosu na njega (pravilo
desne strane). Ukoliko nema smetnji nastavice sa radnjom, a tocak upravljaca je okrenut
do maksimuma u levu stranu u ovom trenutku.

Vozac nastavlja da se krece uz pesacko ostrvo, proveravajuci

pogledom i dalje desnu stranu.

U situaciji prikazanoj na slici vozac proverava da li ima pesaka

na pesackom prelazu, kojima mora da ustupi prvenstvo prolaza.

Pre samog zavrsetka radnje vozac usmerava svoj pogled

preko levog ramena okretanjem glave, da bi proverio situaciju sa leve strane vozila.

Primer:
- da bi uocio vozilo koje se krece iza njega neprilagodjenom brzinom i ubrzao svoje
kretanje
- da uoci neodgovornog vozaca bicikla ili motocikla koji zeli da se ''provuce’’ izmedju
vozila i ivicnjaka ostrva i sl.

Zavrsetak polukruznog okretanja je uz ivicu ostrva.

Polukruzno okretanje se pravilno izvodi ako vozac zavrsi radnju uz ivicu ostrva, ali ako je
usko-malo ostrvo i nemoguce je to uraditi, vozac sa vozilom ostaje u onoj
saobracajnoj traci u kojoj se zatekao, odnosno, u kojoj je zavrsio radnju polukruznog
okretanja! (situacija kada je ''usko'' ostrvo, a postoje dve ili vise saobracajne trake za
kretanje suprotnim smerom).

Postupak polukruznog okretanja u raskrsnici sa vise saobracajnih traka

1) Nakon pripreme za polukruzno okretanje (usporavanje,

provera, najava), vozac zauzima polozaj u krajnjoj levoj saobracajnoj traci u pravcu
kretanja. To je saobracajna traka iz koje se zapocinje polukruzno okretanje.
Pre nego sto zapocne postupak vozac proverava situaciju u raskrsnici, da se uveri da li
postoje nekakve smetnje (vozila, pesaci…).
Vozilo se krece minimalnom brzinom, prvim stepenom prenosa.

2) Vozac proverava situaciju ispred vozila, kao i pesacki prelaz

sa svoje leve strane. Ukoliko na tim mestima postoje vozila, odnosno, pesaci,
polukruzno okretanje se ne sme ni zapocinjati. Zatim se zauzima polozaj kao kod
skretanja u levu stranu, zapocinje se skretanje tako da centar raskrsnice bude sa desne
strane vozila.

3) Centar raskrsnice ostaje sa desne strane i svoju paznju

vozac usmerava na situaciju ispred vozila.
4) U situaciji kao na slici, vozac je izvrsio skretanje i sada je
dosao trenutak kada treba da okrene tocak upravljaca do ''kraja'' u levu stranu.

5) Kada je okrenuo tocak upravljaca do maksimuma u levu

stranu, vozac svoju paznju usmerava na pesacki prelaz sa njegove leve strane (provera
da li se krecu pesaci koje mora da propusti).

6) Na samom izlasku iz bocnog puta vozac proverava situaciju:

1.iza svog vozila u bocno levo ogledalo (pogled 1. - da proveri situaciju iza sebe),
2.zatim okretanjem glave preko levog ramena (pogled 2. – da proveri vozila u ‘’mrtvom
uglu’’ i vozila koja dolaze iz bocnog puta)
Na taj nacin vozac se uverava da li moze na bezbeda nacin po sebe i druge ucesnike u
saobracaju da zavrsi zapocetu radnju.
Ukoliko postoji vozilo koje se krece putem na koji on izlazi, mora mu ustupiti prednost.

7) 7') Nakon provera koje je vozac duzan da

uradi i nepostojanja smetnji da se polukruzno okretanje zavrsi, vozac okrece tocak
upravljaca u desnu stranu i na taj nacin ‘ispravlja’ vozilo uz desnu ivicu kolovoza.
Postupak polukruznog okretanja uz koriscenje prosirenja pored puta

1) Vozac je nakon prethodnih radnji (usporavanje, provera, najava),

usporio tako da se krece prvim stepenom prenosa i sa ukljucenim desnim
pokazivacem pravca.
Vozac mora da iskoristi prosirenje puta sa desne strane, jer drugacije ne bi mogao da
uradi polukruzno okretanje bez manevrisanja.
Brzina kojom se vozilo krece je minimalna, preporucuje se prvi stepen prenosa..

2) Vozac se krece minimalnom brzinom i proverava situaciju na

prosirenju puta sa desne strane.

3) Zapocinje skretanje u desnu stranu okretanjem tocka upravljaca u

desno.

4) Kada je vozilo zavrsilo sa skretanjem na prosirenje puta, vozac

onda ukljucuje levi pokazivac pravca i svoju paznju usmerava ispred vozila da bi uocio
vozila koja mu dolaze u susret i koja mora propustiti.
5) Zatim vozac svoju paznju usmerava na provere u:
 bocno levo ogledalo (1.)
 pogledom okretanjem glave preko levog ramena tzv.’mrtvi ugao’ (2.).
Ukoliko uoci druga vozila, vozac niti jednim delom svoga vozila ne sme preci zamisljenu
liniju ivice kolovoza i time ometati vozila koja se krecu putem na koji on izlazi.

6) Ukoliko nema smetnji vozac nastavlja sa polukruznim okretanjem

i usmerava svoj pogled na put sa njegove desne strane.
Ako sa te strane postoji vozilo, vozac procenjuje koliko je ono udaljeno i kojom brzinom
se krece, koliko treba ubrzati i tako privesti radnju kraju.

7) Vozac proverava sada levu stranu, odnosno, situaciju ispred

vozila.

8 ) Ukoliko nema smetnji vozac okrece tocak upravljaca u desnu

stranu, ispravlja vozilo i na taj nacin zavrsava polukruzno okretanje uz desnu ivicu
kolovoza.
PARKIRANJE

Parkiranje je prekid kretanja vozila, koje traje duze od 3 minuta

po novom Zakonu, a ne kao do sada 15 minuta, osim prekida koji se vrsi da bi se
postupilo po znaku ili pravilu saobracaja.
U pravilima saobracaja/parkiranje proveriti na kojim mestima je ova radnja dozvoljena.

Prestrojavanje

Menjanje saobracajnih traka naziva se prestrojavanje.

Prestrojavanje se ne sme raditi ako se time ugrozava bezbednost u saobracaju, a
pogotovo:

1) Preko pune linije.

2) Na i u blizini pesackog prelaza.

3) Kao i na raskrsnici.
Prestrojavanje se sme vrsiti samo preko isprekidane uzduzne linije i pritom se mora
prvo proveriti situacija u ogledalima i okretanjem glave preko ramena, a zatim najaviti
ukljucivanjem odgovarajuceg pokazivaca pravca.
 Vozac se nepravilno prestrojava, ukoliko samo jednom izvrsi provere (tri
pogleda - unutrasnje, bocno i pogled preko ramena okrecuci glavu) i odmah zatim
zapocne prestrojavanje u krajnju levu saobracajnu traku. Veliki broj saobracajnih
nezgoda na auto putu su izmedju ostalog i zbog nepostovanja pravila za bezbedno
prestrojavanje.

Pravilno se prestrojava vozac koji izvrsi provere (poglede) za svaku traku

posebno, pa tek onda izvodi ili produzava radnju.
Prestrojavanje se izvodi u velikom broju slucajeva sa ubrzavanjem. Razlog je taj sto
vozilo mora da predje duzi put (krece se ukoso) i da zadrzi bezbedno odstojanje u
odnosu na vozilo koje se krece iza njega tom saobracajnom trakom.

Primer:

Vozac crvenog vozila ima nameru da se prestroji u srednju

saobracajnu traku, sagledava situaciju u njoj i ukoliko je bezbedno odlucuje se da
zapocne radnju.
Radnju zapocinje tako sto ubrzava, ali tako da se krece nesto manjom brzinom nego
sivo vozilo. Vozilo usmerava ka levoj ivici svoje saobracajne trake.

Vozac crvenog vozila nakon izvrsene provere u ogledalima i

okretanjem glave preko levog ramena ( tzv.‘mrtvi ugao’) proverava situaciju levo od
vozila i sto je jako vazno situaciju u krajnjoj levoj saobracajnoj traci.
Situacija u krajnjoj levoj saobracajnoj traci jedino se moze potpuno pravilno proveriti
okretanjem glave preko levog ramena ( tzv.‘mrtvi ugao’), zato je suvise rizicno
zapocinjati radnju bez takve provere.
Ukoliko vozac crvenog vozila nema smetnji zapocinje radnju sa ukljucenim levim
pokazivacem pravca i umerenim okretanjem tocka upravljaca ulevo. Ubrzanje u ovom
momentu treba da je jos vece, ali pritom treba voditi racuna o vozilu (sivom) ispred, jer
ako ono pocne da usporava - vozac crvenog vozila mora reagovati brzo, tako sto ce
odustati od radnje (ukoliko je tek zapoceo) ili smanjiti ubrzanje (ako je na kraju radnje).

Ukoliko nema smetnji vozac zavrsava radnju.

Mali je broj slucajeva kada vozilo usporava dok se prestrojava. Ona su kada nema
vozila na putu, odnosno, ne postoje vozila koja se krecu iza ili su dovoljno daleko, ili pak
postoji nekakva prepreka ispred vozila pa vozac ne ubrzava (pritom vodeci racuna da ne
ugrozava druge ucesnike u saobracaju).

OBILAZENJE

Obilazenje je prolazak vozila pored nekog objekta (kontejner, vozilo, pesak, stena, rupa
na kolovozu…i sl.) koji se nalazi na istoj saobracajnoj traci kojom se vozilo krece.
Obilazenje je opasna radnja u saobracaju i treba je izvoditi samo ako je bezbedna po
Vas i druge ucesnike u saobracaju.
Obilazenje se sme izvoditi (samo ako se ne ugrozavaju ostali ucesnici u saobracaju) i
preko pune linije, jer, naravno, necemo cekati da se popravi neispravno vozilo ispred ili
dok putari ne uklone stenu sa kolovoza i sl.
Vozilo - (javnog gradskog prevoza putnika) koje se zaustavilo na stajalistu, da primi
putnike, ne sme se obilaziti preko pune linije, jer se ono nije zaustavilo usled kvara,
vec zbog stajalista.
Takva vozila se smeju obilaziti sao na mestima gde je isprekidana linija i uz povecanu
opreznost.
U pravilima saobracaja pogledati kada ne treba zapocinjati ovu radnju - obilazenje .
Postupak obilazenja podrazumeva sledece:

1) Vozac uocava prepreku ispred sebe i pre nego sto zapocne radnju
obilazenja, mora prici na "dovoljno odstojanje’’ do prepreke.
2) To "dovoljno odstojanje’’ podrazumeva da vozilo u sto kracem luku
obidje tu prepreku i zavrsi radnju za kratko vreme, a zavisi od:
 brzine kretanja vozila (manje je odstojanje ako se vozilo krece manjom brzinom)
 vidljivosti (noc, magla, dim, kisa i sl.)
 preglednosti (ako je preglednost losa zbog nekog drugog objekta koje se nalazi u
blizini, vozilo ce usporiti, prici manjom brzinom, pazljivo proceniti situaciju…)
 stanja kolovoza (klizav, blatnjavi sl.)
Ukoliko vozac procenjuje da treba da usporava, to i cini.

3) Kada je vozac prisao na ‘’dovoljno odstojanje’’ do prepreke, pre nego

sto zapocne radnju mora da zadovolji dva uslova.
Prvi uslov je da proceni da li mu dolaze vozila u susret, koliko su daleko i kojom brzinom
se krecu, jer, ako postoje takva vozila, vozac ne sme zapoceti radnju.
Vozac ne sme zapocinjati radnju ako vozila koja mu dolaze u susret moraju zbog njega
da usporavaju, skrecu ili, sto je najgore, udare u njega.

4) Nakon prvog uslova, vozac je u obavezi da ispostuje drugi, a on je da

proveri situaciju iza vozila i levo od svog vozila pogledima u unutrasnje ogledalo (pogled
br.1.), zatim, pogled u bocno ogledalo(br.2.) i na kraju pogled okretanjem glave preko
levog ramena (br.3.).
Na taj nacin vozac se uverava da nema vozila koja su pre njega najavila ili zapocela
radnju.
5) Vozac, pre nego sto zapocne radnju, najavljuje svoju nameru
ukljucivanjem levog pokazivaca pravca.
Zapocinje radnju umerenim okretanjem tocka upravljaca u levu stranu.
Ukoliko vozilo ne izlazi iz granica svoje saobracajne trake prilikom obilazenja neke
prepreke, dovoljno je samo da izvrsi poglede (provere) i bez ukljucenog
pokazivaca pravca da se izvede ovu radnju.
Vozc ima pravo da koristi citavu sirinu saobracajne trake od granice do granice, tako da
se u tom slucaju ne ukljucuje migavac. Od ovog pravila je izuzet motocikl, kao i kada se
vozilo krece putem gde saobracajne trake nisu obelezene, ili su zbog nekog prosirenja
velike.

Dosavsi do prepreke, vozac procenjuje da li ima petrebu da ubrzava.

Vozac koji obilazi ne moze znati sta se nalazi ispred vozila koje obilazi ili da li ce neko
otvoriti vrata na tom vozilu i sl. pa u zavisnosti od situacije odlucuje da li ce ubrzavati ili
ne.

Pre nego sto zavrsi radnju, vozac proverava situaciju u bocnom ogledalu i
okretanjem glave preko desnog ramena.
Na taj nacin vozac proverava da li je obisao vozilo (pogledom u ogledalo treba videti deo
vozila koje obilazi) i da li moze da se vrati u svoju saobracajnu traku (pogledom preko
ramena proverava da li postoji jos neka prepreka).
 Vozac zavrsava zapocetu radnju i vraca se u svoju jednu - jedinu
saobracajnu traku bez ukljucivanja desnog pokazivaca pravca.
Ukljucivati pokazivac pravca u ovom slucaju je suvisna radnja, jer svi ocekuju da se
vozilo vrati u jedinu saobracajnu traku za taj smer.

Treba praviti razliku, jer kada se vrsi obilazenje tamo gde ima vise
saobracajnih traka, vozac ne samo da obilazi vozilo nego pritom vrsi i radnju
prestrojavanja, a kada se vozilo prestrojava mora da se najavi radnja ukljucivanjem
odgovarajuceg pokazivac pravca i time pokazati svoju nameru drugim vozacima.
Tako da se vozac u ovom slucaju ‘’vraca’’ u desnu saobracajnu traku sa ukljucenim
desnim pokazivacem pravca.

Preticanje

Preticanje je prolazenje vozilom pored drugog vozila koje se krece u istom smeru.
U pravilima saobracaja pogledati na kojim mestima se ova radnja ne sme izvoditi -
preticanje .
Preticanje spada u red opasnih radnji u saobracaju. Za bezbedno preticanje potrebno je:
 proceniti brzinu kretanja vozila koje se zeli preticati
 proceniti stanje kolovoza (vlazan, sneg, led i sl.)
 uociti da li dolazi vozilo u susret i koliko je odstojanje do njega
 proceniti mogucnost svog vozila (da li motor moze da razvije vecu brzinu u tom
trenutku za 20-30km/h)

Potrebna duzina za bezbedno preticanje:

Brzina 150 90 100 113 130 150 180 225 300 450 900
Crvenog 140 93 105 121 140 168 210 280 420 840
130 97 112 130 156 195 260 390 780
Vozila
120 103 120 144 180 240 360 720
U
Km/h 110 110 132 163 220 330 660
100 120 150 200 300 600
 90 135 180 270 540
80 160 240 480
70 210 420
60 360
50 60 70 80 90 100 110 120 130 140
Brzina plavog vozila u km/h

U normalnim uslovima, pri brzini plavog vozila brzinom od 60km/h i crvenog vozila od
80km/h, minimalna duzina puta za preticanje iznosi 240metara.

1) Vozac crvenog vozila krece se vecom brzinom i sustize plavo vozilo,

odlucuje se za preticanje.

2) Vozac crvenog vozila usmerava vozilo ka sredini kolovoza, blize

razdelnoj liniji, svoj pogled usmerava ispred sebe da proceni da li dolazi vozilo u susret,
odnosno, koliko je vozilo koje dolazi u susret udaljeno i kojom se brzinom krece.
Iz gore navedene tabele, u normalnim uslovima, pri brzini crvenog odnosno plavog, pogledati
potrebnu duzinu puta za bezbedno preticanje.

3) Ukoliko postoji dovoljna duzina puta da se radnja izvede na bezbedan

nacin, na dozvoljenom mestu, odnosno, da se radnja preticanja ne zavrsava tamo gde je
zakonom zabranjena, vozac rucicu menjaca (ukoliko je to moguce) postavlja u nizi
stepen prenosa, jer u nizem stepenu prenosa ubrzavanje je vece.
Proverava situaciju pogledima u ogledala i okretanjem glave preko ramena (‘mrtvi ugao’),
da uoci da li je neko pre njega zapoceo radnju preticanja.
Ukoliko nema smetnji za bezbedno preticanje, vozac vozila ukljucuje odgovarajuci
pokazivac pravca.

4) Nakon provera i ubacivanja rucice menjaca u nizi stepen prenosa,

vozac zapocinje radnju preticanja umerenim okretanjem tocka upravljaca u levu stranu
uz postepeno ubrzavanje.

5) Vozac crvenog vozila koristi deo saobracajne trake za vozila iz suprotnog

smera, krece se na bezbednom bocnom odstojanju od vozila koje pretice i sa
maksimalnim ubrzavanjem ga prolazi.
U ovom delu vozac crvenog vozila ubacuje rucicu menjaca u visi stepen prenosa.

6) Pre nego sto se vrati u svoju saobracajnu traku, vozac crvenog vozila je
duzan da izvrsi provere u bocno desno ogledalo i okretanjem glave preko desnog
ramena (tzv,’mrtvi ugao’).
U desnom bocnom ogledalu vozac crvenog vozila mora ugledati vozilo koje pretice, dok
okretanjem glave proverava da li ima prepreka za zavrsetak radnje, ukoliko nema u
blagom luku se vraca u desnu saobracajnu traku.
Iako se vozilo vraca u svoju jednu jedinu saobracajnu traku, pozeljno je ukljuciti desni
pokazivac pravca.

7) Zavrsetak radnje.

Vozilo koje se pretice duzno je da uradi sledece

Vozilo koje se pretice (plavo vozilo) duzno je da:

 pomeri svoje vozilo ka desnoj strani kolovoza,
 svoju brzinu kretanja ne sme menjati (po potrebi smanjiti)
 obrati paznju na vozilo koje ga pretice i vozilo koje dolazi u susret (da li je mozda
vozac odustao od preticanja)
 omoguci vozilu koje pretice da zavrsi radnju
Jako je vazno da u momentima kada je vozac crvenog vozila (zbog lose procene ili
iznenadnog pojavljivanja vozila koje dolazi u susret) odustao od radnje preticanja, plavo
vozilo ubrzava i omogucuje dovoljno mesta iza svog vozila da se crveno vozilo "vrati’’,
jer ovo nije problem samo crvenog vozila vec svih vozila koji su u blizini.

Vozac vozila koji dolazi u susret vozilu koje vrsi radnju preticanja

Vozac koji dolazi u susret vozilu koje vrsi radnju preticanja, duzan je da:
  ne vrsi ubrzavanje vozila
 svetlima upozori vozaca koji zapocinje da pretice o svom nailasku (ukoliko je
procena vozaca koji pretice losa)
 popusti pedalu gasa da bi vozilo koje vrsi radnju preticanja uspelo da zavrsi radnju
 u zavisnosti od situacije i usporava vozilo kocenjem
 po potrebi pomera vozilo ka desnoj strani kolovoza i omogucuje
mimoilazenje

Odustajanje od preticanja

U nekim trenucima vozac mora odustati od zapocete radnje preticanja iako je pravilno
procenio mogucnost izvrsenja radnje, zatim, doneo odluku i zapoceo manevar.
To su situacije kada vozac vozila koje se pretice nije obratio paznju na zapocetu radnju
i ubrzava, dok istovremeno se pojavljuje vozilo koje dolazi u susret.
Vozac koji je zapoceo radnju preticanja, sada se nasao u vrlo teskoj situaciji i na njemu
je da donese pravilnu i pravovremenu odluku. Ukoliko ima dovoljnu rezervu snage
motora, vozac moze maksimalno ubrzati i zavrsiti radnju preticanja ili ce
usporavanjem odustati od nje.
Postupak odustajanja obuhvata smanjenje ubrzavanja uz umereno kocenje i vracanje u
desnu saobracajnu traku.

1) Vozac crvenog vozila lose sagledava situaciju i zapocinje preticanje.

2) Vozac crvenog vozila uvidja da se prevario u proceni i da nece zavrsiti

radnju preticanja pre pocetka neisprekidane (pune) linije koja se nalazi pre pocetka ostre
krivine. Zapocinje uporavanje blagim pritiskanjem kocnice, tocak upravljaca okrece u
desnu stranu.
3) Vozac plavog vozila uocava da je vozac crvenog vozila odustao od
radnje preticanja i umerenim ubrzavanjem omogucava mu ("pravi prostor’’) da se
bezbedno vrati u desnu saobracajnu traku.

Preticanje noću podrazumeva

Da vozac koji pretice, zapocne preticanje sa ukljucenim

oborenim svetlima.
Sigurno ste primetili da neki vozaci (zbog vece bezbednosti u saobracaju) pre
zapocinjanja preticanja naizmenicno ukljucuju i iskljucuju duga svetla (ablenduju-blicaju) i
na taj nacin obavestavaju ostale ucesnike u saobracaju o svojoj nameri.

Kada su vozila paralelna jedno sa drugim, vozac koji pretice, u

ovom slucaju crveno vozilo, ukljucuje duga svetla.

Vozac plavog automobila - koji se pretice, treba da sa dugih

predje na oborena svetla.
Opasnosti prilikom preticanja

Vozaci nisu uvek u stanju da pravilno procene situaciju, da radnju preticanja izvrse na
bezbedan nacin, zbog cega dolazi do ceonih sudara.
Prilikom ovakvih sudara brzine se sabiraju i cesto dolazi do tragicnih posledica.
Da bi se izbegle ovakve situacije, vozac koji dolazi u susret i vozac koji se pretice treba
da ispolje vozacku solidarnost i omoguce vozacu koji je zapoceo preticanje da zavrsi
bezbedno radnju.
Opasnosti prilikom preticanja nastaju usled nepravilne procene:

U situaciji kao na slici, vozac je suvise prisao autobusu, tako da ne

moze pravilno da sagleda situaciju (od dimenzija autobusa) ispred sebe, nista ne vidi i
suvise je rizicno da zapocne radnju preticanja.

 Lose procene udaljenosti do vozila koje dolazi u susret

 Precenjene snage motora
 Bocnog rastojanja od preticanog i vozila koje pretice

Kretanje iza vozila koji prevozi rasuti teret

Vozilo koje se krece iza vozila koje prevozi rasuti teret a nije
obezbedjeno! (sut, zemlja, sljunak, cigla, ugalj i sl.), treba da se krece tako da ima
odstojanje vece od uobicajnog i kada se zaustavlja.
Razlog je jednostavan, jer vozilo koje prevozi rasuti teret, ukoliko naidje na neravninu
(rupu) ili se krece na nagibu (uspon) ili jednostavno krece sa mesta (propinje se) rasipa
teret po putu sto moze da izazove stetu na vozilu koje se krece u blizini (razbije
vetrobransko staklo) ili da uplasi vozaca, tako da odreaguje refleksno i skrene u stranu i
osteti druga vozila i sl.
Prelazak preko horizontalne prepreke (izbocine na kolovozu)

Vozac uocava izbocinu na kolovozu

koja je namerno postavljena na tom mestu da bi vozaci usporili kretanje svojih vozila
zbog blizine pesackog prelaza ili skole.

Usporavanje vozac vrsi kocenjem

kocnicom i ubacivanjem u nizi stepen prenosa.

Kada to radi, vozilo se naginje napred .

Usporavanje se vrsi sve do minimalne brzine i, u zavisnosti od prepreke, prelazi se ili

drugim stepenom prenosa ako je male visine i sirokog precnika, ili ako ima izgled
ivicnjaka (vece visine i uzeg precnika) prvim stepenom prenosa.

Vozac treba da zavrsi sa

usporavanjem do same prepreke i da otpusti pedalu kocnice, jer se u tom momentu
vozilo vraca u ravan, tako da nece doci do udara prednjeg dela vozila o prepreku
(prednji branik - ‘prednji spojler’), kao ni do unistavanja prednjeg trapa vozila koji trpi
veliki udar prilikom prelaska.

Savladjivanje horizontalne prepreke

U zavisnosti od oblika prepreke, vozac a prelazi prepreku prvim ili drugim stepenom
prenosa.
Ako je prepreka male visine i sirokog precnika (kao na slici), a vozilo nije optereceno
teretom, vozac prelazi prepreku drugim stepenom prenosa. Ali, ako u vozilu postoje
putnici ili je vozilo pod teretom, postupak prelaska je sledeci:

Vozac uocava prepreku i usporava na

potrebnu brzinu za bezbedan prelazak preko prepreke.
Pred samu prepreku vozilo se krece drugim stepenom prenosa minimalnom brzinom sa
pritisnutim kvacilom skoro do kraja (kvacilo je pritisnuto jer je sledeca radnja promena u
prvi stepena prenosa, procitati nastavak dole..dok ukoliko je prepreka "blaga" otpustiti
kvacilo i sa drugim stepenom prenosa preci prepreku).
U ovom trenutku vozilo koristi inerciju za svoje kretanje, dok se pred samu prepreku
otpusta pedala kocnice – zavrsava sa usporavanjem i vozilo vrati u ravan sa putem
(ovaj detalj je vrlo bitan !!!).
Brzina treba da je takva da se pneumatici krecu po toj prepreci (da se minimalnom
brzinom popnu i sidju sa nje), a ne da udare u prepreku i poskoce preko nje.

Kada su prednji pneumatici presli preko

prepreke, vozilo je jos vise usporilo zbog otpora prilikom prelaska prepreke. U tom
trenutku vozac postavlja rucicu menjaca u prvi stepen prenosa. Umerenim
dodavanjem gasa i otpustanjem pedale kvacila, zadnji tockovi minimalnom brzinom
prelaze preko prepreke i vozac nastavlja kretanje.

Vozac, ukoliko se penje ili silazi sa horizontalne

prepreke(na slici je prikazan ivicnjak), nikada to ne sme da cini tako da se
istovremeno penju ili silaze dva poprecna ili bocna pneumatika na vozilu.
Razlog je sto moze doci do udaranja prepreke o pod vozila (ostecenja vozila) ili do
prevrtanja vozila (pri vecoj brzini i nagibu).
Ukoliko vozac silazi sa prepreke (situacija kao na slici), to cini tako da spusta jedan po
jedan tocak i ne dozvoljava da pneumatik brzo ‘’sidje’’ sa prepreke. Umerenim ili jacim
pritiskanjem pedale kocnice dozvoljava pneumatiku da se okrece i polako silazi sa
prepreke tako da pneumatik ima uvek dodir sa njom.

Vozac savladava udubljenje na kolovozu tako

sto usporava vozilo kocenjem kocnicom i ubacivanjem u nizi stepen prenosa, u
zavisnosti od velicine ulegnuca bira i odgovarajuci stepen prenosa (polozaj broj 1.).
Pred samo ulegnuce vozac prestaje sa usporavanjem (u zavisnosti od velicine ulegnuca
pritiska i pedalu kvacila ili ne), koristi inerciju vozila za ulazak u samo ulegnuce (polozaj
broj 2.).
U polozaju broj 3. kao na slici, nesto pre samog dna ulegnuca,vozac pocinje sa
ubrzavanjem jer treba savladati predstojeci uspon - dodaje umeren gas.
Na samom izlasku iz ulegnuca (polozaj broj 4.) vozac smanjuje ubrzanje, ili, ako je
ulegnuce malih dimenzija, otpusti papucicu gasa do kraja. Razlog je da tocak ne izadje
iz ulegnuca velikom brzinom, ne odskoci i potom ne udari o podlogu.
Naravno, sada je potrebno da se pripremi i otpocne isti postupak za prelazak zadnjih
tockova.