1.

Osnovni pojmovi kinematike – Kinematika je oblast fizike u kojoj se proucava kretanje tela bez razmatranja uzroka koji su kretanje
izazvali. Da bi se moglo govoriti o kretanju potrebno je da postoje barem dva tela, jedno koje se krece i drugo u odnosu na koje se
kretanje obavlja. Kretanje definisemo kao promenu polozaja jednog tela u odnosu na drugo. Referentnim telon nazivamo telo u odnosu
na koje se obavlja kretanje. Referentni sistem predstavlja referentno telo sa koordinatnim sistemom koji mu je pridruzen. Posmatrajuci
kretanje tela makroskopskih dimenzija cesto je moguce umesto kretanja svih delica ovakvog tela posmatrati kretanje materijalne tacke
kojom predstavljamo celo telo. Pod materijalnom tackom podrazumevamo makroskopsko telo cije se dimenzije u datom kretanju mogu
zanemariti. To ne znaci da su dimenzije tela koje posmatramo kao materijalnu tacku zanemarljive vec da se u datom slucaju kretanja
moze smatrati da se sva masa tela nalazi u jednoj tacki. Kretanje tela je translatorno ako svi delici tog tela opisuju u toku kretanja
medjusobno paralelne putanje. Kretanje tela je rotaciono ako se svi delici tog tela krecu po kruznim putanjama koje leze u medjusobno
paralelnim ravnima pri cemu se centri kruznica nalaze na jednoj pravoj liniji, osi.

2.Brzina – Promena polozaja u toku vremena naziva se brzina. Srednju brzinu definisemo kao kolicnik promene vektora polozaja Δr i
intervala vremena Δt u kojem je doslo do promene Vsr=Δr/Δt. Vektor srednje brzine ima isti pravac i smer kao i vektor Δr. Trenutnu brzinu
definisemo kao granicnu vrednost kolicnika promene radijus vektora i intervala vremena u kojem je ta promena polozaja ostvarena
V=lim(Δt→0)Δr/Δt. Brzina je vektorska fizicka velicina okarakterisana pravcem smerom i intenzitetom. Jedinica je m/s.

3.Ubrzanje – U slucaju kada se brzina tela menja u toku vremena kazemo da se telo krece ubrzano. Srednje ubrzanje materijalne tacke
definisemo kao kolicnik promene vektora brzine ΔV=V2-V1 i intervala vremena Δt u kojem se ta promena dogodila. asr=^V/^t. Vektor
srednjeg ubrzanja ima isti pravac i smer kao i vektor ΔV. Trenutno ubrzanje tela definisemo kao granicnu vrednost kolicnika promene
brzine tela i intervala vremena kojem je promena brzine ostvarena asr=lim(Δt→0)ΔV/Δt.

4.Kinematika ravnomerno ubrzanog kretanja – x=x0+v0t+(axt[2])/2; ax=0; x=x0+v0t.

5.Kinematika rotacionog kretanja materijalne tacke – θ=θ0+w0t+(αt[2])/2; w=√w0[2]+2α*(θ-θ0); v=ds/dt=r*(dθ/dt)=rw;

a=dv/dt=r*(dw/dt)=rα; θ-ugaoni pomeraj; Ugaona brzina i ugaono ubrzanje se mogu definisati kao vektorske velicine.

6.Osnovni pojmovi dinamike. Impuls. Centar mase – Dinamika je oblast fizike ciji predmet proucavanja su uzroci kretanja i mirovanja
tela kao i karakter tako nastalog kretanja. Jedna od osnovnih karakteristika tela je inercija tela odnosno svojstvo tela da se opire promeni
stanja kretanja odnosno mirovanja. Masa tela je kvantitativna mera njegove inercije. Jedinica za masu je kg. Sila je kvantitativna mera
uzajamnog delovanja tela. Impuls je vektorska fizicka velicina definisana kao proizvod mase tela i brzine tela. Jedinica je [p]=kgm/s.
P=mv.

7.Njutnovi zakoni dinamike – 1.NjZ-Z.inercije: Svako telo teostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok
pod delovanjem neke sile ne bude prinudjeno da to stanje kretanja odnosno mirovanja promeni. 2.NjZ-osnovni z.dinamike: Pod
delovanjem sile stalnog intenziteta telo se krece ravnomerno ubrzano pri cemu je ubrzanje tela srazmerno sili koja na to telo deluje a
obrnuto srazmerno masi tela. F=ma; F=Δp/Δt. Jedinica kgm/m[2]. 3.NjZ-Z.akcije i reakcije: Pri interakciji izmedju dva tela sila kojom prvo
telo deluje na drugo po intenzitetu i pravcu jednaka je sili kojom drugo telo deluje na prvo ali su im smerovi suprotni. F12= -F21.

8.Galilejev princip relativnosti – dv/dt=(du/dt)+(dv’/dt); s’ du/dt=0; a=a’; F=ma; F’=m’a’.

9.Sile inercije – U ubrzanom neinercijalnom sistemu referencije pojavljuju se sile cije poreklo nije izazvano interakcijom izmedju dva tela
vec ubrzanim kretanjem jednog referentnog sistema u odnosu na drugi. Te sile nazivamo inercujalnim silama a nastaju usled inercije tela,
odnosno teznje telada zadrzi prethodno stanje kretanja-mirovanja. ma=F+Fi; Fi= -ma0. Smer inercije je suprotan u odnosu na smer
vertora ubrzanja neinercijalnog sistema referencije. Inercijalna sila u slucaju krivolinijskog kretanja usmerena je od centra krivine i iz tog
razloga se naziva se centrifugalna sila.

10.Tezina tela – Tezina tela Q predstavlja silu kojom telo deluje ne horizontalnu povrsinu na koju je postavljeno odnosno silu kojom telo
zateze konac o koji je okaceno. U slucaju kada je fizicki sistem u stanju mirovanja tezina tela proporcijalna je njegovoj masi Q=mg. U
slucaju kada telo ima ne nultu komponentu ubrzanja duz vertikalnog pravca na telo deluju sile inercije sto dovodi do promene tezine tela.
Pri tome je masa tela kao velicina koja predstavlja unutrasnje svojstvo tela- u slucaju malih brzina –ostala nepromenjena. Ako telo
nedeluje na podlogu na koju je postavljeno kazemo da se nalazi u bestazinskom stanju.

11.Zakon odrzavanja impulsa – Fizicki sistem definisemo kao skip tela koja interaguju kako sa telima unitar skupa tako i sa telima koja
su izvan tog skupa. Izolovani fizicki sistem definisemo kao skup tela koja interaguju samo sa telima koja se nalaze unutar tog skupa dok
se interakcije sa telima koja se nalaze van skupa mogu zanemariti. Po zakonu akcije i reakcije brzine promene impulsa dva tela koja
medjusobno interaguju jednake su Δp2/Δt= -Δp1/Δt; p1’+p2’=p1“+p2“=p=const. Ukupan impuls sistema na pocetku intervala vremena Δt
jednak je ukupnom impulsu sistema na kraju tog intervala vremena a kako je u pitanju proizvoljno izabran interval vremena zakljucujemo
da se ukupan impuls fizickog sistema nemenja u toku vremena.

12.Trenje – Na mestu dodira izmedju dva tela nastaje veoma slozena interakcija izmedju atoma odnosno molekula koji predstavljaju
osnovne strukturne elemente ovih tela. Sila trenja nastaje na mestu dodira dva razlicita tela ili izmedju razlicitih delova istog tela kada se
nalaze u stanju relativnog kretanja ili mirovanja. Spoljasnje trenje: Interakcija izmedju dva cvrsta tela koja se dodiruju zavisice od
karaktera relativnog kretanja jednog tela u odnosu na drugo. Telo miruje na nekoj povrsini uprkos delovanju sile koja tezi da ga pomeri.
Max. sila trenja mirovanja srazmerna je normalnoj komponenti sile kojom telo deluje na podlogu. Ftr=μ0N. Ukoliko telo klizi po nekoj
povrsini na njega deluje u smeru suprotnom od smera kretanja sila trenja klizanja. Ftr=μN. Koeficijent trenja mirovanja i klizanja zavise od
vrste tela koja se dodiruju kao i od uglacanosti dodirne povrsine. Usled deformacije povrsine cvrstog tela po kome se kotrljane odvija kao
i deformacije tela koje se kotrlja nastaje trenje kotrljanja. Ftr,k=ƒk*(N/r). Unutrasnje trenje: U slucaju kada se telo krece kroz
supstancijalnu sredinu javlja se opiranje sredine u vidu sile koju nazivamo otpor sredine odnosno sila viskoznog trenja.

13.Osnovni pojmovi dinamike rotacije – Inercijalne osobine tela koje rotira zavise kako od mase tela tako i od njenog rasporeda u
odnosu na trenutnu osu rotacije. Moment inercije predstavlja kvantitativnu meru za inerciju tela pri rotacionom kretanju. U slucaju
materijalne tacke moment inercije dat je sledecim izrazom I=mr[2]. U slucaju sistema tela cije su dimenzije mnogo manje od njihovog
rastojanja od ose rotacije I=Σ,N(i=1)mi*ri[2]. Stajnerova teorema: Moment inercije oko neke ose jednak je zbiru momenata inercije u
odnosu na paralelnu osu koja prolazi kroz centar mase tela i kvadrata rastojanja izmedju osa. Ia=Ic+md[2]
14.Moment impulsa – Moment impulsa L materijalne tacke u odnosu na tacku 0 definisemo sledecim izrazom L=r(*)p, pri cemu je sa r
zadat vektor koji spaja tacku 0 i polozaj materijalne tacke, a sa p je zadat impuls materijalne tacke. Intenzitet momenta impulsa zavisi
kako od intenziteta vektora r i p tako i od ugla α koji ovi vektori zaklapaju i iznosi: L=r*p*sinα, u slucaju rot. kretanja: L=IW.

15.Moment sile – Moment sile u odnosu na proizvolno izabranu tacku 0 definisemo na sledeci nacin M=r(*)F. Intenzitet momenta sile
odredjuje se iz izraza M=r*F*sinα. Moment sile bice jednak nuli u tri slucaja: 1.pravac sile prolazi kroz osu rotacije r=0, 2.sila je po
intenzitetu jednaka nuli F=0, 3.vektori r i F imaju isti ili suprotan smer α=0 ili α=180. Krak sile d definisemo kao najkrace rastojanje od
pravca delovanja sile do ose rotacije M=dF. Spreg sila definisemo kao sistem dve sile jednakih intenziteta a suprotnih smerova.

16.Osnovna jednacina dinamike rotacionog kretanja – dL/dt=M; M=(d/dt)*(IW)=I*(dW/dt)=Iα.

17.Ravnoteza tela – Uslucaju kada je kretanje tela ravnomerno kazemo da se telo nalazi u stanju dinamicke ravnoteze. Telo se nalazi u
stanju staticke ravnoteze ako se nalazi u stanju mirovanja -u odnosu na okolna tela. Telo se nalazi u stanju labilne ravnoteze ako se
posle izvodjenja iz ravnoteznog polozaja po prestanku delovanja sile koja ga je izvela iz ravnoteze ne vraca u prethodni polozaj. Uslov
ravnoteze materijalne tacke Σ,N(i=1)Fi=0.

18.Rad – Elementarni rad definisemo kao skalarni proizvod sile i vektora pomeraja dA=F*dr. Jedinica za rad je dzul [A]=J=Nm. Rad sile
na putu proizvoljnog oblika dobija se kao suma elementarnih delova koje sila izvrsi na beskonacno malim odsecima na koje se moze
podeliti ceo out. A=dA1+dA2+...+dAn.

19.Energija – Energija tela predstavlja sposobnost tela da izvrsi rad. Telo vrsi rad troseci rezerve energije. Energija postoji u razlicitim
oblicima u zavisnosti od stanja odnosno svojstva tela koje se moze koristiti pri vrsenju rada. Kineticka energija predstavlja sposobnost
tela da izvrsi rad na nacin svog kretanja. Ek=½mV[2]. Izvrseni rad na nekom pomeranju tela jednak je razlici kineticke energije na kraju i
na pocetku pomeranja. A12=ΔEk=Ek2-Ek1. Potencijalna energija predstavlja svojstvo tela da izvrsi rad na osnovu svog medjusobnog
polozaja.

20.Kineticka energija rotacije kruznog tela – Ek=½IW[2]; Ek=½W[2]Ic+½mW[2]d[2]; Ek=½mVc[2]+½IzW[2].

21.Zakon odrzanja energije – U fizickom sistemu u kojem deluju samo konzervativne sile moguce su transformacije kineticke energije u
potencijalnu i obratno ali ukupna energija fizickog sistema ostaje konstantna u toku vremena. E=Ek+Ep=const. Ukupna energija u
izolovanom fizickom sistemu je konstantna.

22.Snaga – Snaga je skalarna fizicka velicina definisana kao brzina vrsenja rada P=dA/dt. Jedinica za snagu je vat [P]=W=J/s. Usled
gubitka izazvanih razlicitim uticajima kao sto je sila trenja u realnim situacijama od interesa je poznavanje odnosa izmedju korisne snage
uredjaja i ulozene snage. Korisna snaga uredjaja Pk uvejk ce biti manja od ulozene snage Pu. Pk=ηPu.

23.Deformacije elasticnih tela – Pod deformacijom podrazumevamo promenu dimenzija ili oblik tela. Kazemo da su deformacije
elasticne ako se po prestanku delovanja sile telo vraca u prvobitno stanje. Ako se telo po prestanku dejstva sile ne vraca u u prvobitno
stanje deformaciju nazivamo plasticnom. Sva cvrsta tela mozemo podeliti na izotopska i anizotopska. Za izotopska su svi pravci u telu
ekvivalentni, anizotopska tela ispoljavaju razlicita svojstva u razlicitim pravcima. Tipicni predstavnici anizotopskih tela su kristali.

24.Napon - dejstvo spoljasnje sile na elasticno telo izaziva reakciju njegovih elasticnih sila koje teze da telu vrate oblik koji je imalo pre
deformacije. Pod delovanjem spoljasnih i elasticnih sila telo ce se naci u ravnoteznom –napregnutom stanju. Ovo stanje opisuje se
fizickom velicinom koja se naziva napon. ζ=F/S. Jedinica za napon je [ζ]=N/m[2]. Velicina deformacije opisuje se relativnom
deformacijom koju definisemo kao odnos apsolutne deformacije tela ΔV i prvobitne vrednosti velicine V koja karakterise oblik i dimenzije
tela δ= ±ΔV/V.

25.Hukov zakon – U podruciju linearne deformacije tela napon je proporcionalan relativnoj deformaciji ζ=Ey*δ. Karakteristicna
deformacija cvrstog tela nastaje delovanjem sprega tangencijalnih sila na cvrsto telo. Na ovaj nacin nastaje deformacija smicanja koja se
ispoljava medjusobno paralelnimpomeranjem slojeva tela. Poseban slucaj deformacije smicanja nastaje kada pod dejstvom sprega sila
dodje do uvrtanja oko jedne ose. Ovako nastalu deformaciju nazivamo deformacija torzije.

26.Osnovni pojmovi mehanike fluida – Rec fluid koristi se kao zajednicki naziv za tecnosti i gasove. Za razliku od cvrstih tela fluidi
nemaju stalan oblik vec uzimaju oblik suda u kome se nalaze. Za promenu oblika fluida potrebno je dejstvo izuzetno male sile za razliku
od cvrstih tela koja se znatnom silom opiru promeni oblika. Mehanika fluida predstavlja oblast mehanike u kojoj se proucavaju zakoni
ravnoteze i kretanja tecnosti i gasova. Fluide posmatramo kao supstancijalne sredine u kojima zanemarujemo unutrasnju strukturu. Delici
fluida su makroskopski mali delovi supstancijalne sredine ali jos uvek dovoljno veliki da u sebi sadrze ogroman broj osnovnih strukturnih
elemenata kao sto su atomi ili joni. Pri opisivanju makroskopskih ponasanja fluida koristi se pritisak koji definisemo kao normalnu silu po
jedinici povrsine p=F/S.

27.Statika fluida. Paskalov z. Arhimedov z. – U okviru statike fluida proucavaju se uslovi i zakonitosti pod kojima se fluidi nalaze u
stanju ravnoteze. PZ: Ako se masene sile u fluidu mogu zanemariti u stanju mehanicke ravnoteze pritisak u celom fluidu je konstantan.
Paskalov zakon je nasao siroku primenu u tehnici pre svega u razlicitim hidraulicnim sistemima kao sto su hidraulicne prese ili zidraulicne
dizalice. F1/S1=F2/S2. AZ: Na svako telo potopljeno u fluid ako se nalazi u stanju mehanicke ravnoteze deluje sila potiska jednaka tezini
telom istisnute tecnosti. Fp=ρƒVtg. Plivanje tela: Ako se cvrsto telo unese u fluid od zavisnosti odnosa gustine tela i gustine fluida
realizovace se jedan od sledeca tri slucaja: 1.ρt>ρƒ –telo tone u fluid, na dno, 2.ρt=ρƒ –telo pluta –lebdi, 3. ρt<ρƒ –telo pliva u tecnosti.

28.Osnovni pojmovi dinamike idealnog fluida. Jednacina kontinuiteta – Kretanje fluida mozemo zamisljati kao svojevrsno klizanje
tankih slojeva fluida jednih po drugima. Fluide kod kojih se trenje izmedju slojeva nastalo ovakvim klizanjem moze zanemariti nazivamo
idealnim. U slucaju kada se trenje izmedju slojeva ne moze zanemariti nazivamo viskoznim. Strujna linija je kriva linija na kojoj su u
svakoj tacki linije, vektori brzine delica fluida tangente na liniju. Zatvorena povrsina koju formira vise strujnih linija naziva se strujna cev.
Kretanje fluida je stacionarno ako razliciti delici fluida pri prolasku kroz istu tacku prostora imaju iste brzine. Jednacina kontinuiteta:
Proizvod povrsine poprecnog preseka strujne cevi i brzine fluida kroz poprecni presek cevi konstantna je velicina za sve poprecne
preseke strujne cevi SV=const.
29.Bernulijeva jednacina – U slucaju stacionarnog proticanja idealnog nestisljivog fluida zakon odrzanja mehanicke energije izrazava se
Bernulijevom jednacinom. P+½ρV[2]+ρgh=const. BJ: U slucaju stacionarnog proticanja idealnog nestisljivog fluida zbir statickog,
dinamickog i hidrostatickog pritiska konstantan je duz jedne strujne linije.

30.Toricelijeva teorema – Brzina isticanja tecnosti iz suda jednaka je brzini koju bi imalo telo pusteno da slobodno pada od nivoa
slobodne povrsine tecnosti do otvora suda. Ν=√2gh.

31.Dinamika viskoznih fluida – Viskoznost fluida predstavlja pojavu unutrasnjeg trenja. Kretanje fluida mozemo zamisliti kao klizanje
jednog tankog sloja fluida po drugom uz delovanje sile trenja na slojeve. Njutnov z.viskoznosti: Izmedju paralelnih plocica postavljenih na
rastojanju h koje se krecu relativnom brzinom Vo deluje sila viskoznosti ciji modul je srazmeran brzini Vo, povrsini plocice S, a obrnuto
srazmeran rastojanju izmedju plocica h. Fv=ηS*(Vo/h). Protok Q viskoznog fluida kroz cilindricnu cev moze se izracunati pomocu
Poazejeve formule Q=πρ*((P1-P2)/8ηl)*R[4].

32.Osnovni pojmovi termodinamike. Idealan gas – Fizicki sistem koji je sastavljen od velikog broja strukturnih elemenata predstavlja
makroskopski sistem. U okviru staticke fizike na osnovu svojstva cestica koje cine makroskopski sistem i na osnovu zakona njihovog
kretanja odredjuju se osobine makroskopskog sistema. Termodinamiku mozemo definisati kao fizicku teoriju kojom se opisuje ponasanje
makroskopskih sistema. Termodinamicki parametri su velicine koje daju informaciju o stanju unutar makrosistema kao i o odnosu sistema i
okoline. Jacina stanja je matematicki izraz predstavljen skupom termodinamickih parametara koji su neophodni da se potpuno opisu
osobine makroskopskog sistema i njegov odnos sa okolinom. Termodinamicka ravnotreza je termodinamicko stanje koje se ne menja u
toku vremena. Prelazak makroskog sistema iz jednog termodinamickog stanja u drugo ostvaruje se termodinamickim procesom pri cemu
je ova promena pracenja promenom termodinamickih parametara. Termodinamicki parametar koji odredjuje ravnotezu medju
termodinamickim sistemima naziva se temperatura. Karakteristican makroskopski sistem predstavlja model idealnog gasa. U interlalu
temperatura i pritisaka u kojima se razliciti gasovi ponasaju na isti ancin moguce je koriscenje aproksimacije idealnog gasa.

33.Jednacina stanja idealnog gasa – Proizvod pritiska i zapremine idealnog gasa srazmeran je apsolutnoj temperaturi i broju cestica
idealnog gasa. pV=NkT; pV=nRT-Klapejronova jednacina.

34.Zakon idealnog gasa – Bojl-Mariotov zakon opisuje izotermske procese u idealnom gasu a glasi: U izotermskim procesima u kojima
se broj cestica koje cine idealan gas ne menja proizvod pritiska i zapremine gasa konstantna je velicina. pV=const. Sarlov zakon opisuje
izohorske procese koji se odvijaju uz konstantan broj cestica idealnog gasa a glasi: U izohorskim procesima u kojima se ne menja broj
cestica u toku toku procesa kolicnik pritiska gasa i apsolutne temperature je konstantna velicina p/T=const. Gej-Lisakov zakon izobarske
procese koji se odvijaju uz konstantan broj cestica idealnog gasa a glasi: U izobarskim procesima u kojima se ne menja broj cestica u toku
procesa kolicnik zapremine gasa i apsolutne temperature konstantna je velicina. V/T=const.

36.Unutrasnja energija idealnog gasa – Unutrasnja energija termodinamickog sistema jadnaka je sumi razlicitih oblika energije svih
cestica koje cine sistem. Unutrasnju energiju termodinamickog sistema predstavljamo kao sumu kineticke energije i razlicitih oblika
potencijalne energije nastale medjusobnim delovanjem cestica. Promena unutrasnje energije zavisi samo od promene temperature
ΔU=3/2(nRT) a ne i od nacina na koji je temperaturska promenaizvrsena. Fizicke velicine sa ovim svojstvima nazivamo stanja
termodinamickog sistema.

37.Prvi princip termodinamike – Kolicina toplote dovedena nekom termodinamickom sistemu trosi se delimicno na rad termodinamickog
sistema protiv spoljnih sila a delimicno na promenu unutrasnje energije termodinamickog sistema. ΔQ=ΔA+ΔU.

38.Puasonova formula – γ=Cp/Cv-Puasonova konstanta; pV[γ]=const.-Puasonova formula.

39.Drugi princip termodinamike – Toplota moze spontano prelaziti samo sa toplijeg tela na hladnije; obrnut proces prelaska toplote sa
hladnijeg tela na toplije je neverovatan. Nemoguce je napraviti toplotnu masinu koja bi svu kolicinu toplote primljenu od grejeca
transformisala u rad. Η=A/Q1=(Q1-|Q2|)/Q1.

42.Provodjenje toplote – Provodjenje toplote ostvaruje se u slucaju neposrednog kontakta dva tela ili razlicitih cestica tela. Da bi doslo
do provodjenja toplote neophodno je da temperature tela koja su u kontaktu budu razlicite. Furijeov zakon: Da bi se ostvario proces
provodjenja toplote potrebno je da postoje nehomogenost u temperaturskom polju odnosno oblasti sa razlicitim temperaturama. dQ= -
λ*(∂T/∂X)dSdT. Toplotni fluks predstavlja kolicinu toplote koja u jedinici vremena prodje kroz datu povrsinu S u datom smeru. Фt=dQ/dt.

43.Prenosenje toplote konvekcijom – Strujanje fluida iz oblasti u kojoj je temperatura T1 u oblas u kojoj je temperatura T2 praceno je
prenosom toplote iz jedne oblasti u drugu. Ovaj oblik prenosa toplote pracen je prenosom supstance. Ova svojstva imaju samo tecnosti i
gasovi te je prenos toplote konvekcijom moguc samo u fluidima. Фt=ρSνcΔT; qk=(dФt/dS)no=ρcΔTν.

44.Prenosenje toplote zracenjem – U okviru elektrodinamike pokazuje se da naelektrisane cestice pri ubrzanom kretanju emituju
elektromagnetne talase. Emitovani elektomagnetni talasi prenose energiju elektromagnetnog polja od izvora u okolni prostor. Telo koje
potpuno apsorbuje elektromagnetno zracenje koje na njega padne nazivamo apsolutno crno telo. Idealno crno telo ne postoji u prorodi.
Kirhofov zakon: Za sva tela je odnos spektralne emisione moci i spektralnog koeficijenta aporpcije jednak spektralnoj emisionoj moci
apsolutno crnog tela. Stefan-Bolcmanov zakon: Emisiona moc apsolutno crnog tela srazmerna je cetvrtom steλpenu apsolutne
temperature.I,CT(e)=ζT[4]. Vinov zakon: Proizvod talasne duzine λm kojoj odgovara maksimum spektralne emisione moci apsolutno
crnog tela i apsolutne temperature T konstantna je velicina λmT=b; b-Vinova konstanta.

45.Osnovne karakteristike medjumolekularnih sila – Medjumolekularne sile ne predstavljaju jednu od osnovnih interakcija u prirodi. U
osnovi delovanja medjumolekularnih sila lezi elektromagnetna interakcija. Da bi se odredilo delovanje jednog molekula na drugi trebalo bi
uracunati delovanje svih pozitivnih i negativnih naelektrisanja jednog molekula na pozitivna i negativna naelektrisanja drugog molekula. Pri
tome se javljaju dva tipa sila: privlacne izazvane delovanjem raznoimenih naelektrisanja i odbojne izazvane delovanjem istoimenih
naelektrisanja. Rezultante sile privlacenja i odbijanja Fpr i Fod opadaju sa povecanjem rastojanja izmedju molekula razlicitom brzinom.
Termicki koeficijenti linearnog sirenja i zapreminskod sirenja dimenziono se predstavljaju sa [α]=1/ºC odnosno [β]=1/ ºC i karakterisu
konkretni materijal.
46.Fazni prelazi – U termodinamici faza predstavlja svaki homogeni sistem tj telo cija su fizicka svojstva u svim tackama ista. Pod fizickim
svojstvima podrazumevamo karakteristike kao sto je gustina supstancije, elektricna i toplotna provodljivost i sl ali i nacin prostorne
uredjenosti atoma odnosno molekula date supstancije. p=ƒ(T). Kriva koja razdvaja cvrstu fazu od gasovite naziva se krova sublimacije,
krivakoja razdvaja cvrstu fazu od tecne naziva se kriva topljenja a kriva koja razdvaja tecnu fazu od gasovite naziva se kriva isparavanja.
Vrednost pritiska i temperature na kojoj je moguce istovremeno postojanje sve tri faze supstancije naziva se trojna tacka. Qtg=mλtg;
Qčt=mλčt. Specificne mase faznih prelaza u SI sistemu imaju dimenzije [λ]=J/kg

47.Povrsinski sloj tecnosti – Molekule tecnosti mozemo podeliti na dve grupe: molekule koji se nalaze na povrsini tecnosti I molekule
koji se nalaze u unutrasnjosti tecnosti. Molekuli povrsinskog sloja tecnosti imaju susede samo ispod povrsine tecnosti jer se moze smatrati
da su molekuli gasa iznad povrsine dovoljno daleko da se interakcija sa njima moze zanemariti. Da bi se molekul iz unutrasnjosti tecnosti
preneo na povrsinu tecnosti potrebno je raskinuti polovinu postojecih veza izmedju molekula sto je moguce uciniti vrsenjem odgovarajuceg
rada. U ovom procesu raste potencijalna energija molekula. Poznato nam je takodje da svaki fizicki sistem tezi da predje u stanje sa
minimumom potencijalne energije.

48.Povrsinski napon – Sile koje deluju duz tangente u odnosu na povrsinu tecnosti nazivaju se sile povrsinskog napona. Delovanje ovih
sila manifestuje sa kao teznja povrsinskog sloja tecnosti da smanji svoju slobodnu povrsinu. Mozemo reci da je sila povrsinskog napona
srazmewrna duzini konturne linije kojom je povrsina ogranicena F=γl. Koeficijent povrsinskog napona γ moze se definisati I kao rad
izvrsen pri jedinicnom povecanju slobodne povrsine tecnosti. Γ=dA/dS; [γ]=N/m.

49.Kapilarne pojave – Povrsinski sloj tecnosti deluje kao neka vrsta opne u odnosu na slojeve tecnosti koji se nalaze ispod povrsine. Ako
je povrsinski sloj tecnosti ispupcen pod dejstvom sila povrsinskog napona povecace se pritisak u unutrasnjost tecnosti. Laplas je dosao do
izraza za dodatni pritisak izazvan delovanjem sila povrsinskog napona: Δp=γ(1/R1+1/R2). Ukupan pritisak ispod povrsine tecnosti iznosi
p=po±Δp; R1=R2=R; Δp=2γ/R. u gradjevinarstvu kapilarni fenomeni odgovorni su za vlazenje zidova.

50.Harmonijske oscilacije – Specifican oblik kretanja predstavlja periodicno kretanje. U slucaju periodicnog kretanja telo u previlnim
vremenskim intervalima ponavlja kretanje na isti nacin. Kao posebna vrsta periodicnog kretanja izdvaja se oscilatorno kretanje. U slucaju
oscilatornog kretanja telo u pravilnim vremenskim intervalima ponavlja kretanje na isti nacin menjajuci pri tome smer kretanja.
Karakteristican predstavnik oscilatornog kretanja su harmonijske oscilacije. Telo koje osciluje pod delovanjem sile zadate izrazom F= -kx
naziva se linearni harmonijski oscilator. U jednacini. x=xosin(ωt+θo). Iz periodicnosti oscilatornog kretanja sledi da ce se stanje
oscilovanja ponoviti na isti nacin posle vremenskog intervala koji nazivamo period oscilovanja.

51.Prigusene oscilacije – Urealnim situacijama tela se krecu kroz supstancijalne sredine pri cemu dolazi do interakcije izmedju tela I
okolne sredine. Sila koja deluje na telo u toku kretanja kroz tecnost ili gas predstavlja jednu vrstu sile trenja, a s obzirom na period
nastanka sile naziva se sila viskoznosti. U slucaju kada je brzina tela mala sila otpora sredine proporcionalna je brzini tela a po smeru je
suprotna smeru vektora brzine Fv=ηV. Smanjenje amplitude oscilovanja izazvano je gubitkom energije. Stepen prigusenja (amortizacije)
izrazava se odnosom velicina dve uzastopne amplitude oscilovanja An I An+1 izmadju kojih je vremenski razmak od jednog perioda T.
An/An+1=xoe[-βt]/xoe[-β(t+T)]=e[βT]; x=xoe[-βt]sin(ωt+θ).

52.Prinudne oscilacije – Kada na oscilator deluje periodicno spoljasnja sila tako nastalo oscilovanje nazivamo prinudnim oscilovanjem.
F=Fosin(Ωt). Pojava naglog povecanja amplitude oscilovanja pod dejstvom prinudne sile naziva se rezonancija. Kruzna frekvencija pri
kojoj dolazi do rezonancije naziva se rezonantna frekvencija.

53.Osnovni pojmovi talasnog kretanja – Oscilovanje jednog delica elasticne sredine dovodi do oscilovanja njemu susednog delica. Na
ovaj nacin nastaje talas odnosno prenosenje poremecaja koji se odredjenom brzinom prenosi kroz datu sredinu. Mehanicki talasi se mogu
prostirati samo kroz supstancijalne sredine. Podelu talasa moguce je izvrsiti po razlicitim svojstvima. Po jednoj od mogucih podela talase
delimo na transverzalne I longitudinalne. Kod transverzalnih talasa delici sredine osciluju normalno u odnosu na pravac prostiranja
poremecaja. U slucaju longitudinalnih talasa delici sredine osciluju u pravcu prenosenja poremecaja. Talase je moguce podeliti na
progresivne I stojece. Tacka supstancijalne sredine od koje pocinje da se siri poremecaj naziva se izvor talasa. Geometrijski skup tacaka
do kojih je dospeo talasni poremecaj u trenutku t naziva se naziva se front talasa. Geometrijski skup tacaka koje osciluju u istoj fazi naziva
se talasna povrs.

54.Jednacina talasa – y=yosin(ωt-kx+θo); jacina sfernih talasa karakterisanih elongacijom ξ. ξ=(A/r)sin(ωt-kx+θo).

55.Diferencijalna talasna jednacina. Brzina talasa – Dobijanje talasne jednacine moguce je resavanjem odgovarajuce diferencijalne
talasne jednacine koju u slucaju talasnih procesa ima istu ulogu kao I osnovna jednacina dinamike. ∂[2]y/∂x[2]=(1/ν[2])(∂[2]/∂t[2]). Termin
fazna brzina upotrebljava se da bi se oznacila brzina prenosenja faze talasa. Vƒ=ω/k. Grupnu brzinu definisemo kao brzinu kojom se
promera vrh brega modulisane amplitude talasnog paketa.

57.Apsorpcija talasa – U toku prostiranja talasa kroz supstancijalnu sredinu jedan deo energije talasa transformise se u toplotnu energiju
u procesu interakcije sa delicima sredine. Za talase male amplitude ξo’ (na rastojanju x) eksperimentalna I teorijska ispitivanja pokazuju da
je relativno smanjenje amplitude talasa –(d ξo’/ ξd)=γdx.

58.Trusni talasi – Cvrsti povrsinski sloj Zemlje cini samo mali deo njene ukupne zapremine. Struktura zemljine unutrasnjosti je veoma
slozema. U unutrasnjosti Zemlje moguce je izdvojiti oblasti koje su po svojim fizickim svojstvima slicne. Nagla pomeranja Zemljine kore
izazivaju poremecaj koji nazivamo zemljotres. Ovaj poremecaj se u vidu mehanickog talasa prostire kroz Zemljinu koru. Zemljotrese
mozemo podeliti na vestacke I prirodne. Vestacki zemljotresi izazivaju se raznim eksplozivnim sredstvima. Prirodni zemljotresi nastaju kao
posledica razlicitih pojava koje se desavaju u zemljinoj kori I zato se po uzroku nastanka dele na: urvinske, vulkanske I tektonske. Tacka u
Zemljinoj kori u kojoj se nalazi izvor poremecaja naziva se hipocentar. Tacka na Zemljinoj kori u kojoj trusni talas najpre izbija na povrsinu
naziva se epicentar. Postoje dve skale koje se koriste pri proceni jacine zemljotresa (Rihterova I Merkalijeva).
59.Zvuk – Mehanicki talas koji se moze registrovati pomocu cula sluha naziva se zvuk. Ljudsko uho moze cuti zvuke u ogranicenom
intervalu frekvencija od 16000Hz do 20000Hz. Talase cije su frekvencije ispod 15Hz nazivamo infra zvuk a talase cije su frekvencije iznad
20000Hz nazivamo ultra zvuk. Oblast fizike koja proucava zvuk naziva se akustika. Ako zvuk formiraju oscilacije kontinualno rasporedjene
u nekom intervalu frekvencija ν1 do ν2 nastaje zvuk koji nazivamo sum. Zvuk nastao superpozicijom oscilatora sa diskretnim vrednostima
frekvencija ν1,ν2… itd naziva se ton.

60.Jacina zvuka – Govoreci o jacini zvuka potrebno je da razlikujemo objektivnu I subjektivnu jacinu zvuka. Pod objektivnim jacinom
zvuka podrazumevamo intenzitet zvuka. To znaci da je objektivnajacina zvuka jednaka srednjoj vrednosti gustine fluksa energije. Da bi
zvuk mogao izazvati nadrazaj cula sluha potrebno je da intenzitet bude veci od 10[-12]W/m[2]. Ovu vrednost intenziteta zvuka nazivamo
pragom cujnosti. Uho je najosetljivije u ontervalu od 1000Hz-4000Hz. Mehanicki talas ciji je intenzitet oko 10W/m[2] ne dozivljava se kao
zvu jer u uhu izaziva osecaj bola – granica bola.

61.Apsorpcija zvuka - U realnim viskoznim sredinama jedan deo energije talasa predaje se supstancijalnoj sredini usled cega se
smanjuje amplituda oscilovanja delica sredine a I time intenzitet talasa. I=Ioexp(-λx). U prostorijama u kojima ljudi borave uobicajeno je da
se korista razliciti izvori zvuka. Pri tome nastaje proces visestrukog odbijanja I slabljenja intenziteta. Vreme revibracije definise se kao
vremenski interval u kojem ce se intenzitet zvuka smanjiti milion puta. Optimalno vreme revibracije iznosi η ≈ 1~2s.

62.Uticaj buke I vibracija na coveka – Savremeni nacin zivota izlaze ljude razlicitim oblicima zagadjenja zivotne sredine. Buka
predstavlja jedan od znacajnih cinilaca tog zagadjenja a smetnje izazvane bukom imaju ne samo psiholoski karakter vec mogu da izazovu
I trajne fizioloske posledice. Buka predstavlja svaki nepozeljan I neprijatan zvuk ciji su intenzitet I ili vreme trajanja iznad neke vrednosti
sto izaziva sto izaziva negativno dejstvo na psihicko I fizicko stanje coveka.

63.Zastita od buke – Zastita od buke ostvaruje se na dva plana na otvorenom prostoru I u zatvorenom prostoru. Usled malog smanjenja
buke sa povecanjem rastojanja potrebno je primeniti dodatne mere zastite. Kao efikasno sredstvo u zastiti od buke koriste se zastitni
zidovi I nasipi koji zahvaljujuci apsorpciji I refleksiji zvucnog talasa uticu na smanjenje buke. Kada zvucni talas dospe do granice izmedju
dve prostorije jedan deo talasa reflektuje se nazad u sredinu iz koje je dospeo dok drugi deo prolazi kroz pregradu koja razdvaja dve
prostorije. Pri prolasku kroz pregradu jedan deo talasa transformise svoju energiju u toplotnu dok drugi deo talasa prolazi u susednu
prostoriju. Stepen zvucne izolacije odredjen je razlikom subjektivne jacine zvuka sa jedne strane I druge strane pregrade I predstavlja
izolacionu moc pregrade.

64.Osnovni pojnovi elektrostatike. Kulonov zakon - Naelektisanje shvatamo kao unutrasnje svojstvo mikrocestica koje se u ovom
procesu razmenjuju. Postoje dve vrste naelektrisanja: pozitivno i negativno. Najmanju kolicinu naelektrisanja nazivamo elementarno
naelektrisanje. Elementarno naelektrisanje obelezavamo sa e ili –e u zavisnosti od vrste naelektrisanja. Za tela na kojima se nalaze
jednake kolicine pozitivnog i negativnog naelektrisanja kazemo da su elektoneutralna. Jedinica za kolicinu naelaektrisanja u SI sistemu je
kulon [C] pri cemu je e=1.602*10[-19]C. Naelektrisanja oko sebe stvaraju elektricno polje, izmenjeno stanje prostora preko kojeg se
ostvaruje interrakcija naelektrisanih cestica. Istoimena naelektrisanja se medjusobno odbijaju a raznoimena privlace. Kulonov zakon: Sila
kojom interaguju dva nepokretna tackasta naelektrisanja koja se nalaze u vakumu srazmerna je proizvodu njihovih kolicina
naelektrisanja, a obrnuto srazmerna kvadratu kvadratu njihovog medjusobnog rastojanja. F12=(1/(4π*εo))*((q1q2)/r2)r0.

65.Osobine elktrostatickog polja – Postojanje elektrostatickog polja utvrdjujemo uvodjenjem probnog naelektrisanja qpr u prostor oko
tela koje je izvor polja. Elktricno polje opisujemo velicinom koja se naziva jacina elektricnog polja, a koja je sa silom kojom naelektrisanja
interaguju i sa probnim naelektriasnjem povezana sledecom relecijom: E=F/qpr. Jacina elektricnog polja njednaka je sili koja deluje po
jedinici probnog naelektrisanja unetog u elektricno polje. Jacina elektricnog polja koje stvara tackasto naelektrisanje q u supstancijalnoj
sredini racuna se pomocu formule E=(1/(4πεoεr))*(q/r[2])*r0. Polja se sabiraju neuticuci jedno na drugo. Obo tvrdjenje naziva se princip
super pozicije elektricnih polja. Vizuelno predstavljanje elektricnog polja najociglednije se ostvaruje uvodjenjem elektricnih linija sile.

66.Rad Kulonove sile - Elementarni rad Kulonove sile pri pomeranju naelektrisanja q’ u polju naelektrisanja q dat je izrazom: dA=F*dl.
Kulonova sila je centralna sila i kao takva predstavlja konzervativnu silu. Rad koji izvrsi konzervativna sila na nekom putu jednak je razlici
potencijalne energije tela an pocetku pomeranja i na kraju pomeranja A12=Ep1-Ep2. potencijalnu energiju naelektrisanja q’ u polju
naelektrisanja q moguce je predstaviti izrazom: Ep=(1/(4πεo))*(qq’/r)+const.

67.Potencijal elektricnog polja – Potencijal polja definisemo kao fizicku velicinu koja je brojno jednaka potencijalnoj energiji po jedinici
naelektrisanja tela unetog u elektricno polje θ=Ep/q’. Potencijal elektricnog polja je skalarna fizicka velicina. Jedinica za potencijal u SI
sistemu je volt [V]. Povrs koju obrazuje skup tacaka na istom potencijalu naziva se ekvipotencijalna povrs. Vektori jacine elktricnog polja
normalni su an ekvipotencijalnu povrs.

68.Kondenzatori – Posmatramo usamljeni provodnik. Pri dovodjenju izvesne kolicine naelektrisanja na povrsinu provodnika potencijal
provodnika ce se promeniti. Kapacitet provodnika je brojno jednak kolicini naelektrisanja koje se dovede na povrsinu provodnika pri jednoj
promeni potencijala. C=Δq/Δθ. Jedinica za kapacitet u SI sistemu je farad [F]. Fizicki sistem sastavljen od dve ploce na kojima se nalaze
jednake kolicine raznoimenog naelektrisanja naziva se ravan kondezator. Kapacitet ravnog kondezatora mozemo odrediti iz izraza
C=(εoεr)*(S/d). Kondezatore u elektricnom kolu mozemo povezati na razlicite nacine i tako formirati rednu paralelnu ili neku kombinovanu
vezu kondezatora. Ekvivalentni kapacitet sistema kondezatora jednak je kapacitetu kondezatora kojim bi se mogao zameniti sistem
kondezatora a da se u ostatku elektricnog kola ne primeti bilo kakva razlika.

69.Jednosmerna elektricna struja – Elektricna struja predstavlja usmereno kretanje naelektrisanja (elektrona ili jona). Ako se smer
naelektrisanja ne menja u toku vremena govorimo o jednosmernoj struji, ako se smer menja u toku vremena govorimo o naizmenicnoj
struji. Jacinu struje I definisemo kao kolicinu naelektrisanja koja u jedinici vremena prodje kroz neku zamisljenu povrsinu. I=dq/dt.
Jedinica za jacinu struje u SI sistemu je amper [A]. Gustina elektricne struje definise se kao kolicnik jacine struje dl i povrsine ds kroz koju
ova elementarna jednacina struje protice j=dI/dS. Jacina struje u SI sistemu izrazava se kao j=A/m[2].
70.Elektromotorna sila – Elektromotornu silu definisemo kao rad koji sile neelektricne prirode izvrse na jedinicnom pozitivnom
naelektrisanju pri jednom obilasku po konturi. ε=An/e. Jedinica za elektromotornu silu u SI sistemu je volt [V]. Napon definisemo kao
fizicku velicinu brojno jednaku radu koji sile elektricne i neelektricne prirode izvrse na jedinicnom pozitivnom naelektrisanju pri njegovom
pomeranju po delu strujnog kola. U12=A12/e.

71.Omov zakon – za deo strujnog kola: Jacina struje koja protice kroz homogeni deo metalnog provodnika proporcionalna je padu
napona na delu provodnika. I=U/R=(θ1-θ2)/R. Elektricni otpor R zavisi od oblika provodnika karakteristika materijala od kojeg je
provodnik napravljen kao i od uslova u kojima se provodnik nalazi. Otpor homogenog provodnika cilindricnog oblika racuna se R=ρ*(l/S).
OZ u diferencijallnom obliku: Za homogene cvrst supstancije gustina elektricne struje u svakoj tacki srazmerna je jacini elektricnog polja u
toj tacki. J=(1/ρ)*E.

72.Kirhofova pravila – 1.KP: Algebarska suma jacina struja koje ulaze u cvor razgranatog strujnog kola jednaka je nuli.Σ(k)lk=0. 2.KP:
Algebarska suma elektromotornih sila u nekoj zatvorenoj konturi strujnog kola jednaka je sumi padova napona u toj
konturi.Σ(k)lkRk=Σ(k)θk.

73.Dzul-Lencov zakon – U provodniku kroz koji protice elektricna struja oslobodi se kolicina toplote koja je proporcionalna otporu
provodnika, kvadratu jednacine struje koja protice kroz provodnik i vremenu proticanja. Q=R*I[2]*t.

74.Osnovni pojmovi magnetostatike – Pocetkom XIX veka danski fizicar Ersted otkrio je da polje stvoreno stalnom strujom koja protice
kroz provodnik deluje na magnetnu iglu. Eksperimenti su pokazali da promena smera struje izaziva promenu smera dejstva polja na
magnetnu iglu, odnosno promenu orijentacije magnetne igle. Promena medjusobnog polozaja provodnika i magnetne igle takodje izaziva
rotaciju magnetne igle. Na osnovu rezultata eksperimenata zakljucuje se da nastalo magnetno polje ima vektorski karakter. Magnetno
polje se opisuje velicinom koja se naziva magnetna indukcija. Magnetna indukcija polja najcesce se oznacava slovom B. Jedinica za
magnetnu indukciju u SI sistemu je tesla [T]. B=Σ(i)Bi. Skup magnetnih linija sile koje prolaze kroz neku povrsinu odredjuje fluks polja
kroz datu povrsinu. U slicaju homogenog polja indukcije B fluks kroz ravnu povrsinu dat je izrazom Ф=B*S. Jedinica za fluks magnetnog
polja u SI sistemu je veber [Wb].

75.Indukcija magnetnog polja provodnika sa strujom – Bio-Savarov zakon: Francuski fizicari Bio i Savar su 1820. izveli niz
eksperimenata ispitujuci magnetna polja nastala proticanjem struje kroz provodnike razlicitog oblika. Matematicki analizu
eksperimentalnih podataka izvrsio je Laplas koji je dosao do sledeceg izraza za magnetnu indukciju dB=(μ0/4π)*((Idlxr)/r3). μ0 naziva se
magnetna konstanta vakuuma i iznosi 4π*10[-7]H/m. dB=(μ0/4π)*((Idlsinα)/r2)

76.Naelektrisane cestice u magnetnom polju – Na osnovu eksperimentalnih rezultata Lorenc je dosao do zakljucka da na
naelektrisanu cesticu koja se krece u prostoru u kojem postoje elektricno i magnetno polje deluje sila data izrazom Fl=qE+qν (*)B. U SI
sistemu jedinica za magnetnu indukciju je tesla [T]. Magnetnu indukciju od jedan tesla ima polje koje na cesticu naelektrisanja jedan
kulon koja se krece brzinom od jedan metar u sekundi normalno na smer vektora magnetne indukcije deluje silom od jedan njutn.

77.Provodnici sa strujom u magnetnom polju – Posmatramo provodnik koji se nalazi u magnetnom polju indukcije B. Ako kroz niz
provodnika protice struja I na svaku cesticu koja se krece delovace Lorencova sila. U slicaju kada je rezultujuce elektricno polje jednako
nuli E=0 ukupna sila koja peluje N cestica koje se krecu kroz element provodnika duzine dl iznosi: dFA=NqVxB ; dFA=IdlxB. Ovim
izrazom odredjena je Amperova sila dF kojom magnetno polje indukcije B deluje na element provodnika duzine dl kroz koji protice struja
cija je jacina I. F’=dF1/dl=dF2/dl=(μ0/4π)*(I1I2/a). Na osnovu ove formule u SI sistemu je definisana jedinica za jacinu struje-amper.

78.Faradejev zakon elektromagnetne indukcije – Elektromagnetna indukcija predstavlja pojavu nastanka elektricne struje u provodnoj
konturi pri promeni magnetnog fluksa kroz povrsinu ogranicenu konturom. Elektromotorna sila indukovane struje odredjena je izrazom εi=
-(ΔФ/Δt). Zakon: Indukovana elektromotorna sila srazmerna je brzini promene magnetnog fluksa kroz provodnu konturu. Na jednostavan
nacin smer indukovane struje moze se odrediti primenom Lencovog pravila koje glasi: indukovana struja ima takav smer da se svojim
magnetnim poljem suprotstavlja promeni polja kojem je izazvana.

79.Samoindukcija – oko provodnika kroz koji protice struja formira se magnetno polje cija indukcija je u skladu sa Bio-Savarovim
zakonom proporcionalna jednacini struje koja protice kroz provodnik. Zakljucujemo da ce i magnetni fluks kroz konturu nastao
proticanjem struje kroz istu konturu biti srazmeran jacini struje. Ф=Li ; L= -(εs/(di/dt)). Jedinica za induktivnost je henri [H].

80.Nastajanje i osobine elektricne struje – Elektricnu struju kod koje se periodicno menja smer i jacina struje nazivamo naizmenicna
elektricna struja. Najvecu primenu ima naizmenicna struja kod koje se jacina struje periodicno menja po sinusnom (kosinusnom) zakonu.
Ova struja ima frekvenciju ν=50Hz i koristi se u gradskoj elektricnoj mrezi u Evropi. i=Iosin(wt+θ0).

81.Naizmenicna struja u kolu sa rednom RLC vezom – Rednom RLC vezom nazivamo sistem od tri redno spojena elementa aktivnog
otpora R, kalema L i kondezatora C koji se nalaze u kolu naizmenicne struje. Trenutna vrednost napona RLC vezi data je zbirom
vrednosti napona na pojedinim elementima veze U=UR+UL+UC ; UR=Ri=Rio(Wt) ; UL=L(di/dt) ; UC=q/C. Zakljucujemo da je trenutna
vrednost napona na rednoj RLC vezi u kolu sa naizmenicnom strujom zadata slozenom funkcionalnom zavisnosnoscu. Z=Uo/Io.

82.Efektivne vrednosti struje i napona – Jacina i napon naizmenicne struje menjaju se u toku vremena tako da nije pogodno uzeti neku
od trenutnih vrednosti struje i napona za reprezenta date naizmenicne struje. Efektivna vrednost naizmenicne struje jednaka je onoj
vrednosti jednosmerne struje koja u intervalu vremena od jednog perioda ostvari isti toplotni efekat. Trenutna vrednost snage
naizmenicne struje data je izrazom p=Ri[2]. Efektivna vrednost naizmenicne struje u gradskoj mrezi iznosi Ue=220V dok je odgovarajuca
vrednost amplitude napona Uo=311V. εe=(1/√2)εo ; Ue=(1/√2)Uo.
83.O prirodi svetlosti – U toku razvoja fizike smenjivala su se dva koncepta kojima se objasnjavaju svetlosni fenomeni. U okviri
korpuskularnog pristupa koji je predlozio i razvijao Njutn svetlost se zamislja kao struja cestica. Njutnov savetnik Hajgens razvio je talasnu
teoriju svetlosti. Prostiranje talasa objasnjavase objasnjava se Hajgensovim principom: svaki delic sredine pogodjen talasom postaje i
sam izvor novog talasa. Veliki Njutnov ugled uticao je da u XVIII veku talasna teorija bude gotovo zaboravljena. Savremeno shvatanje o
prirodi svetlosti svetlosti objedinjuje i talasnu i korpuskularni pristup. Svetlost predstavlja vrstu elektromagnetnog zracenja koje covek
registruje culom vida-okom.

84.Aproksimacija geometrijske optike – U slicaju kada su dimenzije objekta mnogo vece od talasne duzine svetlosti koja na njih pada
moguce je koristiti pojednostavljen pristup u objasnjenju prostiranja svetlosti. Zrak svetlosti predstavlja osnovni pojam koji se koristi u
aproksimaciji geometrijske optike. Pri tome se zrak svetlosti definise kao normala na talasni front. 1.zakon geometrijske optike je zakon o
pravolinijskom prostiranju svetlosti. U opticki homogenoj i providnoj supstanci zraci imaju oblik pravih linija normalnih na odgovarajuce
talasne frontove. 2.zakon geometrijske optike je zakon o odbijanju ili refleksiji. Ako na ravnu uglacanu povrsinu pada zrak svetlosti, u
upadnoj tacki nastaje odbijeni zrak. 3.terci zakon geometrijske optike je zakon prelamanja ili refleksije.

85.Energijske i fotometrijske velicine – Deo fizike koji se bavi metodama merenja svetlosne energije u uzem smislu naziva se
fotometrija. Pod jacinom svetlosnog izvora podrazumeva se energija svetlosti izracena u jedinici vremena u jednom prostornom uglu.
Jedinica za jacinu svetlosti data pomocu energijskih velicina iznosi W/sr. U SI sistemu u okviru fotometrijskih velicina uvodi se posebna
jedinica za jacinu svetlosti kandela. Jedinica za svetlosni fluks u SI sistemu je lumen [lm] a definise se kao deo svetlosnog fluksa koji
izvor jacine 1cd emituje u jedinicnom prostornom uglu u jedinici vremena dФ=JdΩ. U fotometriji se jacina osvetljenosti izrazava jedinicom
koja se naziva luks [lx]. Jacinu svetlosti od jednok luksa stvara izotropni izvor svetlosti cija je jacina 1cd na povrsini sfere poluprecnika
1m. E=dФ/dS. Sjajnost definisemo kao kolicnik fluksa svetlosne energije emitovane sa nekog elementa povrsine izvora dS i velicine te
povrsine L=dФ/dS.

86.Uslovi za dobru osvetljenost – Osvetljenost neke prostorije zavisi od vise faktora pre svega na osetljivost utice svetlosni fluks koji
kroz razlicite otvore (prozore,vrata) dospeva u prostoriju. Vestacki izvori svrtlosti daju dodatni svetlosni fluks ili su iskljucivi izvori
svetlosnog fluksa. Materijali primenjeni u prostoriji za oblaganje zidova i podova kao i namestaj imaju razlicita svojstva i u razlicitoj meri
reflektuju upadni fluks. Na osvetljenost prostorija uticu karakteristike i polozaj izvora svetlosti, dimenzije i oblik prostorije i materijali koji se
nalaze na povrsinama unutar prostorije. Za dobru osvetljenost neke prostorije neophodno je da sem dovoljno velike iluminacije nekoj
tacki bude obezbedjena i ravnomernost iluminacije povrsina u prostoriji.

87.Kolicnik dnevne svetlosti – Osvetljenost u prostoriji linearno zavisi od osvetljenosti u spoljasnjoj sredini. Pogodno je bilo uvesti
velicinu koja se naziva kolicnik dnevne svetlosti a definise se izrazom T=(Ep/Eo)*100[%]. Osvetljenost u nekoj prostoriji zavisi kako od
metereoloskih uslova i doba dana, tako i od broja prozora njihovog polozaja i povrsine. Podizanjem prozora kolicnik dnevne svetlosti u
delu prostorije udaljenom od prozora znatno se povecava. Za prostorije standardne visine 2.5-3m dubine prostorija sa stanovistva dobre
osvetljenosti ogranicene su na 4-6m. U zavisnosti od namene prostorije razlikuju se zahtevane vrednosti kolicnika dnevne svetlosti.

88.Osuncanost – Kao posledica istovremenog kretanja Zemlje oko svoje ose i oko Sunca ugao pod kojim padaju Suncevi zraci na
Zemlju menja se u toku dana i u toku godine. U toku dnevnog prividnog kretanja na nebeskoj sferi Sunce prolazi kroz najvisu tacku u
podne. Posmatrajuci prividno kretanje u toku godine primecujemo da najvisi podnevni polozaj Sunca (na severnoj hemisferi) rastu do
letnje dugodnevnice 21.jun a zatim opadaju do zimske dugodnevnice 21.decembar. orijentacija zgrade veoma je znacajna sa stanovista
energije koja se u jedinici vremena osuncanjem preda nekoj vertikalnom povrsini.

89.Spektar elektromagnetnog zracenja – Skup talasnih duzina emitovanog elektromagnetnog zracenja cini spektar elektromagnetnog
zracenja. Spektar zracenja je kontinualan ako telo emituje sve talasne duzine unutar nekog intervala talasnih duzina. Cvrsta i tecna tela
karakterisu se kontinualnim spektrom zracenja. Za gasove je karakteristicno da emituju elektromagnetno zracenje po drugacijem
mehanizmu u odnosu na cvrsta tela a nastali spektar zracenja je prekidan- diskontinualan. Sunce predstavlja osnovni izvor svetlosti na
Zemlji.

90.Karakteristike oka – Donja i gornja granica talasne duzine elektromagnetnog zracenja koje je moguce okom registrovati odredjene su
fizickim karakteristikama delova oka odnosno supstancije koja ulazi u sastav delova oka. Oko registruje svetlost u veoma sirokom
intervalu intenziteta: odnos maksimalnog i minimalnog intenziteta svetlosti koji oko moze da registruje je veci od 10[6]. Osvetljenost oka
zavisi od talasne duzine svetlosti koja se registruje.

91.Boja tela – Pod pojmom boje podrazumevamo svojstvo svetlosti kojeg covek postaje svestan preko svojjih cula-oko, osecajem
nastalim svetlosnim stimulisanjem mreznjace oka. Govoreci o boji tela razlikovacemo boju tela koja predstavlja izvor svetlosti i boju tela
koja svetle predstavljaju izvor svetlosti i boju tela koja svetle reflektovanom svetloscu. Postoje osnovne i slozene boje. Osnovne su one
koje se nemogu dalje razlagati propustanjem kroz prizmu. Slozene boje se propustanjem kroz prizmu razlazu na osnovne.