Tipovi nasleđivanj osobina kod biljaka i životnja

Tipovi nasleđivanj osobina kod biljaka i životnja

Uvod
Začetnikom klasične genetike smatra se Gregor
Mendel. Bio je češki svešteni, biolog botaničar i
matematičar. Rođen je u selu Hajzendorfu u
tadašnjoj Austriji, današnjoj Češkoj. Šosebno je
proučavao zoologiju, botaniku, fiziku, hemiju i
matematiku. Vrhunac u karijeri postiže 1868. god.
Izborom za starešinu samostana i na tom mestu
ostaje do smrti, nepriznat od strane naučnikka toga doba i potpuno
npoznat za javnost. Njegovi radovi i genijalno izvedeni zaključci bili su
daleko ispred nivoa nauke tog vremena da bi tek početko 20-tog veka
bili ponovo otkriveni i postali osnova savremene genetike.
Vršio kontrolisana ukrštanja između različitih sorti i baštenskog graška
kod kojih je pratio određene osobine. Pratio je tkz. alternativne
osobine tj. osobine koje se ispoljavaju na jedan od dva moguća načina-
npr. oblik zrna graška može da bude okrugao ili naboran. Pre Mendela
važila je tkz. TEORIJA MEŠANJA. Naime, naučnici su smatrali da se naše
osobine nalaze u telesnim tečnostima roditelja i da se prenose na
potomke mešanjem tečnosti i ne mogu se predvideti. Mendel se
ovome suprotstavio i uvodi PARTIKULARNU TEORIJU po kojoj se
osobine naaze tačno utvrđenim partikulama koje Mendel naziva
NASLEDNIM ČINIOCIMA (geni).
Tri naučnika 1900. god. De Friz (Holandija), Korens (Nemačka) i
Čermark (Austrija), nezavisno jedan od drugog, slučajno pronalaze
Mendelov rad i uviđaju da je on već formulisao osnovne zakone
 Tipovi nasleđivanj osobina kod biljaka i životnja
nasleđivanja. Tek 16 godina posle Mendelove smrti, njegov rad dobija
priznanje, a njegovi zaključci ime koje im sa pravom pripada.
Smatra se začetnikom klasične genetike. Na izučavanju zakonitosti
nasleđivanja čitavog niza osobina, radio je punih 8 godina.
Danas se na polju genetike puno toga saznalo, iako postoje brojne
nedoumice, ali je Mendnelov rad svakako važan korak napred u
tumačenju zakona nasleđivanja. Umro je u Brnu (tadašnja
Austrougarska, današnja Češka).
 Tipovi nasleđivanj osobina kod biljaka i životnja

SADRŽAJ:

 Uvod -----------------------------------------------------------------------------3
 Tipovi naselđivanja -----------------------------------------------------------4
 Dominantno – recesivno nasleđivanje ----------------------------------4
 Intermedijalno nasleđivanje -----------------------------------------------7
 Kodominantno nasleđivanje -----------------------------------------------8
 Korelativno (vezano) nasleđivanje ---------------------------------------8
 Poligeno nasleđivanje -------------------------------------------------------9
 Komplementarnost (saradnja među genima)-------------------------10
 Epistaza (inhibitorno dejstvo gena)--------------------------------------11
 Aditivnost (sabirno dejstvo gena)----------------------------------------11
 Hromozomi i nasleđivanje svojstava------------------------------------12
 Zaključak ----------------------------------------------------------------------15
 Literatura ---------------------------------------------------------------------16
 Tipovi nasleđivanj osobina kod biljaka i životnja

PRVA KRAGUJEVAČKA GIMNAZIJA

MATURSKI RAD
Iz biologije

„TIPOVI NASLEĐIVANJA OSOBINA

KOD BILJAKA I ŽIVOTINJA”

Profesor: Ljiljana Nikolić Učenik: Vladimir Uraković IV1

Kragujevac, 2012. godine