Bolest kao nacin zivljenja

Svima je poznato da veliki broj ljudi prolazi kroz razna iskusenja tokom svog zivota, a kao
jedna od najgorih stvari predstavlja trajna hendikepiranost na psiho-fizickom planu coveka.
Bolest kao stanje ne predstavlja samo otezavajucu okolnost u ljudskom zivotu, vec neki to
nazivaju ,,Bozjom kaznom''. Naravno, ako je posmatramo objektivno, ona je uvek predstavljena
kao veliki nedostatak kod coveka, dok svi zanemaruju onu pozitivnu stranu toga, a to je da ona u
buducnosti moze predstavljati potencijalno dobru stvar.

Dokaz za to je veliki broj ljudi u raznim oblastima koji su svoja najveca dela stvorili bas
kada su imali jako teske situacije u privatnom zivotu. Tako imamo primer Betovena u muzici koji
je svoja poslednja dela pisao kada je bio gluv. Sa druge strane, imamo Fridu Kalo koja da nije bila
nepokretna i sa velikim zdravstvenim problemima, pitanje da li bi od nje dobili slikarku sa takvim
umetnickim dostignucima. Kao primere u nauci, imamo slucajeve Stivena Hokinga i Dzona Nesa
kod kojih su bolesti znacajno uticale na njihov razvoj na profesionalnom polju. Stiven Hoking je
patio od amiotroficne lateralne skleroze koja je uticala na njegove motoricke sposobnosti, kao i
na njegov govor. Saznajuci da ima jos par godina zivota, odlucuje da postoje stvari koje mora da
odradi za zivota. Zeli da postane doktor nauka i to mu uspeva, kada sa svojim saradnicima
objasnjava Vilerovu teoremu. Bez obzira na veliku motoricku hendikepiranost, svoj matematicki
rad nastavlja da radi na mentalnom nivou i izlaze ga samo u zavrsnim oblicima. Nadmasio je
prognoze lekara, gde je i dalje ziv, ali prikovan za invalidska kolica. Zbog bolesti koje poseduje,
razvio je patent kolica koja sadrze simulator glasa, koja ce u buducnosti pomoci ljudima sa
slicnim hendikepom i gde ce jos jednom dokazati da je njegov rad, koji je jako stimalisala bolest,
predstavlja pobedu nad fizickom onesposobljenuscu. Sa druge strane, imamo Dzona Nesa, koji
nije imao fizicka ostecenja, vec psihicka ostecenja licnosti. Patio je od sizofrenije, gde su mu se
prividjali likovi sa kojim je stalno morao da ,, provodi'' svoje vreme. U nekim trenucima su
otezavali, a nekim doprineli da Dzon svoje kvalitete iskaze na pravi nacin. Pravili su mu velike
probleme u privatnom zivotu, gde je bio spreman na razne gluposti koje su mogle da kostaju
zivota njemu bliskih ljudi. Shvata da pati od bolesti, pije lekove, ali nakon nekoliko godina,
prestaje da koristi terapiju na sopstvenu odgovornost gde se direktno suocava sa bolescu. Kao
rezultat pobede nad bolescu, dobija Nobelovu nagradu za ekonomiju, gde je jos jednom
dokazano da bolest ne predstavlja negativnu okolnost, vec da je potrebno vreme kako bi ona
promenila svoj smer dejstva i dokazala obratno.

Kroz navedene primere videli smo da bolest kao nacin zivljenja ne treba shvati kao poraz,
vec kao neku otezavajucu okolnost koju treba posmatrati kao iskusenje ka nekom visem cilju gde
se pri svakoj negativnoj okolnosti treba postaviti sa iducim sloganom: ,, Ko zna zasto je to dobro".
 Djordje Vasiljevic

harmonika, master sudije