ANALIZA PAS IGRE FUDBALSKE REPREZENTACIJE SRBIJE U

KVALIFIKACIJAMA ZA SP 2010
Aleksandar Janković1 , Bojan Leontijević1, Veselin Jelušić, Milan Pašić
Univerzitet u Beogradu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd, Srbija
Uvod

U fudbalskoj igri primo-predaja lopte je osnovna jedinica saradnje dva igrača u polju, a u
zavisnosti od njene efikasnosti zavisiće i efikasnost taktike napada jednog tima, samim tim
odnos ukupnog broja dodavanja i ukupnog broja tačnih dodavanja predstavlja izuzetno bitan
pokazatelj efikasnosti igre u polju jednog tima. Cilj ovog istraživanja je da se uporedi taktičko
ispoljavanje fudbalske reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za SP 2010. godine, kroz analizu
pas igre. Tačnije, potrebno je utvrditi da li i u kojoj meri postoje razlike u ukupnom broju
pasova, uspešnosti pasova kao i broju i uspešnosti pasova odigranih unapred.

Metode

Svaki posmatrač fudbalske utakmice stiče subjektivni utisak o nastupu pojedine ekipe i igrača,
a kako u analizama treba isključiti subjektivnost najbolji prijatelj modernih trenera postaju
kompjuteri i softverski sistemi. Analiza taktičkih ispoljavanja fudbalske reprezentacije Srbije i
njenih protivnika u grupi 7, analizirana je jednim od najnaprednijih i najsvremenijih sistema,
AMISCO sistemom. U istraživanju su obraĎeni parametri vezani za pas igru (ukupan broj
uspešnost, procenat uspešnosti, kao i ukupan broj dodavanja unapred, uspešnost pasova
unapred). Analizom je obauhvaćena raspodela, odnosno struktura pas igre po linijama tima i
njihova uspešnost.

Rezultati sa diskusijom

Na deset odigranih utakmica u kvalifikacijama reprezentacija Srbije prosečno je ostvarivala

366.9 dodavanja, dok su reprezentacije protivnice prosečno ostvarivale 329.1 dodavanje.
Reprezentacija Srbije imala je i veći procenat uspešnosti od 78.9%, dok su protivnici imali
75.9%, a na osnovu ovih podataka može se zaključiti da je pas igra uticala na konačan raspored
grupe 7 u kvalifikacijama za SP 2010, gde je Srbija zauzela prvo mesto. Rezultati dalje ukazuju
da reprezentacija Srbije neznatno manje upućujee prosečno pasova unapred 146.1, u odnosu na
148.6 protivnika, ali sa boljim procentom uspešnosti od 64%, dok protivnici imaju 61.7%.

Zaključak

Rezultati ove studije mogu pomoći u identifikaciji onih sredstava taktike napada, u fudbalu,
koji doprinose postizanju boljih rezutata.
UVOD

U današnje vreme u savremenom fudbalu veoma je teško tačno definisati uzroke koji
će dovesti do pobede ili poraza zbog vrlo kompleksne prirode fudbalske igre. Ipak,
prepoznaju li se različiti oblici igračke aktivnosti i prikupe li se brojni podaci o ponašanju
igrača na utakmici, moguće je utvrditi faktore koji omogućuju uspešnost u takmičenju. Druga
korisna metoda za identifikaciju faktora ključnih za konačni sportski uspeh je procena
kvaliteta i kvantiteta izvoĎenja tehničko-taktičkih elemenata igre (Szwarc, 2004).
Tehnika fudbalske igre ima esencijalni značaj u sveukupnoj pripremi fudbalera,
samim tim nameće se i potreba za identifikacijom onih elemenata fudbalske tehnike, koje sa
visokim stepenom efikasnosti ispoljavaju najuspešniji fudbaleri današnjice. Na taj način,
moguće je posmatranjem i stručnom analizom rezultata, ustanoviti sve relevantne faktore
tehničkih sposobnosti fudbalera, a jedno od njih, jesu i dodavanja lopte, kao specifičan
segment tehnike fudbalske igre. U okviru klasifikacije fudbalske igre, udarci po lopti su
najprimenljiviji tehnički element fudbalske igre (Janković & Leontijević, 2008a) i koriste se
prilikom dodavanja lopte, udaraca na gol protivnika, nasumičnog izbijanja lopte itd. Iz tog
razloga, očigledna je vaţnost efikasnosti izvoĎenja udaraca od kojih, neposredno, zavisi i
postignuti rezultat. Kvalitetna pas igra u savremenom fudbalu jedan je od osnovnih
preduslova u teţnji za konkuretnim učestvovanjem na najkvalitetnijim takmičenjima. Presing
igra i igra u “plitkoj“ formaciji karakteristika su savremenog vrhunskog fudbala (Janković &
Leontijević, 2006, 2007), gde preciznost u distribuciji lopte i konačno u situaciji udarca na
gol protivnika ima presudnu vaţnost u pripremi taktičkog plana igre jedne ekipe.
Precizna dodavanja lopte smatraju se osnovom fudbala, pa treneri često kaţu: „ Ako
ne znaš dodati, ne znaš ni igrati“ i to je istina. Dodavanje je najvaţnija osnovna fudbalska
veština. Ne postoji nijedna ’’velika’’ ekipa ili reprezentacija koja nije bila odlična u
dodavanju. Precizna dodavanja omogućuju ekipi da zadrţi loptu, sa ciljem da se doda
saigraču brzo i precizno a samim tim i stvori mogućnost za postizanje gola. Indikatori
izvoĎenja su definisani kao izbor i povezanost praćenih parametara koji definišu pojedine
aspekte izvoĎenja i na osnovu kojih se postiţe bolji uspeh. Uprkos ograničenjima koja mogu
nastati, pri donošenju zaključaka, izvedenim na osnovu ovakvih studija, ovaj tip podataka je
koristan u cilju pracenja i predvidjanja razvoja fudbalske igre na planu taktike.
 MeĎutim, prostor tehničko-taktičkog ispoljavanja fudbalera u zavisnosti od pozicije
igrača u timu ostao je neistraţen i nedorečen. Janković & Leontijević (2008) u svom
istaţivanju, izmeĎu ostalog, ukazuju na razlike u primeni udaraca po lopti, kao grupe
tehničkih elemenata, u zavisnosti od pozicije igrača u timu. Uzimajući u obzir činjenicu da u
klasifikaciji tehnike fudbala prepoznajemo veći broj različitih udaraca po lopti, postavlja se
pitanje da li postoje značajne razlike u primeni pojedinih osnovnih udaraca nogom i pojedinih
udaraca glavom izmeĎu fudbalera koji igraju na različitim pozicijama.
Predmet ovog istraţivanja je pre svega tehnika fudbalske, preciznije specifičnosti u
primeni dodavanja (nogom i glavom) u odnosu na pozicije igrača u timu. Predmetom rada
obuhvaćeno je tehničko ispoljavanje svakog igrača u timu, kroz primenu dodavanja lopte, kao
najdominantniji i najkorišćeniji segment fudbalske igre, podeljenih na pet subuzoraka (prema
pozicijama u timu). Pod tehničkim ispoljavanjem podrazumevaju se sva izvedena dodavanja
koje pojedinac, grupa igrača ili cela ekipa izvede za vreme trajanja jedne fudbalske utakmice.
Predmetom rada obuhvaćeno je prostorno tehničko ispoljavanje fudbalske reprezentacije
Srbije i njenih protivnika u kvalifikacijama za SP 2010.
Cilj ovog istraţivanja je utvrĎivanje razlika u primeni dodavanja lopte izmeĎu igrača
koji igraju na različitim pozicijama u fudbalskoj reprezentaciji Srbije, ispoljenim u
kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. godine. TakoĎe, potrebno je utvrditi da li i u
kojoj meri postoje razlike u ukupnom broju pasova, uspešnosti pasova kao i broju i
uspešnosti pasova odigranih unapred.

METOD RADA

Uzorak ispitanika
U ovom istraţivanju analizirano je 10 kvalifikacionih utakmica za Svetsko prvenstvo
2010. godine u Juţnoafričkoj Republici, odnosno analizirane su sve utakmice koje je odigrala
reprezentacija Srbije u svojoj 7 kvalifikacionoj grupi. Fudbalska reprezentacija Srbije na
kraju kvalifikacija zauzela je prvo mesto u svojoj grupi, i samim tim izborila direktan
plasman na SP 2010. Analizom primene dodavanja, svakog fudbalera posebno, obuhvaćeni
su svi fudbaleri koji su nastupili u kvalifikacijama kao starteri (u okviru reprezentacije
Srbije).
Igrači koji su nastupali za selekciju Srbije podeljeni su na 5 subuzoraka (Di Salvo, V.
et al, 2007): CD - centralni defanzivni, BD - bočni defanzivni, DM - defanzivni manevarski,
OM - ofanzivni manevarski i N - napadači.
Procedure
Svaki posmatrač fudbalske utakmice stiče subjektivni utisak o nastupu pojedine ekipe
i igrača, a kako u analizama treba isključiti subjektivnost najbolji prijatelj modernih trenera
postaju kompjuteri i softverski sistemi. Analiza taktičkih ispoljavanja fudbalske
reprezentacije Srbije i njenih protivnika u grupi 7, analizirana je jednim od najnaprednijih i
najsvremenijih sistema, AMISCO sistemom, visok nivo pouzdanosti i validnosti ovog
sistema izvršio je Zubilaga (2006).

Varijable
Varijable koje su praćene ovim posmatranjem odabrane su kao primarne za predmet
analize i koje su kao takve rezultat osnovnih teorijskih, praktičnih načela i principa, koji
pripadaju fudbalskoj igri i njenoj evoluciji. U istraţivanju su obraĎeni parametri vezani za
pas igru (ukupan broj uspešnost, procenat uspešnosti, kao i ukupan broj dodavanja unapred,
procentualni udeo pasova unapred). Analizom je obauhvaćena raspodela, odnosno struktura
pas igre igrača po pozicijama i njihova uspešnost.
Ukupan broj pasova na jednoj utakmici predstavlja prvu varijablu kojom se
objašnjava tehničko-taktička uspešnost jedne ekipe. Druga varijabla je ukupan broj uspešnih
pasova posmatrana kroz obim. Dok treću varijablu predstavlja efikasnost, odnosno procenat
uspešnosti pas igre cele ekipe, kao i svakog igrača pojedinačno reprezentacije Srbije. Četvrta
varijabla vezana je za analizu odigranih pasova unapred. Znajući da je cilj fudbalske igre
postići više golova od protivnika, a na osnovu prethodnih istraţivanja ekipe koje više
vremena provode u protivničkoj trećini imaju veću šansu za uspeh, pa samim tim efikasnost i
obim pas igre unapred ima veliki značaj u savremenom fudbalu. A to su sledeće dve
posmatrane varijable – broj uspešnih dodavanja unapred i procentalni udeo dodavanja
unapred u odnosu na ukupan broj pasova.
Statistička obrada podataka
U okviru kvantitativne analize korišćena je deskriptivna statistika. Od statističkih
deskriptivnih prostora u analizi korišćene su: aritmetička sredina iz segmenta mera centralnih
tendencija, i standardna devijacija iz mera disperzije. Iz prostora komparativne statistike
koristila se parametrijska diskriminativana analiza, a kao superiorna procedura primenjen je
faktorski model analize varijanse (ANOVA). U okviru analize varijanse, u Tukey post hoc
analizi, primenjen je takozvani, One - Way test, prilikom uporeĎivanja aritmetičkih sredina.
Svi statistički testovi su bili obraĎeni korišćenjem SPSS 17.0 programa (SPSS INC, Chicago,
IL)
REZULTATI

Da je tehnička priprema dominanatan vid pripreme fudbalera i osnovni uslov za

ravnopravno učešće u fudbalskom nadmetanju govori činjenica da zahvaljujući bezprekornoj
tehničkoj spremi, mnogi fudbaleri, i pored skromnih fizičkih predispozicija, ostvaruju
značajne rezultate, i obrnuto-mnogi fudbaleri, koji su tehnički neobrazovani, i pored izrazitih
fizičkih sposobnosti, ostvaruju loše rezultate (Aleksić, 2006)
Cilj ove studije je da se uporedi taktičko ispoljavanje fudbalske reprezentacije Srbije u
kvalifikacijama za SP 2010. godine, kroz analizu pas igre. Tačnije, potrebno je utvrditi da li i
u kojoj meri postoje razlike u ukupnom broju pasova, uspešnosti pasova kao i broju i
uspešnosti pasova odigranih unapred. Posmatrajući činjenicu da je rezulatat u fudbalu
determinisan velikim brojem faktora, jedna grupa autora smatra da se ovakav pristup u
analizi, efikasnosti igre, mora uzeti sa rezervom (Lago, 2009; Taylor et al., 2008). MeĎutim,
ovo posmatranje moţe ukazati na odreĎene zakonitosti koje se mogu iskoristiti u analizi same
strukture fudbalske igre, i što je veoma vaţno, rezultati dobijeni ovakvim studijama imaju
direktnu praktičnu implikaciju, kako u trenaţnoj tehnologiji, tako i u direktnoj pripremi za
takmičenje.
U 7 kvalifikacionoj grupi reprezentacija Srbije odigrala je ukupno deset utakmica i
ostvarila sedam pobeda, jednu nerešenu utakmicu i dva poraza, uz dvadeset dva postignuta i
osam primljenih golova. Na kraju kvalifikacija Srbija je zauzela prvo mesto u grupi sa
dvadeset dva boda, i ostvarila direktan plasman na SP 2010. Ovim radom došli smo do
podataka koji ukazuju na povezanost rezultata, i taktičkog ispoljavanja kroz pas igru čije su
karakteristike igre analizirane.
Na deset odigranih utakmica u kvalifikacijama reprezentacija Srbije prosečno je
ostvarivala 366.9 dodavanja, dok su reprezentacije protivnice prosečno ostvarivale 329.1
dodavanje. Reprezentacija Srbije imala je i veći procenat uspešnosti od 78.9%, dok su
protivnici imali 75.9%, a na osnovu ovih podataka moţe se zaključiti da je pas igra uticala na
konačan raspored grupe 7 u kvalifikacijama za SP 2010, gde je Srbija zauzela prvo mesto.
Rezultati dalje ukazuju da reprezentacija Srbije neznatno manje upućujee prosečno pasova
unapred 146.1, u odnosu na 148.6 protivnika, ali sa boljim procentom uspešnosti od 64%,
dok protivnici imaju 61.7%. (tabela 1)

Tabela 1. (otprilike ovde)

 Što se tiče podataka vezanih za treću varijablu, iz tabele 2 se vidi da defanzivni
manevarski igrači ostvaruju prosečno najviše dodavanja i najviše tačnih pasova, dok
ofanzivni manevarski igrači reprezentacije Srbije u kvalifikacijama imaju prosečno najveći
procenat uspešnosti. Posmatranjem rezultata istraţivanja, moţemo uočiti da statistički
značajne razlike u primeni ukupnog broja dodavanja postoje izmeĎu DM i OM, DM i N i to u
oba slučaja DM igrači imaju značajno više dodavanja od OM i N.

Tabela 2. (otprilike ovde)

Analizirajući sledeću varijablu, vezanu za tačne pasove i ovde se logično nadovezuje

činjenica na prethodnu analizu, da DM igrači prosečno ostvaruju najviše uspešnih pasova.
Statički značajna razlika se pojavljuje, kao i u prethodnom slučaju, izmeĎu DM i OM, DM i
N, i to u oba slučaja u korist DM igrača. Ono što moţe biti interesantno, i što nam govori o
taktičkoj opredeljonosti prilikom organizacije napada, je da postoji signifikatna razlika i
izmeĎu BD i N, kao i izmeĎu CD i N. Ovakvi podaci ukazuju da BD i CD ostvaruju značajno
više uspešnih dodavanja od napadača.
U zavisnosti od broja dodavanja unapred, moţe se govoriti o taktičkom planu i
opredeljenosti jedne ekipe, prilikom organizacije napada. Prilikom analize dodavanja
reprezentacije Srbije u kvalifikacijama u zavisnosti od pozicija igrača u timu na osnovu
rezultata (iz tabele 3), vidi se da CD, BD i DM fudbaleri izvode značajno veći broj dodavanja
unapred u odnosu na pozicije ofanzivnog manevarskog igrača i napadača. TakoĎe, broj
izvedenih dodavanja unapred najveći je kod bočnih defanzivnih fudbalera, pa kod centralnih
defanzivnih, i defanzivnih manevarski, dok ofanzivni manevarski i napadači se podjednako
ali znatno manje sluţe ovakvim vidom dodavanja.

Tabela 3. (otprilike ovde)

Nadovezujući se na prethodnu analizu, prosečan broj tačnih pasova unapred značajno

je veći kod CD, BD i DM igrača u odnosu na ofanzivne manevarske igrače i napadače.
Analizirajući procentualni udeo dodavanja unapred u odnosu na ukupan broj dodavanja
dolazi se do sledećih podataka, da CD i BD imaju značajno više koriste dodavanja unapred
od sve tri ostale grupe igrača (DM, OM i napadača), a da ofanzivni manevarski igrači
značajno manje koriste ovakav tip dodavanja u odnosu na defanzivne manevarske igrače.
DISKUSIJA

Dodavanje lopte u fudbalu je osnovna jedinica saradnje izmeĎu dva saigrača u polju, a
u zavisnosti od njene uspešnosti zavisi će i efikasnost taktike napada jedne ekipe, odnosno
bitan pokazatelj efikasnosti igre u polju jednog tima izuzetno predstavlja odnos ukupnog
broja dodavanja i ukupnog broja tačnih dodavanja. U modernom i savremenom fudbalu, u
svakoj ekipi su potrebni fudbaleri sa izrazito visokim procentom tačnih dodavanja, posebno u
manevarskom prostoru i to pod pritiskom protivničkih igrača. Uzimajući u obzir igru u
tesnoj markaciji, na svakom delu terena, do izraţaja dolazi pre svega tehnička obučenost
igrača, i sposobnost da loptu kontrolišu u najsloţenijim situacijam igre (Janković et al. 2009).
Posmatrajući ukupan broj pasova, reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za SP 2010, moţe
se videti da ima razlika u odnosu na ostale reprezentacije iz grupe. Posmatrajući u odnosu na
sezonu 2009/10 Lige šampiona u eliminacionoj fazi takmičenja prosek ukupnog broja pasova
bio je 459.2 (www.uefa.com), dok su finalisti ovog takmičenja prosečno ostvarivali 478
pasova a njihovi protivnici, tokom takmičenja, 305.5 (Szwarc, 2007). Szwarc (2004) je izneo
analizu pas igre ekipa finalista XVII SP i njihovih protivnika u meĎusobnim duelima, gde su
finalisti prosečno ostvarivali 355.16 pokušaja pasova, a protivnici prosečno 387.58 pasova.
Analizirajući broj tačnih pasova, takoĎe se uočava veći broj uspešnih dodavanja kod
reprezentacije Srbije u odnosu na ekipe protivnice. U sezoni 2009/10 Lige šampiona u
eliminacionoj fazi takmičenja prosek uspešnog broja pasova bio je 328.1 (www.uefa.com).
Na Evropskom prvenstvu 2008 uspešne ekipe, tj. one koje su prošle u drugu fazu takmičenja
imale su prosečno 359.9 uspešnih pasova, dok ekipe koje nisu prošle u eliminacionu fazu
takmičenja imale su prosečno 217.4 uspešna pasa (www.uefa.com). Ekipe osvajači LŠ imale
su prosečno 362.14 pasova dok su njihovi protivnici ostvarili 234.43 pasova (Szwarc, 2007).
Grant et al. (1999) izneli su podatke prema kojima uspešne ekipe ostvare 362.7 prosečno
tačnih dodavanja, a neuspešne 308.9 na SP 1998. Ekipe finalisti XVII SP imale su prosečno
292.75 pasova dok su njihovi protivnici ostvarili 314.67 pasova, na osnovu podataka Szwarca
(2004). Poredeći rezultate ove analize sa podacima predhodnih istraţivanja moţe se zaključiti
da u većini prethodnih istraţivanja ekipe koje ostvare veći broj uspešnih dodavanja u odnosu
na protivnike ostvaruju bolji rezultat (plasman).
Kada je procenat tačnog pasa, odnosno efikasnost pas igre u pitanju, vidi se da je
reprezentacija Srbije zabeleţila 78.7% uspešnossti pasa, dok su protivnici ostvarili 75.9%
efikasnosti pasa. Na osnovu prethodnih rezultata, nameće se zaključak da, ekipe koje
pretenduju na visok plasman, moraju pre svega da raspolaţu sa kvalitetnim pojedincima,
odnosno da posvećuju više paţnje, u trenaţnom procesu, tehničko–taktičkom obučavanju
svojih igrača, jer efikasnost njihove igre direktno utiče na ostvareni rezultat tima. U sezoni
2009/10 Lige šampiona u eliminacionoj fazi takmičenja procenat uspešnosti pasa bio je 70%
(www.uefa.com). Na Evropskom prvenstvu 2008 uspešne ekipe, tj. one koje su prošle u
drugu fazu takmičenja imale su procenat uspešnosti 75.6%, dok ekipe koje nisu prošle u
eliminacionu fazu takmičenja imale su procenat od 72.4%. (www.uefa.com). Poredeći sa
prethodnim istraţivanjima reprezentacija Srbije je imala izuzetno visok procenat uspešnosti
pasa.
Posmatrajući ukupan broj pasova, ukupan broj uspešnih pasova kao i procenat
efikasnosti dodavanja reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za SP 2010, moţe se videti da
ima razlika u odnosu na ostale reprezentacije iz grupe, i moţe se zaključiti da je pas igra
uticala na konačana rezultat (plasman) u kvalifikacijama za SP 2010.
Analizirajući timski broj dodavanja unapred, ukupno uspešnih dodavanja unapred i
procenta efikasnosti ovakvih dodavanja nema reazlike izmeĎu reprezentacije Srbije i njenih
protivnika u grupu 7 kvalifikacija za SP 2010.
Rezultati dobijeni ovim istraţivanjem ukazuju na strukturu izvoĎenja dodavanja u
zavisnosti od pozicije igrača u timu. Najveći broj dodavanja pokazuju igrači koji igraju na
poziciji defanzivnog manevarskog fudbalera, a statisčki se značajno razlikuju od OM i N.
Najveći broj dodavanja koje vrše igrači na ovoj poziciji moţe se obrazloţiti načinom igre tih
fudbalera, a moţe se tumačiti kao posledica njihove uloge i funkcije u fudbalskoj ekipi,
determinisane velikim brojem kontakata sa loptom i izraţenom distribucijom lopte po širini i
dubini igrališta, kao i ulogom u defanzivi gde imaju zadatak da onemoguće i zaustave napade
protivnika.
Posmatranjem rezultata istraţivanja (tabela 2), moţe se uočiti da statistički značajne
razlike u broju uspešnih dodavanja postoje postoje izmeĎu CD i N, BD i N i izmeĎu DM i
ofanzivnih manevarskih i napdača. U slučaju CD i BD u odnosu na napadače, razumljiva je i
statistički značajna razlika, jer karakteristika reprezentacije Srbije prilikom organizovanja
napada, ulaska u igru, bila je da su napadi započinjali iz poslednje linije odbrane pa samim
tim veći broj dodavanja igrača na ovim pozicijama u odnosu na napadače je i razumljiv. Što
se tiče igrača na poziciji defanzivnih manevarskih igrača, takoĎe jedna od karakteristika je
bila i igra sa dva zadnja vezna, koji su prilazili po loptu od odbrambenih igrača i na taj način
ulazili u igru, organizovajući napade reprezentacije Srbije.
Posmatrajući procenat uspešnosti pasa, vidi se da su CD i OM imali signifikantno
različitu uspešnost u odnosu na napadače. Igrači na poziciji centralnih defanzivaca nalaze se
na najosetljivijem mestu po ekipu, pa samim tim moraju imati povećanu opreznost prilikom
dodavanja.
Iz tabele 3, a na osnovu rezultata vezanih za dodavanja unapred, vidi se da igrači na
pozicijama CD, BD i DM značajno više koriste dodavanja unapred u svakom pogledu, i
ukupnom broju i po broju uspešnih dodavanja, kao i po procentu udela ovakvih dodavanja u
odnosu na ofanzivne manevarske igrače i napadače. Ono takoĎe što je i karakteristika
ofanzivnih manevarskih igrača, pogotovo bočnih, reprezentacije Srbije je da su oni mnogo
više voĎenjem lopte osvajali prostor i tako ugroţavali protivnika, nego dodavanjima, pa su
samim tim značajno manje imali udela u dodavanjima unapred u odnosu na sva dodavanja.

ZAKLJUČAK

Rezultati dobijeni uporednom analizom dodavanja u zavisnosti od pozicije igrača u

timu, ukazuju na razlike u primeni, obimu i procentu uspešnosti dodavanja i profilisanje
odreĎenih grupa fudbalera, koji po zastupljenosti pojedinih tehničkih elemenata determinišu
svojevrsni model igre. Na osnovu tumačenja rezultata uporedne analize dodavanja, izmeĎu
različitih pozicija u timu mogu se izvući odreĎeni zaključci i preporuke usmereni ka
praktičnim implikacijama tehnološkog procesa. Jedan od zaključaka koji ukazuje da
defanzivniji igrači ostvaruju veći broj uspešnih dodavanja i sa većim procentom uspešnosti
od ofanzivnijih fudbalera, dok defanzivni manevraski igrači imaju najveći broj dodavanja i
značajno veću razliku u procentu efikasnosti tih dodavanja. Posmatrajući analizu dodavanja
unapred (ofanzivnih dodavanja), takoĎe se ponavlja da defanzivniji igrači i centralni i bočni
defanzivni kao i defanzvni manevrski se signifikatno razlikuju u odnosu na ofanzivnije igrače
(ofanzivne manevarske i napadače).
Analizirajući pas igru reprezentacije Srbije u kvalifikacijama, tu takoĎe postoji razlika u
ukupnom broju dodavanja, uspešnom broju dodavanja i procentu efikasnosti dodavanja u
korist reprezentacije Srbije, dok u ukupnim dodavanjima unapred, uspešnim dodavanjimau
napred i procentu takvih pasova ne postoji razlika izmeĎu reprezentacije Srbije i protivnica.
Posmatrajući rezultate ovog istraţivanja nameće se potreba za kvalitetnijim trenaţnim
procesom, pre svega, u metodskom i strukturalnom smislu. Moţe se zaključiti, da bi
situacioni trening trebalo da ima dominantnu ulogu u modeliranju i struktuiranju sveukupne
pripreme igrača, jer predstavlja najcelishodniji model usavršavanja, pre svega, tehničko -
taktičkih, elemenata fudbalske igre.
 Analizom tehničkog ispoljavanja igrača u toku igre moguće je, sistematskim praćenjem,
utvrditi i odreĎene karakteristike u igri jedne ekipe. Preciznije, zastupljenost pojedinih
udaraca kod jedne grupe igrača ukazuje i na taktički plan u igri jednog tima kao i na pojedine
taktičke varijante. TakoĎe, ovakvom analizom moguće je individualno analizirati svakog
pojedinca i u skladu sa tim egzaktnije utvrditi njegove karakteristike (vrline i mane), koje u
pripremi utakmice mogu biti od izuzetne vaţnosti za svakog trenera.
Ovakva istraţivanja ispituju indikatore uspeha u fudbalu, neka ograničenja ili
metodološki problemi u proučavanju ovih studija mogu se posmatrati. Pouzdanost za
prikupljanje podataka AMISCO sistema koji je korišćen u ovom istraţivanju je proveren i
validan, meĎutim rezultate bi trebalo uzeti sa oprezom, jer rezultati su se stekli kroz analizu
na ograničenom broju ekipa, odnosno jedne reprezentacije, i kao takvi ne mogu da vaţe za
ostale ekipe i takmičenja. Potrebno je u daljim radovima, uporediti efikasnost i obim pas igre
igre ekipa reprezentativnog i klubskog nivoa, i naravno sve to u odnosu na postignuti rezultat.
Kontinuitet praćenja uticaja pojedinih taktičkih opredelenja obezbediće identifikaciju
racionalnih i efikasnih taktičkih varijanti.
LITERATURA
Aleksić, V.; Janković, A. (2006). FUDBAL: Istorija-Teorija-Metodika. Beograd. Fakultet
sporta i fizičkog vaspitanja
Di Salvo, V. et al (2007). Motion Characteristics in Elite Level Soccer. Int J Sports Med; 28:
222–227.
Grant, А.G, Williams, A.M, and Reilly, T. (1998). An analysis of the successful and
unsuccessful teams in the 1998 World Cup. Insght. The F.A. Coaches Association Journal, 2,
21-24.
Hughes, M., Franks, I. (2005). Analysis of passing sequences, shots and goals in soccer.
Journal of Sport Sciences, 23(5), 509-514.
Hughes, M., Robertson, K. and Nicholson, A. (1988). Comparison of patterns of play of
successful and unsuccessful teams in the 1986 World Cup for soccer. In: Science and
Football. Eds: Reilly, T., Lees, A., Davis, K. and Murphy, W.J. London: E. and F.N. Spon.
363-367.
Janković, A., Leontijević, B. (2006). Taktičke zakonitosti u savremenom fudbalu. FIS
Komunikacije (19-27), Niš: FFK
Janković, A. i Leontijević, B. (2007). Uporedna analiza u brzini izvoĎenja brzih napada u
fudbalu (na primeru Evropskih i Latinoameričkih reprezentacija). U Nenad Ţivanović (ur.).
FIS Komunikacije (97-107), Niš: FFK.
Janković, A., Leontijević, B. (2008). Structure of technical-competitive activity in modern
football. Physical Culture, 62 (1-2), 170-179.
Janković, A., Leontijević, B. (2009). Analysis of application of certain technical elements in
soccer depending on the team position. Physical Culture, 63 (1), 89-101.
Janković, A., Leontijević, B. (2007): Uporedna analiza u brzini izvoĎenja brzih napada u
fudbalu (na primeru Evropskih i Latinoameričkih reprezentacija). U Nenad Ţivanović (ur.).
FIS Komunikacije (97-107), Niš: FFK
Janković, A., i Leontijević, B. (2008a). Struktura tehničko takmičarske aktivnosti u
savremenom fudbalu. Fizička kultura, 62 (1-2) 159-169.
Janković, A., i Leontijević, B. (2008b). Analiza primene pojedinih tehničkih elemenata u
fudbalu u zavisnosti od pozicije igrača u timu.Fizička kultura, (u štampi)
Janković, A. (2004). Uporedna analiza uspešnih napada na XVII i XVIII svetskom prvenstvu
u fudbalu. Fizička kultura, 1-4, str. 57-69
Japheth, A., Hughes, M. (2001). The playing patterns of France and their opponents in the
World Cup for association football, 1998, and the Championships, 2000. In M.D. Hughes &
I.M. Franks (Eds.), Pass.com: Computer Science and Sport III & Performance of Sport V
(pp.277-284).Cardiff: University of Wales Institute.
Lago, C., Martin, R. (2007). Determinants of possession of the ball in soccer. Journal of
Sports Sciences. 25 (9) . 969 – 974.
Luhtanen, P., Belinskij, A., Häyrinen, M., Vänttinen, T. (2001). A comparative tournament
analуsis between EURO 1996 and 2000 in soccer. International Journal of Performance
Analysis in Sport, 1(1), 74-82.
Roxburg, A. (2008). Technical report EURO 2008.
Scoulding, A., James, N. and Taylor, J. (2004). Passing in the soccer World Cup 2002.
International Journal of Performance Analysis in Sport, 4(2), 36-41.
Szwarc, A. (2004). Effectiveness of Brazilian and German teams and the teams defeated by
team during the 17th FIFA World Cup. Kinesiology, 36(1), 83-89.
Szwarc, A. (2007). Efficacy of Successful and Unsuccessful Soccer Teams Taking Part in
Finals of Champions League. Research Yearbook, 13 (2), 221-225.
Taylor, J.B., Mellalieu, S.D., James, N. and Sheraer, D. (2008). The influence of match
location, qualify of opposition and match status on technical performance in professional
association football. Journal of Sports Sciences 26(9), 885-895.
Zubillaga, А., Gorospe ,G. Mendo, A. H., Villasenor, A.B. (2007). Match analysis of 2005-
06 Champions League Final with Amisco system, (abstract). Journal of sports science &
medicine, 6 (10), 20.
Zubillaga, A. (2006). La actividad del jugador de fútbol en alta competición: análisis de
variabilidad. Thesis Doctoral: Universidad de Malaga.
www.uefa.com
www.fifa.com
Tabela 1. Uporedna analiza strukture i uspešnosti pas igre u kvalifikacijama za SP 2010
reprezentacije Srbije i njenih protivnica

PUP – prosečno ukupan broj dodavanja na utakmici; PUUP – prosečno ukupan broj uspešnih
dodavanja na utakmici; %UP – procenat uspešnosti pasova; PPN – prosečno ukupan broj
dodavanja unapred; PUPN – prosečno ukupan broj uspešnih dodavanja unapred; %UPN –
procenat uspešnosti pasova unapred;
Tabela 2. Prosečne vrednosti (±Stdev) primene dodavanja u fudbalu u zavisnosti od pozicije
igrača u timu

*Značajno više od OM i N; **Značajno više od N

Tabela 3. Prosečne vrednosti (±Stdev) primene dodavanja unapred u fudbalu u zavisnosti od

pozicije igrača u timu

*Značajno više od OM i N; **Značajno više od DM, OM i N; *** Značajno više od OM