ПОКРЕТИ ТРУПА

1. ФЛЕКСОРИ ТРУПА (ПРЕГИБАЧИ)

Прави трбушни мишићи (m.rectus abdominis) смањују растојање између доњег
краја грудне кости и предњег средишњег (simfiznog) зглоба карлице. При
лежању на леђима на равној површини, флексија трупа се завршава кад се
лопатице потпуно одвоје од подлоге.
Уколико се даље прелази у седећи положај, не врши се више флексија трупа већ
флексија карлице дејством флексора бута.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ: АНТАГОНИСТИ

m. obliquus externus abdominis, m. iliocostalis dorsi,
m. obliquus internus abdominis. m. longissimus dorsi,
m. spinalis dorsi,
m. quadratus lumborum.

2. ЕКСТЕНЗОРИ ТРУПА (ОПУЖАЧИ)

mm. extensors trunci су екстензори кичменог стуба. Они учествују у одржавању
равнотеже тела при стајању, ходању и седењу. Опружање грудног дела
кичменог стуба може само потпуно да исправи физиолошку кифозу у том делу.
Опружање слабинског дела кичменог стуба већег је обима, јер слабински
пршљнови дозвољавају велико наглашавање физиолошке лордозе у том
пределу.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ: АНТАГОНИСТИ:

mm. semispinalis, m. rectus abdominis.
mm. rotatores,
m. multifidus.

3. РОТАТОРИ ТРУПА – mm. obliquus abdominis externus et internus

Затезање свих ротатора на предњем и бочном трбушном зиду доводи до
флексије трупа, док затезање само леђних ротатора доводи до екстензије. Труп
се ротира када се истовремено затежу извесни ротатори једне и остали ротатори
супротне стране тела. Затезање десног спољњег и левог унутрашњег косог
трбушног мишића ротира труп у лево (десно раме се помера напред).

ПОМОЋНИ МИШИЋИ:
- m. semispinalis,
- mm. rotatores,
- m. multifidus,
- m. iliopsoas,
- m. latissimus dorsi.
 АНТАГОНИСТИ:

Када се врши ротација трупа удесно (лево раме иде унапред), активни су леви
спољни коси трбушни мишићи, десни унутрашњи коси трбушни мишићи, леви -
mm. rotatores, леви m. multifidus, леви m. semispinalis, десни m. latissimus dorsi и
m. iliopsoas итд. Исти мишићи супротне стране могу се узети као антагонисти,
јер њихово истовремено затезање зауставља ротацију.

4. БОЧНИ ФЛЕКСОРИ ТРУПА

Бочни флексори трупа (mm. fleksores lateralis trunci) смањују растојање између
ребара и карличне кости у средњој пазушној линији. Бочна флексија трупа
завршава се када се додирну ребра и карлица.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ:
- m. iliosocostalis lumborum,
- m. longisimus dorsi,
- m. rectus abdomnis.

АНТАГОНИСТИ:

Бочни флексори трупа једне стране делују као антагонисти бочним прегибачима
трупа супротне стране.
ПОКРЕТИ ДОЊЕГ ЕКСТРЕМИТЕТА

1. ФЛЕКСОР БУТА - СЛАБИНСКО-БЕДРЕНИ МИШИЋ (m. iliopsoas)

Када кичмени стуб и карлица служе као тачка ослонца, m. iliopsoas врши
флексију бута према карлици, док га истовремено одводе (адуцира) и ротира у
поље.
Када је бутна кост тачка ослонца, при обостраном затезању m. iliopsoas врши се
флексија карлица према буту.
При једностраном затезању карлица се савија такође унапред, док се у исто
време труп ротира на супротну страну.
При савијеном колену бут се савија док не додирне предњи трбушни зид.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. rectus femoris,
m. pectinesu,
m. tensor fasciae latae,
m. sartorius,
m. adductor longus,
m. adductor magnus.
m. gluteus maximus,
m. semitendinosus,
m. semimembranosus,
m. biceps femoris (caput longum).

2. ЕКСТЕНЗОРИ БУТА – m. gluteus maximus

Велики седални мишић (m.gluteus maximus) је снажан опружач и значајан
спољни ротатор бута. Поред тога, он својим доњим влакнима доводи а горњим
приводи бут. Екстензија бута дејством овог мишића могућа је до 190° - 195°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. m. semitendinosus m. iliopsoas
m. semimembranosus m. rectus femoris
m. biceps femoris (caput longum) m. sartorius
m. tensor fasciae latae

3. АДУКТОР БУТА – mm. adductors femoris

Примицачи бута (mm. adductors femoris) адуцира и мало ротира бут упоље
(један доњи сноп великог примицача бута – adductor magnus – обрће бут
унутра). Дејство примицача бута почиње када је бут максимално абдуциран (за
45°), а завршава се када нога пређе средишњу линију тела за 15°-25°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. gracilis m. gluteus medius
m. gluteus maximus (доња влакна) m. gluteus minimus
m. gluteus maximus
m. tensor fasciae latea
4. АБДУКТОР БУТА - m. gluteus medius et m. gluteus minimus
Средњи и мали седални мишић (m. gluteus medius et m. gluteus minimus) имају
веома слично дејство због сличних припоја и праваца њихових мишићних
снопова. Оба мишића су снажни абдуктори када су им сва влакна активна.
Затезањем својих предњих влакана они ротирају унутра бут, док га у исто време
абдуцирају и лако флексирају.
Контракцијом задњих снопова ови мишићи ротирају бут упоље и опружају га.
Када је тачка ослонца на бутној кости, а затежу се сва влакна средњег и малог
седално мишића, супротна половина карлице се подиже. Бут може да се
обдуцира за 45° и да се ротира унутра за 45°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ:
(за абдукцију) (за унутрашњу ротацију)
m. tensor fasciae latae, m. tensor fasciae latae,
m. gluteus maximus (горња влакна) m. semitendinosus,
m. semimembranosus,
m. adductor magnus.
АНТАГОНИСТИ:
(за абдукцију) (за унутрашњу ротацију)
m. adductor magnus, m. obturator internus,
m. adductor longus, m. obturator externus,
m. adductor brevis, m. quadratus femoris,
m. pectineus. m. piriformis,
mm. gluteus maximus (доња влакна)

5. ЗАТЕЗАЧ БУТНЕ ФАСЦИЈЕ – m. tensor fasciae latea

Овај мишић затеже спољни део фасције бута, ротира бут унутра, флектира га и
абдуцира, а помаже и при екстензији потколенице. Сложено дејство мишића не
даје могућност да се прецизира обим покрета који настаје услед његове акције,
јер при томе учествују и други мишићи.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. gluteus medius mm. adductors femoris
m. gluteus minimus mm. exensores femoris
mm. rotatores externi femoris
6. СПОЉНИ РОТАТОРИ БУТА
Мишићи који учествују у спорљној ротацији бута (mm. rotatores externi
femoris) бројни су. Учешће поједних мишића при извођењу спољашње ротације
бута зависи од положаја бута према карлици и потколенице према буту.
Спољна ротација је изводљива у свим положајима бута између флексије и
екстензије. Без обзира на величину и снагу појединих мишића, њихово учешће
при извођењу покрета умногоме зависи од положаја ноге.
При опруженој нози спољну ротацију бута изводе првенствено мишићи којима
је ротација споредна функција (m. gluteus maximus, m. gluteus medius, m.
iliopsoas). Спољна ротација могућа је за 45° од неутралног положаја.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. gluteus maximus m. gluteus minimus (предња влакна)
m. gluteus medius (задња влакна) m. gluteus minimus (предња влакна)
m. iliopsoas m. tensor fasciae latae
m. adductor magnus
m. gluteus minimus (задња влакна)
m. biceps femoris (caput longum)

7. ТЕРЗИЈСКИ МИШИЋ (m. sartorius)

Терзијски мишић флексира потколеницу према буту, бут према карлици, а у
исто време абдуцира и ротира бут упоље. Обим покрета се не може
прецизирати због сложености покрета.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. iliopsoas m. gluteus maximus
m. rectus femoris m. quadriceps femoris
m. tensor fasciea latae m. gluteus medius (предњи сноп)
m. biceps femoris m. gluteus minimus (предњи сноп)
m. semitendinosus
m. semimembranosus
m. quadratus femoris
m. gluteus medius
m. gluteus minimus
m. obturator internus
m. obturator externus
mm. gemelli
m. piriformis
8. ФЛЕКСИЈА ПОТКОЛЕНИЦЕ
Када је тачка ослонца на карлици, двоглави бутни мишић (m. biceps femoris),
флексира потколеницу према буту. Осим тога, он ротира у поље флексирану
потколеницу. Дугачка глава m. biceps femoris, због својих припоја на карлици,
ограничава флексију бута када је колено опружено. Флексија потколенице се
завршава када се додирну задње половинте бута и потколенице, што износи
кроз цео свој обим покрета 130° - 150° (тј. до угла од 30° - 50°).

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. semitendinosus m. quadriceps femoris
m. semimembranosus m. tensor fasciae latea
m. gastrocnemius
m. sartorius
m. gracilis
m. popliteus

9. M. SEMITENDINOSUS ET M. SEMIMEBRANOSUS
Ови мишићи флексирају потколеницу према буту и опружају бут према
карлици. Због свог припоја на карлици ограничавају флексију бута када је
колено опружено. Флексија потколенице се завршава када се додирну задње
површине бута и потколенице, што износи кроз цео обим покрета 130° - 150°
(тј. до угла од 30° - 50°).

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. biceps femoris m. quadriceps femoris
m. gastrocnemius m. tensor fasciae latae
m. sartorius
m. gracilis
m. popliteus

10. M. POPLITEUS
m. popliteus флектира потколеницу и ротира је унутра. Обим покрета
потколенице у смислу унутрашње ротације је мали, свега 10° - 12°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

(у смислу унутрашње ротације m. biceps femoris (као спољни
потколенице) ротатор потколенице)
m. semitendinosus
m. semimebranosus
11. ЕКСТЕНЗОРИ ПОТКОЛЕНИЦЕ

Четвороглави бутни мишић (m. quadriceps femoris) је опружач потколенице.

Његов прави мишић (m. rectus femoris) је осим тога снажан флексор бута према
карлици. Осим његовог покрета је од потпуне флексије потколенице до њеног
потпуног опружања и износи 120° - 140°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. tensor fasciae latae m. biceps femoris
m. semitendinosus
m. semimebranosus
m. gastrocnemius
m. popliteus

12. ПЛАНТАРНА ФЛЕКСИЈА СТОПАЛА

Троглави мишић листа (m. triceps surae) снажан је плантарни флексор, а
учествује и при супинацији стопала. Припојима двоглавог мишића листа (m.
gastrocnemius) на кондилима бутне кости он делује и као помоћни флексор
потколенице према буту. Обим покрета троглавог мишића листа износи 60°.
Покрет почиње у дорзалној флексији стопала а завшава се у плантарној флексји
од 30°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. flexor halluces longus
m. flexor digitorum longus
m. tibialis posterios
m. peroneus lognus
m. peroneus bravis
m. tibialis anterior
m. extensor digitorum longus
m. extensor hallucis longus
m. peroneus tetrius

13. ЛИСНИ МИШИЋ - M. SOLEUS

Лисни мишић заједно са двоглавим мишићем листа (m. gastrocnemius)
плантарно флектира стопало. При опруженом колену ови мишићи делују пуном
својом снагом. Када је колено флектирано, припоји m. gastrocnemius се
приближавају, тиме је његово учешће у плантарној флексији стопала смањено,
док лисни мишић m. soleus и даље делује свом снагом. Дејство m. soleus
почиње кад је стопало дорзално флектирано за 30°, а завршава када је у
плантарној флексији од 30° (обим покрета 60°).

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. gastrocnemius m. tibialis anterior
m. flexor halluces longus m. extensor digitorum longus
m. flexor digitorum longus m. extensor hallucis longus
m. peroneus lognus m. peroneus tetrius
m. peroneus bravis
14. ПРЕДЊИ ГОЛЕЊАЧНИ МИШИЋ – m. tibialis anterior

Предњи голењачни мишић дорзално флектира, супинира и адуцира стопало.

Дорзална флексија износи 20-30°, супинација око 20°, а абдукција око 10°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

Нема помоћне мишиће m. peroneus longus

15. ЗАДЊИ ГОЛЕЊАЧНИ МИШИЋ - M. TIBIALIS POSTERIOR

Задњи голењачни мишић адуцира плантарно флектира стопало. Осим тога, он је
помоћни плантарни флексор и супинатор. Абдуција планарно флектираног
стопала износи око 20°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. flexor digitorum longus m. peroneus longus (као пронартори и абдуктори)

m. flexor hallucis longus m. peroneus brevis

m. gastrocnemius
.
16. M. PERONEUS LONGUS ET BRAVIS

Ова два мишића абдуцирају и пронирају стопало. Осим тога, m.peroneus longus
плантарно флексира стопало и подиже његов уздужни свод. Абдукција стопла
износи око 20°, а пронација такође око 20°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

За пронацију, абдукцију и плантарну m. tibialis anterior
екстензију (заједно) нема помоћних m. tibialis posterior (за пронацију и
мишића абдукцију)
ПОКРЕТИ ГОРЊЕГ ЕКСТРЕМИТЕТА

1. ПРЕДЊИ ЗУПЧАСТИ МИШИЋ (m. serratus anterior)

Предњи зупчасти мишић повлачи лопатицу у поље при чему се спољни угао
подиже. Овим покретом се надлакат, који је у хоризонталном положају подиже
до вертикланог положаја у седећем или усправном положају. Осим тога, предњи
зупчасти мишић држи лопатицу приљубљену уз грудни кош, а његови доњи
делови делују као подизачи када је тачка ослонца на лопатици.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНАГОНИСТИ

m. pectoralis major (вуче надлакат и m. trapezius
тиме абдуцира лопатицу)
m. rhomboideus major
m. rhomboideus minor

2. ГОРЊИ СНОП ТРАПЕЗАСТОГ МИШИЋА (m. trapezius – pars descendent)

Горњи сноп трашезастог мишића подиже раме када му је тачка ослонца на
потиљачној, а нагиње главу на своју страну и окреће лице на супротну страну
када му је тачка ослонца на кључној кости. Покрет је завршен када се потиљак и
раме готово додирну.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. levator scapulae m. trapezius – pars ascendens
m. rhomboideus major m. latissimus dorsi
m. rhomboideus minor m. pectoralis minor

3. ДОЊИ СНОП ТРАПЕЗАСТОГ МИШИЋА (m. trapezius – pars ascendens)

Доњи део трапезастог мишића повлачи раме уназад и наниже, а лопатицу
приљубљује уз кичмени стуб и спушта наниже. Обим покрета не може прецизно
да се изрази.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. latissimus dorsi m. trapezius – pars descemdens
m. trapezius – pars transversa m. levator scapulae
m. rhomboideus major
m. rhomboideus minor
4. ВЕЛИКИ И МАЛИ РОМБАСТИ МИШИЋИ (mm. rhomboidei major et
minor)
Велики и мали ромбасти мишићи повлаче лопатицу кичменог стуба, при чему
се њен доњи део више приближује средњој линији него горњи. При овом
покрету раме се спушта наниже и назад, а лопатица се у целини подиже.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. latissimus dorsi m. serratus anterior
m. trapezius m. pectoralis major
m. pectoralis minor

5. ДЕЛТАСТИ МИШИЋ – ПРЕДЊИ ДЕО (m. deltoideus – pars clavicularis)

Делтасти мишић својим предњим делом подиже унапред (флектира) надлакат и
приводи га унутра (адуцира). Дејством делтастог мишића надлакт се флектира
прама лопатици до 90°. Даље подизање руке унапред врши се покретом целе
лопатице, а делтасти мишић само флектира надлакат.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. deltoideus (pars acromialis) m. teres major
m. coracobrachialis m. triceps brachii (caput longum)
m. pectoralis major m. deltoideus (pars spinata)
m. biceps brachi m. latissimus dorsi

6. ДЕЛТАСТИ МИШИЋ – СРЕДЊИ ДЕО (m. deltoideus – pars acromialis)

Средњи део делтастог мишића врши абдукцију надлакта. За време овог покрета
m. supraspinatus одржава главу раменице у повољном положају, нарочито у
почетку абдукција. Без његовог учешћа делтасти мишић тешко изводи
абдукцију.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. deltoideus dorsi m. latissimus dorsi
m. supraspinatus m. pectoralis major
m. biceps brachii (caput longum)

7. ДЕЛТАСТИ МИШИЋ – ЗАДЊИ ДЕО (m. deltoideus – pars spinata)

Задњи део делтастог мишића подиже надлакат уназад и унутра, док га
истовремено лако ротира упоље. Када је надлакат абдуциран до правог угла,
задњи део делтастог мишића повлачи га уназад за око 50° (хоризонтална
абдукција).

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. infraspinatus m. pectoralis major
m. teres minor m. deltoideus – pars clavicularis
8. ШИРОКИ ЛЕЂНИ МИШИЋ (m. latissimus dorsi)
Широки леђни мишић ротира надлакат унутра и привлачи га унутра и уназад.
Преко надлактице он повлачи раме и лопатицу наниже и према кичменом стубу.
Екстензија надлакта могућа је за око 50°, а абдукција за око 30°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. teres major m. pectoralis major
m. teres minor m. deltoideus – pars clavicularis
m. deltoideus – pars spinata
m. triceps brachii – caput longum

9. ВЕЛИКИ ГРУДНИ МИШИЋ (m. pectoralis major)

Велики грудни мишић приводи (адуцира) надлакат грудном кошу и ротира га
унутра. Ако хоризонтална абдукција почне кад је надлакат абдуциран за 90°,
она је могућа све док надлакат не додирне предњи зид грудног коша.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. deltoideus – pars clavicularis m. deltoideus – pars spinata
m. latissimus dorsi

10. ПОДГРЕБНИ МИШИЋ И МАЛИ ОБЛИ МИШИЋ (m. infraspinatus et m.

teres minor)
Подгребни мишић и мали обли мишић одводе (абдуцирају) и ротирају упоље
надлакат. Својим тонусом ови мишићи делују ако активне везе раменог зглоба.
Надлакат се ротира упоље за 90° из средњег положаја између спољашње и
унутрашње ротације.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. deltoideus – pars spinata
m. subscapularis
m. pectoralis major
m. biceps brahii (caput longum)
m. terese major
m. deltoideus – pars clavicularis
m. latissimus dorsi

11. УНУТРАШЊА РОТАЦИЈА НАДЛАКТА

Оба група мишића (mm. rotatores interni humeri) својим заједничким дејством
ротира надлакат унутра. Унутрашња ротација надлакта од средњег положаја
између унутрашње и спољашње ротације могуће је за 90°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. biceps brachii (caput longum) m. infraspinatus
m. deltoideus m. teres minor
m. latissimus dorsi m. deltoideus – pars spinata
12. ПРЕГИБАЧИ ПОДЛАКТА
Прегибач подлакта (mm. flexores antebrachii) прегибају подлакат према
надлакру. У извођењу овог покрета учествује неколико мишића m. brachialis
прегиба подлакат у свим положајима, од пронације до супинације; m. biceps
brachii прегиба подлакат пуном снагом када је он у супинацији; m. pronator teres
учествује у прегибању када подлакат пронира; m. brachioradialis делује најаче када је
подлакат у средњем положају између пронације и супинације. Прегибање подлакта
могуће је све док се предња површина надлакта и подлактице не додирну, што значи од
180° до 40° - 20°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. brachioradialis m. triceps brachii
m. pronator teres m. anconeus
m. flexor carpi radialis

13. ОПРУЖАЧИ НАДЛАКТА

Троглави мишић надлакта (m. triceps brachii) је једини снажан опружач надлакта.
Својом дугом главом он помаже спољну ротацију надлакта. Овај мишић опружа
подлакат од потпуне флексије до 180°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. anconeus m. biceps brachii
m. brachialis
m. brachioradialis
m. pronator teres

14. ИЗВРТАЊЕ ПОДЛАКТА

Извртање подлакта постиже се дејством двоглавог мишића надлакта (m. biceps brachii),
раменично-жбичног мишића (m. brachioradialis) и извртача подлакта (m. supinator).
Дејство двоглавог мишића надлакта и раменично-жбичног мишића може да се ослаби
максималном флексијом надлакта и подлакта.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

m. biceps brachii m. pronator terese
m. brachioradialis m. pronator quadratus
m. extensors policis m. brachioradialis (од средњег п. до
потпуне супинације)
m. flexor carpi radialis
m. extensor carpi radialis longum

15. СПОЉНИ ПРЕГИБАЧ ШАКЕ

Спољни прегибач шаке (m. flexor carpi radialis) прегиба шаку према подлакту док је у
исто време ротира и лако абдуцира (одводи на радијалну страну). Спољни прегибач
шаке флексира шаку за 50°, док је истовремено абдуцира за 20°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

Нема m. extensor carpi ulnaris
16. УНУТРАШЊИ ПРЕГИБАЧИ ШАКЕ
Унутрашњи прегибачи шаке (m. flexor carpi ulnaris) прегиба шаку и привлачи је
(адуцира) према улинарној ивици подлакта. Када овај мишић изводи покрет сам, он
прегиба шаку за око 50° и уједно је адуцира за око 30°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

Нема их за покрет који изводе само m. extensor carpi radialis longus
унутрашњи прегибачи шаке
m. exexnsor carpi radialis brevis

17. СПОЉАШЊИ ОПРУЖАЧИ ШАКЕ – m. flexor carpi ulnaris

Спољашњи прегибач шаке (mm. extensors carpi radials) екстензирају и абдуцирају шаку.
Када спољни опружачи шаке изводе покрет сами, екстензија је могућа за око 50°уз
истовремену абдукцију од 30°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

Нема их за покрет који изводе само m. flexor carpi ulnaris
спољни опружачи шаке.

18. УНУТРАШЊИ ОПРУЖАЧ ШАКЕ

Унутрашњи опружач шаке (m. extensor carpi ulnaris) опружа (екстендира) шаку
према подлакту и одводи је према учни. Кад мишић сам изводи покрет, он
опружа шаку за 50°, док у исто време одводи улну за око 15°.

ПОМОЋНИ МИШИЋИ АНТАГОНИСТИ

Нема их за покрет који изводе само m. flexor carpi radialis
унутрашњи опружачи шаке