VISOKA POLJOPRIVREDNA-PREHRAMBENA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

TEMA: Auksini

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

Dr.Sasa Petrović Marko Vukašinović

zb479/17

Prokuplje, Oktobar 2018

 Sadržaj

Uvod ............................................................................................................................................................. 3
1. Koordinacija rasta i diferencijacije .................................................................................................... 4
2. Fitohormoni ...................................................................................................................................... 5
3. Otkriće auksina.................................................................................................................................. 6
4. Metabolizam auksina ........................................................................................................................ 8
5. Biosinteza .......................................................................................................................................... 8
6. Transport........................................................................................................................................... 9
7. Regulacija sadržaja auksina u biljci ................................................................................................. 10
7.1. Razgradnja ............................................................................................................................ 10
8. Mehanizam delovanja Auksina ....................................................................................................... 11
9. Fiziološki efekti delovanja auksina .................................................................................................. 12
10. Fototropizam............................................................................................................................... 14
11. Geotropizam ............................................................................................................................... 15
12. Herbicidno delovanje .................................................................................................................. 16
Zaključak ................................................................................................................................................... 17
Literatura................................................................................................................................................... 18
 Uvod

Auksini su grupa biljnih hormona (fitohormoni), koji imaju ulogu u osnovnim

koordinativnim signalima tokom razvića jedne biljke. Često deluju u kombinaciji sa ostalim
hormonima,. Najvažniji predstavnik auksina je indol-3-sirćetna kiselina.

Slika br. 1

3
 1. Koordinacija rasta i diferencijacije

Razvoj biljaka podrazumeva procese rasta i diferencijacije.

Pod pojmom rasta kod biljaka podrazumevaju se svi procesi koji dovode do povećanja
veličine ili mase čitave biljke ili nekog njenog organa.

Rast se ostvaruje na dva načina:

- rastom postojećih ćelija,

- povećanjem broja ćelija.

Diferencijacija predstavlja kvalitativne promene u organizmu:

-Najviši nivo je diferencijacija u stablu i korenu

- Unutar stabla - diferencijacija u organe

- Unutar organa - diferencijacija na ćelijskom i tkivnom nivou

Koordinacija i regulacija svih procesa koji se odvijaju tokom rasta i diferencijacije u biljci,
obavlja se hemijskim putem – fitohormonima.

4
 2. Fitohormoni

Fitohormoni su fiziološki aktivne materije male molekulske mase koje se sintetiziraju

unutar biljke, a za cilj imaju da stimulišu, inhibišu ili na neki drugi način menjaju tok fizioloških
procesa u biljci.

Biljni hormoni obuhvataju nekoliko grupa spojeva koje se međusobno razlikuju, kako po
hemijskim sastavima, tako i po fiziološkom delovanju.

U osnovne grupe hormona spadaju:

 auksini, giberelini, citokinini, i etilen,

 Auksini, giberelini i citokinini iskazuju pretežno stimulativni,

 a etilen većinom inhibitorni uticaj na rast i razvoj biljke.

5
 3. Otkriće auksina

U strukturi auksina postoje određene zajedničke karakteristike:

1. ciklička jezgra sa barem jednom dvostrukom vezom,

2. jedan bočni lanac (-COOH),

3. posebna konfiguracija između cikličnog jezgra i bočnog lanca

Slika br. 2

Slika br. 3

6
 Kako je sastav i osnovni način delovanja auksina već otkriven, proizvedeno je niz
sintetskih proizvoda koji pokazuju sličan efekata o auksinima.

S tim proizvodima moguće je uticati na tok fizioloških procesa, a biljka ih, u odnosu na
prirodne auksine, pomoću svojih enzima nemožera zgraditi.

Sintetski proizvedeni auksini imaju vrlo praktičnu primenu u poljoprivredi, posebno u

stimulaciji rasta adventivnog korenja , gde efekat njihove primene može vrlo brzo doći do
izražaja.

7
 4. Metabolizam auksina

Mesto nastanka auksina

 Meristemska tkiva,

 embrijoni,

 mladi listovi,

 plodovi,

5. Biosinteza

Sinteza auksina je uskovezana uz metabolizam amino kiseline.

Iz triptofana put nastajanja auksina može ići na više načina.

Jedan od načina nastanka je:

 Dekarboksilaza,

 Transaminaza,

 Amin-oksidaza,

 Dehidrogeneza.

8
 6. Transport

Transport auksina obavlja se od mesta sinteze do mesta delovanja.

Zavisno od mesta nastajanja postoji više načina transporta auksina.

Stablo:

Transport kroz parenhimske ćelije u blizini provodnih tkiva (od morfološkog vrha ka bazi)
najcesce.

Floemom zajedno sa asimilatima - ređi slučaj.

Koren:

Transport kroz meristemsko tkivo korena (od morfološkog vrha ka bazi).

U starijim delovima korena transport auksina se odvija od baze ka vrhu.

Ako su mesto sinteze auksina aksijalni organi (meristemska tkiva stabla i korena) onda se
transport auksina odvija strogo polarnim putom (od morfološkog vrha ka bazi).

Auksini se prenose kroz parenhimske ćelije koje su u blizini provodnih tkiva.Pri tome
prolaze kroz ćelijski zid i plazmalemu svake parenhimske ćelije.

9
 7. Regulacija sadržaja auksina u biljci

Biljka ima nekoliko načina pomoću kojih reguliše sadržaj auksina:

 inaktivacija auksina vezanjem za određene spojeve (aminokiseline i šećere)

 razgradnja auksina od strane fermenata (auksinooksidaza)

 sinkronizacija između auksina i etilena. auksin s jedne strane inducira stvaranje etilena
(povećava disanje ćelije), a etilen koči transport auksina što govori o regulacijskom
mehanizmu unutar biljke i sinkronizaciji između ova dva fitohormona.

7.1. Razgradnja
Odvija se pomoću specifičnog enzima koji deluje kao oksidaza.

Sintetski proizvedene auksine oksidaza ne može ili vrlo teško razgradi, te primena takvih
hormona ima dugotrajnije delovanje.

10
 8. Mehanizam delovanja Auksina

 Primanje signala,

 sprovođenje signala,

 indukcija (odgovor ćelije).

Primanje signala – primanje signala temelji se na prepoznavanju auksina (na ćelijskoj

membrani postoji proteinski receptor koji veže za sebe auksin).

Sprovođenje signala - nakon vezanja nastali kompleks auksin receptor predstavlja aktivni
oblik hormona koji sprovodi i inducira specifičan odgovor ćelije.

Indukcija (odgovor ćelije)-odgovor ćelije je intenzivno povećanje njenog rasta (najvažniji

efekt auksina).

Za razumevanje mehanizma delovanja auksina na povećanje biljne ćelije vrlo je važno

znati i to da do sinteze enzima neophodnih za izgradnju gradivnih komponenti u ćelijskom zidu i
celokupno u ćeliji ne može doći ukoliko prethodno nije došlo do promena na genetskom nivou.

Prisutnost auksina dovela je do aktivacije gena neophodnih za sintezu gradivnih

komponent ćelije

Bez prisustva auksina, ti geni se ne uključuju, te reakcije koje dovode do rasta ćelije se ne
započinju.

11
 9. Fiziološki efekti delovanja auksina

Stimulacija rasta adventivnog korena i inhibiranje rasta glavnog korena.

Slika br. 4

Slika br. 5 – Visokakoncentracijaauksina Slika br. 6 – Niskakonc.Auksina

12
Slika br.7 – Prikaz sljučaja apikalne dominantnosti

13
 10.Fototropizam

Fototropističko gibanje uzrokovano je različitim rastenjem suprotnih strana organa, a

postaknuto je određenim nadražajem (izvorom svetlosti).

Pri delovanju određenog intenziteta svetlosti, strana biljke okrenuta od izvora nadražaja
raste jače zbog nagomilavanja auksina na toj strani, te postaje konveksna, dok osvetljena strana
raste slabije i savija se jer osvetljenje uzrokuje kočenje prenosa auksina na toj strani.

Slika br. 8 – Fototropizam

14
 11.Geotropizam

Gibanje biljke ili njenih organa koje inducira i usmerava smer Zemljine akceleracije il
sileteže, a usko je vezano uz delovanje auksina.

Kada je stabljika neke biljke položena vodoravno, dolazi do nakupljanja auksina u ćelijama
na donjoj strain stabljike, čime ta strana postaje teža.

Slika br. 9. – Geotropizam

15
 12.Herbicidno delovanje

Višak koncentracija auksina je štetna za biljku (na tom principu deluju auksinski herbicidi).

Slika br. 10 – Delovanje herbicida

16
 Zaključak

Poznajući sastav načina delovanja auksina proizvedeno je niz sintetskih proizvoda koji
pokazuju sličan efekt kao auksini.Pomoću tih proizvoda moguće je uticati na tok fizioloških
procesa u biljci, a biljka ih u odnosu na prirodne aukisne pomoću svojih fermenata (enzima) ne
može razgraditi.

Sintetski proizvedene auksine ne može ili vrl teško biljka razgradi, te primena takvih
hormona ima dugotrajno delovanje u nekim slučajevima i štetno.

Sintetski proizvedeni auksini stoga imaju vrlo praktičnu primenu u poljoprivredi npr. Za
stimulaciju ukorenjavanja.

17
 Literatura

1. https://zir.nsk.hr/islandora/object/pmf:596
2. Www.google.com
3. www.vikipedia.com

18