VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

SEMINARSKI RAD

MENTOR STUDENTI
dr Dragan Mišić, prof Ilija Miletić & Marko Vukašinović

ZB 475/17 & ZB 479/17

Prokuplje, maj 2018. god

 VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

ODRŽIVA POLJOPRIVREDA I
OČUVANJE BIODIVERZITETA

MENTOR STUDENTI
dr Dragan Mišić, prof Ilija Miletić & Marko Vukašinović

ZB 475/17 & ZB 479/17

Prokuplje, maj 2018. god

 SADRŽAJ
1. UVOD ...................................................................................................................................... 4
2. BIODIVERZITET ................................................................................................................... 4
2.1 BIODIVERZITET U SRBIJI ........................................................................................... 5
3. ODRŽIVA POLJOPRIVREDA I POTROŠNJA .................................................................... 6
3.1 ORGANSKA POLJOPRIVREDA ............................................................................... 8
4. LITERATURA ..................................................................................................................... 10
 1. UVOD

Biološka raznovrsnost (biodiverzitet) predstavlja sveukupnu raznovrsnost gena, vrsta i

ekosistema na Planeti. Za opstanak u prirodi jedinke nisu dovoljne same sebi, nego su u
različitim interakcijama kako sa jedinkama svoje, tako i sa jedinkama drugih vrsta. Te interakcije
se ogledaju u različitim međusobnim odnosima, ali su dva odnosa možda najuočljivima, a to su:
odnos ishrane i odnos razmnožavanja. Zbog toga biološka raznovrsnost predstavlja osnov za
opstanak svih vrsta na Zemlji, pa i ljudske vrste.

2. BIODIVERZITET

Biološka raznolikost podrazumeva raznolikost živih organizama koji nastanjuju kopno i vodu,
kao i raznolikost unutar različitih vrsta, između vrsta i ekosistema. Biodiverzitet nije samo
sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i životinjskog sveta, već i raznolikost funkcija
živih bića. Radi opstanka naše planete i harmoničnog suživota čoveka i prirode, svet bi trebao da
se usmeri na dva glavna cilja: očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta. Pod terminom
“očuvanje biodiverziteta”, spada konzervacija i obnavljanje narušenih ekosistema i prirodnih
staništa, kao i očuvanje i oporavak biljnih i životinjskih vrsta.

Čovek je iz prvobitnih ljudskih zajednica koje su se u početku bavile sakupljanjem hrane, pa

preko lova i ribolova prešao na poljoprivrednu proizvodnju. Kako se ljudska populacija
povećavala, postalo je jasno da poljoprivredna proizvodnja mora biti sve itenzivnija kako bi
podmirila potrebe čovečanstva za hranom. Pravdajući se tim zadatkom sa naročitim osvrtom na
stalnu potrebu povećanja produktivnosti proizvodnje zbog još uvek velikog broja gladnih širom
sveta, počele su se razvijati poljoprivredne tehnike zasnovane, pre svega, na veštački
sintetizovanim supstancama (mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta, hormoni i sl), teškim
poljoprivrednim mašinama i velikoj zavisnosti proizvodnje od imputa čije je poreklo van farmi
na kojima se odvija proizvodnja hrane. Iako su ovim merama prinosi višestruko povećani,
problem gladi nije rešen, a korišćenjem sintetičkih supstanci u poljoprivredi, pojavili su se brojni
zdravstveni problemi, a biodiverzitet postaje ugroženiji nego ikada pre.
 Slika 1: Primer biodiverziteta

Gubitak biljnih i životinjskih vrsta širom sveta predstavlja veliki problem za opstanak uopšte.
Naime, tokom istorije razvoja života nastao je ogroman broj vrsta od kojih je 99% već izumrlo,
tako da broj današnjih vrsta predstavlja samo 1% od ukupnog broja vrsta koje su živele na
Zemlji. Do sada je bilo pet masovnih izumiranja koja su označena kao „Velika petorka", a koja
su posledica nekih katklizmatičnih događaja (pomeranje kontinentalnih ploča, regresija nivoa
mora, vulkani, udari meteora...). Stopa gubitka vrsta danas se izjednačava, ili čak postaje veća od
perioda masovnih izumiranja. Ono što razlikuje današnje izumiranje od prethodnih je faktor koji
ga izaziva, a to je čovek. Zbog toga je ovo današnje, šesto izumiranje vrsta, popularno nazvano
„Meteor zvani čovek". Procenjuje se da će polovina svih postojećih vrsta nestati u narednih 100
godina, ukoliko se nešto pod hitno ne učini kako bi se smanjila destrukcija biosfere. Razlozi
gubitka vrsta su brojni, a jedan od njih je i konvencionalna poljoprivredna proizvodnja. Nekada
biološki bogati agroekosistemi, zahvaljujući konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, naglo
se pretvaraju u pustinje monokultura.

2
Usled ovakvog trenda, Ujedinjene nacije su posvetile posebnu pažnju očuvanju biosfere, te je
krajem 20. i početkom 21. veka održano nekoliko konferencija. Jedna od njih je održana 1992.
godine u Rio de Žaneiru na "Samitu o Zemlji" gde je usvojena značajna deklaracija koja
institucionalizuje koncept održivog (usklađenog) razvoja koji neće biti na štetu očuvanja
biološke, geološke i predeone raznovrsnosti. Na konferenciji je doneta čuvena «Agenda 21» koja
predstavlja plan aktivnosti za 21. vek radi sprečavanja daljeg uništavanja životne sredine.
Takođe, tada je doneta i Konvencija o biodiverzitetu koja je udarila temelje i promovisala
biodiverzitet kao centralno pitanje u biološkom, socijalnom, ekonomskom i političkom smislu.
Konvenciju o biodiverzitetu do sada je ratifikovalo preko 190 zemalja sveta, a među njima je i
Srbija, koja je to učinila 2001. godine..

U ciklusu organske poljoprivrede, biljke i životinje (kako divlje, tako i domaće) zauzimaju važno
mesto u održavanju prirodne ravnoteže i zaokruživanju ciklusa ishrane. Živi svet se u ovakvim
zajednicama međusobno funkcionalno dopunjuje, što je prirodan proces i integralni deo evolucije
koja se odigrava od kada se život pojavio.

Prednosti organske proizodnje su mnogobrojne, jer je ona zasnovana na mešovitom sistemu

gajenja više vrsta domaćih životinja i polikultura i omogućuje da se uspostave biološki zakonite
interakcije i ciklusi kruženja materije između divljih i domaćih vrsta, zemljišta i voda unutar
staništa. Ovakva poljoprivreda obezbeđuje amortizaciju negativnih efekata društvenog razvoja na
ekosisteme i biodiverzitet u celini.

Koncept održivog razvoja predstavlja novu razvojnu paradigmu, novu strategiju i filozofiju
društvenog razvoja. Održivi razvoj spaja ujedino brigu za živi svet na planeti i za očuvanje
kapaciteta prirodnih sistema sa društvenim i ekološkim izazovima koji stoje pred svakim
društvom, državom i čovečanstvom kao celinom. Njegovoj aktuelnosti naročito doprinose
izazovi koji dolaze: globalno zagrevanje,smanjivanje ozonskog omotača,"efekat staklene bašte",
nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava kiselih kiša, izumiranje
životinjskog i biljnog sveta.

Održiva poljoprivreda je važan element sveukupnog napora da se celokupna ljudska delatnost

učini boljom. Stoga je proučavanje i razumevanje razlicitih sistema poljoprivredne proizvodnje,
koji vode ka ekološkoj poljoprivredi, neophodno kako bi se prirodni resursi racionalno koristili.

3
Agroekološki pristup poljoprivrednoj proizvodnji promoviše očuvanje biodiverziteta, zatvoreni
ciklus biljnih hraniva na farmi, zaštitu od erozije, očuvanje vodnih resursa, korišćenje
redukovane obrade zemljišta i integraciju biljne i stočarske ***. Medutim, bez obzira na to u
kolikoj meri farmer uspeva da proizvodi i živi u skladu s ovim principima, ni jedan sistem nije
održiv, ukoliko nije profitabilan. Stoga održiva poljoprivreda poseban naglasak stavlja na socio-
ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje.

Slika 2: Biodiverzitet

Postoji veliki broj definicija održive poljoprivrede. Dve opšte prihvaćene definicije glase –
„Održiva poljoprivreda je takav razvoj poljoprivredne proizvodnje koji će zadovoljiti*** pri
čemu neće ugroziti mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe" i
„Odrziva poljoprivreda poboljšava sveukupni kvalitet života, sada i u budućnosti, pri ćemu se
održavaju ekološki procesi na kojima se život zasniva" . Poslednjih decenija širom sveta
razvijaju se različiti sistemi u okviru održive poljoprivrede koji imaju zajednički ideju, a to je

4
„proizvodnja u skladu sa prirodom". Ovi sistemi su: organska, alternativna, poljoprivreda niskih
ulaganja, regenerativna, holistička, biointenzivna, biodinamička i biološka poljoprivreda.

2.1 BIODIVERZITET U SRBIJI

U Srbiji su dve životinjske vrste izumrle, a među kritično ugroženim su pre svega ribe: šaran,
jesetra, ibis. Zatim zmije – šarka. Za sada se žaba krastača, slepi miš, pijavica i šumski mrav
nalaze u manjoj opasnosti, i potrebno je početi sa preduzimanjem neophodnih mera za
sprečavanje njihovog izumiranja.

Krivolov je u Srbiji pokupio zabrinjavajuće razmere, pre svega kada je u pitanju lov na retke i na
našem području zaštićene vrste ptica. Do sada su na stotine hiljada ptica, rase uglavnom žuta i
bela pliska, seva, velika strndalica, zeba, poljska seva i zelentorka sa područja Carske bare kod
Zrenjanine i okolnih staništa u Vojvodini, završile na trpezama evropskih gurmana i lovaca, a
krivolovci (od kojih su u najvećem broju Italijani) su zaradili pozamašne sume novca.

Slika 3: Zmije šarka, samo jedna od najugroženijih vrsta u Srbiji

5
 3. ODRŽIVA POLJOPRIVREDA I POTROŠNJA

Da bi se ostvarila ideja održive proizvodnje i potrošnje neophodna je kako individualna tako i

zajednička akcija koja će biti podržana od strane nacionalne politike a sa druge strane delovanja
u skladu sa njom, proširujući je istovremeno na regionalnu saradnju. Potreba i opseg delovanja
koncepta održivosti je raznolika ali ne i utopijska.

Tako kao primer, smanjenje stvaranja prekomernog otpada (tokom proizvodnje i potrošnje),
unapređivanjem metoda reciklaže, uticajem na sortiranje otpada u domaćinstvima (što kod nas
još uvek nije dovoljno aktuelno) su samo nekeod mogućnosti da se utiče na željeni način ka
održivosti a da ne nosi pritom sa sobom utopijski žigda u stvarnosti tako nešto nije izvodljivo.
Jedan od zanimljivih rezona održive proizvodnje i potrošnje jeste i smanjenje i traženje
alternativnih solucija u mobilnosti ljudi - prelazak na sredstva koja troše manje energije a pritom
su javna, imaju za cilj da smanje postotak broja automobila poglavi stanovnika. Nije nemoguće
zamisliti da se umesto neverovatnih saobraćajnih zagušenja uvelikim gradovima usled
prekomernog broja vozila praćenim nepotrebim zagađenjima pojavi
slikaorganizovanog javnog prevoza koji omogućuje mobilnost ljudi ne ostavljajući iza sebe
nedozvoljene granice zagađenja životne sredine. Takođe nije nemoguće zamisliti da se ponašanja
inavike potrošača usmere u pravu koje će doneti revolucionarne odnose u sistemima, slične kao
što je industrijalizacija donela svojom pojavom, i gde će sistem moći da se transformiše od
hiperpotrošačkog ka postpotrošačkom uređenju.

Rast bez granica se pokazao kao veoma nepovoljan za planetu Zemlju u celini pa i za ljudsko
društvo. Posledice su katastrofalne, naročito po neobnovljiva prirodna bogatstva, kakva su
zemljište, voda i vazduh. Mi iscrpljujemo planetu Zemlju utolikoj meri, da će malo šta ostati za
buduće generacije. Ljudsko društvo kao deo prirode mora da se uklapa u njen noseći kapacitet, a
čini sve da ga premaši i na taj način direktno ugrožava zdravlje i opstanak svih živih organizama
na Zemlji.

Održivi razvoj je nova, opšte prihvaćena koncepcija razvoja ljudskog društva koja se zasniva na
razvoju bez rasta koji će premašiti sposobnost životne sredine i prirode u celini. Održivost znači
život u uslovima razumnog komfora unutar prirodnih granica, znači živeti sa prirodom ne
ostavljajući zasobom velike tragove. Mnogo je programa i načina da se postigne princip
održivosti u svim segmentima ljudske delatnosti. Jedan od njih je i u proizvodnji hrane i nazvan
je održiva poljoprivreda.

Poljoprivredna proizvodnja je jedna od prvih ljudskih delatnosti koja je postala izvor zagađivanja
i degradacije pre svega zemljišta ali i voda. Gubitak površinskih slojeva zemljišta je opasnost po
proizvodnju hrane u budućnosti i za sledeće generacije. Ogromne površine u našoj zemlji su

6
zahvaćene erozijom vetrom ili vodom. Zaslanjenost zemljišta izabarivanje su osnovni problemi u
nekontrolisanoj primeni meliorativnih mera. Preterana ispaša i iskorišćavanje zemljišta za biljnu
proizvodnju vode njegovom sabijanju i iscrpljivanju, a velike površine zemljišta su zagađene.
Ključni problem u intenzivnoj (konvencionalnoj) poljoprivredi je stalno opadanje plodnosti
zemljišta, koje je u bliskoj korelaciji sa dužinom njegovog iskorišćavanja. Erozija i gubitak
organske materije iz zemljišta je povezano sa konvencionalnim načinima obrade, koje ostavlja
ogoljeno i nezaštićeno zemljište.

U modernoj poljoprivredi, najčešće se gaji jedna vrsta useva na većim površinama, kod svih
vrsta useva. To vodi ka smanjenju biološke raznovrsnosti u zajednicama useva i ima mnoge
negativne efekte: povećanje pojave bolesti i štetočina, što rezultira većom upotrebom pesticida i
većom zagađenošću životne sredine. Izbegavanjem zagađivanja i degradacije životne sredine mi
obezbeđujemo uslove za primenu održivog sistema “Zdravlje za sve”. Uvođenjem ekoloških
principa u proizvodnjuhrane vrši se prelaz iz intenzivne (konvencionalne) poljoprivrede u
alternativnu ili održivukoja je mnogo prihvatljivija za životnu sredinu.U savremenoj biljnoj
proizvodnji obradi zemljišta pripada posebno mesto.

U konvencionalnom (klasičnom) sistemu obrade, primenjuju se teške mašine i oruđa, koja

velikim brojem prohoda troše veliku količinu energije, a pored toga negativno deluju na fizičke i
druge osobine zemljišta. Upravo u tome se nalaze razlozi zbog kojih je neophodno preispitivanje
i određene izmene u obradi zemljišta za važnije ratarske useve. Smatra se da će se
konvencionalna obrada postepeno redukovati u cilju iznalaženja racionalne tehnologije. Buduća
rešenja u racionalizaciji klasičnih sistema obrade ići će ka smanjenju potrošnje energije, odnosno
ka srazmerno manjim ulaganjima.

U konceptu održive poljoprivrede, obrada zemljišta će imati konzervacijski karakter, (kod kojih
ostaje preko 30% žetvenih ostataka na površini zemljišta), i imaće značajnu ulogu u očuvanju
plodnosti i sprečavanju degradacije zemljišta kao prirodnog blaga.

7
 3.1 ORGANSKA POLJOPRIVREDA

Sastavni deo sistema održive poljoprivrede je organska poljoprivreda. Cilj organske

poljoprivrede je da unapredi zdravlje i produktivnost uzajamno zavisnih zajednica, života
zemljišta, biljaka, životinja i ljudi.

Osnovne komponente sistema organske proizvodnje su: izbegavanje upotrebe veštačkih materija
u proizvodnji i promovisanje isključivo prirodnih materija koje se koriste kao đubriva, pesticidi
ili aditivi u proizvodnji i preradi hrane. Ključni princip je uzajamno delovanje svih komponenata
koje učestvuju u ciklusu proizvodnje hrane.

Slika 4: Organska poljoprivreda u Srbiji

Održavati i uvećati dugoročnu plodnost zemljišta, promovisati pravilnu upotrebu i brigu o vodi,
vodnim izvorima i životu u njoj, raditi koliko je to moguće u zatvorenom sistemu. Najefikasnija
proizvodnja organskih proizvoda je na integralnim organskim farmama, tj. farmama koje imaju
biljnu i stočarsku proizvodnju integrisanu u jednu celinu. Deo biljne proizvodnje se koristi za
ishranu stoke a stoka obezbeđuje organska đubriva za ishranu biljaka. Organska proizvodnja se
zasniva na uspostavljanju harmonije između čoveka i prirode, koja je upotrebom prljavih
tehnologija ozbiljno narušena.

8
Veliki je uticaj čoveka u agroekosistemima koji su nastali i održavaju se uz njegovo stalno i
raznovrsno delovanje. U kovencionalnoj poljoprivredi pored agroekoloških činilaca, u
formiranju prinosa značajno utiču agrotehničke mere. Preko agrotehničkih mera, čovek delujena
klimu, zemljište i biljku. U tom smislu značajna je odgovornost agronoma za rešavanje problema
narušene ravnoteže u ekološkom sistemu: biljka-zemljište-čovek.

Agrotehničke mere koje se danas primenjuju u postojećim tehnologijama gajenja useva imaju
brojne mogućnosti za adekvatne i neophodne promene kojima se omogućavaju nova, racionalnija
rešenja zasnovana na manjim ulaganjima i nižoj ceni proizvoda uz istovremeno očuvanje
prirodnih resursa pre svih zemljišta

9
 4. LITERATURA

http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-organska-poljoprivreda-u-funkciji-
odr%C5%BEivog-razvoja pregledano 09.05.2018 u 20h

http://www.seminarskiradovi.biz/ekoloki-menadment/198-odrzivi-razvoj-poljoprivrede
pregledano 09.05.2018 u 21h

https://www.scribd.com/doc/275001223/Odr%C5%BEivi-Razvoj-Diplomski-Rad pregledano
09.05.2018 u 21h

https://www.scribd.com/document/42632831/Odrzivi-Razvoj-u-Srbiji-seminarski-Rad
pregledano 09.05.2018 u 20h

https://www.scribd.com/document/28588034/ODR%C5%BDIVA-I-ORGANSKA-
POLJOPRIVREDA-KORAK-KA-ZDRAVLJU-I-O%C4%8CUVANJU-%C5%BDIVOTNE-
SREDINE pregledano 09.05.2018 u 22h

http://www.zelenamreza.org/ocuvanje-biodiverziteta.html pregledano 09.05.2018 u 20:30h

10