VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

SEMINARSKI RAD

MENTOR STUDENT
dr Slađana Golubović, prof Ilija Miletić

ZB 475/17

Prokuplje, mart 2018. god

 VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

Hemijske (laboratorijske) metode ispitivanja

zemljišta

MENTOR STUDENT
dr Slađana Golubović, prof Ilija Miletić

ZB 475/17

Prokuplje, mart 2018. god

SADRŽAJ
1. Uvod ........................................................................................................................................ 2
2. Određivanje reakcije zemljišta ................................................................................................ 2
2.1 Aktivna kiselost zemljišta ................................................................................................ 2
2.2 Potencijalna kiselost zemljišta ......................................................................................... 2
2.3 Određivanje reakcije zemljišta (pH) ................................................................................ 3
2.4 Postupak određivanja ....................................................................................................... 6
3. Zaključak ................................................................................................................................. 7
4. Literatura ................................................................................................................................. 8
 1. Uvod

Reakcija zemljišta predstavlja jednu od najvažnijih karakteristika zemljišta. Od nje u velikom

stepenu zavise najvažnije hemijske i mikrobiološke osobine, odnosno plodnost zemljišta.
Klasična definicija pH prema jednačini pH = - log CH3O+ koju je postavio Soerensen 1909.
godine, nije sasvim egzaktna, jer se elektrometrijski ne određuje koncentracija već aktivnost
vodonikovih jona. Otuda, reakciju zemljišta karakteriše aktivnost vodonikovih jona u
zemljišnom rastvoru i izražava se u pH jedinicama.

2. Određivanje reakcije zemljišta

Simbol pH predstavlja negativan logaritam koncentracije vodonikovih jona u rastvoru (pH = -

log (H+) ili pH = - log CH3O+). Na osnovu ove jednačine proizilazi da se neutralna tačka, u kojoj
su vodonikovi (H+) i hidroksilni (OH-) prisutni u ekvimolekulskim koncentracijama, nalazi na
pH 7,00. Pri kiseloj reakciji koncentracija jona H+ je veća od 10-7 i od koncentracije OH- jona,
pri baznoj reakciji pH rastvora koncentracija H+ jona je manja od 10-7 i manja od koncentracije
OH- jona. Tako je, pri kiseloj reakciji pH <7,00 a pri baznoj pH >7,00.

U praksi se pH određuje elektrometrijski pH-metrom ili pomoću indikatora, čija je promena boje
određena u korelaciji sa elektrometrijskim pH vrednostima. Zavisno od toga u kakvom stanju se
nalaze joni H+ u zemljištu, razlikuju se aktivna i potencijalna kiselost.

2.1 Aktivna kiselost zemljišta

Aktivnu kiselost čine joni vodonika koji se nalaze u zemljištu, a njihova količina zavisi od
prisustva mineralnih i organskih kiselina i hidrolitički kiselih soli, odnosno stepena njihove
disocijacije.

2.2 Potencijalna kiselost zemljišta

2
Ova kiselost je uslovljena apsorbovanim jonima vodonika i aluminijuma. Zasniva se na reakciji
adsorptivnog kompleksa (AK) sa katjonima iz rastvora zemljišta ili sa rastvorima dodatih soli pri
čemu joni vodonika i aluminijuma prelaze u rastvor i tako čine potencijalnu kiselost zemljišta.
Potencijalna kiselost se određuje iz sonog ekstrakta zemljišta. Ukoliko se kiselost određuje
tretiranjem zemljišta rastvorom neutralne soli (IM KCl) dobija se razmenjiva kiselost, dok se
hidrolitička kiselost određuje tretiranjem zemljišta rastvorom soli jakih baza i slabih kiselina (IM
CH3COONa).

Rastvor IM KCl koji se koristi za određivanje razmenljive kiselosti treba da ima pH 5,6 a rastvor
IM CH3COONa (za određivanje hidrolitičke kiselosti) ima pH 8,2. Veličina pH određuje se
kolorimetrijski i potenciometrijski. Kolorimetrijske metode koriste rastvore različitih
indikatorskih smeša i mogu da se primenjuju samo kod bezbojnih i bistrih rastvora.
Elektrometrijske metode omogućavaju merenje pH vrednosti i u bistrim i u mutnim rastvorima,
kao i neposredno u suspenzijama zemljišta.

2.3 Određivanje reakcije zemljišta (pH)

Kolorimetrijska metoda, zasniva se na upoređivanju boje univerzalnog indikatora u sonom

ekstraktu zemljišta sa tabelom boja ovog indikatora pri različitim pH vrednostima.

Jedna kašičica zemlje (oko 4g) sipa se u veću epruvetu i zatim se doda 10 cm3 IM KCl pomoću
pipete. Epruveta sa rastvorom KCl se snažno promućka 1 minut i ostavi da stoji dok se tečnost
iznad zemlje ne izbistri. Zatim se doda 0.5 cm3 univerzalnog indikatora i kružnim pokretima lako
promućka da se boja izjednači (zemlja se ne sme dizati). Na kraju se dobivena boja upoređuje sa
tabelom boja za ocenu pH vrednosti. Ova metoda je manje precizna od potenciometrijske.

3
 Slika 1: Primer terenskog pH-metra

Potenciometrijska metoda, je najviše korišćena metoda za merenje pH vrednosti zemljišta.

Metoda se zasniva na merenju elektromotorne sile (EMS), koja se javlja pri unošenju elektroda
(indikatorska i referentna) u suspenziju zemljišta (vodni ili sodni ekstrakt). Potencijal
indikatorske elektrode u direktnoj je zavisnosti od pH vrednosti rastvora ili zemljišta, dok
potencijal referentne elektrode ne zavisi od pH vrednosti ispitivanog rastvora. Kao referentna
elektroda koristi se kalomelova, a kao indikatorska elektroda kombinovana platinska i staklena.

Staklena elektroda ima prednost, jer na tačnost merenja ne utiču oksidaciona i redukciona
sredstva, kao i koloidne čestice i teški metali. Merenje se može izvoditi u širokom rasponu pH
vrednosti. Aktivni deo staklene elektrode čini tanka staklena elektroda. Pri merenju pH između
membrane i rastvora (suspenzije) dolazi do pojave razlike u potencijalu koja zavisi od aktivnosti
vodonikovih jona u rastvoru. Razlika potencijala između staklene i kalomelove elektrode je
osnova za određivanje pH vrednosti zemljišta. Merenje se obavlja na aparatu koji se zove pH-
metar. Neophodan pribor za ova merenja čini: pH-metar sa staklenom i kalomelovom
4
elektrodom i standardnim pufernim rastvorima, čaše od 50 ili 100 cm3 visoke forme, stakleni
štapići, široke epruvete, menzure od 25 cm3.

Reagensi potrebni za merenje su:

 IM N KCl 74,5 g KCl koji se rastvara u vodi i dopuni do 1 litra

 Univerzalni indikator

a) 1,0g brom timol plavog se rastvori u 125 cm3 alkohola uz zagrevanje

b) 0,1 g metil rota se rastvori u 500 cm3 alkohola uz zagrevanje

c) 0,25 g metil oranža se rastvori u 2,5 litara vrele destilovane vode, koja se prethodno duže
vreme prokuva. Zatim se rastvoru (c) dodaje smeša rastvora (a) i (b) i pošto se mešavina ohladi,
dodaje se iz birete pažljivo i polako rastvor 0,05M KOH ili NaOH do zelenkasto-žute boje. Posle
mućkanja dopuni se smeša do zapremine od 3 litra dodavanjem destilovane vode.

Slika 2: Primer laboratorijskog pH-metra

5
 2.4 Postupak određivanja

Pre nego se obavi merenje neophodno je pripremiti uzorke zemljišta. Odmeri se dva puta po 10g
vazdušno suvog zemljišta i prenese u čaše od 50 cm3. U jednu čašu se pipetom unese 25 cm3
destilovane vode, koja je prethodno prokuvana, a u drugu 25 cm3 IM KCl. Suspenzija se ostavi
da stoji 30 minuta uz povremeno mešanje staklenim štapićem a zatim se urone staklena i
kalomelova elektroda u suspenziju i pročita pH vrednost na pH-metru.

Posle pripreme uzorka zemljišta neophodno je obaviti pripremu elektrode za merenje. Staklena
elektroda pre upotrebe uroni se u 0,1M rastvor HCl i drži nekoliko dana. Zatim se dobro ispere
destilovanom vodom i tek tada može da se koristi za merenje pH. Tokom dalje upotrebe
elektroda nastavlja da se drži uronjena u vodi zajedno sa kalomelovom elektrodom.

Priprema aparata za merenje je sledeća operacija koju je potrebno obaviti. pH-metar se uključi u
mrežu električne struje, a zatim se postave kalomelova i staklena elektroda, odredi temperaturna
kompenzacija i zatim pristupa kalibriranju aparata sa pufernim rastvorima. Puferni rastvori se
obično dobijaju od proizvođača ili se pripremaju prema uputstvu. Za kalibriranje se koriste oni
koji su najbliži pH vrednostima pojedinih grupa uzoraka zemljišta. Na kraju se određuje pH
vrednost suspenzije zemljišta sa vodom i IM KCl.

Očitane pH vrednosti služe za ocenu reakcije zemljipta. Postoji veći broj klasifikacija zemljišta
koje su urađene na osnovu njihove hemijske reakcije. Jedna od klasifikacija zemljišta prema pH
vrednostima u vodenoj suspenziji je američka, prema Živkoviću (1983).

Klasa pH zemljišta u M KCl-u Reakcija

I  9,1 Veoma jako alkalna
II 8,5 – 9,0 Jako alkalna
III 7,9 – 8,4 Srednje (umereno) alkalna
IV 7,4 – 7,8 Slabo alkalna
V 6,6 – 7,3 Neutralna
VI 6,1 – 6,5 Slabo kisela
VII 5,6 – 6,0 Srednje (umereno) kisela
VIII 5,1 – 5,5 Jako kisela
IX 4,6 – 5,0 Veoma jako kisela
X < 4,5 Ekstremno kisela
Tabela 1: Klasifikacija zemljišta prema pH vrednosti u H2O

6
Na osnovu pH vrednosti u IM KCl-u, zemljišta se prema klasifikaciji Thrun-a podeljena u
sledeće klase:

Klasa pH zemljišta u N KCl-u Reakcija

I  7,2 Alkalna
II 6,51 – 7,20 Neutralna
III 5,51 – 6,50 Slabo kisela
IV 4,51 – 5,50 Kisela
V < 4,5 Jako kisela
Tabela 2: Klasifikacija zemljišta prema pH vrednosti u IM KCl-u (po Thrun-u)

3. Zaključak

Merenje pH vrednosti može pomoći poljoprivrednim proizvođačima, kako amaterima tako i

profesionalcima da bolje razumeju veoma bitnu dostupnost hraniva i hranljivih materija,
rastresitost i tipove zemljišta, zato je veoma važno pravilno, tačno i stručno izvesti merenje istog.

7
 4. Literatura

Praktikum iz Agrohemije; dr Miodrag Jelić, dr Slađana Golubović; Zubin Potok, 2018. god.