SEKUNDARNA ENERGIJA

Tehnologije proizvodnje sagorevanjem fosilnih goriva

Primarna energije - grupe
Sekundarna energija

Sekundarna energija ili sekundarni izvori energije su izvori koji su

raznim tehničkim postupcima transformacije dobijeni iz primarnih (npr.
koks, briketi, obogaćeno nuklearno gorivo, benzin, lož ulje, električna
struja, toplota itd).

Tim se procesima transformacije menjaju hemijski ili fizikalni pojavni

oblici primarnih izvora, što je nužno jer se većina izvora, u obliku u kojem
je dobijena iz prirode, ne može direktno koristiti.
Način pretvaranja energije goriva u električnu

U gorivima se sagorevanjem/izgaranjem sa kiseonikom oslobađa unutrašnja

hemijska energija koja se prenosi na molekule povećavajući njihovu kinetičku
energiju. Time se povećava unutrašnja energija radne tvari, a zbog toga i
temperatura. Kiseonik se gorivu po pravilu dovodi sa vazduhom u kome ga ima
oko 21 % (volumenski postotak).

Uz gorivo i kiseonik, za početak procesa sagorevanja potrebno je osigurati i treći

uslov, a to je temperatura zapaljenja. Zanimljivo je da se proces oksidacije
(spajanje s kiseonikom) javlja na svim temperaturama pri čemu se oslobađa
toplota, ali je kod niskih temperatura proces oksidacije tako spor da se odvođenje
toplote lako ostvaruje. Kako se temperatura povisuje proces oksidacije, a time
i oslobađanje toplote se intenzivira s naročitim ubrzanjem na temperaturi
zapaljenja.
…

izgaranje turbina generator

POTENCIJALNA
ENERGIJA TOPLINSKA ENERGIJA MEHANIČKA ENERGIJA ELEKTRIČNA ENERGIJA
GORIVA

Potencijalna energija u obliku pare pod pritiskom vrti turbinu čime se

dobija rotirajuća kinetička energija .

Sa turbinom je spregnut rotor generatora koji usled obrtanja stvara

obrtno električno polje.
Princip rada termoelektrana

Glavni delovi jedne termoelektrane su:

kotlovsko postrojenje,
parna turbina,
kondenzator i
pumpa

u kojima se ostvaruje tzv. zatvoreni (desnosmeran) termodinamički

ciklus sa vodom kao radnim fluidom.
…

U kotlu sagoreva fosilno gorivo pri čemu se voda zagrejava i izlazi kao
vodena para pod visokim pritiskom, i zatim ekspandira u turbinu sa
kojom se dobija mehanička energija (rotaciono kretanje vratila). Na ovaj
način se okreće rotor generatora gde se dobija električna energija.
Nakon ekspanzije u turbini vodena para ide u kondenzator gde se
utečnjava, a zatim pumpom se podiže pritisak i transportuje se u kotao.
Kondenzator se hladi vodom iz sekundarnog kruga sa rashladnim
tornjem preko kojeg se odaje toplota u okolinu.
…

Iz opisa radnog ciklusa termoelektrane proizlazi da se u njoj odvija

nekoliko termodinamičkih procesa pri kojima se vrši transformacija
energije sa jednog u drugi oblik, a prema drugom zakonu
termodinamike ti procesi su uvek propraćeni sa gubicima.

Tako, pri sagorevanju u kotlu hemijska energija goriva pretvara se u

potencijalnu energiju (para pod pritiskom), koja se zatim u turbini pretvara
u kinetičku, a u generatoru u električnu. Isto tako, gubitaka ima i u
kondenzatoru i u pumpi za vodu.

Prema iskustvenim podacima samo 30 do 35% raspoložive energije

goriva pretvara se u električnu koja izlazi iz termoelektrane. Kod
nekih novih termoelektrana sa modernijom tehnologijom ovaj procenat je
nešto viši.
...

Ložište kotla
Vazduh
Gasovi izgaranja
Gorivo U dimnjak

Prenosi
toplote Prenosi
toplote

Napojna voda

Pregrejač Isparivački Zagrejač

pare deo vode
Pregrejana Zasićena para Zasićena
para tekućina

Prenos mase i energije u generatoru pare

…

Na izlazu od termoelektrane elekrična struja transformiše se u visoki napon da bi

se izvršio prenos na većim rastojanjima, a zatim se transformiše u niži napon da
bi se izvršila distribucija prema potrošačima. I pri prenosu i pri distribuciji
javljaju se dopunski gubici električne energije (oko 10%).
…

Može se reći da od 100% raspoložive energije goriva koja se troši u

termoelektranama samo 20 do 25% stiže kao električna energija
ispred potrošača.

Sagledavajući sve procese i gubitke pri proizvodnji električne energije,

skupu opremu, održavanje, uloženi rad i sl., očigledno je da nema logike
tu električnu energiju na kraju trošiti za grejanje prostorija da bi se
održavala temperatura vazduha od 20 °C .

Povrh toga, pri sagorevanju fosilnih goriva u termoelektranama emituje se

ogromna količina C02 koji je glavni "krivac" za efekt staklene bašte,
odnosno klimatskih promena. A ukoliko nema instalisanih dopunskih
filtara (i oni su skupi), vrši se i lokalno zagađenje životne sredine sa S02,
NOx i drugim otrovnim materijama.
…

Električna energija se može vrednovati kao jedan vid "najkvalitetnije"

energije ili "najorganizovaniji oblik" energije zato što se može koristiti za
sve namene.

Kao suprotan primer može se uzeti toplotna energija sadržana u vodi na

temperaturi od 50 °C, ona može da se koristi samo z a sanitarne potrebe i
eventualno za niskotemperaturno grejanje prostorija.

Električnu energiju treba koristiti samo kod onih namena gde se

funkcija ne može ostvariti drugim oblikom energije. Takvi primeri su:
električno osvetljenje, aparati za domaćinstvo, televizori, kompjuteri,
kancelarijska oprema, elektromotori, oprema za proizvodnju, specifična
tehnologija proizvodnje i dr.
Pretvaranje energije i stepen iskorišćenja

Sva goriva u širokoj upotrebi u svetskoj energetici odaju energiju u obliku

toplote, najčešće procesom sagorevanja (osim nuklearnog goriva i
gorivnih ćelija).

Problem

Toplota nije oblik u kom se potpuno iskoristi potencijalna (hemijska)

energija goriva.

Toplota može biti opasna ako izmakne kontroli, nezgodna je za transport,

retko se direktno koristi za druge svrhe osim za zagrevanje prostora.
…

Elektrana, kako god dobro projektovana i izgrađena, ne može potpuno

(100%) da iskoristi toplotu za pretvaranje u mehanički rad (gubici zbog
trenja pokretnih delova i gubici zbog propuštanja na brtvama - manje
značajni).

Glavna poteškoća je u sledećoj činjenici:

maksimalni stepen iskorišćenja elektrane kojim pretvara toplotu u
mehanički rad zavisi od razlike temperatura –
najviše temperature na koju se para pregrejava (Tnv) do
najniže temperature do koje se hladi vodena para u kondenzatoru
(Tnn). Tada je stepen iskorišćenja

η=
( TNV − TNN )
TNV
…

Dobro konstruisane elektrane na fosilna goriva rade u

temperaturnom rasponu Tnv=550°C i Tnn=30°C .

Tada je η = (823 K – 303 K)/(823 K) = 0,63.

Vrednost 0,63 je maksimalni teoretski stepen iskorišćenja za date

uslove rada (550°C – 30°C) , što znači da se
u najboljem slučaju tek 63% toplote odate sagorevanjem/izgaranjem
goriva pretvori u mehanički rad.

Ostatak energije se utroši (izgubi!) kroz zagrejavanje rashladne vode i

trenje.
…
...

Tip i vrstu termoelektrane na fosilno gorivo određuju sledeći faktori:

Vrsta proizvedene energije (TE ili TE-TO)
Vrsta korišćenog goriva
Tip osnovne turbine (parna ili gasna)
Nivo parametara pare (dokritični ili nadkritični)
Instalisana snaga
Tehnološka struktura (blok i neblok šema)
Vrste hlađenja (protočno ili povratno hlađenje)
Stepen opterećenja i korišćenja snage
Bazne - više od 6000h rada godišnje
Polubazične - 4000-6000h rada godišnje
Poluvršne 2000-4000h rada
Vršne - manje od 2000h rada
Termoelektrane na čvrsta goriva

Ove TE se sastoje od blokova gde svaki blok predstavlja nezavisnu

celinu, odnosno svaki blok je nezavisna TE.

Jedan blok čine kotao-turbina-generator i transformator.

…
Termoelektrane na tečna goriva

To su TE sa gasnim turbinama. Malo ih ima jer koriste skupa tečna ili gasovita
goriva (mazut, naftu ili prirodni gas) i gasne turbine imaju niži stepen
iskorišćenja od parnih turbina.

Ove TE se sastoje od komore za sagorevanje, gasne turbine, kompresora

vazduha i električnog generatora. Radni fluid kod njih je vreli gas koji
se dobija sagorevanjem goriva pomešanog sa vazduhom. Kompresor vazduha
usisava vazduh iz atmosfere, sabija ga i predaje komori za sagorevanje. Gorivo
se takođe uvodi u komoru za sagorevanje kao tečno ili gasovito. Topli sagoreli
gasovi dovode se u gasnu turbinu, tu se šire i pokreću lopatice rotora turbine.

Za pokretanje ovog postrojenja potreban je asinhroni motor za kompresor

vazduha jer se samo pomoću njega može postići visok pritisak vazduha potreban
za rad ove TE. Ovaj motor je na istoj osovini sa generatorom, turbinom i
kompresorom.
…

I ove TE se sastoje iz nezavisnih blokova. One mogu biti:

1. sa zatvorenom ciklusom (koriste teška tečna goriva (mazut) a radni fluid im je
vazduh i vrlo su retke),
2. sa otvorenim ciklusom (koriste naftu i gas a radni fluid im je vazduh).
Termoelektrane sa kombinovanim ciklusom

To su TE koje koriste i gasne i parne turbine. Toplotna energija vazduha koja se

ne može iskoristiti u gasnoj turbini se koristi za proizvodnju vodene pare u
rekuperacionom generatoru pare.
Termoelektrane – toplane

One služe za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije. Električna

energija se dobija pomoću sinhronih generatora koje pokreću gasne ili parne
turbine. Toplota se dobija iz niskotemperaturne vodene pare ili tople vode pod
pritiskom koja se toplovodima šalje do korisnika.
Nuklearna elektrana

Nuklearna elektrana je vrsta termoelektrane koja kao izvor energije koristi

toplotu dobijenu fisijama nuklearnog goriva u (barem jednom) nuklearnom
reaktoru. Kao i u većini ostalih termoelektrana, dobijena toplota se koristi
za proizvodnju pare koja pokreće parnu turbinu spojenu na električni
generator.

Razlikuju se od termoelektrana po tome što umesto kotla imaju reaktor.

Glavni delovi reaktora su: telo reaktora, reflektor, sistem za hlađenje,

sistem za regulaciju i sistem zaštite.

U nuklearnim elektranama koriste se dva tipa nuklearnih reaktora:

- reaktori sa sporim termičkim neutronima i
- reaktori sa brzim neutronima (brideri).
...
...

Ako je fisiono gorivo pomešano sa nekim usporivačem

(moderatorom) takav reaktor se naziva spori ili termalni.

Ako nema usporivača onda je to brzi reaktor.

Kao moderator se najčešće koristi grafit, teška voda ili obična voda. Iz
reaktora se toplota odvodi pomoću vode, gasa (CO2) ili istopljenog
metala (Na, legure Na i Sn).

Održavanjem granične struje neutrona održava se lančana reakcija.

Pomoću šipki od kadmijuma reguliše se struja neutrona.
...

1 — gorivi elementi od prirodnog ili obogaćenog

urana;
2 - moderator ili usporivač neutrona
3 — ulaz rashladne vode ili CO2;
4 — izlaz pare ili vrele vode ili CO2;
5 — reflektor od materijala sa lakim jezgrima;
6 — regulacione šipke od kadmijuma ili bora koji
lako apsorbuju neutrone
7 — reaktorski sud pod pritiskom;
8 — oklop od teškog betona — biološki štit
Kotlovi

Parni kotao je deo energetskog, industrijskog ili toplotnog postrojenja u

kome se toplota oslobođena sagorevanjem pogonskog goriva predaje
vodi koja se pretvara u vodenu paru i na izlazu iz kotla ima određenu
temperaturu i pritisak.

Osim vode mogu se koristiti i druge materije, hemijska jedinjenja i razna

termička ulja otporna na visoke temperature. Kako se najčešće koristi
voda kao radni fluid, osnovna korisna toplota koja se dobija iz kotla: para
ili topla voda.

Mogu biti na:

Prirodni gas
Ugalj
Mazut
Biomasu
Električnu energiju (retko u industriji)
…

Parni kotao je deo kompleksnog

energetskog, procesnog ili toplotnog
sistema u kom se hemijska energija goriva
pretvara u energiju vodene pare. Vrste
energija koje se javljaju u parnim kotlovima
prilikom pretvaranja energije su:
Hemijska energija goriva čija količina
zavisi od hemijskog sastava goriva,
Toplotna energija dimnih gasova koji
nastaju procesom sagorevanja/izgaranja,
Energija vodene pare traženih
karakteristika (pritisak, temperatura),
Toplotna energija vode ako se radi o
toplovodnim kotlovima.
...

Klasifikacija kotlova prema nameni:

•Energetski kotlovi ili generatori pare uglavnom u termoelektranama.

Oni su najveći po jediničnoj snazi, a po ukupnoj instalisanoj snazi
nadmašuju ukupnu snagu ostalih kotlova.
•Industrijski kotlovi služe za snabdevanje raznih industrijskih
tehnoloških procesa parom.
•Toplifikacioni kotlovi snabdevaju parom ili vrelom vodom stambene
zgrade, blokove ili čitava naselja, kao i industrijske i druge objekte u cilju
grejanja, a često i obezbeđenja sanitarne tople vode.
•Kotlovi utilizatori namenjeni su za korišćenje otpadne toplotne
energije, potpuno ili delimično sagorelih produkata sagorevanja iz
procesa u industriji, petrohemiji, crnoj i obojenoj metalurgiji i dr.
...

Kotao može biti:

•Vrelovodni
•Toplovodni kotao
•Parni kotao
…

Činioci koji uslovljavaju različitost u gradnji, odnosno u određivanju tipova

i izvedbi parnih kotlova, jesu:

− kapacitet parnih kotlova,

− temperatura pregrejanja pare,
− prostorni smeštajni zahtevi,
− zahtevi higijensko-tehničkih propisa (čišćenje dimnih gasova),
− zahtevi regulacije i automatike parnih kotlova,
− zahtevi zaštite životne sredine itd.
Turbine

Turbina je rotacioni mehanički uređaj koji pretvara energiju toka fluida u

koristan rad. To je turbomašina sa bar jednim pokretnim delom koji se
naziva rotor a sačinjavaju ga vratilo ili bubanj sa pričvršćenim lopaticama.
Strujanje fluida deluje na lopatice tako da se one okreću i saopštavaju
rotoru kinetičku energiju

Turbine mogu biti:

• Parne turbine (kondenzacione i protiv pritisne)
• Gasne turbine (zatvoren i otvoren ciklus)
• Kombinovano postrojenje parne i gasne turbine

•Industrijske turbine služe za istovremenu proizvodnju tehnološke pare

ili korisne toplote i električne energije ili mehaničke energije.
Parna turbina

Parna turbina je mehanička sprava koja izdvaja termalnu energiju iz pare pod
pritiskom i pretvara je u koristan mehanički rad. Pripada grupi toplotnih motora,
poput motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) i parne mašine, koji pretvaraju
toplotnu energiju u mehanički rad. Sa druge strane, parna turbina spada u grupu
turbomašina zajedno sa pumpama, ventilatorima, hidrauličnim i gasnim turbinama
i turbokompresorima. Uži deo ove grupe predstavlja grupa toplotnih turbomašina
koju čine parne i gasne turbine i turbokompresori.

Parne turbine se koriste za pogon brodova, raznih mašina pri procesima u

industriji - pumpi, kompresora, mlinova itd., ali najviše se koriste u energetici za
pokretanje električnih generatora u elektranama.

Visok stepen korisnosti postrojenja, velikih snaga, veliki odnos snage prema masi
mašine, sigurnost u pogonu, visok stepen automatizacije neki su od razloga da
parna turbina i danas zauzima vodeće mesto u proizvodnji električne energije.
...

Dobijanje rada u toplotnim motorima se odvija

pomoću radnog tela - fluida (gasa, pare
odnosno tečnosti ili mešavine), čijim se
promenama stanja u toku procesa od dovedene
toplote finalno dobija mehanički rad.
Opšte gledano, svaki termodinamički ciklus
toplotnog motora se sastoji iz sabijanja radnog
tela, dovođenja toplote, širenja radnog tela (pri
čemu se dobija rad) i odvođenja jednog dela
toplote.
Naravno, za sabijanje radnog tela na početku
procesa potrebno je uložiti neki rad.
Najjednostavnije je ako se jedan deo dobijenog
rada na kraju procesa uloži u to sabijanje, što
ostavlja višak, koristan neiskorišćeni rad za
pokretanje neke mašine.
...

Para se u turbini prerađuje u jednom ili više koraka i pri

tome se u svakom koraku iskoristi jedan deo njene
energije. Ovo se obavlja u stupnjevima turbine.

Stupanj turbine čine nepokretna rešetka pretkola,

pričvršćena za kućište i pokretna rešetka radnog kola,
spojena sa vratilom.

Pod rešetkom se podrazumeva veći broj identičnih

aeroprofila postavljenih na istom međusobnom
odstojanju.

Kod turbomašina se misli na kružne rešetke, gde su

lopatice (aeroprofilna tela) postavljene osnosimetrično.
Diagram: 2-step steam turbine after
Lopatice radnog kola zajedno sa vratilom čine rotor koji Parsons (1883). This turbine possesses
se oslanja na ležišta. two impellers and an idler in the center.
...
Gasna turbina

Gasna turbina je rotaciona mašina koju pokreće energija toka gasa

proizvedenog sagorevanjem goriva. Na prednjem kraju, gasna turbina
ima kompresor a na zadnjem turbinu, dok su komore za sagorevanje
između kompresora i turbine.
...

Naziv "gasna turbina" nije baš najsrećnije izabran, jer neupućene asocira
na turbinu koja koristi gas kao gorivo, što uglavnom nije tačno.

Taj termin se koristi kod turbina koje pogone brodove i generatore

električne struje, mada se koriste i termini "turbo-osovinska mašina" ili
"combustion turbine" što bi se prevelo kao "turbina sa sagorevanjem"

dok se u avijaciji uglavnom koriste termini "jet engine" - "mlazni motor",

"jet turbine engine" - "mlazni turbo motor" i "prop jet" - "mlazni propulzor"
(u varijanti kada turbinska osovina pogoni propeler aviona ili elisu
helikoptera).
Prednosti i mane gasnih turbina

Prednosti gasnih turbina u odnosu na ostale pogonske mašine su:

- veoma visok odnos snaga/težina;
- manji gabariti u odnosu na ostale pogonske mašine iste snage;
- kretanje u samo jednom pravcu, sa mnogo manje vibracija;
- manje pokretnih delova;
- manji radni pritisak;
- veća radna brzina;
- manja cena podmazivanja i manja potrošnja ulja.

Osim nabrojanih prednosti, gasne turbine imaju i određene nedostatke kada ih

poredimo sa ostalim pogonskim mašinama:
- visoka cena;
- manji koeficijent korisnog dejstva, posebno na nižim režimima rada i praznom
hodu;
- duže vreme potrebno za startovanje;
- slabiji i sporiji odziv na zahtev za promenom radnog režima.
Kondenzator

Kondenzator je klasični izmenjivač/razmenjivač toplote koji „vraća“ paru

natrag u tečno stanje, nakon što ekspandira u turbini.

Kondenzat se pumpama vraća natrag u proces. Pritisak u klasičnom

kondenzatoru je izuzetno mali (podpritisak – oko 0,045 bara). Pošto je
kondenzator izmenjivač toplote potrebno je osigurati i medijum kojem će
se ta toplota predati kako bi se para ohladila do temperature kondenzata.
Upravo zbog toga su termoelektrane smeštene pored velikih vodenih
površina kako bi se osigurao medijum koji će preuzimati svu tu toplotu.

Naravno postoji mogućnost da termoelektrana radi dvofazno, odnosno

kao i toplana. Tada se ta para može odvoditi vrelovodima i služiti kao
grejanje.
…
Pumpe

Pumpe su hidrauličke mašine koje prenose energiju na

tečnost/tekućine, koristeći mehanički rad pogonske mašine.
• To je uređaj koji se upotrebljava da prebacuje tekućine ili
muljevite materije.
• Pumpa pomera tečnost sa strane nižeg pritiska na viši pritisak, a
razliku u pritiscima savladava dodajući energiju sistemu.
• Pumpe koje kao radni medijum imaju gasove/plinove nazivaju se
uglavnom kompresori, osim u slučajevima primene vrlo
malog porasta pritiska (npr. grejanje, ventilacija, klimatizacija),
gde se ugrađuju ventilatori .
• Rad pumpe se upotrebljava da pomera medijum, bilo da ga diže
ili pomoću sile komprimovanja.
...

Pumpe se pokreću na razne načine.

• U početku su bile pokretane ručno ili snagom teglećih životinja.
• Danas su uvedeni novi načini, a prevladava elektromotorni pogon ili
pogon motorom s unutrašnjim sagorevanjem.
• Ponegde se mogu naći i pumpe pokretane vetrenjačom.
Industrijski kotlovi

Toplota je potrebna za grejanje zgrada i za mnoge industrijske procese. Zamislite

da se svaki pojedinačni proces ili zgrada moraju zasebno zagrevati. Zbog toga se
potrebna količina toplote najčešće proizvodi centralno i distribuira preko sredstva
za transport toplotne energije, tzv. medijuma prenosnika toplote. Ovaj medijum
prenosnik toplote transportuje se do potrošača toplotne energije, gde se toplota
predaje potrošačima, a ohlađeni medijum prenosnik toplote ponovo se vraća do
centralnog generatora toplote na ponovno zagrevanje.

Voda, odnosno vodena para kao medijumi prenosnici toplote poseduju mnoga
povoljna svojstva, kao što je npr. velika apsorpcija energije i jednostavna
mogućnost transporta. Ovi medijumi prenosnici toplote su svuda dostupni i
ekološki su prihvatljivi. Temperatura ključanja vode pri atmosferskom pritisku
relativno je niska. Ako se žele proizvesti temperature više od 100 °C , u tom
slučaju medijum prenosnik toplote treba staviti pod pritisak, i na taj način
povisiti temperaturu ključanja.
...

Industrijska kotlovska postrojenja mogu raditi sa znatno visokim

pritiscima.

Proizvode se zavarivanjem od čeličnih limova debljine do 35 mm, zbog

čega se mogu postići radni pritisci do 30 bara i viši.

Takođe je važna stabilna i robusna konstrukcijska izrada kotla - ako

jedan takav kotao ne bi podneo radne pritiske, mogle bi nastati sile
eksplozije uporedive sa snagom eksplozije jedne tone plastičnog
eksploziva.
...

Vrelovodni kotlovi, odnosno parni kotlovi su relativno identične

konstrukcijske izrade. Pritisno telo kotla je ležeća cilindrična cev, s obe
strane zatvorena komorama i po čitavom obimu toplotno izolovana.

U ovom pritisnom telu se nalazi plamena cev (1. promaja) koja se

zagreva pomoću gorionika,

a unutar nje je ugrađena obrtna komora koja preusmerava proizvode

sagorevanja i vodi ih u 2. prolaz produkata sagorevanja.

Na prednjoj strani kotla nalazi se spoljna obrtna komora koja ponovo

preusmerava produkte sagorevanja i vodi ih u 3. promaju cevi produkata,
do kraja kotla.
...
...

Tropromajni kotao
Konstrukcioni princip tropromajnog
kotla doprinosi redukovanju emisija
štetnih materija.

Dimni gasovi najpre struje kroz komoru za sagorevanje,

potom kroz zonu povratnog strujanja ponovo prema prednjoj strani i
zatim dolaze u treći prolaz.
Tako se redukuje vreme zadržavanja gasova sagorevanja u najtoplijoj zoni i
smanjuje se stvaranje azot-oksida (NOx).
...

Vrelovodni kotlovi su tokom njihovog pogona u normalnom slučaju

kompletno napunjeni vodom.

Parni kotlovi su međutim napunjeni vodom samo do 3/4 zapremine.

Gornju četvrtinu zauzima prostor vodene pare.

Zbog ogromnih količina vode i vođenja produkata sagorevanja u više

stepena, ovi se kotlovi nazivaju i 3-promajni blok kotlovi velikog vodenog
prostora.

Srce postrojenja industrijskog kotla je vrelovodni ili parni kotao koji radi s
određenom vrstom goriva. Kotao zagreva ili isparava vodu koja se u
njemu nalazi, a koja se kroz sistem cevovoda transportuje do potrošača.
...

Za slučaj vrelovodnog kotla, energiju za transport vrele vode proizvode

pumpe, dok se vodena para transportuje pod delovanjem sopstvenog,
njoj svojstvenog pritiska.

Ohlađena voda, odnosno kondenzovana vodena para teče natrag do

kotla gde se može ponovo zagrejati. Kako bi se sprečila korozija kotla,
gubici vode moraju se kompenzovati svežom, hemijski obrađenom
vodom.

Dimni gasovi koji nastaju sagorevanjem goriva odvode se kroz dimnjak u

atmosferu.

Posebno efikasni sistemi dodatno koriste preostalu toplotu sadržanu u

dimnim gasovima.
...

Industrijska vrelovodna kotlovska postrojenja su vrlo slična kotlovima za grejanje

u domaćinstvima. Osnovna razlika je u tome da su ovi industrijski kotlovi znatno
većih dimenzija, zbog čega je njihov efekat grejanja dovoljan ne samo za
domaćinstva nego i za hotele, bolnice, nebodere, industrijske zgrade ili čitave
gradske četvrti.

Pojedinačni primeri primene su znatno raznovrsniji pri korišćenju toplote za

izvođenje procesa, koju proizvode postrojenja parnih kotlova. Ova kotlovska
postrojenja za proizvodnju zasićene vodene pare koriste se u velikom broju grana
industrije.

Prehrambena industrija
Namirnice se tokom prerade moraju često zagrevati ili kuvati. Logički se nameće
zaključak da je ovoj industrijskoj grani potrebno obilje toplotne energije. Međutim,
neki slučajevi primene vodene pare još su uvek začuđujući; dobar primer za to je
prerada krompira.
...

Velike pritisne posude se pune hladnim krompirima, u koje se snažnim

mlazom uduvava vrela vodena para. Ovaj nagli dovod toplote rezultuje
ljuštenjem ljuske sa krompira, zbog čega nije više potrebno ručno
ljuštenje.

Pivare
Dobro je poznato da se kvalitetno i ukusno pivo sastoji od hmelja, slada i
vode. Međutim, pre probanja, pivo mora proći složeni proizvodni proces:
slad se melje i meša sa vodom. Ova mešavina se mora zagrevati do
različitih temperatura u toku dva do četiri sata. Pretpostavljate uz pomoć
kojeg medijuma prenosnika toplote se realizuje ovaj proces? Pomoću
vodene pare prethodno proizvedene u parnom kotlu.

Zatim se dodaje hmelj i čitava mešavina se hladi. Nakon toga se dodaje

kvasac koji pospešuje proces fermentacije, što ima uticaj na ukus piva.
Zavisno od vrste, pivo još mora sazreti u trajanju do 3 meseca, nakon
čega se može puniti u boce ili buriće.
... Efficiency of power plant
...
... Analysis of electric home heating using different primary energy sources

Once produced at the power plant, electricity needs to be transported to our

homes. The efficiency of this operation is relatively high, say, about 90%. When it
reaches our homes, electricity is converted to heat at 100% efficiency
because this is a conversion of low-entropy energy to high-entropy energy.
So the overall (system) efficiencies for the three cases considered are calculated
as follows:
...

*
...

These results mean that in our homes we have available only 21, 19 and
9% of the chemical energy of natural gas, coal and petroleum,
respectively. The rest is wasted. From this simple analysis, we can reach
an important conclusion about the use of coal, oil and natural gas in
power plants (if the efficiencies given in Figure are correct).

Primarily because of the low thermodynamic efficiency of oil extraction

(35%, compared to 66 and 73% for extraction of coal and natural gas), it
makes more (technical) sense to use coal or natural gas than to use oil.
This is the conclusion that a utility executive would reach if he or she were
concerned about the optimum allocation of fossil fuels.
...

Schematic (thermodynamic) representation of fuel preparation for use in

an energy conversion device. Typical efficiencies are also included
Коrišćena literatura:

Parna turbina, sr.wikipedia.org/wiki/Parna_turbina

Combined cycle power plant, http://energythic.com/view.php?node=303

Natural Gas Power Plants Appear To Be The Future, http://cenvironment.blogspot.com/2012/07/natural-

gas-power-plants-appear-to-be.html

Combined Heat and Power (CHP), http://www.ppsl-districtenergy.co.uk/combined-heat-power.htm

Steam turbines, http://library.thinkquest.org/C006011/english/sites/dampfturbine.php3

Condensers used in power plant, http://www.circuitmaniac.com/2008/09/20/condensers/

Tehnologija industrijskih kotlova za početnike, Bosch, http://www.bosch-

industrial.com/files/BR_IndustrialBoiler_Beginners_rs.pdf

Efficiency of energy conversion, http://www.ems.psu.edu/~radovic/Chapter4.pdf

* Materijal pripremljen za korišćenje u nekomercijalne obrazovne svrhe u skladu sa

Članom 44. Zakona o autorskim i srodnim pravima - ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)