ДУШ АНОВ ЗАКОНИК

(1)

O вај Законик постављамо од

православног а сабора нашега, с
преосвећеним патријархом, господином
Јанићијем, и свима архиј ереј
има и
клирицима, малима и великима, и са
мном, благоверним царем Стефаном, и
сасвимавластелимацарствами, малима
ивеликима. Овимасузаконимаодредбе.

1. О хришћанству:
Најпрез ахришћанство. Овимначиномдасеочистихришћанство.

2. О женидби:
Властелаидругиљудидасенеженебезблагословаодсвогаархијереј
а,
илидасеблагословеодонихкој
есуархиј
ерејипоставилиизабравшиих
задуховнике.

3. О свадби:
Ниј една свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без
благословаиупитацркве, таковидасеразлуче.
4. О духовнојдужности:
И задуховнудужностнекасесваки човекпокоравасвомеархиј ереј
уи
нека га слуша. Аколи секо нађесагрешивши цркви или преступивши
што било од овогаЗаконика, хотимицеили нехотице, некасепокории
исправи цркви, а аколи се оглуши и уз
држи од цркве и не усхтедне
испунитицрквенанаређења, тададасеодлучиодцркве.

5. О проклињањухришћанина:
И епископи дане проклињу хришћане за духовни грех; нека пошаље
двапутитрипутономедагаизобличи, ааконепослушаинеусхтеднесе
поправитидуховномзаповешћу, потомдасеодлучи.

6. О ј
ересилатинској :
Из ај ереслатинску, штосуобратилихришћанеуаз имство, дасеврате
опет у хришћанство, ако се нађеко пречувши и не повративши се у
хришћанство, дасеказникакопишеузаконусветихотаца.

7. О ј
ересилатинској
:
И дапоставиВеликацрквапротопопепосвимаградовимаитрговима, да
поврате хришћане од јереси латинске, кој
и су се обратили у веру
латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у
хришћанство.

8. О латинском попу:
И поплатински, акосенађе, обратившихришћанинауверулатинску, да
секаз нипозаконусветихотаца.

9. О полувершима:
И акосенађеполуверац, кој
ијеузеохришћанку, акоусхте, дасекрстиу
хришћанство, аакосенекрсти, дамусеузмеженаидецаи даим се
дадедеокуће, аондасеизагна.

10. О ј
еретику:
И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по
образуидасеиз агна, акобигатајио, итајдасеожеже.
11. О духовницима:
И епископидапоставедуховникепосвимапарохиј ама, иградовима, и
селима. И ти духовници да су они кој и су примили благослов на
духовништвоодсвој ихархијереј
а, везатиирешити, идаихсвакослуша
по црквеноме з акону, а они духовници, кој е нису поставили з а
духовнике, да сеизагнајуидаихказ ницрквапоз акону.

12. О суду:
И у духовном предмету световњаци да не суде, ко ли се нађе од
световњакадај
есудиоудуховном предмету, даплати тристаперпера;
самоцрквадасуди.

13. О епископима:
И митрополити, иепископи, иигуманидасенепостављај умитом. И ко
сенађедај емитом поставио митрополита, или епископа, или иг
умана,
дај епроклетионајкојигај епоставио.

14. О игуманимаикалуђерима:
Игуманидасенезбацујубезучешћацркве. Каоигуманипоманастирима
дасепоставедобриљуди, кој
ићедомбожјиподизати.

15. О киновиј
ском животу:
Игуманидаживепокиновиј ама, поз
акону, дог
оварај
ућисесастарцима.

16. О монашкомживоту:
И натисућукућадасехраниуманастиримапедесеткалуђера.

17. О калуђерима:
И калуђериикалуђерице, кој
исепострижу, аживепосвој
им кућама, да
сеиз агнај
уидаживепоманастирима.
18. О монашкомпостригу:
И калуђери, кој
исусепостригликаоземљациизобластитецркве, дане
живеутојцркви, негодаидуудругеманастире; даимседај
ехрана.

19. О збацивањураса:
И калуђеркој избацирасе, даседржиутамници, доксеопетневратиу
послушност, идасеказни.

20. О врачарима, кој

ителамртвихспаљуј у:
И људи, којивраџбинамаузимај
уизгробова, теихспаљуј
у, тосело, кој
е
тоучини, даплати вражду, аакобудепопнатодошао, дамусеузме
поповство.

21. О продавањухришћанина:
И копродахришћанинауиновернуверу, дамусе рукаотсечеиј
език
одреже.

22. О црквенимљудима:
Властеоскиљуди, кој
иседепоцрквеним селимаипокатунима, дапође
свакисвомегосподару.

23. О црквеномспровођењу:
Црквамаданемаспровођења(поноса) осим кадаидекудацар, тададаг
а
прате.

24.
И акосенађецрквениуправниккој
ијеузеомито, дасеуништи.

25. О управљањуцрквама:
Црквамадауправљагосподинцар, ипатриј
архилог
отет, адруг
инико.

26. О ослобођењуцркава:
Црквесве, штосеналазеуземљи царствами, ослободи царство ми од
свихработа, малихивеликих.
27.
И црквецарскедасе неподлажуподцрквевелике.

28. О храниубоз
има:
И посвимацрквамадасехранеубоги, какој еуписаноодктитора, ако
иходмитрополита, или одепископа, илиодигумананеусхрани, дасе
одлучиодсана.

29. О калуђерском животу:

И калуђериданеживеизванманастира.

30. О чупањуцрквеногачовека:
И отсадданиједнавластнепочупакалуђераиличовекацрквенога, ико
преступиовозаживотаипосмртицарствами, даниј еблагословен; ако
јекоштокомекрив, даг атерасудом ипарницом, позакону, аколиг а
почупабезсуда, иликог
аударидаплатиседмоструко.

31. О поповима:
И поповибаштиницидадржесвој убаштинскуз
емљуидасуслободни, а
осталипопови, кој
инемај
убаштине, даимседадутрињивепоз акону, и
дај екапапоповскаслободна, аколивишеузмеодтеземље, даработа
црквамапозакону.

32. О људимацрквеним:
Љyди црквени, кој
идржецрквенаселаиземљецрквене, апрог нали су
меропхецрквенеиливлахе, оникој
исуразагналиљуде, дасевежу, ида
им сеузмез емљаиљуди, идаихдржицрква, доклескупељудекој есу
разагнали.
33. О судуљудицрквених:
Црквениљудиусвакојпарницидасесудепредсвој иммитрополитима, и
пред епископимаи иг уманима, икојасуобачовекај еднецркве, дасе
судепред својом црквом, ааколи буду парничари двејуцркава, даим
судеобецркве.

34. О селумеропашком:
И штосуселамеропшинецарствамипоЗагорј уииначе, црквениљуди
данеидуумеропшине, нинасено, нинаорање, нинавинограде, нина
једну работу, ни на малу, ни навелику; од свих работа ослободи их
царствоми, некаработај усамоцркви; колисенађедаизаг наметохију
намеропшину, иоглушисеозаконцарствами, томевласникудасесве
одузмеидасеказ ни.

35. О управљањуцрквама:
И предаде царство ми игуманима цркве да управљај у свом кућом, и
кобилама, икоњима, иовцама, исвим осталим, усвемудасуслободни,
што ј е прилично, упутно и правично; и како пише хрисовуљ светих
ктитора.

36. О црквеномзакону:
И да поставе по црквама закон општежитиј ски калуђерима у
манастирима, прематомекакавј
екој
иманастир.

37. О митрополитском упућивању:

И ексарси световњаци да не буду, да их не шаљу митрополити по
поповима, ни даводемитрополитскекоњепопоповима, негодашаљу
митрополити по два калуђера по поповима, да духовно упућуј
у и да
црквенидоходакуз имај
уодпопова, какавјеодбаштине.

38. О исхраникоња:
И отсадиунапредждрепциикоњицарствамидасенедај
уцрквама, ни
црквенимселиманахрану.

39. О властелиивластеличићима:
Властелаивластеличићи, кој
исеналазеудржавицарствами, Србљии
Грциштој екомедатоцарствомиубаштинуиухрисовуљи, иштодрже
досвогасабора, баштинедасусигурне.
40. О хрисовуљима:
И свихрисовуљиипростагме, штој екомуучинилоцарствоми, иштоће
кому учинити, и тебаштинедасусигурне, каои раниј ихправоверних
царева, да су слободни с њима, или под цркву дати, или за душу
оставити, илипродатикомубило.

41. О умрлојвластели:
Кој и властелин узимадецу, или опет и не узима децу, те умре, и по
његовојсмрти баштинапустаостане, гдесенађеод његовог ародадо
трећегабратучеда, тајдаимањег овубаштину.

42. О баштинислободној
:
И баштинесведасуслободнеодсвихработаиданакацарствами, осим
дадај усоћеивој
скудавој уј
упозакону.

43. О насиљунадбаштином:
И даниј евластан г
осподин цар, или краљ, или г
оспођацарица икоме
узети баштину силом, или купити, или заменити, осим ако ко сам
пристане.

44. О властеоскимробовима:
И робове, што имају властела, да су им у баштину, и њихова деца у
баштинувечну, норобупрћиј удасенедај еникада.

45. О баштинислободној :
И властела и друг и људи, кој и имај
у баштинске цркве у свој им
баштинама, да ниј е властан господин цар, ни патриј арх, ни друг и
епископ подложити те цркве под Велику цркву, осим да ј е властан
баштиник да постави свога калуђера и да г а доведе епископу да г а
благослови епископ, у чијојбуденурији, и да управља епископ у тој
црквидуховнимпослом.

46. О робовима:
И досад робове, штоимајувластела, дасуим убаштину, самошто ће
властелинопростити, илиженаму, илињег овсин, тодајеслободно, а
ништадруго.
47. О цркви:
И властелинкој
исенађеподложивши свој
уцрквуподругуцркву, над
томцрквомвећданемавласти.

48. О умрлим властелима:

Кадаумревластелин, коњ добрииоружј едаседај ецару, асвитувелику
ибисернипој асдаимањеговсин, идамуцарнеузме, аколинеузима
сина, него има кћер, да је стим власна кћи, или продати или дати
слободно.

49. О крај
ишникувластелину:
Властелакрај
ишници, кој
авојскаотудадођеи плени земљуцареву, те
прођеопеткрозњиховуземљу, тавластеласведаплатекрозкој ихј е
областпрошла.

50. О псовци:
Властелин, којиопсуј
еиосрамотивластеличића, даплатистоперпера, и
властеличић, акоопсујевластелина, даплати сто перпераи дасебије
штаповима.

51. О предавањусинаудвор:
И копредасинаилибратаудвор, изапитагацар, вероватилићуга, и
рекневерујколикои мени, акокој езло учини, даплати онајкој игаје
предао; ако тајкоји има дворити, како дворе у палати царевој
, што
сагреши, даплатисам.

52. О невери:
За неверу, засваку кривицу, брат за брата, и отац з
а сина, рођак за
рођака; кој
исуодељениусвој имкућамаодоногкој иниј ескривио, тида
неплатеништа, осимоногакој ијескривио, његоваикућадаплати.
53. О насиљу:
Акокој ивластелинузмевластелинкусилом, дамусеоберукеотсекуи
нос сареже; аколи себар уз
месилом властеллинку, да сеобеси, аколи
својудруг уузмесилом, дамусеоберукеотсекуиноссареже.

54. О блудувластелинке:
Ако властелинка учини блуд сасвој
им човеком, даим се обомаруке
отсекуиноссареже.

55. О псовањувластеоском:
И аковластелин, иливластеличић, опсујесебра, даплатистоперпера;
аколисебаропсујевластелина, иливластеличића, даплатистоперпераи
дасеосмуди.

56. О позивувластеоском:
Властелиннавечердасенепоз ива, осим дасепозивапреобеда, даму
сераниј есаопшти, иакобудепозванпреобедасприставом, инедођедо
обеда, дајекрив, ивластелинуказназ богпрестој
ашестволова.

57. О злоби:
Кој ивластелиннаприселицииззлобекојезлоучини: земљипленом, или
кућепопали, иликојебилозлоучини, дамусетаобластуз меидругане
да.

58.О смртивластеле:
Којивластелинумре, аимај
едноселоужупи, илимеђужупама, штосе
злаучинитомеселупаљевином, иличим било, томеселусвутуз
лобуда
платиоколина.

59. О пронији:
Прониј уданиј евластанниконипродати, никупити, конемабаштине;
одпрониј арскеземљеданиј евластанникоподложитиподцркву; аколи
подложиданеважи.

60. О цару:
Царасвакодаспроводи, кудабилодаиде, граддожупе, ижупадожупе,
иопетжупадограда.
61. О повратку(с) вој
ске:
Када дође властелин с војске кући, или кој
и било вој
ник, ако га ко
позовенасуд, даостанекодкућетринедеље, потомдаиденасуд.

62. О поз
ивувластеоском:
Властеливеликидасепозивај
усписмомсудиј
иним, аосталиспечатом.

63.О кефалијама:
Кефалије, штосууг радовима, даузимај
удоходакпоз
акону, идаим се
продајежита, ивина, имесазадинарштодругомузадва, нограђанинто
дамупродај е, адругинико.

64. О сиротама:
Сиротакудељницадај
еслободнакакоипоп.

65. О попу:
Поп, којинемасвог астаса, дамуседадутрињивепозакону. Поп, кој и
год, од свога господара никамо да не одлаз и, аколи га г
осподар не
усхранипозакону, дадођесвом архиј ереј
у, и архиј
ерејдарекнеономе
властелину, дахранипопапоз акону, аакоонајгосподарнепослуша, да
јепоп слободан, кудаму ј евоља; ако будепоп баштиник, даганиј е
властанодагнати, самодај еслободан.

66. О судском одговарању:

Братанци, кој
исузај едноуј еднојкући, кадаихкопозовекодкуће, који
дође од њих, тај да одг овара; аколи га нађе на двору цареву или
судијину, дадођеи рекне, даћубратастариј еганасуд, даг
ададе, ине
смесеприсилитидаодговара.
67. О робовимаимеропсима:
Робови и меропси, кој
и седе зај
едно у ј
едном селу, свака плаћа кој
а
долази, даплаћај
усвизаједно; пољудима, какоплаћуплаћај уиработу
работају; такоиз
емљудадрже.

68. О закону:
Меропсима з акон по свој земљи: У недељи да работај у два дана
прониј ару, идамудај еугодиниперперуцареву, изаманицомдамукоси
сенаданј едан, ивиног
раддан ј едан, аконемавинограда, аонидаму
работај удругеработеданј едан, иштоуработа меропах, тосведадржи,
адруг оништа, противз акона, дамусенеузме.

69. О саборусеброва:
Зборасеброваданебуде, аакосеконађекаосаборник, дамусеуши
отсеку, адасеосмудепокретачи.

70. Кој исууј еднојкући:

И косенађеуј еднојкући, илибратанци, илиотац(са) синовима, илико
друг и, одељенхлебом иимањем, иакобудунај едном огњишту, аоним
одељенидаработај укаоидругиљуди.

71. О братскојз
лоби:
И козлоучини, братилисин, илисродник, кој
исууј
еднојкући, сведа
платигосподаркуће, илидададекојезлоучинио.

72. О невољном:
И коневољандођенадворцарев, дасесвакомеучиниправда, осимроба
властеоскога.

73. О сироти:
Сиротакој анијекадрапарничитисеилиодг
оварати, дададезаступника,
којићезањуодговарати.

74. О паши:
Село саселом дапасе, кудаједно село, тудаи друг
о, осим законитих
забела; иливадуданепасенико.
75. О жупииопопаши:
Жупажупи данепасемарвом ништа, аакосенађеј едносело у оној
жупи у кога било властелина, или царства ми, или црквено село, или
властеличића, ономеселуникоданезабранипасти, дапасекудаижупа.

76. Запопашу:
А ко попасе жито, или виноград, или ливаду, г решком, ту попашу да
плати шторекнудушевници, кој ипроцењуј у, аколи намернопопасе, да
платипопашуишестволова.

77. Запотку:
Потка међу селима педесет перпера, а Власима и Арбанасима сто
перпера, итепоткецаруполовинаагосподаруполовиначијебудесело.

78. О земљицрквеној
:
О земљии ољудимацрквеним, што имајуоњимасудцрквени, акоко
изнесемилоснописмоилирекнемилосникаимам утом писму, идотог
а
мислосникаништадасенедржи, самодасесудипоз аконуцарствами,
ноувекдазапитајуцарствоми.

79. О међииоз емљи:

Аз амеђез емље, штосепарничеселамеђусобом, датражи(поз акону)
одСветогакраља, кадај еумро; акокодамилостцаревуирекне, даоми
јег осподинцар, какоједржаомојдругпремене, акојемилостцарева,
дабудетако, идадржи, осимцрквенога.

80. О међисеоској:
Замеђе сеоске, даобој е, кој
и траже, даду сведоке, он половину, аон
половину, позакону; кударекнусведоци, њег оводај е.

81. О планинама:
Планинештосупоземљицарствами, штосупланинецареве, дасуцару,
ацрквенецрквама, авластеоскевластелима.

82. О ВласимаиАрбанасима:
Где престоје Влах или Арбанасин на селу, на томе селу да не стане
други, за њим идући, аколи силом стане, да плати потку и што ј е
попасао.
83. О милоснимписмима:
Гдесеизнесудваписмацареваз ај
еднуипотес, заземљу, косададржи,
доовог адобасаборнога, њег
овадаје, амилостдасенеизмени.

84. О котлу:
Судаданемазакотао, нитиикакваоправдања, косеоправдаоданедај е
судијамаоправдања; на суду да нема рукени оправдавања, ни удаве,
самодасесудепозакону.

85. О бабунскојречи:
И ко рекне бабунску реч, ако буде властелин, да плати сто перпера,
аколибудесебардаплатидванаестперпераидасебиј ештаповима.

86. О убиству:
Гдесенађеубиство, онајкој
ибудаизазвао, дај
екрив, акосеиубиј
е.

87. О хотимичномубиству:
Кониј едошаохотимице, силом, тејеучинио убиство, даплатитриста
перпера, аколиједошаохотимице, дамусеоберукеотсекy.

88. О властеоскојпарници:
Кадасепарничевластела, коучемизгуби, дадај
ејемце.

89. О позивањукривца:
Ко поз ове кривца пред судиј е, и позвавши недође на суд, него седи
дома, онајкој иј е позван, ако дође на рок пред судиј
е и отстој и по
закону, тајдај еслободан одтекривицез акојуј
ебиопозван, ј еронај
позивачседидома.

90. О залогу:
Залози, гдесенађу, дасеоткупљуј
у.

91. О приставу:
Када сепарниче два, ако рекне један од њих, имам пристава овдена
двору цареву, или насудијину, дагададе, кадагапотражи и ненађе
онденадвору, тајчасдадођенасудирекне, ненађохпристава, акој еза
обед, дамуј ерокз авечеру, акојезавечеру, дага дадесутрадообеда,
акогабудепослаоцарилисудиј анаработу, даниј еонајкривкојиг
а
дај
е, дасепоставирок, доконајприставдође, дагададепредсудиј
е.

92. О препознавањулица:
Ако ко препозна лице под човеком, а буде у г ори, у пустоши, да га
поведеунај ближесело и предаселу, и поз оведаг ададупред судиј е,
аколиганедаселопредсудиј е, штосудодреди, даплатитосело. Лице
је corpus delicti, res ipsa, res manifesta, сама украденаствар; овдесе
мислиочевидно, пресвеганакоња; лицеможез начитииоруђе, којимј е
извршеноз лочинство.

93. О провођењудружинскогачовека:
Копроведедружинскогачовекаутуђуз емљу, дададеседам.

94. О убиству:
Ако убиј евластелинсебрауг раду, илиужупи, илиукатуну, даплати
тисућуперпера, аколисебарвластелинаубиј
е, дамусеоберукеотсекуи
даплатитристаперпера.

95. О псовци:
Коопсуј еепископа. иликалуђера, илипопа, даплатистоперпера. Косе
нађедај еубиоепископа, иликалуђера, илипопа, тајдасеубиј
еиобеси.

96. О убиству:
Косенађедај еубиооца, илиматер, илибрата, иличедосвој
е, дасетај
убицасажеженаогњу.

97. О брадивластеоској
:
Косенађедај епочупаобрадувластелину, илидобручовеку, дасетому
оберукеотсеку.

98. О чупањусебара:
И акосепочупајудвасебра, дај
емехоскубинашестперпера.

99. О запаљивању:
Косенађедај еужегаокућу, илигумно, илисламу, илисено, датосело
да запаљивача, аколи га не да, да плати оно село што би з
апаљивач
платио.
100. О запаљивачимагумна:
Аколи ко ужежеизван селагумно, или сено, даплати околина, или да
дадезапаљивача.
101. О нај езди:
Силеданиј еникоменизаједнустваруземљицарској ; аколикогаснађе
најезда, илисиларазметљива, оникоњинајез
днисвидасеузму,
половинацару, аполовинаономунакогасунај ахали, иљудинај ахалци
дапримеказнукакопишеуз аконикусветихотаца, усветовним
члановима, дасемучекаоинамерниубица.

102. О подјемчивању:
Подј емчивањаданеманикоме, низ
ашта, никаква, колисеподј
емчиза
што, даплатиседмоструко.

103. О судуропском:
И којисуробови, дасесудепредсвојимгосподарима, какоимј евољаза
својекривице, азацареведаидупредсудије, закрв, з
авражду, за
лопове, заразбој
нике, з
априј
емљуди.

104. О позивању:
И даприставнедодиј аважени, каданиј
емуж кодкуће, нитидасе
позиваженабезмужа, нодаженададемужуглас, даиденасуд; утоме
мужданиј екрив, докмусенедадеглас.

105. О писмимацаревим:
Писмацарева, којаседоносепредсудиј
езаштобило, апобијаих
законикцарствами, штосамнаписаокојебилописмо, онаписма, кој
а
побијесуд, таписмадаузмy судиј
еидаихдонесупредцарствоми.
106. О дворанима:
Дворанивластеоски, акоучиникој
езлокоодњих, кобудепрониј аревић,
дагаоправдаочина, дружинапоротом, аколиј
есебар, дазахватиу
котао.

107. Заодбој:
Косенађедај еодбиосудиј
инасокалника, илипристава, дасеоплении
дамусеуз месвештоима.

108. О издави:
И оиздавиовакодабуде: из даваодз емљеприставутриперпера, одсела
триперпера, одмлинатриперпераоджупе- одсвакогсела- три
перпера, одградакоњ исвита, одвиноградатриперпера, одкоња
перпер, одкобилешестдинара, одговечетачетиридинара, одбравадва
динара.

109. О отровима:
Мађионичариотровник, кој
исенађенаделу, дасеказнипоз
акону
светихотаца.

110. О судиј
ама:
Судиј екудагодидупоземљицаревојисвој ојобласти, даниј
евластан
узетиоброкасилом, ништобилодруго, осимпоклона, штомуко
поклониодсвој евоље.

111. О судиј
инојсрамоти:
Косенађедај еосрамотиосудиј
у, акобудевластелин, дамусесвеузме,
аколисело, дасераспеиоплени.

112. О сужњима:
Којичовекутечеизсужањства, чимдођенадворцарев, биоцаревчовек,
илицрквени, иливластеоски, тимдај
еслободан; акој
епонеошто
човекукомеј еутекао, тодајеономуодкогајеутекао.

113. О сужњу:
Којисесужањ држиудворуцарствами, теутеченадворпатриј
арашки,
дајеслободан, итакођернадворцаревдај
еслободан.
114. О ј
емству:
Људикој исевраћајуизтуђеземљеуземљуцарствами, кобудепобегао
одјемства; онијемци, кој
исутог
ачовека, ништанеплаћај
у.

115. О бегству:
И кој ечиј егачовекапримиоизтуђеземље, аонј епобегаоодсвога
господара, одсуда, акодадемилостнописмоцарево, дасенеоспори, ако
линедаде милости, дамусеврати.

116. О налазачу:
Коштонађеуцаревојземљи, данеуз ме, теданерекне, вратићу, акоко
позна, аколиприхвати, илиузме, даплатикаотатилираз бојник, а што
нађеутуђојземљи, навој сци, даносипредцараивој воду.

117. О прелажењу:
Штој екомупрешлоуцаревуз емљу, илиизг
рада, илиизжупе, штоједо
преузимањагосподинацара, докниј ебилоцарево, негојебилодругога
господара, одтогавремена, биочовекилидругоправо, дасенетражи,
акој епрешлопослепреузимањагосподинацара, тодасенетражи; то
јест, кадајебиосукоб, анијебилаземљаиградовицареви.

118. О тргу:
Трговци, којиидупоцаревојз
емљи, данијевластанникој ивластелин,
никој ибилочовексиломим сметати, илишчепатиробу, ановацму
силомнаметнути; колисенађедајесиломрастовариоилирастуриода
платипетстоперпера.

119. О трговцима:
Трговциималеивеликепотребнеробескрлатадаидубезсметњепо
земљицаревој
, дапродај
уикупуј
у, какокомутргдоноси.
120. О цариницима:
Цариникцаревданиј евластансметатиилизадржатитрговца, дамукој
у
робупродаубесцење; слободнодапролаз исвакипосвимтрговимаипо
вољидасекрећесасвој омробом.

121.
Даниј евластанвластелин, нималинивелики, никојибилодруги,
задржатиилиспречитисвој ељудеилидругетрговце, данеидунатргове
цареве, нодаидесвакислободно.

122. О трговцима
Аколивластелинзадржитрговца, даплатитристаперпера, аколиг
а
цариникзадржи, даплатитристаперпера.

123. О Сасима:
О трговима; штосукудапосеклиСасигоредоовогасабора, уземљу
некаимај у; акосукомувластелинубезправаузелиз емљу, дасесудеса
њимавластелапоз аконуСветогакраља, аотсадаунапредСасиндане
сече, аштопосече, оноданеобрађуј еиљуденесмешта, самодастој и
пуста, дарастегора; никоданезабраниСасинуг ору, коликотребатргу,
толикодасече.

124. О хрисовуљима:
Градовигрчки, кој
ејезаузеогосподинцар, штоимјезаписаохрисовуље
ипростагме, штоимај уидржедоовогасабора, тодадрже, даимје
сигурноидаимсенеуз меништа.

125. О приселициградовима:
Грдовимаданемаприселице, осим коидедадолазистањанину, или
малииливелики, даидетањанину, дамупредакоња, исвестање, да
сачувастањанинсасвим, икадпођеонајгост, дамупредастањанинсве
штобудепримио, аколимубудештонестало, сведамуплати.

126. О градскојземљи:
Градсказемља, штој еоколограда, штосенањојотмеилиукраде, да
платисветооколина.
127. О зидањуграда:
Зазидањеграда, г
десеградобори, иликула, даганаправеграђанитога
градаижупаштој етога(г
рада).

128. О помоћицарској:
Господинцар, кадаимасинаженити, иликрштење, ибудемунапотребу
дворчинитиикуће, дапомажемалиивелики.

129. О областивој водама:

Навој сци, насвакој, даобладај
увој
водеколикоицар, шторекну, дасе
послуша, аколиихконепослушаучему, дај етимаказнакојаионима
којицаранебипослушали; исудовималиивелики, кој исунавој сци, да
имсудевој воде, адругинико.

130. О цркви:
Црквукооборинавој
сци, дасеубиј
еилиобеси.

131. О свађи:
Навој сцисвађеданиј
е, аколиседвасваде, дасебиј
у, адругиникоод
војникадаимнепомогне; аколикопотечеипомогнеиз азивачу, онида
сеубиј у.

132. О куповању:
Штококупиодпленаизтуђеземље, штобудеплењено, поцаревој
земљидај еслободнокупитиодтогапленаколикоиутуђојз емљи,
аколигакообеди говорећи, оној
емоје, дагаоправдапоротапозакону,
јерјекупионатуђојземљи, анијенилоповнипроводаџиј а, ни
саучесник, такодадржикакосвој
е.

133. О поклисару:
Поклисар, штоидеизтуђеземљецару, илиодгосподинацарасвоме
господину, гдебилодођеучиј
есело, дамусечиничаст, даму ј есвега
довољно, нодаобедујеиливечера, падаиденапред, удругасела.

134. О баштини:
И штозаписуј егосподинцарбаштине, комузапишесело, дај
елоготету
тридесетперперазахрисовуљ, акомужупу, одсвакогселапотридесет
перпера, ађакузаписањешестперпера.
135: О војсци:
Војскакојаидепоземљицаревој, гдепаднеукомеселу, другапоњој
идућа, данепаднеутомеселу.

У години6863, индикт7

136.
Књиг ацарствамидасенепречуј ег
дедође, илиг оспођицарици, или
краљу, иливластелимавеликимималим, исвакомечовеку, никодане
пречујештапишеписмоцарствами, аколибудетаковописмо, дане
можеонајизвршити, илинемадададе, тајчасдаидеопетсписмом
царствуми, дајавицарствуми.

137. О хрисовуљима:
Хрисовуљицарствами, штосуучињениградовимацарствами, штоим
пише, даимниј евластаноспоритинигосподинцар, ниикодруги, дасу
хрисовуљисигурни.

138. О лажном писању:

Акосенађеучиј емхрисовуљусловолажнопреписано, нађусеслова
исправљанаиречипреудешененадруго, штониј езаповедилоцарство
ми, тихрисовуљидасераз деру, аонајвишеданемабаштине.

139. О меропсима:
Меропсимауземљицарствами, даниј евластанниј едангосподаришта
противзакона, осимштојецарствомиз аписалоуз аконику, тодаму
работаидај е. Аколимуучиништонезаконито, з
аповедацарствоми, да
јевластансвакимеропахпарничитисесасвој имгосподарем, илис
царствомми, илисгоспођомцарицом, илисцрквом, илисвластелом
царствами, илискимбило, даганијевластанкозадржатиодсуда
царствами, осимдамусудиј есудепоправди, аакомеропахдобиј е
парницупротивгосподара, дамузај
емчисудиј ацарствами, какода
платигосподармеропхусвенарок, ипотомданиј евластанонај
господаручинитизломеропху.
140. О примањутуђегачовека:
Заповестцарска. Никоничијегачовекаданеприма, ницар, ницарица,
ницрква, нивластелин, нидругикојибилочовекданеприманичиј ег
а
човекабезписмацарева; такавдасеказни, кобио, каоииздајник.

141. О тргу:
Такођеритрг овиикнезови, ипоградовима, чиј
егачовекаприме, истим
начиномдасеказ неииз даду.

142. О властелимакој изатируимање:

Властелимаивластеличићима, којимаједалоцарствомиземљуи
градове, акојекоодњихнађен, дај еоплениоселаилиљудеизатро
противзаконацарствами, штој ецарствомиузаконилонасабору, даму
сеузмеимање, аонајштобудесатродасвеплатиодсвој екуће, адасе
казникаопребег лица.

143. О разбој
ницима:
И акосенађеразбојник, кој
ипрођекрозобласткрај
ишника, ипљачка
гдег одиопетсевратиспленом, паплаћакрајишникседмоструко.

144. О бегунцима:
Акосенаћевластелиниливластеличићбегунац, идругикобилоцарства
ми, теустанунаграбљењеоколнаселаижупанањег овукућуина
његовустоку, штобудеоставио, оникој
итоучинедасеказнекао
издајницицарствами.

145. О лоповимаираз бојницима:

Заповедацарствоми: Посвимаз емљама, ипог радовима, ипожупамаи
покрај иштималоповаиразбој никаданиј ениучиј емпределу. И овим
начиномдасеукинекрађаиразбој ништво; У којемсеселунађелопов
илиразбој ник, тоселодасераспе, аразбојникдасестрмоглавобеси, а
лоповдасеослепи, аг осподарселатогадаседоведесвез анцарствуми,
даплаћасвештој еучиниораз бојникилилоповодпочетка, иопетдасе
казникаолоповиразбој ник.
146. О владалцима:
Такођер, икнезови, ипромићури, ивладалциипрестој
ници, ичелници,
којисеналаз еуправљајућиселимаикатунима, тисвидасеказ не
вишеписанимначином, акосенађекодњихлоповилираз бој ник.

147. О владалцима:
Аколисувладалцииз вестилиг
осподаре, агосподарисенаправиликаода
незнају, дасетигосподариказнекаоразбојникилопов.

148. О судиј ама:

Судиј е, кој
ецарствомипоставипоземљамадасуде, акопишуз ашта
било, зараз бојникаилопове, илиз
акој ебилосудскорешење, те
пренебрегнеписмосудиј ецарствами, илицрква, иливластелин, или
којибилочовек, тисвидасеосудекаонепослушницицарствами.

149. О разбојникуилопову:
Овим начиномдасеказнилоповираз бојникдоказани. И оваквој е
доказивање: Акосесамолице(corpus deli cti) ухватиуњих, илиакоих
ухватеураз бој
ништвуиликрађи, илиихпредажупаилисела, или
господари, иливластела, кој
исунадњима, какој евишеуписано, ти
разбојниции лоповидасенепомилуј у, нег одасеослепеиобесе.

150. О лопову:
И акокопотерасудомраз бој
никаилопова, анебудедоказа, даимје
оправдањежелез о, штој
еодредилоцарствоми, дагаузимајунавратима
црквенимизогња, идагапоставинасветојтрпези.

151, О пороти:
Заповедацарствоми: Отсадаунапреддај епоротаизамногоизамало:
завеликоделодасудвадесетичетирипоротника, азапомањукривицу
дванаест, азамалоделошестпоротника. И типоротнициданисувласни
никогаиз мирити, осимдаоправдај
уилиопетдаокриве. И дај
есвака
поротауцркви, ипопуодеждамадаихзакуне, иупоротикамосе
већинакуну, икогавећинаоправда, тимадасеверује.
152. О закону:
Какој ебиоз аконуудедацарствами, Светогакраља, дасувеликој
властеливеликавластелапоротници, асредњимљудимапремањиховој
дружини, асебрдијамањиховадружинадасупоротници; иданиј еу
поротинисродника, низлобника.

153. Закон:
Иноверницимаитрг овцимапоротнициполовинаСрбаља, аполовина
њиховедружине, позаконуСветогакраља.

154. Закон:
Којисепоротнициз акуну, иоправдајуоногапозакону, иакосепотоме
оправдањунађебаш сампредмет(corpus delicti) уоног
аоправданога,
когасуоправдалипоротници, дауз мецарствомиодтихпоротника
вражду, потисућуперпера, ивишепотомдасетимапоротницимане
верује, нидасекозањиховеудај е, нидасеодњихжени.

155. О приселици:
Отселеунапредприселицеданема, нитиикаквепратње, осимакосе
случивеликогавластелинастегоношеужупи, илипомањегвластелина,
којисамодржидржавунасеби, инемај уникаквезаједницемеђусобоми
међусвој омдржавом, тидаплаћају.

156. О приселици:
Наз емљицарствами, и, рекавши, намеропшинама, данеузимају
властелаприселице, ниинукој уплаћу, осимдаплаћајуодсвога.

157. О чувањупутова:
Гдесеналаз ежупесмесне, селацрквенаицарева, ивластеоска, ибуду
смеснасела, инебуденадтомжупомј едногаг осподара, нег
оакобуду
кефалиј еисудиј ецареви, кој
ејепоставиоцар, дапоставестражепо
свимпутовима, икефалиј амадапредадупутове, идаихчувај уса
стражама, ида, акосекоопљачкаилипокраде, илисекој езлоучини, тај
часидукефалиј ама, даимплаћајуодсвога, акефалиј естражедатражеи
разбојникеилопове.

158. О стражама:
Акој епустобрдомеђужупама, селаоколна, кој
асуокотогабрда, да
чувајустражу, аколинеушчувај
устражу, штосеучиниутомбрду, у
пустоши, штета, илиразбој
ништво, иликрађа, иликој
езло, даплаћај
у
околнасела, којимајеречено чуватипут.

159. О трговцима:
Купци, којипролаз еноћу, наноћиштегдедођу, акоихнеприпусти
владалацилигосподарселатога, дапреноћеуселукупци, поз акону
цареву, какојеузаконику, акоштоизгубипутник, онајгосподар, и
владалациселосведаплате, ј ерихнисууселопустили.

160. О гостимаиораз бој

ницима:
Акосегдедогодикој емубилог осту, илитрговцу, иликалуђеру, тему
узмешторазбој никилилопов, иликој агодсметња, даидутисвицару,
даимплатицар, штобудуизгубили, ацардатражикефалиј еивластелу,
којимабудепутпреданистражепредане. И свакиг ост, итрговац, и
Латининдадоходипрвимстражамасасвимштоимаиноси, дага
провађају, истражастражидагапредај есасвим; аколиседогоди, те
штоизгубе, даимј епоротаверодостој ниљуди, шторекну подушида
суизгубили, сонимпоротницима, тодаимплатекефалиј аистража.

161. О парничењупредсудом:
Насудукој исесудепарничариикој исепарничез асвој
уствар, и
оптужени, заштој еокривљен, даниј
евластанокривљенидругеречи
потворноговоритинатужитеља, низ аиздајство, низадругокакводело,
осим даодг овара. А кадасесвршисуд, акоштоима, потомдаговорис
њимпредсудиј амацаревим, адамусеневеруј ениучемштог овори,
доксепарницанесврши.

162. О приставима:
Приставибезписмасудиј инаникамоданеиду, илибезписмацарства
ми, осимкудаихшаљусудиј е, даимпишуписмо, иданепредуз има
приставдругог а, осимштопишеписмо, асудиј едадржетакођеркакво
судалиприставима, кој есупослалидаисправљај упоземљи, даакобуде
одприставаизмена,акобудудруг оучинилинег оштопишеписмо, или
акобудупреписалиписманадруг иначин, даидупредсудиј
едасе
оправдају, иакосенађедасусвршиликакостој иусудијинуписмо, кој
е
судиједрже, дасуправи, аколисенађедасупреправилисуд, даимсе
рукеотсекуиј езикодреже.

163. О судиј
ама:
Свесудиј ештосудедауписујусудовеидадржекодсебе, ауписавши,
друг описмодагададуоному, којисебудеоправдаонасуду. Судиј
еда
шаљуприставе, правеиверодостојне.
164. О приј
емуљуди:
Заљуде: Кобудечијегачовекапримиопреовогасабора, дасетражи
првимсудом, какопишеупрвомз аконику.

165. О потворницима:
Акосенађекој ибилопотворникигоникогапотвором, лажии
опадањем, такавдасеказникаолоповиразбој
ник.

166. О пијаницима:
Пијаницаоткудаидеиизаз ивакога, илипосече, илиокрвави, ане
досмрти, таковомупиј аници, дамусеокоизвадиирукаотсече. Аколи
пијанз адере, или капукомускине, илидруг усрамотуучини, ане
окрвави, даг абију, дасеудариштаповимастопута, идасевргнеу
тамницу, ипотомдасеизведеизтамнице, идасеопетбиј еипусти.

167. О парничарима:
Парничари, кој
иисходенасудцарствами, кој
уречбудуговорилиу
првину, тимаречимадасеверуј
еипотимречимадасесуди, апо
последњиманишта.

168. О златарима:
Златараужупамапоземљицаревојниг
деданиј
е, осимутрговима, где
јепоставиоцарновацковати.

169. О златарима:
Акосенађезлатаруграду, кујућиновацтај
но, дасез
латарсажежеи
граддаплатиглобушторечецар. Акосенађеуселу, дасетосело
распе, азлатардасесажеже.

170. О златарима:
И уградовимацаревимдастој
езлатари, идакуј
удруг
епотребе.
171. О закону:
Још заповедицарствоми: Акопишеписмоцарствоми, илиизсрџбе, или
изљубави, илиизмилостизанекога, атописмораз аразаконик, ниј
епо
правдиипозакону, какопишез аконик, судиј
етомеписмуданеверуј у,
негодасудеивршекакој епоправди.

172. О судиј
ама:
Свесудиј едасудепозаконику, право, какопишеузаконику, адане
судепострахуодцарствами.

173. О подвођењу:
Властелаивластеличићи, кој
идолазенадворцарев, илиГрк, илиНемац
илиСрбин, иливластелинидруг икој ибило, акодоведесасобом
разбојникаилилопова, дасеонајгосподарказникаолоповиразбојник.

174. О баштинама:
Људиратари, којиимајусвојубаштину, земљуивиног раде, и
купљенице, дасувласниодсвојихвиноградаиодз емљеупрћиј удати,
илицрквиподложити, илипродати, алиувекдаимаработниканатоме
местуономегосподаручиј ебудесело, аколинебудеработниказаоно
местоономегосподаручиј ебудесело, дајевластануз
етионевиног раде
ињиве.

175. О судијама:
Којисудиј ајеудворуцарствами, иучинисезло, тимадасесуди; аколи
сенађупарничарислучај нонадворуцарствами, даимсудисудија
дворски, адругиникодасенепозиванадворцарствамимимообласт
судија, кој
ејепоставилоцарствоми, самодаидесвакопредсвога
судију.

176. О градовима:
Градовисвипоземљицарствамидасуназаконуосвемукакосубилиу
ранијихцарева. азасудове, штоимај
умеђусобом, дасесудепред
владалцима, градскимипредцрквенимклиром; акојижупљанинтужи
грађанина, дагатужипредвладалцемградским, ипредцрквомипред
клиромпозакону.
177. О дворскомсуду:
Којавластеластојеукућицаревојувек, акоихкотужи, даихтужипред
судијомдворским, адруг
иникодаимнесуди.

178. О судиј ином писму:

Судиј е, кудашаљуприставеиписмасвоја, акосекоог
лушииодбиј е
пристава, дапишусудиј еписмокефалиј
амаивластели, учиј
ојбуду
областионинепокорници, дасвршезатовластиштопишусудиј е, аконе
свршевластидасеказнекаонепокорници.

179. О судиј
ама:
Судиј едапроходепоземљама, кудакомеј
еобласт, даогледај
уи
исправљај уоубогимисиротим.

180. О препоз навањулица:

И акокоштоухватиотетоиликрадено, баш лице(corpus del icti), или
силом узето, свакиотомдададесвод, акокобудекупиогдебило, илиу
земљицаревојиудруг ојземљи, увекдададеотомесвод, аколинеда
свода, даплаћапозакону.

181. О парничењупредцарем:
Заповестцарскасудијама: Акосенађевеликодело, инеузмогну
расудитинирешити, којибиловеликисуддабуде, даидеодсудиј ај едан
сономобој ицомпарничарапредцара; иштоћекомусудитисудиј е,
свакуосудудауписују, каконебибилонекој епотворе, дасерешавапо
законуцареву.

182. О неовлаштеном позиву:

Кој еуобластикојихсудиј а, свакичовекданиј
евластанпозиватина
дворцарев, иликамодруг о, негодаидесвакипредсвогасудију, учиј
ој
будеобласти, дасерасудипоз акону.

183. О станику:
Станицицаревидаидупредсудиј е, штоимај
усудмеђусобом: За
вражду, заразбојника, з
алопове, запријемљуди, з
акрв, заз
емљу.
184. О кефалиј
ама:
Властелаикефалијецареве, којидржег радовеитргове, никоодњихда
неприминичиј ега човекаутамницубезписмацарева, аколиг ако
примипротивз аповестицареве, даплатипетстотинаперпера.

185. О тамници:
Тимистимначином, кодржитамницецареве, даникоганеприми,
ничијегачовека, безз
аповестицареве.

186. О судуправом икривом:

Судовикој исетражеиз аправоиз акриво, штосеучинилопреовог
а
закона, иштосесадучини, свакисуд, коиде...

187.
Кудаидецарицарица, илистанови, иликоњицареви, укомселу
преноће, потомниј
еданстаникданепреноћиутомселу, аколисеко
нађеипреноћиутомселупротивзаконаизаповестицареве, онајкој ије
стариј
ипредстановимадаседадесвез анономеселу, штобудесатрвено,
сведаплатиседмоструко.

188. О глобарима:
Глобари, којистојепредсудиј
ама, штоосудесудиј
е, иуписавши, даду
глобарима, теглобедаузимајуглобариаштонеосудесудиј е, инедаду,
уписавшиглобарима, данисувласниглобариништадодиј аватинекоме.

189. О коњимаипсима:
Кудаидукоњи, ипсиистановицареви, штоимсепишеуписмуцареву,
даимсетодаде, адругоништа. И псаримаисоколаримаисвињарима,
кудаиду, даимсеништанедаје.

190. О жиру:
И акоужупижирроди, тог
ажирацаруполовина, атомевластелинучиј
е
јеимањеполовина.
191.
И акораз бој
никукрадесвињецареве, даплатиоколина, аколисеукраду
свиње, дасесудисвињарсажупом, пашторекнесуд.

192. О правомесуду:
Затрипредмета- заиз дај
ство, закрвиз
аотмицувластелинкедаиду
предцара.

193.
Засводкоњскиидругемарве, иличегабилопарница, штосеотмеили
украде, томедададесводника(аколинедаде), даплатисвако
седмоструко. Аколирекне, купихутуђојземљи, даоправдај
удушевници
одг лобе. Аколиганеоправдај удушевници, даплатисглобом.

194. О глобаримацрквенихљудиз акон:

Иг лобенацрквенељуде, штосесудепредцрквомикефалиј ама, ите
глобе, штосеосуде, даимасвецрква, какопишеухрисовуљима, те
глобедасеуз имајуодцрквенихљуди, какојепоставиогосподинцар
законпоз емљи, идасепоставецрквениљудикаоглобари, којиће
сабирати теглобеидаватицркви, ацарникефалиј еданеузимај у
ништа.

195.
И женеданеноћивај
ууцркви, осимгоспођацарицаикраљица.

196. О постригукалуђераикалуђерице:
И безблагословаепископадасенепострижуниљудинижене. Свакоме
човекузаконцрквени.

197.
Којемувластелинудођедазимујечовек, дадај
етравнинеодстокобила
кобилу, одстоовацаовцусјаг
њетомиодстог оведаговече.

198.
Доходакцарскисоће, инаметихарачдадај есвакичовек: Кабаожита,
половиначистааполовинаприпроста, илиперперуновцу, ароктоме
житудасеусипанаМитров-дан, адруг ирокнаРођењеХристово, аколи
соћавластелиннеданатерокове, властелинтајдасесвеженацарском
дворуидаседржидокленеплатидвој ином.
199.
И акокоњ липшеукомеселу, анебудегаселоубилониодагнало, но
умрлоодБога, данеплатеништа.

200.
Иг десенађечовекуземљи, комубудекоњ умро, иливукиз еде, илисам
убио, аонприселицуузеоз
акоња, иизнађесеистина, акобудетако, да
муплатигосподар, чиј
ијечовек, седамкоња.

201.
Меропах, акопобегнекудаодсвогаг осподараудругуз
емљу, или
цареву, гдег
анађег осподарњегов, дагаосмудииносраспори, иуј
емчи
дајеопетњегов, адругоништадамунеузме.

Такоиј а, унукисинњихов,ииз да накдоброг аколенањихов а,свет их

богаиспове дајућихродит ељаипрародит ељамој их,на званиробХрис туСт ефан,у
Хрис туБог убла говерница рсвимСрбимаиГрцима,иСт рана мабу г арс ким, и
целомеЗа па ду, Поморју,Фру гиј
ииАрба насима , милошћуипомоћубожиј ом
самодржа вница р,и,ево,рећићус вуист инитуса држинуживот амог а, каквајеод
младост имој е.Докнис а
мдржаос веов ора ниј еумој ојвласт и, негодокса м
пребива оуљу ба в
иве ликојродитељамог а,бог омпрос већеног акра љаУроша
Треће га,с амодршцас везељес рпск еиПоморске . Идокс амт аког ос подс твоваос
родит ељеммој им, уземљиот ачаств ана шег а, живе ћитихо,по божноимирно,идок
сеникоодоколнихг осподујућихвла дараниј едрз нуонана с, не г
ос мос епобожно
ира доснове селилиос вемуБог асла већи. Ипоз ав идевшиз лопа кос ниђа вонаше му
добромуживот у,иЗлобомподиженана ссе дамвла дара:Уг одини6838, ме се
ца
јуниј а , 19 дан,ато,ица раг рчког а(и) Миха ила , ибрат ање говаБе лаура ,и
Але кса ндра,цараБуг арима , иБа с ара буИв анка , та с таАлекс а ндраца ра , су седно
живућихцрнихТа та ра , иг ос подст воЈ ашко,идруг есњимг осподе . Кадасв иов и
кренушенана с , хоте ћина с,пос вој ојне раз умнос т и, к аонешт ос лат ко,прожде ра т
и
из емљуота ча ст вана ше гараз де литис ебииуропс тв оњимапре да ти.Нонехт е де
милос рђебожиј ена ме рењихов ет а коос тв арит и. Ика дс ус вит ис тиг лиуз е
мљу
нашу , ме ст оназ ва ноВе лбужд, њихокоос амде се тхиља да , ик адасумног аз ла
створилит ојкра јини,икадс момичули,дасуупа лиуз е мљуна шусмног обе са.И
мис а брав шивој никеОт а ча ст ванаше г а,к ојес амј априпремиоз аборбу,око
петна ес тхиљада , иодс ве гс рцаподиг ос монане борукена шекас ве мог уће муБогу .
Ика дас тиг ос мо,помоћуХрис т овомимолит ва маСве тихот ацана ших,ме сеца
јулиј а , 27 да н, ус уботу , у6 час . Ит акона ва лисмонањихимилошћубожиј ом
побе дис моихсв епобе домве ликом, надивље њес вимаоколнимв лада римаи
господи. ИМиха илу,ца рубуг арс кому,ма че мг ла вуњег овуоткину х; њемуј еи
дос адг робње говуз е мљинашој . Имног аимањаг осподарат иху зех.Зе мљуна шу
испунисмо,ка ошт ос еИз рае лићанимадалос веима њеег ипа т с ко,ира з бившис ву
војс куФа раоновуиколањихов аикоње ,т акоина ма , помоћубожиј ом
извој е ва вшимпобе дуве ликунадњима . Ик адасмос есра дошћув рат илиуз е мљу
нашу , осв емуБог асла ве ћииблаг ородножив ећи.
Но,ох,з лоине ис прав ље нооружј еђ ав олсконедопус тидоброг аит ихог аживот а
наше г а . Не гопосе јав , каоодпоче тказ лона челникипакос никдобру ,ђ ав о,пођ еи
разв еј алука веречис вој еђа волскепосре дљудиот а ча ст ванаше га. Брижног а
начинишез богме неродит ељамог а,ит ак ог ара здра жишенаме не,ка одау општ е
небу деиме намог а,ниживот а,к аошт ој еда внобе дниђа вора збе с не обраћу ,
синов еЈ аков ље ве , наПре кра сног аЈ ос ифа,бра т ањихова , хот ећиг апр ода тиутуђ е
земље , данебу денас ле дникз емљеоцас вог а.НоЈ ак ова , неос та видобротабожиј а,
нитиг аумрт ви,ка ошт оонимишља ху.Та коиоме ни, робус воме,Њег ов а
неиз ре цив амудростпомиловамеодтоликихпа кос ти, нег омечакос нажиимоћна
мена чини. Ипос т ав имез аг осподинаивла да рас војз емљиот а час т вамог аи
влада хг одинашес на е ст, ипот омве ћомча шћуодВишње г аСвев ла да радес ницом
ојача нбих.Ка ошт ој еиПре крас ног аЈ осифаму дрошћуос на жиоист в ориог а
влада ре ммног имнародимаице лојв лас тиФа раоновојис в емуЕг ипт у,т аквим
истимна чином, посв ој ојмилос т и, име непре мес тиодкра ље вс тванаправ осла вно
царст в о.Ис вемида деуру кекаоиВе ликомеКонс та нтинуца ру,з е мљеисв е
стра неипоморј аив еликег ра дов еца рс тв аг рчког а , ка ошт оира ниј ере кос мо.И
Бог ом да рова нимв енце мца рск имве нча нбихнацарс твоуг одини6854, ме с еца
априла14 да н, нав еликиипрес в ет лиира дост нипра з никВа с крсе њаХрис ова ,
бла гос ловомирукомпре ос ве ћеног апа т рија рхаЈ оа никиј а,ис вимаархиј ере јима
саборасрпск ог. Ис тот а кобла гослов омирукомпреос веће ног апат риј арха
бугарс ког аг ос подинаСимеонаис вихархиј ере јас а борабуг а рс ког . Имолит ва маи
бла гос ловомсв еча сног аз бораСве теГореАт она , протомис вимаиг ума нимаи
свимас тарцимаса борас ве т ог орс ког а. Паиода рхиј ере ј
апре столаг рчког аис в ега
сабора , кој иодлучишедај аца рс тву је м. Св ес етодог одилонепомој ојже љи,ни
некомс илом, не гопобла гословубожиј е мидруг ихпос тав ишемеца ре мз ас ва ку
пра вос ла внув еру,дас лав имј единосу шнуТрој ицуув екове . Амин.
Затоиј а, на јоданиј иробГосподамог аХрист а , Бог омв енча ниибла г ове рницар
Стефа н, царскискиптарсв еромдрже ћиуру кама,исна јљубље нијимс ином
царствами, кра љемУрошем, иБог омдарованомца рицомг ос пођ омЈеленом,
пожеле хнекој еврлинеина јистинит ијеипра вославнев ерез аконепост авити,како
ихт ребадржат иибра нитипосв етојис вес
а борнојиа постолс којцркв иГос пода
БогаиСпа санашегаИс усаХрис т
а,поз емљамаиг радовима , дас енеби умножила
уобла стицарс тванашег анеказ лоба,злодомишља њеилу ка вамржња,не годас ви
пожив имоупунојтишиниимирномеживот уиуживот упра вос лавневерес а
свимаљу димацарствана шега, малимаиве ликима , идапос т игне моцарство
небескоуономебуду ћемве ку.Амин.