Professional Documents
Culture Documents
Primer Rada
Primer Rada
(надаље у тексту пдр), а потом ћу укратко изнети Хјумову критику узрочности која
на индиректан начин погађа пдр. На крају ћу настојати да покажем да и поред
Хјумове критике, чији ћу аргумент делимично усвојити, ипак постоји добар разлог
да прихватимо пдр али само као услов могућности искуства. Пдр у општој форми
гласи: „За сваку чињеницу Ф мора да постоји објашњење зашто је Ф случај“
(Melamed, Lin, интернет). Хјум пдр критикује индиректно, наиме, преко критике
узрочности. Он тврди да не постоји нужна веза између узрока А и последице Б.
Аргумент који то потвђује састоји се у томе да је могуће замислити да последица Б
не следи узрок А (Ђорђевић, слајд 51, интернет). Ова критика погађа пдр јер ако не
знамо да Б следи А, не знамо ни довољан разлог за Б. Кант, чију ћу позицију у овом
раду бранити, тврди да нужна веза између урока и последице, самим тим и пдр,
мора постојати као услов могућности искуства. Доказ нужне везе, самим тим и пдр-
а износи у другој аналогији искуства Критике чистог ума. Овај доказ ћу изнети
према анализи коју је понудила B. Longuenesse. Доказ се сасоји у томе да ако не
бисмо имали нужну везу између узрока и последице, наше искуство би било
произвољно и не бисмо га могли разликовати од сна. У сну ствари се одвијају
насумично, тј. према нашој субјективној сукцесији времена. У искуству постоји
објективна сукцесија времена која се одвија према извесном правилу (Longuenesse
2001: 78). Када видимо лађу која се из тачке А помери у тачку Б и када вратимо
поглед на тачку А, ми не очекујемо да ће лађа стајати на позицији А (Кант 2005:
152). Према томе, ми, иако не можемо de facto доказати нужну везу између узрока и
последице, морамо претпоставити ову везу, а самим тим и пдр, као услов
могућности искуства. Овако схваћен пдр односи се само на искуство и помоћу њега
није могуће доказати метафизичке појмове као што су Бог, супстанција итд.
Литература:
на: http://plato.stanford.edu/archives/fall2011/entries/sufficient-reason/
2013.)