PT Tema broja
S. ĆIRIĆ
Cevovodi u procesima - GOST 32388-2013. Proračun
cevovoda na čvrstoću. Drugi deo.
C
evovod se deli na pravolinijske i krivolinijske deonice a
tačke dodira deonica služe kao računski čvorovi. Čvorovi
su takođe tačke spajanja sa opremom, tačke u kojima su osl-
onci cevovoda, tačke promene pravca ili odvajanja ogranaka, tačke
promene poprečnog preseka, opterećenja i svojstava tla.
Spolјna statička opterećenja razmatraju se kao skoncentrisana
ili ravnomerno raspoređena. Uporedo sa njima razmatraju se de-
jstva deformacija sistema izazvanih termičkim promenama, oslon-
cima, opremom ili predzatezanjem cevovoda.
Oslonci i viseći oslonci modeliraju se fiksnim, linearno
elastičnim i frikcionim vezama koje sprečavaju pomeranja cevo-
voda pri čemu se uzimaju u obzir i takvi nelinearni efekti kao što je
trenje i otkloni vešalјki od vertikalnog položaja.
Elastični oslonci i vešalјke modeliruju se elastičnim vezama
sa uračunatim nelinearnih efekata trenja i otklona od vertikalnog
položaja. Opruge i sile zatezanja biraju se iz vrednosti opterećenja
bez koeficijenata sigurnosti γi iz tabele.
Kompenzatori se modeliraju kao linearno elastični piri čemu
se krutost kompenzatora određuje po standardima ili podacima
proizvođača. Kod proračuna cevovoda sa osnim kompenzatorima
ili univerzalnim nerasterećenim kompenzatorima, neophodno je
uračunati silu rastezanja.
Cevovodnu armaturu modeliramo kao nedeformabilne (apso-
lutno krute) elemente.
Pri modeliranju tačaka spajanja cevovoda i posuda, opreme,
rezervoara nafte i produkata nafte, preporučuje se da se uzmu u
obzir lokalne elastičnosti zidova na mestima cevnih priklјučaka,
kao i elastičnost posuda i opreme. Elastičnost se određuje eksperi-
mentalnim rezultatima ili pomoću računskih metoda konačnih el-
emenata (MKE).
U tačkama spajanja cevovoda i opreme neophodno je razmotriti
pomeranja opreme usled temperaturnih promena.
Međusobno dejstvo cevovoda i tla treba računati prema stan-
dardnoj metodi sa učešćem bočnog otpora tla u poprečnom ver-
tikalnom i horizontalnom pravcu i učešćem otpora u aksijalnom
pravcu..
Raspored oslonaca i vešalјki treba da obezbedi dozvolјeni nivo
napona od težine u elementima cevovoda. Pri tom treba izbegavati
slučajeve malog opterećenja ili potpunog rasterećenja oslonaca i
8 PROCESNA TEHNIKA
vešalјki u radnom stanju dok se to u hladnom (ne radnom) stanju
cevovoda dopušta.
Koeficijent opterećenja za nisko i srednje temperaturne cevo-
vode je kp=1 a koeficijenti sigurnosti se usvajaju iz tabele.
Kombinacije dejstava opterećenja
Analiza cevovoda odnosno kompletna provera cevovoda sas-
toji se iz nekoliko proračuna (takozvanih “etapa poračuna” ) sa
različitim kombinacijama opterećenja i dejstava na cevovod. Etape
proračuna i kombinacije opterećenja date su u tabeli 11. Kriterijumi
čvrstoće koji odgovaraju svakoj etapi proračuna dati su u dalјem
tekstu.
Analiza cevovoda vrši se kako samo za stalna i povremena
opterećenja (režim PDN) tako i za stalna, dugotrajna plus kratko-
trajna i posebna dejstva na cevovod (režim PDKON) i posebno za
opterećenja pri seizmičkom dejstvu (režim “seizmika”).
Za srednje i visoko-temperaturne cevovode računske etape 1, 2,
3, 4 su obavezne. Računske etape 5, 6 nisu obavezne. Neophodnost
izvođenja ovih etapa proračuna određuje investitor ili nadzorni or-
gan. Etape proračuna 7 i 8 obavezne su za cevovode položene na
površinama sa seizmičnošću 7, 8 i 9 po skali MSK-64.
Proračuni po etapama 5, 6 treba uzeti u obzir nepovolјne kom-
binacije opterećenja i dejstava na cevovod.
U zavisnosti od sastava opterećenja razlikuju se:
a) osnovne kombinacije opterećenja, koje se sastoje od stalnih
(1-6), povremenih dugotrajnih (7-10) i kratkovremenih (11-15)
opterećenja;
b) specifične kombinacije opterećenja koje se sastoje od stalnih
(1-6), povremenih dugotrajnih (7-10) i kratkovremenih (11-15) i
jedne od specifičnih opterećenja (16). U specifičnim opterećenjima
ne moraju se uzimati u obzir kratkovremena opterećenja (11-15).
Ako cevovod radi u raznim režimima rada (temperatura, priti-
sak, stanje on-off (isklјučeno/uklјučeno) pumpi i ventila, uparavan-
je cevovoda, ispiranje parom , produvavanje i td.) proračun treba
uraditi za režim rada pri kome su uslovi opterećenja svih elemenata
cevovoda najteži.
Ako se ne može ustanoviti koji je režim sa najtežim uslovima
 Tema broja PT

rada, tada se vrši proračun za svaki od mogućih režima rada, prov- da u etapama 2,3,6 i 8 sprovodi se po fiktivnim temperaturama
erava se statička čvrstoća cevovoda i određuju opterećenja po eta- i (vidi Tabelu 12). Vrednosti otpora sopstvenih pomeranja os-
pama 1,2 ili 5,6 u zavisnosti od režima (PDN ili PDKON). lonaca od zagrevanja priklјučene opreme takođe treba pomnožiti
odgovarajućim koeficijentima i . Sopstvena pomeranja oslonaca
Tabela 11. Kombinacija opterećenja i etape proračuna koja nisu izazvana zagrevanjem priklјučene opreme i predzatezanje
Kombinacija cevovoda ne uzimaju se u obzir pri određivanju statčke čvrstoće
opterećenja i visoko-temperaturnih cevovoda u etapama 2,3,6 i 8.
Broj
Etapa proračuna dejstava na Cilј proračuna
etape
cevovod prema
Tabeli 1 Tabela 12. Parametri za etape proračuna
Nisko i srednje tem- Visokotemperaturni
Režim stalnih i dugotrajnih opterećenja (PDN) peraturni cevovodi cevovodi
Etapa i cilј proračuna t, Δ, Λ [σ], E, α
Dejstvo dugotrajnih Procena statičke 530 °C i
1 neuravnoteženih opterećenja u 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8 čvrstoće; procena usvajamo usvajamo i niže
više
radnom stanju stabilnosti jednakim za
Procena statičke Etape 1, 5, 7 tH, 0, 0 t tH, 0, 0 t
Dejstvo dugotrajnih
čvrstoće; procena sila
samouravnoteženih i 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, Etape 2, 6, 8
2 opterećenja na opremu
nesamouravnoteženih opterećenja 8, 9, 10
oslonce i konstrukciju; Proračun izduženja;
i dejstvo u radnom stanju procena stabilnosti;
procena pomeranja t, Δ, Λ t t, Δ, Λ t
proračun opterećenja
Dejstvo stalnih i dugotra- Procena statičke
jnih samouravnoteženih i čvrstoće; procena sila na opremu, oslonce i
3 samoneuravnoteženih opterećenja 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8 opterećenja na opremu konstrukciju
i dejstvo u hladnom (neradnom) oslonce i konstrukciju; Etape 2, 6, 8
stanju procena pomeranja Proračun statičke t, Δ, Λ t χ∙t, χ∙Δ, 0 t
Razlika sila etapa Procena niskocikličnog čvrstoće
4 Proračun na niskociklični zamor
2i3 zamora
Etapa 3
Proračun izduženja;
Režim stalnih i dugotrajnih plus kratkotrajnih i posebnih opterećenja (PDKON)
Proračun opterećenja tH, Δ, Λ 20 °C tH, 0, 0 20 °C
Dejstvo stalnih i dugotrajnih, povre- na opremu, oslonaca i
Procena statičke konstrukcije
menih, kratkotrajnih i specifičnih 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 11,
5 čvrstoće; procena
neuravnoteženih, opterećenja u 12, 13, 14, 15, 16 Etapa 3
stabilnosti.
radnom stanju.
Proračun statičke
Dejstvo dugotrajnih i kratkotra- čvrstoće - - -δ∙t, -δ∙Δ, 0 20 °C
Procena opterećenja
jnih povremenih opterećenja; 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, Proračun opterećenja na
na opremu, oslonce i
6 dejstvo specifičnih uravnoteženih 9, 10, 11, 12, 13,
i neuravnoteženih opterećenja u 14, 15
konstrukciju; procena opremu i fiksne oslonce
radnom stanju
pomeranja Primedba
- ∆ - sopstveno pomeranje oslonaca od zagrevanja priklјučene opreme,
Režim “Seizmika” - Λ - predzatezanje i sopstveno pomeranje oslonaca ali ne od zagrevanja
priklјučene opreme
Dejstvo stalnih i dugotrajnih povre-
menih, kratkovremenih i specifičnih Procena statičke
7 neuravnoteženih, opterećenja i 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 16 čvrstoće; procena
seizmičkih opterećenja u radnom stabilnosti.
stanju Vrednosti koeficijenata χ i δ određuju se iz dijagrama na slici
Dejstvo stalnih i dugotrajnih povre- 1 i 2.
menih, kratkovremenih i specifičnih Procena opterećenja
uravnoteženih i neuravnoteženih, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, na opremu, oslonce i
8
opterećenja i seizmičkih 9, 10, 16 konstrukciju; procena
uravnoteženih i neuravnoteženih pomeranja
opterećenja u radnom stanju.

Proračun cevovoda u stanju ispitivanja izvodi se u režimu PD-

KON pri čemu se za proračunski pritisak usvaja najmanji pritisak
ispitivanja elemenata sistema (oprema, kompenzator, armatura
itd.). Na mesto težine transportovanog fluida usvaja se težina fluida
kojim se vrši ispitivanje. Proračun se izvodi u svemu kao za sred-
nje-temperaturne cevovode. Za etapu 5 uračunavaju se opterećenja
1,2,3,5,6,7,8, a za etapu 6 - opterećenja 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10.
U svim etapama proračuna naponi se izračunavaju prema nomi-
nalnoj deblјini zida. Slika 1: Koeficijent kompenzacionih naprezanja

Proračun statičke čvrstoće visoko-temperaturnih cevovo-

PROCESNA TEHNIKA 9
 PT Tema broja

Opterećenja koja se prenose na opremu, oslonce i

građevinske konstrukcije

Opterećenja kojima deluje cevovod na priklјučenu opremu, os-

lonce i građevinske konstrukcije određuju se u etapama proračuna
2, 3, 6 i 8.

Horizontalna opterećenja od sila trenja na klizne oslonce cevo-

voda određujemo iz uslova:

q x2 + q z2 = nQc

Slika 2: Koeficijent relaksacije kompenzacionih naprezanja
Primena predzatezanja
gde su:
qx = poprečna komponenta sile trenja (poprečno na osu cevi);
qz = podužna komponenta sile trenja (duž ose cevi);
μ = koeficijent trenja (iz tabele br. 13);
Qy = vertikalna sila kojom cevovod deluje na klizni oslonac;

Predzatezanje Λ kod nisko i visoko-temperaturnih cevovoda

primenjuje se radi povećanja čvrstoće i smanjenja naprezanja koja
opterećuju u radnom stanju oslonce i opremu.

Kod visoko-temperaturnih cevovoda primena predzatezanja

dozvolјena je pod određenim uslovima radi smanjenja efekta defor-
macija puzanjem na najopterećenijim delovima cevovoda.

Primena predzatezanja nije obavezna a njegova upotreba oprav-

dava se i dokazuje proračunom jer njegovi efekti mogu biti i nega- Slika 2: Šema opterećenja kliznog oslonca
tivni. Pitanje celishodnosti primene predzatezanja, njegove veličine
i mesta treba rešavati na osnovu konkretnih podataka o cevovodu.
Ako se ne može garantovati kvalitetno predzatezanje pri montaži, Tabela 13. Koeficijenti trenja
proračun se vrši bez učešća predzatezanja. Tip oslonca Koeficijent trenja
Klizni (čelik po čeliku) 0,3
Ako se odluči za predzatezanje treba odrediti njegovu veličinu Klizni (teflon po teflonu) 0,05
Λ- za nisko i srednjetemperaturne cevovode ne veću od 50% tem- Zglobni 0,1
peraturnog izduženja a za visoko-temperaturne cevovode ne veću
od 100 δ% . Koeficijent δ određuje se prema dijagramu. U tabeli 14 dati su uslovi koje treba da ispuni cevovod da bi
Kod proračuna pomeranja, stabilnosti i opterećenja na oslonce, statička čvrstoća bila u dozvolјenim granicama. Proračuni statičke
garantovano predzatezanje uračunavamo za nisko i srednje-temper- čvrstoće ne vrše se za srednje-temperaturne cevovode u etapama
aturne cevovode u etapama proračuna 2,3, 6 i 8, a za visoko-temper- proračuna 2,3,6,8 i za visoko-temperaturne cevovode u etapama
aturne cevovode u etapama 2,6,8. proračuna 4,8.

Kod visoko-temperaturnih cevovoda pri proračunu po etapi Tabela 14. Kriterijumi čvrstoće
2, montažno predzatezanje uračunavamo samo kod određivanja
Uslovi za čvrstoću cevovoda
opterećenja oslonaca. Pri tom se rade dve varijante proračuna: Broj
Opterećenja
• sa uračunatim predzatezanjem i radnom temperaturom t za etape Srednjetemperaturni Visokotempe-
proračun opterećenja na oslonce,; cevovod raturni cevovod
• bez uračunatog predzatezanja sa fiktivnom radnom tem- Režim PDN (stalna i povremena opterećenja)
peraturom - za proračun napona u cevovodu. Dejstvo stalnih i dugotrajnih
1 neuravnoteženih opterećenja u σe≤1,1[σ] σe≤1,1[σ]
radnom stanju
Ako vrednost montažnog predzatezanja visoko-temperaturnog
cevovoda prelazi vrednost 100 δ % tada se obavezno radi proračun Dejstvo stalnih, dugotra-
jnih samouravnoteženih i
prema etapi 3 kao za srednje-temperaturne cevovode. 2 - σe≤1,5[σ]
neuravnoteženih opterećenja i
dejstvo u radnom stanju

10 PROCESNA TEHNIKA
 Tema broja PT

φL - koeficijent čvrstoće zavarenog spoja prstenastog ojačanja.

Tabela 14. Kriterijumi čvrstoće (nastavak)
Uslovi za čvrstoću cevovoda
Broj
Opterećenja
etape Srednjetempe- ratur- Visokotempe-
ni cevovod raturni cevovod

Dejstvo stalnih, dugotra-

jnih samouravnoteženih i
3 - σe≤1,5[σ]
neuravnoteženih opterećenja i
dejstvo u hladnom stanju

4 Proračun na niskocikličnu stabilnost Δσe,1≤[Δσe] -

Režim PDKON (dopunska kratkovremena opterećenja)

Dejstvo stalnih, dugotrajnih

kratkotrajnih i specifičnih
5 σe≤1,5[σ] σe≤1,5[σ]
neuravnoteženih opterećenja u
radnom stanju

Režim “Seizmika”

Za seizmičku kat- Za seizmičku kat- a -cev ojačana prstenastim ojačanjima, b - rebro ojačanja, Centr
Dejstvo stalnih, dugotrajnih tjažesti kolca žestkosti - težište prstenastog ojačanja
egoriju cevovoda Is: egoriju cevovoda Is:
kratkotrajnih neuravnoteženih i
7 σe≤1,6[σ] σe≤1,6[σ]
seizmičkih opterećenja u radnom
IIs i IIIs IIs i IIIs Slika 4: Cev, ojačana prstenastim ojačanjima
stanju
σe≤1,9[σ] σe≤1,9[σ]

Dejstvo stalnih, dugotrajnih kratko- Kod beskanalnog polaganja cevovoda direktno u tlo, maksimal-
trajnih i seizmičkih uravnoteženih
8 - - ni napon na savijanje od pritiska tla je:
i neuravnoteženih opterećenja u
radnom stanju
D a2 ^
vb = h 0, 375g1 + 0, 546g2h
{y s 2 b

Naponi u cevima i fitingu gde su:

Da - spolјni prečnik cevi, mm
Napon od unutrašnjeg pritiska izračunava se po obrascu: s - nominalna deblјina zida cevi, mm
φy - koeficijent čvrstoće zavarenog spoja
p^ Da - sh
vKC = ηb - koeficijent bočnog otpora tla
2{y s
g1 - težina tla i fluida u cevi, N/mm
Za cevi sa prstenastim ojačanjem važi: g2 - težina cevi i izolacije, N/mm.
vKC = ! max ^v1, v2h
Ukupan napon beskanalno položene cevi izračunava se po
gde se znak “+” primenjuje kod cevovoda sa unutrašnjim priti- obrascu:
iskom, a znak “-” kod cevovoda sa spolјnim pritiskom (vakuumni
v{ = vKC + vb
cevovod);
σ1 - efektivni napon u delu cevi između prstenastih ojačanja Ukupan napon od aksijalne sile i od momenta savijanja:
izračunava se po obrascu:
vz = vzN ! vzM
p ^ Da - sh sDa + b2 {w /{y
v1 = gde je:
2{y s 2sDa + b2
σzN - napon usled aksijalne sile, N,
a σ2 - efektivni napon u delu cevi na prstenastom ojačanju, po
iN
obrascu: vzN = k p a
{w F
p ^ Da - sh - 2 k {L 6v @k
A
v2 = l Aksijalni napon od momenta savijanja je:
2{y s
kp
gde je: vzM = ^i0 M0h2 + ^ii Mih2
{bw W
b - rastojanje između ojačanja, sl. 4;
l - rastojanje između osa prstenova; gde su:
Ak - površina poprečnog preseka prstenastog ojačanja; kp - koeficijent opterećenja,
[σ]k - dozvolјeni napon za prstenasto ojačanje pri računskoj tem- Mi, M0 - momenti, koji deluju u ravni i razmatranog preseka i u
peraturi; normalnoj ravni priklјučka.

PROCESNA TEHNIKA 11
 PT Tema broja

4Rs
m=
Tangencijalni napon od uvijanja je: ^ Da - sh2

it Mt Ovi obrasci važe za segmentne lukove kod kojih je ispunjen uslov

x = kp
2W L`>6s i α≤22,5°.
Karakteristike preseka cevi odredjuju se po obrascu:
Koeficijent Ω usvaja se:
rD a3 c - c Da - 2s m4 m - za lukove sa obe strane zavarene na cev, 1;
W= 1 ,
32 Da - za lukove, zavarene jednim krajem na prirubnicu a drugim kra-
jem na cev: λ1/6;
F = r^ Da - sh s .
- za lukove, zavarene sa oba kraja na prirubnice λ1/3.
Kod proračuna napona u detalјima spoja cevovoda, koeficijenti
zavarenog spoja usvajaju se φy=1, φw=1, φbw=1 i φb=1.
Kod proračuna napona u pravim cevima, koeficijenti intenzifi-
kacije usvajaju se it=ia=i0=ii=1.

Ekvivalentni napon za presek koji se razmatra izračunava se po

obrascu:

ve = v2{ - v{ vz + v2z + 3r2

Slika 6: Kosi spoj
Naponi u cevnim lukovima određuju se u tri preseka A-A, Б-Б,
В-В (slika 5, b). Za svaki presek moraju biti ispunjeni uslovi statičke
Za kose spojeve pri α≤22,5° može se koristiti obrazac za i0 pri
čvrstoće i uslovi malo cikličnog zamora.
čemu je ζ =1 a poluprečnik R3.

Ako je rastojanje između kosih spojeva L

Da - s ^ +
L< 1 tgah
2

tada takve kose spojeve tretiramo kao jedan segmentni luk sa

poluprečnikom
a - šema opterećenja u razmatranom preseku; b - razmatrani preseci L $ ctga
R3 =
2
Slika 5: Računska šema cevnog luka
Napone u cevnim priklјučcima određujemo za preseke A- A, B-B
i V-V.
Koeficijenti intenzifikacije napona za cevne lukove izračunavaju
se po obrascima:
- za glatke lukove:

0, 75 0, 9
i0 = X i ii = 2/3 X
m2/3 ~ p m ~p

- za lukove od zavarenih segmenata:

ako je broj segmenata n ≥ 2

0, 9
i0 = ii = X
m2/3 ~ p

gde je ωp - koeficijent uticaja unutrašnjeg pritiska. Za proračune

koji se rade u etapi 3, usvaja se ωp=1, a za sve ostale etape proračuna
izračunava se po obrascu: a - šema opterećenja u razmatranom preseku; b - razmatrani preseci

Slika 7: Računska šema cevnog priklјučka

~ p = 1 + 3, 25 ; ` a m E
p D - s 5/2 2R 2/3
j c
E 2s Da - s
Za svaki presek potrebno je da su ispunjeni uslovi statičke
Koeficijent elastičnosti cevnog luka je:
čvrstoće i niskocikličnog zamora.

12 PROCESNA TEHNIKA
 Tema broja PT

Koncentracija napona savijanja u cevnim priklјučcima zavisi od γ - ugao između osa magistralne cevi i priklјučka koji treba da
bezdimenzionog parametra koji se izračunava: bude γ≥45°.
- za zavarene cevne priklјučke bez ojačanja:
Koeficijent intenzifikacije napona savijanja pri dejstvu momenta
2s
H= savijanja u ravni priklјučka, nezavisno od njegove konstrukcije i dno-
^ Da - sh
sa da/Da izračunavamo po obrascu:
- za zavarene cevne priklјučke sa ojačanjem prema slici 7-a:
ii = 0, 75i0 + 0, 25
za s≤1,5s
Sve ove formule za γ≤90° daju približnu vrednost koeficijenta in-
2^ s + 0, 5snh5/2
H= tenzifikacije sa pozitivnom rezervom. Tačnije vrednosti koeficijenta
s3/2 ^ Da - sh
intenzifikacije mogu se dobiti računarskim programima metodom
za sn>1,5s konačnih elemenata.
Karakteristike preseka za proračun magistralne cevi (preseci A-A
8s
H= i B-B) određuju se, već navedenim u tekstu obrascima, a za proračun
Da - s
priklјučka (presek V-V) - po obrascima:
- za zavarene cevne priklјučke sa ojačanjem prema sl. 7.3, b, F = r^ da - sbh sRb ,
za r0≥0,125da i sb>1,5s
r ^ - h2
W= d sb sRb
2s 4 a
H = 4, 4
Da - s
u kojima sRb usvajamo kod proračuna zavarenih priklјučaka kao
za r0<0,125da i sb<1,5s minimum od vrednosti se, sb i ii ,

2s sRb = min ^ se, sb, iih

H = 3, 1
Da - s
a kod proračuna kovanih T komada - minimum vrednosti veličina
Za cevne priklјučke sa izvučenom rupom, pri r0≥0,005da i sb<1,5s se, ss i ii ,

2r0 sRb = min ^ se, ss, iih

H = c1 + m 2s
Da - s Da - s

Kod proračuna cevnog priklјučka (presek В-В) na mesto nomi-

nalne deblјine zida s, stavlјa se ekvivalentna deblјina zida se .

Ekvivalentna deblјina zida u preseku otvora je:

za unutrašnji pritisak p≠0
se = ^ s - ch sR / max ^ sR, sRM h + c

gde je:
a - koncentrični reducir, b - ekscentrični reducir
s - nominalna deblјina zida,
sR - računska deblјina zida magistralne cevi bez uračunatog Slika 8: Koncentrični i ekscentrični reduciri
slablјenja od otvora,
sRM - računska deblјina zida magistralne cevi sa uračunatim
slablјenjem od otvora, Naponi u koncentričnim i ekscentričnim reducirima konstrukcije
prema sl. 8 određuju se navedenim obrascima, pri čemu su koefici-
Koeficijent intenzifikacije napona savijanja usled dejstva mo- jenti intenzifikacije napona:
menta savijanja poprečno na ravan priklјučka izračunava se:
i0 = ii = 1, 2 + 0, 006^as1 /s2h0,8 ^ D2 /s2h0,25
- za zavareni priklјučak sa odnosom spolјnog prečnika priklјučka
prema spolјnom prečniku magistrale da/Da>0,5 prema obrascu ii = 0, 6 + 0, 003^as1 /s2h0,8 ^ D2 /s2h0,25

1, 8
i0 = Ovi obrasci važe za ugao α između 5° i 60°, odnos deblјina zi-
H2/3 ^sin c h3/2
dova 1<s1/s2<2,12 i s2/D2≥0,2.
- za zavareni priklјučak sa da/Da≤0,5, ili kovani T komad, prema
obrascu Niskociklični zamor
0, 9
i0 = 2/3
H ^sin c h3/2 Ocenu niskocikličnog zamora vršimo na osnovu analiza
opterećenja, prema podacima proračuna u etapama 2 i 3. Osnovno
gde je računsko opterećenje je niskociklično temperaturno delovanje usled

PROCESNA TEHNIKA 13
 PT Tema broja

promena temperatura. Na osnovu verovatnoće procenjenih godišnjih Dopušteni raspon ekvivalentnih napona, MPa, dobija se iz:
uslova eksploatacije, daje se pregled temperatura koji se sastoji
6Dve @ = min ^6Dv @, 6DvN @h
od punih ciklusa sa različitim promenama temperature (po GOST
c

25.101). gde su:

[ΔσN] - dozvolјeni raspon ekvivalentnih napona, iz uslova
Pregled temperatura ima oblik sledeće tabele niskocikličnih opterećenja, prema tabeli 15,
[∆σ] - dozvolјeni raspon ekvivalentnog napona, prema tabeli 15,
τi Δti N0i Nc - broj punih ciklusa opterećenja (potpunih startova i
zaustavlјanja),
τ1 Δt1 N01 At1 - koeficijent svođenja na temperaturu 20 °C,
τ1 Δt2 N02 6v @/ 6v @20 pri t > 20 cC,
A t1 = )
... ... ... 1, 0 pri t # 20 cC

τk Δtk N0k nN, nσ - koeficijenti sigurnosti čvrstoće po broju ciklusa i po na-

ponima, koji se usvajaju:
- za cevovode od bakra, aluminijuma i njihovih legura 20 i
i obično se sređuje redosledom 2,0
- za cevovode od titana i njegovih legura 30 i 2,5
x1 > x2 > ... > xk At2, A, B - koeficijenti koji se usvajaju prema tabeli 16. Ako je
Dt1 > Dt2 > ... > Dtk At2>1,0 usvaja se At2=1.

pri čemu se Δt1 i τ1 odnose na ciklus sa najvećom promenom tem- Tabela 15. Dopušteni raspon napona za niskociklična
perature. Svaki ciklus i-tog tipa karakteriše period ponavlјanja N0i opterećenja
u određenom intervalu vremena τi i promena temperature Δti. Ako Materijal cevovoda [ΔσN] [Δσ]
je promena temperature u granicama ±2,5% od najveće vrednosti, Cevovodi od uglјeničnog
ne uzima se u razmatranje. Računski rok eksploatacije cevovoda tc čelika i nisko legiranih (ne 80A t1 ^1 + 1200N c- 0,533h
0, 625
1, 5^6v @ + 6v @20h
iznosi najmanje 20 godina. austenitnih) čelika
Cevovodi od austenitnih
110A t1 ^1 + 1000N c- 0,533h
0, 625
1, 5^6v @ + 6v @20h
čelika
Svođenje raspona napona na hladno stanje za svaki računski pre-
Cevovodi od aluminijuma,
sek u etapi 4 proračuna, vrši se prema sledećim jednačinama, kao
1, 25^6v @ + 6v @20h
bakra, titana i njihovih A + B
A t2
razlika opterećenja etapa 2 i 3: legura nN Nc nv

M0 = E20 ^ M0pab /E - M0hol /E20h

Mi = E20 ^ Mipab /E - Mihol /E20h Tabela 16. Koeficijenti za proračun niskocikličnog zamora
Mt = E20 ^ M tpab /E - M thol /E20h za cevi od lakih metala
N = E20 ^ N pab /E - N hol /E20h Materijal A, MPa B, MPa At2
Legure aluminijuma tipa АМцС, 2300 - t
0,18·10 0,4
АМг2, АМг3 2300
gde su:
M0раб, Мiраб, Mtраб, Nраб - momenti i aksijalna sila u radnom stanju Legure aluminijuma tipa АМг5,
0,086·10 0,4 2300 - t
АМг6 2300
cevovoda;
M0хол, Мiхол, Mtхол, Nхол - isto u hladnom (neradnom) stanju cevo- Bakar М2, М3, М3р 0,39·10 0,5 3200 - t
3200 a
voda.
Bakarna legura tipa ЛС59-1, Л63, 3200 - t
0,3·10 0,4
Л062-1, ЛЖМц 3200
Sa promenjenim znakom sila određujemo:
- promenlјiva opterećenja od promene aksijalne sile, momenta Titan ВТ1-0, ВТ1-00 0,46·10 0,4 3200 - t
3200
savijanja Δσz i momenta uvijanja Δτ
- promenlјiva opterećenja od unutrašnjeg pritiska Δσφ Titanova legura OT4-0 0,33·10 0,4 1200 - t
1200
- raspon ekvivalentnog napona za ciklus sa najvećom računskom
temperaturom, po obrascu: Titanova legura AT3 0,31•10 0,4 1200 - t
1200
Dve,1 = Dv2{ - Dv{ Dvz + Dv2z + 3Dx2
Rasponi ekvivalentnih napona na nižim temperaturama, saglasno Niskociklični zamor u etapi proračuna 4 zadovolјava kriterijume,
pregledu temperatura, računaju se prema: ako je ispunjen uslov:

Dve,1 # 6Dve @
Dti
Dve,i = Dve,1 za i=2,3,....k.
Dt1

14 PROCESNA TEHNIKA
 Tema broja PT

Računski broj potpunih ciklusa pri Nc≤105 izračunava se po Približna vrednost maksimalnog probnog pritiska može se odred-
obrascu: iti po obrascu:
n
6v @isp
Nc = Nc,1 + / ^ Ri Nc,ih
6v @
pisp # p
i= 2

gde su: Računska provera cevovoda u ispitnom režimu vrši se prema eta-
Nc,1 - broj punih ciklusa sa rasponima ekvivalentnih napona ∆σe,1 pama 5 i 6 pri čemu računski model cevovoda treba da odgovara radu
n - broj stupnjeva amplituda ekvivalentnih napona ∆σe,1 sa brojem cevovoda u ispitnom režimu.
ciklusa na svakom stupnju jednakim Nc,i;
Ri - koeficijent:
- za cevovode od uglјeničnih i niskolegiranih (neaustenit- Provera stabilnosti cevovoda
nih) čelika
R V1,875 Uslovi koji obezbeđuju stabilnost cevovoda od dejstava
Sc D1ve,i m - 1 W
1, 6
neuravnoteženih sila a koji su dati u etapama proračuna 1,5,7 su
S A 80 W
Ri = S t W obavezni. Primeri takvih dejstava dati su na sl. 9 gde je gubitak sta-
Dve,1 1,6
Sc A t1 80 m - 1 W bilnosti izazvan dejstvom sila unutrašnjeg pritiska na aksijalni kom-
T X
penzator.
- za cevovode od austenitnih čelika
R V1,875 Uslovi obezbeđenja aksijalne stabilnosti cevovoda od
Sc D1 ve,i m - 1 W
1, 6

zajedničkog dejstva sila i deformacija u etapama 2,6,8 proračuna,

S A 110 W
Ri = S t W preporuke su a nisu obavezni. Primer takvih dejstava dat je na sl. 10
Dve,1 1,6
Sc A t1 110 m - 1 W gde je gubitak stabilnosti izazvan temperaturnim izduženjem cevo-
T X
voda.
- za cevovode od aluminijuma, bakra, titana i njihovih le-
gura Koeficijent sigurnosti kod provere aksijalne stabilnosti cevo-
R V2 voda usvaja se nyn=1,3.
S Dve,i - B W
nv
Ri = S W.
SS Dve,1 - B WW
nv
T X
 

Proračun cevovoda za režim ispitivanja

Minimalna veličina probnog pritiska pисп pri ispitivanju treba da

bude:
6v @20
6v @
pisp $ 1, 25p

ali ne manja od 0,2 MPa.

a - oblik gubitka stabilnosti cevovoda sa aksijalnim kompenzatorom bez

Za vakuumne cevovode i cevovode bez unutrašnjeg pritiska us- vodećih oslonaca,
vaja se pисп=0,2 MPa. б - isto, sa vodećim osloncima blizu kompenzatora,
Probni pritisak pисп ne sme biti veći od vrednosti pri kojoj je na- в - isto sa vodećim osloncima po svoj dužini cevovoda
pon u zidu cevi i detalјima veći od [σ]исп, gde je: Осевои компенсатор - Aksijalni kompenzator,
Направљујушчаја опора - vodeći oslonac,
6v @isp =
v p/20 ili v0,2/20
1, 1 мертваја опора - fiksni oslonac

što se postiže ispunjavanjem uslova: Slika 9: Gubitak stabilnosti cevovoda usled dejstva aksijalne
pisp # 6 pisp @ . sile

Proračun maksimalno dopuštenog probnog pritiska pисп vrši se

prema ranije (u I delu) navedenim obrascima u kojima se na mesto
dopuštenog napona [σ] stavlјa dopušteni napon [σ]исп za režim ispi-
tivanja a za novo projektovane ili novo montirane cevovode dodatak
na koroziju c2=0;

PROCESNA TEHNIKA 15
 PT Tema broja

cevovoda kao elastičnog sistema sa realnom konfiguracijom cevo-

voda, elastičnošću elemenata, silom trenja i uzajamnim dejstvom
tla, po metodama građevinske tehnike, (N).

Dozvolјena aksijalna sila određuje se po obrascu:

6N @P
6N @ =
6N @P 2
6N @Z
1+c m

gde su:
[N]P - dozvolјena aksijalna sila iz uslova čvrstoće, (N):

6N @P = Fv p/t
a - oblik gubitka stabilnosti cevovoda,
б - izduženje nadzemnog cevovodaa,
σp/t - zatezna čvrstoća pri proračunskoj temperaturi,
в - izduženje cevovoda položenog beskanalno
[N]y- kritična aksijalna sila iz uslova stabilnosti, (N)
Slika 10: Gubitak stabilnosti cevovoda od dejstva toplotnih
6N @Y =
3, 6 11 4 2 2 5 3
izduženja
n yn
$ Q t PP F E I

tPR - otpor kretanju u aksijalnom pravcu,

Q - računska težina sloja iznad cevovoda, (N/mm) (sl. 12 b )

a - gubitak stabilnosti; b - uz proračun stabilnosti

Slika 12: Isplivavanje podzemnog cevovoda

Veličina opterećenja Q, N/mm, određuje se po obrascu:

a - gubitak stabilnosti cevovoda, Q=Qw+2QF+q

б - isto kod nadzemnog prelaza reke,
в - isto na cevnom mostu, г - isto u kanalu gde su:
Qw - jedinična težina sloja zemlјe iznad cevovoda, (N/mm),
Slika 11: Gubitak stabilnosti cevovoda
QF - sila trenja sloja zemlјe , (N/mm)
q - računska težina cevi sa izolacijom i fluidom unutar cevi, (N/
mm).

Aksijalna stabilnost pri beskanalnom polaganju cev- Vrednosti opterećenja Qw i QF, date su jednačinama:
ovoda
D
Qw = ` Z - k r j Dk cCP
8
U poprečnom preseku cevovoda beskanalno položenih u tle
javlјa se aksijalna sila N, koja može dovesti do izvijanja podzem- QF = 0, 5kcCP Z2 tg^0, 7{CPh + 0, 35kcCP Z/ cos (0, 7{CP)
nog cevovoda u vertikalnoj ravni (sl. 11 a). Zbog toga konstruktivne
parametre (konfiguraciju ose cevovoda i dubinu polaganja) treba Oznake u jednačinama date su u I delu.
odrediti iz uslova obezbeđenja aksijalne statičke stabilnosti
N # 6N @ Za Dk≥1000 mm, usvaja se k=1, a za Dk<1000 mm usvaja se
k=Dk/1000.
gde su:  
[N] - dozvolјena aksijalna sila iz uslova stabilnosti, N,
N - računska aksijalna sila u cevovodu određena proračunom

16 PROCESNA TEHNIKA
 Tema broja PT

Aksijalna stabilnost nadzemnih cevovoda i podzem-
nih cevovoda u kanalima
Za cevovode koji se polažu na kliznee osklonce, uslov
obezbeđenja aksijalne stabilnosti ima oblik
ψ - koeficijent slobodne dužine zavisan od uslova polaganja pra-
volinijskog cevovoda, prema tabeli 17. Ako su uslovi polag-
anja nepoznati tada se kao rezerva usvaja veća vrednost koeficijenta
ψ;
l - rastojanje između oslonaca, tabela (vidi tabelu 17).

N # 6N @ Ako uslov obezbeđenja aksijalne stabilnosti nije ispunjen,

preporučuje se preduzimanje mera radi smanjenja vrednosti aksijalne
gde je: sile NP, ili postaviti vodeće oslonce sa razmakom Lmax (slika 9, v).
[N] - dozvolјena maksimalna aksijalna sila iz uslova stabilnosti, Veličinu Lmax biramo tako da sistem ispuni uslov aksijalne sta-
(N) bilnosti.
[N] = max ([N] 1, [N] 2)

[N]1 - dozvolјena aksijalna sila u (N), određena po obrascu iz Tabela 16. Koeficijent slobodne dužine
poglavlјa Aksijalna stabilnost pri beskanalnom polaganju cevo- Šema cevovoda Levi kraj Desni kraj Koeficijent Ψ
voda, (N), u kome figuriše aksijalna sila [N]y iz uslova stabilnosti
beskonačno dugog pravog cevovoda u horizontalnoj ravni na kliznim Fiksni oslonac,
Fiksni oslonac,
osloncima (sl. 13): vodeći
vodeći os- 0,5
oslonac, , T
lonac, T komad
4 komad
[N] Y = n $ 11 q6 n6 F2 E5 I3
nY

μ - koeficijent trenja na kliznim osloncima. Fiksni oslonac,
- vodeći os- 0,7
lonac,

Fiksni oslonac,
vodeći os- - 1,0
lonac,

Skolzjaščije opori - klizni oslonci Fiksni oslonac, Ugaoni ili

vodeći os- univerzalni 2,0
Slika 13: Gubitak stabilnosti beskonačno dugog cevovoda na lonac, T komad kompenzator,
kliznim osloncima

Ako je na razmatranom delu cevovoda manje od tri klizna os-

lonca ili je koeficijent trenja μ = 0,05, ili je deo cevovoda vertikalan, Pri proračunu na istovremeno dejstvo sila i deformacija, maksi-
tada se usvaja μ = 0; malni ugib Δ, mm, pri istiskivanju cevi (sl. 10, a) određuje se
[N]2 - kritična aksijalna sila, (N), iz uslova aksijalne stabilnosti jednačinama:
prave cevi:
za N<[N] i # N^}lh2 /^r2 Elh # 0,8
[N] 2 = {Fv p/t
D0
φ - koeficijent ugiba cevi pod aksijalnom silom: D=
^}lh2
za m ≤2,5 1- N 2
r El
v p/t 1,5 za N≥[N]
{ = 1 - `0, 073 - 5, 53 jm
E
c EF DL - 6N @m
2 ^}lh2
2,5≤ m ≤4,5 D = D0 +
r EF }l
v p/t v p/t v p/t gde je:
{ = 1,47 - 13 - `0,371 - 27,3 j m + `0,0275 - 5,53 j m 2
E E E ∆0 - početni ugib cevovoda (od težine);
za m >4,5 ∆L - ukupan ugib cevovoda; na primer na sl. 10 ukupan ugib je
∆L1+∆L2+∆L3
{= 2
332 ∆L2 - ugib srednje deonice; ∆L2=α·ΔT·l
m ^52 - m h
Fv p/t
m = }l
El

PROCESNA TEHNIKA 17
 PT Tema broja
Ako su deonice nadzemnog cevovoda (sl. 10, b), tada je:
6N @L1
DL1 = DL3 = aDTL1 -
EF
Za deonice cevovoda beskanalnog polaganja u zemlјi (sl. 10
v), tada se ugib ∆L1 izračunava sa učešćem sile trenja cevi i tla tpr i
sa učešćem dejstva sile [N] od susedne deonice cevovoda.
Proračun cevovoda na seizmiku
Proračun cevovoda na seizmiku je obavezna etapa proračuna
cevovoda, položenih u reonima sa stepenom 7,8 i 9 po skali MSK-64,
nezavisno od načina polaganja (nadzemno ili podzemno). Proračun
cevovoda na seizmička dejstva vrši se po završenim proračunima
na statička i niskociklična dejstva i potvrdom njegove čvrstoće u
tim uslovima.
Cilј provere cevovoda na dejstva zemlјotresa je provera čvrstoće
i stabilnosti elemenata cevovoda od seizmičkih opterećenja na os-
lonce i opremu, provera pomeranja u uslovima zemlјotresa u odnosu
na ostale elemente cevovoda i okolnu konstrukciju i sprečavanje
zbacivanja cevovoda sa oslonaca. Ovaj proračun treba da pokaže da
li su potrebne posebne mere za slučaj zemlјotresa kao što su even-
tualno postavlјanje kompenzirajućih elemenata (prigušivača osci-
lacija), dopunskih oslonaca, promena konfiguracije trase itd.
Računsku proveru na seizmiku treba uraditi sa uračunatim de-
jstvom eksploatacionih i seizmičkih opterećenja po etapama 7 i 8.
Prema etapi 7 proračunavaju se čvrstoća i stabilnost cevovoda a pre-
ma etapi 8 opterećenja na opremu, oslonce i konstrukciju, procena
pomeranja i za nisko-temperaturne cevovode - statička čvrstoća i
stabilnost.
Otpornost na zemlјotres ocenjuje se pri dejstvu zemlјotresa u
dva horizontalna pravca j={X,Y} i jednom vertikalnom j={Z} pri
čemu se opterećenja mogu određivati odvojeno.
Maksimalno horizontalno ubrzanje Ahormax na slobodnoj
površini tla pri zemlјotresu, treba odrediti po podacima seizmičkih
karata ili na osnovu analiza ranijih zemlјotresa u mikroreonu u
kome se nalazi cevovod.
Ulazni podaci za proračun seizmike su, osim podataka o cevo-
vodu, seizmička kategorija cevovoda i seizmičnost oblasti Isite u
kojoj se nalazi cevovod. U slučaju da je cevovod položen na laku
i elastičnu građevinsku konstrukciju, potrebno je znati parametre
za određivanje krutosti i mase građevinske konstrukcije i njenih
temelјa.
Ako je cevovod postavlјen u masivnom, višespratnom objektu
ili na masivnom više etažnom cevnom mostu, tada su potrebni po-
daci o spektrima odziva u tri različita pravca dejstva dobijeni za
relativno prigušivanje ς.
U slučaju beskanalno položenog cevovoda kao i u slučaju
nadzemnih vrlo dugačkih cevovoda, potrebni su podaci o brzinama
rasprostiranja podužnih, poprečnih i Relejevih talasa (interferen-
cioni talas koji se rasprostire duž slobodne površine tla, polarizovan
18 PROCESNA TEHNIKA
u vertikalnoj ravni), Vp, Vs, VR, maksimalnih pomeranja tla Dhormax,
Dvermax, maksimalnih brzina kretanja tla Vmax, dinamičkih modula
elastičnosti tla (Jungov modul) Edin i Puasonovog koeficijenta υdin.
Za cevovode koji su postavlјeni na opremi ili na čeličnoj kon-
strukciji potrebno je znati veličine pomeranja oslonaca pri nezavis-
nim kretanjima opreme ili konstrukcije (sl. 14).
Фазоваја група креплјенија - grupa oslonaca koja se sinhrono pomera
Slika 14: Pomeranja usled zemlјotresa
U zavisnosti od zahteva otpornosti na uticaj zemlјotresa
ustanovlјene su tri kategorije cevovoda:
• kategorija Is - cevovodi koji ne gube radnu sposobnost za
vreme i posle zemlјotresa. Funkcionisanje cevovoda nije
prekinuto ili je delimično prekinuto za vreme zemlјotresa
ali se po prestanku zemlјotresa obnavlјa bez intervencija
personala. U ovu grupu spadaju i cevovodi koji moraju da
rade u uslovima zemlјotresa radi obezbeđenja sigurnosti
pogona i sprečavanja eventualnih havarijskih situacija u
procesu, radi gašenja požara i sl.
• kategorija IIs - cevovodi koji se mogu neznatno ošteti u
radu za vreme zemlјotresa a nakon njega radna sposobnost
cevovoda se uspostavlјa sama od sebe ili uz malu aktivnost
personala. U ovu grupu spadaju i cevovodi neophodni za
ispunjavanje anti havarijskih zadataka posle zemlјotresa.
• kategorija IIIs - cevovodi koji mogu se mogu značajno
oštetiti tokom zemlјotresa. Posle zemlјotresa za vraćanje
cevovoda u funkciju neophodan je remont.
Određivanje seizmičke kategorije cevovoda vrši projektant.
Seizmički proračuni cevovoda rade se u glavnom, posebnim
računarskim programima prema linearno spektralnoj metodi, meto-
di ekvivalentnog statičkog opterećenja ili metodi dinamičke analize.
Linearno spektralna metoda je metoda proračuna kojom se veličina
seizmičkih opterećenja određuje po spektrima odziva u zavisnosti
od perioda i oblika sopstvenih oscilaija cevovodnog sistema.
Dinamička analiza je metod proračuna oscilacija tla putem
numeričkog integrisanja jednačina oscilatornog kretanja u zavis-
nosti od promene seizmičkog ubrzanja u jedinici vremena.
Proračunom se utvrđuje maksimalno moguće pomeranje usled
zemlјotresa i posledična reakcija oslonca i konstrukcije na presek
 Tema broja PT

cevi u računskim tačkama u kombinaciji sa stalnim i povremenim

opterećenjima cevovoda.

U svim kombinacijama u svakom čvoru, napon usled kom-

binovanog dejstva mora biti niži od dozvolјenog napona.

Slika 15: Računski model za određivanje rastojanja između

Proračun cevovoda na vibracije oslonaca

Proračunom se vrši provera cevovoda na vibracije prouzro-

gde su:
kovane mehaničkim ili nestacionarnim hidrauličkim dejstvima na
W - otporni moment savijanja preseka cevi,
cevovod. Opterećenja cevovoda od vibracija mogu se podeliti u dve
grupe: rD a3 ; - c Da - 2s m4 E
W= 1
• mehanička dejstva izazvana neuravnoteženim masama op- 32 a
reme koja je povezana na cevovod, i
[σq] - dopušteni napon od dejstva težine cevovoda, MPa
• nestacionarna hidraulička dejstva čiji razlog su pulsaci-
q - radna težina cevovoda sa izolacijom i radnim fluidom, N/mm.
je fluida na ulazu u cevovod od kompresora ili pumpi,
prelazak strujanja iz jednofaznog u dvofazno (što je poseb-
Za radno stanje cevovoda, važi:
no izraženo u režimima puštanja u rad ili pri pojavi kavi-
tacije) i kod pojave suprotno smernog strujanja u nekim 6vq @ = 0, 5vkc - vzp + 1, 2 6v @2 - 0, 752kc
elementima sa visokim lokalnim otporom.
Za stanje pri ispitivanju cevovoda, važi:

Proračuni i analize sopstvenih perioda oscilacija rade se 6vq @ = 0, 5vkc - vzp + 2, 25 6v @2 - 0, 752kc
numeričkim metodama, kompjuterskim programima, prema mod-
gde su:
elu cevovoda i masama cevi, armature, radnog fluida i izolacije.
σkc - napon od unutrašnjeg pritiska (vidi deo Naponi u cevima
Njima se određuju amplitudno-perodične karakteristike pomeranja
i fitingu),
u računskim tačkama (čvorovima), vibraciona opterećenja koja se
σzp - aksijalni napon od pritiska koji se računa po obrascu:
prenose na oslonce, viseće nosače i opremu i njihova kombinacija
sa ostalim uticajima na cevovod. p^ Da - 2sh
2

vzp =
4{w ^ Da - sh s
Proračunski dinamički model radi se prema preporukama za
statički proračun, etapa 8.
Prema navedenim jednačinama, za oba stanja (radno i ispitno)
izračunava se lpr i usvaja se manja vrednost.
Podela cevovoda na deonice sa svojim masama i brojem čvorova

mora biti dovolјna za opis neophodnog broja oblika oscilacija.

Osnovni kriterijum otpornosti cevovoda na vibracije je odnos

sopstvenih perioda oscilacija cevovoda fj od diskretnih perioda
određene pobude fip. Taj odnos mora biti u granicama:

fip/fj ≤ 0,75 i fip/fj ≥ 1,3 za j=1,2,3

Za tipske cevovode kao kriterijum otpornosti cevovoda na

vibracije mogu se upotrebiti dopuštene amplitude pomeranja u
karakterističnim tačkama cevovoda.
Slika 16: Šema deformacije cevovoda sa obratnim nagi-
bom
Rastojanje između oslonaca
Da bi se izbegao veliki ugib cevovoda i formiranje obratnog
nagiba cevi, preporučuje se ograničenje maksimalnog ugiba između
Maksimalno dozvolјena dužina između dva oslonca, lpr, mm, iz oslonaca na ∆max = 0,02·DN - gde je DN nazivni prečnik cevovoda.
uslova čvrstoće, može se odrediti iz izraza:

12 6vq @W{bw Iz uslova krutosti cevovoda odnosno sprečavanja velikog ugiba,

lPQ = maksimalni razmak između oslonaca lpr2 je:
q

PROCESNA TEHNIKA 19
 PT Tema broja

12El $ i 0,5, za IIIs iznosi 0,25.

lPQ2 = 3
qy^1 - yh^1 - 2yh KA - Vrednost za KA usvaja se 1,0.
Kh - Koeficijent horizontalnog seizmičkog ubrzanja; usvaja se
Vrednost za y nalazi se iz rešenja nelinearne jednačine:
1,0.
y (3y - 1) 0, 02DN (1 - 2y) 3 qy^1 - yh^1 - 2yh βmax - koeficijent dinamičnosti (spektar odziva) usvaja se prema
- =0
2 i 12EL $ i seizmičkim podacima mikroreona;u koliko takvi podaci ne post-
oje, usvaja se βmax = 2,5.
gde su:
y=x/lpr2 - bezdimenzioni parametar,
Računski uslovi i izbor standardnih prirubnica
lpr2 - srednji razmak između oslonaca, mm
i=h/lpr2 - nagib cevovoda.
Kod projektovanja cevovoda, po pravilu koriste se standardne
prirubnice, izabrane u zavisnosti od radnih parametara, nazivnog
Maksimalno dopušteni razmak između oslonaca iz uslova
prečnika DN i nazivnog pritiska PN. Pri izboru standardnih prirub-
čvrstoće u kombinaciji sa dejstvom zemlјotresa, lpr3, mm, izračunava
nica po GOST 12815 - GOST 12822, naznačeni rok eksploatacije
se iz jednačine:
mora sadržati i računski dodatak na koroziju primenjen pri kon-
12 6vq @W{bw strukciji standardne prirubnice.
lPQ3 =
q + qn Preporuka je da prirubnice, zavrtnji i navrtke budu od materijala
iste klase kvaliteta, sa sličnim koeficijentima toplotnog izduženja.
a maksimalni dopušteni razmak lpr4, mm, između antiseizmičkih
Na prirubničke spojeve cevovoda, osim unutrašnjeg ili
bočnih (na pravac cevovoda) dampfera, koji prigušuju pomeranja
spolјašnjeg pritiska mogu delovati i aksijalne sile, sile smicanja,
cevovoda i sprečavaju zbacivanje cevovoda sa oslonaca:
momenti savijanja i tangencijalni momenti, čije se veličine moraju
12 6vq @W{bw odrediti proračunom cevovoda.
lPQ =
qn Pri izboru prirubničkog spoja navedene sile i momenti su faktor
koji određuje uslovni pritisak po kome se bira prirubnica:
gde je:
qn - vertikalno opterećenje od zemlјotresa, 4 4
M x2 + M y2 m 1
PN $ p + max 'c N + ;0
qn = 1, 3 $ (q/g) $ A hor
max
Kv K vh bmax K0 K1 KA K} 3, 14G2 G

gde su:
qh - horizontalno opterećenje od zemlјotresa
G - srednji prečnik zaptivke, mm,
q max N - aksijalna sila koja deluje na prirubnički spoj, N,
qh = 1, 3 $ $A K b K K K K
g hor h max 0 1 A } Mx, My - momenti savijanja u dve uzajamno vertikalne ravni,
koje prolaze kroz osu cevi, N·mm.
Za Is seizmičku kategoriju cevovoda:
6vq @ = 0, 5vkc - vzp + 2, 56 6v @2 - 0, 75v2kc

Za IIs i IIIs seizmičku kategoriju cevovoda:

Autor
6vq @ = 0, 5vkc - vzp + 3, 6 6v @2 - 0, 75v2kc Slobodan Ćirić, dipl. inž. maš.
Odgovorni projektant za više analiza sila i napona u
Ahormax - maksimalno horizontalno ubrzanje tla usled zemlјotresa, nadzemnim i podzemnim cevovodima po ANSI B31.1-B31.8 i
m/s², EN13480 (CAESARII, AUTOPipe, START - ruski propisi za
cevovode, FE Pipe), proračune posuda pod pritiskom po EN
Tabela 18. Seizmičko ubrzanje standardima (PV Elite, FE) i hidraulične
Seizmičnost mikroreona, proračune i simulacije rada, u realnom vremenu, cevnih
6 7 8 9 10
stepeni mreža sa kopresabilnim i nekompresibilnim fluidima (PIPE-
Seizmičko ubrzanje, Line Studio, PipeNet Vision i PUMPSim).
0,5 1,0 2,0 4,0 8,0
Ahormax, m/s²

Kψ - koeficijent koji zavisi od stepena prigušenja pomeranja

usled zemlјotresa; za cevovode sa DN<100 iznosi 1,94, za
100≤DN<300 iznosi 1,65 a za cevovode sa DN≥300 iznosi 1,48.
K0 - koeficijent koji zavisi od namene i važnosti cevovoda. Za
cevovode sa seizmičkom klasom Is iznosi 1,5; za druge cevo-
vode 0,5 do 1,0.
K1 - koeficijent koji zavisi od mogućih oštećenja cevovoda; za
cevovode sa seizmičkom klasom Is iznosi 0,625; za IIs iznosi

20 PROCESNA TEHNIKA