Dvanaest misli koje nam ne daju da

idemo napred
1. MOJA PROŠLOST ODREĐUJE MOJU BUDUĆNOST

Prošlost na uzročno-posledičan način određuje trenutak u kome se sada nalazimo, ali

naše odluke u svakom trenutku mogu da promene putanje naših života. Mnogi ljudi
veruju u sudbinu i da je sve u životu već negde zapisano. Sa naučne tačke gledišta
to je čak delimično i tačno.

Kako? Tako što temperament, način vaspitanja, roditeljske interakcije i kultura

utiru (auto)puteve u našim životima koji mogu da budu samo takvi i nikako
drugačiji, sve dok se ne napravi svesni zaokret u razmišljanju i ponašanju.

Neuspesi i greške su deo procesa rasta i razvoja. To su, zapravo, dragocena

iskustva. Insistiranje na savršenosti i nepogrešivosti samo vodi u blokadu i
samodestrukciju. Najčešće oduzimamo sebi pravo na grešku zato što izjednačavamo
grešku sa ličnom pogrešnošću (odnosno doživljajem lične neadekvatnosti, manje
vrednosti). Tu stupa na snagu iskrivljeno razmišljanje: ako grešim, ne vredim!

Poraz je samo privremeno stanje. Odustajanje je nešto što ga čini trajnim.

2. STALO MI JE DO TOGA ŠTA LJUDI MISLE O MENI

Čovek je socijalno biće. Svakom ljudskom biću je neophodno ljudsko društvo za

rast, razvoj i sreću.

Nažalost, često se umesto zdrave potrebe za prihvatanjem i odobravanjem drugih,

razvija iskrivljenje ove potrebe i živi život koji je isključivo po merilima drugih, a u
maloj meri nas samih.

Ma koliko se borili, trudili, upirali, uvek će postojati neko vama važan kome se vaše
ponašanje/a ili vi sami u celini, nećete dopadati. Nekada su to roditelji, nekada
prijatelj, a nekada i emotivni partner.

Ono što je važno da zapamtite je da njihovo neodobravanje, neprihvatanje ili

odbijanje, može, ali često i ne mora da ima ikakve veze sa vama. To je teško
prihvatiti u odnosima sa najznačajnijim ljudima: roditeljima i voljenom osobom.
Mnoga deca odrastaju sa idejom da sa njima nešto suštinski nije u redu jer su stalno
bivala kritikovana i odbacivana od strane roditelja. Tako se kritika/odbacivanje
izjednačava sa idejom o ličnoj neadekvatnosti ili manjoj vrednosti.

O tome čuveni psihijatar i terapeut Pol Hauk kaže: „Jedan od razloga zbog kojih se
ljudi užasavaju toga da budu odbijeni je njihovo uverenje kako je odbijanje ili
odbacivanje siguran znak da ništa ne vrede, kako, da su se drukčije ponašali ne bi
bili odbijeni, i kako je to dokaz njihove bezvrednosti. Osim toga, osoba koja odbija
drugu osobu je nadmoćna i u pravu, dok je odbijena osoba uvek kriva i na neki
način neispravna. No, je li to tačno? Zašto nešto ne bi bilo u redu sa osobom koja
vas odbije? Zar ona ne bi mogla biti do srži pokvarena. Možda vas ocenjuje na
osnovu sopstvene slabosti, ljubomore i predrasuda? Imajući na umu da svaku osobu
nekad motivišu iracionalna razmišljanja onda kako i dalje možete misliti da baš
svako mišljenje koje ti iracionalni ljudi o vama stvore mora biti tačno?“

3. JEDNOGA DANA ĆU URADITI NEŠTO ZA SEBE

„Danas si najstariji nego što si ikada bio, ali i najmlađi nego što ćeš ikada biti.“

Kog tačno dana? Kada završite školu, počnete više da zarađujete, deca odrastu,
kupite stan…Ako se držite ove ideje taj dan samo za vas neće nikada doći, uvek će
postojati nešto ili neko preči. Pritom, u stalnom zadovoljavanju potreba drugih i
nezadovoljavanju sopstvenih postajete ogorčeni i nesrećni. Nesrećni ljudi
unesrećuju druge.

Danas je pravi dan da počnete da radite za sebe male ili velike stvari (hobi, kafa,
šetnja, putovanje, kupovina nečega što dugo odlažete jer uvek ima nešto preče).

4. NE MOGU, PREKASNO JE, NISAM DOVOLJNO DOBAR

5. TOLIKO STVARI MOŽE DA KRENE PO ZLU

A opet, toliko stvari može da krene i po dobru. Život je kompleksna mešavina

dobrih, loših i neutralnih stvari. Stvari koje u životu proglašavamo lošim, ili njihovim
kompletnim iskrivljenjem, užasnim i katastrofalnim, malom promenom perspektive
mogu da postanu dobre ili neutralne.

6. NIKADA IM NEĆU OPROSTITI

I to je legitimna odluka, ali pitanje je koliko dobra i korisna.

7. NE SVIĐAJU MI SE JER SU POREMEĆENI

 8. SUVIŠE JE NESREĆE U MENI DA BIH IKOG UČINIO SREĆNIM

„Sreća je bumerang. Kada se osećate nesrećno uradite nešto što će nekoga učiniti
srećnim. Njegova sreća će otopiti vašu nesreću.“

9. NE MOGU NIKOME DA VERUJEM

Ako ste u prošlosti bili povređivani, prirodno je da se razvilo nepoverenje. Ipak,

većini ljudi se može verovati. Treba samo pametno praviti razliku.

10. SVI TO RADE, MORA DA TAKO TREBA

– živite svoj život

– ne skrivajte ono što jeste

– borite se za ono u šta verujete

11. NIKADA NEĆE BITI BOLJE/NIKADA NEĆE BITI GORE

– uživajte u svakom sjajnom trenutku svog života

– živite dan po dan

Sve u životu, bilo dobro ili loše, ima svoj rok trajanja.

12. NEMAM VREMENA ZA SVOJE SNOVE

– prava tragedija u životu je nemati nikakav san

– ne morate da vidite cele merdevine na putu ka snu, ali bar prvih par stepenika da

(Po ideji Catherina Chia)

Ciljevi

Ciljevi u životu nisu sami sebi svrha!

Ciljevi su samo delovi lične misije u životu, tj. vrednosti i samo su sredstvo za postizanje te misije.

Vrednosti

Svako od nas je u nekom trenutku bar pomislio čemu život, zašto živimo i koja je uopšte svrha i
misao života. Čuveni psihoterapeut Albert Elis je smatrao da je primarno u ljudskom životu: preživeti,
živeti što duže, uz što više zadovoljstva i što manje patnje.

Ipak, ljudima to često zvuči suviše jednostavno (jer život je komplikovan, zar ne?) i imaju potrebu da
osmisle živote. Davanje smisla životu se odvija kroz samodefinišuće izjave, npr.:
Moj život nema smisla, ako nemam ljubav.

Moj život ima smisla kada radim posao koji volim i kada me ljudi cene.

Život se osmišljava u skladu sa sopstvenom ličnom misijom (vrednostima). Ova podela vrednosti je
preuzeta iz terapije prihvatanjem i posvećenošću. Najčešće vrednosti su:

1.Porodične vrednosti

(Kakav odnos želite da imate sa članovima porodice? Kakav brat/ćerka/rođak… želite da budete?)

Roditeljstvo

(Koja vrsta roditelja biste hteli da budete? Koje kvalitete bi voleli da vaša deca prepoznaju u vama?)

Intimne veze

(Kakav partner želite da budete? Na koji način želite da doprinesete partnerskom odnosu?)

Društveni odnosi

(Kakav prijatelj biste želeli da budete? Kako biste voleli da se ophodite prema drugima?)

Posao

(Koji posao visoko vrednujete? Kako biste voleli da doprinesete na radnom mestu? Kako biste hteli
da vas opažaju kolege na poslu?)

Lični razvoj i obrazovanje

(Koje biste veštine želeli da razvijete? Šta biste voleli da naučite? U kom smeru biste voleli da se
razvijate?)

Rekreacija i odmor

(Šta vas najviše odmara? Šta vas najviše zabavlja? Kako biste sebe voleli da relaksirate?)
Duhovnost

(Kakav odnos želite da imate sa Bogom/Prirodom/Suštinom?)

Zajednica

(Na koji biste način želeli da doprinesete svojoj zajednici? Koliko biste hteli da se aktivirate na
društvenom planu?)

Zdravlje i dobrobit

(Kakav odnos biste voleli da imate prema sopstvenom zdravlju? Na koji način biste voleli da mu
doprinosite i da ga čuvate?)

11.___________________________________

Vrednosti su uvek lično i pozitivno orijentisane. Uvek se postavlja pitanje: Šta ja mogu da uradim da
živim u skladu sa svojim vrednostima, a ne šta drugi mogu da urade za mene!

Vrednosti su u životu relativno stabilne kategorije i obično se kroz vreme ne menjaju. Ciljevi u okviru
vrednosti se mogu menjati kroz vreme, a akcije (podciljevi) su konkretne aktivnosti koje
preduzimamo da bi došli do nekog cilja.

Primer:

Ako je moja vrednost: lični razvoj i obrazovanje

Mogući cilj bi bio:

Za 5 godina– objaviti knjigu

Akcije da bi se postigao cilj:

Za 3 godine– završiti prvu verziju knjige

Za godinu dana– završiti istraživanje za knjigu

Sledeći mesec– doneti odluku o temi knjige

Ova nedelja– pročitati dve knjige vezane za oblast koja me interesuje

Postavljanje ciljeva

Ako imamo motiv da nešto uradimo, sledeći korak je da postavimo cilj ka kome težimo.
Bez cilja naša aktivnost je nesvrsishodna i haotična.

Posledica: razočaranost, pad samopouzdanja, narušavanje slike o sebi, depresija, osećanje besmisla.

Primer loših i nejasnih ciljeva: Želim da budem srećan, uspešan, voljen, cenjen, poštovan, prihvaćen…

Kako postaviti dobar cilj?

Merljiv: Možete li proceniti svoj napredak?

Uvremenjen: Koji je rok za ostvarivanje cilja?

Dostižan: Da li je taj cilj trenutno unutar vašeg dosega?

Relevantan: Da li je u skladu sa vašim vrednostima?

Određen: Znate li tačno šta sve taj cilj uključuje?

Koristite akronim MUDRO za smernicu u formulaciji dobrog cilja. Kako formulisati dobar cilj
objasniću na primeru studenta koji ima šest dana za spremanje ispita.

Merljiv cilj

Važno je postaviti cilj čije se ostvarenje može izmeriti.

Dobar merljiv cilj prepoznaćete po tome da svako, kad istekne rok za njegovo ostvarivanje, može
jasno utvrditi jeste li taj cilj ostvarili ili ne. Jedinica mere treba da bude standardna.

Loš primer: „Želim da se ne osramotim na ispitu.“

Dobar primer: „Želim da dobijem prelaznu ocenu za bar jedno esejsko pitanje, od dva, na ispitu.”

Uvremenjen cilj

Svaki cilj mora biti smešten u vremenu.

Izostavljanje vremenskog elementa u postavljanju cilja daje prostor odlaganju. Svi smo skloni da
odložimo postizanje cilja za period kada budemo imali više vremena ili budemo bolje raspoloženi i
posle se nikada ne vratimo na njega. Ciljevi moraju imati početak i kraj.

Vremenski plan treba uskladiti sa fiksnim obavezama.

Loš primer: „Učiću narednih dana, pa koliko stignem.“

Dobar primer: „Narednih šest dana učiću tako da za prva četiri dana pročitam knjigu dva puta, a za
poslednja dva dana pročitam skriptu četiri puta.“
Dostižan cilj

Važno je imati visoke ciljeve koji vas teraju da razvijate sopstvene potencijale.

Isto je tako važno da su ti ciljevi realni za trenutnu situaciju i stepen kompetencije.

Postavljanje ciljeva koji nisu dostižni obeshrabrujuće je i samo će vas odvratiti od cilja. Ciljevi koji su
prelagani ne omogućuju lični rast i razvoj.

Zato je važno pronaći cilj koji je izazovan, ali ne i nedostižan.

Loš primer bi hipotetički u našem primeru bio: „Želim da dobijem 10 na ispitu.“

Dobar primer (kada se uzmu u obzir okolnosti sa početka priče): „Želim da dobijem prelaznu ocenu
na ispitu.“

Relevantan cilj

Šta je osnovna svrha tog cilja? Ciljevi treba da budu u skladu sa vrednostima u životu.

Cilj može biti nepodoban, ali i dalje u skladu s drugim kriterijumima, pa je kriterijum relevantnosti
neka vrsta etičke provere.

Loš primer (ako do ispita ima samo šest dana): „Upisaću intenzivni kurs kineskog sutra, to će mi biti
korisno kao stavka u CV-ju.“

Dobar primer: „Posvetiću se samo učenju za ovaj ispit narednih šest dana.“

Određen cilj

Nejasni ciljevi daju nejasne rezultate.

Specifičan cilj je definisan tako da svako može da razume ono što nameravate da postignete. Cilj
treba da sadrži detaljan opis onoga što želite da postignete, rok do kojeg želite da ga postignete,
aktivnosti i podciljeve koje treba ostvariti kako biste cilj i postigli.

Loš primer: „Do četvrtka želim da dam sve od sebe.“

Dobar primer: „Do četvrtka, kada je ispit, želim da savladam 60% gradiva i to na sledeći način: u
petak ću dva puta pročitati prva 4 poglavlja knjige, u subotu ću obnoviti prva četiri poglavlja i
pročitati naredna tri poglavlja dva puta. U nedelju ću obnoviti prvih sedam poglavlja i dva puta
pročitati još dva poglavlja. U ponedeljak ću obnoviti prvih devet poglavlja i dva puta pročitati deseto
poglavlje. U utorak i sredu ću po dva puta svakoga dana pročitati skriptu“

Loše formulisan cilj dovodi do pada motivacije, jer se puno energije troši na aktivnost, a ne postižu se
uspesi.
Ko sam ja? Kako bi odgovorili na ovo
pitanje?
Obično se, po prvi put, trudimo i mučimo da pronađemo sebe kao tinejdžeri i vrlo
mladi adolescenti. Sećate se svoje srednje škole i fakulteta, dugih razgovora sa
prijateljima, čitanja, istraživanja, eksperimentisanja u svakom smislu. To je
normalna i neophodna razvojna faza u životu svake mlade osobe. Obično se na ova
pitanja ponovo vratimo u srednjim godinama, oko četrdesete, kada smo već oformili
porodicu, napravili neki značajan pomak u karijeri i kada se postavi pitanje: “Šta
sada? Kuda dalje? Da li ovo želim od života? Da li moj život ima smisla?”. Zato se i
priča o krizi srednjih godina.

Razumevanje i poznavanje sebe je neophodno da bi sebe prihvatili kao kompleksna,

pogrešiva ljudska bića. Prihvatanje sebe je neophodno da bi sebe voleli, bili srećniji i
dali smisao našim životima. Bez toga, osećamo se izgubljeno.

Zašto više ne znamo ko smo? Kako se gubi identitet?

1. Prvi razlog je to što stavljamo sve druge osobe u našim životima ispred nas
samih. Kada smo fokusirani na druge i zanemarujemo sebe, propuštamo
priliku da prepoznamo i vrednujemo i sebe i svoje potrebe. Rezultat je
minimiziranje svega što je vezano za nas same.
2. Drugo, nismo u kontaktu sa našim mislima i osećanjima. Ljudi ne samo da
nisu u kontaktu sa samim sobom nesvesno, već i na sve moguće načine
svesno anesteziraju sebe alkoholom, hranom, tehnologijom i propuštaju sve
važne informacije o sebi koje daju odgovor na pitanje: Ko sam ja? Zašto se
ovako osećam? Koliko često posegnete za telefonom, hranom,
alkoholom ili lekovima kada osetite i najmanju neprijatnost? Sve nas
ovo odvraća od prirodne radoznalosti da se zapitamo kako se zaista osećamo
i zašto se tako osećamo.
3. Treće, nalazimo se na životnim prekretnicama ili se u našim životima, u
nekim životnim ulogama, dešavaju velike promene. Razvod, odlazak u
penziju, otkaz na poslu, smrt voljenih osoba i drugi traumatični događaji
 mogu uticati na to da izgubimo svest o tome ko smo zapravo, pogotovo u
ulogama koje su pogođene velikim promenama. Velike (i male) promene su
sastavni deo života, ali i vremenski džepovi u kojima se najlakše izgubimo.
4. Četvrto, osećamo se posramljeno i manje vredno i kao posledica toga
skrivamo delove sebe.Govorili su nam da smo loši, čudni, ružni, glupi ili
manje vredni. Kritikovali su nas ili nam se podsmevali. Možda ste kao dete
voleli šah, ali su vam govorili da je to za gubitnike. I zato ste odustali. Ili ste
možda bili posramljeni zbog svoje seksualne orijentacije i pokušavali to da
negirate i potisnete. Govorili su nam da moramo da se uklopimo. I tako smo
pokušavali da budemo nešto što zapravo nismo. Posle mnogo godine
pretvaranja jednostavno smo izgubili ideju ko smo zaista i šta zaista želimo.
Ova pitanja mogu da vam pomognu da otkrijete sebe. O nekima ćete sigurno dugo
razmišljati. Iznenadiće vas koliko će vam teško biti da na neka od pitanja
odgovorite, iako se čine vrlo jednostavna i podsećaju na leksikone od pre tridesetak
godina.

1. Koje su moje snage? (Uvek nam je lakše da odgovorimo na pitanje o

slabostima i manama. Snage su naše vrline i prednosti.)
2. Koji su moji kratkoročni ciljevi? A koji dugoročni? (Da li uopšte pravite
planove i postavljate ciljeve? Ako ne znate kako čitajte u članku Ciljevi
3. Na koga iz mog okruženja mogu da računam najviše? Koja je moja
grupa podrške?
4. Čega se stidim?
5. Kako volim da se zabavljam? (Teško pitanje za veliki broj ljudi. Čuveni
Jung je predlagao onima koji više ne znaju kako da se zanavljaju da rade isto
ono u čemu su uživali kada su imali 10 godina. Naše zabavne stvari se ne
menjaju mnogo tokom vremena.)
6. Šta je to što nikada nisam radio/la, a želeo/la bih da probam? (Šta bi
mogli da radite po prvi put?)
7. Oko čega brinem? (Napišite svoje najveće brige.)
8. Koje su moje vrednosti? U šta verujem? (Pročitajte o vrednostima više u
sledećem članku Ciljevi. Tako će vam biti jasnije šta su vrednosti i zašto je
bitno da ih prepoznamo i ponašamo se u skladu sa njima.)
9. Kada bih imao/la jednu želju, to bi bilo……
…………………………………………..
10. Koje je moje sigurno mesto?
11. Šta ili ko može da me uteši?
12. Kada se ne bih plašio/la, ja bih
………………………………………………………………………………………………
13. Uspeh na koji sam najviše ponosan/na je
………………………………………………………………………………………………
14. Koji je moj najveći neuspeh?
15. Da li sam noćna ptica ili ranoranilac? Kako da reorganizujem svoj
život da bude više u skladu sa mojom prirodom?
16. Šta mi se ne sviđa u vezi mog posla?
17. Šta mi moj kritikujući glas u glavi stalno govori?
18. Kako pokazujem saosećanje i brigu prema samom/oj sebi?
 19. Da li sam introvert ili ekstrovert? Da li se punim energijom kada sam
među ljudima ili kada se osamim?
20. Šta je moja strast?
21. Koja je moja najsrećnija uspomena?
22. Šta mi govore moji snovi?
23. Koja je moja omiljena knjiga? Film? Grupa ili pevač? Hrana? Boja?
Životinja?
24. Za šta sam zahvalan/a?
25. Kada sam neraspoložen/na volim da
………………………………………………………………………………………….
26. Znam da sam uznemirem/a (pod stresom) kada
………………………………………………………………………………
Na pitanja odgovarajte polako. Jedno do dva dnevno. Odgovore napišite. Možda će
vam čak i taj tempo biti suviše brz. Nekome će više odgovarati da promišlja i rešava
jedno pitanje nedeljno. Upoznavanje sebe je proces. Zahteva razmišljanje, razgovor
sa samim sobom i drugima, pisanje i delanje.