ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ „БЕЛИХ СТЕНА РАЗЛИЧИТОГ

ПОСТАНКА” НА ПРИМЕРУ МАТЕРИЈАЛА СА

ЕНЕОЛИТСКОГ ЛОКАЛИТЕТА МАСИНСКЕ ЊИВЕ1

Јосип Шарић
Археолошки институт, Београд
Сузана Ерић
Кристина Шарић
Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, Београд

e-mail: josips@eunet.rs Оригиналан научни рад

Примљено: 29. 12. 2014. УДК: 902.3:[549:552(497.11)
Прихваћено: 30. 6. 2015. 903.21”636”(497.11)

Апстракт: Тачна детерминација тзв. белих стена различитог постанка (БСРП)

и даље представља предмет дебате између српских археолога. На основу макро-
скопскe анализe материјала са енеолитског локалитета Масинске њиве издвојене
су две групе: БСРП и беж рожнаци. Приликом СЕМ-ЕДС анализе утврђено је да
испитиване стене имају исти хемијски састав – силицијумски, што значи да би све
морале да парају стакло. Узорци се, међутим, разликују по порозности, услед које
компактни узорак пара стакло, док остали не парају стакло или га парају једном
својом површином (где је порозност мање изражена), а другом површином се круне.
Коначна номенклатура ових стена могла би да буде обављена након систематских
минералошко-петрографских анализа које би укључиле и објашњење генезе стена.

Кључне речи: енеолит, беле стене различитог постанка, рожнац, окресани ар-
тефакти

Систематско проучавање стена коришћених за израду праисто-

ријских артефаката техникама окресивања и глачања произлази из потребе

1
Текст представља резултат рада на пројектима „Археологија Србије: Културни идентитет,
интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске
праисторије” (бр. ОИ177020) и „Магматизам и геодинамика Балканског полуострва од ме-
зозоика до данас: значај за образовање металичних и неметаличних рудних лежиштa” (бр.
OИ176016), које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републи-
ке Србије. Посебну захвалност аутори дугују колегиници Мирјани Благојевић на уступању
материјала за обраду и Републичком заводу за заштиту споменика за ангажовање Јосипа
Шарића као сарадника и Николи Вуковићу (Лабораторија за СЕМ Рударско-геолошког фа-
култета у Београду) за помоћ у изради анализа.

Гласник Српског археолошког друштва Journal of Serbian Archaeological Society

30 (2014) 247–258.
ГСАД/JSAS 30 (2014) Мултидисциплинарни прилози

да се утврде њихова примарна налазишта, а на основу њих и правци који-

мa су се одвијале комуникације између разних праисторисјких заједница.
Један од првих корака у том проучавању јесте детерминација стена. Њу су
радили археолози, с тежњом да се истакну најкарактеристичније особине
једне групе сировина: пре свега бојa, као и специфичнa тежинa – „лаке беле
стене” (Antonović 1997), или тврдинa – „меке беле стене“ (Богосављевић
1992). Због свега тога јавља се проблем недоследности употребе наведених
термина. Тако је, на пример, када је реч о специфичној тежини сировине,
Антоновићева навела да су „лаке беле стене” обично меке, порозне и лаке,
али је закључила да се, ипак, у већини случајева ради о магнезиту, који се
због густине од 3 г/цм3 никако не би могао назвати „лаким белим каменом”.
И поред тога, Антоновићева сматра да би тај термин требало задржати у
употреби јер је већ увелико усвојен у археолошкој литератури (Антоновић
1998, Аntonović 2003).
С друге стране, назив „меке беле стене” предложила је Богосавље-
вићева (Богосављевић 1992) имајући у виду релативну тврдину одређену
за већину артефаката израђених од ових стена, која износи од 3,5 до 4,5 по
Мосу. Међутим, чињеница да постоје и артефaкти израђeни од белих стена
тврдине и до 7 по Мосу дискредитује и овај предложени термин.
Трећи термин – „беле стене различитог постанка” (Шарић 2002b,
Šarić 2004, Šarić 2014) проистекао је и предложен је након бројних диску-
сија и препорука наставника са Департмана за минералогију, кристалогра-
фију, петрологију и геохемију Рударско-геолошког факултета у Београду.
Они су се сагласили да боја као дискриминациона особина може да остане
у називу групе стена коју, међутим, карактерише веома хетерогени постанак
и/или порекло (протолит), као што су, на пример, силификовани кречњак,
магнезит, порцеланит, алтерисани туф, силификовани доломитски микрит,
дијатомејска земља и други (Аntonović 1998, Antonović, 2003)2 или силифи-
ковани и девитрификовани туфови и хидротермално измењене стене (Ша-
рић и Цветковић 2014).
Детерминисање сировина од којих су израђени артефакти са локали-
тета Масинске њиве поново је отворило проблем адекватне терминологије.
Наиме, на основу макроскопских испитивања опредељено је неколико група
стена од којих су израђени артефакти. За овај рад су значајне групе беж рож-

2
Када Антоновићева наводи податке о туфу и дијатомејској земљи, реч је заправо о силифи-
кованом туфу и дијатомиту, који су због тврдине погодни за израду артефаката за разлику
од туфа и дијатомејске земље, исувише меканих за израду алатки које трпе већа напрезања.

248
Ј. Шарић, С. Ерић, К. Шарић Прилог проучавању „белих стена...

наца и „белих стена различитог постанка”. Међу артефактима израђеним од

„белих стена различитог постанка” налазе се и примерци који једном својом
страном парају стакло, а другом не парају. Могућност да се, у случају кад се
не сме оштетити артефакт ради израде петрографског препарата и оптичке
микроскопске минералошко-петрографскe анализе, примене, осим макро-
скопских, и друге методе, као што је скенирајућа електронска микроскопија
са енерго-дисперзивним спектрометром (СЕМ-ЕДС) у условима ниског ва-
куума (недеструктивна метода), отвара врата новом приступу изучавања
сировина, њиховом дефинисању и карактеризацији. Циљ овог рада је да
се још једном укаже на сложеност проблематике, aли овог пута применом
СЕМ-ЕДС методе, која до сада није имала већу примену у карактеризацији
археолошког материјала код нас.

Узорци и методе испитивања

За укупно 4.724 окресана артефакта са локалитета Масинске њиве
урађена је минералошко-петрографска анализа приликом макроскопских
испитивања узорака, уз употребу бинокуларне лупе и разблажене и хладне
хлороводоничне киселине. С обзиром на значај тврдине за одабир сировине
за израду артефаката, одређивана је и ова физичка особина. При томе, ипак,
треба имати у виду да се тврдина по Мосу одређује првенствено за мине-
рале и да то својство чак и за исту минералну врсту варира у зависности
од начина појављивања датог минерала (земљасти, прашкасти, игличасти,
листасти агрегати). Због тога су се испитивани узорци опредељивали грубо
само у две групе: да ли парају или не парају стакло.
Хемијски састав и основне структурне карактеристике одређени су
у Лабораторији за СЕМ-ЕДС Рударско-геолошког факултета за четири узор-
ка са локалитета Масинске њиве. Анализе су рађене на скенирајућем елек-
тронском микроскопу типа JEOL JSM-6610LV у условима високог вакуума.
Снимци узорака добијени су помоћу детектора за секундарне (secondary)
електроне (SE). За извор електрона коришћено је волфрамско влакно. Хе-
мијске анализе урађене су на енерго-дисперзионом спектрометру типа X-Max
Large Area Analytical Silicon Drift (Oxford), уз употребу унутрашњих стандарда.
Анализиране су површине артефаката без додатног полирања. Рађене су хе-
мијске анализе у тачки, а хемијски састав је приказан као сума садржаја оксида
датих у масеним процентима нормализованих на 100 %. Граница детекције из-
носи 0,1 %. Снимање је вршено у условима ниског вакуума јер у том случају
није потребно напаравање узорака угљеником или златом, што би, због на-

249
ГСАД/JSAS 30 (2014) Мултидисциплинарни прилози

нетог слоја који не може лако и у потпуности да се уклони, довело до неког

вида оштећења узорка и ову методу сврстало у деструктивне.
Додатно су урађене и анализе за два примерка окресаних артефаката
са млађенеолитског локалитета Кремените њиве у Барајеву, који показују
исте макроскопске одлике као и узорци са Масинских њива (табела 1).

Узорак артефакта Локалитет Врста стене

15
„беле стене различитог
4693
Масинске њиве постанка”
4692
МЊ/Н
БАР-1 рожнац
Кремените њиве
БАР-2
Табела 1. Списак анализираних узорака
Table 1. List of analysed samples

Резултати
Резултати испитивања сировине биће приказани кроз различите ана-
литичке поступке који су примењени: минералошко-петрографску анализу
и морфолошку и хемијску СЕМ-ЕДС анализу.

Минералошко-петрографска анализа
На основу макроскопских минералошко-петрографских испити-
вања, утврђено је да су као сировине за израду окресаних артефаката ко-
ришћени: рожнац (3.508 ком. – 74,25%), кварцит (913 ком. – 19,32%), опал
(221 ком. – 4,67%), опсидијан (46 ком. – 0,97%), „беле стене различитог
постанка” (31 ком. – 0,65%), кречњак (3 ком. – 0,06%), силификовани пеш-
чар (1 ком. – 0,02%) и дијабаз/базалт (1 ком. – 0,02%). С обзиром на то да су
за овај рад значајни само „беле стене различитог постанка” и део рожнаца,
остале сировине неће бити овде детаљно разматране.
Група узорака која је дефинисана као група „белих стена различи-
тог постанка” представљена је 31 артефактом. То су стене прљавобеле или
беж боје, афанатичног склопа, односно без макроскопски видљивих састоја-
ка. Поједини узорци су хетерогеног изгледа, а та неуједначеност се огледа
у постојању светлијих прослојака, сочива или неправилних зона. Неки од
примерака одликују се изразитом порозношћу и малом специфичном тежи-

250
Ј. Шарић, С. Ерић, К. Шарић Прилог проучавању „белих стена...

ном, док се други, према својој специфичној тежини, не разликују од рож-

наца, кречњака и још неких врста стена. Примећено је да већина примерака
не пара стакло, док један мањи број пара стакло једном својом страном, а
другом не.
Група рожнаца је убедљиво најзаступљенија на локалитету. Чини је
укупно 3.508 примерака, међу којима се посебно истичу три субгрупе: тзв.
балкански кремен, и рожнац сивомаслинасте боје (Шарић 2002b), који неће
бити у фокусу истраживања у овом раду, и рожнац беле/белосивкасте/беж
боје. Ови последњи рожнаци су непрозирни и имају мат површину. Одликују
се аморфном до криптокристаластом структуром и масивном текстуром.
Ови примерци парају стакло. По својим макроскопским карактеристикама
некада су веома слични групи „белих стена различитог постанка” и један
број узорака не може са сигурношћу да се разврста у једну од ове две групе.
Артефакти БАР-1 и БАР-2 потичу са локалитета Кремените њиве
у Барајеву. Према макроскопским одликама, ове стене су опредељене као
рожнаци који према боји одговарају групи беж рожнаца са Масинских њива.

Морфолошка и хемијска СЕМ-ЕДС анализа

Према резултатима ЕДС анализе, сви анализирани узорци артефака-
та који су макроскопски опредељени у две групе – рожнаце беж боје и „беле
стене различитог постанка”, јесу силицијумске стене уједначеног састава,
изграђене од финозрних агрегата са садржајем силицијум-диоксида изнад
98%. Остатак чине ниски садржаји оксида гвожђа, алуминијума, калијума и
ретко калцијума и магнезијума (табела 2), што је највероватније последица
ниских садржаја неке финозрне глиновите фазе, лискуна, фелдспата (ана-
лизе 1-2, 4-2 и 5-2), могуће магнезита, као и фино диспергованих оксида
и/или хидроксида гвожђа који дају једва видљиву жуту/беж нијансу овим
узорцима.
На основу морфолошке анализе такође је утврђена сличност између
проучаване две групе, али се незнатне разлике могу уочити у величини на-
гомилања агрегата и порозности. Силикатне минералне фазе у анализира-
ним узорцима групе „белих стена различитог постанка” јављају се у облику
финопрашкастих слепљених честица које чине заобљене агрегате између
система пора, а величина им је од 5 μm до 15 μm. Поре и канали у овим узор-
цима су ширине између 5μm и 25μm (сл. 1a-в). Узорци дефинисани као рож-
наци нешто су компактнији са величином зрна између 1μm и максимално
10μm (сл. 1г-ђ). Величина пора у овим узорцима је испод 5μm, с тим што је

251
ГСАД/JSAS 30 (2014) Мултидисциплинарни прилози

„Беле стене различитог постанка” Рожнаци

Узорак 15 15 4693 4693 4692 4692 МЊ/Н МЊ/Н БАР- БАР- БАР- БАР-
1 1 2 2

Анализа 6-1 6-2 5-1 5-2 4-1 4-2 3-1 3-2 1-1 1-2 2-1 2-2
SiO2 97.4 98.1 99.4 91.5 99.5 93.8 100.0 100.0 98.5 88.8 99.0 98.4

Al2O3 0.9 - - 5.0 0.3 3.5 - - 0.7 7.0 0.4 1.0

FeO 0.5 0.3 0.2 1.6 - 1.6 - - 0.2 2.3 0.4 0.3

MgO 0.8 1.6 0.2 0.7 - - - - - 0.8 - -

CaO 0.2 - 0.2 0.7 - 0.5 - - 0.4 - - -

K2O 0.2 - - 0.5 0.2 0.6 - - 0.2 1.1 0.2 0.3

∑ 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0

Табела 2. СЕМ-ЕДС семиквантитативне анализе артефаката.

Хемијске анализе су дате у масеним % и нормализоване су на 100 %
Table 2. SEM-EDS semi-quantitative analyses of the artefacts.
Chemical analyses are given in wt % and are normalized to 100 %

узорак БАР-1 компактан. Важно је истаћи да се запажа постепено смањење

порозности од „белих стена различитог постанка” ка рожнацима (сл. 1а-ђ).

Дискусија
„Беле стене различитог постанка” су због мале тврдине биле непо-
годне за израду окресаних артефаката и углавном су биле коришћене за из-
раду глачаних артефаката (Antonović 2003) иако има примера да су од овог
материјала израђивани и појединачни примерци окресаних алатки (Шарић
2005). Уколико су на неким локалитетима проналажени одбици који су ука-
зивали на технику окресивања, најчешће су објашњавани као нуспродукти
настали у првим фазама израде глачаних артефаката (Антоновић и Шарић
2011). Но, појединачни примерци који су несумњиво настали као резултат
технолошких поступака окресивања указали су на то да су у одређеним си-
туацијама и „беле стене различитог постанка” могле да се користе за израду
одређених типова окресаних артефаката. Неколико правилних сечива, једно
сечиво за подмлађивање језгра, као и једно цилиндрично језгро за израду
сечива, несумњиво потврђују да су на локалитету Масинске њиве тзв. беле
стене различитог постанка коришћене у производњи артефаката техником
окресивања (Шарић, у припреми). Међутим, у случају артефаката са ло-
калитета Масинске њиве израђених од „белих стена различитог постанка”
уочена је једна специфичност – неки од артефаката (на пример, 4692 и 4693)
једном страном нису парали стакло, а другом јесу.

252
Ј. Шарић, С. Ерић, К. Шарић Прилог проучавању „белих стена...

Сл. 1. SE-снимци узорака артефаката који су макроскопски дефинисани као

„беле стене различитог постанка” (а – узорак 15, б – узорак 4693, в – узорак 4692)
и као рожнаци (г – узорак БАР-2, д – узорак МЊ/Н, ђ – узорак БАР-1);
на снимцима су приказане тачке за које су рађене хемијске анализе
(дате у табели 2); увећање 400x
Fig. 1. SE images of artefacts defined macroscopically as „white rocks of different
origin“ (а – sample 15, б – sample 4693, в – sample 4692) and as cherts (г – sample
БАР-2, д – sample МЊ/Н, ђ – sample БАР-1); the points of chemical analyses from
Table 2 are labelled in the images; magnification 400x

Генерално, узорци дефинисани као рожнаци и узорци дефинисани

као „беле стене различитог постанка” у хемијском погледу се не разликују.
Њихове хемијске анализе су показале да су сви они изграђени од сили-
цијумске компоненте. Природа ове компоненте (на пример, да ли се ради
о реликтима вулканског стакла – пловућца или се запажају силификоване
љуштуре микрофосила) није могла да се утврди прецизније, јер није било
могуће израдити петрографски препарат и тако упоредити ове анализе са
анализама сировина сличног изгледа, које су дали Шарићева и Цветковић
(2014) испитујући сировине са енеолитског локалитета Црквине у близини
Масинских њива. Свакако, силицијумска компонента која изграђује испити-
ване узорке има тврдину око 7 (као што је речено, тврдина може да варира у
зависности од фазе која носи силицију). И морфолошка анализа је показала
да су сви испитивани узорци изграђени од агрегата сличних димензија. Изу-
зетно мале разлике између узорака примећују се у погледу порозности, али
уочљива постепеност у повећању порозности од рожнаца ка „белим стенама

253
ГСАД/JSAS 30 (2014) Мултидисциплинарни прилози

различитог постанка” не дозвољава јасну одредбу ове особине као специ-

фичну за „беле стене различитог постанка”, док недвосмислено има ефекта
на промену специфичне тежине. Оно што је можда још битније, порозност
је вероватно и разлог што се неки од испитиваних узорака (4.962 и 4.963)
једном својом страном понашају као тврди материјали (парају стакло), а
другом страном као меки материјали (не парају стакло).
Најважније минералошко-петрографске особине испитиваних узо-
рака дате су у табели 3.
Ознака Макроскопска Хемијски
Локалитет Тврдина Порозност
узорка одредба састав
Масинске не пара
15
њиве стакло
највећа
Масинске једном
4693 порозност
њиве „беле стене страном
различитог пара
постанка“ стакло,
Масинске другом
4692 Агрегати
њиве страном
силицијумског порозност
не пара
састава опада
стакло
(> 98 мас.%)
Кремените
БАР-2
њиве
Масинске пара
МЊ/Н рожнаци стакло најмања
њиве
порозност
Кремените
БАР-1
њиве

Табела 3. Приказ најважнијих минералошко-петрографских особина

испитиваних узорака. Редослед узорака је дат према порозности.
Table 3. The main mineralogical and petrographical characteristics of
the studied samples. Order of the samples is given according to porosity.

Дефинитивно одређивање стена од којих су израђени артефакти са

Масинских њива морало би да укључи и додатна изучавања овог материја-
ла са петрогенетског аспекта. Ипак, узимајући у обзир податке Шарићеве
и Цветковића (2014), који су у материјалу са Црквина препознали и узорке
са извесном порозношћу објашњавајући је као последицу силификације и
хидротермалних измена протолита, може се рећи да би бар део узорака при-
казаних у овом раду могао да одговара силификованим стенама.

254
Ј. Шарић, С. Ерић, К. Шарић Прилог проучавању „белих стена...

Закључак
Макроскопска минералошко-петрографска и СЕМ-ЕДС анализа
узорака са енеолитског локалитета Масинске њиве још једном је потврдила
сложеност испитивања групе стена које су у археолошкој литератури по-
знате као „беле стене различитог постанка” због њихове разноврсности и
сличности са рожнацима исте боје. На основу овог истраживања утврђено
је следеће:
– да се испитиване две групе стена – беж рожнаци и „беле стене различитог
постанка”, макроскопски разликују по порозности и маси;
– да су СЕМ-ЕДС анализе показале да узорци из обе групе имају исти хе-
мијски састав – изграђени су од силицијумских агрегата са преко 98 % си-
лицијума; то имплицира да би сви узорци морали да парају стакло (имају
велику тврдину);
– да је порозност израженија код узорака из групе „белих стена различи-
тог постанка”, али да се известан степен порозности јавља и код узорака
одређених као рожнаци;
– да узорак 15, и поред силицијумског састава, не пара стакло јер је фино
прожет порама, тако да се лако круни (не остаје компактан услед деловања
силе);
– да узорци 4.962 и 4.963 из групе „белих стена различитог постанка” не
парају стакло оним својим површинама које одликује већа порозност;
– узорци са повећаном порозношћу могли би да представљају хидротер-
мално промењене стене чији протолит није могуће утврдити на овом нивоу
истражености, па би се оне стога могле сврстати у групу „белих стена раз-
личитог постанка”.
Поред ових закључака који су везани конкретно за испитиване при-
мерке, намеће се и закључак да називи „лаке беле стене” и „меке беле стене”
немају реално оправдање и да би термин „беле стене различитог постанка”,
ипак, био најпримеренији за ову групу сировина. С друге стране, усвајање
предложеног термина или коришћење било којег од ова три која су у упо-
треби ни у ком случају не решава сложену проблематику која се односи на
тачно одређивање стена коришћених у поступку израде артефаката техни-
ком окресивања. Неопходна је стална сарадња са геолозима, како би се на
основу тачног одређења сировина створила могућност за лоцирање њихо-
вих примарних налазишта.
Осим тога, кроз пример анализирања артефаката са локалитета Ма-
синске њиве, показано је и да минералошко-петрографска анализа мора
да буде систематски спроведена. То подразумева да се што је могуће већи

255
ГСАД/JSAS 30 (2014) Мултидисциплинарни прилози

број артефаката анализира у неколико сукцесивних корака и без „преска-

кања” претходне етапе. Узорке најпре треба испитати макроскопски, затим
кроз оптичке анализе (помоћу поларизационог микроскопа за пропуштену
светлост), а тек онда применити неку инструменталну методу (СЕМ-ЕДС,
Raman, XRD и друго). Тек када се велики број узорака анализира истим
методама, подаци ће постати компаративни, а закључци ће добити праву
тежину и значај. Тада ће, такође, бити учињен и велики корак не само ка
бољем разумевању и прецизнијем дефинисању сировина коришћених у пра-
историји већ ће се отворити и могућност за праћење праваца којима су се
обављале комуникације између одређених заједница приликом трговине,
односно размене добара, међу којима су биле и сировине за израду окреса-
них артефаката.

БИБЛИОГРАФИЈА
Antonović, Dragana. 1997. Use of Light White Stone in the Central Balkans Neolithics.
Старинар XLVIII: 33–39.
Antonović, Dragana. 1998. Nastanak i razvoj industrije glačanog kamena u neolitu Sr-
bije. Doktorska disertacija, rukopis. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Antonović, Dragana. 2003. Neolitska industrija glačanog kamena u Srbiji. Posebna iz-
danja 37. Arheološki institut. Beograd.
Антоновић, Драгана и Шарић, Јосип. 2011. Камено оруђе са локалитета Црквине
у Стублинама. Старинар LXI: 7–22.
Богосављевић, Вера. 1992. Окресана Каmена индустрија са насеља Дивље Поље.
Краљево: Народни музеј.
Шарић, Јосип. 2002a. Артефакти од окресаног камена са локалитета Шалитрена
пећина. Гласник Српског археолошког друштва 18: 9–23.
Šarić, Josip. 2002b. Stone as material for production of chipped stone artifacts in Early
and Middle Neolithic of Serbia. Старинар LII: 11–26.
Šarić, Josip. 2004. Raw Material for Making Chipped Stone Artefacts in Early and Mid-
dle Neolithic of Serbia. Slovak Geological Magazine Vol. 10. No. 1–2: 65–72.
Шарић, Јосип. 2005. Артефакти од окресаног камена са локалитета Ливаде, Кале-
нић. Колубара 4: 89–113.
Šarić, Josip. 2014. Artefakti od okresanog kamena u starijem i srednjem neolitu na tlu
Srbije. Posebna izdanja 55. Beograd: Arheološki institut.
Шарић, Јосип. Артефакти од окресаног камена са локалитета Масинске њиве
(Мали Борак), у припреми за публиковање.
Шарић, Кристина и Цветковић Владица. 2014. Минералошко-петрографска ана-
лиза узорака са енеолитског локалитета Црквине (Мали Борак). Колубара 6: 37–43.

256
Ј. Шарић, С. Ерић, К. Шарић Прилог проучавању „белих стена...

Josip Šarić
Insitute of Archaeology, Belgrade
Suzana Erić, Kristina Šarić
University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology, Belgrade

CONTRIBUTION TO THE INVESTIGATION OF „WHITE STONES

OF DIFFERENT ORIGIN“ – MATERIAL FROM THE ENEOLITHIC
SITE OF MASINSKE NJIVE AS AN EXAMPLE

Key words: Eneolithic, white stones of different origin, chert, chipped stone artеfacts

Determination of raw material used for making chipped stone artefacts

from the Eneolithic site of Masinske njive has once again raised the problem of
terminology of white stones that are already known in archaeological literature
as „light white stone”, „soft white stone” or „white stone of different origin”
(WSDO). Macroscopical mineralogical and petrographical methods including
SEM-EDS analyses provided new data about the composition and fabric of these
stone artefacts.
On the basis of macroscopical characteristics, two groups of rocks were
distinguished: WSDO and beige cherts. 31 artefacts are made of WSDO, which
are off-white or beige in color and afanatic in texture. Some items are heteroge-
neous due to the presence of lighter colored tiny bands or lenses and irregular
zones. Some samples are porous and show low specific weight. Most samples do
not scratch glass, but two of them (4962 and 4963) scratch glass only by one side.
The cherts are represented by 3508 items, but in this study only a group of beige
cherts has been taken into consideration. They have matt surface and are amor-
phous to cryptocrystalline in texture and massive in fabric. Some samples of this
group are macroscopically similar to WSDO, and a number of samples cannot be
accurately defined as cherts or WSDO.
The SEM-EDS technique provided chemical and morphological analy-
ses of the samples. All samples show similar chemical compositions – they are
composed of fine grained aggregates with silica contents (SiO2) higher than 91%
and minor amounts of Fe, Al, K, Ca and Mg oxides.
Morphological analysis reveals the similarity between the investigated
groups, but small differences can be noticed in terms of the size of aggregates and
porosity. Silicate mineral phases in the WSDO samples appear as dusty particles
(5μm to 25μm in diameter) which are glued and rounded. Pores and cavities be-

257
ГСАД/JSAS 30 (2014) Мултидисциплинарни прилози

tween them range from 5μm to 25μm in diameter. The cherts are more compact,
with grain size of around 1μm to maximal 10μm in diameter. Their pores are
usually smaller than 5μm, and sample БАР-1 is almost free of them. It is worth
noting that there is a gradual decreasing in the pore size from the WSDO to the
cherts.
The presented results indicate that all studied samples are predominantly
composed of silica. It means that all of them should scratch glass. However, this
characteristic depends on porosity. Only compact samples show high hardness,
while samples with a certain degree of porosity, despite their silica composition,
will traper off instead of scratching glass. So, hardness alone cannot be a criterion
for defining WSDO.
This study proved that hardness or specific weight could not be used
as good criteria for distinguishing WSDO. It can also be concluded that terms
“light white stones” or “soft white stones” are not appropriate. Although the term
“white stones of diffrerent origin” is the most appropriate, it cannot solve the
complex problem of precise determination of rocks used for chipped stone arte-
facts production, and that in turn is essential for discovering outcrops from where
raw material was taken.
This study of the artefacts from Masinske njive shows that mineralogi-
cal and petrological analyses should always be done systematically: covered by
a set of methods starting from macroscopical analyses and optical microscopy.
Only after these two steps, it is recommended to use the instrumental methods
(SEM-EDS, Raman, XRD etc). Moreover, all these investigations should be done
on a large number of samples. Creating a comprehensive data base would enable
stronger conclusions which provide better understanding of life in Prehistory and
directions of communications between certain communities, trading or exchange
of goods including raw material for making chipped stone artefacts.

258