Monokotile

Monokotiledone biljke ili monokotile (Liliopsida) predstavlja jednu od dve

grupe razdela skrivenosemenica. Ova velika grupa biljaka obuhvata oko 59 000
vrsta koje su klasifikovane u oko 3000 rodova. Ova grupa skrivenosemenica je
veoma važna jer obuhvata biljke koje dominiraju velikim delovima Zemlje i
koje su ekonomski veoma važne. U okviru ove klase skrivenosemenica se
nalaze uglavnom zeljaste vrste. Karakterišu se prisustvom samo jednog
kotiledona na klici. On često ima funkciju apsorpcije organskih materija iz
endosperma semena. Glavni koren najčešće vrlo rano izumire i zamenjuju ga
adventivni koreni. Zbog toga ove biljke imaju žiličast tip korenovog sistema. U
stablu provodni snopići su kolateralni zatvoreni, bez kambijuma i nepravilno su
raspoređeni. Obično nije prisutno sekundarno debljanje stabla. Listovi su
naizmenično raspoređeni, karakteriše ih paralelna nervatura, a zalisci su retko
prisutni. Cvetovi su uglavnom tročlani, a cvetni omotač često nije jasno
diferenciran ili je potpuno redukovan. Među biljkama ove klase nalaze se
suvozemne, ali i biljke kojima voda predstavlja životnu sredinu.

Dikotile

Ova klasa skrivenosemenica obuhvata drvenaste i zeljaste biljke koje imaju

klicu sa dva kotiledona, a retko se sreću izuzeci koji imaju jedan kotiledon.
Glavni koren koji nastaje iz korenka klice najčešće ostaje dugo u životu i razvija
se obično u osovinski korenov sistem. Provodni snopići su na poprečnom
preseku stabla raspoređeni u jednom krugu. Pomoću kambijuma stablo
drvenastih biljaka može sekundarno da deblja. Listovi su obično naizmenično
raspoređeni, a ređe su naspramni. Većinom imaju mrežastu nervaturu i često su
prisutni zalisci. Cvetovi su najčešće petočlani, a ređe četvoročlani. Mali broj
vrsta poseduje dvočlane ili tročlane cvetove, a poznati su i spiralno građeni
cvetovi. Među kopnenim biljkama dikotiledone skrivenosemenice imaju
dominantnu ulogu. To su prevashodno fenarofite, ali među njima su zastupljene
i brojne zeljaste biljne vrste, od kojih se samo mali broj prilagodio životu u
vodi.
Skrivenosjemenice

Скривеносеменице или цветнице (лат. Magnoliophyta, Angiospermae) су

највећа група зелених копнених биљака и изгледом јако разноврсне, али
их повезује то што се код њих семе налази унутар плода. До сада је
познато преко 290 000 врста цветница у које спадају: цвеће, траве, дрвеће,
поврће, воће, љековито биље. Преци цветница су се развили још у доба
Тријаса прије 245 милиона година. Прве познате цветнице датирају прије
160 милиона година. Преко 80% свих зелених биљака има цветове, који
стварају семе и тако се развија нова биљка. Једногодишње цветнице
цветају на крају свог живота, док већина вишегодишњих цветница цвета
сваке године. Траве су најраспрострањеније цветнице.

Опште карактеристике скривеносеменица

Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1mm
(плутајућа биљка Wolffia) до преко 80m (нпр. неки представници рода
Eucaliptus). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима
пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у
пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води
самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и
паразитске и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене
екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу
биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и
структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све
биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња
припадају скривеносеменицама.

Цвјетнице могу имати један или два клицна листића, котиледона. Цвијет
се отвара из пупољка. Пупољак цвјетница је затворен у чашицу која личи
на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића.
Диверзитет боја цвјетница је безграничан. Обојени дио цвијета састоји се
од латица које чине круницу. Ако су у цвијету чашични и крунични
листићи исте боје називају се перигон. У зависности од доба године,
пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови
омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара,
чашични листићи се савијају уназад , шире, откивају и отварају круничне
латице које стварају цвјетну круну. Цвијет се отвара и открива јарко
обојене поленске кесице- прашнике. Цвјетови могу трајати од једног дана
до неколико, док други цвјетају мјесецима прије него што се опраше и
израсту у сјеме.