Biheviorizam je „jaka“ grana psihologije koja je ostvarila praktičnu dominaciju u psihološkoj

teoriji. Značenje pojma biheviorizam potiče od engleske reči behavior (ponašanje) koje se
definiše kao „svaka akcija pojedinca uključujući i one podložne posmatranju, merljive psihološke
promene, kognitivne (svesne) slike, fantazije i emocije“. Granu su usavršili Pavlov, Votson, Skiner i
drugi, među kojima je najznačajniji Berus Frederik Skiner (eng.). Naime, ova teorija tvrdi da su
mnoga maladaptivna ponašanja, u delu ili celini, stečena kroz proces učenja i mogu se
potencijalno „odučiti“. Zato klasičan biheviorizam u obzir uzima samo dokaze koji se mogu meriti
kao reakcija na stimuluse i ne zanimaju ga ideje i emocionalno iskustvo.[1]

Biheviorizam objašnjava razvitak pojedinca kao određenim uslovima usmeren proces sticanja
novih oblika ponašanja. Interesovanje bihevioristički orijentisanih psihologa usmereno je na
utvrđivanje onih uslova putem kojih se menja i čijim stvaranjem se može menjati ponašanje.

Tako, na primer, američki psiholog Skiner pokazuje kako se nagrađivanjem i nenagrađivanjem

određenih načina reagovanja može steći ili napustiti određeni vid ponašanja.

Biheviorizam ne poriče postojanje nasleđa, ali smatra da nema potrebe da se njime bave
psiholozi. Postoji više pravaca bihevioralne psihoterapije. Neki koriste principe klasičnog, drugi
instrumentalnog uslovljavanja, a treći učenje po modelu. Oni dolaze od pretpostavke da je uzrok
teškoćama i neprilagođenom ponašanju u naučenom rđavom reagovanju na određene situacije.
Kako je neadekvatno ponašanje stečeno učenjem, tako ga se osobe sa poremećajima moraju i
osloboditi korišćenjem učenja i steći zdravo i prilagođeno ponašanje.

Biheviorističke teorije zovu se situacionim teorijama. Time se naglašava zavisnost ponašanja od

situacija u kojima se pojedinac nalazi. Za objašnjenje ponašanja u celini ili ličnosti bitno je
poznavanje zakonitosti učenja. Glavni problem kojim se biheviorističke teorije ličnosti bave je
problem razvoja: problem kako se učenjem formira ličnost jedinke. Odlika biheviorističkih teorija
jeste oslanjanje na podatke o ponašanju dobijene empirijskim, često i eksperimentalnim
istraživanjima.

Bihevioristička škola mišljenja delovala je u 20. veku istovremeno sa psihoanaitičkim pokretom u

psihologiji. NJeni glavni predstavnici bili su Ivan Pavlov, koji je istraživao klasično uslovljavanje,
Džon Votson (1878—1958) koji je odbacio introspektivne metode i tražio ograničavanje
psihologije na eksperimentalne laboratorijske metode. NJegov učenik, Skiner, pokušao je da da
etičku pozadinu biheviorizmu povezujući ga sa pragmatizmom.
Sadržaj/Садржај

1 Pristupi biheviorizmu

2 Vrste biheviorizma

3 Izvori

4 Spoljašnje veze

Pristupi biheviorizmu[uredi - уреди | uredi izvor]

Unutar tog širokog pristupa postoje različiti naglasci. Neki bihevioristi jednostavno smatraju da je
posmatranje ponašanja najbolji ili najpouzdaniji način istraživanja psiholoških i mentalnih
procesa. Jedni veruju da je to zapravo jedini način istraživanjatakvih procesa, dok drugi smatraju
da je samo ponašanje jedini odgovarajući predmet psihologije, te da se uobičajeni psihološki
termini (verovanja, ciljevi, itd ne odnose ni na šta nego samo nili jedino na ponašanje. Oni koji
zauzimaju takvo gledište ponekad svoje polje proučavanja nazivaju bihevioralnom analitom ili
bihevioralnom naukom radije nego psihologijom.

Vrste biheviorizma[uredi - уреди | uredi izvor]

Ne postoji opšta dogovorena klasifikacija biheviorizma.

Klasični: Votsonom biheviorizam; objektivno proučavanje ponašanja; bez mentalnog života, bez
unutrašnjih stanja; miso je prikriveni govor.

Metodološki: Objektivno proučavanje ponašanja treće osobe; psihološki podaci moraju biti
međusobno poverljivi; bez teorijskih propisa. Apsorbovan je u opšte eksperimentalnu i
kognitivnu psihologiju. Dva popularna podtipa su:

Neometodološki: Hulianov i post-Hulianov, teorijski, grupisanje podataka, nedinamičan, fiziološki

Purpozivni: Tolmanova bihevioristička anticipacija kognitivne psihologije.

Radikalni: Skinerov biheviorizam, uključuje bihevioralni pristup ‘mentalnom životu;’

nemehanistički; unutrašnja stanja nisu dozvoljena.

Teološki: Post-Skinerovski, purpozivan, lizan mikroekonomiji.

Teoretski: Post-Skinerovski, prihvata unutrašnja stanja (koža stvara razliku); dinamičan, ali
eklektičan u izboru teoretskih struktura, ističe štedljivost.

klasicno uslovljavanje

teorijski rad pavlova i nastava

instrumentalno ucenje, zakon efekta i vjezbanja

rani bihejviorizam

funkcija potkrepljenja

transfer znanja

programirana nastava

votsonov teorijski rad i proces ucenja

torndajkova asocijativna teorija ucenja

gatrijevo shvatanje ucenja

halov doprinos teoriji ucenja

1. UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI Prolećni semestar 2013. Predavač: Goran S. Milovanović
Predavanje 6a UČENJE – Deo III: Instrumentalno učenje

2. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 2 SVRSISHODNOST

PONAŠANJA LJUDI I ŽIVOTINJA Ograničenja paradigme klasičnog uslovljavanja u objašnjenju
ponašanja • U klasičnom uslovljavanju, jedna već instinktivno fiksirana reakcija biva povezana sa
nekim, u odnosu na nju, prethodno neutralnim stimulusom. • Proučavanje unutar paradigme
klasičnog uslovljavanja nam ne govori ništa o načinima na koje životinje i ljudi stiču nove oblike
ponašanja. • Ponašanje ljudi i životinja je svrsishodno: • Ponašanje je određeno u odnosu na
relevantne ciljeve, motive, nagone – motivacija igra suštinsku ulogu u određivanju ponašanja! •
Kako organizmi biraju koje će akcije sprovesti u svojoj sredini u funkciji ciljeva koji im se nameću
(ili koje biraju)? • Paradigma instrumentalnog učenja proširuje eksperimentalnu analizu
ponašanja u učenju tako da obuhvati ove netrivijalne komponente koje klasično uslovljavanje ne
obuhvata.

3. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 3 INSTRUMENTALNO

UČENJE Osnovni nacrt, Torndajkova istraživanja i zaključci Jedna od Torndajkovih „puzzle-boxes“
(Prema Thorndike, 1898). Neki od Torndajkovih rezultata (Prema Thorndike, 1898). Tipično
ponašanje Torndajkovih eksperimentalnih životinja: 1. emitovanje slučajnih reakcija; 2. slučajno
emitovanje „tačne“ reakcije; 3. pri vraćanju u kavez, ponovo emitovanje slučajnih reakcija; 4.
postepeno smanjivanje vremena latencije do „tačne“ reakcije; 5. konačno, emisija samo „tačne“
reakcije.

4. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 4 ZAKON EFEKTA
Rekonstrukcija Torndajkovog misaonog puta Edvard Torndajk • Torndajk: životinje uče bez
ikakvog razumevanja. • Metoda „slepih pokušaja i slučajnih uspeha“. • Postupnost učenja
pokazuje da tu nema nikakvog uviđanja! • Naučio mačke da se kavez otvara kada počnu da se
ližu à nema nikakve unutrašnje veze između lizanja i otvaranja kaveza (dok ima između
mehanizma poluge ili omče i otvaranja vratanca) • Zakoni asocijacija, Torndajku poznati iz
filozofske tradicije (Aristotel, Braun, Bejn), nisu mogli da objasne instrumentalno učenje. • Prema
zakonu frekvencije, životinje uče najučestaliju reakciju koju emituju à zato što je poslednja
reakcija koju emitiju pre potkrepljenja, tj. „tačna reakcija“, uvek morala da bude emitovana! •
Torndajk: pogrešno objašnjenje. Tokom emitovanja slučajnih reakcija mnoge se reakcije
ponavljaju à nema nikakvog razloga zašto one ne bi bile naučene i fiksirane u repertoaru
ponašanja. • Zaključak: mora da postoji princip jači od zakona učestalosti.

5. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 5 ZAKON EFEKTA
Posledice fiksiraju ponašanja u bihejvioralnom repertoaru organizama Edvard Torndajk •
Torndajkova bibliografija je do 1949, kada je umro, brojala 507 knjiga, monografija i radova u
naučnim časopisima. Zakon efekta i čuveni eksperimenti sa mačkama objavljeni su 1898. u
njegovoj doktorskoj disertaciji, koja je 1911. godine objavljena kao „Inteligencija životinja“. •
Edvard Torndajk je bio prvi S-R teoretičar: pre njega, istorija asocijacionizma govori samo o S-S
tipu asocijacija. • Tolman, 1938: „Psihologija učenja životinja – da ne pominjemo psihologiju
učenja dece – je u suštini bila i još uvek jeste pitanje slaganja ili neslaganja sa Torndajkom, ili
malih pokušaja da se poboljša njegovo shvatanje “. ZAKON EFEKTA Prvobitna formulacija zakona
efekta: „Od nekoliko odgovora koji se u jednoj situaciji vrše, čvršće se za situaciju vezuju oni koji
su praćeni zadovoljenjem (satisfaction), a oni koji su praćeni nezadovoljenjem (discomfort) bivaju
oslabljeni“. (Thorndike, 1898).
6. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 6 FORME
INSTRUMENTALNOG UČENJA Skiner: operantno i respondentno uslovljavanje Barus F. Skiner •
Barus Skiner: verovatno najveći individualni doprinos psihologiji učenja tokom njene istorije;
verovatno najznačajniji bihejviorista uopšte; 180 naučnih radova, 21 knjiga, prema mnogima
najuticajniji psiholog XX veka uopšte. • Skiner razlikuje • Respondentno uslovljavanje, u kome je
reakcija organizma automatska, izazvana emisijom bezuslovnog stimulusa = klasično
uslovljavanje, i • Operantno uslovljavanje, u kome se organizam uslovljava tako što se tačno
određene reakcije koje on spontano emituje povezuju sa posledicama (nagradama, kaznama)
koje to ponašanje fiksiraju ili eliminišu iz bihejvioralnog repertoara. • Skinerova kutija:
automatizacija merenja tokom proučavanja učenja, mahom kod golubova i pacova: • poluga
(dugme) koja se potiskuje nadole (kljuca) à jedinica nagrade (hrana); • frekvencija pritisaka na
polugu je mera jačine stečene navike u Skinerovoj kutiiji; • ponašanje životinja: kao u
Torndajkovom kavezu; • automatizacija merenja: pritisak poluge aktivira pero i tako razvija
vizuelni zapis ponašanja.

7. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 7 FORME

INSTRUMENTALNOG UČENJA Skiner: merenje jačine navike u Skinerovoj kutiji Viša rata priraštaja
R Niža rata priraštaja R • Svaki put kada eksperimentalna životinja pritisne polugu (kljucne
dugme) u Skinerovoj kutiji, pero koje proizvodi vizuelni zapis ponašanja se podigne za određenu
visinu. • Tako automatski dobijamo zapis koji nam pokazuje koliko frekventno je pritiskana
poluga. • Dakle, na Y-osi se registruje svaka naredna reakcija odn. kumulativna frekvencija
reagovanja; na X-osi je vreme.

8. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 8 POTKREPLJENJE Pojam
potkrepljenja (engl. reinforcement) Barus F. Skiner Skinerovi osnovni principi operantnog
uslovljavanja 1. Bilo koji odgovor R kome sledi potkrepljenje (nagrada) teži da bude ponovljen. 2.
Potkrepljenje (nagrada) je bilo šta što povećava ratu kojom se odgovor R ponovo javlja. U stvari,
jedina osobina potkrepljivača koju sa izvesnošću znamo jeste da on potkrepljuje... Davanje
Oduzimanje Apetitivni stimulus Pozitivno potkrepljenje (nagrada) Izostavljanje nagrade (oblik
kažnjavanja) Averzivni stimulus Kazna (uobičajeno kažnjavanje) Negativno potkrepljenje Naučite
terminologiju u klasifikaciji potkrepljenja: S à R à SR shema operantnog uslovljavanja

9. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 9 RAD BARUSA
FREDERIKA SKINERA

10. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 10 FORME I BITNI
FENEOMENI INSTRUMENTALNOG UČENJA Učenje reakcije bežanja (Escape Learning) Nema šoka
u ovom delu komore U ovom obliku instrumentalnog učenja, životinja ne uspeva da izbegne
neprijatni stimulus: ona uči da pobegne od njega. Potkrepljenje je prestanak dejstva neprijatnog
stimulusa: negativno potkrepljenje. Elektrifikovano trčište za pacove Cilj 0% potkrepljenja je
situacija u kojoj se prekid šoka odlaže za 20 sekundi bez obzira kad je životinja stigla na cilj.

11. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 11 FORME I BITNI
FENEOMENI INSTRUMENTALNOG UČENJA Učenje reakcije izbegavanja (Avoidance Learning) • U
prvim pokušajima, životinja posle dobijanja šoka u jednoj komori prelazi u drugu. • Vremenom,
životinja uči da napusti komoru u kojoj dobija šok pre nego što se šok zada: uči reakciju
izbegavanja. • Biološki veoma relevantna forma instrumentalnog učenja. Učenje reakcije
izbegavanja: Maurerova teorija dva faktora (1939) • Neutralni stimulusi iz komore u kojoj se
zadaje šok se asociraju za averzivni stimulus mehanizmom klasičnog emocionalnog uslovljavanja.
• Napuštanje situacije, odn. prelazak u komoru u kojoj nema šoka, dovodi do smanjenja straha, i
tako predstavlja potkrepljenje izvršene instrumentalne reakcije. • I mehanizmi klasičnog
uslovljavanja, i mehanizmi instrumentalnog učenja, učestvuju u učenju reakcije izbegavanja. •
Kritike: Vin i Solomon (1955, eliminišu aktivnost autonomnog nervnog sistema hemijskim ili
hirurškim putem), Blek (1959, meri aktivnost ANS-a tokom učenja) à učenje reakcije izbegavanja
se odvija i kada nema reakcije straha.

12. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 12 FORME I BITNI
FENEOMENI INSTRUMENTALNOG UČENJA Skinerov metod aproksimacije odn. oblikovanja (engl.
shaping) • Skiner: metoda aproksimacije (ili oblikovanja, engl. shaping) • Nagraditi prvu reakciju
sličnu onoj koja se očekuje, onda... 1. diferencijalno potrekpljenje, i 2. sukcesivna aproksimacija.

13. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 13 FORME I BITNI
FENEOMENI INSTRUMENTALNOG UČENJA Učenje putem kažnjavanja (Punishment learning)
Eksperiment Estesa, 1944. II grupaI grupa 8 pacova8 pacova (1) Trening pritiskanja poluge (1)
Trening pritiskanja poluge (2) Gašenje: pritisak poluge ne dovodi do hrane (1) Gašenje: pritisak
poluge dovodi do elektrošoka • Postoje 3 seanse gašenja • Samo u prvoj seansi I grupa dobija
elektrošokove; njena druga i treća seansa su iste kao u I grupi • Rezultati pokazuju kako broj
reakcija u II grupi postepeno aproksimira broj reakcija u II grupi koja nije kažnjavana à kazna
nema nikakav efekat u odnosu na uobičajeni postupak gašenja nepotkrepljivanjem!

14. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 14 FORME I BITNI
FENEOMENI INSTRUMENTALNOG UČENJA Psihologija učenja o primeni kazne • Edvard Torndajk.
Posle 1930, suočen sa eksperimentalnim nalazima o neefikasnosti kažnjavanja, daje reviziju
zakona efekta: „Nagrada povećava snagu konekcije (asocijacije), dok kazna ne utiče na snagu
konekcije (asocijacije) ni na kakav način“. • Glavni argument Barusa Skinera protiv upotrebe kazni
u učenju: kažnjavanje je, na duge staze, neefikasno. Kazna može da eliminiše određeno
ponašanje privremeno, dok se sprovodi, ali nema nikakav suštinski efekat tj. ne garantuje da se
kažnjavano ponašanje neće ponoviti: • Kažnjavanje dovodi do neželjenih i nepotrebnih
emocionalnih stanja: organizam se plaši, a reakcija straha se generalizuje na mnoge druge
stimuluse. • Kazna označava ono što organizam ne treba da radi, a ne ono što treba da radi. To
nije najzgodniji mehanizam za učenje koji možemo da zamislimo. • Kažnjavanje opravdava
nanošenje bola drugima. Kada dete dobije batine (što je protivzakonito u Republici Srbiji, da se
podsetimo!), ono uči samo to da pod nekim okolnostima jeste opravdano nanositi bol drugima. •
Situacije u kojima postoji mogućnost da se ispolji prethodno kažnjavano ponašanje bez aktualne
kazne mogu biti izgovor da se to ponašanje ispolji. Deca nauče da potisnu ponašanje u prisustvu
aktera koji ih kažnjava, ne u njegovom odsustvu. • Kažnjavanje vodi ka ispoljavanju agresije kod
kažnjavane osobe, a ovo vodi u druge probleme. Razmislite o tipičnim sudbinama u institucijama
za rehabilitaciju.

15. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 15 FORME I BITNI
FENEOMENI INSTRUMENTALNOG UČENJA Psihologija učenja o primeni kazne Drugačija mišljenja
• Stedon, 1995. Kazna nije neefetivna; zavisi od nacrta odn. kako je koristimo: • Ako je elektrošok
koji date eksperimentalnoj životinji veoma jak, ona ne samo da će prestati da emituje ponašanje
na koje ste ciljali („pritiskanje poluge“ u proceduri gašenja) - ona će verovatno prestati da radi
bilo šta u situaciji u kojoj se našla. • Ako je elektrošok koji date umerenog intenziteta, čak i tada
će pacov više manje „iz prve“ prestati da pritiska polugu ili emituje drugu reakciju na koju ste
ciljali. • Da li se kažnjavano ponašanje vraća posle perioda primene kazne ili ne? Zavisi od toga
kako kaznu primenjujemo. Npr. procedura odlaganja šoka: • eksperimentalna životinja se
operantno uslovi da neće dobiti elektrošok ako „tu i tamo“ pritisne polugu u Skinerovoj kutiji à
• izgradnja veoma, veoma stabilne, održive reakcije. • Stedon, 1995: prilično je nejasno da li je
opšti zaključak moguć, i nagrađivanje i kažnjavanje imaju svojih prednosti i svojih mana u
oblikovanju ponašanja.

16. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 16 REŽIMI
POTKREPLJENJA U OPERANTNOM USLOVLJAVANJU Režimi potkrepljenja i modifikacija ponašanja
• Režimi potkrepljenja: termin se odnosi na pravila u operantnom učenju koja određuju kada se
potkrepljuje neka reakcija. Različiti režimi potkrepljenja vode ka različitim ponašanjima i ključni
su u svim procedurama modifikacije ponašanja. • Skiner, 1938. (prvi opis režima potkrepljenja) •
1957. Fester i Skiner: cela knjiga posvećena režimima potrekpljenja. • Interminentni režimi
potkrepljenja: ne potkrepljuje se svaka reakcija. • Hamfrisov paradoks: parcijalno potrekpljenje
gradi reakcije koje se teže gase! • Značaj: u prirodnim uslovima, retko kada je svaka emitovana
reakcija potkrepljena!

17. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 17 REŽIMI
POTKREPLJENJA Skinerovi režimi potkrepljenja u operantnom uslovljavanju • Kontinuirani režim
potkrepljenja • Svaki put kada se emituje reakcija à potkrepljenje. • Bihejvioralne posledice:
ovako naučene reakcije se lako gase. • Primer: aparat za kafu i sokove. Kada je ispravan, svaki put
kada ubacite novac u njega, dobijete željeni proizvod. Taj aparat vas potkrepljuje kontinuirano. •
Ali, ako je aparat pokvaren: koliko dugo ćete provesti u pritiskanju dugmeta da dobijete željeni
napitak? 1. Dok se reakcija potkrepljuje: aproksimativno linearan rast. 2. Prekid potrekpljenja. 3.
Prekid reagovanja.

18. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 18 REŽIMI
POTKREPLJENJA Skinerovi režimi potkrepljenja u operantnom uslovljavanju Interminenti
(povremeni, delimični, parcijalni) režimi potkrepljenja • Ne potkrepljuje se svaka reakcija! •
Bihejvioralne posledice: reakcije se sporije izgrađuju, ali se teže gase. • Klasifikacija interminentih
režimia potkrepljenja se bazira (a) na vremenu (intervalni režimi tj. vremenski režimi) ili (b) na
frekvenciji reakcije (proporcijalni režimi tj. režimi srazmere) • Vremenski režimi: potkrepljenje po
isteku određenog vremenskog intervala • Režimi srazmere: potkrepljenje posle određenog broja
reakcija • Četiri osnovna tipa: • Fiksni interval (Fixed Interval – FI) • Varijabilni interval (Variable
Interval – VI) • Fiksna srazmera (Fixed Ratio – FR) • Varijabilna srazmera (Variable Ratio – VR)

19. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 19 REŽIMI
POTKREPLJENJA Skinerovi režimi potkrepljenja u operantnom uslovljavanju Režim fiksnog
intervala (FI) • Potkrepljenje se javlja posle određenog fiksnog vremenskog intervala • Reakcije
koje se potkrepljuju se javljaju po isteku intervala; njihova frekvencija ne utiče na potkrepljenje
ni na koji način. • Bihejvioralne posledice: na početku intervala, malo reakcija, pri kraju intervala,
dakle, pred trenutak kada se očekuje potkrepljenje à nagli skok u frekvenciji reakcija. Skok
frekvencije R pred potkrepljenje

20. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 20 REŽIMI
POTKREPLJENJA Skinerovi režimi potkrepljenja u operantnom uslovljavanju Režim varijabilnog
intervala (VI) • Potkrepljenje se javlja posle vremenskih intervala koji variraju po trajanju • Režim
se određuje prosečnom dužinom trajanja intervala, a intervali izlažu slučajnim redosledom •
Bihejvioralne posledice: veoma stabilna izgradnja reakcije, skoro linearan priraštaj u frekvenciji
reakcije sa vremenom (ima oscilacija, ali mnogo manje dramatičnih u odnosu na prethodni
režim).

21. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 21 REŽIMI
POTKREPLJENJA Skinerovi režimi potkrepljenja u operantnom uslovljavanju Režim stalne
srazmere (FR) • Potkrepljenje se javlja posle određenog fiksnog broja reakcija • Bihejvioralne
posledice: veoma stabilna izgradnja reakcije,skoro linearan priraštaj frekvencije reagovanja sa
vremenom. • Velika brzina i upornost reagovanja. Kod velikih srazmera (1:5, 1:10 i sl.) zapaža se
izvesna pauza posle dobijenog potkrepljenja; kod malih srazmera, npr. 1:100 i sl., takve pauze su
ređe). Kod velikih srazmera vidljiva je pauza u reagovanju posle potkrepljenja.

22. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 22 REŽIMI
POTKREPLJENJA Skinerovi režimi potkrepljenja u operantnom uslovljavanju Režim varijabilne
srazmere (VR) • Potkrepljenje se javlja posle varijabilnog broja reakcija; slučajni raspored davanja
potkrepljenja posle određenog broja reakcija; režim se određuje prosečnim brojem reakcija
posle kojih se da je potkrepljenje • Bihejvioralne posledice: izvanredan priraštaj u frekvenciji
reagovanja sa vremenom, izuzetno visoka frekvencija reagovanja, trajnost – veoma teško se gasi.

23. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 23 PREGLED
SKINEROVIH INTERMINENTIH REŽIMA POTKREPLJENJA FI VI FR VR

24. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo III – Predavanje 6 24 REŽIMI
POTKREPLJENJA Hernstejnov zakon slaganja (engl. Matching law) Ričard Hernstejn (1930 – 1994),
Skinerov student na Harvardu: proučava izborno ponašanje Paralelni režimi potkrepljenja:
organizam može da emituje više različitih reakcija (npr. postoji nekoliko poluga za pritiskanje) od
kojih svaka potkrepljuje po sopstvenom režimu potkrepljenja. kljucanje dugmeta A kljucanje
dugmeta B VI 2 minuta VI 1 minut U intervalu od 2 minuta, dugme A potkrepljuje jednom, a
dugme B – 2 puta. Šta golub treba da čini? Hernstejn, 1961 – evo šta golubovi čine: kljucanje
dugmeta A kljucanje dugmeta B ~ 33% vremena ~ 67% vremena Hernstejnov zakon slaganja:
odnos rata reakcija = odnos rata potkrepljenja