Biblioteka

Savremeni aforizam

***************************

Urednik
Vitomir Teofilović

Likovna oprema
Pozitiv

Recenzija
Bane Jovanović
Vitomir Teofilović

Za izdavača
Predrag Denčić

1
 Vesna Denčić

PUT DO PAKLA
Aforizmi

Pozitiv
Beograd, 2001.

2
 Zapisi na krajputašu
Vesna Denčić piše „muški”!
Njen politički aforizam, precizno adresovan, dovoljno iro-
ničan, najmanje je igra reči, dok paradoksom razotkriva politi-
kanstvo kao parodiju politike koja nam se uvukla pod kožu i u
kosti kao naša sudbina.
Iako napominje: „Aforizme ne pišem svaki dan. Nije mi
svaki dan do zezanja.”, Vesna brzo napušta „dribling duha na
malom prostoru” i prihvata se aforizma kao „srpske borilačke
veštine”.
Njena najnovija knjiga „Put do pakla”, naslanja se na
prethodnu knjigu „Svet ne može propasti bez nas” (1996), na
putu ka prelomnim političkim događajima.
Shvativši da „Srbe pokreće mehanizam sa unutrašnjim sa-
gorevanjem”, naša aforistkinja buntovne 1996. piše: „Barikade
su temelji spomenicima”, a 2000. godine, uoči prevrata, na-
slućuje: „Lepo spavajte deco. Završena je još jedna krvava baj-
ka.”
Uzavrele 1996. Vesna Denčić će napisati: „Dao je život da
mu bude bolje”, a 2000. još na putu prema paklu, zapisuje:
„Mislim ja na budućnost. Ništa drugo i ne radim.”
Kad ovi aforistički zapisi budu objavljeni, očekivanim, a
ipak iznenadnim prevratom, put prema paklu će već biti pre-
kinut, završetkom još jedne balkanske krvave bajke, ali time se
neće prekinuti i posao aforistkinje koja je u cik zore napisala:
„Konačno smo dobili novu vlast,
biće to pravo osveženje za satiru.”
„Put do pakla” je dragocen zapis na još jednom srpskom
krajputašu.
Opomena. Neka se ne zaboravi.

Bane Jovanović

3
Prodali smo dušu đavolu.
Sad je došao po ambalažu.

4
Opustite se.
Ne preti nam nikakva budućnost!

Došla su druga vremena,

a prva još nisu ni otišla.

Odsvirali su svoje,
ali eho još traje.

Toliko postignutih autogolova

iziskuje promenu pravila igre.

5
Nije on pao zbog ideala.
Ulog je bio mnogo veći.

Nisu to memoari,
to su zapisi iz podzemlja.

Zar da svoje zdravlje poverim

lekarima koji nemaju šta da jedu?!

Policija zabranjuje protestne šetnje

da narod ne strada od čistog vazduha.

6
Putujući cirkus nikako da ode.

Mogla bih da ostvarim svoje snove,

ali ih se grozim.

Trebalo je na vreme da se zapitamo

otkud nama toliko prijatelja?!

Ne patimo od kineskog sindroma.

Premalo nas je.

7
Nije svako rođen
da prima humanitarnu pomoć.

Zahvaljujući žrtvi,
otkriveno je mesto zločina.

Spoljno mešanje je za svaku osudu,

pogotovo kad nisu svesni u šta se upuštaju.

Lako je kritikovati vlast,

teško je pohvaliti.

8
Nema potrebe da štampamo novac,
dovoljno je maraka u opticaju.

Srbe pokreće mehanizam

sa unutrašnjim sagorevanjem.

Kad uključim televizor,

proguta me tama.

Mi smo ratnički narod.

Borićemo se do poslednjeg
i još nam neće biti dosta!

9
Duboko smo zaglibili,
ali nas to ne sprečava da idemo dalje.

Devizne štediše ispoljile su najveći patriotizam.

Jednim potezom oslobodili su se okupatorskog novca.

Ovde svako ima pravo da bude biran.

Očigledno!

Udarili smo temelje demokratiji,

a onda je ponestalo novca.

10
Sve plaćamo glavom.
Nemamo nekretnine.

Pošto kiša nije omela demonstracije,

ceo teret pao je na policiju.

Vodimo aktivan društveni život,

a ponekad se i odmaramo od ratovanja.

Samo sloga Srbina spasava

od samouništenja.

11
Komunistički Ustav:
zakoni se usklađuju prema potrebama.

Naši zakoni su toliko fleksibilni

da nije potrebno tumačenje.

Nema svrhe da i dalje prozivamo komuniste,

oni se više na to ime ne odazivaju.

Nismo mi primitivni,
samo drugačije doživljavamo progres.

12
Prethodni vođa otišao je mirnim putem.
Sam je umro.

Nama stalno gori pod nogama.

Tako se i mečke dresiraju.

Trenutno smo u krizi,

ali ne traje to kod nas duže od pet vekova.

Ovo je bogata zemlja,

a to što pojedinci umiru od gladi
na psihološkoj je osnovi.

13
Pošto je ovo bila rodna godina,
penzije seljaka biće korisnije utrošene.

U ratnom području besplatno su delili oružje.

Zato je hleb bio toliko skup!

Ovde još nisu sazreli uslovi za monarhiju.

Nismo se dovoljno približili srednjem veku.

Aktivno učestvujem u propagandnom ratu –

psujem im familiju.

14
Nije uveden policijski čas
nego celodnevna nastava.

15
Policija je tukla samo ekstremne slučajeve:
studente i penzionere.

Narod ne sme niko da bije,

ukoliko unapred ne obezbedi dovoljno specijalaca.

Godine koje su pojeli skakavci

– pred nama su.

Konačno smo dobili novu vlast.

Biće to pravo osveženje za satiru.

16
I ove sezone vuk je promenio dlaku.
Takva mu je ćud.

Satiričar je uhapšen
jer je vređao lik i delo
onog koji nas je zavio u crno.

Uspostavili smo idealan poredak.

Ni lud ga ne bi bolje smislio!

Vast poštuje demokratsko pravo

na javno okupljanje
sve dok ne počne policijski čas.

17
Vođa me nije razočarao.
Naprotiv, opravdao je moje nepoverenje.

Nema razloga da skidamo Vođine slike.

On i treba da visi!

Teško je Vođi odrediti dijagnozu.

To je još neispitano područje.

Ne bi on izgubio partiju
da mu jedini adut nije bila crvena dama.

18
Od komunista se ništa ne može očekivati,
pa ni da odu.

Sa njima je i vreme stalo.

Svako nosi svoj krst,

a neki i čitava groblja.

Misao vam je sjajna,

ali je van pameti!

19
Kasno Marko na Kosovo stiže!
Zadržao se u diskoteci.

Vlast je kao droga – stvara zavisnost.

Kriminal je porastao u celom svetu,

ali ni izbliza kao kod nas!

Ne plašim se da kažem šta mislim.

Plašim se da mislim.

20
Grešiti je ljudski,
složiše se životinje.

Gavrilu je Princip došao glave.

Narod dobro podnosi bedu.

Inače bi izumro.

Usta su im puna demokratije,

a nama i na nos izlazi.

21
Lako je vlasti da priča o demokratiji
kad je policija na njihovoj strani.

Bolje vrabac u ruci,

bliže je želucu.

Izbori su bili neregularni

jer je narod pogrešno glasao.

Njemu vlast nije udarila u glavu.

Bio je udaren!

22
Sa komunistima smo svi bili na Ti.
Beda se lakše podnosi u familijarnoj atmosferi.

Original je mrtav.
Živele kopije!

Napustila nas je sreća u nesreći.

On je vešt političar,
očas posla napravi budalu od sebe.

23
Istina boli.
Zato nas i tuku.

Da bismo živeli kao sav normalan svet,

potrebno je da postanemo normalni.

Otpočela je sezona lova.

Streljački vod je spreman!

Lako je njima da prežive bez penzije

kad su ceo život samo radili.

24
Otkad štrajkujem glađu,
mnogo se lakše osećam.

Otkad znam za sebe,

znam da ništa ne znam.

Aforizme ne pišem svaki dan.

Nije mi svaki dan do zezanja.

Vođa je legenda satire.

25
Ne interesuje me vlast.
Nisam avanturista!

I ateisti su bili vernici.

Vođa im je bio i Bog i batina.

Mač sa dve oštrice

uvek se okrene na našu stranu.

Doživeli smo duhovni preporod.

Za dlaku smo izbegli renesansu!

26
Lako je prepoznati naše neprijatelje.
Ne piše im na čelu da su Srbi.

Bili su kao dva oka u glavi.

Razroka.

I vuk sit i ovce na broju?!

Drugom vi pričajte te bajke!

Sumnjivi su mi ovi naši poslovni partneri.

Sa nama niko normalan neće da posluje.

27
Policija je u prednosti nad medicinom.
Znatno brže menja lični opis.

Policija sada tuče i žene.

Izborile su se za ravnopravnost!

Nema potrebe da štrajkujemo glađu.

Za to se pobrinula država.

Robujem niskim strastima.

Jedem svaki dan.

28
Ponašamo se kao pušteni s lanca,
a lanac je samo malo duži.

On nema dvojnika.
To majka samo jednom rađa!

Do juče smo bili braća.

Ali to je bilo juče!

Skromnost je vrlina,
reče sveštenik i odveze se svojim novim mercedesom.

29
Nemaju čarobnu frulu,
ali im je zato pendrek čaroban!

Priviđaju mi se duhovi:
piletine, prasetine, jagnjetine...

Prestali su da ga imitiraju
kad su videli da prave budalu od sebe.

Lako je prepoznati kad mediji lažu.

To rade stalno.

30
U laži su kratke noge,
ali je zato jezik dugačak.

Ne pati on od kompleksa više vrednosti,

to telohranitelji čuvaju njegovu malenkost.

Ne sedimo skrštenih ruku.

Vezane su nam.

Mene niko ne juri.

Valjda zato što ne bežim.

31
Podanički mentalitet ne dopušta nam
da razgovaramo na ravnopravnom nivou.

Put do pakla popločan je dobrim namerama.

U njihove namere, dakle, ne treba sumnjati.

Još nam nije upala sekira u med.

Nema meda.

Svi aforizmi su nam na iste teme.

Bolje nemamo!

32
Decu nije lako prevariti.
Zato nemaju pravo glasa.

33
Abortus je nehuman čin.
Deci treba pruziti šansu - da umru od gladi.

Naša deca se ne plaše mraka.

Takvo je okruženje.

Lepo spavajte deco.

Završena je još jedna krvava bajka.

Mačke su bolje od pasa.

Ne laju.

34
Svakodnevno ugrožavam saobraćaj.
Idem pešice.

Masakrirani ni na šta ne liče.

I nama će jednog dana procvetati ruže.

Na grobu.

Kad god se pomene Vođa,

neko se prevrne u grobu.

35
Nije on diktator.
Ako ne verujete, pitajte njegovu ženu.

Ne bune se svi penzioneri što ne stižu penzije,

samo gomila bednika.

Dok je ovaca biće i vune –

obeća Predsednik.

Čuvari zemlje, rečju – strašila.

36
Možda mi jesmo zaostali u razvoju,
ali će oni brže propasti!

Policija je morala da navuče pancire.

Opasan je goloruki narod!

Ja da se kandidujem za predsednika?
Toliko luda nisam!

Zemlja, vazduh, voda, vatra, vlast.

37
On je prvi čovek u državi.
Svi ostali su poslednji.

Izbori su bili pošteni.

Glasovi su pokradeni posle.

Ministar policije održao je govor.

Svi su poplaveli.

To što smo poraženi

ne znači da smo se borili.

38
U ovoj zemlji biti genije nije nikakav uspeh.
Srećom, mali je korak od genija do budale.

Vlast ne zabrinjava porast kriminala

dokle god ima šta da se pokrade.

Ubio se radeći,
a ni za sahranu nije zaradio.

Osumnjičeni je podlegao tokom istrage

da bi izbegao suđenje.

39
Bog prašta grehe,
ali ne i zasluge.

Ksenofobija je zarazna bolest,

širi se gledanjem televizije.

Nisu nam sve lađe potonule,

samo one koje smo imali.

Pala sam na ispitu.

Profesor mi je podmetnuo pitanje.

40
Sudeći po žrtvama,
narod se ludo zabavlja.

Na početku beše reč: Za mnom!

Ne smemo da se radujemo
diktatorovim neuspesima,
da ne bi nastavio da nas uveseljava.

Legende kažu da se ovde nekad dobro jelo.

41
Paljenjem sveća pristajemo na mrak.

Istorija se ponavlja
zbog onih koji su bili opravdano odsutni.

Nije teško srušiti državnu mašineriju.

Dovoljan je jedan udar.

Doživotne privilegije imaju samo jednu manu:

provociraju atentatore.

42
Psu sam stavila kraći lanac.
Mora po nečemu da se razlikuje od mene.

Svi svetski moćnici udružili su se protiv nas.

Zajedno su jači!

Pošto više nije bilo mesta na groblju,

gradove su pretvorili u masovne grobnice.

Čak i ako nas satru sa zemljom,

to će biti naša zemlja!

43
Ovde svako ima pravo da sanja.
I ništa mu se neće dogoditi kada se probudi.

Novi zakon o informisanju

razlikuje se od starog.
Novijeg je datuma.

Nije to bio pucanj u prazno.

Odjeknulo je!

Svet je stvorio neko moćniji od nas.

Mi smo tu samo da ga uobličimo
ili razobličimo.

44
Lako je prepoznati policajca u civilu.
Previše se trudi da bude normalan.

Počeli smo da se dogovaramo sa svetom.

Mora da smo poludeli.

Ovde svi samo o gladi pričaju,

kao da ne postoje lepše teme.

Kod nas ratovi ne traju dugo.

Čim se svet umeša, moramo da prekinemo.

45
Naš državni cirkus zanimljiv je
još samo stranim posmatračima.

Prvo su uzurpirali dvor,

potom su doveli budalu.

Malo ratujemo, malo pregovaramo.

Dan nam je potpuno ispunjen.

Komunizam je vraški dobra stvar!

46
Hleb naš nasušni
daj nam danas, sutra, prekosutra...

Kad se izvrši popis stanovništva,

saznaće se ko je u manjku.

Prvobitni greh postigao je fantastičan tiraž:

šest milijardi primeraka.

Kad je kritika na mestu,

kritičar je samo trenutna pojava.

47
Svojevremeno si u zatvoru
mogao da nadeš istomišljenike,
a danas su tamo samo lopovi i ubice.

Slobodu su platili glavama.

I tu se krug zatvara.

Više nema razlike između doktora i pacijenata.

Cela zemlja pretvorena je u bolnicu.

Raspoloženje je bilo takvo

da je zapevalo i oružje.

48
Najviše je proliveno krvi nevinih.
Tako pravi muškarci vode rat!

Sreća je što smo zalutali,

ko zna dokle bismo stigli.

Oduvek smo imali napredne ideje:

kad nema hleba, tražimo pogaču.

Bumerang se vraća na mesto zločina.

49
Uloga Velikog Vođe je mono-drama.

Mole se građani
da postupe po naređenju!

Boj ne bije srce u junaka,

nego u ludaka.

Mi smo narod od ideja.

Malo-malo, pa nas neka upropasti.

50
Dobio je moždani udar.
Metak u potiljak.

Volela bih da saznam da li imam uhodu.

Time bi moja biografija dobila na težini.

Bio je blesav,
pa nije mogao da se pravi lud.

Dobro je odigrao ulogu dežurne budale.

I dan-danas dežura.

51
Njegova familija živi u izobilju,
i sve su to sa svojih deset prstiju pokrali.

On je junak našeg doba!

Izgubio je sve ratove.

Srbija je svakim danom bila sve manja,

ali ostalo je dovoljno za Vođin grob.

Ceo narod bio je uz Vođu.

Kolektivno ludilo ne trpi izuzetke.

52
Došli su naši,
ali su se na putu izmenili.

A kad je došla ponoć,

princezi su porasli brkovi.

Kad piscu ponestane mašte,

umesto da piše – pravi drame.

Po junacima se poznaju žrtve.

53
Pišem i levom i desnom,
ja sam pisac od zanata.

Lakše mi je da držim dijetu

nego da štrajkujem glađu.

Ne otvaram frižider.
Hranu čuvam za crne dane.

Nama hrana ne služi da napunimo stomake

nego da zavaramo glad.

54
Hteli smo da mu skinemo kapu,
ali se zaglavila.

Sukob unutrašnjih organa

ne miriše na dobro.

Kad sveća dogori,

pop prelazi na novu dužnost.

Ne treba nama trijumfalna kapija,

nismo mi Francuzi.

55
Golub mira – to je samo zalogaj!

56
Zaklali smo pevca.
Ne može svako da određuje
kada će nama da svane!

Nema potrebe da čitamo Rat i mir.

Mi tako živimo.

Čovek sa oružjem je
kao životinja bez hrane.

Došao je đavo po svoje.

I razneo nas!

57
Stavili smo sve na kocku,
da ne propadne tek tako.

Bog je na našoj strani.

I batina.

Nismo svi izginuli.

Razlog više da nastavimo borbu.

Opet nam se dogodio Vođa.

Sve je to Domanovićevo maslo.

58
Srpska izborna pravila: nema pravila!

Vlast živi na visokoj nozi.

Vlada iz podzemlja.

Komunisti ne mogu da se bore

za vekovna ognjišta.
Tu su tek pola veka.

Odsecanjem jezika
ugrožena mi je sloboda govora.
Zato se odričem slobode mišljenja.

59
Mi smo jeftina radna snaga,
a glavu dajemo džabe.

Oni koji su predvideli da će nam se ovo dogoditi,

odgovaraće zbog širenja negativne energije.

Sreća je što smo se zakrvili,

inače se nikada ne bismo sporazumeli.

Dobili smo zabranu na uvoz oružja.

Ni metak nas neće!

60
Vođi možemo da zahvalimo što smo živi.
U poslednji čas je postao mirotvorac.

Najlakše je potpisati kapitulaciju.

Minut posla!

Nije bilo potrebe da pravimo koncentracione logore.

U onakvom državnom uređenju bili bi suvišni.

Verovali smo u Vođu.

A onda je on počeo da veruje u nas...

61
Teško je sarađivati sa organima reda.
Stalno prave nered.

Mi smo svetu važna karika u lancu.

Potpisali smo kapitulaciju.

Kuća časti!

Do krvoprolića ne bi došlo
da su ih žive sahranili.

62
Morali smo da zaratimo sa celim svetom.
Nismo verovali koliko smo ludi!

Igrali su na poslednju kartu.

Geografsku.

Svet nas ne razume.

Jedino on ne može da shvati našu genijalnost.

Ginemo sa pesmom na usnama.

Pesma nas je održala.

63
Bio je u prvim borbenim redovima.
Nosio je belu zastavu.

Ratni invalidi su promašena investicija.

Balkanski ratovi su lokalizovani.

Vode se još samo u Srbiji.

Vreme koje smo izgubili u ropstvu

nadoknadili smo lošim životom.

64
Koreni naše demokratije su duboki,
zato ne može da izbije na površinu.

Da zločinac nije uhvaćen,

zločin se ne bi ni dogodio.

Osuđenom na doživotnu robiju

skraćena je zatvorska kazna.
Streljanjem.

Maske ne spadaju lako – kao gaće.

65
Umiljato jagnje dve ovce sisa.
Tako im i treba kad su ovce!

Stepen zagađenja vazduha je veliki,

ali valjda će iscureti kroz ozonske rupe.

Moram da pišem aforizme.

Tera me neki đavo.

Mislim ja na budućnost.
Ništa drugo i ne radim.

66
Ne mogu da zabijem glavu u pesak,
pokvariću frizuru.

Životinje su čudo od tehnike.

Klinasto pismo je teško čitati.

Bode oči.

Pred vratima raja paklena je gužva.

67
Kanibalizam je iskorenjen
tek nakon masovnog trovanja hranom.

Priče da ovde ljudi umiru od gladi

krajnje su zlonamerno tumačenje istine.

Ovde još uvek ima optimista,

ali sve su to poremećene osobe.

Da nije počeo da se bavi politikom,

ne bi otkrio da je vrhunski biznismen.

68
Nije dobro kada nam drugi kroje kapu.
Uvek promaše kroj, boju ili glavu.

Za svađu je potrebno dvoje.

Ili barem šizofreničar.

On ima visok stepen inteligencije.

Viši od debila.

On je profesionalno deformisan.
Pendrekom.

69
Ne smem da napunim frižider,
obiće mi stan!

Ne pripadam nijednoj stranci.

Živim od sopstvenog ludila.

Kad vidim koga sve sahranjuju o državnom trošku

dođe mi da se ubijem.

Nazire se kraj stradanjima.

Malo je preživelih.

70
Ne slažete se sa mojim mišljenjem?!?
Vi ste izmanipulisani!

Nasilje na malim ekranima se ne može tolerisati.

Kriminalci ne mogu da prate takav tempo.

Kad lopov ukaže na lopova

– političar je.

Volela bih da nisam materijalista.

Tako bih uštedela mnogo novca.

71
Profesionalni političar
i u krevetu očekuje aplauz.

Natalitet je u opadanju
jer nam je bitnije da jedemo.

Da je bila prava seks bomba,

shvatio je tek kada mu je raznela imovinu.

Sve žene su kurve,

izuzev moje majke.
Ona je vlasnik javne kuće!

72
Žena može lako privući pažnju muškarca.
Dovoljno je da ućuti.

Muškarac koji simulira trudnoću

nosi seme budućeg ludaka.

Svakom muškarcu od akcije

potrebna je žena od akcije.
Da počisti za njim.

Istina je samo jedna!

Ono što ja kažem.

73
 Duga u kapi rose

Volšebno umeće da se u malo reči kaže puno oduševljavalo je

oduvek kako ljubitelje čitaoce tako i teoretičare aforizma. To divno čudo
fasciniralo je čuvenog Galena, koji je povodom zbirke „Aforizmi” svog
slavnog prethodnika na polju medicine, rodonačelnika ovog majušnog
oblika zazivanja – lekara Hipokrata – rekao: „U malom tekstu velika sna-
ga!”
Kao što je poznato, u antičko doba aforizmi su bili sažeta medi-
cinska uputstva – zdravima kako da čuvaju zdravlje, bolesnima kako da
ga povrate. Savremeni aforističari, međutim, tematsko i značenjsko bo-
gatstvo aforizma proširili su do svih vidova i vidika postojanja.
Naši aforizmi već četvrtu deceniju zauzimaju svetski primat, kako
brojem autora (preko dvesta vrsnih aforističara su danas na našoj knji-
ževnoj sceni), tako i književnim dometom. To je slučaj bez premca u is-
toriji književnosti.
Među najboljim našim (dakle i svetskim!) aforističarima je i Vesna
Denčić. Iako mlada (1963), Vesna je već više od deceniju i po u društvu
najbritkijih pera naše satire. Njeno pojavljivanje na književnim večerima
obično proprati „titula” – „prva dama naše aforistike”. S obzirom na to da
imamo i nekoliko vrsnih aforističara među damama, to priznanje nije
malo, ali može da zavara, naročito u još uvek tradicionalnom i patrijar-
halnom društvu, kakvo je naše, koje podrazumeva mušku suprematiju.
Zato naglašavamo njeno visoko mesto u ukupnom korpusu autora ovog
žanra.
Za razliku od većine naših aforističara danas, kojima je prevas-
hodna, a nekima i jedina, tema aktuelna satira, Vesna Denčić je
spisateljica najšire znatiželje. Njoj su zanimljive sve teme – od sitne
svakodnevice do kosmičkih daljina, od mesnog saobraćaja i lokalne
politike do metafizike. Taj raspon značenja često je u njenoj magičnoj
formuli sadržan u ciglo jednom aforizmu. Zato slobodno možemo da
kažemo za mnoge Vesnine aforizme da su „duga u kapi rose” – kako bi se
to umeće moglo simboličnom metaforom slikovito opisati.
Pogledajmo zato iznutra neke od Vesninih „duga”:
„Lepo spavajte, deco. Završena je još jedna krvava bajka.” U na-
vedenom aforizmu, u formi i ritmu dečje uspavanke, između redova je
iskazan i crnohumorni odnos prema mitskoj viziji istorije, ali je
unakrsnim osvetljavanjem stilsko-značenjskih sastojaka (mikrosemante-
ma) ove minijature iskazan na upečatljiv način i „naš” (doskora režimski i

74
preovladavajući) pogled na svet, zasnovan na jednoj infatilnoj, pseudo-
bajkovitoj paradigmi stvarnosti.
„Sve plaćamo glavom. Nemamo nekretine.” Prva rečenica ovog
tužnog ali književno vrlo uspelog aforizma, hiperboličnom metaforom
oličava našu tragičnu sudbinu. Druga rečenica, međutim, kao ironični
crno-humorni komentar, kao iznenadno osvetljenje krivca na (ne)delu,
uverljivo ukazuje i na žrtvu kao protagonistu svoje nevesele sudbine.
Paradigmu vođe kao simbola neslobodnog društva Vesna opisuje u
svega tri i po reči: „Vođa je legenda satire.”
Mada „pisac svih tema”, Vesna izvanredno objašnjava otkud uniso-
nost kod naših aforističara, svedenost na satiričnu tematiku:
„Svi aforizmi su nam na iste teme. Bolje nemamo.”
Tematsku svedenost na politiku Vesna locira u biblijska vremena:
„Na početku beše reč: Za mnom!” Evo i zašto: „Raspoloženje je bilo
takvo da je zapevalo i oružje.” A kad zapeva oružje, svi drugi glasovi su
nečujni i neumesni: „Golub mira – to je samo zalogaj.” Predah u ratnom
pohodu i „velikoj” istoriji.
Odnos čoveka prema Bogu, Vesna varira u više aforizama. Prvo-
bitni greh ona je statistikom preokrenula u vrlinu: „Prvobitni greh posti-
gao je fantastičan tiraž: šest milijardi primeraka.” A evo i obratnog puta,
od raja prema paklu: „Bog je na našoj strani. I batina.” S tugom uočen ali
vedrinom sročen, u nadi da iskazan uvid ima i neki učinak – spoj teokra-
tije i despotije, ljubavi koja se, poduprta silom, preobraća u nasilje i zlo-
čin.
Napredak civilizacije humanisti često tumače idilom opšte žudnje
ka boljem i pravednijem. Na ciničan način, drastičnom ali uverljivom
slikom, Vesna nas upozorava da je čovekoljublje dolazilo i zbog nužde,
ne samo iz širine srca i duše: „Kanibalizam je iskorenjen tek nakon
masovnog trova-nja hranom.” Da smo bili ukusniji jedni drugima, odavno
ne bismo bili jedni drugima ni na vidiku!
I Vesna misli na budućnost, ne samo naši slavni preci. No, dok su
oni mislili na svašta, ona je sasvim usredsređena: „Mislim ja na buduć-
nost. Ništa drugo i ne radim.” Na ironičan način se iskazuje, pod maskom
brige za večnost, odsustvo odgovornosti i prema problemima tik ispred
nas.
Vreme je preteško i usmerava našu pažnju samo na sudbonosne
teme, na hamletovsko pitanje „Biti ili ne biti”. Da je srećnije vreme,
Vesna bi bila umetnica daleko srećnije intonacije, posvećena lepoti i
slobodi duha i maštanja. Egzistencijalna ugroženost to, nažalost, ne
omogućava. Evo kako te dve teme ženski ležerno, pomalo vragolasto,
Vesna spaja: „Ne mogu da zabijem glavu u pesak. Pokvariću frizuru.” A
mušku suprematiju, mahom oslonjenu na sliku i dominaciju ona ovako

75
kažnjava: „Svakom muškarcu od akcije potrebna je žena od akcije. Da
počisti za njim.”
Skeptičnog duha, kao visprena intelektualka, Vesna nije do kraja
svesna svoje uloge i svojih mogućnosti uticaja na zbivanja u svojoj blizini
i daljoj okolini. Zato naoko skromno ali poetički i moralno samouvereno
kaže: „Moram da pišem aforizme. Tera me neki đavo.” Ovde se, naoko
ležerno a krajnje ozbiljno, sjedinjuju kantovska unutrarnja strogost i kos-
mička širina.
Zbirkom aforizama „Put do pakla” Vesna Denčić je potvrdila do-
sadašnji visoki renome i velikim korakom životnog iskustva overila svoj
novi umetnički pomak.

Vitomir Teofilović
književnik

76
 Beleška o piscu

Vesna Denčić, rođena 30.11.1963. u Beogradu. Diplomirani politikolog.

Objavila zbirke aforizama „U društvu se ne šapuće” (Paun, Požega, 1987)

i „Svet ne može propasti bez nas” (Rad, Beograd, 1996).

Zastupljena u više antologija kratkih priča i aforizama, od kojih su neki

prevedeni u Poljskoj, Nemačkoj i Bugarskoj.

Nagrada Radoje Domanović (2000) za afirmaciju aforizma.

Poslednjih nekoliko godina bavi se izradom web sajtova, od kojih je

najznačajniji „Smeh do bola” (Aforizmi i sve o aforizmu) na internet
adresama:

www.sezampro.yu/!aforizmi
www.planet.satto.co.yu/aforizmi
www.aforizmi.dencic.com

Osnivač i glavni i odgovorni urednik prvog elektronskog časopisa za

satiru ETNA.

www.etna.dencic.com

e-mail: vesna@dencic.com

77
78