Evropska

revizija unija

UDC 339.92(4-672EU)

Nina ARSIĆ MA*), Nemanja BERBER MA*)

TRGOVINSKA POLITIKA
EVROPSKE UNIJE
APSTRAKT
Jedinstveno svetsko tržište, nastalo kao rezultat otvaranja privred-
nih sistema država i njihovom integracijom, neumitno iziskuje potrebu da
se nivo visoke carinske zaštite domaćih privreda ograniči u jednoj realnoj
meri. Posao svakako nije bio lak, ali je učinjen bitan pomak ustanovljava-
njem harmonizovanog opšteg pravnog okvira za regulaciju svetske trgovi-
ne. U radu ćemo nastojati da istaknemo dostignuća koja su ostvarena na
polju trgovinske politike regionalne organizacije nadnacionalnog karak-
tera, kakva je EU, sa osvrtom na postignuti nivo zaštite na univerzalnom
planu od strane GATT-a i STO. Uspostavljanjem carinske unije i preferen-
cijalnom politikom, EU je napravila korak dalje u liberalizaciji trgovinskih
tokova.
Ključne reči: integracije, trgovinska politika, Evropska unija, carinska
unija, preferencijalna politika,liberalizacija trgovinskih tokova.

Uvod
Od samog nastanka međunarod-
nih organizacija, kontinuirani proces
organizovanja i integrisanja drža-
va odvija se na univerzalnom i regi-
onalnom nivou . Integrisanje država
na ova dva načina, ni u kom slučaju
nije protivrečno, već naprotiv, kom-
patibilno i doprinosi revitalizaci-
ji istih postulata, a razlika nije samo
na osnovu širine članstva organiza-
cije, već i oblasti delovanja i ciljeva
organizacija. Nesumnjivo najznačaj-
nija, i svakako jedinstvena tvorevina
nastala kroz ideju evropskih integra-
cija je Evropska unija. Iako mnoge or-
ganizacije koje egzistiraju na global-
nom nivou pokazuju neke elemente
nadnacionalnosti, ne postoji ni jedna
poslovna politika 12
zaciji. Razvojna politika Evropske uni-
je obuhvata široke oblasti, među ko-
jima ključno mesto zauzima i težnja
ka eliminisanju carinskog protekcio-
nizma između država koje je čine.
Od ideje do formiranja
Evropske Unije
Sporazumom iz Mastrihta (Ugo-
vor o osnivanju EU, Treaty on Euro-
pean Union) koji je stupio na snagu u
novembru 1993. godine, izvršena je
značajna transformacija jer je Evrop-
ska zajednica1) nastala 1951. godine
dvadesetog veka, prerasla u Evrop-
sku uniju, regionalnu organizaciju
zasnovanu na carinskoj i monetar-
noj uniji sa zajedničkom politikom
u oblasti poljoprivrede , tržišta, po-
ski blok, najveće tržište – ne samo u
Evropi nego u celom svetu, ali i naj-
veća ekonomska integracija današ-
njice. Evropska unija poseduje svoj
sopstveni autonomni pravni sistem ,
organe koji ga izgrađuju i kontrolišu,
tako da je na taj način omogućeno da
se o velikom broju društvenih pitanja
unutar nje suvereno odlučuje. Kao
specifičan oblik integracija država,
EU aktivno učestvuje u različitim me-
đunarodnim organizacijama, između
ostalih i u Svetskoj trgovinskoj orga-
nizaciji. Na taj način je EU imala bitan
uticaj i ulogu u kreiranju trgovinske
liberalizacije u rundama pregovora
održanim u okviru GATT-a.2) Cilj i svr-
ha ovih pregovora bili su u smanjiva-
nju protekcionizma i uspostavljanju
*)
Visoka poslovna škola strukovnih stu-

druga savremena međunarodna or-
ganizacija koja u punom kapacitetu
koristi i integriše u sebi sva obeležja
nadnacionalnosti, kao što je to slučaj
sa Evropskom unijom, a veza koja se
na taj nači stvara između država čla-
nica poznata je kao evropska inte-
gracija. Svetska trgovina koja je krei-
rana na univerzalnom planu, mahom
11–12/2010 •
reza, konkurencije. Posle Mastrihta i
Ugovora o osnivanju Evropske uni-
je postalo je uobičajeno govoriti o
specifičnoj strukturi unije koja poči-
va na tzv. tri stuba (the pillar structu-
re): prvi čine ugovori o osnivanju tri
zajednice, drugi se odnosi na zajed-
ničku spoljnu i bezbednosnu politi-
ku, a treći na saradnju u oblasti pra-
dija, Novi Sad
1)
Prvo je stvorena Evropska zajednica
za ugalj i čelik 1951. godine, a potom je
usledilo nastajanje Evropske ekonomske
zajednice i Evropske zajednice za atomsku
energiju.
2)
Od usvajanja Opšteg sporazuma o ca-
rinama i trgovini 1947. godine do momenta
osnivanja Svetske trgovinske organizacije
1994. godine održano je osam rundi prego-

vora (prve četiri su dobile ime po gradovima

kroz odredbe GATT-a i STO, nije je- vosuđa i unutrašnjih poslova. Danas u kojima su održane, peta i šesta runda po
dini način da države učine iskorak i Evropska unija broji 27 država člani- osobama koje su ih inicirale a sedma i osma
otvore se ka međunarodnoj liberali- ca, čme je postala najveći ekonom- runda po mestima u kojima su lansirane)
liberalnijih trgovinskih odnosa (ca-
rinsko-tarifni pregovori). Pored toga,
EU ostvaruje različite oblike saradnje
sa drugim državama zaključivanjem
bilateralnih trgovinskih sporazuma.
Ugovorom o osnivanju EU, a kasni-
je razradom putem drugih pravnih
akata, kao što su uputstva i uredbe
u domenu carine i necarinske zaštite,
kreirana su i uspostavljena osnovna
pravila EU za spoljno trgovinsko po-
slovanje. Svi ti pravni akti u ovom do-
menu služe kao zajednički standard
za međunarodnu trgovinu , dok dr-
žave članice EU utvrđuju zajednička
pravila kroz posebne zakone, osnov-
na načela i kompleks složene prav-
ne regulative koje su članice dužne
da poštuju, izvrše usklađivanje svojih
propisa i primene ih na odgovarajući
način. Takvim aktivnostima kreira se
kodeks obaveznog ponašanja država
u donošenju i sprovođenju pravila.
Aktom kojim je formalno stvo-
rena EU, a to je Ugovor o osnivanju
Evropske unije, anticipirano je da za-
jednička trgovinska politika obuhva-
ta oblasti carine, zaključenje trgo-
vinskih i carinskih sporazuma, mere
trgovinske zaštite, stvaranje jedin-
stvenog unutrašnjeg tržišta, politi-
ku izvoza i drugo, a sloboda prometa
je utvrđena putem pravila o osniva-
nju carinske unije i zabranom kvan-
titativnih ograničenja. Na ovaj način
je kreiran tzv. opšti režim za trgovi-
nu proizvoda poreklom iz zemalja
članica EU, a dalje jačanje integra-
cija ostvaruje se kroz Sporazume o
slobodnoj trgovini i preferencijal-
ne trgovinske sporazume koje Uni-
ja sklapa sa državama nečlanicama.
S obizorom na fakticitet da su sve
države članice EU pristupile i Svet-
skoj trgovinskoj organizaciji, pravi-
la STO obavezuju i samu uniju (koja
je i sama njen član), tako da sva pra-
vila kreirana unutar EU moraju biti u
skladu sa opštim pravnim načelima
na kojima počiva međunarodni prav-
ni poredak. Na osnovu klauzule naj-
povlašćenije nacije, putem koje se
uspostavlja opšti carinski režim, EU
implementira čitav niz posebnih ca-
rinskih odredaba za proizvode zema-
lja u razvoju i zamalja za koje važe
posebne povlastice.
Uspostavljanje Evropske unije
U periodu između 1958. godine
do 1968. godine obavljeno je uspo-
stavljanje carinske unije između dr-
žava koje su u tom periodu bile re-
gionalno organizovane u Evropsku
ekonomsku zajednicu. Carine su fa-
zno ukidane, a zajednička i jedin-
stvena carinska tarifa država članica
predstavljala je jednu od bitnih insti-
tucionalnih komponenti. U periodu
koji je usledio, EU je zbog činjenice
zaključivanja međunarodnih spora-
zuma o liberalizaciji trgovine, poste-
peno snižavala carinske stope. Naj-
delikatnije prilagođavanje bilo ja na
polju poljoprivrede, mada se mora
istaći da je tempo međusobnog ca-
rinskog prilagođavanja pri formi-
ranju carinske unije bio poprilično
spor. Novim proširivanjem EEZ, drža-
ve koje su joj pristupale dobijale su
prelazni period, od najčešće pet go-
dina da u potpunosti uklone carine i
paracarinske barijere, odnosno har-
monizuju spoljne carine prema tre-
ćim državama. Više puta spominjani
Ugovor o osnivanju, u članu 9. ističe
da se zajednica zasniva na carinskoj
uniji koja se odnosi na celokupnu
robnu razmenu i obuhvata zabranu
carina na uvoz i izvoz između država
članica, i svih dažbina koje imaju isto
dejstvo, kao i uvođenje zajedničke
carinske tarife u njihovim odnosima
prema trećim državama.3) Upravo ta
zajednička carinska tarifa predstav-
lja listu proizvoda koji se klasifiku-
ju u skladu sa utvrđenim zajedničim
pravilima nomenklature, vrednosti
i porekla robe sa odgovarajućim ca-
rinskim stopama, a primenjuje se na
robu uveženu iz trećih država nečla-
nica.
Pri uvozu robe u jedinstve-
no evropsko tržište Unije, ključni i
osnovni instrument zaštite su carine,
koje predstavljaju ujedno i osnovni
instrument spoljnotrgovinske politi-
ke. Mada egzistiraju i druga necarin-
ska ograničenja, kao vid instrumenta
spoljnotrgovinske politike, predstav-
ljaju izuzetak. Nesumnjiv uticaj na
kontinuirano i znatno smanjenje ca-
rina koje je propisivala EU imale su
runde pregovora u okviru GATT-
a. Upravo je faktor u kojem leži od-
govor na pitanje zašto su druge ne-
carinske barijere postale značajan
instrument zaštite od inostrane kon-
kurencije u činjenici da je smanje-
njem carina ovaj instrument izgubio
na pređašnjem značaju. U tome i leži
odgovor na pitanje zašto su druge,
necarinske barijere postale značajan
instrument zaštite od inostrane kon-
kurencije.
Značaj uspostavljanja
carinske unije
Trgovinski tokovi zemalja Unije
bitno su promenjeni samom činje-
nicom uspostavljanja carinske unije.
Ono što je proizašlo kao reperkusija
uspostavljene carinske unije je evi-
dentno preusmeravanje trgovine od
ostalih zemalja sveta prema partneri-
ma u Uniji. Naravno da je takva klima
rezultirala znatnim padom trgovine
sa ostalim partnerima u svetu. To je
krajnje razumljivo, jer uspostavljanje
carinske unije dovodi do liberalizaci-
je trgovine unutar bloka, a do cenov-
ne diskriminacije prema ostatku sve-
ta. Te promene su lako shvatljive, jer
su nastupile kao rezultat uklanjanja
barijera među članicama Unije, dok
su barijere prema ostalom delu sve-
ta ostale na snazi4).
Preferencijlna politika EU
Često se u javnom diskursu čuje
pitanje – šta dalje ili kuda dalje? Na-
vodi se dilema koliko daleko i dubo-
ko može da ide integracija između
država članica , ali i koliko još novih
država može biti integrisano? Ta-
kozvana „ vise man group“– „grupa
mudrih“, obrazovana promptno na-
kon usvajanja relevantnog Sporazu-
ma iz Lisabona 2000. godine, treba-
la je dati odgovore na ova pitanja i
pružiti ideju strategije budućeg ra-
zvoje Unije, ali je komisija i pre kon-
temlacije na ovu temu raspuštena .5)
Iako jasnih odgovora, a ponajmanje
konsenzusa na ova postavljena pi-
tanja nema, Evropska unija je i da-
nas, kao i tokom prethodnih pet de-
cenija veoma interesantna za države
koje nisu njene članice. Prema drža-
vama nečlanicama, politika EU je od
samog početka koncipirana na ideji
da je trgovinske partnere potrebno
tretirati saglasno njihovim ekonom-
skim, političkim, pravnim i drugim
interesima koje žele postići. Op-
šte poznati preferencijalni trgovin-
ski sporazumi (kod kojih strane uče-
snice uzajamno odobravaju direktne
trgovinske i druge povlastice) pred-
stavljaju relevantan element spolj-
noekonomske politike EU. Bitno je
istaći da je potrebna određena kva-
lifikovanost preferencijalnog spora-
zuma iz perspektive međunarodnog
privrednog prava, imajući u vidu pra-
vila STO i GATT. Jedan preferencijal-
ni sporazum mora da ispuni uslove
poslovna politika 13
iz člana XXIV GATT-a o stvaranju ca-
3)
Radivojević V., Sloboda prometa ro-
be u EU, časopis Pravni život, br. 12/2006,
str.677.
4)
Prokopijević M., Evropska unija, Beo-
grad, 2005, str.121
5)
Videti na primer :Tanja Miščević, Pri-
11–12/2010 •
druživanje Evropskoj uniji, biblioteka Evrop-
ska unija, Sl. glasnik 2009 i Oli Ren, Budući
dometi Evrope, Konrad Adenauer Stiftung,
Beograd 2007, str.124
 rinskih unija ili zona slobodne trgo-
vine, uključujući i interpretacije ovog
člana koje su dogovorene u okviru
Urugvajske runde pregovora.6) Com-
munity Customs Code – jedinstvena
carinska deklaracija, koju je Evropska
Unija u sklopu svoje nadležnosti do-
nela, imala je za cilj da osigura ned-
vosmislenu i preciznu primenu ca-
rinskih propisa, a samim tim otkloni
rizik od pravnih nedoumica. Jedin-
stvena carinska deklaracija inkorpo-
rira u sebi ukupno zakonodavstvo
koje se odnosi na trgovinu Evropske
unije sa trećim državama.
Evropska Unija
i pridruživanje
Evropska unija je otvorena za
prijem novih članica, a na tom putu
prijema prvi korak je zaključivanje
sporazuma o pridruživanju. Pridru-
živanje međunarodnim organizaci-
jama, u ovom slučaju EU kao inte-
graciji evropskih zemalja, može se
definisati kao poseban oblik odnosa
koji postoji između organizacije i dr-
žava koje nisu njene članice, zasno-
vanog na odgovarajućem aktu pu-
tem kojeg je moguće uključivanje
pridružene države u rad organizaci-
je (uključivanje se vrši ili na taj način
što se uključuju u rad već postojećih
stalnih organa ili se na osnovu akta
stvara posebna institucionalna struk-
tura za ostvarivanje predviđenog od-
nosa). Na taj način, putem akta o pri-
druživanju, pridružena država dobija
izvesna prava i obaveze u međuna-
rodnoj organizaciji (čiji je obim uvek
uži od kataloga prava i obaveza koje
poseduju članice međunarodne or-
ganizacije). Zaključivanje sporazu-
ma o pridruživanju (koji za zemlje
Zapadnog Balkana ima naziv spora-
zum o stabilizaciji i pridruživanju), u
pogledu trgovine, ima preferencijal-
ni karakter. Na taj način, nakon nji-
hovog usvajanja, roba poreklom iz
države potpisnice stiče privilegova-
ni pristup tržištu EU, kao i uspostav-
ljanje zone slobodne trgovine i mo-
poslovna politika 14
gućnost izvoza robe na tržište EU bez
plaćanja carine. Sporazumi o stabili-
zaciji i pridruživanju uvek se sastoje
od preambule i deset poglavlja:
• Opši principi
• Politički dijalog
• Regionalna saradnja
• Slobodno kretanje roba
• Slobodno kretanje radnika
11–12/2010 •
• Slobodno kretanje radnika, us-
luga, kapitala, poslovno nasta-
njivanje
• Harmonizacija prava, primena
propisa o konkurenciji
• Pravda, sloboda, bezbednost
• Politike saradnje
• Finansijska saradnja
• Institucije pridruživanja, opšte i
završne odredbe7).
Pravila o poreklu robe u
sklopu trgovinske politike EU
Za ovaj vid trgovinske sarad-
nje veliki značaj imaju pravila o po-
reklu robe, kako bi sistem preferen-
cijala funkcionisao na odgovarajući
način. Da bi se trgovinski preferenci-
jali koristili u uvozu iz EU, potrebno
je ispuniti uslove o poreklu robe. Ve-
liki broj preferencijalnih sporazuma
i drugih aranžmana utiče na značaj
pravila o poreklu robe. Poreklo pro-
izvoda je, pored carinske klasifikaci-
je, bitan element jer je neophodan za
određivanje carinskog režima nekog
uvoznog proizvoda. Zbog činjeni-
ce da visina carine, zavisno od pore-
kla robe, može značajno da se razli-
kuje (što nije irelevantno kada se radi
o konkurentnom položaju), propisi o
poreklu proizvoda smatraju se i me-
rama koje direktno pogađaju uvoz.8).
Pravila porekla preciziraju uslove
koje mora ispuniti jedan proizvod
da bi se smatralo da vodi poreklo iz
zemlje iz koje se traži preferencijalni
pristup EU, kao i metode putem ko-
jih se utvrđuje poreklo proizvoda.9)
Pravila porekla proizvoda imaju svo-
ju svrhu, koja se ogleda u sprečava-
nju skretanja trgovine (proizvodi iz
zemalja koje nisu članice sporazuma,
a koji su namenjeni tržištu EU, preu-
smeravaju se preko zemlje partnera
u zoni slobodne trgovine sa EU).10)
Pravila o poreklu proizvoda se
dele na preferencijalna i nepreferen-
cijalna. U carinskom postupku, robi
preferencijalnog porekla određuje se
poseban tretman uz smanjenje uvo-
znih dažbina ili oslobođenje od istih.
Ukoliko je roba nepreferencijalnog
porekla, na nju se ima primeniti opšti
carinski režim.
Sporazum o pravilima o poreklu
robe sprečava trgovinske prepreke,
utoliko što predviđa i mehanizme
koji državama stoje na raspolaga-
nju kako bi iste izbegle eventualne
diskriminacije u postupku utvrđiva-
nja zemlje porekla. Primarno načelo
je poslednja značajna transformacija
robe (osim ukoliko je proizvod u celi-
ni proizveden u jednoj zemlji), ali EU
utvrđuje i posebna pravila o poreklu
uz svaki preferencijalni režim (nešto
su strožija ta posebna pravila). U si-
stemu preferencijalnog porekla po-
sebno je važna mogućnost kumu-
liranja porekla između više zemalja
za koje je utvrđen isti preferencijalni
tretman. 11)
Ono što se često ističe kao nedo-
statak u pravilima o utvrđivanju po-
rekla, je potencijal predstavljanja
skrivenog protekcionizma, jer troš-
kovi dokazivanja porekla mogu biti
i veći u zemljama gde je nedovoljno
razvijen carinski mehanizam. Pravila
o poreklu robe predstavljaju i admi-
nistrativnu barijeru spoljnoj trgovini.
Često ova ovlašćenja za određivanje
pravog porekla robe carinici zloupo-
trebljavaju u svrhu izazivanja protek-
cionističkih efekata, što nedvosmi-
sleno šteti međunarodnoj trgovini.
Zbog toga je pokrenuta inicijativa za
međunarodno i regionalno regulisa-
nje pravila o poreklu robe.12)
Administrativne barijere
bliske carinama
Znatnim sniženjem u okviru run-
di pregovora GATT-a, carine su iz-
gubile na značaju, ali su se pojavi-
le trgovinske prepreke druge vrste.
Adminstrativne trgovinske barijere
6)
Lopandić D., Sporazumi o pridruživa-
nju i preferencijalni trgovinsi odnosi Evrop-
ske unije sa zemljama u njenom okruženju,
Časopis Pravni život, br.12/1996, str.900.
7)
Miščević T., pridruživaje Evropskoj
uniji, Biblioteka Evropska unija, Sl.glasnik
2009 str.153
8)
Lopandić D., Pravila o poreklu robe u
međunarodnim trgovinskim odnosima, ča-
sopis Pravni život, br.12/1997, str.522.
9)
Više o metodama za utvrđivanje po-
rekla proizvoda u Lopandić D., Pravila o
poreklu robe u međunarodnim trgovinskim
odnosima, časopis Pravni život, br.12/2007,
str.523-525.
10)
Kovačević R., Značaj porekla proizvo-
da u evropskim sporazumima o trgovini, ča-
sopis Ekonomski anali br.157/2003, str.73
11)
Lopandić D., Pravila o poreklu robe u
međunarodnim trgovinskim odnosima, ča-
sopis Pravni život, br.12/1997, str.528.
12)
Bjelić P., Necarinske barijere u među-
narodnoj trgovini, Beograd, 2003, str. 166.
predstavljaju sve one prepreke koje
kao svoje ishodište imaju primenu
administrativnih propisa i procedu-
ra, i kao takve predstavljaju negati-
van faktor spoljne trgovine. Katalog
administrativnih barijera je širok, a
neke od tih barijera često se naziva-
ju prikrivenim carinama.Uglavnom
su to proceduralne barijere na gra-
nici, vezane za carinjenje i carinsku
proceduru. Evropska unija teži elimi-
naciji administrativnih barijera, ali se
sve više ističe da se uklanjanje bari-
jera i liberalizacija međunarodne tr-
govine može postići isključivo regu-
lativom na međunarodnom nivou, a
da u budućnosti STO mora rezolutno
zauzeti stav po tom pitanju.
Dostignuća Srbije u
regionalnoj liberalizaciji
trgovine
Pregovori sa EU, vođeni sa ciljem
zaključenja Sporazuma o stabilizaci-
ji i pridruživanju, završeni su u sep-
tembru 2007. godine, a Sporazum je
parafiran 7. novembra 2008. godine,
a konačno potpisan 29. aprila 2008.
godine. Istovremeno sa ovom odlu-
kom, doneta je i odluka kojom se od-
laže početak njegove primene, od-
nosno stupanje na snagu Prelaznog
sporazuma o trgovini, ali i početak
ratifikacije. Nakon dugotrajnog če-
kanja da Sporazum stupi na snagu,
Srbija je odlučila da započne sa nje-
govom primenom (jednostarno) od
1.februara 2009. godine odlukom
svoje Vlade. Ekonomski aspekt ove
odluke je u tome što se na taj način
tržište Srbije prvi put otvara za robe
iz EU koje mogu od tada bez cari-
na, ili sa manjim carinama da ulaze
na njeno tržište, dok politički aspekt
ove odluke govori o rešenosti i spre-
mnosti Srbije da se kreće ka EU. Ko-
načno, Sporazum je stupio na snagu
januara ove godine i na taj način Sr-
bija je za jedan korak bliža članstvu u
Evropskoj uniji.
Poslednji pasusi otvaraju jedan
širok prostor za analizu i tumačenje
Srbije se sastoji u postepenom uki-
danju carina na uvoz robe poreklom
iz EU u prelaznom periodu. Potvrđu-
je se i slobodan pristup robi iz Srbije
na tržište EU.
Zaključak
Dostignuti stepen liberalizaci-
je trgovinskih tokova nije dostigao
nivo za koji se može, sa pokrićem,
reći da je idealan i podjednako po-
voljan za sve aktere spoljne trgovine.
Gaatt i STO su kroz svoje aktivnosti
učinile mnogo da se carinske barijere
svedu na optimalnu meru, ali kako to
obično biva, kada se mislilo da je po-
sao po pitanju protekcionizma zavr-
šen, pojavile su se tzv. necarinske ba-
rijere. U današnje vreme pojavile su
se i barijere administrativne prirode,
tako da je pitanje pravne regulacije
spoljne trgovine ponovo izbilo u prvi
plan. Predstoji nam da vidimo šta će
novo doba doneti i kakvi će biti re-
zultati po završetku runde pregovo-
ra nastavljene nakon osnivanja Svet-
ske trgovinske organizacije. Srbija
još uvek nije članica STO, ali je istakla
težnju ka tome. Možda je u ovom tre-
nutku i na ovom stepenu razvoja, do-
voljna i sama spremnost da svoj tr-
govinski sistem prilagodi zahtevima
moderne liberalizacije. Na tom putu
je neophodno harmonizovati spolj-
notrgovinske propise, kao i propise
iz oblasti carinskog prava, sa komu-
nitarnim pravom, a do tada će mož-
da i EU unaprediti svoju trgovinsku
politiku u onom domenu u kojem
ima propusta i trenutnih prepreka.
Literatura
1. Bjelić P., Model spoljnotrgovinske
politike Evropske unije, časopis Ekonomski
anali, br. 156/2003.
2. Bjelić P., Necarinske barijere u među-
narodnoj trgovini, Beograd, 2003.
Summary
Trade Policy of the European Union
3. Vilus J., Carić Š., Šogorov S., Đurđev
D., Divljak D., Međunarodno privredno pra-
vo, Nov Sad, 2008,.
4. Divljak D., Međunarodni okviri spolj-
no trgovinskog poslovanja, Zbornik ra-
dova Pravnog fakulteta u Novom Sadu,
br.3/2005.
5. Hiks S.,Politički sistem Evropske uni-
je, Službeni glasnik, Beograd, 2007
6. Đurović R., Ćirić A., Međunarodno tr-
govinsko pravo, Niš, 2005.
7. Đurica A., Protekcionizam u spoljnoj
trgovini, Beograd, 1978.,
8. Jorgensen K. E., The European Uni-
on and International Organizations,Routle
dge,2008
9. Kovačević R., Značaj porekla proi-
zvoda u evropskim sporazumima o trgovini,
časopis Ekonomski anali br.157/2003
10. Lopandić D., Pravila o poreklu robe
u međunarodnim trgovinskim odnosima,
časopis Pravni život, br.12/1997.
11. Lopandić D., Sporazumi o pridru-
živanju i preferencijalni trgovinsi odnosi
Evropske Unije sa zemljama u njenom okru-
ženju, Časopis Pravni Život, br.12/1996.
12. Marković I., Doha runda multirate-
ralnih trgovinskih pregovora, časopis Eko-
nomske teme, br.1/2009.
13. Marković I., Procedure multilate-
ralnih trgovinskih pregovora u okviru me-
đunarodnog trgovinskog sistema GATT/
STO, časopis Međunarodni problemi, br.
1-2/2006.
14. Miščević T., pridruživaje evropskoj
uniji, Biblioteka evropska unija, sl. glasnik
2009
15. Popović– Petrović I. Svetska trgo-
vinska organizacija– osnivanje, funkcije, ci-
ljevi, časopis Međunarodni problemi br.
1/ 2004.
16. Prokopijević M., Evropska unija, Be-
ograd, 2005.
17. Radivojević V., Sloboda prometa
robe u EU, časopis Pravni Život, br. 12/2006.
18. Simić P., Carine i spoljnotrgovinski
ugovori, Beograd, 1991
19. Somek A., On Supranationality,
EioP, Vol. 5(2001), No 3.
20. Stanković M., Carinski sistem i ca-
rinske politike, Beograd, 1987
21. Trnavci G., Sloboda međunarodne
trgovine i Svetska trgovinska organizacija,
Beograd 1999,
22. Internet prezentacija Svetske trgo-
vinske organizacije na adresi: http:/www.
wto.org./
poslovna politika 15

koji će biti predmet daljih istraživa-

nja, ali smatram vrednim da se napo-
menu dve najvažnije obaveze koje
Republika Srbija Sporazumom pre-
uzima.To su usklađivanje domaćeg
zakonodavstva sa acquis communi-
taire (pravo Evropske unije) i uspo-
stavljanje zone slobodne trgovine.
Rok za liberalizaciju trgovine je odre-
he unique global market, formed as a result of the opening of the state econo-
T my and their integration, necessarily entails the need for high levels of tariff
protection of domestic industry limits in a realistic way. Job certainly was not easy
but it made significant progress establishing harmonized general legal framework
for the regulation of world trade. The paper will try to point out that the achieve-
ments realized in the field of trade policy, regional organizations supranational cha-
racter, such as the EU, with regard to the achieved level of protection at the universal
11–12/2010 •

level of the GATT and STO. Establishing a customs union and preferential policies
đen u skladu sa sposobnošću srpske the EU is a step further in the liberalization of trade flows.
industrije i poljoprivrede da se prila- Key words: integration, trade policy, European Union, customs union, preferen-
gode slobodnoj trgovini, a obaveza tial policies, liberalization of trade flows.