Тутин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацијуИди на претрагу

Тутин

Панорама Тутина

Грб

Административни подаци

Држава Србија

Управни Рашки
округ

Општина Тутин

Становништво

Становништво

— (2011) 10.094

Географске карактеристике
 Координате
42°59′21″ СГШ;20°19′53″ ИГДКоординате:
42°59′21″ СГШ; 20°19′53″ ИГД

Временска UTC+1 (CET), лети UTC+2(CEST)

зона

Надм. висина 867 м

Површина 741 км2

Тутин

Остали подаци

Поштански 36320
број

Позивни број 020

Регистарска TT
ознака

Тутин је градско насеље у Србији, у општини Тутин, у Рашком округу. Према попису
из 2011. било је 10.094 становника. Након саобраћајне несреће у којој је погинуо
дугогодишњи председник општине Тутин, Шемсудин Кучевић, за председника општине је
изабран Кенан Хот. [1][2]

Садржај

 1Географија
 2Историја
 3Демографија
 4Види још
 5Референце
 6Литература
 7Спољашње везе

Географија[уреди]
Тутин се налази на 867 метара надморске висине у централном делу Рашке области, која
се у том делу државе назива Санџак, у општини Тутин. Насеље се на северу граничи
са Дубовом, на истоку са Митровом, на југоистоку са Жупом, на југозападу са Северним
Кочарником и на западу и северозападу са Лукавицом. Иако Тутин има велики утицај на
оближње насеље Веље Поље, са њим се не граничи.
Пресудни утицај на климу Тутина има то што се сам урбани део налази у котлини окружен
брдима, те насеље Тутин има за нијансу блажу зиму од околних насеља.

Историја[уреди]
Тутин спада у релативно млађа, односно касно формирана насеља. Сврстава се у ред
оних двадесетак насталих од друге половине XVI до краја XVIII века. Сва села око њега
имају знатно дужу традицију и ранију историју. Први помен Штавица налази се у писму
калуђера Павла и Дамјана који су обилазећи хришћанске крајеве под Турцима прошли
овуда и извештај упутили Папи 1557. године. У том документу био је поменут Штавички
басен, са њим и Штавица, али Тутина није било те још увек стоји под непознаницом. Ово
утолико пре што неколико насеља у Србији има исти назив те будући да је словенског
порекла извесно је да означава неки симбол. За назив Тутин постоји неколико легенди.
Једна од њих везана је за Хусеина, капетана Градашчевића, против Турака који је овуда
протутњао у тутњу са војском 1831. године на путу од Босне ка Косову. Тутин је тада имао
назив Доња Дмитрова (Доња Митрова). Први познати писани документ о називу Тутин,
насељу са седам кућа, налазимо у путопису Енглескиња Мјур Макензијеве и А. П. Ирбијеве
из 1868. године. Оне су са пратњом на пропутовању пречицом од Новог Пазара ка
Рожајама и Пећи преноћиле у Тутину, насељу од 7 кућа у гостопримству аганске куће
Хамзагића. То не значи да је тада Тутин настао и добио име. До 1912. године, Тутин је био
мало насеље са 20 кућа. 1920их година прошлог века, насеље се знатно развило, било је:
јавних зграда, здравствених станица, школа и продавница.

Демографија[уреди]
У насељу Тутин живи 7.290 пунолетних становника, а просечна старост становништва
износи 33,1 година (32,6 код мушкараца и 33,7 код жена).
Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2011. године), а у
последњим пописима, примећен је пораст у броју становника.
 Демографија[3]
Година Становника
1948. 600
1953. 870
1961. 1.536
1971. 3.458
1981. 6.233
1991. 8.840 8.709
2002. 9.111 11.053
2011. 10.094
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Бошњаци  
Муслимани  
Срби  
Горанци  
Роми  
Албанци  
Црногорци  
Југословени  
Македонци  
Бугари  
Мађари  
Руси  
Остали  
Неизјашњени  
Непознато  

Становништво према полу и старости[5][сакриј]

м ж

? 22     19

80+ 32     33

75—79 48     46

70—74 73     92

65—69 129     130

60—64 146     141

55—59 179     195

 50—54 232     242

45—49 301     304

40—44 284     337

35—39 274     356

30—34 271     343

25—29 310     417

20—24 357     444

15—19 475     460

10—14 448     437

5—9 368     410

0—4 391     365

Просек : 30,5 30,8

прикажи
Домаћинства
прикажи
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
прикажи
Становништво по делатностима које обавља