MATEMATICKA ANALIZA TeorijaPredgovor Pored brojnih sjajno napisanih udabenika Matematicke analize na nasem i stranim: jericima, pojavajedne nove knjge te vite krajem dvadesetog veka, zahtevainvesno obrazlozenje, Osim zadovoljenja pragmatitne potrebe za udibenikom koji ce pokriti postojedi nastavai program, Zeleo sam da kajiga bude « orisna za primene, « ustrovous primerima, ‘+ s2 detaljno objainjenim fandamentalnim konceptima, + razumljiva i aka 2a ditanje, +# dovolino malog obima. Svestan Zinjenice da su ovi zahtevi donekle protivretni, biéu zadovoljan ako ‘itaoci i korisnici ove knjige ustanove da su oni i ispunjeni Ova knjiga Gini celinu sa mojom prethodnom knjigom Matematicka analize ~ pregled teorije ¢ zadact, Beograd 1994. Obe knjige se odnose na istu materiju, obradenu sa aspekta teorije, odnosno zadataka, s tim sto su mala odstupanja u redosledu prezentacije bila neizbeina, Osim studenata Blektrotehnike, zbog kojih je i napisana, pokazalo se da Pregled teorije i zadaci koriste i studenti Matematike, kao i studenti drugih tehnickih fakulteta, Ova knjiga je namenjena istom krugu Korisnika. Od ingenjera koji primenjuje matematiku vise se ne tradi da rutinski reéava, najkomplikovanije integrale i sliéne probleme 2a koji je potreban tradicionalni dri”. Ova obaveza je nestala pojavom ratunarskih programa koji retavaju veéinu. Sablonskih problema i to u ,opstem obliku”. Medutim, danainji i buduéi ingenjeri ‘moraée da poznaju vide matematike nego nekada, jer su mnoge nove oblasti Ma tematike nasle primenu w infenjerskim naukama. Ne samo da se tragi posnavanje nove matematike, nego je promenjen i kvalitet potrebnog tnanja ka uravnotetenijo} ‘mefavini teorijskih ananja i praktiénih vestina, Da bi mogao da se osloni na raéunar, ingenjer mora da tna dosta teorije, da poznaje principe i idgje i da ana da formulige problem na jesiku matematike Dobar deo materije koja se izlaze u ovo knjiti pripada klasitnoj Matematitkoj nal. Tma veé preko 300 godina od otkriéa Newrowa i Letaxtza, koja a, na- favno, dopunjardna tkricima drugih matematizara Od pojave prog udabenikamatematizke analize, Kojeg je J. BERNOULLI napisao za svog slavnog uéenika, mar- kiza P. L’Hosrrrata, do danas su svakako napisane hiljade udabenika. Tako je gradivo koje se w njima izlage odavno postalo klasitno, selekeija materije i nazin obeletje vremena u kome je knjiga nastala. Po tome prezentovanja sadrée u sebi ni ova lnjiga nije izuzctak Preskotili smo ili smo samo povrino obradili neke oblasti koje se rade rutin- ski primenom ragunara, Na primer, geometrijske primene integrala smo sasvim povrino izlotili, jer se buduéi indenjer ili time ne¢e baviti ili ée retavati probleme i te oblasti pomeéu razunara Nasuprot tome, TavLonova formula je detalino obradena, jer je ona od fundamentalne vadnosti u intenjerskim primenama i sma- tramo da student mora da zna teorijske detalje da bi razumeo primenu. Kroz rmnogobrojne primere (u kajizi ih ukupuo ima 193) uvodimo fitsoca u neposredne primene islofene teorie, sa posebnim osvrtima na numeritke rezultate, kad god je to bilo moguée, Medutim, izbor materijala i koncepcija knjige nisu striktno uslovljeni neposted- nim ili buduéim primenama, Izuéavanje Matematigke analize ima za‘cilj i upozna- vanje sa fandamentalnim idejama, Dokazi mnogih teorema su ilustracija suptilnosti metoda kojima se sluzi Matematicka analiza i éitaju se sa zadovoljstvom. Iako su neki dokazi previ8e komplikovani da bi se mogli predavati u uvek prenapregnutim okvirima standardnog kursa, smatrali sino da bi znatiteljniji ctaoci bili uskraéeni njihovim izostavljanjem. Da bi se Gitalac upozorio na Kljugne ideje, mesta na Kojima se one pojavtiuju obeleéena su znakom # na margini. Mesta na kojima se éesto gredi obelezena su znakom j, a narozito vagna mesta znakom !. Pokazalo se, prema iskustvu iz knjige Matematicka analiza - pregled teorije i zadaci, da ovo koristi studentima, koji i inage sami prave sligne zabeledke po marginama. Pored toga, vainije definicje i teoreme su tokvirene. “Material ofunkeijama vige promenljvih io Kompleksnim funkeijama je povrinije imet od ostalih delova. Njegova uloga u tekstu jeste da ilustruje enagu unificiranog pristupa pomoéu aparata metridkih prostora i da ostvari prvi kontakt studenata so vom problematikom. Tako sam kao autor iskljucivo odgovoran za sedriaj knjige, na njenu koncep- ciju su uticali i stavovi mojih kolega sa katedre za Primenjenu’ matematiku Elek- trotehnitkog fakulteta u Beogradu, kao i brojne diskusije u veri sa izvodenjem naatave, Profesori ILivA LAZAREVIG, STOJAN RADENOVIE, SLOBODAN StMté i DoBRILO ‘Tosté, profitali su radnu veraiju teksta i dali mi nix izvanredno korisnih primedbi i sugestija, koje su ugradene u konaénu verziju. Thustracije u tekstu uradene su na ragunaru, u gemu mi je pomogao dipl. ing. Ivan FISER. Korice je oblikovao sth ZORAN BADNIEVIG. Zahvaljujudi njima, knjiga je dobila na visuclnom kvalitetu. U Beogradu, 21. februara 1996 Milan Merkle Sadrizaj Oznake 1 Uvod u analizu ... 1 1.1 Kardinalni broj skupa sonar 1.2 Realni i kompleksni brojevi ; e 4 124 ae brojevi (14) 1.2.2 Kompleksni brojevi (7) 1.2.3 Neke nejed- nakosti (9) 1.3 Realne i kompleksne funkeije 3 sofia I 1.3.1 Pregled osnovnih pojmova (12) 1.3.2 Neke klase reainih funkeija (14) 1.3.3 Kompleksne funkeije (28) 2 Graniéni procesi 2% 2.1 Realni nigovi........ 26 2.1.1 Defnicija i osnovni pojmovi (28) 2.1.2 Osobine konvergentnih nizova (29) 2.1.3 Beskonazne graniéne vrednosti (33) 2.1.4 Dve teoreme o nizovima (85) 2.1.5 Monotoni nizovi (38) 2.1.6 Podnizovi (48) 2.2 Nizovi u metriékim prostorima .. cee 7 2.2.1 Metritki prostor (47) 2.2.2 Okolina tacke. Otvoreni i zatvoreni skupovi (49) 2.2.3 Konvergencija nizova u metrigkim prostorima (52) 2.2.4 Tacke nagomilavanja (55) 2.2.5 Kompletnost (57) 2.2.6 Banachov stav o nepokret- no} tatki (60) 2.2.7 Kompaktnost (64) 2.2.8 Normirani prostor (67) 2.3 Granigéne vrednosti realnih funkeija...... 68 2.3.1 Definiija i osnovni pojmovi (68) 2.3.2 Osobine nepuckidnih funkeija (79) 2.4 Preslikavanja metriékih prostora ..... 81 2.4.1 Opata definicija i posebni sluéajevi (81) 2.4.2 Neprekidni operatori na kompaktnim skupovima, Uniformna neprekidnost (85) 2.5 Beskonagno male veliéine i njihovo poredenje........ 88 >