PRORAČUN DEFORMACIJA PLOČE OSLONJENE U JEDNOM PRAVCU P2/1

Odrediti maksimalni ugib ploče iz primera P1, uzimajući u obzir i efekte tečenja betona.
Ukoliko je dopuštena vrednost ugiba prekoračena, predložiti zadovoljavajuće rešenje.

1 PRORAČUN DEFORMACIJA POS 1

Ploča je dimenzionisana u primeru P1. Usvojena je debljina ploče dp = 18 cm, u donjoj zoni
je armirana armaturom RØ14/10 (Aa1 = 15.39 cm2/m), dok u gornjoj zoni nije predviđena
armatura (Aa2 = 0). Ploča je u umereno agresivnoj sredini.
Označavanje pojedinih geometrijskih veličina koje se pojavljuju u proračunu je sprovedeno
na isti način kao i u Priručniku za primenu Pravilnika BAB 87:
- oznaka I u eksponentu se odnosi na karakteristike neisprskalog, a oznaka II na
karakteristike isprskalog preseka;
- oznaka b u indeksu označava karakteristike betonskog preseka, oznaka a ka-
rakteristike armature dok se oznaka i koristi za karakteristike idealizovanog
preseka1;
- indeks 1 se odnosi na zategnutu, a indeks 2 na pritisnutu ivicu preseka.
Uobičajeno, površine preseka se označavaju slovom A, momenti inercije slovom J, otporni
momenti slovom W a položaji težišta preseka slovom y.
Potrebne geometrijske karakteristike neisprskalog betonskog preseka i položaj težišta
ukupne armature u preseku dati su sledećim izrazima:
AbI = b×d = 100×18 = 1800 cm2/m
yb1 = yb2 = d/2 = 18 / 2 = 9.0 cm
b × d 3 100 × 18 3
J bI = = = 48600 cm4/m
12 12
Aa1 = 15.39 cm2/m (RØ14/10) ; Aa2 = 0 ⇒ Aa = Aa1 + Aa2 = 15.39 cm2/m
Položaj težišta ukupne armature u odnosu na gornju ivicu preseka, kao i položajni moment
inercije armature u odnosu na težište ukupne armature, određeni su kao:
ya2 = h = d – a1 = 18 – (2 + 1.4/2) = 15.3 cm ; Ja = 0

1.1 ELASTIČNO REŠENJE

Ugib u sredini raspona proste grede opterećene jednako raspodeljenim opterećenjem
q=g+p po čitavom rasponu, uvodeći u proračun moment inercije BRUTO BETONSKOG
PRESEKA, određen je izrazom:
5 × q × l4 5 × (6.5 + 4.0 ) × 6.0 4
vb = = −8
= 11.6×10-3 m = 11.6 mm
384 × E b × J b 384 × 31.5 × 10 × 48600 × 10
6

1.2 PRORAČUN UGIBA U TRENUTKU NANOŠENJA OPTEREĆENJA

1.2.1 Početni ugib, ukupno opterećenje

Posebno se mora sračunati ugib za stanje I (bez prslina) i za stanje II (sa prslinama).

1
Pod pojmom »idealizovani poprečni presek« se podrazumeva presek koji se sastoji od najmanje dva
materijala, čije su mehaničke karakteristike svedene na jedan (preovlađujući) – uobičajeno beton

Projektovanje i građenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

PRORAČUN DEFORMACIJA PLOČE OSLONJENE U JEDNOM PRAVCU P2/2

1.2.1.1 Stanje I (bez prslina) - ukupno opterećenje

Ea 210
n= = = 6.67
E b 31.5
AiI = AbI + n×Aa = 1800 + 6.67×15.39 = 1903 cm2/m

y iI2 = y bI 2 +
(y a2 )
− y bI 2 × n × Aa
= 9 .0 +
(15.3 − 9.0 ) × 6.67 ×15.39 = 9.34 cm
I
Ai 1903
Moment inercije idealizovanog preseka (beton + armatura) za stanje I određen je izrazom:
( ) (
J iI = J bI + n × J a + AbI × y a 2 − y bI 2 × y iI2 − y bI 2 )
JiI = 48600 + 0 + 1800×(15.3 - 9.0)×(9.34 - 9.0) = 52453 cm4/m
J bI 48600
k aI = = = 0.927
J iI 52453
Ugib u trenutku t=0 za ukupno (g+p) opterećenje, za neisprskali presek (stanje I) iznosi:
v0I = kaI×vb = 0.927×11.6 = 10.7 mm
Da je čitav nosač bez prslina, konstantne krutosti, proračunski elastični ugib usled
ukupnog, g+p opterećenja, iznosio bi vg+p,0 = 10.7 mm.
1.2.1.2 Stanje II (sa prslinama) - ukupno opterećenje
Položaj neutralne linije se određuje rešavanjem kvadratne jednačine oblika:
s 2 + 2 n × (µ1 + µ 2 ) × s − 2 n × (µ1 + µ 2 × α 2 ) = 0
Aa1 15.39 Aa 2 a2
µ1 = = = 1.01% ; µ2 = =0 ; α2 = =0
b × h 100 ×15.3 b×h h
s 2 + 2 × 6.67 ×1.01 ×10 −2 × s − 2 × 6.67 ×1.01 × 10 −2 = 0
s 2 + 0.134 × s − 0.134 = 0 ⇒ s = 0.305
II
x = s×h = 0.305×15.3 = 4.67 cm
AbII = b×xII = 100×4.67 = 467 cm2/m
x II 4.67
y bII = = = 2.34 cm
2 2

J bII =
( )
b × x II
3

=
100 × 4.67 3
= 849 cm4/m
12 12
yi2II = xII = 4.67 cm
( ) (
J iII = J bII + n × J a + AbII × y a 2 − y bII2 × y iII2 − y bII2 )
JiII = 849 + 0 + 467×(15.3 - 2.34)×(4.67 - 2.34) = 14991 cm4/m
J bI 48600
k aII = II
= = 3.242
Ji 14991
Ugib u trenutku t=0 za ukupno (g+p) opterećenje, za isprskali presek (stanje II) iznosi:
v0II = kaII×vb = 3.242×11.6 = 37.5 mm

Projektovanje i građenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

PRORAČUN DEFORMACIJA PLOČE OSLONJENE U JEDNOM PRAVCU P2/3

Da je čitav nosač isprskao, konstantne krutosti koja odgovaraj preseku u sredini raspona,
proračunski elastični ugib usled ukupnog, g+p opterećenja, iznosio bi vg+p,0 = 37.5 mm.
1.2.1.3 Početni ugib u trenutku t=0 (ukupno opterećenje)
Pošto je ploča pod opterećenjem g+p na jednom delu (u blizini oslonaca) u stanju bez prs-
lina, dok je u središnjem delu u isprskalom stanju, potrebno je vrednosti ugiba sračunate u
tačkama 1.2.1.1 i 1.2.1.2, koje predstavljaju donju odnosno gornju vrednost koja se može
javiti, na određeni način ponderisati (ovde: bilinearna metoda). Najpre je potrebno
sračunati moment pojave prsline Mr:
J iI J iI 52453 cm 3
Wi1I = = = = 6057
y iI1 d − y iI2 18 − 9.34 m
MB 30 ⇒ fbzm = 2.4 MPa (član 51 PBAB 87)
⎛ 0 .4 ⎞ ⎛ 0 .4 ⎞ kN
fbzs = fbzm × ⎜ 0.6 + 4 ⎟ = 2.40 × ⎜ 0.6 + 4 ⎟ = 2.91 MPa = 0.291
⎝ d⎠ ⎝ 0.18 ⎠ cm 2
kNm kNm
Mr = M r = fbzs × Wi1I = 0.291 × 6057 ×10 − 2 = 17.6 < M g + M p = 47.25
m m
β1 = 1.0 (RA 400 / 500 ) ⎫ 17.6
⎬ ⇒ ζ 0 , g + p = 1 − 1 .0 × 1 .0 × = 0.626
β 2 = 1 .0 ( t = 0 ) ⎭ 47.25
Ukupno, početni ugib u trenutku t=0 se dobija iz izraza:
v0 = (1 – ζ) × v0I + ζ × v0II
vg+p,0 = (1 - 0.626)×10.7 + 0.626×37.5 = 27.5 mm
Maksimalni ugib grede usled ukupnog, stalnog i povremenog opterećenja, u trenutku na-
nošenja opterećenja (t=0), je vg+p,0 = 27.5 mm.
Da je opterećenje koje deluje na konstrukciju kratkotrajno (što je slučaj sa povremenim
opterećenjem), odnosno kada beton ne bi pokazivao svojstva tečenja i skupljanja,
sračunata vrednost ugiba bi bila konačna. Ovako, potrebno je zasebno proračunati trenutni
ugib usled stalnog opterećenja i njegov priraštaj u toku vremena.

1.2.2 Početni ugib, stalno opterećenje

Krutost, odnosno moment inercije, bilo u neisprskalom ( J iI ) ili isprskalom ( J iII ) stanju, je
funkcija dimenzija poprečnog preseka i količine i položaja armature u preseku, nezavisno
od intenziteta opterećenja. Stoga se deformacije usled stalnog opterećenja lako dobijaju iz
proporcije:
1.2.2.1 Stanje I (bez prslina) - stalno opterećenje
g 6 .5
v gI ,0 = × v gI + p,0 = ×10.7 = 6.6 mm
g+p 6 .5 + 4 .0

1.2.2.2 Stanje II (sa prslinama) - stalno opterećenje

g 6 .5
v gII,0 = × v gII + p,0 = × 37.5 = 23.2 mm
g+p 6 .5 + 4 .0

Projektovanje i građenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE

PRORAČUN DEFORMACIJA PLOČE OSLONJENE U JEDNOM PRAVCU P2/4

1.2.2.3 Početni ugib u trenutku t=0 (stalno opterećenje)

β1 = 1.0 (RA 400 / 500 ) ⎫ 17.6
⎬ ⇒ ζ 0 , g = 1 − 1 . 0 × 1 .0 × = 0.397
β 2 = 1 .0 ( t = 0 ) ⎭ 29.25

vg,0 = (1 - 0.397)×6.6 + 0.397×23.2 = 13.2 mm

1.3 PRORAČUN UGIBA U TOKU VREMENA

Geometrijske karakteristike idealizovanog poprečnog preseka (beton+armatura) se
sračunavaju na isti način kao za stanje t=0, s tim da se u odgovarajuće izraze umesto
modula deformacije betona Eb unosi korigovani efektivni modul Eb*.
χ ∞ = 0 .8 ⎫
⎬ ⇒ χ∞×ϕ∞ = 0.8×2.5 = 2.0
ϕ ∞ = 2 .5 ⎭

Eb 31.5 E 210
E b* = = = 10.5 GPa ⇒ n* = a* = = 20
1 + χ ∞ ϕ ∞ 1 + 2 .0 E b 10.5

1.3.1 Trajni ugib, stalno opterećenje

1.3.1.1 Stanje I (bez prslina) - stalno opterećenje)
Ai*I = AbI + n*×Aa = 1800 + 20×15.39 = 2108 cm2/m

y i*2I = y bI 2 +
(y a2 )
− y bI 2 × n * × Aa
= 9 .0 +
(15.3 − 9.0 ) × 20 ×15.39 = 9.92 cm
*I
Ai 2108
Moment inercije idealizovanog preseka (beton + armatura) za stanje I određen je izrazom:
( ) (
J i* I = J bI + n* × J a + AbI × y a 2 − y bI 2 × y i*2I − y bI 2 )
Ji*I = 48600 + 0 + 1800×(15.3 - 9.0)×(9.92 - 9.0) = 59035 cm4/m

k ϕI = 1 −
n*
*I
Ji
[ ( ) (
× J a + Aa × y a 2 − y iI2 × y a 2 − y i*2I )]
20
k ϕI = 1 − × [0 + 15.39 × (15.3 − 9.34 ) × (15.3 − 9.92 )]= 0.833
59035
( ) (
v ∞I ,g = k aI × 1 + k ϕI × ϕ∞ × v b ,g = 1 + k ϕI × ϕ∞ × v 0I ,g )
Ugib u vremenu t→∞ usled stalnog opterećenja, za neisprskali presek (stanje I) iznosi:
v Ig,∞ = (1+0.833×2.5)×6.6 = 20.5 mm
1.3.1.2 Stanje II (sa prslinama) - stalno opterećenje
Ai*II = AbII + n*×Aa = 467 + 20×15.39 = 775 cm2/m

y * II
=y II
+
(y a2 )
− y bII2 × n * × Aa
= 2.34 +
(15.3 − 2.34 ) × 20 ×15.39 = 7.49 cm
i2 b2 * II
Ai 775

J i* II = J bII + n* × J a + AbII × (y a 2 − y bII2 ) × (y i*2II − y bII2 )

Ji*II = 849 + 0 + 467×(15.3 - 2.34)×(7.49 - 2.34) = 32039 cm4/m

k ϕII = 1 −
n*
* II
Ji
[
× J a + Aa × (y a 2 − y iII2 ) × (y a 2 − y i*2II ) ]
Projektovanje i građenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE
PRORAČUN DEFORMACIJA PLOČE OSLONJENE U JEDNOM PRAVCU P2/5

20
k ϕII = 1 − × [0 + 15.39 × (15.3 − 4.67 ) × (15.3 − 7.49 )] = 0.202
32039
( ) ( )
v ∞II ,g = k aII × 1 + k ϕII × ϕ∞ × v b ,g = 1 + k ϕII × ϕ∞ × v 0II,g

Ugib u vremenu t→∞ usled stalnog opterećenja, za isprskali presek (stanje II) iznosi:
v IIg,∞ = (1+0.202×2.5)×23.2 = 35.0 mm

1.3.2 Trajni ugib u trenutku t→∞ (stalno opterećenje)

β1 = 1.0 (RA 400 / 500 ) ⎫ 17.6
⎬ ⇒ ζ ∞ , g = 1 − 1 .0 × 0 .5 × = 0.698
β 2 = 0. 5 ( t → ∞ ) ⎭ 29.25

vg,∞ = (1 - 0.698)×20.5 + 0.698×35.0 = 30.6 mm

1.3.3 Trajni ugib, ukupno opterećenje

Konačna vrednost ugiba usled dejstva dugotrajnog (stalnog) i kratkotrajnog (povremenog)
opterećenja dobija se kao trenutna vrednost ugiba od ukupnog opterećenja, uvećana za
prirast ugiba kao posledice dugotrajnog dejstva stalnog opterećenja:
v g + p ,∞ = v g + p ,0 + (v g ,∞ − v g ,0 )

vg+p.∞ = vmax = 27.5 + (30.6 - 13.2) = 44.9 mm

L 600
v g + p,∞ = v max . = 4.49 cm > v dop. = = = 2 cm
300 300
Kako je prekoračen dopušteni ugib, definisan članom 117. Pravilnika BAB 87, potrebno je
korigovati neki od parametara.
vb = 11.6 mm - elastično rešenje, bruto betonski presek
vg+p,0 = 27.5 mm - trenutni ugib, ukupno opterećenje, t=0
vg+p.∞ = 44.9 mm - trajni ugib, ukupno optrerećenje, t→∞
Kako je dopuštena vrednost ugiba znatno prekoračena, trebalo bi debljinu ploče povećati
minimalno 3 44.9 20 = 1.31 puta, što daje dp = 1.31×18 = 24 cm. Međutim, povećanje deb-
ljine ploče sa 18 na 24 cm povećava i intenzitet stalnog opterećenja za 1.5 kN/m2, što do-
datno povećava računski ugib. Istovremeno, veća dimenzija ploče zahteva manju količinu
zategnute armature, čime se dodatno povećava koeficijent kaII koji uvodi u proračun uticaj
isprskalosti preseka (smanjuje se Aa1, povećava h - po oba osnova povećava se kaII). Sto-
ga dimenzija od 24 cm sigurno neće biti dovoljna bez usvajanja dosta veće količine arma-
ture od potrebne za zadovoljenje graničnog stanja nosivosti.
Rezultati varijantnih proračuna su prikazani tabelarno, radi lakšeg poređenja. Najpre je plo-
ča podebljana na 24 cm, uz usvajanje armature potrebne prema graničnom stanju nosi-
vosti (očekivano, dopušteni ugib je prekoračen). Zatim je za istu debljinu ploče usvojena
nešto veća količina armature, dovoljna da se ugib nađe u dopuštenim granicama. Na kraju,
ploča je podebljana na potrebnih 28 cm, uz usvajanje armature potrebne prema graničnom
stanju nosivosti. Kao definitivna je usvojena je treća varijanta (ploča 24 cm, armatura
RØ16/10, osenčena kolona u tabeli na sledećoj strani).
Naravno, umesto ovde sprovedenog proračuna geometrijskih karakteristika idealizovanih
preseka u neisprskalom odnosno isprskalom stanju, mogu se koristiti i odgovarajući dija-
grami (Priručnik za primenu Pravilnika BAB 87, Tom II, Prilog 3.4: »Koeficijenti za proračun
krivine elementa pravougaonog preseka izloženih složenom savijanju«). Sa ovih dijagrama
Projektovanje i građenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE
PRORAČUN DEFORMACIJA PLOČE OSLONJENE U JEDNOM PRAVCU P2/6

se, u funkciji procenta armiranja zategnutom armaturom, očitavaju vrednosti koeficijenata

kaI, kaII, kϕI i kϕII, za čije se proračunavanje troši najviše vremena. Kod određivanja uticaja
tečenja, dijagrami su konstruisani za mlade (χ∞×ϕ∞ = 3), stare (χ∞×ϕ∞ = 1) i betone ume-
rene starosti u trenutku nanošenja opterećenja (χ∞×ϕ∞ = 2).
Ukoliko se koriste dijagrami za proračun koeficijenata, nije potrebno sračunavati moment
inercije idealizovanog poprečnog preseka J iI i odgovarajući otporni moment Wi1I već mo-
ment pojave prsline Mr treba sračunati sa vrednošću otpornog momenta Wb1.

dp cm 18 24 24 28
2
g kN/m 6.5 8 8 9
p kN/m2 4 4 4 4
Mg kNm/m 29.25 36 36 40.5
Mp kNm/m 18 18 18 18
Mu kNm/m 79.2 90 90 97.2
h cm 15.3 21.4 21.2 25.4
Aa,potr. cm2/m 14.38 11.17 11.28 10.06
Ø/ea Ø14/10 Ø12/10 Ø16/10 Ø12/10
Aa,usv.
cm2/m 15.39 11.31 20.11 11.31
JbI cm4/m 48600 115200 115200 182933
vb,g+p mm 11.57 5.58 5.58 3.81
I
Ji cm4/m 52453 121659 125945 192475
kaI – 0.927 0.947 0.915 0.95
I
vg+p ,0 mm 10.72 5.28 5.10 3.62
II
Ji cm4/m 14991 24445 38093 35404
g+p, t=0

kaII – 3.242 4.713 3.024 5.167

II
vg+p ,0 mm 37.52 26.30 16.88 19.67
Mr kNm/m 17.6 29.2 30.8 38.8
ζ0,g+p – 0.626 0.459 0.43 0.337
vg+p,0 mm 27.51 14.93 10.17 9.03
I
vg ,0 mm 6.64 3.52 3.40 2.50
II
vg ,0 23.23 17.53 11.25 13.62
g, t=0

mm
ζ0,g – 0.397 0.189 0.146 0.043
vg,0 mm 13.22 6.17 4.55 2.98
*I
Ji cm4/m 59035 133465 144351 210132
kϕI – 0.833 0.867 0.809 0.874
I
vg ,t mm 20.46 11.16 10.28 7.98
g, t→∞

*II
Ji cm4/m 32039 56646 82078 83584
kϕII – 0.202 0.147 0.196 0.135
II
vg ,t mm 34.95 23.99 16.77 18.23
ζt,g – 0.698 0.594 0.573 0.521
vg,t mm 30.58 18.79 14.00 13.32
vg+p,t mm 44.87 27.55 19.62 19.37

Projektovanje i građenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEŽBE