RSEDP

Regional Socio-Economic
Development Programme Poljoprivreda je primarna ljudska delatnost i njeno razvijanje ujedno
PŠŠ Josif Pančić Surdulica Opština Surdulica znači poboljšanje kvaliteta života. Novouspostavljni AGRO-INFORMATIVNI
CENTAR SURDULICA želi da približi naučna dostignuća poljoprivrednim
gazdinstvima kao nosiocima odgovornosti za zdravu hranu i zdrav život.

Ova brošura namenjen je proizvođačima i stručnjacima koji žele da

GAJENJE BOROVNICE saznaju više o načinu gajenja visoko žbunaste borovnice.

Svi predlozi, kritike i sugestije koji se odnose na ovu brošuru

dobro su došli i mnogo će nam koristiti u daljem radu.

1. Uvod

Visokožbunasta američka borovnica potiče

iz SAD. U divljem stanju se prostire u
istočnom delu SAD-a (od Floride na jugu do
Mičigena na severu). Dostiže visinu od 3 -
4,5 m, a najbolje uspeva na vlažnim
staništima i većoj nadmorskoj visini. Zbog
specifičnosti korenovog sistema, veoma je
osetljiva na sušu. Prema poslednjim
podacima visokožbunasta borovnica se u
SAD-u gaji na površini od oko 8500 ha, sa
godišnjom proizvodnjom oko 50000 tona.
Borovnica se na nešto većim površinama
gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom
Zelandu, Australiji, Čileu, Švajcarskoj,
Belgiji i Nemačkoj. Borovnica je po mnogo
Brošuru "gajenje borovnice" uradio je Agro-informativni centar čemu specifična biljka. Pripada grupi
Surdulica ( AICS ) i namenjen je voćarima koji žele da unaprede svoju jagodastih voćaka i veoma je značajna i
proizvodnju. Izradu brošure omogućila je EVROPSKA UNIJA preko korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih
Evropske agencije za rekonstrukciju u okviru programa Regionalnog svojstava ploda. Vrlo malo je iskorišćena u odnosu na mogućnosti koje pruža.
društveno-ekonomskog razvoja Borovnica je dugovečna biljka i njena eksploatacija traje od 20 pa do 50 god i
više. Jedna je od najskupljih voćnih vrsta i za podizanje 1 ha zasada košta
SURDULICA SEPTEMBAR 2006 oko 20.000 € i to bez protivgradne mreže. Sa mrežom cena prelazi 35.000 €.
Obzirom na dužinu eksploatacije stopa amortizacije nije velika. Investicioni
RSEDP period traje od tri do šest godina, a najveća ulaganja su u pripremi zemljišta i
Program regionalnog društveno ekonomskog razvoja podizanju zasada (humus, materijali za popravku zemljišta, sadnice (jedna
Projekat finansira EU, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju kvalitetna sadnica košta oko 3,5 do 4 €), sistem za navodnjavanje i dr.). Od
treće do šeste godine prinosi se uvećavaju a od sedme godine zasad ulazi u
puni rod.
1
U punoj eksploataciji najveći troškovi su u berbi koja se obavlja više puta.
Plodovi, prvenstveno namenjeni svežoj potrošnji gde imaju i najveću cenu,
moraju se brati pažljivo u male posudice što dodatno usporava i poskupljuje
berbu. Gajena visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili
popularno nazvana „američka borovnica“ je vrlo malo zastupljena u Srbiji,
ispod 10 hektara. Njena proizvodnja u svetu poslednjih godina premašuje
200.000 t i ima tendenciju povećanja. Najveći proizvođači su SAD i Kanada
sa oko 140.000 t, zatim Poljska, Nemačka, Holandija, Skandinavske zemlje,
Rumunija i dr. U svetu visokožbunastu borovnicu proizvode još Novi Zeland,
Australija, Japan ,Čile (gde površine naglo rastu) a slede ga i Argentina i
Urugvaj. Prema podacima o ubrzanom širenju američke borovnice u svetu
preti opasnost od hiperprodukcije što će neminovno dovesti do pada cena na
svetskom tržištu. Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L .) je
rasprostranjena u svetu a i kod nas na planinskim proplancima i visovima
Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika, Vlasine i dr. od 800 pa do 1300 m
nadmorske visine. Ukupno se otkupi više desetina tona godišnje a veliki deo
ubrane borovnice se koristi u domaćinstvima tako da se ne može utvrditi
tačna proizvodnja. Ona ima višu cenu od američke i veću potražnju ali su
njeni areali gajenja ograničeni.
Značaj ploda borovnice: Plod borovnice je
veoma cenjeno i ukusno voće. Ima visok sadržaj
šećera (prosečno 6,5 do 8% i više), ukupnih
kiselina (1-3%), zatim proteina (1,1%), celuloze
(1,5 – 2%), pektina (1,8%), antocijanina,
mineralnih soli, vitamina i dr. Energetska
vrednost borovnice je niska svega 60 Kcal u
100g ploda tako da je vrlo korisna u dijetama
protiv gojaznosti.
Koristi se uglavnom svež, što je i najkorisnije,
zamrznut ili u obliku nekih prerađevina kao što
su marmelade, voćni jogurti, sokovi, želea,
slatka, kompoti i dr. U farmaceutskoj industriji
koriste se specifične terapeutske osobine
jedinjenja prisutnih u borovnici (inače retka u drugim biljnim esencijama),
najviše u spravljanju preparata za prevenciju i lečenje bolesti očiju.
Konzumiranje borovnice u raznim oblicima pomaže u prevenciji i lečenju
povišenog šećera u krvi, skleroznih obolenja, loše cirkulacije krvi, proliva,
bolesti želudca i creva, mokraćnih kanala i dr. Sok borovnice iz svežeg ploda
ima blago aseptično dejstvo i koristi se pri upalama grla i desni. Antocijanini iz
ploda borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih
radikala i sprečavanju nastanka raznih bolesti pa i kancera kod čoveka.
Borovnica je na čelu liste obojenog voća i povrća po sadržaju antioksidanasa
pa je otuda razumljiva povećana tražnja za ovim voćem u svetu poslednjih
godina naročito šumske borovnice.
2 3
U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokožbunaste
borovnice. Od 70-tih godina prošlog veka do danas činjeno je nekoliko
pokušaja uvođenja u proizvodnju ove plemenite voćne vrste. Uprkos relativno
povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajući, tako da je i
interes proizvođača bio zanemarljiv. Intenzivna i profitabilna proizvodnja
visokožbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok
kvalitet ploda, kao i znatno veću vrednost proizvodnje u odnosu na druge
troškove. Obzirom da eksploatacioni vek plantažno gajene borovnice iznosi
15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novčanih
sredstava, zbog čega je neophodno, pre otpočinjanja investicija izvršiti
detaljnu analizu agroekoloških i drugih uslova koji su relevantni za ovu
proizvodnju na određenom prostoru. Rentabilna proizvodnja ove voćne vrste
moguća je jedino u odgovarajućim agroekološkim i drugim uslovima.
2. Uslovi uspevanja
Gajena borovnica ima širok areal uspevanja i
svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i
zemljišnih uslova. Od klimatskih činilaca za
gajenje borovnice najveći značaj imaju toplota,
voda i vlažnost vazduha i svetlost. Gajenim
sortama borovnice najviše odgovaraju umereno
topla i umereno vlažna područja, sa vegetacionim
periodom dužim od 160 dana. Blizina vodenih
povšina, takođe povoljno deluju na rast i razvitak
ove voćne vrste.
Položaj: Borovnica uspeva na nadmorskoj visini
između 300 i 800 m a u južnijim lokalitetima i do
1000 m. Iznad ovih visina plodovi visokožbunaste
borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i
nakupe dovoljno šećera pa je tamo gajenje rizično
i u tom slučaju isključivo treba birati ranostasne
sorte. U toplijim i niskim predelima visokožbunasta borovnica ne nakupi
dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji
položaji su severni i severozapadni (osojni) jer bolje zadržavaju vlagu. Južne
ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog
jakog zagrevanja zemljišta i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 3 do
5°. Prirodni indikator uspešnog gajenja borovnice je blizina četinarskih šuma
u kojima ima crnog bora.
Zemljište: Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje borovnice je 7
do 10%. Laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta
bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega šumska zemljišta
bogata ostacima nastalih raspadanjem šumskih sastojina, gajnjače,
deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova,
višegodišnji pašnjaci i sl.
Organske materije (humus) pomažu u zaštiti osetljivih korenova borovnice
tako što sprečavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperatura
zemljišta. Kiselost zemljišta (pH) treba da bude između 4,2 i 4,8 sa vrlo malim
odstupanjima.Ona mora da se redovno kontroliše mada je svako odstupanje
veoma brzo vizuelno uočljivo na žbunu borovnice. Dubina zemljišta treba da
je od 30 do 50 cm a što je dublji sloj bogat sa humusom to je uspeh u gajenju
borovnice bolji. Nivo podzemne stajaće vode treba da je na 50 cm od
površine kako ne bi ugrožavao njen opstanak. Zemljište mora biti stalne
umerene vlažnosti a nedostatak vlage nadomešćuje se ugradnjom sistema za
navodnjavanje. Posebnu pažnju treba obratiti na prisustvo truležnica korena
višegodišnjih kultura koje mogu izuzetno štetno delovati na simbiotsku
mikorizu korena borovnice. Prisustvo obične (šumske) borovnice je siguran
pokazatelj povoljnosti nekog zemljišta za gajenje visokožbunaste borovnice.
S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male površine, potrebno je
svaku parcelu brižljivo odabrati i izvršiti neophodnu pedološko-agrohemijsku
analizu.
Toplota: Borovnica podnosi temperature do -
30°C a oštećenja su manja ako je ona u
dubokom snežnom pokrivaču koji nije
preterano sabijen. Pozni prolećni mrazevi
mogu oštetiti otvoreni cvet borovnice na -
3,1°C što je ipak retko jer visokožbunasta
borovnica kasno cveta (druga polovina maja)
znatno kasnije od šumske borovnice. Da bi
se cvetanje i drugi biološki procesi normalno
odvijali potrebno je da borovnica prođe tokom
zimskog mirovanja određeno vreme na
temperaturi nižoj od 7,2oC (od 650 do 850
časova). Posle perioda zimskog mirovanja,
gajene sorte borovnice su relativno osetljive
na kolebljive zimske temperature, posebno
ako temperatura varira izmeðu +6º C u toku
dana i –7º C tokom noći. Rani jesenji
mrazevi, pri temperaturi od -12º C, mogu
naneti štete nedozrelim izdancima i cvetnim
pupoljcima. Pozni prolećni mrazevi po pravilu
ne predstavljaju veću opasnost zbog toga što
borovnica relativno kasnije cveta.
Temperature utiču i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i
temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Niže
temperature i nedovoljna suma toplote utiču da plodovi neravnomerno
sazrevaju ili da uopšte ne sazre.Visoke letnje temperature štetno utiču na
žbun borovnice. Plodovi brže dozrevaju, sitni su i nekvalitetni a na 35 do 40°C
dolazi do sušenja žbuna jer koren, bez korenovih dlačica, ne može dovoljno
da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno i orošavanje.
4 5
Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlažnim
letima, mogu da nanesu izvesne štete, pa čak i sušenje borovnice. Optimalna
usklađenost metabolitičkih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih
dana a svežijih noći, kada se proces disanja u toku noći prekida, tako da
biljkama na raspolaganju ostaje celokupna količina akumuliranih hranljivih
materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi
neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije slučaj. Temperaturni
ekstremi (koji su dosta retki) mogli bi u nekim godinama i pod za to povoljnim
okolnostima (bez snežnog pokrivača u zimskim ili niska relativna vlažnost
vazduha u letnjim mesecima) naneti izvesna oštećenja na izdancima i
plodovima borovnice.
Svetlost: Borovnica je svetoljubiva biljka. U zaseni smanjena je fotosinteza
što direktno utiče na broj i kvalitet rodnih pupoljka. Svetlost kao klimatski
faktor je veoma retko ograničavajući činilac proizvodnje, osim ukoliko se
zasadi ne podižu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled
neodgovarajuće (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agro i
pomotehničkih mera. U uslovima zasene ne dolazi do obrazovanja rodnog
potencijala, što dovodi do izostanka ili veoma malog roda. U oblačnom letu
plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju a rodnost žbuna se znatno
smanjuje. Zato je veoma važna dobro odabrana lokacija i pravilno postavljeni
redovi i rastojanje sadnje a kasnije i redovna rezidba.
Voda i vlažnost: Za uspešno gajenje borovnice potrebno je od 900 do 1400
mm vodenog taloga godišnje od čega preko 1000 mm ravnomerno
raspoređenih u periodu vegetacije a relativna vlažnost vazduha iznad 80%.
Po nekim autorima u periodu intenzivnog porasta žbuna (nedeljni prirast bude
i oko 5 cm) potrebno je od 25 do 50 mm vodenog taloga nedeljno. Za
normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici površine,
potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u
zemljištu (75%-80%) i da prosečna relativna vlažnost vazduha bude 75%.
Kritični periodi za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i
zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog
potencijala za narednu godinu (avgust). Intenzivna i visoko produktivna
proizvodnja borovnice moguća je jedino u krajevima sa preko 800 mm
vodenog taloga godišnje, s tim da je više od 50% istih pravilno raspoređeno u
toku vegetacionog perioda. Sve ovo zahteva i optimalne ostale
agroekološke i druge uslove, kao i adekvatnu primenu agrotehničkih i
pomotehničkih mera. Ukoliko su nedeljne količine padavina u toku vegetacije
manje od 20 do 50 mm neophodno je izvršiti navodnjavanje sistemom „kap
po kap”, veštačkom kišom ili vodenim kolima. Karakterističan simptom
nedovoljne količine vlage je crvenilo lišća. Usled suše mladari postaju slabi,
slabije je zametanje plodova, a lišće prevremeno otpada. U ekstremnim
slučajevima dolazi do sušenja mladara, pa čak i čitave biljke. Do ove pojave
relativno često dolazi zbog specifičnosti građe korenovog sistema borovnice,
koji je veoma plitak. Najveća masa korena se nalazi na dubini od 15 do 40
cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlačice (žile
sisavice), već se biljke obezbeđuju vodom i mineralnim materijama iz Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara
zemljišta uz pomoć specifične mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih normativima, u skladu sa Zakonоm o sadnom materijalu voćaka, vinove
korisnih vrsta gljiva). U slučajevima zemljišne i vazdušne suše, koje su uz to loze i hmelja ( SL.GL.RS. 18/05).
praćene visokom temperaturom, korenov sistem nije u mogućnosti da
obezbedi dovoljne količine vlage pa dolazi do oštećenja na
biljkama.Borovnica takođe ne podnosi višak vlage u zemljištu. Nivo
podzemnih voda bi trebalo da bude najmanje 50 cm ispod površine zemljišta.
Ukoliko se pojavi višak vode u zoni korena u toku više dana, odnosno ako ista
ne otiče, može doći do stvaranja nekih jedinjenja toksičnih za biljku i povoljnih Sadnice borovnice
uslova za razvoj gljivičnih bolesti izazivača truljenja korena i izdanaka
borovnice. Grad nanosi značajne štete borovnici, kako plodu i listu tako i
jednogodišnjim letorastima i starijem drvetu. Štete su višegodišnje. Žbun se
teško opravlja a obnavlja se tek za 2 do 3 godine posle intenzivnih rezidbi u
cilju njegove obnove. U područjima u kojima se javlja grád obavezno je
postavljanje protivgradne mreže što dodatno poskupljuje investiciju.

3. Izbor sadnog materijala Opis nekih sorti visokožbunaste borovnice

Izbor sadnog materijala: Najveći broj sorti visokožbunaste

borovnice je samooplodan, ali se proizvođačima, radi sigurnije
oplodnje preporučuje gajenje nekoliko koje se međusobno mogu
Bluta (Bluetta) je relativno kržljava, vrlo rodna sorta, ranog
oprašivati. Na izbor sorti utiču sledeći činioci: zahtevi tržišta,
rodnost, vreme sazrevanja. dužina berbe i otpornost prema sazrevanja. Plodovi su sitni do srednje krupni, privlačne
tamno plave boje. Pogodna je za ručnu berbu. Slabo
bolestima. Za podizanje plantažnih zasada borovnice koristiti
podnosi transport.
isključivo sadni materijal proizveden na neki od vegetativnih načina, u
rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom državnih ovlašćenih institucija.
Sadni materijal mora biti garantovane sortne čistoće i besprekornog
zdravstvenog stanja (bez prisustva virusnih i drugih oboljenja, nematoda i Blukrop (Bluecrop): je američka sorta stvorena u
grinja), odnosno mora posedovati odgovarajući certifikat. U Republici Srbiji se Weyneouth-u u državi New Jersey. Žbun je bujan,
uglavnom može nabaviti sadni materijal iz uvoza. Na tržištu zemalja sa uspravan, otporan prema suši, zimskim mrazevima i
razvijenom kulturom gajenja visokožbunaste borovnice se najčešće mogu prouzrokovačima bolesti. Vrlo je rodna sorta. Grozd je
naći dve vrste sadnog materijala: kontejnerske sadnice i balirane (stegnute) rastresit sa krupnim, loptastokolačastim, čvrstim
sadnice. Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajućim kontejnerima sa bobicama, svetloplave boje. Mezokarp je nakiseo,
većom ili manjom količinom supstrata. Mogu se saditi tokom čitave aromatičan, dobrog kvaliteta. Bobice ne pucaju i ne
vegetacije, od proleća do jeseni. Takođe, dobra osobina ovakvih sadnica je opadaju u punoj zrelosti. Dobro podnosi transport i
da se mogu transportovati na velika rastojanja u dužem vremenskom roku čuvanje, zbog čega se preporučuje kao vodeća sorta.
bez opasnosti od sušenja i oštećenja. Balirane sadnice su stegnute u mrežu u Blurej (Blueray) je takođe američka sorta nastala u istoj
kojoj se nalazi mikorizni supstrat. Mreža i supstrat se stavljaju nakon vađenja istraživačkoj stanici kao prethodna sorta. Žbun je bujan,
sadnice, pre isporuke. Obično su stare tri godine i bolje su razvijene od uspravnog rasta, vitalan. Grane se pod teretom roda
kontejnerskih. Posle sadnje mreža se vremenom sama raspada. povijaju. Sazreva srednje rano. Grozdovi su mali, zbijeni.
OBAVEZNO: Sadni materijal treba da prati potrebna dokumentacija: certifikat Bobice su veoma krupne, loptastokolačastog oblika
o sortnoj čistoći i fitosanitarno uverenje o zdravstvenom stanju. Izbor zdravog svetloplave boje, sa obilnim pepeljkom. Ne pucaju. Meso
sadnog materijala je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju. Može je čvrsto, slatkonakiselo, aromatično, vrlo ukusno. Odlično
se koristiti samo sadni materijal od proizvođača i distributera koji su podnosi manipulaciju i transport.
registrovani za ovu delatnost.
6 7
 Berkli (Berkley) je stara sorta američka sorta, umerene
bujnosti, snažne i široke krošnje. Osetljiva je na zimske
mrazeve. Obilno rađa. Zri srednje kasno. Grozd sa
bobicama je srednje dug. Plod je vrlo krupan oko 2.g.,
loptasto spljoštenog oblika, svetlo plave boje i sa jako
izraženom peteljkom. Meso ploda je mekano, kiselkastog
ukusa i slabo izražene arome. Pogodan je za svežu
upotrebu i zamrzavanje. Nije pogodan za mehanizovanu
berbu.Loša strana ove sorte je osipanje plodova pred
berbu naročito u sušnim godinama. Prilično je osetljiva na
bolesti godroniju i antraktnozu.
Spartan ima bijan porast, uspravne izdanke i širu krošnju i
zahteva preciznu rezidbu. Nije osetljiva na zimske
mrazeve. Srednjeg vremena cvetanja i srednje ranog
zrenja. Zdovoljavajuće rodnosti. Plodovi su vrlo krupni,
malo spljošteni, svetlo plave boje. Meso ploda čvrsto,
kompaktno, izuzetnog prijatnokiselkastog ukusa i
aromatično. Može da se gaji i u toplim područijma.
Pogodan je za mehanizovanu berbu i trešenje. Plod je
pogodan za sve vidove upotrebe( svež, zamrznut i u vidu
prerađevina).
Duke je novija američka sorta u proizvodnji od 1986.g.
Umerene je bujnosti i jakih uspravnih izdanaka. Cveta
kasno pa se može preporučiti za područja gde ima poznih
prolećnih mrazova. Ima srednju ali redovnu rodnost.
Sazreva rano. Plod je srednje krupan oko 1,7 g. Spljošten,
jako plave boje sa obilnim pepeljkom, prijatnog slatko
kiselkastog ukusa i arome. Odlično podnosi transport i
pogodna je za svežu potrošnju.
Pored opisanih sorti postoje još rana novozelandska sorta Reka, kao i pozne
sorte Nelson (Nelson), Elizabeta (Elizabeth) i Eliot (Elliott).
4. Podizanje zasada
Parcele za podizanje zasada borovnice
potrebno je brižljivo odabrati i izvršiti
osnovna ispitivanja kvaliteta zemljišta (pH
vrednost, sadržaj humusa, N, P2O5 i K2O),
kao i ispitivanja zdravstvenog stanja
zemljišta. Odabrana parcela treba da uz
optimalnu primenu agrotehničkih i drugih
mera obezbedi prinos od najmanje 4,0 t/ha
plodova dobrog kvaliteta (prag rentabilnosti). Takođe parcela mora biti u
blizini izvora vode i dobrih puteva.
8 9
Priprema zemljišta za podizanje zasada: podrazumeva nivelisanje i
ravnanje (valovitih, neravnih) terena, uništavanje višegodišnjih korova,
duboko oranje (do dubine oraničnog sloja), površinska priprema zemljišta
(drljanje, tanjiranje, freziranje).
Meliorativno đubrenje: Zbog velike vegetacione mase i relativno visokih
prinosa borovnica iz zemljišta iznosi značajne količine hranljivih materija.
Pored toga, mora se imati u vidu i činjenica da će zasad na istom mestu ostati
15 i više godina. Meliorativno đubrenje je obavezna mera i ona se sastoji se
u rasturanju i zaoravanju 40-60 t/ha dobro zgorelog stajskog đubriva
(goveđeg ili ovčijeg, a nikako konjskog ili svinjskog) i 600-900 kg NPK
mineralnog đubriva ( NPK 8:12:26 + 3% MgO, zatim 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20,
8:4:24 ). Polovinu mineralnih đubriva rasturiti po celoj površini pre oranja i
zaorati, a drugu polovinu posle sađenja oko svake sadnice (20-30 grama po
sadnici).
Povoljan supstrat se gajenje borovnice se dobija i
dodavanjem strugotine četinara, čime se povoljno
utiče i na bilans vode u zemljištu. Takođe je veoma
dobar substrat treset tipa sfagnum. Ovaj tip treseta
nalazi se na Valsinskom jezeru.
Sadnja borovnice: Borovnica se sadi na prethodno pripremljenom zemljištu.
Umesto klasične pripreme cele površine, danas se sve više preporučuje
sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama (bankovima) i sadnja u iskopane
jame. Jesenja sadnja ima niz prednosti, iz dva osnovna razloga: a) sadnice
se u toku zimskog odmora obezbede dovoljnim količinama vlage; b) biljke
imaju raniji početak vegetacije i brže se razvijaju. Zasadi visokožbunaste
borovnice podignuti u jesen, u prvoj godini po sadnji razvijaju snažne izdanke,
a već u trećoj godini mogu doneti značajnu količinu roda čija vrednost pokriva
troškove tekuće proizvodnje. Pre početka sadnje, ukoliko u prethodnoj
pripremi zemljišta nisu uništene štetočine zemljišta, potrebno je u otvorene
brazde za sadnju staviti neki od zemljišnih insekticida, kao što su: Forat G-5,
Galation (Rovicid), Dotan i dr., u propisanim količinama. Zbog najboljeg
iskorišćenja svetlosti, preporučuje se da pravac redova bude sever-jug.
Rastojanje između sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, između redova
2,5-3 m, a u redu od 1 m za manje bujne (Bluta), do 1,5 m za bujne sorte
(Blukrop). Ako se biljke sade u kanale, potrebno je da kanali budu široki oko
1 m, a duboki 40-50 cm. Kanal se ispuni odgovarajućim supstratom
(Klasman, Galicina). Sadnice se postavljaju na predviđeno rastojanje, nakon
čega se po vrhu dodaju bukova kora ili otpaci četinara. Potrebno je redovno
dodavati nove količine supstrata zbog procesa humifikacije i raspadanja.
Sadnja na lejama (bankovima) nije za preporuku. Uglavnom se na bankovima
zasadi podižu ukoliko se radi o neodgovarajućem zemljištu. Najracionalniji i
najpreporučljiviji način, je postupak sadnje u jame, koje su dimenzija: 80-100
cm širine i 50-60 cm dubine.
Jame se najvećim delom pune supstratom u količini od oko 50 l kome je
poželjno dodati do 1/3 zemlje lakšeg mehaničkog sastava. Sadnja borovnice
se po pravilu vrši ručno, mada je moguće mehanizovati ovaj radni proces.
Najbolje je sadnju obavljati po oblačnom vremenu ili u jutarnjim i
poslepodnevnim časovima. Sadnice se sade malo dublje nego što su bile u
rasadniku. Da bi redovi bili pravi, prethodno se duž istih zateže kanap, pa se
sadnice postavljaju uz njega. Kontejnerske sadnice se mogu saditi tokom
čitave sezone. Pažljivo se presađuju da bi supstrat oko korena ostao što
kompaktniji. Balirane sadnice je najbolje saditi od oktobra pa sve dok
vremenski uslovi to dozvoljavaju. Prolećnu sadnju obavljati na većim
nadmorskim visinama i mestima gde postoji opasnost od pojave jakih
prolećnih mrazeva. Odmah po sadnji treba izvršiti srednje obilno zalivanje
svake sadnice. Neophodan preduslov uspešne proizvodnje borovnice je
postavljanje odgovarajućeg sistema za zalivanje.
Priprema
sadnica
Kopanje jama Zalivanje nakon sadnje
Mladi zadad borovice
10
Nega i zaštita zasada borovnice u prvoj godini: Negom i zaštitom u prvoj
godini potrebno je zasad pripremiti za što veću i kvalitetniju rodnost u
godinama eksploatacije. Ove mere se uglavnom svode na okopavanje i ručno
plevljenje trave oko sadnice, navodnjavanje i zaštitu od bolesti i štetočina.
Pomotehničke i agrotehničke mere u zasadima borovnice u rodu: Nega
zasada u rodu obuhvata nekoliko agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi
borovnica svake godine davala stabilan i kvalitetan prinosi to: prihranjivanje
zasada mineralnim đubrivima, održavanje zemljišta, malčiranje, rezidba,
navodnjavanje i održavanje zemljišta u stanju optimalne vlažnosti i zaštita od
bolesti, štetočina i korova.
Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka.
Priizvođenju ove mere mora se biti obazriv kako se nepravilnom primenom ne
bi izazvala promena pH vrednosti supstrata, što bi imalo negativni efekat po
sadnice. Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je đubrenje
organskim i mineralnim đubrivima. Svake treće godine treba koristiti stajnjak u
količini od 30 t/ha. Borovnica dobro reaguje na azotna đubriva, ali se bolji
rezultati postižu upotrebom kompleksnih đubriva. U maju ili junu prve godine
posle sadnje treba koristiti po 50 – 60 g KAN-a po sadnici. Đubrivo rasturiti na
25- 30 cm od sadnica borovnice. Posle stupanja zasada na rod treba koristiti
kompleksna đubriva (NPK – 8:12:26 + MgO) ili voćkal (NPK 8:5:24 + MgO i
gvožđe) u količini 400 – 500 kg/ha. Đubrenje treba izvesti krajem novembra ili
početkom decembra pre snega. Prihranjivanje KAN-om u količini od 200 do
250 kg/ha izvoditi početkom marta i krajem maja, s tim što se u prvom
terminu koristi 100 -150 kg/ha, a u drugom terminu 100 kg/ha.
Održavanje zemljišta u zasadima borovnice
se najčešće vrši tako što se međuredni
prostor zatravi i kasnije redovno vrši
malčiranje. Manje je povoljno održavati
zemljište u vidu jalovog ugara jer se čestim
freziranjem gube ogromne količine
vegetativne mase. Prostor u redu se održava
plitkim okopavanjem, vodeći računa da se ne
ošteti korenov sistem sadnice.Primena
herbicida nije preporučljiva osim u slučaju
kada nemamo drugog izbora. Tada se
veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida (Gramokson,
Basta) u količini 3-5 l/ha. Totalne herbicide ne koristiti u zasadima
visokožbunaste borovnice. Malčiranje je postupak zastiranja zasada različitim
materijalima. U tu svrhu se mogu upotrebljavati bukova kora, strugotina ili
folija. Dobre strane malčiranja su što je zemljište ispod malča u stanju
povoljne vlažnosti, nije moguć porast korova i slično. Veliki nedostatak je da
se ispod malča naseljavaju različite vrste glodara koji mogu naneti ogromne
štete korenovom sistemu. Iz tog razloga je neophodno postaviti mamce.
11
 Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod Mnogi proizvođači zanemaruju ulogu pčela u gajenju ove voćne vrste.
većine drugih voćnih vrsta. Borovnica donosi rod na Brojnim ogledima je dokazano da sa unošenjem pčelinjih društava u zasade
letorastima iz prethodne vegetacije, a počinje da rađa borovnice dolazi do bolje oplodnje, krupnijih i kvalitetnijih bobica a time i
druge godine posle sadnje. Najkrupniji i najkvalitetniji neuporedivo većeg roda. Na površini od 0,20 ha dovoljno je unošenje jednog
plodovi su na bujnim letorastima. Pošto većina sorti jakog pčelinjeg društva.
imaju sklonost da prerode, nameće se potreba
uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe. Navodnjavanje: Navodnjavanju kao
Kod sorata sa tendencijom poleganja bočnih neophodnoj meri kod plantažnog gajenja
izdanaka nameće se njihovo uklanjanje ili borovnice mora se posvetiti posebna pažnja.
prekraćivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim Pored obezbeđenja dovoljnih količina vode
izdancima potrebno proređivanje rodnih grana unutar mora se voditi računa i o njenom kvalitetu,
žbuna. Po pravilu rezidba treba da je umerena i hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadržaju
prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog gvožđa. Potrebne su česte provere pH
žbuna ponaosob. Jaka rezidba koja se sastoji u vrednosti vode da ne bi došlo do promene
uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanjanju pojedinih izdanaka žbuna i jakom kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji.
prekraćivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja prinosa, povećanja Visok sadržaj gvožđa u vodi za zalivanje može da izazove na bobicama
krupnoće ploda i ranijeg zrenja.Ukoliko se želi postići kasnije zrenje rezidbu pojavu pega braon boje koje smanjuju tržišnu vrednost plodova.
treba svesti na najmanju meru. Uopšteno govoreći, oštra rezidba borovnice
se ne preporučuje, sem u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja Najkvalitetniji način zalivanja se
žbunova. Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veći prinos, te ih zbog toga obezbeđuje sistemom ''kap po
treba slabije orezati. Njima treba obezbediti odgovarajuću količinu vode u kap''. Upotrebom ovog sistema
svako doba. Jača rezidba se sprovodi kod slabijih žbunova, na lošijim najracionalnije se koristi voda,
zemljištima sa deficitom hrane i vlage. Sa rezidbom treba početi tek u četvrtoj biljke se ne kvase po površini
godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakržljale grane pri osnovi žbuna. U lišća čime se smanjuje opasnost
petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba što više od nastajanja i prenošenja
reducirati na nekoliko jačih rezova u cilju uštede radne snage, pri čemu se bolesti. Posebna pogodnost se
sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bočne grane. ogleda u činjenici da se pomoću
Povijene bočne izdanke takođe treba uklanjati. Često je potrebno vršiti ''dozatora'' kroz sistem zajedno
smanjenje rodnog potencijala na 3 – 5 rodnih pupoljaka po grani. Jačina sa vodom mogu dodavati
rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po grančici, što zavisi od uslova potrebne količine lako
gajenja i sorte. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih rastvorljivih đubriva (Haifa,
prolećnih mrazeva. U principu rezidba se može izvršiti u svako doba posle Kemira i dr.). Mana ovog sistema je njegova velika osetljivost na mehanička
opadanja lišća do završetka cvetanja ukoliko je potrebno. oštećenja i uticaj vremenskih uslova. Takođe, nedostatak je i ispiranje lako
pokretljivih elemenata (azot) iz zone kvašenja u dublje slojeve usled čega oni
Žbun borovnice sorte Bluecrop postaju nedostupni korenovom sistemu biljke. Navodnjavanje veštačkom
Pre orezivanja Posle orezivanja kišom putem instaliranih stacionarnih ili pokretnih sistema ima brojne
prednosti. Ovi sistemi se odlikuju dugim vekom upotrebe, ne predstavljaju
smetnju pri izvođenju različitih operacija u zasadu i veoma se efikasno mogu
upotrebiti pri zaštiti zasada od poznih prolećnih mrazeva. Posebno je
značajna njegova uloga u stvaranju povoljnog mikroklimata u zasadu
(vlažnosti vazduha koja se veoma povoljno odražava na kondiciono stanje
biljaka), što nije slučaj sa primenom sistema ''kap po kap''. Zbog ove i
činjenice efikasne zaštite od mraza, proizvođačima u ariljskoj opštini
preporučujemo instaliranje oba sistema (''kap po kap'' i sistema za
navodnjavanje veštačkom kišom).

12 13
Treći, ništa manje efikasan sistem je navodnjavanje vodenim kolima kojim se
zalivanje vrši vrlo racionalno i kvalitetno. Sistem se sastoji od mini vodenih
topova koji prave neprekidno vodeno kolo ispod biljke. Prečnik vodenog kola
je obično jednak prečniku korenovog sistema. Upotreba bilo kog od ova tri
sistema za navodnjavanje je u zavisnosti od spoljašnje temperature, vlažnosti
zemljišta ili fenofaze u kojem se biljke nalaze.
Uslov uspešnosti je da se ovaj program striktno sprovede. Posebno
naglašavamo značaj tretiranja zasada odmah nakon berbe, neprekidnog
uništavanja korova i biljnih vaši kao i pravilnog izbora sorte i parcele za
podizanje zasada, a naročito obezbeđenje zdravog sadnog materijala.

Zaštita borovnice od bolesti i štetočina i korova: Orijentacioni program integralne zaštite borovnice

Borovnicu napadaju mnoge biljne bolesti i štetočine, koje mogu naneti velike
ekonomske štete, a u ekstremnim slučajevima dovesti i do propadanja
zasada. S obzirom da se borovnica u ariljskoj opštini ne gaji u bližoj i daljoj
okolini smanjena je mogućnost postojanja veće koncentracije prirodnih Vreme
Gram ili
štetočina i bolesti. Zbog toga je vrlo važno zdravstveno stanje sadnica tretiranja B Bolesti i
Pesticidi
Koncentracija
ml na 100 Napomena
borovnice. Eventualna pojava bolesti i štetočina može biti prouzrokovana i (faza štetočine primene
lit vode
zdravstveno neispravnim sadnicama. Štete borovnici mogu naneti eriofidna razvoja)
Kupragin
grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner, štitasta vaš i rutava Kretanje Prezimljujuće forme
SC
Izvodi se na T
buba u vreme cvetanja. Kržljavost žbunova borovnice izaziva virus kržljavosti vegetacija lisnih i štitastih vašiju, 0,6% 600 iznad 70C.
ili
borovnice. Ukoliko se u zasadu primete takvi žbunovi treba ih odmah iskrčiti i (bubrenje grinje, crveni pregalj, 0,5% 500 Okupati
Bakrocid
pupoljaka) bolesti izdanaka izdanke.
uništiti i obratiti se proizvođaču sadnica. Plamenjača borovnice se javlja u 50 WP
vidu pega veličine 2 – 20 mm na grančicama, lišću i zelenim plodovima. Plamenjača
Venturin
Zaraza može biti jača u uslovima povećane vlažnosti (kišnih godina) i više SC 0,3% 300
Listanje borovnice(Phomopsis
+ 0,07% 70
temperature. Bolest se suzbija preparatima na bazi Kaptana (Venturin), spp.)
Benomil
Mankoceba (Ditan) i strobilurina. Rđa stabla i lišća borovnice može naneti Quadris
velike štete ovoj voćki. Ispoljava se u obliku mrkih pega veličine 2 -3 mm. Pojava
Bolesti izdanaka, lisne SC 0,075% 75 Preparati se
Pege se postepeno šire i mogu zahvatiti čitav žbun. Najveća opasnost preti cvetnih
vaši, rutava buba + 0,05% 50 mogu mešati
pupoljaka
krajem proleća i početkom leta pri vlažnom i toplom vremenu. Bolest utiče na Decis
smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta plodova. Prouzrokovač ove bolesti Mlaz usmeriti
se suzbija istim preparatima kao plamenjača borovnice a rokovi primene se Bolesti stabla, monilioze u pravcu
Cvetanje Chorus 0,03% 30
cveta otvorenih
praktično podudaraju. Eriofidna grinja oštećuje cvetne pupoljke borovnice za cvetova
vreme toplih zima. Ženka polaže jaja u kasnu jesen u blizinu cvetnih -
pupoljaka. U proleće kada otopli larve se izlegu i napadnu otvorene pupoljke. - uobičajena
Kupragin
mera
Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi. Za suzbijanje se koristi galmin Odmah
SC
0,7% 700 * ako postoje
zajedno sa bakarnim oksihloridom. Grinja se može suzbiti i akaricidima Bolesti izdanaka, grinje,
nakon uslovi za
(Omite, Ortus, Demitan) čim se primeti prisustvo grinja. U vreme cvetanja se pregljevi *Folicur
berbe 0,15% 150 zaraze-
EM 50
može pojaviti i rutava buba. Ako se primeti prisustvo štetočine treba postaviti WP
prouzrokovače
bele lovne klopke (lepljive – Rebell bianco ili vizuelne, koje se do pola napune bolesti
vodenim rastvorom 1% deterdženta). Napomena: Ukoliko postoje uslovi za razvoj zaraze - prouzrokovača bolesti (toplo vreme i padavine)
U cilju zaštite borovnice u praksi se primenjuje metod integralne zaštite, koji u tokom jeseni primeniti sistemične fungicide (Quadris, Folicur i sl.)
suštini pretpostavlja ograničenu primenu pesticida, uz istovremenu primenu
raznih preventivnih mera (zdrav sadni materijal, uvođenje otpornijih sorti,
blagovremena primena određenih agrotehničkih mera i dr).
Orijentacioni program integralne zaštite borovnice, obezbeđuje efikasnu
zaštitu borovnice kao i ispunjavanje zahteva Evropske unije, u pogledu
ostatka rezidua pesticida u plodovima.
14 15
Bolesti : Pegavost lista i stabla borovnice
Izazivači: Septoria albopunctata, Gloeosporium minus, Gloeocercospora
Plamenjača borovnice inconspicua
izazivač : Phomopsis vaccinii

Štetočine:
Oštećenja izazvana grinjama

Monilija
izazivač: Monilinia vaccinii-corymbosi

Lisne vaši

Botritis Neparazitne bolesti:

Izazivač: Botrytis cinerea
Nedostatak azota biljka desno Nedostatak fosfora

Alternaria
Izazivač: Alternaria
tenuissima

16 17
 Nedostatak kalijuma
Nedostatak magnezijuma
Nedostatak gvožđa Mreže ujedno predstavljaju i veoma efikasnu
zaštitu od ptica. Ptice predstavljaju značajan
problem u gajenju borovnice.
Ukoliko na plantaži ne postoji protivgradna ili
mreža za zaštitu od ptica mera se sprovodi
pomoću sprava koje proizvode zvukove
različite vrste i intenziteta.
Za zaštitu od divljih životinja, najefikasnije je
zasade zaštititi žičanom ogradom visine 1,5
Oštećenja na plodu izazvana m po kojoj se na vrhu postavlja bodljikava
pticama žica.
Oštećenja izazvana mrazom

5. Berba borovnice

Berba borovnice se obično proteže u periodu od 6 do 8

nedelja s obzirom da postoje rane, srednje rane i pozne
sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu
od 5 do 7 dana u zavisnosti od osobina sorte i
vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao
plodovi maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje,
pošto su crvenkasti – poluzreli plodovi kiseli. Plodovi se
stavljaju direktno u specijalnu ambalažu zapremine 0,57
Zaštita borovnice od nepovoljnih činilaca sredine: Zaštita od kasnih
l. Mogu se koristiti i male kofice. Kada se koriste kofice
prolećnih mrazeva se najefikasnije sprovodi ako je u zasadu instaliran sistem
dolazi do oštećenja pepeljka. Prilikom pakovanja
za zalivanje veštačkom kišom. Sistem se uključuje najkasnije kada
plodova uklanja se lišće i nezreli – crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod jedan
temperatura padne na 0oC. Neprekidnim orošavanjem se na površini biljke
berač za 8 časova može napuniti 60 -80 kutijica pomenute zapremine. Kod
stvara ledeni film koji štiti cvet od izmrzavanja. Ovaj način je efikasan čak i
berbe treba nastojati da se odvoje plodovi po krupnoći u više klasa. Krupniji
kada temperatura padne na -8,1° C. Sa orošavanjem se prekida sledećeg
plodovi postižu višu cenu na tržištu. Ako se kutijice pokriju sa celofanom
jutra, u momentu kada led počne da se topi. U slučaju izbora
povećava se trajašnost plodova i postiže veća atraktivnost. Prinos po žbunu
neodgovarajuće parcele, vetrovi mogu predstavljati veliki problem. Vetrovi
postepeno raste sa starošću, počev od druge godine. Odrasle biljke mogu
ometaju let pčela, isušuju žig tučka, hlade zemljište, usporavaju pojedine
dati 6 – 8 kutijica, a dobro negovani žbunovi čak i 20 kutijica. Plodovi
fenofaze razvoja. Zaštita se vrši postavljanjem vetrozaštitnih pojaseva od
borovnice se mogu prodati za potrošnju u svežem stanju, ali se takođe mogu
bukve ili jove. Nisu pogodne smrča i breza. Postavljanje protivgradnih mreža
konzervirati u 50% rastvoru saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su
iznad plantaža je u našim uslovima jedini efikasan način zaštite borovnice od
gotovo istog kvaliteta kao i sveži.
grada.
Pakovanja borovnice

Zaštitna mreža
18 19
6. Tržište i plasman
Proizvodnja borovnice odlikuje se izrazito visokim stepenom robnosti-preko
95% od ubranih plodova u prerađenom i svežem stanju plasira se na tržište
(svetsko i unutrašnje). Izvoz borovnice, najvećim delom u smrznutom stanju,
usmeren je uglavnom ka najrazvijenijim zemljama Evrope i SAD. Ova tržišta
zahtevaju visok kvalitet prizvoda od borovnice. Zbog toga je neophodan uslov
za razvoj primarne proizvodnje ovog vrsta voća je postojanje kapaciteta za
njihovu preradu, skladištenje i isporuku. Najveći deo borovnice u svežem i
smrznutom stanju u zapadno evropskim-zemljama plasira se preko lanaca
hier-marketa gde se ostvaruju prosečne cene od 1.50 USD/kg za svežu
borovnicu, odnosno 2,70 USD/kg smrznute borovnice. Veliko interesovanje
za ovu voćnu kulturu dovodi do naglog širenja zasada u Čileu, Poljskoj, i
Rumuniji što će sigurno dovesti do povećanja ponude borovnice na svetskom
tržišti i nesumljivo do pada cena.
Organizacioni aspekti gajenja borovnice: Lokaliteti koji u pogledu
pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u našoj zemlji
najčešće su u planinskim i priplaninskim terenima često dosta udaljeni od
većih naseljenih mesta i bez dobre putne mreže. To značajno utiče na
povećanje troškova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog
dugog transporta lošim putevima. Poseban problem u gajenju borovnice u
našoj zemlji je i nedostatak iskustva i znanja kod proizvođača o ovoj vrsti.
Takođe, mali broj stručnjaka ima iskustva u gajenju ove, po mnogo čemu
specifične vrste jagodastog voća.
20
7. Korišćena literatura :
- Apply Pesticides Accurately And Safely.www.thisland.uiuc.edu .
- Blueberry cultivat planting. http://mtngrv.missouristate.edu
- BLUEBERRY DISEASES IN MICHIGAN. Michigan State University
Extension Bulletin E-1731. By: D.C. Ramsdell Department of Botany &
Plant Pathology. Michigan State University Extension
- Blueberry Facts that Affect Crop Management. http://www.
omafra.gov.on.ca
- Blueberry Facts. Michigan State University www.blueberries.msu.edu
- dipl. ing. Aleksandar Leposavić. PROJEKAT UVOĐENJA
PLANTAŽNOG GAJENJA KULTURE BOROVNICE U OPŠTINI
ARILJE. CENTAR ZA VOĆARSTVO ČAČAK . 2005.
- Economic Analysis of Producing Southern Highbush Blueberries in Soil
in Georgia http://pubs.caes.uga.edu
- Factors used to convert purchased ounces to servings were obtained
from The Food Buying Guide for Child Nutrition Programs, U.S.
Department of Agriculture, Food and Nutrition Service, November 2001.
- Fresh blueberries. Oregon Berry Packing Company. http://www.
oregonberry.com
- Highbush Blueberry http://www.desert-tropicals.com
- J. G. Williamson and P. M. Lyrene. Florida's Commercial Blueberry
Industry. http://edis.ifas.ufl.edu
- John Strang, R. Terry Jones, Joe Masabni, Dwight Wolfe, John
Hartman, and Ric Bessin. Growing Highbush Blueberries in
Kentucky.http://www.ca.uky.edu
- Our business is Growing. Delvin Farms. http://www.delvinfarms.com
- Pest Management . University of Saskatchewan. http://www.usask.ca
- Planting Blueberries. http://byteshuffler.com
- Prof dr Mihailo Nikolić. Poljoprrivredni fakultet, Beograd. Poljoprivredni
list - Izdanje - Br.26. http://www.poljoprivrednilist.co.yu
- The Diagnosis of Mineral Deficiencies in Plants by Visual Symptoms
by Thomas Wallace, M.C., D.Sc., A.I.C. University of Bristol Agricultural
and Horticulture Research Station, Long Ashton, Bristol
http://www.hbci.com
- The Harvest Farm Blueberries. http://www.aboutharvest.org
- U.S. Highbush Blueberry Council website. www.ushbc.org.
- Пересыпкин, В.Ф. (1989): Сельско-хазяйственная фитопатология.
Москва aгропромиздат
21
Beleške :
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________

22 23