Р о д о љ у б К убат

ПОЈМОВИ РУАХ (ПП) и ЛЕВ (2b)

У СТАРОМ САВЕЗУ*

С таросавезни списи свједоче о нарочитој, али не и потпуно развијеној ан-

тропологији. Ријечник ијезик који се користе када се говори о човјеку и са-
ставним деловима љ удске природе веома суједноставни, те их је готово не-
могуће пренети модерним изразима без искривљавања.1 Термини савреме-
не антропологије немају одговарајуће парњаке (еквиваленте) у јези к у ста-
рих Јевреја, као што их немају ни термини старе, јелинске антропологије.
Још је важнијв нагласити д а је сам приступ проблему човјековог бића посе-
бан и битно различит у односу на данашњи (неправославни) и негдаш њ ије-
лински. Различит приступ бићу човјековом условљава и прош ирује тај јаз,
те су појмовне различитости јеврејског и јелинско-европског мисаоног си-
стема управо на томе засноване. Наравно, тај приступ утемељ ен је на основ-
ним поставкама библијског схватања човјека. В ећ је раније било говора о
томе да библијски писци човјека посматрају у његовој једности. Библиј-
ском поимању човјека туђа је свака антрополошка дихотомија или трихото-
мија. Изрази 0 а з, Ч&З, ПЛ, и 3*7 не указују на то д а је човјек састављен „из
више одвојених дјелова“, то јест различитих чинилаца, попут духа, душ е
или тијела. Управо израз nb, који дословно преводимо као срце, а к о ји јеје-
дан од важнијих антрополошких појмова, свједочи о томе. Наведеним пој-
мовима заправо се указује на неки аспект човјековог бића. Они могу означа-
вати различите дјелове тијела (осим ПП), осјећања, ж ељ е, човјеково соп-

* Чланакје донекле прерађени одјељак из магистарскограда Човјеку Старом Савезу,

одбрањеног на Богословском факултету СПЦ у Београду 12.12.2000. године. Овим текстом
завршава се друго поглавље рада ( Основни антрополошки појмови), у којем су, поред ПЛ и
обрађивани још и 27Đ3 и Ч&З. Ти делови рада објављени су у претходним свескама часо-
писа Богословље.
1 Ј. L. McKenzie, Starozavjetna biblijska teologija, in: Biblijska teologija Starog i Novog
zavjeta, Zagreb 1980, 172.

кагасж ле 7
ство итд. Ипак, сва четири појма могу означавати цијелог човјека у разли-
читим аспектима његовог бића.

ГПЧ — руах

Већ први осврт на статистику показује да се ПП2 у два погледа разли-

кује од ty'S3 и " t o . Прво, ПП често исказује природну силу, вјетар, и то на
113 мјеста од укупно 389 (378 јевр., 11 арам.) у Старом Савезу.3 Друго, ПТ1
се знатно чешће односи на Бога (136 пута) него на човјека, животиње и идо-
ле (129),4 што значи на отприлике 35% мјеста, а 03? само на 3%; " t o се ни-
једанпут не употребљава кадаје ријеч о Богу.5 Карактеристично је да се ПП
ниједанпут не појављује у Књизи Левитској (Трећа Мојсијева), док се " t o у
њој помиње чешће него у било ком другом библијском спису.6 Од самог по-
четка с правом се може рећи да је ПП теоантрополошки израз.7
Основно значење ријечи ПП истовремено је вјетар и дах, иако не као
стваран, постојећи „елемент“, него као удар вјетра или даха који носи силу,
с тим што остаје загонетно одакле и куда.8 Та ријеч не означава ваздух као
такав, већ ваздух којије у покрету,9 тојест означава дување.10 Из покрета се
прелази, сједн е стране, на дах, вјетар, а с друге пак на дух, смисао, и тиме
се уједињује физичко и психичко. Исто се, према томе, и глаголи који стоје
уз ПП дијеле искључиво у двије скупине: глаголе покрета11 и глаголе који
изазивају покрет.12 Као и код {033, појављује се значење којим се обиљежа-

2 Одговарајућаријеч за јеврејски ГТП (вјетар, дух) налази се у свим западносемитским

језицима. На угаритском је rh — вјетар, мирис, магла (WUS Nr. 2494; UT Nr. 2308); на пун-
ском rhje исто вјетар (KAI Nr. 79, Z 11; DISO 276); арамејски rwh значи вјетар, дух (DISO 276;
K B L 1123; LS 718), док je арапски ruh дах животни, a rib — вјетар; rohaje на етиопском ма-
хати (Р. Fronzaroli, AANLR V III/20,1965,139,145). Упадљивоје да слична ријеч изостајеу
источносемитским јсзицима. Тако, на примјер, акадска ријеч за дах или вјетар је šaru (cf. Ј.
Hehn, Zum Problem des Geistes im Alten Orient und im AT, ZAW 43, 210-225).
3 D. Lys, Ruach. Le souffle dans VAncien Testament, EHPhR 56, 152.
4Ibid., 50.;1ТПсе 10 пута односи на живохиње (Пост 6 п ; 7 15,22 ; Проп 319, 21; Ис 31 з;
Јез 1 12, 20 ; 10 17), а три пута на идоле (Ис 41 29 ; Јер 10 14; Ав 2 19).
5 Н. W. Wolff, Anthropologie des Alten Testaments, Giitersloh 19732, 57.
6 Lys, op. cit., 50.
^ Ibid., 336.
8 R. Albertz, C. Westermann, ПП — ruah, THAT II, 728.
9 Wolff, op. cit., 58.
10 W. H. Schmidt, Anthropologische Begriffe im Alten Testament, EvTh 24, 382.
11 Ти глаголи, опет, не означавају нарочиту врсту покрета, што је одлучујуће, него чи-
њеницу покрета као таквог: Albertz, Westermann, op. cit., 730.
12По тим се глаголима, на примјер, не покреће само вјетар него се и све друго стављау
покрет, који се његовом дјелатношћу развија у видљиву, али ипак загонетну и тајанствену
силу. Albertz, Westermann, op. cit., 730.
вају активност и покрет; поново се супстантиву очувава глаголски карак-
тер, те се биће и дјелатност поново доводе у исту раван. Зато ПП може озна-
чавати дјелатну силу Божију (1Цар 18 12) или живот поклоњен и побуђен
том силом (Пс 33 6; 104 2 9 ).13
На самом почетку Библије описује се како се сггб к ПП диже (дува)
изнад воде, космичког океана (Пост 1 2), а затим како лети као орао (Понз 32
11); пред ПТЛ се у Ис 7 2 тресу и повијају стабла, а у Пост 3 8 „ПТ1 дана“ је
свјежи повјетарац који се појављује послије дневне жеге. Јахвеист зназаП П
прије свега као за силу која изазива промјене: у Изл 10 13 источни вјетар до-
носи скакавце, у 19. стиху ихјак западни вјетар баца у Црвено море. У Изл
14 21 Господузбм море вјетром источним; у Бр 11 31 подиже се вјетар од
Господа (П1ГР DKD 1703 ПТТ1), и потјера одмора препелице, ирасу их по око-
лу. При том еје ПТП стално средство Божије. У свештеничком предању Пост
(8 l) Бог изнад земље пушта ПП да исуши воду потопа.14 Само у ријетким
изузецима показује се ПП у односу на смртни “t o у смислу слабог дашка:
Опомињаше се да су тијело, вјетар који пролази и не враћа се (Пс 78 39). На
таквим мјестима говори се о Израилу као о Spn — повјетарцу пролазном и
нипггавном (Пс 62 10; 144 4; Проп 1 2).15 Напротив, ПП сејављ а као Божија
сила наспрам " t o , који означава људску слабост (Пост 6 3; Ис 31 3); ПП је
често објект Јахвеовог дјеловања, док се ријетко среће као објект човјекове
активности.16 Тако се вјетровити ПП који доноси олују, кишу и град дожи-
вљава као средство гњева Божијег (Јез 13 13).17
Човјеков ПЛ је, дакако, његов дах. Уопште, друго темељно значење
појма ПТ1 је дах, наравно не као нешто што трајно постоји, већ као сила по-
крета. Догађајем удисања и издисања он је истовремено „у човјеку“ и
„изван човјека“5 излази из њега и дјелује у њему.18 П^П није нормалан дах
који припада животу човјековом, в ећ је посебан догађај даха у којем се ис-
пољава динамична виталност човјекова. Он неријетко у библијским списи-
ма стоји паралелно с ЛШЗ, као, на примјер, у Ис 42 5:
Овако говори Бог Господ,
који је створио небеса и разапео их,
који је распростро земљу и што она рађа;
који даје пфЈјЗ народу што ј е на њој
и ПТ1 онима што ходе по њој.

13 Schmidt, op. cit., 383.

м Wolff, op. cit., 58.
is Ibid.
16 Albertz, Westermann, op. cit., 731.
17 Wolff, op. cit., 58.
i* Albertz, Westermann, op. cit., 734.

Евгвслввле 9
За разлику од ПШЗ, који се више појављује у ранијим текстовима, ПЛ из-
ворно означава дах потпуно под аспектом динамичке виталности.19 Тај дах,
као човјекову животну снагу, даје Јахве; он човјеку „ствара“ дах (Зах 12 l).
Када Јахве „одјева“ жилама, месом и кожом састављене кости, удише им ПП
— дах — тада плот оживљава (Јез 37 6,8-10,14). Изађе јш из њега ПП, човјек се
враћау земљу своју (Пс 146 4).20 По Проповједнику, ПП се враћа назад Богу,
који га је и дао (12 7). Слично је, мада не тако јасно изражено, и у повијести о
Самсону. Када је Самсон почео да скапава од жеђи, Господ расцјепи стијену
уЛехији, и потече вода из ње, те се напи, и поврати му се дах и оживје (Суд
15 19). О излажењу ГТП и његовом враћању може се говорити слично као о
tfĐ3.21 Опет се показује та посебност стереометријско-еинтетичког начина
мишљења, у којем се један феномен посматра с различитих страна.22
У изразу S3 заједно се посматрају орган дисања и сам догађај дисања.
Код П Л је исто — он као дах или вјетар долази од Бога и њему се враћа, исто-
времено односећи човјеку дах животни (Јов 34 14-15):
Кад би на њега окренуо срце своје,
узео би к себи ГПЧ његов и ПШ?3 његов.
Изгинуло би свако тијело,
и човјек би се повратио у прах.
О томе се говори и у Пс 104 29-30:... узмеш им ПТ1, гину, и у прах се вра-
ћају. Пошаљеш им П'Г! свој, постају. Један стих код пророка Јеремије (2 24),
у коме се говори о дивљој магариди, поново у највећој мјери повезује CtfS3 и
ПП; $Đ3 је дисајни орган, а ПП дах, ваздух: и по ж ељи СУ'Е)3 свог вучеу себе
ПП. Наравно, као и код ^’23, и од ПТ1 зависе живот и смрт. Због тогаје у све-
штеничком опису потопа живо биће тијело у којем ј е дах животни (О^П
ПП).23 Бог даје дах животни сваком тијелу (Бр 16 22; 27 16).2425
Kao човјеков дах, ПЛ је пак вишеструко неодвојив од ГПГР П*Л (Јов 34
14; Пс 104 2 9 ). 25 Наравно, он значи много више него вјетар који оживљава
или дух Божији који даје човјеку дах. Прелаз је уочљив у Пс 33 6:
Ријечју Божијом небеса се створиме,
и духом (ПП) уста његових сва војска њихова.

19Ibid., 735. Ту није ријеч о два квалитета даха, него о дваразличита вида посматрања
даха. П08/3 више значи дах који живо биће разликује од умрлог, беживотног (Понз 20 16;
ИНав 10 40; 11 11, н; 1Цар 15 29; 17 n; Пс 150 б). Стога се у извјештају о стварању човјека су-
среће израз ЛОК/З. Исто показује и глагол D5^3 — дисати (Ис 42 м).
20 Wolff, op. cit., 59.
21 Lys, op. cit., 29.40. Истозначност Т З -П П нарочито je јасна y Job 12 10.
22 Wolff, op. cit., 59.
23 Schmidt, op. cit., 383.
24 Albertz, Westermann, op. cit., 737.
25 Lys, op. cit., 58.
Наведени стих открива да ГРП стоји наспрам „ријечи“ као синоним: обоје
излазе из уста Божијих. При том је ПП знатно више него покренути ваздух:
Дух Јахвеов је животна сила.26 Дужина човјековог живота непосредно зави-
си од те силе. Човјекова снага такође је последица силе добијене од Јахвеа.
Готанаил, на коме бијаше дух Господњи (Суд 3 10), успјева да ослободи Из-
раил; и на Самсона сиђе дух Господњи , те раскида лава на комаде (Суд 14 6).
Човјек преко ПП ГПГП не добија само физичку снагу већ и друге способно-
сти,27 прије свега дар пророштва. ПП се испољава као психичка компонента и
може означавати читаву скалу човјекових душевних стања: од најсилнијих
емоција до клонулости сваког елана.28 Изворно динамички карактер израза
ГГП и овдје се показује у свој својој мнопггвености и вишезначности. Он озна-
чава гњев, бијес (Суд 8 3; Пр 29 11; Проп 10 4; Ис 25 4 ), храброст и издржљи-
вост (Бр 14 24; ИНав 2 11; 5 l; Пр 18 14), са глаголом ПЛ2 издиже се у гордост,
надменост (Пр 16 18; Проп 7 8; cf. Пс 76 13). Сва та душевна стања дијелом су
повезана с дахом, Приликом описа душевних стања, када је ријеч о човјеку
повученом или скрушеном, ПП се сталнојасно одређује, највише помоћу ee-
зе конструктус,29 али исто тако придјевски и глаголски (Пс 34 19; Пр 16 19;
Ис 57 15; 61 3; 65 14). Опет се ПП као сједилгге осјећања и страсти може поре-
дити с СУЗЗ; он често, као и Фаз, означава човјеково расположење, па су та два
израза и тада синоними. Нагао ПП значи исто пгго и нагао — нестрпљив
(Из 6 9; J ob 21 4; Мих 2 7) — док је смирен ГГЛ — стрпљив (Проп 7 8).30
Поред осталог, захваљујући свом донекле амбивалентном карактеру,
ПТП као спољашња сила која је кадра да изазове психичке ефекте може озна-
чавати и дух као самостално биће, с тим што се не подразумијева нужно дух
Божији, мада је он ипак у потпуности зависан од Јахвеа.31 Тако у 2Цар 19 7
Јахве за аеирског цара каже:

26 Wolff, op. cit., 61.

27 Ibid., 61.
28 Albertz, Westennann, op. cit., 738.
29 To je, заправо, јеврејски генитив, гдје се блиским повезивањем ријечи изражава један
заједнички појам. Именица која код нас стоји у генитиву (nomen rectum) у јеврејском се не мје-
ња, али она носи главни акценат, дакле и акценат претходне ријечи. Она именица која код нас
стоји пред генитивом (nomen regens) у јеврејском губи свој акценат и самосталност, те постаје
саставни дио генитивне ријечи. Због тога што губи свој наставак на њој се врше гласовне про-
мјене међу вокалима. За такву ријеч каже се да стоји у status-y constructus-y, а за главну ријеч
(која код нас стоји у генитиву) каже се да стоји у status-y absolutus-y. Дакле, свака именица која
иза себе нема генитив, тојест која је самостална, јесте у status-y absolutus-y, ако је несамостал-
на, то јест уско повезана с генитивом, онаје у status-y constructus-y. Када се говори о душевним
стањима, ГРП стоји у status-y absolutus-y, док ријечи које га ближе одређују стоје у status-y con­
structus-y. На примјер, смеран дух у јеврејском је ПТТ^Зф (Пс 34 19; Пр 16 19; Ис 57 15).
30 Schmidt, op. cit., 383.
Wolff, op. cit., 62.
 Ево, ја ћу на њега послати дух (1ТП),
те ће чути глас и вратиће се у своју земљу,
и учинићу да погине од мача у својој земљи.

Такав дух који Јахве шаље људима на другом се мјесту зове и лажљиви дух
— Тјзфттп. Он преко пророка вара Ахава и Ахав гине (1Цар 22 21-22). Поред
тога, сусрећу се још: дух љубоморе (Бр 5 1 4 ,3 0 ), дух блуда (Ос 4 12; 5 4 ), дух
преваре (Ис 19 14), дух тврдога сна (Ис 29 10), нечисти дух (Зах 13 2). По-
негдје се говори о његовом поријеклу: зао дух од Господа (1Сам 16 14; 19 9)
или зао дух Божији ( 1Сам 1 6 15,16,23; 18 10)којијеобузим аоС аула.И начеје
П*П у великој мери повезан са пророковањем. Тако Јахве узима п п који
пребива на М ојееју (Бр 11 17) и ставља га на седамдесеторицу старјепшна
(25); исти се ду х даје Елдаду и М одаду (2 6 ), те и они могу да пророкују.
Таквим представама припада и жеља пророка Јелисеја да му се дају два ди-
јела Илијиног духа (2Цар 2 9 ).32 Захваљујући томе што посједује дух, човјек
може да уђе у екстазу и пророкује, a то не би могао у нормалном стању.
Ипак, у већини поменутих стихова остаје спорно да ли је ГГП посебно биће
или дуготрајно пројављивање Божије силе.33
Oncer значења антрополошког појма ПП креће се од даха34 до духа као
органа или оруђа спознаје, разумјевања и расуђивања. Спознајаје, опет, акт
покрета и осјећања, то јест сам покрет осјећања и чула, нешто слично по-
крету даха или дувању вјетра који својим покретом обухвата оно што по-
стоји. Јасноје да ни тада ГРП није означен као дио, него као способност чо-
вјекова. С једне стране, ПЛ се односи на човјекову унутрашњост, док се, с
друге, мисли на цијелу егзистенцију,35 тако да он у пјесничкомјезику може
бити синоним зауа ( Јов 6 4 ; 7 11; 17 l; Пс 31 6; 77 4,7; 143 7; И с 26 9). К адаје
царица савска (1Цар 10 1-5) видјела сву раскош Соломоновог двора и му-
дрост његову, не би виш еу њој ПТ“), што значи дајој се дух запањио, то јест
д а је била изван себе и да је изгубила присебност духа. Остајање без духа

32 L. Perlitt, Mose als Prophet, EvTh 31, 58.

33 Ранији библисти, поготово представници школе упоредне историје религије, ема-
трали су да је изворно значење ријечи ПТ1 на поменутим мјестима било демон. С временом
демони су потпали под власт Јахвеа, да би се поново донекле осамосталили у постегзилном
јудаизму: В. Stade, Biblische Theologie I, 1909, 55; P. Volz, Der Geist Gottes und im
anschliefienden Judentum, 1910, 2; P. Torge, Seeleglaube und Unsterblichkeitshoffhung im Alten
Testament, 1909,14; J. Hempel, Gott undMensch im Alten Testament, 1936, 105. Друга група би-
блиста сматра да ПЧП ту није самостално биће него безлична сила, чему иду у прилог глаголи
који уз њега стоје, затим чињеница да се сталнојавља у женском роду и да се нигдје не поја-
вљује у плуралу. Наравно, то питање с научне тачке остаје отворено.
34 Perlitt, op. cit., 601-603.
35 Albertz, Westermann, op. cit., 741.
 значи стање немоћи, запрепашћење.36 Смирен и нагао дух (ПУ1) имају зна-
чајну улогу приликом расуђивања: Ко ј е спор на гњев, великајеразума; а ко
ј е нагао, показује лудост (Пр 15 29). To има везе и с дахом и дисањем; дуг
дах, тојест лагано дисање, знакје сталожености, разумности, док је убрзано
дисање или кратак дах знак напетости и ирационалности.
Као 2,b, и ПТ") може означавати духовно средиште човјеково, разум
(Јез 11 5; 20 32; са Л*? 14 4,7). У тој линији он посебно означава способност
разума (Ис 19 3; 40 13), а може и откривати тајне мисли (Пр 16 2). Наравно, и
тоје Божији дар, што очигледно показују Јосиф и пророк Данило који су до-
били способност тумачења снова. Они се означавају као људи у којима је
дух Божији (О^Л^ХГПТ! — Пост 41 38), односно дух светих богова (Дан 4 8,9;
5 11). За Исуса, сина Навина, у свештеничком предању каже се д а је човјеку
коме ј е дух (ПП) мој (Бр 27 18), што значи д а је разуман и способан да води
народ Божији, укратко „човјек с духом“. На крају Петокњижја (Понз 34 9)
опет се за Исуса каже да бјеше пун духа мудрости који је добио је р Мојсеј
бјеше метнуо на њега руку своју. Човјек, дакле, који посједује ПП јесте чо-
вјек обдарен силом мудрости.37 Често се дешава да Јахве даје (]ПЗ) свој ПП
људима или да неког испуни (pi . X^Q) духом, па се тада појављује и умјет-
ничка надареност (Из 31 3-4; 35 31; cf. 28 3). Сам Јахве говори: Инапуних га
духа светога, мудрости и разума и знања...
Сродност значења између ГРП и $23 још није у потпуности иецрпљена.
Означавајући дување вјетра и Јахвеову благодатну дјелатност која оживља-
ва, ПП се и на антрополошком плану доживљава као носилац воље. Наравно,
сам двиг и кретање подразумијевају вољу као основу. ППје покрет и воља по-
крета. За прве повратнике из ропства у Вавилону (Језд 1 5), између осталог, ка-
жесе: . . . и ceeкојимаБогподижеППдаидудазидајудомГосподњиуЈеруса-
лиму. У том стихујасноје да ПТ1 означава вољу, с тим пгго се та ријеч не одно-
си само на вољу за стварање, штоје овде поновно грађење порушеног храма,
него и на рушилачки нагон,38 према опису великог пророка Јеремије (51 ll):
Чистите стријеле, узмите штитове;
Господ подиже ПЛ царева Мидијских,
јер је Вавилону намислио да га затре,
јер је освета Господња, освета цркве његове.
Човјеков дух као снага порива у основи је слободан. Већ помињани
дух љубоморе (Бр 5 14,30) који може да захвати човјека или код Осије дух
блуда (4 12; 5 4) који одводи од Бога заправо свједоче о реалној слободи чо-

36 Koeberle, Natur und Geist nach der Auffassung des Alten Testaments, 204.
37 Wolff, op. cit., 65.
38 Ibid., 66.
вјековој. И акоје од Бога, човјеков ПТ1 посједује неприкосновену слободу и
може се окренути и против Бога. В ољ аје, у крајњој линији, ирационална и
својеобразна, али у тој слободи избора освједочава се њена реалност.
„Други дух“ помињан у библијским списима (Бр 14 24) управо потврђује
слободу коју има човјеков ПТ"), а не етичко-религијску неутралност.39 Тога
су били свјесни старосавезни теолози и пророци. У обећању датом Језекилу
(36 26-27) каже се: И даћу вам ново срце, u нов ћу дух (ПТ1) метнутиу вас. И
дух свој ставићуу вас, иучинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје
да држите и извршујете. Нов дух, дух Божији, повезан је са срцем, органом
спознаје. Између емотивног и интелектуалног покрета не постоји оштрараз-
лика. Мисао је плод онога што долазиу срце (nb) (Ис 65 17; Јер 3 16; 7 31; 44
2l) или што долазиу дух (ПП) (Јез 11 5; 20 32).40 Нов дух захтјева ново срце
— препород човјеков само је тако могућ.
Када је реч о богопознању, старосавезни списи свједоче да је библиј-
ска гносеологија у много чему различита од философских теорија сазнања.
Богопознање (као и друге спознаје) није само плод дјелатности Db или 1ТП.
Д о знања, спознаје (јев. Г)1ГГ, од глаголаИТ — спознати, искусити, разумје-
ти, знати итд.), у Старом Савезу не долази се путем логичко-рационалног
размишљања, него оно исходи из непосредног доживљаја (искуетва), а при
томе се нарочито јасно наглашава однос особе која сазнаје и предмета са-
знања. To се, прије свега, показује у ре лигиј ско-мистичком сазнању, гдјеје
Бог предмет спознаје.41 Старосавезни човјек спознаје Бога као живу и сло-
бодну Личност која се открива у свијету и историји. To није чисто интелек-
туално знање, него комплекс искуства, осјећања и жеља, а који настаје из
личног сусрета.42 У библијском начину говора „познавање“ Бога није спе-
кулативни појам о Богу, него noiqpeT цијелог бића, љубав која управља чи-
тавим животом.43 Оно је првенствено догађај и доживљај, плод суерета и
односа „живога“ Бога и живога човјека, а онда човјека и других лица и ства-
ри у свијету и историји, а не толико интелектуалне гносеолошке способно-
сти.44 Библијска религија више је религија дјеловања него знања 45
To, међутим, не значи да је у библијском богопознању посриједи крај-
њи емпиризам (сензуализам). Бог се открива човјеку у тајанственом дожи-

39 Мишљење да други дух означава етичку неутралност заетупа Wolff, op. cit., 66.
40 Schmidt, op. cit., 383.
41 H. Haag, Bibel-Lexikon, Zurich-Koln 1956, 596.
42 McKenzie, op. cit., 191.
43 W. Harrington, Uvod u Bibliju, Zagreb 1977, 39,
44 Cf. A. Јевтић, Пролегомена за исихастичку гносеологију, in: Духовност правосла-
вља, Београд 1990, 133.
45 V. Р. Benoit, Exegese et theologie III, Paris 1968, 105.

14 к & гбсж ае
вљају, је р лице се моје не мож е видјети (Изл 33 22), и ту је ријеч о ми-
стичком искуству које надилази човјекова чула. Виђење Јаковљево (Пост
28 12-13), потом Мојсејево (Изл 3 2-14; 19 16-18; 34 5-7, итд.), пророка Илије
(1 Цар 19 11-13), пророка Исаије (6 1-3) и других старосавезних боговидаца
указују на недокучивост и неепознатљивост бића Божијега. Мојсеј о Богу
зна само то даје Он (ГПГР — 6©v — Супгги), а када му се приближава, ступа
к примракуу којем бјешеБог (Изл 20 21). На Хориву се чуо звук ријечи из ог-
ња, али лик не видесте — ништа осим гласа (Понз 4 12). Знање је, с друге
стране, повезано с љубављу, слушањем и страхом. To подразумијева при-
хватање свега што Бог хоће, дакле служење Богу.46 У мистичком сазнању
Бога спознаја подразумијева љубав (Понз 11 2; Ис 41 20), богослужење и
страх Божији (Ис 11 2; Јер 22 16; Пр 1427; Сир 1 14).47 Ипак, Јахве се не може
до краја разумјети. За старосавезне теологе он остаје недокучива тајна која
надилази моћ човјековог сазнања (Ис 55 8-9):
Јер мисли моје нису ваше мисли,
нити су ваши путеви моји путеви, вели Господ.
Него колико су небеса виша од земље,
толико су путеви моји euuiu од ваших путева,
а мисли моје од ваших мисли.
Јелинска мисао о томе да Бог битише на посебан начин, те д а је недо-
ступан чулним органима, да се може појмити једино органом духа (разу-
мом), далеко је. Видјети Бога значило би моћи се држати пред Њим. Бог чо-
вјеку остаје недокучив; он се човјеку обраћа и човјек о Богу зна само то.48
Познање Бога не односи се на Божије биће, већ на препознавање воље Бо-
жије.49
У Септуагинти се П11 натри четвртине мјеста преводи као Ttveoj-ia; из-
ворно и етимолошки те двије ријечи потпуно одговарају једна другој.50 С
друге стране, у каснијим старосавезним дијеловима П П постаје знатно обу-
хватнији теолошки појам и њиме се више није нужно означавала Божија
дјелатност (Нем 9 20, 30; Пс 5 1 13; 143 10; Ис 34 16; 63 10,11,14; Мих 3 8; Зах 7
12).51 Често се под тим појмом подразумијева сам „Бог“. Тада се појављује и

46 Harrington, op. cit., 39.

47 Страх пред Богом заправо није страх, већ ослобађа од „обичног" страха. To је стра-
хопоштовање пред свемогућим Господом који сам храбри човјека: „Не бој се, јер те откупих,
мој си“ (Ис 4 3 1; cf. Пс 3 7). Страх Божији и љубав према Богу чинејединство.јер исто је Јахвеа
љубити и његове заповијести држати (R. Bultmann,Z)ay Urchristentum, Miinchen 19922, 25).
48 Bultmann, op. cit., 22.
« Ibid., 22.
50 Albertz, Westermann, op. cit., 753.
si Ibid., 752.

Е агасм ле 15
израз —Дух Свети (Пс 5 1 13; Ис 63 1 0 ,1 1) — и то је нека врста збли-
жавања та два појма, динамичког духа и донекле статичне светости. На кра-
ју, и поред свих анализа, ПП добрим дијелом остаје тајанствен. Као што је
речено, он на два пута више мјеста означава вјетар или дах Божији као жи-
вотну силу него човјеков дах, оејећања и вољу. Опет, у већини текстова у
којима се говори о Божијем или пак човјековом ГПЧ показују се Бог и човјек
у живом и динамичном односу.52

* Ш — лев (левав)
Посебно употребљаван и особито важан антрополошки појам у Ста-
ром Савезу — D1? — преводи се углавном као срце.53 У старосавезним евици-
ма он се појављује 858 пута,54 тако да је најзаступљениј и антрополошки по-
јам.55 За разлику од других основних појмова о којима је већ било ријечи, 2b
се готово искључиво односи на човјека. Док се ""l&n на трећини мјеста проте-
ж е и на животиње, дотлеје 2b само пет пута употребљен у том контексту, a
од тога четири пута у поређењу с људским срцем (2Сам 17 10; Дан 4 13; 5 21;
Ос 7 11) и само једном без поређења (Јов 4116). Док се ПП чешће користи за
Бога него за човјека, а чак се на трећини мјеста мисли на дах Божији зами-
шљан у виду вјетра, 2b је само 26 пута употребљен у значењу Божијег срца;
понегдје се помиње и морско срце (11 пута), једном срце небеса и једном срце
стабла. Ипак, се на 814 мјеста искључиво односи на човјеково срце, a то
је више него што се уопште помиње у списима Старог Савеза.56
Изворно 2b означава дио тијела, то јест његов орган,57 мада и овдје по-
стоји нешто што донекле измиче аналитичкој логици. Посебно занимљив
опис 2b као тјелесног органа налази се у 1Сам 25 37-38, гдје се говори о На-
валовој смрти: ... а у њему обамрије срце његово, и он поста као камен. A
када прође десет дана, удариГоспод Навала теумрије. Остаје недовољно
јасно да ли је овдје ријеч о старојеврејском опису срчаног или можданог

52 Wolff, ор. cit., 67.

53 Ријеч Ш >је општесемитски израз (Р. Fronzaroli, AANLR VIII/19,1 9 6 4 ,2 7 2 ,2 7 9 ); са
значењем срце опште је распрострааен (акадски libbu — унутрашњост, cf. Ahw 549-551;
арапски lubb је унутрашњост,језгро, разум). Исцрпније о libb у сјевернозападном семит-
ском језичком стаблу in: WUS Nr. 1434; UT Nr. 1348; DISO 134.
54 У јеврејској форми ce појављује 598 пута, док је у облику 23,b заступљен 252 пу-
та, а уз то осам пута и у арамејским дијеловима Књиге пророка Данила (седам пута у облику
З 1? и једанпут 32^ ). Посебно се често cyq>ehe у: Пс (137 пута), Пр (99 пута), Јер (64 пута),
Понз (51 пута), Ис (49 пута), Изл (47 пута), Јез (47 пута), 2Дн (44 пута), Проп (42 пута) итд.;
F. Н. von Meyenfeldt, Het Hart (leb, lebab) in het Oude Testament, 1950.
55 Wolff, op. cit., 68.
56 Ibid., 68.
57 F. Stolz, 2b - leb, THAT I, 861.
удара, С медицинског аспекта, то би прије личило на мождани удар. Међу-
тим, тешко да ти стихови имају неку дубљ у медицинску основу. Старосаве-
зни писац у том извјештају мисли на „срце“ као средишњи орган који омо-
гућује покретљивост другим органима или удовима тјелесним.58 У неким
стиховима ближе се говори о анатомском мјесту срца (2Сам 18 14; Пс 37 15).
Тако Јуј устријели Јорама међу плећа да му стријела прође кроз срце (З*?).
Понегдје 2b означава и прса као предио око срца, што се види у опису уби-
ства Авесаломовог: ... три стријеле застријели м у у срце (2Сам 18 14). 2b
означава прса када се говори о Ароновом судском напрснику: Арон гаје но-
сио на 2b свом када улази у светињу (Из 28 2 9 ).59 О анатомији срца говори
се уједн ом стиху код пророка Јеремије: ... боли м е у срцу, срце ми бије (4
19). To су сва мјеста гдје се 3*7 помиње с анатомског аспекта, иако се тај по-
јам у Старом Савезу више од осамсто пута односи на човјека. О 2b се исто
тако мало говори с психолошког аспекта. Пророк Јеремија каже: Ради проро-
ка пуца срцеумени, трепћу cee кости моје, или: Срцеми јако куца... (Пс 38
10). Лупање срцаје знак узбуђивања, дакле узрока покрета. понекад стоји
насупрот човјековог спољашњег изгледа и може га видети само Јахве, који,
за разлику од човјека, гледа на срце (З^).
Такође, ab може означавати човјеково расположење.60 Душевни
аспект израза 2b показује се у томе што у Л1? може постојати простор за раз-
личита осјећања.61 Код пророка Исаије (7 2) каже се да услед пријетње ра-
том срце Ахазоео и срце (2b) народа његова устрепта као дрвећеу шуми од
вјетра. Овдје је јасно да је ријеч о страху који је захватио народ у Јудеји.
Као и П П , и означава храброст, тако да због бојажљивости и страха испа-
да срце (1 Сам 17 32 cf.: изићи срце, Пост 4218, или: срцемемоје осшави, Пс
40 12). Ономе који се ослања на Јахвеа срцеЏ кријепко, пгго значи пуно хра-
брости. ЗЗ^ је сједипгге одређених расположења, попут радости и бриге.62
Зато се и говори о расположеном (ntt4) и нерасположеном (1?ЈЛ) срцу. Пока-
зује се д а је Анино срце невеселојерје нероткиња (1Сам 1 8); послије рађа-
ња Самуила, међутим, она узвикује: Развесели се срце м о јеу Господу (2 l).
је мјесто веселости, а она може дођи због вина: Ивино весели срце човје-
ку. Дан избављења Израилавријеме је неизмјерне радости: ... и срце he им
бити веселокао од вина ... и срце ће им серадоват иГосподу (Зах 10 7). To
је као свадбени дан, дан весеља срца (Пнп 3 11). Када се радује, помаже

58 Wolff, op. cit., 70.

59 Ibid., 71.
60 Schmidt, op. cit., 384.
61 Stolz, op. cit., 862.
62 Wolff, op. cit., 75.
каолијек, а дух (ПТ1) жалосни суши кости (Пр 17 22). Срцем се, свакако, ис-
казује љубав. Немој мрзити брата својега у срцу (3*?) своме, стоји у Зако-
нику светости (Лев 1 9 17).63 У повијести о Самсону доноси се разговор изме-
ђу Самсона и Далиле, гдје му она каже: Како можеш говорити љубим те,
кад срце твоје није кодмене (Суд 16 15). Teoje срце није кодмене значи да је
он не воли. Још се некарасположења изражавају помоћу појма z b \ бол (Пс
13 3; 34 19; Ис 1 5; 57 15; Јер 4 18; 818), очај (Проп 2 20; Плач 1 20) итд.
3*7 је, наравно, и носилац чежње или жудње, слично као $33, али и сједи-
ште воље и намјеравања (2Сам 7 3; 1Цар 8 17; Пс 20 5; 213; Ис 10 7; Јер 22 и ) .64
У Пс 21 2 каже се: Ш т ом ујесрце (З^) жељело, дао симу. И стоје уП р 625,
када се говори о туђој жени: He заж елиу срцу свомљепоте њене. Патња ср-
ца, такође, везанаје за жудњу (Пр 13 12). Као што 3*7 приликом обесхрабре-
ности „испада“ (1Сам 17 32), тако се у надмености може уздићи (Понз 8 14;
Ос 13 6; cf. Дан 5 20-22). Означавајући човјеково расположење и вољу, 3*7
понекад има значење врло блиско $33 и ГП1.65 П осебно су уочљиви стерео-
метријски изрази у паралелизмима Šb, $33 и !ТП. „Жудња срца“ готово је
истоветна „жудњи душе“. И 3*7 и $33 носиоци су воље, жудње и осјећања.
Потиштен ПП исцрпљује тијело (Пр 17 22), док га радосно срце весели (Пр
15 13), те подсјећа на животну силу. П оновојејасно да се о 3*7 као тјелесном
органу ријетко говори. Срце као носилац воље блиско је повезано с њего-
вом интелектуалном функцијом. У јеврејском, на примјер, теш које напра-
вити језичку разлику између спознати и изабрати или између слуимти и
покоравати се.6667To показује неодвојивост теоријског од практичног, ми-
шљења од дјеловања — све је некако дубоко и нераскидиво повезано — цје-
ловитост људског бића тиме је јако наглашена.
Духовној функцији 3*7 припада, прије свега, спознаја.61 У многим сти-
ховима срце има интелектуално-рационалну функцију, као код нас глава
или, тачније, мозак (cf. 1Сам 25 37).68 Ту се оно јасно разликује од $33 и П П .
Попгго се ГГГ) више преводи као животна сила (вјетар, дах) него као дух у
смислу умности, и З1? се чешће тумачи као дух него као срце. С тим значе-
њем З*? се најчешће појављује у мудросним књигама: Срцеразумно тражи
знање (Пр 15 14), или: Срцемудро разумно управља устима својим (Пр 16
23). Пеалмист се моли: Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли

63 Schmidt, op. cit., 384.

64 Stolz, op. cit., 863.
65 Wolff, op. cit., 77.
w Ibid., 84.
67 Stolz, op. cit., 862.
68 G. Pidoux, L ’homme dans I'Ancien Testament, Cahiers theologiques 32,2 5 . Сматра ce да
ce nb c таквим значењем јавља на 400 мјеста.
срце мудро (90 12). Бити без срца значи бити без смисла и разума, то јест
глуп.69 Соломон од Бога не тражи дуг живот, богатство, нити живот својих
непријатеља, него срце разумно дам ож е судити народу твоме (Божијем) и
распознавати добро и зло (1Цар 3 9). Соломон, у ствари, моли Јахвеа да му
да послушно срце. Знање долази од слушања,70 то јест послушног срца. Уво
и срце иначе често стоје једно поред другог (Понз 29 3; Пр 2 2; 22 17; 23 12;
Ис 6 10; 32 3; Јер 11 8; Јез 3 10).71
Узети нешто к знању најеврејском значи узети к срцу—2b"b'2 Q'W —
и може се изразити помоћу глагола (ГРК7, Изл 7 23; 1Сам 4 20; CK;, И з л 9 21;
1Сам 21 13; ]ПЗ, Проп 1 13, 17), једног приједлога и именице 2b. Насупрот
очију којима се гледа или ушију којима се слуша, 2b означава разумјевање.
Препознавање и сјећање такође се дешавају у срцу (Понз 4 9; Пс 3113; Ис 33
18; 65 17; Јер 3 16), а и планови за будућност долазе из срца (Пс 139 23; Пр 16
9; Ис 10 7). И друге интелектуалне способности изражавају се појмом 2b:
разумјевање (Понз 8 5; J ob 17 4; Пр 2 2; Проп 7 2 ), способност критичког про-
суђивања (ИНав 14 7; Суд 5 15; Проп 2 1, 3, 15), јуридичког одмјеравања
(1Цар 3 9; 2Дн 19 9 ). 72 Тај вид срца као оруђа спознаје посебно се односи на
мудрост, па је 2b орган ПЕрП — мудрости (Пр 2 10; 14 33; 16 23; Проп 116). С
друге стране, срце украсти значи некога обмањивати. У истом смислу у
Старом Савезу говори се о недостатку срца — зУ л о п . Тај израз не означа-
ва емотивну хладноћу него безидејност,73 што показује Пр 10 13:
На уснама разумног борави мудрост,
а прут припада ономе коме срце (2b) недостаје.
Готово истоветно се каже у Пр 24 30: Иђох покрај њиве човјека лијена
и поред винограда човјека без срца. Човјек без срца исти је као безумник,
али и као лијењивац, који је због лијености исти као безумник.
И мишљење происходи из 2 1?, као и размишљање, умовање, проми-
шљање. Јеврејска формула b з У л х D*’^ означава усмјеравање пажње на не-
ког или нешто (1Сам 9 20; 25 25; А г 1 5). Када је Израил изишао из Египта,
промјени се срце Фараоново, то јест он је промјенио мишљење и своју пажњу
(интересе) усмјерио у друтом правцу. Осија (7 2) оптужује Израил у име Бо-
жије: И н е говореу срцу (З^) свом да ј а памтим свако безакоње њихово , то
јест не размишљају о томе. Давид, бјежсћи испред Саула (1Сам 27 l), про-

69 Schmidt, op. cit., 384.

70 У египатској мудрости слушање је, такође, имало високо значење: Н. Brunner, Das
horende Herz, ThLZ 7 9,697-7 0 0 . Исти библиста пише да је и у Египту срце посматрано као
орган спознаје: „Орган којим човјек прихвата мудрост Египћани су звали срце.“
Wolff, op. cit., 79.
72 Stolz, op. cit., 863.
73 Wolff, op. cit., 80.

ЕбГбСМЛе 19
мишља у срцу своме о томе шта би за њега било најбоље: ... погинућу кад
год од руке Саулове; нема боље за мене него да побјегнем у земљу Фили-
стејску, те ће ме се Саул оканити и нећеме више тражити по крајевима
Израилевим; тако ћу се избавити из руку његових. 2b је, дакле, уопштено
разум, пгго потврђује и Јов 12 У .И ја имам 2b (разум) као u eu. Разуман ч о
вјек или човјек с разумомје ЗЗ1? ЧВ73К, и то значи паметан човјек;74 на то ука-
зује и J ob 34 34, гдјеје мудар човјек исто пгго и човјек са срцем.75 Наведени
стихови који се односе на 2b као орган интелекта показују сву ширину и
суптилност тог појма.
Одлука се доноси у 2b, a темељ одлукеје спознаја. Долажење до одлу-
ке у библијским списима понегдје се назива налажењем срца (2 Сам 7 27),
то јест одлучивањем. Све што човјек намјери излази из срца; Натан каже
Давиду: ... што ти ј е годусрц у, иди, чини... (2Сам 7 3), a то значи да ради
оно што је наумио. Из тога, опет, произлази да 2b може означавати и са-
вјест, јер онај који одлучује мора посједовати савјест. Послије пребројава-
ња народа Г оспод такнуДавидау срце и њему проради савјест. И када псал-
мист (51 10) тражи чисто срце,он мисли на савјест. Међутим, 2b — савјест
— подразумијева нешто више. Од снаге савјести, то јест срца, зависи и чо-
вјеков карактер, што се, опет, односи на цијелога човјека.
Са свим наведеним значењима Л1? обухвата свеукупну човјекову егзи-
стенцију.76 Тако се, када се говори о може мислити на читавог човјека:
З 1? се колеба (tDTO, Јез 21 20), илирастапа (00Q ni., П он з20 8; И Н ав2 11; 5 l; 7
5; Ис 13 7; 191; Јез 2112) и узнемирава (DUD hi., 32 9). To показује да може
означавати човјека; као и остали кључни антрополошки појмови (#Đ3, ПЛ,
2Ц2), и он често означава човјеково сопство, личност као такву.77 Јеремија
(23 16), говорећи о лажним пророцима, упозорава:
Овако вели Господ над војскама:
не слушајте шта говоре пророци који вам пророкују,
варају вас, објављују виђења свога bh,
не из уста Господњих.
Виђења њиховога срца значе да они излажу сопствени поглед, дакле
визију која долази од њих самих. Још јаснији стих, гдје стоји умјесто
ријечи човјек или личност, налази се у Пс 22 26: Н екаједуубоги и насите се,
и нека хвале Господа који га траже; живо да буде срце (2b) ваше до вијека,

™ Ibid., 84.
75 У истом смислу образован је глагол 2 2 b ni. у J ob 11 12: постати разборит, стећи
увид, доћи к себи. Сједиште умјетничког процјењивања исто је 2 b — срце (Из 35 25), док је
умјетнички талент обдареност од Пђ“) — духа Божијег (Из 31 з).
76 Stolz, op. cit., 863.
77 Wolff, op. cit., 89.
пгго управо значи да они треба да живе.п Такође, 2b понегдје стоји умје-
сто личне замјенице: ... срцемоје поста као восак (Пс 22 14). Идентично
значење има nb и у Пс 27 3; 33 21; 45 2.7879 Означавајуђи личну и повратну за-
мјеницу, се, у том погледу, изједначава с осталим антрополошким пој-
мовима. Наравно, и његово најшире значење је личноет, али ни он не мора
означавати сам оједног човјека, појединца него — као и 5УЗЗ — цијелу групу,
то јест заједницу љ уди (П ост 18 5; 42 28; Изл 35 29).80
2b је такође теоантрополошки израз, јер се и он односи на Бога. Значе-
ња се крећу исто као када је ријеч о човјеку. Та комбинација нарочито је при-
сутна у Књизи пророка Јеремије (осам пута). У каснијим старосавезним ру-
кописима и интратестаментарној литератури 2b се не употребљава суштин-
ски другачије него у наведеним библијским списима, с тим пгго су ипак до-
некле израженији психолошки и антрополошки елементи. У Кумранује из-
раз še riru t leb — окорјело срце — који се појављује 120 пута, имао значајну
улогу. Додуше, тај појам је познат већ из ранијих старосавезних књига, гдје
је углавном означавао човјекову тврдоћу (Изл 4 21; 7 3,13,22; 8 15,32; 14 4),
окорјелост (Из 9 2,34; 10 1,20,27; 11 10), безбсјећајност (Ис 6 10), самовољу
(Понз 2 зо) итд. Грчки израз за З1? је карбСа. У старосавезном смислу наро-
чито често користи га апостол Павле, па се карбга показује као средиште
човјековог сопства.81 Чини се да карбга означава одговорније и осјећајније
реакције човјековогј а које је интелигентно и способно да планира. КарбСа
љуби (2Кор 7 3; 8 6), тугује (9 2), просуђује (1Кор 4 5 ),угађа похотама (Рим
1 24) и жалости се (2Кор 2 4). Код Павла срце сумња и вјерује (Рим 10 6-10),
зна да отврдне (2Кор 3 14), неће да се обрати (Рим 2 5), али може бити ојача-
но (1Сол 3 13; Гал 4 6; 2Кор 1 22). Срце човјеково хоће (Гал 4 9; 1Кор 4 21; 10
27, итд.).82 Вјера у срцу има своје мјесто, у њему се просвијетљава знање Бо-
жије у лицу Исуса Христа (2Кор 4 6). Као „унутрашњи“ орган срце и у Но-
вом Савезу означава цијелог човјека.83
Спектар значења библијског 2b је, као пгго је показано, прилично бо-
гат. П од њим се понегдје подразумијевају осјећања, а непгго ријеђе има и
анатомско значење. Неупоредиво се чешће појављује као орган спознаје, a
тиме је повезан с вољом, одлуком, савјешћу и свјесном и оданом љубављу
из послушности Богу. Oncer значења најзаступљенијег антрополошког пој-

78 Ibid., 90.
79 Stolz, op. cit., 863.
80 Ibid., 864.
81U. Schnelle, Neutestamentliche Anthropologie, BThSt 18, Neukirchen-Vluyn 1991,120.
82 A. Joseph, S. J. Fitzmyer, Pavlova teologija, BtSNz, Zagreb 1980, 416.
83 Schnelle, op. cit., 121.
ма обухвата тјелесну, емотивну, вољну и интелектуалну функцију.84 Нај-
израженија је интелекгуална функција, разумска; она је поготово важна у
људском напору и двигу ка спасењу, јер преко ње човјек слуша и разабира
ријеч Божију. Библијска идеја о срцу као човјековом средишту остала је је-
дан од кључних елемената у источноправославној мистици. Ава Макарије,
велики учитељ такозване молитве срца, писао је: „Срце је господар и цар
цијелог тјелесног организма... Јер у срцу обитава ум, и све мисли душе и
њено ишчекивање будућих добара.“85 Касније су то изворно библијско пре-
дање наставили и обогатили исихаети — велики подвижници Истока.
Иако су сва четири основна антрополошка појма изворно означавала
неки дио човјеков, ипак се не може закључити д аје „душа“ орган преко кога
„тијело“ изражава жудњу, или д а је „срце“ орган мишљења, воље и одлуке
„духа“ 86 Нигдје ти изрази, међусобно се допуњујући, не стоје један поред
другог да би показали грађу човјекову, тојест од чегаје он састављен. Свака
помисао у томе правцу у Библијије искључена. Старосавезној мисли страна
је дихотомија (душа/тијело)87 или трихотомија (дух/душа/тиј ело). To, опет,
има своју основу; наиме, између органа и његових функција или дијелова
тијела, као и стања и активности у којима човјек живи, не постоји опггра
разлика. Прије би се рекло да се под одређеним органом показује аспект ци-
јелог човјека. Сва четири израза откривају друге могућности и стварности
човјекове, показујући ra подразличитим видовима.88 Тако би се могло рећи
да $32 означава више човјека у покрету ка нечем или неком; ПП пак више
показује стање и способности човјекове; под 2b је више наглашено разми-
шљање и одлучивање, док је "1$2 често ознака за немоћ, пропадљивост и
пролазност. Међутим, ти изрази често имају слична или истоветна значења.
$22, ПТЧ и 2b значе исто: вољу, жељу, расположење и слично. У неким би-
блијским одломцима они стоје један поред другог или један умјесто другог
(И зл 3 5 2 1 ;П о н з2 3 0 ;И Н а в 2 1 1 ;И с6 5 14; Пс 13 3; 63 2; 8 4 2 ;П р 2 10; 198). Сва
четири појма могу да служе умјесто личне или повратне замјенице, те озна-
чавају човјека као комплетну личност.
Биће човјеково показује се управо у његовим поступцима; човјек се
изражава у ономе што чини. И наведени антрополошки термини посматрају
се у контексту дјелатности: $32 као грло и дисање , ПП као дах, вјетар и ду-

84 Wolff, op. cit., 90.

ss Horn. 15, 20, PG 34, 589 AB.
86 Schmidt, op. cit., 387.
87 Idem, Vom Verstandnis des Menschen (Anthropologische Einsichten des Alten Testa­
ments), Einfuhrung in das Alte Testament, Berlin — New York, 19955, 382.
88 Ibid., 387.

22 кагасм љ е
вање. Човјеково биће и поступци у том су погледу једно, јер је човјек (као
душа, тијело, дух ијш срце) увијек посматран и схватан кроз своју дјелатност
и покрет. У старосавезној мисли не прави се готово никаква разлика између
човјекове спољашњости и унутрашњости.89 Наше разликовање унутрашњо-
сти и епољашности Библија не познаје, у њој се стално говори о читавом чо-
вјеку. 2b у библијском смислу није човјекова унутрашњост (cf. Пс 28 8; 51
10; 53 l; 64 10), него потпуна особа каква стоји пред Богом.90 Нису ни ПЛ и
#32 тек човјекова унутрашњост, као што ни 1 ŽD није спољашњост, иако се
тим изразима може наглашавати неки аспект — спољашњи или унутрашњи
— човјековог бића. Ниједном се не мисли на два одвојена дијела или слоја,
него мисао исходи из јединства.91 Човјек је једностан као биће и истоветан
је у својој суштини и дјелатности.
Уопште се све у Старом Савезу одређује на основу дјелатности и по-
крета. Због тога је полемика против туђих богова увијек била развијена; пи-
тање је понекад ишло у ироничном смјеру: Шта могу да чине туђи богови?
Ко гради богаилијелик, није ни на какву корист (Ис 44 10; cf. 4 4 17; 45 20;
4128; Пс 13515-17; Јер 1 0 11).И долјеобм ана,јерон немаП Т1,тојеетнемани
дах ни живот (Јер 51 17; Ав 2 19). Ништавноје све што нема силе и не изба-
вља (1Сам 12 21). Стари Израилац чак пита Јахвеа: Шта чиниш? (Пс 13 или
22), а и сам Јахве говори о дјелима својим.92 Исто се тако човјек у свим сво-
јим видовима (духовним, душевним, тјелесним) посматра кроз активност
коју испољава. Треба, међутим, стално имати у виду и метафоричност ста-
ројеврејског језика и уопште свих језика, па и данашњих. Она је посебно на-
глашена у старосавезној поезији, тако да антрополошки изрази носе и мета-
форично значење: моја душа, дух, тијело или срце значи ја . Таквих примје-
ра има доста. Истовремено КТЗ, ПП и 2b сами по себи носе непгго та-
јанствено, до краја недокучиво. Уз то, необично је тешко кроз старосавезне
списе дискурзивном логиком пратити те антрополошке појмове, јер су ти
изрази својствени сасвим другачијем мисаоном систему; они стално изми-
чу уму и дијелом остају мање-више загонетни.

89 L. Kdhler, Theologie des Alien Testament, Tubingen 1966, 129.

90 D. Bonhoeffer, Widerstand und Ergebung, Miinchen 1962, 236.
91 To je темељна поставка старојеврејске мисли. Тако ее под ГТП — бити и дјеловати —
поразумијева биће, које се изражава и може се изразити у бити и дјеловати. Сличан примјер
показује израз Т — рука; он истовремено показује и шта рука може и њену снагу (cf. Понз 32
36; Изл 14 31; ИНав 8 20; 2Сам 8 з; Јер 16 21). У преводу седамдесеторице ИНав 4 24 израз П1Л'
ЛЦ — рука Божија — оштроумно ее преводи као fj ббуссцц тоо Kupiou — моћ Божија.
92 Schmidt, op. cit., 388.
 РЕЗИМЕ

Т ек ст је завршетак поглавља из магистареког рада и због тога га треба са-

гледати у контексту претходно обрађених појмова нефеш и басар (у прет-
ходним бројевима Богословља). Уједначеном примјеном методолошког по-
ступка аутор на основу филолошко-теолошке анализе библијских текстова
показује лепезу значења и суптилност тих антрополошких појмова. Посеб-
н о је занимљива чињеница д а је у Старом Савезулев (срце) орган спознаје,
што је касније развијано и у православној аскетици. Поред осталих значе-
њ а,руахи лев (као и нефеш и басар ) могу означавати човјека у цјелости, то
јест потпуну личност, сопство. Старосавезни антрополошки појмови као
што су нефеш, басар, руах и лев не означавају посебне ентитете који чине
биће човјека, него се сваким од њих изражава одређени аспект постојања
човјека као антрополошке цјелине.

ZUSAM M ENFASSUNG

Rodoljub Kubat

DIE BEGRIFFE RAUH (П П ) UND LEB ф )

IM ALTEN TESTAMENT

D e r vorliegende Text stellt den AbschluB eines Kapitels (einer Magisterarbeit)

dar und soil deswegen im Zusammenhang mit den vorher behandelten Begriffen:
nefeš und basar betrachtet werden (siehe die 2 vorherigen Ausgaben der Zeit-
schrift ,,Bogoslovlje“). A u f die selbe methodologische Art und W eise zeigt der
Autor aufgrund einer sprachlich-theologischen Analyse der biblischen Texte die
Fiille der verschiedenen Bedeutungen, sowie die Feinheit dieser anthropologi-
scher Begriffe auf. Einen besonders interessanten Begriff stellt das Wort leb (das
Herz) dar, das im Alten Bund das Organ des Erkennens reprasentiert. D ie Bedeu-
tung dieses Wortes wurde spater im orthodoxen Asketismus weiterentwickelt.
Neben den anderen Bedeutungen von ruah und leb (aber auch von nefeš und
basar ) konnen diese Worter die Bezeichnung fur den Menschen in seiner Ganz-
heit, das heiBt fur seine gesamte Personlichkeit oder Eigenheit tragen. D ie alttes-
tamentlichen anthropologischen Begriffe, w ie nefeš, basar, m ah und leb bezie-
hen sich nicht auf einzelne Teile des Menschenseins, sonder w ollen immer einen
bestimmten Aspekt der menschlichen Existenz als einer anthropologischen
Ganzheit zum Ausdruck bringen.