Jedna od najistaknutijih odlika naše kulture je da ima mnogo proseravanja i svi doprinosimo

tolikoj količini proseravanja mada ne marimo mnogo za to jer verujemo da smo u stanju da
proseravanje prepoznamo i ne dozvolimo sebi da na njega ne nasednemo.

Nedostaje nam teorijsko razmatranje proseravanja, mi nemamo jasno razumevanje o tome šta je
proseravanje, zašto ga ima toliko i čemu služi. To činimo kroz oglednu i istraživačku filozofsku
analizu.

Cilj da da objašnjenje šta proseravanje jeste i čemu se razlikuje od onoga što nije proseravanja.

S jedne strane ovaj pojam se može zloupotrebiti a sa druge strane je njegova upotreba veoma
široka. Konsultovao Oksfordki rečnik. Bullshit ili bikovo govno. Drugim jezicima se nije bavio
jer ne zna reči za bullshit u njima.

Maks Blek- Moć muntanja, koliko je to slično proseravanju. Pristojnije reći nemoj da muntaš a
ne da se proseravaš. Predlaže i sinonime za muntanje: muljanje, lupetanje, trućanje, naklapanje,
baljezganje, zavlačenje, kokodakanje. Definicija muntanja: Obmanjivačko izvrtanje činjenica,
blisko laganju, naročito korišćenjem pretencioznih reči ili dela u opisu sopstvenih misli, osećanja
ili stavova. Taj opis bi se mogao primeniti i pri formulaciji pojma proseravanja. Muntanje nije
laganje jer ne menjamo svoje stavove već da izjavama izazove utisak u publici o sebi. Ne
obuhvata bitne karakteristike proseravanja.

Proseravanje ne uzima u obzir sve detalje. Proserator po prirodi glup i aljkav. Proizvod neuredan
i neprefinjen. To se vidi iz reči sranje. Nema discipline i objektvinosti. Pokušava da smunta.

U starim umetničkim danima Graditelji deljaše s najvećom brigom Svakog trena i u svim
delovima, jer sve bese pod Božjim vidom.

Paradigme proseravanja: marketing, odnosi sa javnošću, politika

Vitgenštajn i poznanica Fanija Paskal: Izvadili su mi krajnike i bila sam u staračkom domu
Evelin, puna samosažaljenja. Zvao je Vitgenštajn. Graknula sam: "Osećam se kao pregaženi
pas." Bio je zgađen: “Ti ne znaš kako se oseća pas koji je pregažen. Ovo je za Vitgenštajna
proseravanje. To nije pravi opis činjenica. Ona nema pojma kako se oseća pregaženi pas, to je
besmislica. To nije opi pravog stanja stvari a i ne pokušava da ga da. Ne zanima je istina, pa ne
laže. Suština proseravanja u indiferentnosti prema stvarnom stanju stvari. Nedostatak brige za
istinu.

Bull session- sedeljka bikova, trućanje, lupetanje, neformalan razgovor među muškarcima, bave
se religijom, seksom, politikom. Pročišćena verzija seratorske sedeljke. Ne moraju da iskazuju
šta zaista misle i osećaju. Otvorenost u razgovoru bez straha da će ih neko držati za reč. Ra
razliku od proseravanja tu nema pretvaranja. Slične po nesputanoj brizi za istinu. Han session-
sedeljka kokoški, trač partija među ženama. Shooting the bull- pucati na bika, kenjati, folirati,
razgovor karakterisitčan za sedeljku bikova.
Bull- tupljenje- ekvivalent proseravanju, trivijalno, neiskreno ili neistinito govorenje ili pisanje,
besmislica. Fokus na ovo drugo je bolje, ne mora da bude tupljenje o nečem nevažnom ili
nedovoljno smisleno. To je Oksfordski rečnik.

Dijalektičke beleške: Bull govor koji nema smisao, mlaćenje prazne slame.

Times. Lit. Supp: Bull je žargonski izraz za kombinaciju blefiranja, razmetljivosti, mlaćenja
prazne slame i onoga što smo u vojsci zvali zezanje guštera. Sličnost izmeta i mlaćenja prazne
slame. Prazna slama govorenje koje je ispražnjeno od svakog informativnog sadržaja a izmet
materija iz koje su iscrpljenje sve hranljive materije. Proseravanje kao blefiranje, bliže njemu
nego laganju. Onaj ko laže to namerno radi dok onaj koji blefira vrši falsifikaciju. Proseravanje
je dakle falsifikat, to je njegova suština. Onaj koji se proserava lažira stvari. Ne znači da ih
pogrešno shvata.

Prljava priča Erika Amblera: lik Artur Abdel Simpson se priseća saveta koji je kao dete dobio od
oca: Iako mi je bilo tek sedam kad mi je otac ubijen, još se vrlo dobro sećam njega i nekih stvari
koje je govorio... Jedna od prvih stvari koju me naučio bila je: “Nikad ne laži ako možeš da se
izvučeš na proseravanje.

Bolje je proseravati se nego lagati. Simpson nije smatrao moralnu superiornost proseravanja kao
i da je laganje nedelotvornije od proseravanja. Posledice manje ako te uhvate da se proseravaš
nego da lažeš. Ne shvatamo lično, ne vređamo se kad se neko proserava. On ima uvid u istinu za
razliku od onoga ko se proserava. On je usmeren na ubacivanje određene lažne tvrdnje na
određeno mesto u grupu ili sistem uverenja, kako bismo izbegli posledice koje nastaju ako to
mesto zauzme istina.

Za onoga koji se proserava:Ta osoba se ne ograničava na ugradnju određene laži na određeno

mesto, pa zato nije ograničena istinama koje okružuju ili presecaju to mesto. Spremna je, ako to
bude potrebno, da lažira i kontekst. Takva sloboda u odnosu na ograničenja kojima lažljivac
mora da se podvrgne naravno da nužno ne znači daje zadatak u proseravanju lakši od zadatka
lažova

Ali, oblik kreativnosti na kojem se temelji proseravanje je manje analitičan i osmišljen od onog'
koji se korist kod laganja. Sveobuhvatniji je i nezavisniji, sa više prostornih mogućnosti za
improvizaciju, koloritnost i maštovito poigravanje.

Ono što proseravanje suštinski izvrće nije ni stanje stvari, ni uverenje govornika koje je u vezi sa
tim stanjem stvari. To je ono što laži prikazuju svojom suštinom. Budući da proseravanje ne
mora da bude lažno, ono se razlikuje od laži u narneri izvtanja činjenica.

Jedina njegova nezaobilazna karakteristika je da na određen način pogrešno prikazuje svoje

namere.
Ali činjenica koju lažov skriva o sebi je da pokušava da nas udalji od tačnog shvatanja stvarnosti;
mi ne smemo da saznamo da on želi da mi poverujemo u nešto što on smatra da je lažno.
Činjenica koju akter proseravanja o sebi krije je da mu istinoljubivost njegovih izjava nije od
bitne važnosti; mi ne smemo da shvatimo da je njegova namera niti da iznese istinu, niti da je
prikrije.

Za (pro)seronju, opet, ništa od toga ne važi: on nije ni na strani istine ni na strani laži. Nije ga
briga da li stvari koje izjavljuje opisuju tačno stvarnost. On ih jednostavno bira ili izmišlja da bi
poslužile svrsi.

Avgustin: Postoji razlika između osobe koja izgovara laž i lažova. Prvi nerado izgovara laž, dok
lažov voli da laže i provodi vreme u radosti laganja... Potonji uživa u laganju uživajući u samoj
neistini. Sedam prvih i osma kategorija laži.

Ljudi se i u laganju i u istini rukovode svojim uverenjima koja su u vezi sa pravim stanjem
stvari. Time se rukovode dok se odlučuju da svet opišu tačno ili lažno. Zbog toga, izgovaranje
laži ne čini čoveka do te mere nemoćnim da kaže istinu kao što je to slučaj sa proseravanjem.

Protagonista proseravanja ne odbacuje autoritet istine, kao što to radi lažov, i ne suprotstavlja mu
se. On uopšte na to ne obraća pažnju. Suštinski, proseravanje je veći neprijatelj istini nego što su
to laži.

Zašto ima toliko proseravanja? Proseravanje je neizbežno kadgod okolnosti traže od nekoga da
govori, a da pri tome ne zna o čemu govori. Savremeno umnožavanje proseravanja ima i svoje
dublje izvore u raznim oblicima skepse koji poriču mogućnost da imamo bilo kakav pouzdan
pristup objektivnoj stvarnosti i koji, u skladu s tim, odbacuju mogućnost da poznajemo stvarno
stanje stvari. Iskrenost kao proseravanje.